Prava arhitektura je skulptura

ziegel House Prava arhitektura je skulptura

Objekat: Ziegel Hause Autorski tim dizajnArhitektura: Jugoslav Janjić, Nebojša Jeremić, Vera Živanović, Petar Stjelja, Igor Zajmi, Miloš

Milosavljević, Jasmina Abu El Rub Trebješanin

Investitor kompleksa: Trgomen nekretnine, Kraljevo Lokacija: Beograd, Srbija Program: poslovno-stambeni kompleks Godina izgradnje: 2017

KONTEKST

Poslovno-stambeni kompleks Ziegel hause se nalazi u Beogradu, na Vračaru, na uglu Nebojšine i Rudničke ulice. U neposrednoj je blizini Hrama Sveti Sava i Narodne biblioteke Srbije, ima mogućnost višestrukih transportnih konekcija, prvenstveno sa auto - putem E70. Savršeno je pozicioniran da pruži svu udobnost i zahtevani nivo savremenog poslovnog prostora u dinamičnoj metropoli, kakvom je Beograd postao.

ARHITEKTONSKI KONCEPT

Poslovno-stambeni kompleks formiraju dve nezavisne šestospratne zgrade vrlo upečatljivog autentičnog arhitektonskog rešenja, gde volumetrijski naglašen objekat ima funkciju poslovnog prostora površine 5.500m2 , a manji funkciju stanovanja. Prostor u prizemlju je planiran za uslužne delatnosti. U podzemnoj garaži na raspolaganju je 70 parking mesta.

TEMA – NOSIlAC IDENTITETA EKSTERIJERA

Kompleks ne podražava direktno okruženje, već korespondira sa umetničkim duhom arhitektonskog stvaralaštva. Autor koristi temu majke sa detetom, omiljenu i istraživanu kod mnogih autora, i razrađuje je na originalan način, koristeći volumetriju, tj. skulptoralnost. Forma većeg objekta se kaskadno povlači na najvišim spratovima, unoseći tako dinamiku u izraz i zaokružavajući polaznu tematsku kompoziciju. Osnovne perfomansa eksterijera objekta jeste njegova tema, skulptoralno obrađena. Mekoću većeg volumena (majke) nosi gabarit u vidu polukružno zaobljenih oblika koji stvaraju blago zatalasanu fasadu koja unosi dinamiku u kompoziciju. Objekat manjeg volumena (dete) je još mekši, gabarit je u obliku paraboličnog luka.

Upravo ovi gabariti formirani od slobodnih krivih linija, utiču na pokrenutost i mekoću fasada koje, mada materijalizovane klasičnim načinom upotrebe klinker opeke, unose novinu i svežinu i doprinose vizuelno-oblikovnom identitetu objekta.

Posmatrajmo sledeća tri autorska dela na istu temu, ali u različitim disciplinama:

Koroova Majka sa detetom

Kamil Koro (Jean Baptiste Camille Corot, 1796–1875) koji je postigao slavu kao jedan od najznačnijih slikara pejzaža postneoklasične generacije, smatra se za prvoklasnog slikara realizma i glavnog predstavnika Barbizonske škole. Njegova slika Majka sa detetom spada u njegova najpoznatija dela.

Murove Dve forme

Henri Mur (Henry Moore, 1898–1986), vajar, crtač i gra čar, najznačajniji britanski umetnik XX veka, poznat je po bronzanim i mermernim skulpturama i po svojoj neiscrpnoj temi istraživanja odnosa majke i deteta. Za ovu temu on kaže: Tema je sama po sebi bezvremena i beskrajna, sa toliko mnogo mogućnosti koje u sebi nosi - manja forma u odnosu na veću formu koja štiti manju... Ovo je tako bogata tema, kako sa ljudskog tako i sa kompozicionog stanovišta, da ću je uvek iznova koristiti. Taj odnos, tajanstven i udaljen kao i monoliti Stounhendža koji su ga duboko impresionirali i otkrili mu svet principa oblika i ritma, primenio je na apstraktnim predstavama ljudskog tela.

