Bahove cvetne kapi - Red Chesnut by bahovecvetneesencije

ISSN 26 Online

Broj 27, oktobar 2020. godina XX

Tema broja: Crveni kesten / Red Chestnut 1

Sadržaj: Tema broja

Praktični saveti

Isto a različito

Crveni kesten

5 Aktuelne mogućnosti laboratorijskih testiranja vezaRed Chestnut 6 no za koronavirus (SARS-CoV-2, Covid-19) 17 Red Chestnut - od simbioze do autonomije 8 Strah u doba corone 20 Obrasci ponašanja u blokiranom stanju 10 Dah i strah 23

Životinjski duhovni vodiči

Iz dnevnika Bahovog praktičara

Mentalno i emotivno

Znakovi u zabrinutosti

Iz drugog ugla Put kojim se ide do duhovne ravnoteže

Kesten pitomi i divlji - pogled iz ugla fitoterapeuta 16

Lepo se provedi - poruka koja menja sve(t) 30

Prikaz slučaja 15

Briga

Šta je pranic healing?

Čini mi se da smo, po prvi put u istoriji našeg bitisanja na planeti, mi kao ljudi, suočeni sa istim problemom u isto vreme bez obzira na sve razlike i specifičnosti svakog pojedinca, nacije, države. Svi, evo već više od osam meseci, brinemo istu brigu, a vezana je za pojavu virusa korona koja je iz temelja potresla celu planetu. Uz ovu „pojavu“ vezana je BRIGA svih nas, ona nam je zajednička, šta god u njoj videli – samo bolest ili neku od zavera. Brinemo, zabrinuti smo za sadašnjost, a posebno za budućnost, jer nam se čini da više ništa neće biti kao što je bilo. Virus korona najčešće napada naša pluća. Oduzima nam mogućnost da dišemo vazduh bez kojeg, kao ljudi, najkraće, možemo da živimo. Urednice: Miroslava Tadić Zorica Milosavljević redakcija@bahovekapi.com web: www.bahovekapi.com e-mail: bahovecvetnekapi@yahoo.com Izdavač: Udruženje za promociju medicinskog sistema dr Baha „Bahove cvetne esencije“ Dalmatinska 73, 11030 Beograd Predsednik udruženja: Vesna Krdžalić ISSN 26 broj (Online) = Bahove cvetne kapi

A kako se mi, ljudi, ponašamo prema našoj planeti? Pa, rekla bih, slično virusu korona. Uporno i bezobzirno uništavamo prirodu, šume, pluća naše planete, a vazduh zagađujemo raznim otrovima. Respirator za planetu nemamo. U stvari, to smo mi i naše ponašanje, brižnost za nju u najpozitivnijem smislu. Ovaj broj časopisa je upravo posvećen brizi tj. esenciji Red Chestnut - crveni kesten, koja pomaže u eliminisanju brige i baca svetlo na razne aspekte našeg negativnog ponašanja, pod plaštom brige, ali vraća i veru da je moguće fokusirati se na iskrenost, pronalaženje korena problema i promene stava na svoje i sveopšte dobro. U to ime smo mi, Bahovi praktičari i naši prijatelji, kroz tekstove u ovom časopisu nastojali da pružimo neke informacije i podelimo ih sa svima koji brinu ;) Dr Vesna Krdžalić, MD,spec.medicine sporta Bach-ova praktičarka Savjetnica i učiteljica za Schuesslerove soli i analizu lica

Piše: Svetlana Pejin

Crveni kesten (Red Chestnut) je Bahov preparat namenjen prvenstveno ljudima koji preterano brinu za druge, čime opterećuju bližnje, a kod sebe razvijaju crne slutnje čime onemogućavaju sopstveni napredak. Za razliku od altruizma, koji odlikuje svest o našim mogućnostima pri želji da pomognemo drugima, područje korišćenja preparata Crveni kesten jesu stanja patološkog saosećanja i straha za druge, pesimizma i očekivanja najgoreg.

Tema broja Crveni kesten uspešno dovodi do harmonizacije ovog tipa ličnosti. Osoba postaje sposobna da efikasno pomogne dragim ljudima, umesto da snagu troši na neproduktivnu brigu. Takođe, osoba uviđa svoju, ali i tuđu individualnost, ne meša se u tuđe živote, ne ucenjuje svojom naklonošću da bi se ispunila njena očekivanja i najvažnije od svega - pronalazi poverenje u život , tako da čak i lošim iskustvima pronalazi izvor mudrosti.

Tipičan primer su roditelji koji ne mogu da spavaju dok se deca ne vrate kući. Ti roditelji ne uviđaju da svojom brigom uznemiravaju sopstvenu decu, i da svojim nepoverenjem u pozitivne ishode zapravo prizivaju nesreću.

Tema broja

Piše: Sanja Savatović

Red Chestnut Naše misli su uvijek naš saveznik prijatelj, jednako kao i naš neprijatelj! Ništa nas ne može oneraspoložiti i zabrinuti kao neka negativna misao, kao briga, osobito ukoliko je vezana za naše bliske i drage ljude, kao strah za dobrobit naše djece, roditelja, partnera... Ponekad tog straha čak nismo ni svijesni, nego ga doživljavamo kao poželjnu i neophodnu brižnost, nesvijesni da on troši mnogo naše vitalne energije... Život možemo provesti u stalnoj, pretjeranoj i neosnovanoj brizi, zamišljati užasne scenarije budućih događaja, što vodi ka konstantnoj unutrašnjoj tenziji, nesanici i anksioznosti! Naravno da ponekad zabrinutost može biti opravdana, ali u ovom stanju često zaboravljamo koliko činimo nažao i sebi i onima za koje brinemo, jer smo nesvjesni da svojim negativnim mislima upravo privlačimo stvari zbog kojih se zapravo i brinemo i od kojih strepimo.

Tema broja

Piše: Sanja Savatović

Zašto toliko brinemo? Altruistična, empatična i harmonična ličnost je osjetljiva i puna saosjećanja... Ona brine o drugim ljudima, a posebno o najbližim! Jednako tako ne opterećuje druge svojim potrebama i željama, već učestvuje u životu zajednice i bliskih ljudi kao njihov oslonac, podrška i pomoć, kad god to može biti. Onima kojima pomaže dozvoljava da žive svoje živote, ali je isto tako svjesna da ih nekad treba pustiti da pogreše, da je važno da donose sami odluke za koje će snositi odgovornost, kao i da se sve dešava zbog nekog višeg cilja. Samim tim, ovi ljudi često imaju povjerenja u život, sudbinu, Boga... Međutim, kada se vjera ovih osoba poljulja, kada se stvari i život ljudi za koje brinu ne odvija onako kako one misle i smatraju da treba, zauzimaju pesimističan stav i počinju očekivati najgore. Naravno da ova očekivanja nemaju veze sa osobom na koju se odnose, o kojoj se misli, već su isključivo problem mislioca, tj. onog koji misli! Uvijek kada se empatija pretvori u nezdrav i pretjeran oblik saosjećanja, onda se patnja duplira: imamo dvije osobe koje pate, od kojih je jedna uplašena, a druga zbog nje zabrinuta. Postoji još jedan značajan razlog zbog kojeg se možemo naći u ovom stanju, a krajnje smo ga nesvjesni, a to je situacija kada sopstvenu patnju i strahove projektujemo na drugog. Ukoliko izbjegavamo neprijatan susret sa svojim strahom i bolom, sa lažima koje govorimo sebi, ukoliko svoje probleme držimo na distanci, ne obraćamo pažnju na svoje strahove i svoj život, može se desiti da taj strah projektujemo na drugu osobu (što je potpuno besmisleno) i opterećujemo je brinući o njoj!

Osoba u ovom stanju ne shvata da tom pretjeranom brigom inducira strahove u kojima sama živi. Postaje žrtva tih strahova, a drugi, zbog kojih brine, postaju žrtve njenog dosađivanja, simbioze u kojoj se obe osobe ne razvijaju, jer ih osoba koja pretjerano brine opterećuje i gnjavi svojim pretjeranim strahom. Ovu simbiozu je potrebno prekinuti, kao što je potrebno presjeći pupčanu vrpcu, postaviti granice u odnosu i suprostaviti se! Na kraju, uvijek imamo mogućnost izbora: da li će nama vladati strah ili radost? Neke stvari ne možemo izbjeći, moguće je da su sudbinski determinisane, ali možemo izbjeći pesimizam i negativnost koja generiše strahove... Preispitajte svoje brige i shvatićete da su uglavnom glupe i neosnovane. Osim toga, kako da mi znamo šta je za nekog dobro, a šta loše? Koliko smo puta vjerovali da nam se desila katastrofa, a pokazalo se kao blagoslov?! Zato se ne treba plašiti budućnosti i pokušavati na nju utjecati, već mjenjati svoje misli i imati više povjerenja u život! Sve što se dešava samo su iskustva koja nam pomažu u sazrijevanju i razvoju, a ona mogu biti kako pozitivna, tako i negativna. Negativna još više, jer nas ona još više mjenjaju! Naviknite se da sve češće sebi govorite: „Sve će biti u redu! Sve je dobro!“, a bliskim i dragim ljudima šaljite dobru energiju i pozitivne misli o sigurnosti, dobrobiti, hrabrosti... molite se za njih!

Umjesto da sebe pitam: „Zašto sam nesrećna? Šta treba da mijenjam u svom životu kad imam tako negativna očekivanja? Zašto sam uvijek pesimistična?“ ja ulazim u simbiozu sa osobom o kojoj brinem i pri tom se osjećam superiorno u odnosu na tu osobu, jako sam sebi moralna i dobra u svojim očima, ali i u očima drugih, jer ko bi mogao posumnjati da neko ko toliko nesebično brine za druge, to radi iz potrebe da se udalji od svojih strahova i briga?! 7

Tema broja

Piše: Vesna Krdžalić

Red Chestnut

od simbioze do autonomije Crveni kesten je cvijetna esencija koja se odnosi na potencijal duše za brigu i saosjećajnost sa drugim ljudima. Glavna karektiristika ove esencije je veoma snažna povezanost između dve individue. Ovakve osobe se veoma često i veoma lako povezuje i identifikuje, te saosjeća sa drugim ljudima kao da su u njihovoj koži. Oni su u stanju da svoju energiju snažno projektuju i sa tog stanovišta oni su veliki transmiteri. Svi oni o kojima brine ovaj tip ličnosti - djeca, prijatelji, familija i te kako su svjesni te činjenice. U svom negativnom stanju ove osobe nesebično brinu za druge. To su očevi koji noću ne spavaju dok im se njihova kćerka, tinejdžer, ne vrati kući. Majke, koje ne mogu da se smire dok im se njihova,

iako odrasla djeca, ne jave i ne potvrde da su npr. bezbjedno stigli na odredište. To su bake i deke koji ostaju bez daha i pri pomisli da njihovo unuče treba da pređe ulicu. Ove osobe u negativnom stanju pate i brinu za onima koje vole ne shvatajući da tako snažno projektuju svoje strahove na druge, čineći i sebi i njima štetu. Takvi roditelji nastoje da svoju djecu vezuju za sebe previše čvrsto i dugo i nerjetko ta veza ostaje trajna. Na taj način ne dozvoljavaju djeci da steknu vla stita iskustva, kroz njih uče i stiču samopouzda nje, razvijaju se kao ljudi. Nisu u mogućnosti da u potpunosti žive svoj život zbog stalnog upliva i mješanja roditelja koji na njih utiču svojim stavovima i nametanjem svojih rješenja. Tako nastaje simbioza roditelja i djece, bračnih partnera, povezanost na pogrešnom nivou. To je nivo subjektivnog, emo-

Piše: Vesna Krdžalić

Tema broja

cionalnog, uglavnom uznemirujućeg odnosa, koji je konceptualno pogrešan. Nesvjesno se koristi druga osoba kao objekat na koji se projektuju sopstveni strahovi, brige, sumnje. U negativnom stanju ove osobe su veoma snažno povezane sa drugom osobom ili osobama, pretjerano brinu za sigurnost drugih, a manje za sebe, njihov interes i briga za tuđe probleme je veoma izražena, osjećanja drugih su im bliža i bolje ih sagledavaju nego sopstvena, stalno kreiraju u mislima najgori scenario u vezi sa svojim najbližima i, najblaže simptome bolesti kod voljenih osoba vide kao mogućnost da se radi o ozbiljnom oboljenju, opterećuje druge i sputava svojom brigom.

