AG 12

Izdava~:

IzoTeh d.o.o.

AG magazin

Ma~vanska 21, 11000 Beograd Tel.: 011/ 444-24-91, fax: 444-89-87 E-mail: office@agmagazin.co.yu www.agmagazin.co.yu

arhitektura

Broj 12 / mart 2003.

Direktor: Zoran Miljani}, dipl. ing. gra|.

Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Opsenica, dipl. ing. gra|.

Dvanaesti broj su realizovali: prof. dr Dragan Bu|evac, dipl. ing. gra|. dr @eljko Popovi}, dipl. ing. gra|. mr Nata{a Danilovi}, dipl. ing. arh. mr Slavica Nikoli}, dipl. ing. arh.

Vesna Gaji}, dipl. ing. gra|.

Neboj{a Nikoli}, dipl. ing. gra|.

Stevan Rodi}, dipl. ing. arh.

Predrag Petronijevi}, dipl. ing. gra|. i apsolvent arhitekture \or|e Bajilo Dizajn i priprema: Sr|an Kokar [tampa: CICERO - Beograd

i graðevinarstvo

Po{tovani ~itaoci, S Nacrtom Generalnog plana Beograda 2021, koji je Izvr{ni odbor Skup{tine grada Beograda uputio na javni uvid i stru~nu raspravu, mo`ete se i vi upoznati u ovom broju AG magazina. Objavljujemo ga u kra}oj verziji na 19 strana a prati}emo i naredne korake koji budu pratili njegovo usvajanje i sprovo|enje.

Od tema vezanih za arhitekturu predstavili smo reprezentativni objekat u Var{avi kao i projekte u Beogradu i Novom Sadu. Nastavili smo pri~u o Letnjoj {koli urbanizma odr`anoj u Finskoj a zanimljiv je i prikaz »razglednica« iz Izraela kao i aktuelnog Salona arhitekture u Beogradu. Tako|e, predstavljen je veoma kvalitetan diplomski rad koji je ponudio originalno re{enje hrama na Novom Beogradu.

Nastavljamo sa serijalom tekstova o savremenim gra|evinskim materijalima – u ovom broju pored nastavka pri~e o geotekstilima mo`ete se upoznati sa vrhunski kvalitetnim dekorativnim kamenom kako za dekoraciju enterijera i eksterijera tako i za podopolaganje. Od sajmova, ovom prilikom smo predstavili najreprezentativnije sajmove gra|evinarstva u Turskoj.

S po{tovanjem,

SADR@AJ Vesti XXV Salon arhitekture [ta posle WTC-a?

Zepter u Var{avi Letnja {kola u Finskoj (II) Urbanisti~ka istra`ivanja u Izraelu Generalni urbanisti~ki plan Beograda Pravoslavni hram na Novom Beogradu Knjiga Vojislava Kora}a – Martini}i Prikaz britanskih stru~nih ~asopisa Ekspanzija [angaja FIDIC i kod nas Sajmovi u Turskoj Zamena azbestnih cevi Beogradska »Oaza« Prvi akva-park kod nas Gradnja Master centra (II) Procena tro{kova gradnje Allplan za profesionalce (II)

2 8 12 18 24 28 32 54 58 60 62 66 70 74 78 82 88 92 96

BOMANITE – arhitektonski beton DE RYCK – dekorativni kamen URSA – gra|evinska fizika na CD-u KEMA – policem. vodonepropusne mase SCHÜCO – savremene fasade ROCKWOOL – protivpo`arna za{tita Sup{tina Udru`enja ciglara Srbije HYUNDAI – sistemi hla|enja Geotekstil (II) RESINEX – Typar by Du Pont

100 104 108 110 112 114 117 118 120 124

List je zaveden u Registar sredstava javnog informisanja koji se vodi u Ministarstvu pravde i lokalne samouprave Republike Srbije pod rednim brojem 3125 od 29.06.2001. godine.