Ziegel House

Osnovni karakter teme arhitektonske forme je ideogramski-znakovni. Ideogram je znak ili slika koja simbolizuje predstavu – slika koja predstavlja pojam stvari. Kod objekta Ziegel hause, tema je majka sa detetom.

TEMA svakog arhitektonskog projekta, prema prof Milanu Lojanici, potrebno je da ima sledeće karakteristike: - Jednostavnost (čitljivost), - Generativnost (oblikovnost kao proces koji nastaje uz oslanjanje na tematsku osnovu) - Simboličnost (arhetipovi koji nastaju iz sfere kolektivnog-nesvesnog, su preduslov za procese mišljenja i stvaralačke procese iz kojih nastaju konkretni arhitektonski oblici).

Ako posmatramo istu temu, majka sa detetom, u umetničkom triptihu: slikarstvo – skulptura - arhitektura zapazićemo istovetnost teme ali sa različitim vidovima asocijativnosti kojima je ona iskazana kroz tri dela. U slikarstvu i skulpturi osnovna tema je saopštena strukturalnim skeletom kompozicije, povijenom gurom (majke) koja se zaštitnički nadvija nad manjom formom (dete), koja je statično postavljena i blago teži većoj formi. Ali, prisutni su različiti vidovi asocijativnosti, sposobnosti za udruživanje uopšte, za spajanje, odnosno za vezivanje misli. U arhitekturi, tema je saopštena volumenom, masom, izražajnom skulptoralnošću. Skulptoralnost u arhitekturi uvek postoji, pitanje je njene dominantnosti. Ako postavimo pitanje o blizini skulpture i arhitekture, njihovoj interakciji, istražujemo fenomen odnosa koji je dugo bio zapostavljen, a koji je naročito bio izražen u XX veku. Nijedan drugi umetnički medij nije tako blizak sa arhitekturom, kao što je to skulptura: obe su trodimenzionalne, menjaju se kako se posmatrač kreće oko i kroz njih, imaju zajedničke materijale i zajedničke autore.

Šta možemo reći: koje su osnovne razlike između skulpture i arhitekture? Iznad svega, arhitektura je funkcionalna, njena validnost se postiže kroz njenu svrsishodnost odnosno upotrebljivost. Ovo nije apriori slučaj sa skulpturom. Tradicionalno, arhitektura stvara mesta, dok skulptura stvara predmete, što je rezultiralo značajnim razlikama u obimu između ove dve discipline, u meri u kojoj može da skulptura često postoji kao integralni element u delu arhitekture (na primer statue na fasadama romanskih bazilika i gotskih katedrala). Suprotna pojava je izuzetno retka. Osim toga, dela arhitekture su retko stvorena spontano aktom pojedinca (kao što je Idealna palata poštara Ševala), u odsustvu bilo kakve formalne komisije, za razliku od skulpture, koja je više autonomni medij.

FUNKCIJA – SAvREMENI POSlOvNI PROSTOR – NOSIlAC IDENTITETA ENTERIJERA

Čovek je oduvek stvarao prostor u kom obitava – izražajni ili umetnički prostor (Kristijan-Norberg Šulc)

Ziegel House je primer savremenog poslovnog prostora u našem okruženju. To je zgrada koja oslikava određeni arhitektonski identitet i stvara i uslovljava nove potencijale. Cilj projekta je bio da se kroz programsko osmišljavanje i povezivanje svih postojeći funkcija prošire postojeće granice i stvore veće mogućnosti u arhitekturi, kroz eksibilnost prostorne organizacije, s obzirom na to da se svaki sprat može lako podeliti na zasebne celine u skladu sa zahtevima zakupaca i tipom njihovog poslovanja.