POZITIVAN STAV: JA SAM JA, OSTAJEM SA SOBOM, JA SAM JA, A TI SI TI. Red Chestnut u pozitivnom stanju razmišlja: Nadam se da je dobro. Nadajmo se najboljem za nju/ njega. Naći će on/ona već pravi put za sebe. Tako će se doprinjeti osjećaju zadovoljstva i mogućnost da se stvari odvijaju sve bolje i bolje po tu osobu, a i njeno okruženje. Zajedno sa Orahom, ova esencija je od velike pomoći za sve one čiji rad podrazumjeva brigu o drugima. On ih čuva da se previše ne upletu na ličnom i emotivnom nivou. Odlično balansira između brige i poštovanja tuđe autonomije, veoma lako se može staviti u poziciju druge osobe, saosjeća sa drugom osobom, a u vezi sa problemima koje ima, posjeduje mogućnost distanciranja od istih. U teškim situacijama širi pozitivan uticaj na druge, pruža osjećaj sigurnosti i opšteg dobra. 9

Tema broja

Piše: Violeta Azmanoska

Obrasci ponašanja u blokiranom stanju Ako se prepoznate u nekom od sledećih modela mogli biste da izaberete Red Chestnut. 1. Vaša unutrašnja veza sa drugim ljudima je prejaka. 2. Previše brinete o tudjim problemima. Vaša osećanja se previše mešaju u tuđe živote. 3. Osećate život druge osobe kao da je vaš sopstveni. 4. Istog trenutka osećate simptome bolesti druge osobe koja priča o tome telefonom. 5. Ne možete da presečete “pupčanu vrpcu” sa nekim ko vam je blizak. 6. Opterećujete druge svojom brigom više nego što je to dobro za njih. Red Chestnut je za one osobe koje ne mogu da ne brinu o drugima. To su ljudi koji obično prestanu da brinu o sebi, ali previše brinu o onima koje vole, jer često očekuju da im se može dogoditi nešto loše. Naziva se „Cvetom odvajanja“ koji vodi od simbioze ka autonomiji. Ako se prepoznate u nekom od sledećih modela mogli biste da izaberete Centaury: 1. Ne borite se za sopstvene interese i ne izražavate svoje želje. 2. Istog sekunda osećate šta drugi očekuju i automatski to radite. 3. Dodatni posao koji vam je nametnut radije ćete prihvatiti nego odbaciti, jer vam prihvatanje oduzima manje energije. 4. Često preuzimate na sebe više od onog što možete da uradite i skloni ste da dajete više nego što imate. Centaury je za one ljude koji su ljubazni, tihi, nežni, koji su previše okupirani služenjem dru-

gima. U svojim nastojanjima oni precenjuju snagu koju poseduju. Njihova želja za služenjem ih toliko preraste da postanu više sluge nego osobe koje svojevoljno pomažu. Njihova dobronamerna priroda ih tera da rade više od onoga što je njihov deo posla tako da pri tom mogu da zanemare svoju životnu misiju. Naziva se „Cvetom služenja“ koji vodi od pasivnog služenja ka aktivnom služenju. Red Chestnut pripada grupi preparata za one koji pate od straha. Centaury pripada grupi preparata za one koji su preosetljivi na uticaje i ideje drugih. Red Chestnut i Centaury jednako rade ono što drugi žele da oni rade, ali: Red Chestnut to radi zato što je njegova emotivna povezanost sa drugom osobom prejaka. Centaury to radi zato što se bez opiranja predaje jačim ličnostima.

Prepoznajte svoje raspoloženje Red Chestnut je krunski preparat za one koji jako pate kada drugi pate. Kada brinu o drugima, brinu preterano i to prevazilazi meru konstruktivnog altruizma. Tada njihovo saosećanje postaje neurotično, a potreba za pomaganjem se pretvara u opsesivnu brižnost za druge. Kada je u ravnoteži osoba Red Chestnut tipa je introvertna altruistična ličnost koja je osetljiva i puna saosećanja. Ona voli da brine o drugima, ali ih ne opterećuje svojim potrebama ili željama. U tudjim životima učestvuje tako što je prisutna samo kada je potrebna. Pomaže efikasno i ne izaziva osećaj da

Piše: Violeta Azmanoska

drugi zavise od nje ili da su obavezni prema njoj. A kada ne može da pomogne ljudima, mudro ih prepušta njihovoj sudbini jer veruje da sve što se događa ima svoj razlog dešavanja i svoj smisao ishoda. Kada nije u ravnoteži, osoba Red Chestnut tipa postaje strašljiva, pesimistična i sklona da očekuje najgore. Neprestano unapred strepi da će se nešto loše desiti, iako se ništa nije desilo niti ima izgleda da se može desiti. Njen stav je da se to loše „još“ nije dogodilo, a ne da se neće dogoditi, ona prosto nema u sebi opciju da se to neće dogoditi. Sa jedne strane oseća da u njenom ponašanju ima nečeg nezdravog, ali s druge strane ne može sebi da pomogne. Ona je jednostavno previše okrenuta drugima, previše zabrinuta za njih i previše preplavljena brigom o njima tako da deformiše samu sebe, a druge čini zavisnim od njene brige. Tipičan primer ovog „viška brige“ su majke koje žive u stalnom i neosnovanom strahu za svoju decu. Ovde nije u pitanju briga sama po sebi, već beskorisna preteranost koja kod takvih ljudi izaziva večito zabrinut izraz lica, unutrašnju tenziju, nesanice i anksioznost. Dakle, postavlja se pitanje šta leči ova esencija? Na fizičkom planu ona leči svako stanje vezano za nervozu i probleme sa cirkulacijom i disanjem. Na emotivnom planu leči patnju i nesebičnu brigu, i eliminiše naviku da se čovek neprirodno brine o drugima. Neprirodna briga u čoveku stvara kontradiktornost u kojoj se on sa jedne strane ljuti na one o kojima brine, a sa druge strane izaziva u sebi anksioznost i strahove u vezi tih ljudi. Prirodna briga u čoveku sa jedne strane inspiriše ga da koristi svoje emocije, osećajnost i imaginaciju kada pomaže drugima, a s druge strane budi u njima zdrav egoizam i jača njihovu veru u sebe. Ključno razumevanje sindroma Red Chestnut se pojavljuje kada se fenomen „brige o drugima“ ogoli. Tek tada se pokazuje koja briga je prava, a to je „briga za sebe“! Zamena sebe za druge je u stvari zamena potrebe da se pomogne sebi sa potrebom da se pomogne drugome. Zamislite da doživljavate sindrom Red Chestnut u kome ste suočeni sa sopstvenim pesimizmom i anksioznošću što u prevodu znači da ste direktno suočeni sa sopstvenom slabošću. Priznaćete, to je vrlo neprijatan osećaj.

Tema broja

Ali ako zauzmete poziciju da se borite sa tudjim pesimizmom i anksioznošću, u vama se stvara osećaj visoko moralne superiornosti od koje ne vidite sopstvenu slabost. To je već vrlo prijatan osećaj. Razlika je zaista drastična. Razrešenje leži u tome da vi priznate sebi da kada se udaljavate od sopstvenih strahova vi ne rešavate sopstvenu patnju. Mogli biste da se zapitate, zašto uopšte imate negativna očekivanja od budućnosti? Ili, da li možete da odbacite sopstvenu negativnost? Da li možete da sagledate da su strah i briga zasnovani na potencijalnoj, a ne na stvarnoj nesreći? Ili, da li možete sebi da priznate da ne znate i da ne vidite? Svakako da možete. Kada shvatite da postoji viša sila reda ili mudrosti, koja očigledno bolje od čoveka zna šta je dobro za njega, a šta ne, spoznaćete tajnu svog života i prestaćete suditi o sopstvenoj sudbini. Red Chestnut klone duhom ne samo zato što ne veruje dovoljno u Boga, nego zato što nije iskren prema sebi! On neće da uvidi da je njegovo ponašanje‘neispravno. On neće da prizna da doprinosi stvaranju nepotrebnih strahova niti da vidi svoje mešanje u tudji život. I ne može da sagleda da prenosi nezdrave navike svojoj deci. Prosto ne vidi koliko je dosadan i opterećujući. Prvi korak za njegov sopstveni preokret leži u tome da on mora da shvati da je njegova briga neosnovana. Ili barem da postane svestan da ne sme da učestvuje u stvaranju negativnog. Proces osvešćivanja sam po sebi predstavlja sagledavanje i samim tim eliminisanje problema, što je najlakši način da se rešite bilo kakvog negativnog stanja u koje se nađete. Centaury je opet za ljude koji suviše često dopuštaju da budu iskorišćeni jer su servilni. Ili su to ljudi koji su preterano veseli. Čovek koji ima slabu ličnost, koji ne ume da se zauzme za svoj interese, koji je servilan, rezigniran, zavisan, iritirajuće nesebičan, nesamostalan, frustriran, depresivan, koji obmanjuje i uskraćuje sebe samog, koji je stidljiv ili prekomerno voljan da se prilagodi potrebama drugih, je čovek koji boravi u negativnom Centaury stanju. On je tada kao životinja kojoj je slomljena volja ili kao biljka koja raste na nepovoljnom mestu. Ovaj preparat se koristi upravo zato da bi se promenilo to negativno stanje i iznivelisao mentalni i emotivni nivo u odnosima u kojima npr. postoji zavisnost ili 11