Na osnovu mi{ljenja Ministarstva za nauku, tehnologiju i razvoj br. 413-00-2371/2001-01 od 10.04.2002. godine, ~asopis AG magazin - aritektura i gra|evinarstvo po svom zna~aju i kvalitetu popularizuje nauku i zbog toga je publikacija od posebnog interesa za nauku.

AG VESTI Privremena pristani{ta na Dunavu u Novom Sadu Javnosti }e uskoro biti predstavljen master plan hotela na Tvr|avi koji }e posle obnove biti najlep{i i najekskluzivniji hotel u donjem toku Dunava. Tvr|ava gradnjom hotela ne}e biti ugro`ena, samo }e dobiti na zna~aju. Pre predstoje}e letnje sezone sa obe strane Dunava kod Novog Sada bi}e postavljeni privremeni pristani, jedan, najverovatnije u neposrednoj blizini Kapetanije, a drugi naspram ribnjaka!

Predvi|ena izgradnja “Maki{a 2” Beograd }e u budu}nosti svoje potrebe za vodom re{avati uglavnom tako {to }e je crpsti iz podzemnih izvori{ta pored Save i Dunava. Planirana je izgradnja ve}eg broja kapitalnih objekata. Realizova}e se druga faza izgradnje postrojenja “Maki{“, kapaciteta 2.000 l/sec i izgraditi sistem za pre~i{}avanje vode na lokalitetu “Zidine”, kapaciteta 500 l/sec. Isto tako, rekonstruisa}e se i postrojenja za preradu vode na Be`aniji, Banovom brdu, Belim vodama i u Vin~i. Poseban zna~aj za razvoj i funkcionisanje ovog sistema ima izgradnja drugog tunelskog dovoda, koji }e sa postoje}im formirati prsten. Sa kompleksa “Maki{“, voda }e se kroz ovaj prsten potiskivati u dva pravca, jednim ka regionalnom sistemu Petlovo brdo-Mladenovac, koji }e vodom snabdevati 23 naselja, dok }e ve}i deo za centralne delove grada biti usmeren prema hidrotehni~kom ~voru “Julino brdo”. Predvi|eno je da se kanalizacija Beograda gradi u 5 velikih sistema, od kojih bi svaki imao po jedno postrojenje za mehani~ko i biolo{ko pre~i{}avanje otpadnih voda. Otpadne vode, ubudu}e ne}e i}i u savski sliv, ve} u dunavski. Planirana je izgradnja toplane “Gornji Zemun”, koji }e toplotnom energijom za daljinski sistem grejanja i potro{nom toplom vodom snabdevati deo Zemuna. Izgradnjom ove toplane re{ava se problem grejanja naselja “Galenika” i “Gornji Zemun”. Planirano je i pro{irenje toplana “Miljakovac” i “Mirjevo”. Projektom SDBG (Sistema daljinskog grejanja Beograda), predvi|ena je izgradnja toplovoda od termoelektrane “Obrenovac” do toplane “Novi Beograd” du`ine 28,5 km i izgradnja pumpnih stanica u Obrenovcu i u toplani “Novi Beograd”. Na gasovod su priklju~ene sve toplane, skoro svi industrijski potro{a~i i oko 2.600 doma}instava.

Kapaciteti gasovodnog sistema Beograda su gotovo tri puta su ve}i od dosad najve}e dostignute potro{nje.