U zičkom prostoru čovek se orijentiše, deluje i integriše sa okolinom. U primitivnim i starim civilizacijama predstavljanje prostornih relacija se u početku svodilo na: levo-desno, gore-dole. Uočavanje novih dimenzija prostora se vremenom razvija i usložnjava. Tako imamo Euklidovo dvodimenzionalno poimanje prostora (tačka, prava i ravan), zatim shvatanje prostora kao trodimenzionalnog sistema (širina, dužina i visina) i naučno shvatanje prostora kao četvorodimenzionalnog kontinuuma prostora i vremena. U njemu se kombinuju tri dimenzije prostora i dimenzija vremena koje zajedno predstavljaju svet kroz vreme. Najnovije teorije uvode pojam hiperprostora koji se sastoji iz deset dimenzija u kojima je sadržano i vreme. Prostor i vreme predstavljaju temeljne dimenzije oko kojih se ljudski život svakodnevno odvija. Sa razvojem nauke a samim tim i čovekove svesti, poimanje prostora se vremenom proširuje i menja. Danas smo svedoci novih promena i novog shvatanja koncepta prostora i vremena koji se temelji na društveno-tehnološkim strukturama.

Živimo u informacionom društvu, u novoj vrsti društva u kojem kreacija, distribucija, i manipulacija informacijama postaje najvažnija ekonomska i kulturna aktivnost. Ovo novo društvo, ima niz speci čnih osobenosti i karkarteristika: značaj informacije i kreativnog znanja; istaknuta uloga informacionih tehnologija u proizvodnji i širenju informacija; upotreba informacionih mreža za distibuisanje informacija; radikalne promene u životima običnih ljudi kao rezultat uvećanja integracije informacionih tehnologija u sve sfere javnih i privatnih života. Ipak, najveće promene uslovljene digitalnim tehnologijama odigrale su se na polju poslovanja.

Kao logična posledica promena u samoj suštini načina poslovanja postavlja se pitanje karaktera prostora u kom se odvija poslovni život. Zajedno sa integracijom individue u socijalnu mrežu poslovnog okruženja odvija se i njegova interakcija sa samim prostorom u kom se odvija društveno-poslovni odnos. Osećaj identiteta, identi kovanja sa poslovnim prostorom, uslovljava razne tipove rešenja, različitih varijacija tipologija mešovitih funkcija koje omogućavaju promenljivost i veću eksibilnost prostora. Poslovni prostor nije samo mesto gde se radi, već se rad prožima sa brojnim drugim funkcijama što potpuno menja sliku tog prostora i doprinosi njegovom kvalitetu.

Za sam napredak kompanije, odnosno same delatnosti potrebno je voditi računa o potrebama onih koji njenom razvoju na bilo koji način treba da doprinesu. S tim u vezi neophodno je posebnu pažnju dati arhitekturi samog radnog mesta. Koncept tradicionalnog radnog mesta nije primenljiv u savremenom poslovanju zbog same njegove prirode koja podrazumeva stalnu komunikaciju na svim nivoima, ali i potpuno otvoren radni prostor koji je karakterističan za današnju praksu poslovanja nije bez mane. Arhitektonska sredina mora biti takva da omogući ljudima interakciju i zajednički rad, ali je potrebno da dozvoljava osamljivanja i privatnosti kada je to potrebno. Danas postoje brojne strukture i materijali koji olakšavaju dizajn radnog prostora tako da on u isto vreme bude otvoren i transparentan, ali i zatvoren - staklene pregrade koje imaju mogućnost zamagljivanja tako da čovek sam može da prilagodi prostor shodno svojim trenutnim potrebama. Takva eksibilna rešenja donose najbolje rezlutate. Dobro osmišljen radni prostor zapravo predstavlja deo strateškog opredeljenja jedne orgnaizacije. Kvalitetna arhitektura poslovne zgrade je precizna, a ne uopštena, sa jasno de nisanim otvorenim planom koji može da podrži nepredvidive funkcije koje se pojavljuju kroz vreme. Uočljivo je da vreme donosi promene u samim konceptima poslovanja preko različitih aspekata: promena ideje i vrednovanja posla od strane ljudi tokom njihovog životnog veka, promene u socijalnom i porodičnom kontekstu koje utiču na modu poslovanja tokom vremena i rapidnim promenama uslovljenim tehnološkom evolucijom.