Tema broja

Piše: Violeta Azmanoska eksploatacija, ili postoji nevoljno pristajanje na igru diktatora i žrtve iz straha. Ili da bi se na telesnom nivou poboljšao npr. seksualni razvoj kod dece koja su bezlična ili otklonili problemi sa kičmom kod čoveka koji je servilan. Kada je u pozitivnom stanju taj isti čovek je radosno biće koje je vrlo altruistično, i vrlo spremno da čini ili pomaže drugima, jer njegova lična sreća prirodno zavisi od dobrobiti drugih. On je istinski nesebičan i za sebe i za druge, samorealizovan je, ali i posvećen drugima, služi druge, ali nije sluga. On ima potrebu da pomaže sebi tako što pomaže drugima, i ima sposobnost da daje sebe slobodno i bezgranično. Nažalost, to ga često čini žrtvom egoističnih bezobzirnih članova porodice ili podređenim bilo kome ko pokazuje bilo kakav autoritet. Greška koju u startu pravi u tim odnosima je prepuštanje svojim patološkim kompulzijama. Na površini ličnosti to mu stvara iluziju da će mu tako biti lakše, dok u dubini duše to ga čini nesposobnim da prepozna svoje sopstvene potrebe. O opciji zadovoljenja tih potreba nema ni govora. One i ne postoje. I tu nastaje kolaps. Ako mu je uskraćeno osnovno ljudsko pravo na zadovoljenje svojih prirodnih potreba u njemu se neminovno pojavljuju depresija i odsustvo radosti, što najdirektnije ukazuje da nešto nije u redu. Npr. tipičnog čoveka tipa Centaury ćete prepoznati po tome što najvišu emociju koju može da probudi u vama je simpatija, ali nikako radost. Sve do sada nabrojane karakteristike čine osobu Centaury tipa takvom da ona jednostavno ne može da kaže NE. Njena neprirodna pasivnost kod drugih izaziva suprotnu reakciju, budi im potrebu za dominacijom, i oni skoro nemilosrdno očekuju od nje da bude bezuslovno poslušna i prilagodljiva. Hrišćanski ideal da treba da živimo kako bi služili bližnjima je stvorio koncept da je „podeljena“ patnja „prepolovljena“ patnja. U stvarnosti to je suprotno. „Podeljena“ patnja je „udvostručena“ patnja jer umesto jedne pate dve osobe. I nije istina da tudja patnja prestaje ako preuzmemo deo nje na sebe. Žrtvovanje sopstvenog života, osećaj krivice i uskraćivanje sebi sreće nije odraz visoko moralnog ljudskog karaktera, već patologije potisnute ličnosti. Kada čovek nauči da i odbijanje da pomogne nekome ko pati je ispravno, 12

znaće da je odgovoran za sebe, a ne za ceo svet. Svakom ljudskom biću je data snaga da bude odgovoran za sebe, i tu snagu ne treba nikome oduzimati. Ako već postoji logika udvostručavanja, zar nije onda bolje tu logiku koristiti za radost? Zašto ne veličati udvostručavanje radosti? Pomaganje drugima i treba da donosi radost, a ne patnju! Za kraj ću navesti sličnosti u manifestovanju određenog stanja kod ova dva preparata. Probajte da osetite iz kog izvora bi ono došlo kod vas, ako biste se u njemu prepoznali. Npr. Ako ste nekada koristili lažni moral kao sredstvo da zamenite svoju izgubljenu sreću za tudju sreću koju ste prisvojili kao svoju, pokušajte da osetite da li ste to radili kao Red Chestnut ili kao Centaury. Da li ste izabrali da igrate brižnu nesebičnu osobu kako biste zamaskirali sopstveni strah i brigu o sebi, ili ste bili toliko slabi da niste mogli da se izborite za sopstvenu sreću, te ste posegli za tudjom. Ili, ako ste nekada ubedili sebe da ste toliko neophodni za opstanak bliske osobe da morate da živite njen život umesto svog, da li ste to uradili zato što toliko brinete o toj voljenoj osobi da niste u stanju da presečete pupčanu vrpcu koja vas poistovećuje sa tom osobom i primorava da živite njen život, ili ste to uradili zato što ste toliko radili za svoje bližnje ili za nametnute autoritete da niste imali ni snage, ni vremena, ni motiva da stvorite svoj sopstveni život.

NARAVOUČENIJE: Nemojte odustajati od svog života. Ako ga do sada niste imali, to ne znači da ga nećete imati. Možda samo nije došlo vreme da se to desi. Snagu sigurno imate, samo treba malo spremnosti da je upotrebite. Nemojte se plašiti jer ničega i nikoga se ne treba plašiti. Sa nivoa više sile sve ima svoj smisao i razlog postojanja, a naš život je Naš život sa mnogo šansi za transformaciju. Grešite i menjajte se! Sve je moguće! Kada vas sopstvena odlučnost iznenadi napravićete korak tačno tada, kada bude bilo vreme za to!

Piše: Mira Ković

Tema broja

Iz dnevnika bahovog praktičara RED CHESTNUT - CRVENI KESTEN Crveni kesten je listopadno drvo sa gustom razgranatom krošnjom koje dostiže visinu od 10 do 25 metara. Uzgaja se kao ukrasna biljka samostalno ili u drvoredu, u vlažnom, duboko humusnom i plodnom tlu na sunčanom ili polusenovitom mestu. Dostiže starost do 200 godina, a fizičku zrelost u 10. do 15. godini, kada počinje bogato da cveta svake godine crvenim, u obliku piramide, gusto skupljenim cvetovima veličine 14-20 cm. U doba Vizantije prenet je u Carigrad, a u XVII veku počinje da se gaji u celoj Evropi, upravo zbog svoje izuzetne ukrasne boje. On nije snažno drvo, nema posebnu vitalnost, a i podložan je neobjašnjivom propadanju. Samim time on pokazuje da je slabost deo njegove prirode i tako pruža uvid u stanje straha u kome je ovo drvo otelotvoreno.

Crvena boja njegovih cvetova ukazuje da je ova cvetna esencija i potrebna za dinamična stanja straha, bezrazložne brige, strepnje zbog kojih gubimo duševni mir, zdrav razum, često se opterećujući osećajem krivice i nesposobnošću da pomognemo. Gusto skupljeni cvetovi ukazuju na povezanost svih ovih stanja, upravo prema bliskim osobama i onima koje volimo. Raskoš i lepota ovih cvetova nose vibraciju nežnosti i snage, pa nam daje mogućnost da svojim razumom pomognemo bližnjima ako je pomoć potrebna, ohrabriabrimo ih, podržimo, bodrimo da se suoče sa situacijom i izazovom, bez dodatnog opterećenja svojim brigama i strahovima. Ova cvetna esencija jasno šalje poruku da je svako odgovoran za svoje postupke, da sam bira kako će se u datoj situaciji ponašati i kakve će odluke doneti.

Piše: Miroslava Tadić

Iz drugog ugla

Put kojim se ide do duhovne ravnoteže Dr Bah je kroz svoju praksu, posmatrajući pacijente, zaključio da su fizički simptomi samo vidljivi i nametljivi delovi celine ličnosti. Udaljavanje od svoje prave prirode je pravi razlog našeg nezadovoljstva i bolesti. Dr Bah je kroz lično iskustvo spoznao koliko je za fizičko zdravlje bitno raspoloženje, sreća i radost. Čovek treba da postane svestan da njegov duh treba da bude u skladu sa njegovom ličnošću, da um i emocije budu u ravnoteži, što čini unutrašnju harmoniju svakog čoveka. Prvi fizički simptomi (najčešće disfunkcija nekih organa ili pojačana sklonost ka bolešljivosti) nastaju posle dugotrajnog i intenzivnog nezadovoljstva i neraspoloženja koje je čovek ignorisao duže vreme, ne prepoznajući unutrašnje pozive za pomoć. Ljudsko biće ima mnogo pozitivnih potencijala koje treba da razvija u kapacitete, sposobnosti, veštine i karakteristike. Pre svega treba da razvijemo sposobnost da volimo i da osvestimo da smo svi mi i sve što nas okružuje – jedinstvena celina. Da bismo se lečili i iscelili, moramo da se bavimo suštinskim uzrokom koji je narušio našu unutrašnju ravnotežu. Važno je da eliminišemo sopstvena negativna mentalna i emotivna stanja i reakcije kako bismo smanjili i potpuno otklonili prepreke unutrašnjem spokoju. Tako će bolesnik uspeti sam sebe da oslobodi patnje.

Uloga praktičara je da pomogne svima da spoznaju istinu i da im ukaže na sredstva pomoću kojih mogu da steknu sklad ličnosti i iscele telo. Postojanje bolesti povratno deluje na unutrašnju neravnotežu, dodatno je povećavajući, stvarajući „začaran krug“. Praktičar treba da ima dva cilja kako bi pomogao klijentu. Prvo treba prekinuti povratni negativni uticaj postojećih telesnih simptoma neke bolesti ili povrede na već postojeću unutrašnju neravnotežu. Kada je ta veza prekinuta, praktičar pomaže klijentu da uspostavi unutrašnju ravnotežu, kako bi se eliminisala dalja sklonost ka oboljenju. Ako postoje telesni simptomi bolesti, ili povreda nekog dela tela, onda pitamo klijenta kako podnosi svoje simptome. Bahovim preparatima tada prvo delujemo na klijentovo mentalno/emotivno stanje koje je aktivirano postojanjem simptoma, kako bismo prekinuli povratno negativno delovanje simptoma na već postojeću neravnotežu. Kada se klijentovo stanje stabilizuje, onda nastavljamo terapijski rad na uspostavljanju unutrašnje harmonije klijenta da bismo eliminisali sklonost ka novom oboljevanju. Dr Bah je zaključio da je posao terapeuta budućnosti da pomaže klijentima da osveste svoja stanja, da upoznaju sebe, kako bi mogli da smanje i potpuno otklone prepreke ka unutrašnjem spokoju.

Iz drugog ugla

Piše: Radmila Marić

Kesten Pitomi i divlji

Pogled iz ugla fitoterapeuta Pitomi kesten raste pretežno na severnoj Zemljinoj hemisferi i spada u familiju bukvi. Dobro podnosi hladne uslove pa može doživeti čak i 500 godina starosti. U našem narodu često susrećemo naziv SAMOTNJAK. Specifično za kesten je i to što je on jedino orašasto voće koje u sebi ima vitamin C, bogat je mineralima kalijuma i fosfora, kalcijumom, magnezijumom, bakrom, manganom... U njemu ima dvostruko više skroba nego što ga ima u krompiru, pa se često koristi i u obliku brašna. Može se jesti kuvan i pečen, a najčešće se konzumira u obliku kesten pirea.

ponenta brojnih prirodnih masti i krema kojima se ublažava bol. Koristan je i u tretmanu otvorenih rana na nogama, delujući na poblemtičan venski sistem, protivupalno , antiedemski i epitelizirajući.

Za razliku od pitomog kestena, divlji kesten je interesantan fitoterapeutima. Često ga nazivaju Balkanski ljepotan, zbog autohtonog rasta na jugu Balkana. Pripada porodici javora. Kao lekovito dejstvo u fitoterapiji se koriste cvetovi, seme, plodovi i njihova kožura i kora stabla. Cvet divljeg kestena je u obliku kupaste cvasti duge i do 30 cm, a plod u obliku bodljikave zelene čaure koja u sebi nosi 1-2 semena sjajne kestenjaste boje. Divlji kesten je dosta istražena biljka, pa je zauzeo i značajno mesto u zvaničnoj medicini i od njegovog ekstrakta se prave razni farmakološki preparati.