Nove saobra}ajnice i zaobilaznica Radovi na izgradnji drumske zaobilaznice oko Leskovca bi}e nastavljeni. Firme izvo|a~i radova, prihvatile su da iz svojih izvora kreditiraju ovaj posao. Vlada Srbije (www.srbija.sr.gov.yu) se obavezala da ta sredstva vrati najdalje za dve godine. Uz zaobilaznicu oko Leskovca, do kraja 2004. godine, bi}e dovr{ene i preostale deonice autoputa, od izlaska iz Grdeli~ke klisure do granice sa Makedonijom. Deonica kroz klisuru, ipak }e morati da pri~eka, isklju~ivo zbog previsoke cene. Ta deonica od 18 km ko{tala bi skoro 500 miliona evra, isto onoliko koliko }e biti ulo`eno u izgradnju savremenog puta od Ni{a do Dimitrovgrada. Radovi, koji }e se izvoditi ju`no od Grdeli~ke klisure, najve}im delom }e biti finansirani iz gr~ke razvojne pomo}i Balkanu. Uz 75 miliona evra koji }e biti ulo`eni u deonicu Vladi~in Han - Donji Neradovac - Srpska ku}a, bi}e ura~unato i 13 miliona evra iz doma}ih izvora. Zajedni~kim sredstvima bi}e finansirana i deonica Srpska ku}a - Levosoje - Bukurevac - Pre{evo - granica sa Makedonijom, i to sa 20 miliona iz gr~ke pomo}i i 59 miliona koje obezbe|uje Republika Srbija. Do kraja 2003. godine bi}e raspisan tender za izvo|a~a radova na saobra}ajnici izme|u Ni{a i bugarske granice. Ovaj projekat ima}e poseban zna~aj jer od toga koliko brzo mi i Bugari budemo u stanju da izgradimo taj put, zavisi ho}e li kopnena veza Turske i Evrope voditi kroz Srbiju ili preko Gr~ke i dalje brodom do Italije. Najobimniji radovi u narednom periodu mogu se o~ekivati na pravcu Beograd-Subotica. Za koji dan bi}e intenzivirani radovi na izgradnji desne deonice - u pravcu Novog Sada. Osim toga, u toku su pregovori sa Evropskom bankom za rekonstrukciju i razvoj (www.ebrd.com) i Evropskom investicionom bankom (www.eib.org), od kojih se o~ekuje da }e odobriti sredstva za dalje radove na drugoj traci auto-puta, izme|u Novog Sada i Subotice, kao i za obnovu ve} postoje}eg kolovoza i izgradnju drugog mosta, preko Dunava kod Be{ke.

Veletr`nica na Novom Beogradu Eksperti Nau~noistra`iva~kog centra Ekonomskog fakulteta (www.ekof.bg.ac.yu), potvrdili su da Beogradu nedostaje moderna veletr`nica. Projekat je ura|en na zahtev JKP “Gradske pijace”. Prva prava gradska veletr`nica gradila bi se u Bloku 53, na prostoru uz sada{nju kvanta{ku pijacu u Novom Beogradu, na povr{ini od 18 ha. Njen maksimalni kapacitet bio bi 7.500 t vo}a i povr}a i oko 700 t sira, mesa, mleka, jaja i ostale prehrambene robe. Me|utim, prvih godina bi se prema procenama stru~njaka, na veletr`nici obavljalo samo 50% od ukupnog prometa. Celokupna investicija ko{ta}e vi{e od 60 miliona evra.

EIB }e odobriti kredit Beogradu Oko 2.000 km beogradskih ulica i puteva, kao i celokupne mre`e tramvajskih {ina i signalizacije, do 2006. godine trebalo je da dobiju “novo ruho”. Za finansiranje ove velike akcije grad }e iz bud`eta izdvojiti oko 180 miliona evra, dok }e od Evropske investicione banke (www.eib.org) da zatra`i zajam od dodatnih 90 miliona evra. Kredit od Evropske investicione banke bi}e ispla}ivan u 15 tran{i, sa rokom otplate od 20 godina, “grejs” periodom od 5 godina i sa promenljivom kamatom. Skup{tina grada, uputi}e javni poziv Skup{tinama i Savetima stanara stambenih zgrada, da se prijave za dodelu sredstava za popravku krovova, fasada i liftova. Vrednost prijavljenih radova ne bi trebalo da bude manja od 300.000 dinara, a stanari su obavezni da u celokupnim

2

AG VESTI tro{kovima u~estvuju sa 30%, dok }e ostatak novca, obezbediti grad. U bud`etu je 2003. godine, za postavljanja i popravku krovova, ure|enje fasada i remont liftova izdvojeno 269 miliona dinara. Grad }e iz bud`eta da izdvoji oko 43,5 miliona dinara za restauratorske i konzervatorske radove na 7 zgrada pod za{titom Zavoda za za{titu spomenika kulture grada Beograda (www.heritage.org.yu), kao i za 11 fasada pod starateljstvom Republi~kog zavoda. Grad je odobrio oko 3,5 miliona dinara za ure|ivanje slobodnih povr{ina uz biciklisti~ku stazu od Dor}ola do Ade Ciganlije, a posao je poveren JKP “Zelenilo Beograd”.

