Ako 'E' => rdi 'moll' Akordi. E... akordi! To je već jedna od važnijih stvari vezanih za lestvice. Najveći broj pesama je moguće redukovati na neke osnovne akorde, te je i prvi korak kod mnogih koji uče da sviraju gitaru upravo vežbanje akorda, kako bi se što pre svirale... poznate pesme... kao što je pomenuta Stairways to Heaven, ili retko pominjana Do Me Like You Do, u izvoñenju Killerbrew benda, a koja je daleko zanimljivija od stepenica ka dosadnom sviranju. Akord je neka vrsta proširenog intervala: interval + bar još jedan ton. Dakle, akord je sazvučje bar tri tona različite visine. Istovremeno sviranje VII praga na prvoj žici, II praga na četvrtoj žici, III praga na petoj i X praga na šestoj žici predstavlja akord... koji nije moguće svirati jednom rukom, ali koji i ne zvuči baš najfinije za uši navikle na milozvuke. Kao i uvek, i ovde postoje pravila - pravila grañenja akorda. I, kao što pretpostavljaš, to je sasvim nevažno! Ni
Štirneru nisu trebala ta pravila, a eto kako bi dobar gitarista bio da je to ikada hteo da postane. Uh, zamalo da zaboravim! Nikako, nikako, ali nikako ne kupuj (i ne kopiraj) razne 'korisne' knjižice koje na 50 strana daju slike svih osnovnih akorda... jer njih uopšte nema potrebe da znaš! Nema ama baš nikakve potrebe da učiš kako se postavljaju prsti za C-dur, a da potom tražiš kako se svira F-dur ili bilo koji drugi dur. Tačnije, svi akordi istog tipa (odnosno svi durovi, svi molovi itd.) sviraju se po istom šablonu – samo se hvat (pozicija prstiju) šeta gore-dole po vratu gitare. I to je cela priča o 'mnoštvu' akorda. Osnovni akordi: durski. Što se strukture akorda tiče, durski akord sadrži tri tona: I ton lestvice, III ton, i V ton. Za C-dur akord to su tonovi 'C', 'E' i 'G'. Ali, kao što rekoh, struktura akorda i njegovo grañenje uopšte nije bitno... to se samo ja pravim pametan. Bitan je hvat, odnosno pozicija prstiju. Za durski akord postoje sledeći najčešće korišćeni hvatovi:
slika 9
(Na svim slikama koje predstavljaju hvatove, prsti su obeleženi na sledeći način: M je mali prst, D je domali, S je srednji i K je kažiprst. Crna tačka predstavlja praznu žicu, odsviranu, dok crna uzdužna linija predstavlja poziciju jednog prsta koji pritiska više žica – prst je označen na liniji.)
Na ovoj slici durski akord nosi ime tona koji se nalazi na petoj žici. Sva tri hvata su varijante istog hvata – u prvom slučaju, označenom sa (a), može da se pretpostavi da neki prst pritiska sve žice na nultom pragu, odnosno da je sâmo sedlo prst. U tom slučaju bi prikazane tri crne tačke predstavljale upravo dugu crnu liniju, kao na podvarijanti (b) ili (z). Razlika izmeñu (b) i (z) varijante hvata je jedino u jednostavnosti: svuda ćeš naći da je (b) varijanta pravilna, ali meni je mnogo lakša (z) pozicija. Pretpostavljam da će i tebi biti, kada dovoljno razmrdaš (iskriviš...) mali prst. Da se vratimo na osnovni ton; u ovim varijantama osnovni tonovi su: za varijantu (a) – 'A' (prazna peta žica intonira 'A'), za
varijantu (b) – 'D' (peta žica na petom pragu), i za (z) varijantu – 'G' (deseti prag na V žici). Dakle, radi se o A-duru, D-duru i G-duru, redom. Važno je, meñutim, zapamtiti jedino hvatove, tj. raspored prstiju. Kada ovladaš bilo kojim hvatom, vežbajući ga na bilo kojim pragovima, pomeraj ga gore-dole po vratu gitare i obrati pažnju na to koji durski akord u svakom posebnom slučaju taj hvat označava. Probaj isto sa svim narednim hvatovima prikazanim na slikama... i ne brini što je neke praktično nemoguće uhvatiti – niko nije lud da se muči kad ne mora.
slika 10
I u slučaju slike 10 osnovni se ton durskog akorda – odnosno ton koji odreñuje ime akorda – nalazi na petoj žici. Na slici 11, meñutim, osnovni ton akorda je na šestoj žici. To mi je posebno naglasila i Dora Marsden!