Fotografija: Shutterstock, Inc.
Defektolog
KAKO NAUČITI DECU DA RAZMIŠLJAJU
J
Jedan od najvažnijih načina na koji možete ohrabriti decu da razmišljaju jeste da ih naviknete na to da čitaju, da ih naučite da uživaju čitajući knjige. Kada budu odrastala, u knjigama će pronalaziti mnogo više ideja nego na bilo kom drugom mestu, osim u razgovoru i zato je to ključni korak ka razmišljanju sopstvenom glavom. Dobre knjige predstavljaju drugačiji način upoznavanja deteta sa pojmom dobrog i lošeg i sa činjenicom da nije sve uvek crno-belo. One će vašem detetu pomoći da počne da misli svojom glavom na maštovit način. Kasnije će mu novine, časopisi, internet pružiti argumente za različite stavove u vezi sa nekom temom i davaće mu informacije koje su mu neophodne da počne da formuliše sopstveno mišljenje. Zato je prenošenje ljubavi prema čitanju nešto najbolje što možete da učinite za svoje dete. Potrebno je sa tim otpočeti u detetovom najmlađem uzrastu i sve vreme to razvijati, sve dok ne dođe trenutak kada će dete sa lakoćom samo čitati. Evo nekoliko predloga kako možete da navedete dete da odraste verujući da su knjige i čitanje sastavni deo života: - Počnite da čitate detetu već u uzrastu od šest meseci. Samo pričajte ili čitajte slikovnicu detetu i pokazujte mu slike u njoj. - Kada dete malo odraste, dajte mu knjige sa čvrstim stranicama kako bi moglo samo da ih drži, a da ne napravi neku veću štetu. Čitajte mu svake večeri pred spavanje i tokom dana. Navedite dete da pokazuje ono što prepoznaje na slikama („Gde je maca?“) i da samo okreće stranice. - Kada još malo poraste, verovatno će želeti da mu stalno čitate istu knjigu. To je za dete veoma važno, jer sve ono što je detetu poznato pruža mu ogroman osećaj sigurnosti, a ono nije toliko sigurno kao vi da će 66
BEAUTY FRIEND MAGAZIN
se priča baš svaki put isto završiti. To mora da se nauči. - Možete da držite dete na oprezu tako što ćete povremeno prilikom čitanja priče i videti da li će vas ispraviti ili će pokazati psa i reći: „Evo je maca.“ Kako bi ono moglo da vam kaže da niste u pravu. - Izmišljajte priče za svoje dete. Naročito će mu se svideti ako i njega pomenete u priči, sa njegovom omiljenom igračkom, najboljim drugom ili ljubimcem. - Postavite detetu pitanja o priči dok je čitate i kasnije. Sve je to deo navođenja deteta da učestvuje i da počne da misli svojom glavom. - Kada dete još poraste i počne samo da čita, postarajte se da može da dođe do dovoljno raznovrsnih knjiga. - Nikada ne terajte dete da čita knjigu u kojoj ne uživa. Ako ga knjiga ne zaokupi posle nekoliko poglavlja, pustite ga da odustane. Ukoliko to ne učinite, čitanje će mu postati zamorna obaveza, a ne uživanje. Deca ponekad mogu biti lenja. Ako znaju da možete da odgovorite na njihova pitanja, zašto bi se uopšte trudila da sama pronađu odgovor? Svi se mi tako ponašamo, a vaše dete mora da nauči kako da samo pronalazi odgovore. Jasno je da ćete deci morati da odgovorite na pitanja poput: „Kada će većera biti gotova?“ i „Je li neko video moju zelenu majicu?“ Ali kada je reč o rešavanju problema, trebalo bi da im pružite šansu da sama dođu do rešenja. Ništa od toga neće naučiti ako vi to stalno budete radili za njih. Kad budu bila starija, navedite ih da pretražuju internet ili da upotrebe telefonski imenik i na taj način da dođu do odgovora. Ako, međutim, nikada ne odgovarate na njihova pitanja, već ih uvek šaljete da sama istražuju, mogla bi jednostavno da odustanu
od postavljanja pitanja i zato se ne predlaže da im nikada ne date odgovor. Ali s vremena na vreme možete ih ohrabriti da do njih dođu sama. Neka vam postane navika da ne pritrčavate deci u pomoć istog trenutka kada je zatraže, da im ne rešavate sve probleme ili odgovarate na sva njihova pitanja pre nego što su ona uopšte o njima razmislila. Počnite po navici da govorite: „Šta misliš kako bi to mogao da uradiš?“ ili „Postoji li način kako bismo to mogli da saznamo?“ ili samo: „Šta ti misliš?“ Ako želite da naučite decu da misle svojom glavom, dati su sledeći primeri kako da započnete taj proces. Dok su deca mala, činićete to na najjednostavniji i najnežniji način i držaćete se tema koje ih zaista zanimaju. Možete ih jednostavno pitati: „Zašto misliš da se radnje uveče zatvaraju?“, „Zašto deca moraju da idu u školu?“ Kada malo odrastu, možete da počnete da ih navodite da razmišljaju o alternativama u vezi sa različitim pitanjima i da formiraju sopstveno mišljenje. Izaberite teme koje ih već zanimaju i vidite šta ona o tome misle: „Misliš li da psi treba da žive u kući ili u štenari? Zašto tako misliš?“, „Misliš li da treba životinje držati u zoološkom vrtu?“, „Kada bi to od tebe zavisilo, koliko bi se dana u nedelji išlo u školu?“ Ako se pojavi tema koja je relativno složena, a za koju Vaše dete pokazuje makar malo interesovanje, pitajte ga šta ono o tome misli i zašto tako misli. Npr.: „Misliš li da je bilo u redu ukoriti onog dečaka s obzirom na to da je nov u školi i da nije znao da postoji to pravilo?“ „Šta misliš o onim ljudima koji su odveli psa u sklonište za pse, jer nisu više mogli da se brinu o njemu? Šta god da vaše dete kaže, uradite sve što možete kako biste podstakli dalji razgovor. Nemojte nipodaštavati detetovo mišljenje, već predložite alternativu. „Sa druge strane, zar ne misliš da je u školi u koju je ranije išao postojalo isto takvo pravilo?“ „Zamisli da su zadržali psa, a ne mogu da se brinu o njemu. Da li bi to bilo ispravno?“ Nemojte da insistirate ako dete ne želi da razgovora. Činjenica je da deca vole da razmišljaju i vole da znaju kako vas njihovo mišljenje zanima. Zbog toga će prihvatiti razgovor ako izaberete pravu temu u pravom trenutku i možda će njihove ideje biti vrlo kreativne. Što ovo češće budete radili, vašem detetu biće prirodnije da vodi rasprave o nekoj temi, da smisli dokaze, brani sopstveno mišljenje. dr sci. Maja Kostić doktor defektoloških nauka i porodični psihoterapeut