Italcementi `eli ulaz na crnogorsko tr`i{te U Luci Bar (www.lukabar.cg.yu) po~eli su pregovori lu~kog menad`erskog tima i predstavnika firme “Italcementi Group” (www.italcementigroup.com) jednog od najve}ih proizvo|a~a cementa. Barska kompanija “Nimont” je tako|e uklju~ena u ovaj projekat. Menad`er “Italcementi Group” Danijele Vitur je rekao da je ova kompanija peti proizvo|a~ cementa u svetu, koji radi u mnogim evropskim zemljama, Americi, Indiji, Tajlandu, Maroku, Egiptu. Cilj im je ulazak na crnogorsko tr`iste, ali i da preko Bara cement dopremaju na tr`i{ta BiH i Kosova. Predstavnici “Italcementi Group” }e pre potpisivanja ugovora uraditi opse`ne analize tr`i{ta, kako bi proverili preduslove za realizaciju namere da Crna Gora, zahvaljuju}i ovoj saradnji postane jedan od najve}ih proizvo|a~a cementa na Mediteranu.

Panira se izgradnja staklene ba{te Institut za botaniku farmaceutskog fakulteta (www.pharmacy.bg.ac.yu) planira da u Botani~koj ba{ti gaji lekovite biljke. Centralni deo ovog prostora zauzela bi staklena ba{ta od 1000 m2, sa biljkama koje tra`e za{titu, s podru~ja uskog pojasa Mediterana i tropa, ali samo onih koje su zna~ajne, pre svega za farmaceutsku struku. Idejno re{enje i bud`etsku analizu ba{te lekovitih i aromati~nih biljaka, projektovao je Adecon (www.adecon.co.yu), preduze}e za projektovanje i in`enjering iz Beograda, bez materijalne nadoknade.

AG VESTI Licitacija u Gradskoj direkciji za zemlji{te Milo \ura{kovi} je za 8,1 miliona dinara, kupio zemlji{te povr{ine 2.344 m2 u Ulici kneza Vi{eslava, na kome }e biti izgra|en objekat za distribuciju boca za butan. Plac od 2.448 m2 ispod dedinjskog brda u ulici Velisava Vulovi}a u SO Savski Venac, na kome je predvi|ena izgradnja tr`nog centra, kupio je Veselin Sjeklo}a za 50.743.416 dinara. Biro za projektovanje, gra|enje i in`enjering “NZ”, izdvojilo je 37.091.848 din. za zemlji{te uz Trgova~ku ulicu, na kome }e se graditi objekat od 2.034 m2. Direkcija je otvorila i ponudu za davanje na kori{}enje zemlji{te u Bloku 28, predvi|eno za poslovno-stambenu zgradu. Na konkurs su stigle ponude preduze}a “IUBC sistem”, “Tehno domus” i “Gra|evinar” (www.gradjevinar-nis.co.yu). Na ovom mestu planirana je izgradnja objekta od 13.690 m2, od toga 7.010 m2 poslovnog i 5.210 m2 stambenog prostora sa parkingom za 200 vozila. Po~etna cena zemlji{ta iznosi 178.816.130 dinara.

Direkcija za zemlji{te i izgradnju Beograda je tako|e (www.beoland.co.yu), ponudila potencijalnim investitorima vi{e lokacija za izgradnju stambenih i poslovnih objekata, teniskih terena, kao i zemlji{te za izgradnju 399 stanova u naselju Kamendin u Zemunu.