- Koren gaveza 6

Saponini, tanini, flavonski glikozidi- posebno escin, albumini, fitosterini, vitamini, skrob, purinski derivati, samo su neke od lekovitih materija divljeg kestena. Lekoviti principi divljeg kestena su veoma korisni kod problema sa venama, njihovim varikozitetima, hroničnim venskim slabostima i zastojima. Upravo escin pomaže da se nagomilana tečnost u sudo-vnom sistemu brzo eliminiše, pa se lokalna otečenost, osećaj umora i težine, grčevi i bolovi u nogama vrlo brzo povlače. Dejstvo na krvne sudove, a pre svega na vene korisno utiče i na hemoroide. Hemoroidi su proširene vene, a razlozi za njihovo pojavljivanje su brojni : stil života sa mnogo sedenja, začinjena i druga neadekvatna hrana, a može se raditi i o naslednoj slabosti. Divlji kesten se može korisiti u tretmanu noćnih grčeva. Cvet divljeg kestena ublažava ove tegobe, kao i reumatske tegobe, giht, neuralgije. Od lekovitih biljaka kestenov cvet je možda najstalnija kom16

ČAJNA mešavina za tretman hemoroida: Mera u kašikama - Cvet divljeg kestena 7 - Rizom zlatice 7 - Cvet kamilice 6 - Cvet nevena 4 -Koren belog sleza 4 1,5 kašiku čajne mešavine preliti sa 3 šolje ključale vode, ostaviti poklopljeno 20 min. Procediti i piti podeljeno u 3 dnevne doze. EKSTRAKT DIVLJEG KESTENA Jedan je od najboljih i najčešće korišćenih lekova za razne probleme sa venama. Ekstrakt možete napraviti tako što se pola kilograma usitnjenih plodova kestena zajedno sa korom prelije rakijom ili konjakom i ostavi da stoji u tamnoj flaši 40 dana. Zatim se tečnost procjedi i filtrira. Preparati od divljeg kestena ne smiju doći u dodir sa metalom kako ne bi izgubili lekovita svojstva,. Svake godine treba praviti sveži ekstrakt jer stajanjem gubi lekovitost. Ekstrakt se pije sa malo vode ili se nakapa na kocku šećera tri puta dnevno po 15-20 kapi. KREMA OD DIVLJEG KESTENA Dve kašike usitnjene kore divljeg kestena preliti sa 2 dl tople vode, poklopiti i ostaviti 12 sati. Procediti, pa tečnost staviti na blagu vatru i kuvati dok se ne zgusne. Dvadeset grama ovako dobijenog ekstrakta pomešati sa 60 g lanolina i dobijenu mast čuvati u frižideru.

Praktični saveti

Piše: Nada Stupar

Aktuelne mogućnosti laboratorijskih testiranja vezano za koronavirus (SARS-CoV -2, Covid-19) Napomena: navedeni tekst je informativnog i edukativnog karaktera.

Iz teksta ćete saznati: • Koji su trenutno dostupni testovi na korona virus? • Kakva je trenutno pravna regulativa u vezi testiranja na koronavirus? • Šta znače molekularno genetički ili PCR testovi? • Šta je PCR test? • Koja su ograničenja PCR testova? • Šta su to imunoglobulini? • Šta su serološki testovi? • Koje su preporuke za serološko testiranje? • Na šta ukazuje dobijeni rezultat? • Koje su biohemijske analize korisne za praćenje infekcije koronavirusom? • Koji su trenutno dostupni testovi na koronavirus? Trenutno su u Republici Srbiji dostupni sledeći testovi: 1. Detekcija RNK Covid-19 metodom PCR (Polymerase Chain Reaction) iz brisa nosnog dela ždrela 2. Serološki skrining testovi koji detektuju prisustvo antitela na Covid-19 iz krvi • Kakva je trenutno pravna regulativa u vezi testiranja na koronavirus?

Dozvolu Ministarstva zdravlja da rade testove iz prve grupe (PCR) imaju jedino državne laboratorije (Klinički centar, Institut Torlak, Institut Batut, GZZJZ, ostale ovlašćene državne laboratorije). Indikacije za ove testove daju isključivo lekari u kovid bolnicama na osnovu pregleda, kliničke slike, dodatnih laboratorijskih nalaza, koji mogu uključivati serološke, biohemijske i imunohemijske testove i nalaza rentgenskog snimka pluća. Sve ostale laboratorije u okviru zdravstvenog sistema Republike Srbije mogu da rade samo serološke testove.

• Molekularno genetički ili PCR testovi Ovi testovi se rade iz uzorka dobijenog uzimanjem brisa iz nazofarinksa (nosni deo ždrela). Već nekoliko dana nakon kontakta sa virusom i zaražavanja, u brisu nosnog dela ždrela pacijenta može da bude prisutno oko milion do milijardu virusnih čestica.Virus se dalje spušta u donje disajne puteve, gde može izazvati virusnu pneumoniju – upalu pluća.

• Šta je PCR test? PCR test je standardna metoda za umnožavanje i dokazivanje prisustva specifičnih gena, odnosno molekula DNK. Kako je genetički materijal koronavirusa u formi molekula RNK, virusni geni se prvo prepisuju (procedurom reverzne transkripcije) u molekul DNK. Zatim sledi umnožavanje i detekcija. PCR test je praktično 100% specifičan (jer se ne detektuju drugi virusi) i veoma senzitivan (jer je potrebno prisustvo samo stotinak virusa u uzorku). PCR testovi su dijagnostički testovi. Rezultati se dobijaju u roku od par dana.

• Koja su ograničenja PCR testova? Pouzdanost rezultata PCR testa zavisi i od načina i uspešnosti uzimanja brisa iz nosnog dela ždrela. Postoji mogućnost da bris ne zahvati onaj deo sluznice ždrela na kome se nalaze virusi ili da su se virusi već spustili u pluća. To objašnjava kliničku senzitivnost testa između 70 i 98%.

Praktični saveti

Piše: Nada Stupar • Šta su to imunoglobulini? Tokom perioda zaražavanja naš organizam proizvodi antitela ili imunoglobuline. Već nekoliko dana nakon infekcije se proizvode makroglobulini, tj. imunoglobulini klase M (IgM), a nakon toga gamaglobulini, odnosno imunoglobulini klase G (IgG). Gamaglobulini ostaju duži vremenski period nakon infekcije (nije sa sigurnošću poznato koliko dugo za ovaj novi virus) i štite organizam od ponovne infekcije. Prema najnovijim podacima, detektovano je devetnaest različitih monoklonalnih imunoglobulina na koronavirus.

• Šta su serološki testovi? Serološki skrining testovi služe za brzu proveru stanja imunog odgovora na mogući kontakt sa koronavirusom ispitujući dve klase antitela (IgG i IgM) u krvi, plazmi i serumu. Testovi ne detektuju sam virus. Rezultati se dobijaju u toku dana. Dostupno je više vrsta ovih testova: - Imunohromatografski (brzi) testovi - ELISA, ECLIA

• Koje su biohemijske analize korisne za praćenje infekcije koronavirusom? Za procenu prisustva i težine infekcije, njene progresije, kao i za praćenje efekata terapije i evaluacije zdravstvenog stanja pacijenata, koriste se i dodatna laboratorijska ispitivanja. Na osnovu dosadašnjeg iskustva, sledeći biomarkeri su sa pokazali kao veoma osetljivi na prisustvo infekcije koronavirusom: - Kompletna krvna slika sa diferencijalnom leukocitarnom formulom (KKS+DIFF LF) - Sedimentacija eritrocita (SE) - C-reaktivni protein (CRP) - Aspartat aminotransferaza (AST) - Alanin aminotransferaza (ALT) - Laktat dehidrogenaza (LDH) - Albumin - Protrombinsko vreme (PT) - D-dimer

- imunofluorescentni testovi.

- Feritin

Međusobno se razlikuju po svojoj specifičnosti i senzitivnosti, a svaki proizvođač testova je uobavezi da prikaže podatke o validaciji ovih parametara. Ovi podaci se kreću između 90 do 99%.

- Cink

• Koje su preporuke za serološko testiranje? Osoba koja misli ili je bila u kontaktu sa obolelom osobom. Pacijenti koji su bili pozitivni na Covid-19 i koji su se u potpunosti oporavili.

• Na šta ukazuje dobijeni rezultat? Prema preporukama WebMD-a, ako je rezultat pozitivan na IgM antitela, vrlo je verovatno prisutvo koronavirusa u organizmu. Takođe je moguće da je rezultat lažno pozitivan zbog više vrsta korona virusa. Pozitivan rezultat na IgG antitela govori u prilog stvorenog imuniteta. Ne zna se pouzdano koliko je jak imunitet i koliko dugo može da traje. Negativan rezultat može da znači ili da niste bili u kontaktu sa virusom ili da nije proteklo dovoljno vremena da se formiraju antitela (lažno negativan nalaz).

- Vitamin D (25-OH) - Interleukin 6 Rezultati svih testova se uvek tumače u skladu sa kliničkim simptomima, ostalim dijagnostičkim ispitivanjima (rentgenski snimak pluća) i nalazom pregleda lekara! Korisni linkovi: https://covid19.rs/ https://www.e-zdravlje.gov.rs/landing/ https://www.webmd.com/coronavirus

Dr med Nađa Stupar, spec. kliničke biohemije, Aqualab

Praktični saveti

Piše: Vesna Krdžalić

Strah u doba korone Strah je jedna od reakcija koja se javlja kod određenog broja ljudi u vremenu kakvo je ovo, a kako sam ga ja proizvoljno nazvala “doba corone“. Namjera mi je da se kratkim opisom zadržim na ovoj emociji, ali i nekim drugim koje se posljedično javljaju, te Bahovim cvijetnim esencijama koje bi se mogle primjeniti u savladavanju istih. Kako sam ja po osnovnom obrazovanju ljekar, osvrnuću se i na fizički dio, tj. naše tijelo i šta takve emocije uzrokuju našim organskim sistemima i to samo ono što je potvrdila jedna od najstarijih medicina, kineska i ono što zapadna medicina sa sigurnošću zna. Ovdje se radi o konkretnom strahu, strahu od infekcije, bolesti ili smrti. Objektivne okolnosti su realne i svako ima razloga za strah. Prvobitna funkcija straha je da nas zaštiti, tako što ćemo biti prije svega oprezni i sprovoditi mjere zaštite. U okviru toga, strah nas uči strpljenju: da mirno stojimo u redu za kupovinu, plaćanje isl. uz obaveznu distancu prema drugoj osobi. Sve sada nekako ide sporije i to polako prihvatamo, bar je to moj utisak. Strah nas uči da preispitamo svoj životni stil, jer od njega zavisi naš imunitet, naša prava odbrana. Uči nas da učimo u hodu mnoge stvari i da prihvatamo neku novu realnost, kao normalnost. Mjenjamo neke navike, postajemo kreativni u okviru sopstvene familije, te izmišljamo igre sa svojom djecom ili se okrećemo raznim drugim aktivnostima, hobiju, da bismo kvalitetno proveli vrijeme u djelimičnoj ili potpunoj socijalnoj izolaciji. Sjećamo se starih prijatelja, zovemo ih ili pišemo poruke, nudimo razne vrste pomoći. U ovoj mjeri strah je poželjan, jer je produktivan, efikasan. Ali ako je strah prevladavajaći, u smislu da osobu blokira, učini je da se osjeća nemoćno, da zbog njega ne smije uopšte izaći napolje, da svoje misli ne može usmjeriti na nešto drugo, nego samo sluša vijesti ili strah preraste u fobiju, tu je esencija Mimulusa.

