LEPO JE...
Naslovna strana: KINGSPAN PANELI
REDAKCIJA Proleće je. Sajam je. Da pričamo nešto lepo... O građevini? U Srbiji? Danas? Hm... Lepo... Novi zakon? Implementiranje se očekuje za koju godinu... Legalizacija? Moći ću, za godinu il' dve, kada dođem na red, da legalizujem potkrovlje za koje plaćam porez, evo već, dvadeset i pet punih godina... Konverzija građevinskog zemljišta? Mi, u gušće naseljenim sredinama, postali smo vlasnici nekoliko kvadratnih metara, dole negde, ispod temelja naših kućica i stanova, zgrada, dok će drugi neki, kako se priča, postati vlasnici čitavih livada... Hm... Lepo u građevini… Zvonjava telefona kad jave da je ponuda prihvaćena. Onda grozni zvuk prve bušilice, prvog eksera, rondanja prve jutarnje mešalice, i prve lopate, šodera, u njoj. I tišina, u pauzama i na kraju radnog dana. Šumeći zvuk presipanja betona, ili lepljivi zvuk presipanja maltera, iz mešalice u kolica, iz kolica lopatom u kofu, iz kofe niz drvenu oplatu stuba ili pljesak, vanglom, o zid. Zvuk kapanja, ceđenja betona kroz oplatu ploče. Siktanje armaturne šipke dok je izvlačiš iz gomile. Dovikivanje radnika, šale, upozorenja, pevušenja, komande. Zveckanje šoljica kafe na tacni domaćice. Zvuk slaganja opeka, crepa, keramičkih pločica, u ritmu doboša. Kreket eksera dok se vadi iz građe i dasaka. Zvuk otkivanja oplate, lomljenja pločice kod sečenja, zvuk mokrog valjka po površini zida, zvuk prvog klika na prekidaču novih električnih instalacija. Lepo je. Mirisi. Meni je lepo kako miriše drvena građa, vlažna, daske za podaščavanje krova ili rogovi na gomili. Miris iskopane zemlje, za temelje, miris cementa i toplog betona u mešalici, miris kožnih rukavica (miris gumenih ne volim), miris drvenog praha kad se šmirgla stara stolarija, miris bajca, miris i svežina novog maltera i kreča na zidovima, miris kese eksera, taj miris metala, miris alata, miris rđe sa armature, i kako majstori rebrastu zovu ruska, i trag paljene žice koji ostane na prstima. Lepo je. Slika. Sunce. Sunce u dnu temeljnih traka ili između gotovih zidova ili na tavanu, onaj jedan dan, dok ne dođu temelj, i oplata, i ploča, i krovni pokrivač, i spoznaja da nikada više neće sijati na neki komad zemlje, na neki pod, na neki pedalj prostora. Slika kolica ili kofe koji se penju po spratovima, puni, i vraćaju, prazni, lagano se vrteći, na konopcu.
Lica radnika, saboraca, po obavljenom poslu. Tišina im u očima. Nespretna radost u glasu domaćina dok nagađa koliko će biti visoko ili kakvo će biti kad bude gotovo, okrečeno, zaključano, kad voda ili kad struja tuda poteče. Lepo je. Boja… Boje… Siva boja betona koja bledi kako beton zri. Bledocrvena boja opeke i blokova koja se zapali u jarku kad se kvasi pre uziđivanja ili malterisanja. Tamnosiva boja metala, armature, alata, lajsni, profila, boja koja će, koliko sutra, već biti jarkocrvena, crna ili žuta. Žućkasta boja drveta, šara godova, rđa sa čekića oko glave ukucanog eksera, utisnuta. Boja novih fasada. Boja poda, parketa, stolarije, pločica, koja se otkriva pod krpom kad se briše prašina, poslednji trag gradilišta. Lepo je. Dodir… Kada se mokre šake zalepe za držalju lopate, ili dodir opeke koja skida, sa jagodica prstiju, otiske. Lakoća kašike, uveče, posle svake alatke, kofe, grede, u rukama. Hvatanje crepa u zenitu, onoga trena kad usporava pred tvojim grudima. Fina prašina na palirskim planovima i njeno šuštanje dok ih odmotavaš. Dodir, čistih ruku, po gotovim površinama, novim vratima, zidovima, parketima. Stisak šake, grube, koja nešto radi. Lepo je. I na kraju, posle svega, kad pogledaš još jednom preko ramena, još jedan posao, završen. Lepo je. Nije važno da li pravite most, put ili kuću, da li ugrađujete instalacije, prozore, ili molerišete, nije važno da li izvodite izolaterske ili limarske radove, vi gradite! Pravite nešto! Popravljate, sređujete i završavate! Nešto što nečemu služi, što će život ljudima učiniti boljim, što će ostati i kad vas ne bude... To je lepo. I da, nemaju ljudi para, nema država para, i da, samo kad bi malo krenulo, ali... Sa tom pričom da nema para odrastao sam, i svi mi živimo, pa opet, danas prolazim pored toliko građevina koje su nastale u danima i godinama u kojima se isto tako pričalo da se nema para. Ta se priča zaboravlja, ostaje vaše delo. Lepo je. To je u građevini lepo. Urednik,
Mladen Bogićević
GLAVNI UREDNIK Tomislav Stamenić UREDNIK Mladen Bogićević IZVRŠNI UREDNIK Aleksandra Jovanović DIZAJN I PRIPREMA Ivan Anđelovski Vladimir Končarević DIREKTOR MARKETINGA Dunja Filipović MARKETING Jelena Božić Tanja Vićentijević Goga Lukić Katarina Đurić Monika Ilomanoski Stana Arsenić Srbijanka Savić OBRADA I UNOS PODATAKA Emilija Mitić FINANSIJE Jelena Hajduković IZDAVAČ
Luke Vojvodića 30 11090 Beograd tel/fax: +381 11 25 62 004 e-mail: info@infonetgroup.com www.infonetgroup.com Izdavač ne snosi odgovornost za istinitost i verodostojnost objavljenih oglasa i promotivnih tekstova
ŠTAMPA
Rotografika d.o.o. Segedinski put 72 24000 Subotica ISSN 1452-8495 CIP Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije Beograd 624 COBISS.SR-ID 139422220