Zemlji{te je izlicitiranio i Sekretarijatu za finansije, koji }e izgraditi 196 stanova, a Fond za finansiranje izgradnje }e graditi jo{ 203 stana solidarnosti. Teniski tereni na povr{ini od 3.100 m2 bi}e izgra|eni izme|u ulica Mi{ka Kranjca i Borske i [kolskog centra u op{tini Rakovica, a investitor Dragan Bala{evi}, je za ovo zemlji{te izdvojio 6.180.959 dinara. Uz terene ovde bi trebalo da se nalaze i uslu`ni objekti, veliki park i parking. Gra|evinsko preduze}e “Imperijal gradnja” iz Beograda, za 3.888.160 dinara kupilo je plac u ulici Mite Raki}a 23-25, na Zvezdari, gde je planirana izgradnja jednospratnog stambenog objekta, povr{ine 640 m2. Jo{ jedan stambeni objekat bi}e izgra|en i to na Vo`dovcu, u ulici Gospodara Vu~i}a 46, za ~iju je izgradnju investitor Branko Stanojevi} u gradsku kasu uplatio 3.581.424 dinara. Poslovni objekti na povr{ini od 3.220 m2, trebalo bi da niknu u novobeogradskom bloku 69, uz ulicu Jurija Gagarina. Preduze}e “Genel” iz Novog Sada i “Union plus” iz Beograda, izdvojili su za ovu lokaciju 64.517.014 dinara. Sekretarijatu za socijalnu i de~ju za{titu dodeljeno je zemlji{te za izgradnju zdravstvenog objekta od 1.700 m2, izme|u ulica [ekspirove i Bulevara mira u op{tini Savski venac, a Elektroprivredi Srbije 7,9 ha za izgradnju trafo-stanice u Mirjevu.

Izgradnja mosta preko Dunava kod Be{ke Republi~ka direkcija za puteve (www.dzp.co.yu) letos je raspisala javni konkurs za izradu pro{irenog generalnog projekta mosta preko Dunava kod Be{ke na nizvodnoj, levoj traci autoputa Novi Sad - Beograd. Na konkursu su pobedili CIP iz Beograda (www.sicip.co.yu) uz saradnju grupe autora iz danske firme KOWI. Po njihovom projektu vrednost radova je oko 2,2 milijarde dinara.

Slede}a faza je raspisivanje tendera za izradu idejnog projekta, zatim utvr|ivanje na~ina finansiranja, pa raspisivanje tendera za izbor izvo|a~a – za{ta je potrebno 3-6 meseci, {to zna~i, da bi izgradnja “mosta blizanaca” mogla da po~ne tek 2005. godine.

Ambiciozni program Regionalne PK Kragujevac Jedanaest preduze}a iz [umadije i Pomoravlja u~estvova}e na 55. me|unarodnom sajmu male privrede i zanatstva - IHM (www.ihm-online.de), koji se, od 13. do 19. marta odr`ava u Minhenu. U~e{}e firmi iz ovog dela Srbije na najve}em sajmu ove vrste u Evropi samostalno organizuje Regionalna privredna komora Kragujevac, a eksponati }e biti izlo`eni u okviru {tanda Privredne komore Srbije (www.pks.co.yu). Pripremljen je poseban program po kome }e biti prezentovani i ukupni privredni potencijali 13 {umadijsko-pomoravskih op{tina. Na ovoj privrednoj smotri u Nema~koj iz [umadijskog i Pomoravskog okruga }e u~estvovati: Direkcija za urbanizam i izgradnju Kragujevca, Zastava automobili, PC Mehani~ka obrada - Kragujevac, Zastava kova~nica - Kragujevac (www.zastava-kovacnica.co.yu), Zastava alati - Kragujevac (www.zastavaalati.co.yu), Zastava inpro - Kragujevac, Metalka Majur - Jagodina (www.yuyellow.com), GIP ZAPIS - Aran|elovac, LIGRAP - Belosavci, Topola, P.P.R. Gornja Jasenica - Jarmenovci, Topola, DAM-MONT - Stenjevac, Dvori{te i Udru`enje privatnih preduzetnika iz Kragujevca “Sloga”. Za vreme sajma, 17. marta bi}e prire|en “Dan privrede Sumadije i Pomoravlja”.