Ovakav strah može prerasti u napade panike, sa veoma izraženim fizičkim simptomima gdje osoba čak pomišlja da je životno ugrožena, a u stvari je na smrt preplašena. Potpuno gubi glavu. U takvim slučajevima je potrebna esencija Rock Rose. Može se javiti i pretjerana briga za svoje ukućane, najmilije. Ukoliko ta briga stvara napetost u komunikaciji, potrebno je uzeti esenciju Red Chestnut. Pomenuti strah i briga mogu eskalirati do te mjere da osoba dobije izlive bijesa i, uprkos dobroj namjeri i plemenitim nastojanjima da zaštiti svoje, napravi nešto mnogo gore. A to može biti upotreba fizičke sile, verbalno vrijeđanje ili primjena neke druge vrste kažnjavanja. Osoba si ne može pomoći, plane poput vulkana i iz najbolje namjere povrijedi one koje najviše voli. Za njih je Cherry Plum . Osoba može biti preplavljena strepnjom, lično veoma duboko proživljavati patnju drugih ljudi gledajući snimke na TV , očekivati da se još nešto strašnije desi. Ovo sve dovodi do opsesivnih misli, neprekidne umne aktivnosti, nesanice, osjećaja potpune nezaštićenosti. Za takve osobe je Aspen. Povremeno ili stalno osoba može imati doživljaj da više ne može da izdrži, da je to sve što se dešava previše za nju i da je u momentima preplavljuje i da gubi samopouzdanje. Za takve osobe je Elm. Sve ove emocije, ukoliko su prenaglašene i javljaju se svakodnevno, veoma negativno utiču na samu osobu i na fizičkom nivou. Ove reakcije nisu samo puke misli i osjećanja koja ostaju u glavi. One uzrokuju određene biohemijske reakcije i spuštaju se na tjelesni nivo. Emocija straha remeti energiju bubrega, a preneseno na zapadni jezik, slabi imuni sistem i povećava podložnost infekciji. Takođe se remeti rad nadbubrežnih žlijeza, iscrpljuje ih. Kao posljedica se javlja umor, problem sa krvnim pritiskom, potreba za slanom hranom, kofeinom, depresija, napadi gladi, pad libida, razdražljivost.

Piše: Vesna Krdžalić Sa aspekta zapadne medicine ovakve emocije oslabljuju imuni odgovor, jer kortikosteroidi iz nadbubtržne žlijezde, koji se tada luče, izazivaju smanjenje proizvodnje leukocita i tako pospješuju napredak infekcije. Takođe onemogućuju miran i kvalitetan san, a podstiču često jedenje hrane, konzumaciju alkohola i pušenje. Produženo stanje straha, brige, ima mogućnost da aktivira neke druge viruse koji u nama miruju, a za koje ni ne znamo. Suprotno ovome, stanje relaksacije koje se ostvaruje upotrebom kapi ili na neki drugi način, povećava sekreciju imunoglobulina A koji štiti sluznicu od infekcije. Zato je potrebno biti iskren prema sebi i kada osjetite ili vam vaši najbliži skrenu pažnju da su vaše reakcije i vaš doživljaj ugrožavajući za vas ili /i vašu okolinu, potražite pomoć.

Nemojte čekati da to preraste u ozbiljnu bolest ili da potpuno poremeti odnose u porodici i dovede do raskola ili nasilja.

Praktični saveti Teška vremena su tu, između ostalog, da upoznamo i sami sebe, jer se u takvim situacijama javlja onaj dio nas koji je duboko potisnut, dok mi funkcionišemo preko kompenzacionih mehanizama. Sama primjena ovih esencija je početak procesa otkrivanja i putovanja do naše suštine i rješavanja problema na mnogo dubljim nivoima. Zato savjetujem razgovor sa Bahovim praktičarem koji je edukovan da vodi razgovor i kroz proces „skidanja slojeva“ kako ih osvjestimo, dođe do srži nas samih. A to znači da u zajedničkom razgovoru dođemo do osnovne emocije ili emocija, koje smo iz mnogih razloga potisnuli i izgradili kompenzatorne mehanizme kako bismo bili funkcionalni i socijalno prihvaćeni. No, kako takve emocije i ponašanje nisu izvorno naši, osjećamo potrebu da se te kompenzacije riješimo, jer više ne možemo tako živjeti. Javlja se potreba da budemo ono što jesmo, da budemo u miru sa onim što stvarno jesmo, da bismo ostvarili unutrašnji mir i osjećaj sigurnosti, jer živimo svoju autentično st. Vesna Krdžalić, MD, spec.medicine sporta Bach-ova praktičarka Savjetnica i učiteljica za Schuesslerove soli i analizu lica

Praktični saveti

Priredila: Miroslava Tadić

Dah i Strah Kako pomoći detetu da savlada stres – tehnike disanja i relaksacije U zavisnosti od uzrasta deteta, predlažemo vam neke od navedenih tehnika kojima možete naučiti dete da ih radi samostalno, dok neke možete primenjivati zajedno.

Tehnike disanja – primeri: „Disanje 3-3-3”

Recite detetu da duboko diše i da pri tom, dok udiše vazduh, broji do tri, dok „drži” vazduh takođe broji do 3 i dok izdiše vazduh, broji do 3.

„Baloni od sapunice”

„Vruća čokolada”

1) zamisli da u rukama držiš šolju vruće čokolade i primakni je ispod nosa 2) Duboko udahni kroz nos kao da mirišeš vruću čokoladu 3) Polako izdahni kroz usta da ohladiš vruću čokoladu 4) Ponovi nekoliko puta

1) Zamisli da imaš sapunicu 2) Duboko udahni na nos 3) Kratko zadrži dah 4) Lagano izdahni na usta i zamisli kako si naduvao balon od sapunice 5) Ako imaš neku brigu koja te muči, zamisli da ta briga odlazi sa balonom daleko…

„Ljuljanje broda“

1) Napravi brod od papira. 2) Legni na pod na leđa sa jastukom ispod glave da možeš gledati svoj stomak. 3) Stavi brod na stomak i ruke pored tela. 4) Lagano duboko udahni na nos i izdahni kroz usta. 5) Gledaj kako se brod na tvom stomaku diže i spušta dok dišeš duboko i polako. 6) Ponovi nekoliko puta.

Piše: Vesna Krdžalić

Briga Osjećanje svima poznato? Svi smo brinuli ili svakodnevno brinemo neke svoje brige i to uglavnom o stvarima koje su sitne, nevažne, mada ima i onih krupnih. Kako izgledam, šta ću obući, kako da nađem posao, hoću li biti zdrav, briga o porodici, najmilijima, briga o novcu i kad ga imamo i kad ga nemamo. A, šta je, zapravo, briga? Ona je nerazumna, nema smisla, nema logike, iracionalna je! Ali, mi i dalje brinemo, uporno! Briga je neprirodna, nepotrebna, nezdrava. Ona ne mijenja ništa, ona ne doprinosi ničemu,ona nas neće odvesti nigdje. Ne može promijeniti našu prošlost, ne može kontrolisati našu budućnost, ali zato može napraviti pravi haos od naše sadašnjosti! I to se po pravilu dešava. Briga nas ometa u sadašnjem trenutku, mi ga

Prikaz slučaja

ne proživljavamo ili je taj doživljaj potpuno neadekvatan, preteran, pa trpimo i mi i oni oko nas. Često zbog te brige prosto gušimo svoje najmilije misleći da radimo pravu stvar, ali efekat može biti potpuno suprotan. Ne kaže se bez potrebe „ put u pakao je popločan najboljim namjerama“. I, da se na tren dodirnem onog duhovnog, meni važnog. Ako smo vjernici, vjerujemo u Boga, onda bi briga bila izraz naše nevjere, jer je Bog kreator svega. Kroz brigu mi djelujemo kao nevjernici. U Bibliji piše - Ne brini ni o čemu, moli se za sve. Ništa nije bilo, a da nije moralo. Nismo ovdje slučajno, a ono što je ispod naše kože je – vječno! Pa onda, zašto brinuti? I, da se ponovo spustimo na ovozemaljski aspekt...

Piše: Svetlana Pejin

Šta je Pranic H ealing Pranic Healing® je visoko razvijeni i testirani sistem energetske medicine, koju je razvio Grand Master Choa Kok Sui, koji koristi pranu da izbalansira, uskladi i transformiše energetske procese tela. Prana je sanskritska reč koja znači životna energija. Ova nevidljiva bioenergija ili životna sila, drži telo u životu i održava stanje zdravlja. U akupunkturi, ova suptilna energija se naziva Chi, dok je na hebrejskom jeziku zovu Ruach ili dah života. Pranic Healing® je jednostavni, ali moćan i efikasan sistem lečenja bez dodira. Bazira se na osnovnim principima sposobnosti tela da se izleči samo, dok je proces izlečenja ubrzan povećavanjem količine životne energije, kako bi se stvorio emotivni i fizički balans. Životna energija je dostupna iz sunca, zemlje i vazduha. Master Choa Kok Sui kaže: “Životna energija ili prana je svuda oko nas. Ona je sveprisutna; mi se zapravo nalazimo u okeanu životne energije. Na osnovu ovog principa, iscelitelj može da privuče praničnu energiju iz okoline.” Pranic Healing® ne koristi lekove, uređaje, pa čak ni fizički kontakt sa pacijentom. Fizički kontakt nije potreban s obzirom da iscelitelj radi na bioplazmatičnom tj. energetskom telu pacijenta. Energetsko telo (aura) je kalup koji okružuje i prožima fizičko telo. Ono apsorbuje životnu energiju i raspoređuje je kroz fizičko telo u organe, mišiće, žlezde i dr. Razlog zbog kog Pranic Healing® radi sa energetskim telom je taj što se oboljenja prvo pojavljuju kao poremećaj energije u auri, pre nego što se manifestuju kao problemi fizičkog tela. Ova energija koja okružuje, prožima i održava fizičko telo, takođe utiče i na naše emocije, sposobnost suočavanja sa stresom, odnose sa ljudima, pa čak i na finansije. “U drevnim vremenima, Pranic Healing-om je moglo da se bavi samo nekoliko odabranih ljudi. Moj posao je bio da razvijemo efikasan sistem isceljivanja, koji obični ljudi mogu da savladaju za kratak vremenski period. Sada, svako može da se bavi isceljivanjem. Znanje koje omogućava da se izborite sa jednostavnim oboljenjima je sada dostupno.” Master Choa Kok Sui.