Bernard Čumi (Bernard Tschumi), kada obrazlaže svoje koncepte arhitekture, kaže: Arhitektura je uvek bila više posvećena događajima

3D volumen

Osnova prizemlja

Osnova tipskog sprata

Poprečni presek

Parcijalni presek povučene terase

koji se dešavaju u prostoru nego samom prostoru. Zato prostor mora da odgovori na potrebe ljudi, potrebe zajednice koja nastaje iz namene tog prostora, kako bi čovek imao osećaj prema tom prostoru, i njega vezao za svoju zajednicu, osećao se u njemu prijatno i udobno, bio motivisan da u njemu ostane. To je razlog zašto radni prostori treba da budu organizovani tako da podržavaju stvaranje i bolje vezivanje ovih zajednica. Karakteristike savremenog radnog prostora se ogleda u činjenici da je razvoj savremenih preduzeća u najvećem stepenu određen dometima savremenog tehničkog progresa čiju okosnicu čine nove informacione tehnologije. Neskrivena stremljenja vodećih preduzeća da po svaku cenu realizuju tehnološku superiornost u oblastima novih tehnologija efektna su ilustracija njihove e kasnosti i konkurentnosti u globalnim razmerama. U uslovima globalizacije i oštre konkurencije na tržištu, sve veće mobilnosti radne snage, brzog razvoja novih tehnologija, potrebna je takva organizacija koja će se uspešno, a samim tim i eksibilno, prilagođavati novom okruženju.

Poslovni ljudi često zbog preopterećenosti svojim poslom zanemaruju ulogu koju ima radni prostor, u kome oni i njihovi zaposleni provode veliki deo svog života. Radni prostor je okruženje u kome mi kreiramo nove ideje i sprovodimo ih u dela. U današnje vreme prenosnih računara, mobilnih telefona i LCD monitora, radni prostor je postao eksibilniji nego ikad. Tehnologija nam je omogućila da radni prostor bude lako prilagodljiv i inspirativan. Poslovna zgrada mora da ponudi udoban, siguran, eksibilan, tehnološki unapređen i estetski

Detalj fasade u osnovi Detalj fasade u preseku

1. klinker opeka, listela 1,4 cm; 2. lepak 0.5cm; 3. staklena mrezica i lepak 0.5cm; 4. termoizolacija 10cm /110kg tvrde ploce mineralne vune/ na lepku i tiplovana; 5. termoblok blok 25cm; 6. malter 2cm

ugodan radni prostor. Mora da bude u stanju da zadovolji speci čne poslovne potrebe vezane za opremu, tehničke uslove, materijale i funkcionisanje. Dizajn radnog prostora ima veliku ulogu u produktivnosti zaposlenih, samim tim i uspešnosti preduzeća. Kvalitetan dizajn radnog prostora ne čini samo funkcionalni raspored elemenata. Dobra enterijerska rešenja su ona koja povećavaju produktivnost i predstavljaju kompaniju u najboljem svetlu. Jasno je zašto je (2003.godine) vodeća reklama korporacije Simens glasila: Zgrada nije više samo mesto na kome radimo. Ona je i naš tihi partner.

Ziegel House je upravo sve ovo.

