Najozbiljnije pretnje opstanku pojedinih vrtsa dolaze od uništavanja njihovih staništa (močvare, šume). Tropske šume su staništa 1/3 živih bića na svetu, a njihovo naglo smanjenje imaće ozbiljne ekološke posledice i za siromašne i za bogate zemlje. Dovode se u opasnost lanci ishrane, ekološka stabilnost, i sam opstanak čovečanstva. Za rešavanje problema smanjenja biološke raznovrsnosti važnu ulogu ima Konvencija o biolškom diverzitetu usvojena na Konferenciji o životnoj sredini u Rio de Žaneiru 1992. koju su potpisale 163 članice. Prema članu 2 te konvencije održivo korišćenje podrazumeva korišćenje komponenti biološkog diverziteta koji za posledicu nema njegovo drastično smanjenje.
Stanovništvo Rat, bolest i glad su tri najvažnija faktora koja služe kao indikatori stanja čovečanstva. Rat utiče na populaciju direktno, ubijanjem ljudi, ili indirektno kada stvara uslove za glad i bolest. Bolest može poprimiti ogromne razmere, a najbolji primer je kuga u XIV veku koja počistila četvrtinu centralne Evrope i prepolovila stanovništvo Engleske. Glad, odnosno nedostatak hrane, može da dovede do društvenog regulisanja populacionog rasta.
Pojam i ciljevi obrazovanja za zaštitu i unapređenje životne sredine U zaključcima Međunarodnog savetovanja o ekološkoj edukaciji (1975, Beograd) zaključeno je da ekološko obrazovanje treba da: 1. obuhvati celokupna znanja o životnoj sredini, prirodi, ljudskoj proizvodnji, ekologiji, politici, ekonomiji, socijalnom životu, zakonskoj regulativi, kulturi i estetici 2. bude neprekidan proces tokom celog života 3. bude multidiscpilinarno 4. naglasi aktivno učešće u zaštiti i rešavanju ekoloških problema 5. se bavi važnim ekološkim pitanjima sa svetskog stanovišta ali sa regionalnim razlikama 6. sagledava tekuća i buduća ekološka stanja 7. ispita celokupan razvoj i rast iz ekološke perspektive 8. utemelji vrednosti i potrebe lokalne, nacionalne i međunarodne saradnje po pitanju zaštite ž.s. Dok je ranije nauka išla za industrijom, sada ona ima tendenciju da industriju dostigne i da je vodi. Prikupljanje, obrada i prenošenje informacija zahteva malu količinu energije i sirovina. Vrši se promena hard-work-a u soft-work (znanjem bogat rad). Iako je ovaj proces delimično oslobodio čoveka patnji mukotrpnog fizičkog rada, on je besomučno uništavao prirodu, što se odrazilo na narušavanje ravnoteže između čoveka i sredine, društvenih i prirodnih struktura, čovekove ličnosti i njegove fiziološke konstitucije. Povodom ovih poražavajućih saznanja oformljavaju se mnogi naučno-istraživački instituti koji bi rešili ove probleme na različitim nivoima. Pored državnih postoje i mešoviti i privatni instituti. Poseban napor u razvijanju ekološke svesti učinjen je u svetu, ali i kod nas, mada još uvek nedovoljno. Kod nas postoje specijalozovane više škole i fakulteti za studije ekologije, ili pak odseci pri višim školama i fakultetima, a na Filozofskom, Pravnom, Ekomskom fakultetu i FPN u Beogradu odbranjen je veći broj magistarskih i doktorskih disertacija iz oblasti socijalne ekologije. Cilj obrazovanja je da čuva i unapređuje čovekovu sredinu i da ona postane sastavni deo čoveka i njegovog života. Ranije je obrazovanje bilo od zemlje do zemlje različito i ne uvek dobro osmišljeno. Ali u poslednje vreme učinjeni su napori kod nas i na međunarodnom planu u okviru obrazovno-vaspitnog 36