Prikaz slučaja

Zbog kojih stanja Vam se klijenti najčešće obraćaju? - Nema favorizacije niti specijalizacije u ovakvim disciplinama. U Pranic healing-u postoje protokoli za skoro sve bolesti i poremećaje, tako da ne mogu da izdvojim nijednu grupu oboljenja. Ali ima sve više ljudi sa visokim krvnim pritiskom i žena sa problemima štitaste žlezde, kao i problema mentalne prirode. Možete li opisati nekoliko primera iz prakse? - Naravno. Jedan lep primer je bio na jednom predavanju, kada sam želeo da demonstriram tehniku i pozvao iz grupe nekoga ko ima akutni bol. Javila se jedna gospođa. Kada je prišla, zamolio sam je da kaže gde oseća bol. Ona je odgovorila da zbog prirode posla, već 7 godina ima bol u laktu i podlaktici. Baš je akutan, napravih šalu... i to je bilo jedno od mojih prvih predavanja jos 2008. ili 2009. godine. Počeo sam da radim čišćenje, ali sada moram priznati, sa velikom sumnjom i nesigurnošću. Pomislio sam: sad ću da doživim fijasko, rekao sam akutno, a sad imam sedmogodišnji hronični problem. Nakon pet minuta, zamolio sam ženu da otvori oči i da proveri da li još uvek oseća bol. Na moje iznenađenje, dobio sam poljubac iste sekunde i iskren pogled. Ni sam nisam mogao da poverujem. Mislio sam da je neka skrivena kamera... Ta žena je odmah nakon toga završila Pranic Healing kurseve i sada smo sjajni prijatelji. A da... ruka je više nikada nije bolela i sada piše ikone po crkvama i manastirima i to ne samo na drvetu. Kako izgleda tretman? Da li je potrebno da se klijent sa kojim radite na neki način pripremi za tretman? Tretman obično izgleda tako što klijent sedne receptivno. A ako ima problema sa sedenjem, može i da legne. Zatvori oči i opusti se. Može i da se moli, što je još bolje. Sve ostalo obavlja terapeut. Pacijent ne treba da se priprema za tretman. Jedino što se od njega očekuje je da bude “otvoren” za energiju i svesno da želi tretman. Ko može da nauči?- Osnovna zamisao Master Choa je da svako može da tretira sebe i svoje bližnje. Pranic Healing®su učili doktori, medicinske sestre, maseri, akupunkturisti, kiropraktičari, šiacu maseri i mnogi drugi.

Isto a različito

Piše: Dragana Krstović

Životinjski duhovni vodiči Upoznavanje sa životinjskim esencijama

Kada i za šta koristimo životinjske esencije

Pre više od četiri godine upoznala sam se sa esencijama divljih životinja. To je bila ljubav na prvi pogled. Daniel Mejpl ( Virdžinija) kreator je ovih esencija i rada sa njima. Ovo su vibratorne esencije, energetske remedije koje nastaju u šamanskim ritualima i invokaciji duha odredjene divlje životinje tokom rituala. Svaka esencija sadrži vibratorni zapis i energiju divlje životinje, ali ne sadrži nikakvu materiju u sebi.

Postoji ukupno 100 esencija divljih životinja, Baby esencije i odredjeni miksevi za specifične situacije. Koristimo ih kada želimo da aktiviramo neki nov kvalitet u nama, onaj koji nam je potreban u određenom trenutku našeg života ili kad nešto što već imamo, ali nemamo dovoljno snage da to pokrenemo u sebi na aktivan način. Svaka životinja, odnosno njena energija izrazena preko esencija, utiče na aktivaciju odredjene akcije kod nas. Tako imamo npr. esenciju Tvora – da izađemo iz uloge žrtve, da povećamo svoj imunitet na fizi čkom nivou. Esencija Gorile - nam pomaže da povećamo fizičku snagu, daje nam volju i istrajnost kada odlučimo da krenemo sa fizičkim vežbama. Esencija Dabra – nam daje jako dobar fokus na ono

Daniel Mejpl je magistar duhovne psihologije i osnivač kompanije WILD EARTH ANIMAL ESSENCES. Razvio je svoju praksu u radu sa klijentima i sada radi i predaje po čitavom svetu.

Piše: Dragana Krstović što radimo, strpljenje i neverovatnu upornost da završimo započeto. Esencija Slona nam daje podršku onda kada nam je za to najviše potrebno od strane naše najbliže okoline, prijatelja, zajednice. Ove esencije sjajno rade na aktivaciji naših resursa koji su blokirani ili neiskorišćeni. Cvetne esencije su više Yin kvaliteta (emocije, Voda) dok su životinjske esencije više Yang kvaliteta (akcija, Vatra) i vode nas u delanje i pokreću nas u željenom smeru.

Primena i dejstvo Ove esencije se uzimaju isto kao i cvetne esencije 4x4 kapi na dan, minimalno. Kada je klijentu potrebno da ih uzima češće to je sasvim u redu i uzima ih tako sve dok mu je potreba za tom esencijom u toj meri naglašena. On će sam proceniti tu svoju potrebu i slediti svoj unutrašnji glas. To je dokaz da je potreba za intenziviranjem tog kvaliteta u nama izuzetno izražena i da treba da dozvolimo sebi da se realizuje. Kao i kod cvetnih esencija, klijent ne

Isto a različito može da se predozira sa kapima. Esencije imaju sjajnu primenu i kod dece i njihovih potreba. Pružaju im osećanje sigurnosti, pripadnosti, konekcije sa okolinom i pružaju osećaj da znamo ko smo i koje su nam potrebe. Esencija Vuka mnogo pomaže školarcima da se jasno i razumljivo izražavaju, da lakše i brže razmišljaju. Esencija bebe Lava pokreće kod dece hrabrost, otklanja anksioznost, manjak samopouzdanja i razvija im hrabrost i snagu da krenu napred. U terapeutskom radu i kroz koučing kao dopunu, ove esencije su se pokazale jako dobro. Koristim ih i u aktiviranju Duhovnih Životinjskih Vodiča (autor Aleksandar Imširagić – Kepler Institut). Naime, preko natalne karte klijenta izračunavaju se Duhovni Životinjski Vodiči – Puta, Poruke, vodiča Senke i našeg pravog Životnog Vodiča (Power Animal). Ovaj rad je kranje zanimljiv i inspirativan i za terapeuta i za klijenta. Ovo je jedan sjajan skup alata koji menja, poboljšava i uskladjuje osobu sa unutrašnjom autentičnom vibracijom koja je oduvek postojala u nama, samo što mnogima ne uspeva da se povežu sa najboljom verzijom sebe. Sve je moguće i ostvarivo, samo se treba prepustiti i krenuti u promene za naše najveće dobro!

Mentalno i emotivno

Piše: Sanela Feković

Znakovi u zabrinutosti

Primetila sam da jezičke navike obelodanjuju dosta kulturoloških, istorijskih i duhovnih, te sujevernih običaja i događaja. Tako mi, na primer, kažemo za dobru majku da je brižna i požrtvovana. Drugim rečima, to je majka koja često brine i sekira se i, majka koja se kao žrtva prostire pred svoje ukućane, uvek dostupna drugima, a skoro nikada samoj sebi. To je realna slika iza naizgled poželjne uloge. Kako se dolazi u ovakvo nadraženo stanje stalne zabrinutosti i požrtvovanja koje ima za svrhu da pokaže veliku ljubav prema svima, ostavljajući sebe u zapećku?

Upravo je ključ u samo-ljubavi, i tu gde je ljubav prema nama samima stala, mi počinjemo da kupujemo ljubav, da dokazujemo svoju vrednost, tako što ulazimo u poželjne i potrebne uloge koje će naše ukućane usrećiti. Međutim, možemo primetiti da tu nema mnogo sreće, jer ni sami ukućani ne mogu da izdrže da ih neko voli preko sebe i/ili da konstantno brine da li je sve i svako podmiren i na sigurnom. To zapravo postane jedno veliko ulaganje u nečiji neuspeh ili nečiju nesreću, kada obasipamo svoje ukućane brigom koja je u svojoj suštini - strah.

Takođe je vidljiv visok stepen kontrole u brižnom stanju koje se ne stišava, ne može mirno da spava i ne oseća se sigurno. Takva kontrola, u celofanu brige, pokušava da prepravi sve nesigurne situacije u sigurne - jer sigurnost je njena svrha, njeno mesto mira. Samo kada je sigurna luka obezbeđenja, briga može da odahne. A odakle dolazi tolika potreba za sigurnom lukom? Naime, kada je dete sasvim malo i krhko, u prvom razvojnom periodu, do treće godine života, njegova glavna potreba je sigurnost i vezivanje, uglavnom za majku. Tada dete uči da je svet sigurno mesto kroz zadovoljavanje sopstvenih potreba - to jest kada je primarni roditelj ili staratelj tu da prepozna detetove potrebe i da ih podmiri. Tada roditeljski zagrljaj i dom postaju sigurna zona koju dete nosi sa sobom u život. Iz tako toplo skrojene sigurne zone ima odskočnu dasku u siguran život u koji se upušta s poverenjem. Kasnije u životu, takvo dete nema potrebu da bude zabrinuto za sebe i druge, već ulaže u svoje potrebe i odgovornosti, što je sasvim drugačiji sloj životne funkcije. Takvo dete takođe postaje

Piše: Sanela Feković

Mentalno i emotivno način života, drugu naciju ili religiju, boju kože, seksualnu orjentaciju i slično. I tada su dela pojedinca koji radi ispravnu stvar u odnosu na sistem iz kojeg dolazi, zapravo bazirana na stavovima koji nisu ispravni po principima prirodnih zakona već užih ljudskih zakona specifičnih za sistem, grupaciju kojoj pripadaju. Na primer, kada jedan sistem religije ili nacije isključuje sistem druge religije ili nacije. U takvom primeru, lojalnost svom sistemu podrazumeva da su oni “drugi” ugrožavajući faktor i da ih se treba čuvati, a nekad ih i isključivati direktno.Taj osećaj strepnje od povrede dovodi ljude u neuračunljivo stanje gde je često napad najbolja odbrana.

odrasla osoba koja prepoznaje i poštuje tuđe potrebe i odgovornosti, i prepušta ih tamo gde pripadaju - takozvana prikladna raspodela odgovornosti. To prepoznaju samo odrasle osobe. Ostali su deca u telu odraslih osoba koja vuku repove iz svog razvojnog perioda - nepodmirene potrebe i neprikladno preuzete odgovornosti. Tako deca postaju odrasla deca, umesto odrasli ljudi, koja u svima drugima vide sebe - to nesigurno malo dete koje pokušavaju da podmire, zaštite i daju im mesto u sigurnoj luci. I zato i osećaju da je njihov zadatak u brizi i požrtvovanosti plemenit i ispravan, jer imaju dobru nameru. A koliko se dobra namera broji možemo videti po rezultatima dela iz dobre namere. U terapeutskom odnosu sa klijentima vrlo često primećujem da postoje dobre namere iza loših dela. Tu postoje dva bitna aspekta. Jedan aspekt je koncept “biti dobar”, to jest kupovina ljubavi i opstanak u porodičnom sistemu iz kojeg potičemo jer imamo utisak da ćemo sistem (krug pripadnosti kao npr. porodicu) izdati ako smo drugačiji i ako ne ponavljamo iste obrasce kao drugi članovi porodice, kao naši preci. Tako se stvara osećaj griže savesti iz kojeg u nama preovlada namera kojom smo podojeni, a to je da budemo “dobri” i lojalni porodičnoj tradiciji, makar ona bila već višestruko dokazano destruktivna. S tim u vidu, ironično je da dobra deca zapravo nisu slobodna deca, a dobri odrasli ljudi nisu srećni ljudi, već isfrustrirani činjenicom da nisu slobodni da žive svoje živote, svoj put.