I na kraju…

Prava arhitektura je skulptura. Konstantin Brankuzi (Constantin Brancusi, 1876-1957)

Zgrade su skulpture u gradu. Svaka ima svoj karakter, mogu biti prgave, srećne, dosadne ili ozbiljne. Niske i uzane ili široke. Imaju torzo, leđa, glavu ili rep. Prema tome, mi radimo kao vajari: objekat sporo rezbarimo od blokova polistirena u našim modelarskim prostorijama. Objekte prvenstveno zamišljamo kao čvrsta tela, solide. Gabarit je pre svega solid. Volumen objekta postepeno poprima oblik iz jednog pokušaja u drugi, prvo - ispupčenje sa leve onda udubljenje sa desne strane i na kraju rez na vrhu. Naši objekti nikad nisu kompilacija zidova koji ograđuju prazan prostor, oni su čista masa, težina. Arhitektura je ekspresija veličanstvene težine obrađene vajanjem. Ispunjavanje samog volumena objekta je relevantno jer se funkcija menja vremenom. Gabarit objekta će ostati nepromenjen vremenom uporno prkoseći promenama u društvu tokom godina… Neutelings Riedijk Architects

WDVS-rot

Dr Dragana Vasilski, dia

Spoljni venecijaneri

poljni Venecijaneri danas su posta-S li svršena zamena za spoljne roletne. Osim zaštite od sunčeve svetlosti njihova velika prednost je što možete podešavati prodor svetlosti zakretanjem lamelica. Podizanjem venecijanera možete u potpunosti osloboditi prodor svetlosti.

Estetska vrednost Spoljnih Venecijanera je takođe veoma bitna u spoljnom izgledu zgrade i može se kombinovati sa svim vrstama fasada.

Spoljni Venecijaneri izrađeni su od aluminijumskih lamelica debljine 0,42mm, C80 oblika ili Z90 oblika. C80 lamele su lamele u obliku slova C i širina lamele je 80mm, Z lamela je širine 90mm. C lamela je estetski lepša i češće se koristi. Z lamela ima bolju mogućnost zatvaranja i bolje sprečava prodor svetlosti. Kućište se radi od Ekstrudiranog aluminijumskog pro la I može biti uksrasan ili se prakriti fasadom. Mogućnost montiranja na aluminijumske ekstrudirane vođice ili na sajle.

Spoljni venecijaneri mogu se podizati i spuštati a pritom im možemo i podešavati ugao lamelica. Time se postiže mogućnost nog podešavanja svetlopropusnosti. Možemo spustiti venecijaner, postaviti lamelice u zatvoren položaj i time sprečiti prodor svetlosti I neželjenih pogleda. Možemo Ih podići u gorni položaj i time ih pomeriti sa prozora kada nam nisu potrebni, kada nam je potrebna svetlost. Takođe im u bilo kom položaju (gornji, donji, srednji) možemo zakretati i time no regulisati prodor svetlosti.

Pokretanje i zakretanje Spoljnih venecijanera može se vršiti ručno pomoću kurble ili pomoću elektromotora i daljinskog upravlja-

Mister Door doo

Budimska 33a, Beograd +381 339 17 69 +381 069 208 55 73 o ce©mrdoor.rs www.mrdoor.rs

ča. Takođe je moguće i automatsko upravljanje za pametne kuće. Osim toga moguće je postaviti i senzore za sunce, kišu ili vetar kako bi se venecijaneri zakretali u slučaju potrebe.

Standardne boje: Bela (Ral 9016), Metalik siva (Ral 9006), Braon (Ral 8017), Antracit (Ral 7016) Ostale boje: po Ral Karti, U dezenu drveta, Perforirane

Mogu pokrivati velike povšine i zato su pogodni za bilo koje dimenzije otvora.

Max Širina: 400cm (ne više od 9kvm)

Max Visina: 440cm (ne više od 9kvm)

Max površina: 9kvm

Na privatnom objektu koji je predstavljen u ovom časopisu Arhitekta, rma Mister Door je radila Spoljne Venecijaneri pokretne I ksne. Osim spoljnih venecijanera na ovom objektu radili smo i fasadnu aluminijumsku stolariju okretno-nagibnu, podizno-kliznu, otklopno-kliznu, garažna, ulazna, sobna vrata, Alubond fasadu I ostalo