Ako imaš priliku da sviraš sa još nekim/om, zamoli ga/je da ti svira ova četiri akorda, a ti sviraj bilo kojim redosledom tonove iz C-dur lestvice – neće biti 'lošeg' tona. I to je ono najvažnije u improvizovanju – šablon! Akordi i lestvice: šta ide s čim? Kako znati, na osnovu poznavanja korišćenih akorda, koja će lestvica odgovarati za improvizaciju? Objasniću dva načina za izbor, odnosno detektovanje pogodne lestvice. U oba načina nije potrebno da znaš koji tonovi odgovaraju kojoj lestvici, već samo da uvidiš momenat šablona. Prvi način. Spisak imena akorda odmah daje neku predstavu o tome koji opseg tonova vredi koristiti. U pominjanom primeru sa četiri harmonična akorda iz C-dur
lestvice – C-dur, A-moll, F-dur i G-dur akorda – sami tonovi 'C', 'A', 'F' i 'G' sugerišu opseg tonova za one koji poznaju lestvice. Meñutim, pošto ti i ja ne poznajemo ništa osim C-dur ili A-moll lestvice, za nas je bitno samo kako su ti tonovi rasporeñeni po vratu gitare. Ja obično pokušavam da postavim što više tih poznatih tonova na šestu ili petu žicu – tu sam najsigurniji sa tonovima koje dobijam na pragovima, a ujedno znam raspored tonova/pragova makar na tim žicama u one tri pozicije za sviranje lestvice. Konkretno, u datom primeru četiri akordske podloge iz C-dura, četiri osnovna tona reñaju se po petoj i šestoj žici ovako:
slika 20 Nije toliko važno imati na umu raspored tonova po celom vratu gitare, već samo naći neki niz koji odgovara onim datim pozicijama na slici 4, 5 i 6. U ovom slučaju, to su 'F2', 'G2' i 'A2' na šestoj žici, koji odgovaraju poziciji sa slike 5, ali isto tako i poziciji sa slike 6.
Jedna napomena je neophodna: pošto smo ranije zaključili da je nevažno koji su tonovi u poziciji, već samo koji je njihov meñusobni razmak (odnosno, pošto nas zanima samo raspored pragova koje ćemo svirati), tri tona na šestoj žici zapravo još uvek ne ukazuju na konkretnu lestvicu, već je potrebno proverom tonova sa pete žice utvrditi lestvicu za solo.Dve pozicije koje u ovom slučaju odgovaraju rasporedu na šestoj žici, razlikuju se u jednom jedinom tonu na petoj žici: ili će prvi ton pozicije na petoj žici biti 'ispod' prvog tona na šestoj žici, ili jedan prag napred (izmeñu prvog i drugog tona na šestoj žici). Pošto mi ne znamo više od jedne lestvice, moraćemo da zasviramo jednu od te dve varijante i procenimo da li nam zvuči kao da se uklapa. Ukratko, kada smo postavili tonove na šestu žicu, važno je naći neku od kombinacija tri uzastopna tona na toj žici koji u potpunosti odgovaraju nekoj od tri pozicije za sviranje lestvice. Ako ima takvih tonova (u ovom primeru ima), onda odmah krećemo sa sviranjem na petoj žici gde se nalazi još jedan ton koji nam je poznat, ali nedovoljan da bismo bili sigurni koja pozicija odgovara. Samo će nam pokušaj pomoći da se odlučimo izmeñu dva hvata, a za rešenje je dovoljan jedan jedini pokušaj – ton će se najčešće ili sasvim uklapati, ili potpuno štrčati. Ono 'najčešće' znači da je moguće da su akordi takvi da odgovaraju dvema lestvicama, odnosno da postoji par tonova čije mesto nije definisano striktno: niti potpuno odgovaraju, niti se potpuno slažu. O tome više kasnije. Kada smo ustanovili poziciju za sviranje možemo da napravimo još jedan korak: da preñemo na istu lestvicu u drugoj poziciji. Postavljanje pozicije će nam reći o kojoj se lestvici radi (vidi opet pravila za pozicije sa slike 4, 5 i 6), a poznavanje uzajamnog odnosa, odnosno nizanja jedne pozicije na drugu, znaćemo kako da se prebacimo na nama lakšu poziciju za sviranje.
U ovom primeru, nevažno što znamo da se radi o Cdur lestvici, kada smo u sviranju otkrili da nam se u akordsku podlogu uklapa ton 'H2', tj. prvi prag na petoj žici - a ne ton 'ispod' prvog praga šeste žice - možemo da se prebacimo na poziciju sa slike 4. Ta pozicija počinje trećim tonom na šestoj žici, koji odgovara poziciji koju smo prvobitno otkrili sviranjem. Takoñe, možemo da odemo na poziciju sa slike 6, koja za početni ton ima treći ton ove druge pozicije, pozicije sa slike 4. Isto važi i u bilo kom smeru: da se ispostavilo da se u sviranju uklapa na petoj žici ton ispod prvog tona šeste žice, znači da se radi o poziciji sa slike 6; tada je njen prvi ton ujedno i poslednji, treći, ton pozicije sa slike 4, čiji je, opet, prvi ton zapravo poslednji (treći) ton pozicije sa slike5. Jeste, možda zvuči konfuzno, ali nije! Poenta je jednostavna: naći što više tonova na šestoj i petoj žici koji se u sviranju uklapaju u akordsku podlogu, i na osnovu njih prepoznati poziciju iz koje možemo da sviramo. Problem je teži ako imamo manje akorda, ili ako imamo akorde sa osnovnim tonovima koje ne možemo 'gusto' da rasporedimo po šestoj žici. Za te slučajeve predlažem sledeći način detektovanja lestvice, odnosno pozicije. Drugi način. Imamo, dakle, zeznutu situaciju, iz koje bi se i sama Olga Ljubatovič teško izvukla – akorda je malo, ili su čudno rasporeñeni po šestoj ili petoj žici; teško je odjednom dobiti sliku rasporeda tih tonova po vratu gitare, i prvi način nam ne izgleda dovoljno upotrebljiv. Šta da se radi? Ovde ćemo morati da pribegnemo brzoj analizi još jednog šablona. Ovaj sistem, jednom kada se zapamti, jednostavniji je od prvog načina, jer ne zahteva eksperimentisanje i detektovanje putem pokušaja i greške. Sistem je jednostavan: odreñene kombinacije akorda prizivaju odreñene pozicije za sviranje, te je dovoljno znati kako se ti akordi sviraju po vratu gitare, i odatle odmah preći na odgovarajući lestvicu.