Kada uzmemo u obzir odakle dolazi dobra namera i kako se stvara osećaj nedovoljne sigurnosti, možemo imati širu sliku sa kojom prilazimo osobama koji brinu, žrtvuju se, kontrolišu i slično. U toj široj slici ima mnogo više razumevanja, poštovanja, ljubavi i zahvalnosti prema osobi a ne samo prema atributu, mani ili činu, jer tada vidimo osobu u kontekstu koji je doprineo njenom razvoju u brižnu požrtvovanu životnu ulogu. Taj kontekst i šira slika koja sadrži i neophodni kadar, mesto je empatije i mesto rešenja za one koji su spremni da izađu iz uloga koje su preuzeli ili koje su im čak nametnute u neznanju. Spremnost je u oba slučaja neophodna, i to spremnost da se napokon otvore ka svom životu, svom autentičnom životnom putu koji ne mora ponavljati obrasce trauma i stresova iz porodične prošlosti. Tako da nam za prepuštenost novom i autentičnom treba poverenje u život - a to je najsigurnija luka koja postoji - jer tada imamo veru, nadu i ispravnu raspodelu odgovornosti. Svevišnjem valja prepustiti velike poslove, poput sudbine; naša briga je previše malih kapaciteta da bi bila kormilar tako savršenog plana, poput sudbine. Sanela Feković psiholog i sistemski porodični terapeut specijalista za telo i traumu

Drugi aspekt se tiče lojalnosti - kome ili čemu smo mi lojalni kada činimo ta dela iz takozvanih dobrih namera? Nekada je odnos ispravnosti vezan za lojalnost određenom sistemu koji opstaje isključivanjem drugačijih ljudi, onih koji imaju drugačije mišljenje, 29

Mentalno i emotivno

Piše: Kata Vuletić

Lepo se provedi - poruka koja menja sve(t ) Ovo je priča o tome kako su nas, naizgled male, greške u vaspitanju dece, dovele u stanje u kojoj smo sada kao društvo u celini. Da bismo priču započeli, potrebno je da vas podsetim da postoji sistematizacija bahovih kapi, po kojoj su podeljene u dvanaest šina. U svakoj šini su po tri Bahove esencije, a negativna stanja koja one rešavaju, međusobno su povezana i zato čine jednu šinu. Prvo stanje u šini je ono u kome imamo ponašanje kojim komuniciramo sa okolinom, na ne baš ispravan način. Takva nakaradna komunikacija, uvek je posledica neke muke unutar nas, koju sami ne umemo da savladamo.

Ovo stanje zovemo KOMUNIKACIJSKO STANJE. Da bismo nastavili sa takvim ponašanjem, za koje podsvesno znamo da nije u redu, razvijamo novo stanje, kojim nesvesno opravdavamo takvo ponašanje. Ovo je KOMPENZACIJSKO STANJE. A ako to, novo, kompenzacijsko stanje dugo praktikujemo, upadamo u DEKOMPENZACIJSKO STANJE. To novo stanje, može da bude ozbiljno psihopatološko stanje, koje nas u mnogome sprečava da produktivno koračamo kroz život.

Piše: Kata Vuletić

Mentalno i emotivno

U toku roditeljstva često uletimo u zamku tri povezana negativna stanja, koja nas lako dovode u konfliktne situacije sa našom decom. Veoma je važno osvestiti se i promeniti način na koji vodimo računa o svojoj deci, jer posledice propusta u vaspitanju vidimo svi svuda oko nas, svakog dana.

Jeste li imali priliku da upoznate, ili čujete za, mamu koja vodi računa o svojoj odrasloj deci kao da su još uvek u vrtiću? Onu koja sinu studentu pravi sendvič, da slučajno ne ostane gladan kad se u sitnim satima vrati iz noćnog provoda? Onu koja mu još uvek pegla potkušulje iznutra, sparuje čarape i pakuje ga za more sa devojkom. Verovatno jeste i verovatno ste se zapitali zašto li to radi, kad je vrlo očigledno da je vreme da sin preuzme te, i kolike druge još, poslove u svoje ruke. Da imate priliku da je upitate što to radi, verovatno bi vam kazala da nije u redu da se dete muči, a da njoj svakako nije teško. Njoj nikada ništa nije teško da uradi za svoje dete. Spremaće mu sobu, ribaće kupatilo za njim, vodiće računa o njegovoj garderobi i ishrani, isto pažljivo kao kad je bio beba. Spremaće sa njim ispite, a i naći će načina da se zavadi sa njegovim šefom, ako treba. Nije ovo retka pojava, a zahvata sve stariji uzrast dece. Nađe se i mojih vršnjaka, a ja sam nedavno postala baka, o kojima mama još uvek ovako brine. Može se često čuti razgovor o tome kako se nekada nije tako radilo. Kako naše bake nisu obraćale pažnju ni na mnogo veće zahteve svoje sitnije čeljadi, kamoli da su skakale da urade nešto umesto odraslih sinova. Česti su komentari o tome kako se deca po

svetu osamostaljuju mnogo brže i odlaze od kuće ranije. Čudimo se tome iskreno. Ako ste u ženskom društvu, verovatno ćete, bar nekoliko (stotina?) puta, žustro raspravljati o maminim sinovima koji nikada neće biti spremni za ženidbu. A neki momci bi se mogli požaliti i na tatine razmažene ćerke koje im traže da se o njima brinu makar isto tako dobro kako su to radile tate. Sve ove priče su izazvane negativnim Chicory stanjima u kome su oni koji se staraju o deci. Mame i tate, bake i deke, tetke i ujaci, koji ne mogu da podnesu pomisao da će jednog dana ostati sami, ovakvim postupcima, na veoma perfidan način, onesposobljavaju decu da odrastu i osamostale se.

Da se razumemo, način jeste manipulativan veoma, ali nije nameran. Oni koji to rade, veoma retko su svesni toga šta zapravo čine i koje su posledice takvih postupaka. Mogli bismo kazati da to nekada nije bilo tako – nekada kada se živelo u zajednici, kada je svako jasno znao šta mu je posao, strah od samoće nije bio poznat. Niko se nije bojao da će ostati sam zato što mu se deca osposobljavaju za život. Uvek je bilo ne koga ko se brinuo o starima, u kući sa puno duša. Nije se imalo ni snage, a ni vremena, tada nekada, da se dete razmazi. A i znalo se dobro da je jako važno naučiti ga da se sam brine o sebi, čim pre. U doba kada su odrastali naši roditelji, doba velikih seoba iz sela u gradove, seku se veze sa tradicijom, porodice postaju manje, a podsvesni strah od samoće u starosti, narasta. Pomešan, on bude i sa 31

Piše: Kata Vuletić

Mentalno i emotivno

grižom savesti što smo roditelje ostavili same na selu, ali je to druga priča. Nije to strah na koji se ikome žalimo, jer je istinski velik i užasava nas, a i sramota bi bilo o njemu pričati. Veoma često ga toliko potisnemo, da ga nismo ni svesni. Zato razvijamo ponašanje kojim ga umanjujemo. Počinje se sa ugađanjem deci – za njih sada nema obaveza, ne ide se na njivu, nema posla po okućnici. Dečije je zaduženje samo da uče, a i to ne moraju, ako im ne ide. Ceo svet se okreće ka tome da dete uživa. Samo da su živi i zdravi i da su tu, da ne idu daleko. Mama će sve uraditi – i raditi puno radno vreme i popeglati i napraviti kolače i voditi u bioskop i služiti dugare kad dođu. I obavezno napraviti kasnu večeru i namestiti krevet da se dete, kad se vrati iz provoda, ne muči. Da slučajno ne ostane gladan delija od dvadeset i nešto. I da, napomenuće mama tu i tamo da ništa za sebe ne uspeva da uradi, ponekad će izjaviti i da je žrtva i da nema svoj život. Uglavnom, kuća će biti dobro napunjena uzdasima sa skrivenim značenjem.

Pa počne da brine za sve pare, sve vreme svog budnog stanja, a i u snu. Jeste li se sa tim sreli nekada? Ovde ću još jednom naglasiti da ne opisujem svesne procese. Niko svesno ne razvija negativna stanja. Opisujem našu podsvesnu dinamiku, koju je uputno osvestiti, da nas ne bi mučila i da bi nam život bio lakši. U procesu osvešćivanja, Bahove kapi su od velike pomoći. Opet bismo mogli kazati da ovako nešto nije postojalo u vreme naših baba i deda. Ni kad su im sinovi išli u rat nije bilo vremena za brigu, jer bilo je puno posla i puno druge čeljadi koje je trebalo stvarno tog trenutka zbrinuti.

Takvo ponašanje, jasno je svakome, nije zdravo niti za mamu, koja izgara od viška posla, u nadi da će joj se te usluge jednog dana vratiti, niti za potomka, ženskog ili muškog, svejedno je.

Briga postaje savršeno socijalno opravdanje za svako ponašanje u kome se izgara umesto deteta. Brinem, jer te mnogo volim – rečenica je posle koje prestaje svaka prepirka.

Da se ne bi mučila grižom savesti što nešto ne radi dobro, mama lepo razvije kompenzacijsko stanje – ono u kome poistovećuje ljubav sa brigom.

Samo, kad je mama sama u stanu na devetom spratu, dok je dete u školi ili, ne daj bože, u provodu, briga ima plodno tlo da poraste. Mama, dok preslaže ormare, briše prašinu i pravi šesti kolač te nedelje, mora imati opravdanje za takvo ponašanje. Zato počinje da umire od brige – čuli ste za taj izraz, zar ne?

To što se radi o opasnoj zameni teza, malo kome išta znači, jer u ovom stanju briga je stvarna. Ona stvarno opterećuje osobu koja brine. Stvarno joj zagorčava život. Mame, a neretko i tate, se preznojavaju od brige čim dete šmrcne, kine ili se zajapuri. Kupuju antibiotike i kortikosteroide i primenjuju ih na svoju ruku, jer brinu, pa je neophodno da trenutno smanje brigu zamaskiranjem simptoma. Inače ne mogu izdržati toliki pritisak brige. Srećom, tehnologija napreduje, pa sada mogu dete nazvati nekoliko puta – je li stiglo, da li se lepo provodi, ko je sve tu, kad planira da krene kući, šta se dešava usput, treba li uskočiti sa prevozom. Mogu sad i lekara gnjaviti češće. A tek nastavnici što će nadrljati, jer škola postaje prostran poligon za roditeljsku brigu. Deca tu nemaju puno šta da se gnjave, taman posla da se muče, sve će to mame i tate srediti. Silna briga će izroditi i po-

Piše: Kata Vuletić

javu kupovine diploma. Šta je malo muvanja, laganja i bezakonja u odnosu na to da se teret brige umanji. To je stanje u kome Bahova cvetna esencija koja se pravi od cvetova crvenog kestena, igra glavnu ulogu. Ona stanje brige rastvara, a energija koju trošimo na brigu, unutar nas se preusmerava na kreativne ideje za naš sopstveni život. A kada krenemo da živomo naš život, i dete nam bude slobodnije. Vremenom postane, gle čuda, i sposobnije. Neretko ćete čuti roditelje koji pričaju kako su postojala ta neka vremena u kojima su se samo dopisnicom javili da su stigli na more, a sad eto strepe oko svoje dece, jer su ova vremena opasna. A pri tom još i zdušno ogovaraju učiteljicu ako im se ne javi na poziv istog momenta. To što ona ima posla sa celim razredom dece na putu, ne može da se meri sa brigom koju oni osećaju. Takvim bi roditeljima esencija Red Chestnut ulepšala život umnogome. Dok se dete provodi na rekreativnoj, mogli bi se bezbrižno posvetiti sebi. Uživati čak! Izreknem ponekad ovu jeretičku misao pred mamama zartpanim brigama, dok šmrckaju za autobusom i pošto je odavno stigao na odredište. Pazim samo mogu li dovoljno brzo da pobegnem, ako bude potrebno. Jer, ljudi umeju opasno da brane svoju brigu kad je izjednačena sa ljubavlju.

Mentalno i emotivno skida teret preterane brige. Treba samo imati u vidu da će, kad se klijentu malo razvodne brižne misli i teskoba od brige postane malo lakša, negativno Chicory stanje da se pojavi, sa svim svojim sebičlukom i užasnim strahom od usamljenosti. Pa je potrebno pratiti klijenta i ponuditi mu i Chicory, da bi lakše pustio i brigu i pustio i potomka da odraste bez poštapanja o pomoć roditelja – onako kako spada svakom potomku na ovom svetu. Šta se događa ukoliko stanje brige pustimo da se ukoreni i raširi kao korov po našim životima? Vidimo to oko nas svakodnevno, samo je pitanje da li prepoznajemo.

Još uvek retki, roditelji srećnici, koje su mudro razabrali brigu od ljubavi, uživaju u tome da se neko drugi ponekad stara o njihovom detetu. Imaju poverenja u sudbinu deteta, drugu odraslu osobu ili samo dete – da će umeti da primeni ono što su ga naučili. Kažu nam neke knjige, da stanjem brige možemo znatno da opteretimo i onog o kome tako nesebično i besomučno brinemo. Stoga ne bi bilo loše brigu umanjiti i tog deteta, o kome brinemo, radi. Ne tovariti ga nepotrebnim prtljagom naše brige. Samo, briga ima duboke korene, peče i žari čak i kad joj priđeš da je razmotriš, kamoli kad shvati da planiraš da je sasečeš u korenu. Red Chesnut esencija tu pomaže, jer veoma efikasno 33

Piše: Kata Vuletić

Mentalno i emotivno

Okrećemo se prošlosti – to je jedino mesto na kome brige nema Tamo znamo šta se desilo, nema iznenađenja, nemamo o čemu da brinemo. I tako počinjemo da živimo u prošlosti. Tamo je sve bezbedno, sve smo već preživeli i doživeli i nema neizvesnosti. Lakše nam je, možemo da dišemo, lepo nam je i sve se čini da je u redu. Otud toliki jugonostalgičari oko nas, koji nam bez prestanka pripovedaju o slavnim socijalističkim vremenima. Ne bi bilo toliko strašno, s vremena na vreme, setiti se savršenog letovanja na Jadranu ili izleta u Veneciju ili vremena kad su se od tri plate mogla pazariti kola. Samo, ovo dekompenzacijsko stanje (negativno Honeysuckle stanje) koje proističe iz stanje prevelike brige za bližnje (negativnog Red Chestnut stanja), je stanje koje nas sprečava da gledamo kuda koračamo. A život nas neumitno tera da idemo dalje. Pa ispada da koračamo napred zverajući sve vreme unazad. To je vrlo opasna akrobacija. Kad smo zagledani u prošlost, želimo da se ona događa sada. Mešamo ono što je bilo sa onim u čemu živimo. Želimo zemlju koju vodi jedna čvrsta ruka, jedan veliki tata, pa tako i glasamo.

Živimo i odlučujemo kao kad bismo vozili kola napred sve vreme gledajući u retrovizor. Nemamo mogućnost da pogledamo šta nas čeka na putu. Ne vidimo ni šta je pre okuke, kamoli da okuka, na kojoj ćemo izleteti sa puta, postoji. Toliko smo žustro zagledani i retrovizor, toliko nam se sviđa to što vidimo u njemu, da se iskreno žestimo kad nas upitaju znamo li kud smo se uputili. U stanju smo veoma nasilno da branimo svoju potrebu da bivstvujemo u prošlosti. Samo, tako uljuljkani u bezbednu prošlost, uopšte ne shvatamo posledice svojih odluka. Šta ima veze za koga ćemo glasati često ćete čuti. Šta ima veze ako poseku sve šume, znaš kako lepo miriše borovina u Istri - onoj u kojoj dotični nije bio od osamdeset treće. Vlada epidemija ‘Šta ima veze’ stanja. Veoma opasno stanje, koje možemo da vidimo svakodnevno, na svakom koraku. A pri tome, ako smo i svoju decu vaspitali tako da budu zavisna od nas, oni nisu uvežbali da se snađu u vremenima koja su samo njihova za snalaženje. Ne znaju ni čarape da upare, ni tortu da naprave, kamoli da sebi sagrade novi dom. Naše su penzije veće od njihovih plata, ako ih uopšte i imaju. I eto nas tu, gde smo.

Mentalno i emotivno

Piše: Kata Vuletić

Kao profesor, imam priliku da vidim koliko i današnji roditelji sve od sebe daju da spreče decu u tom neverovatno važnom vežbanju snalaženja u životu. Skoro da nema roditelja koji shvata koliko je važno da dete pogreši, da nauči kako se ide dalje posle greške. Kao kad uči da hoda - saplete se, pa ustane. Tako ima da nauči još puno veština da bi zaista stao na svoje noge. Neophodno je dopustiti detetu da se osamostali. Važno je predavati mu onoliko odgovornosti koliko može da nosi u tom uzrastu. A ispadne da uvek može više od onoga što mi mislimo. Važno je vežbati poverenje u to da naše dete svakim danom može sve više bez nas. Važno je shvatiti da nismo mi skretničari njihovih sudbina, nismo toliko moćni.

Nama su deca data samo na pozajmicu – da ih volimo, negujemo, vaspitavamo i osposobimo da dalje idu samostalno. To zahteva od svakog roditelja da se suoči sa sopstvenim strahom od samoće. Nije to lako, ali veliku pomoć imamo u flašicama Bahovih kapi. Srećom. Brinula sam i sama, tokom odrastanja moje tri devojčice, i to baš puno. Šta ću, niko se nije naučen rodio. Trebalo je vremena da razaberem šta je ljubav, a šta je briga. I skliznem ponekad ponovo u stanje brige. Posegnem, brže bolje za Red Chestnut, da se ne ukoreni dublje. A već godinama primenjujem, jedno sasvim jednostavno uputstvo za ispraćanje deteta, kud god da kreće. Umesto čuvenog: ’Čuvaj se’, mnogo je lepše i zdravije, i za njega i za vas, reći mu:

’Lepo se provedi’. Tako ranac brige, ako postoji, ne pakujete njemu na leđa. Ako briga postoji, ostaje vama da vidite šta ćete sa njom. Flašica sa Red Chestnut esencijom biće vam od velike pomoći. Kata Vuletić Profesor fizike BFRP - međunarodno sertifikovan Bahov praktičar NLP trener Konstelator sistemskog i porodičnog rasporeda - učitelj Poretka ljubavi

Kurs usavršavanja

Emotivno putovanje do sebe

Kurs usavršavanja veština Bahovih praktičara

Emotivno putovanje do Sebe Biljana Vujović Bahov praktičar, učitelj i mentor Bahovog centra

Ako ste zaljubljenik u metodu dr Baha i želite da proširite vidike, pridružite mi se na iskustveno - edukativnom putovanju do svoje suštine gde ćemo se baviti našim blokadama i reakcijama, raspoloženjima i obrascima ponašanja – zašto neke emocije nužno prelaze u druge, kako i kojim redom ih tretiramo, karakternim osobinama, odakle početi kada nam dođe klijent, šta bi trebalo da bude sadržaj prve, druge, treće bočice, šta raditi sa hroničnim stanjima. Mnogo godina sam provela proučavajući iskustva i različite poglede na sistem dr Baha kako bih uspela precizno da opišem naše emotivne slojeve, poboljšam efekat “ljuštenja luka” i postignem dubinske i trajne rezultate u radu sa kapima. Pridružite mi se na naprednom kursu koji se tiče praktične primene Bahovih cvetnih esencija. Kursu mogu prisustvovati svi koji dobro poznaju sistem dr Baha, a da su pohađali najmanje Početni kurs (L1). Sa mnom možete učiti na više načina i kroz više kurseva.

Kurs usavršavanja POČETNI KURS (Level 1 kurs Bahovog centra) koji je uvod u sistem dr Baha, možete slušati u tempu koji podrazumeva pet sastajanja jednom mesečno. Grupa online, koja će biti preko Zoom-a, kreće od 04. 10. 2020. Grupa koja želi da sluša kurs uživo u Beogradu, kreće od 11. 10. 2020. NAPREDNI KURS (Level 2 Bahovog centra) - sledeće godine, na proleće, ugostićemo Angelu Davies iz Bahovog centra koja će održati trodnevni Napredni kurs namenjen proširivanju znanja sa Početnog kursa kroz praktične radionice.

Emotivno putovanje do sebe KURS ZA BAHOVE PRAKTIČARE (Level 3 Bahovog centra) Angela će održati L3 odmah nakon L2 kursa. Ovaj kurs je za sve one koji žele da prodube znanje o Bahovim cvetnim esencijama i filozofiji dr Baha, da nauče da rade sa drugima, savladaju veštine potrebne za rad, kao i da se registruju u internacionalni registar praktičara i zvanje Bach Foundation Registered Practitioner (BFRP).

Radujem se emotivnom putovanju sa vama! Biljana Vujović Bahov praktičar, učitelj i mentor Bahovog centra e- mail: vujovic.biljana@gmail.com broj telefona: 063 652 771

Povežimo se na društvenim mrežama: Facebook: https://www.facebook.com/emotivnoputovanje Instagram: https://www.instagram.com/bahovecvetnekapi/