Blok 51 - atraktivan prostor U Skup{tini grada po~eo je jednomese~ni javni uvid u Nacrt prve faze regulacionog plana Bloka 51 u Novom Beogradu. To je atraktivan i interesantan prostor za investitore, povr{ine oko 27 ha uz sam autoput Beograd-Zagreb. Najve}i deo tog kompleksa sada zauzimaju rasadnici, staklenici, magacini i sli~ni objekti “Srbija {uma” (www.srbijasume-sgns.co.yu) i “Zelenila-Beograd”, kao i objekti “Imel grup” na ~iju inicijativu je plan i ura|en.

Budu}i profitabilni civilni aerodrom Aerodrom Batajnica obele`i}e pola veka postojanja. Uz dodatna ulaganja, mogu}e je taj aerodrom prilagoditi i civilnom aviosaobra}aju, kako bi Beograd i Srbija dobili jo{ jednu savremenu vazdu{nu luku. U blizini Batajnice je autoput Beograd-Novi Sad, a sa druge strane nalazi se najve}a evropska reka Dunav. U neposrednoj blizini aerodroma nalazi se i `elezni~ka pruga, a sve to upu}uje na mogu}nost kori{}enja aerodroma za transport robe. Batajni~ki aerodrom, tako|e, ima druga~iju mikro klimu u odnosu na Aerodrom Beograd, sa manjim brojem maglovitih dana godi{nje tako da mo`e da bude i alternativna vazdu{na luka sur~inskom. Tokom rekonstrukcije aerodroma Beograd 1996. godine, za samo 10 dana vi{e od 400 aviona je sletelo i poletelo iz

4

AG VESTI

Op{irnije u

AG magazinu broj 2

99 Batajnice. Aerodrom se pro{iruje na oko 750 ha, ima 2 piste duge 2,5 km na koje mogu da slete i najve}i putni~ki i transportni avioni kao i borbene letelice najnovije generacije.

Zavr{ena prva faza “Master centra”, II faza do 2005.

Novosadski sajam (www.nsfair.co.yu), posle 80 godina od osnivanja, zavr{ava najzna~ajniji investicioni projekat - gradnju “Master centra”. Kada u potpunosti bude zavr{en, a to je predvi|eno da bude najkasnije do 2005. godine, prostira}e se na 8.849 m2.

Izlaga~ka hala raspolaga}e neto prostorom od 5.828 m2, a galerija, kada bude potpuno zavr{ena i opremljena, kompletnom infrastrukturom neophodnom za savremeni sajamski nastup. Vrednost investicije - prve faze gradnje “Master centra” iznosi 410 miliona dinara. U~e{}e grada Novog Sada u njoj iznosi 93 miliona dinara, a ostatak je Novosadski sajam obezbedio iz sopstvenih sredstava i uz kreditnu podr{ku Vojvo|anske banke (www.voban.co.yu) od 187 miliona dinara, dok su sajamski izlaga~i, dugoro~nim zakupom izlo`benog prostora, u~estvovali sa ostatkom sredstava. Gradnja druge faze ovog sajamskog centra ve} je zapo~ela. Predvi|eno je da od 23.000 m2 sajamskog prostora budu rekonstruisani, pre svega, glavni ulaz i izgra|eni kancelarijski i poslovni prostor. Ovaj centar ima}e sajamsku halu, i sajamsku aulu sa servisima, po{tom, bankom, rent-a-car-om, agencijama, bifeima, restoranima i drugim sadr`ajima, zatim biznis centar sa konferencijskim salama, trgova~kim lokalima, poslovnim prostorom kao i kancelarijama.

Budu}e ostrvo “Ada ^aplja” GUP Beograda predvideo je sveobuhvatno ure|enje obala Save i Dunava, a posebno planira stvaranje nove ade na levoj obali Dunava, od sada{njih delova forlanda odnosno priobalnih mo~varnih delova na banatskoj strani reke. Novo ostrvo trebalo bi da se zove ^aplja. ^aplja je otprilike tri puta ve}a od Ade Ciganlije, proteza}e se Dunavom, po~ev od suprotne obale predgra|a Zemuna sve do luke Beograd (www.port-bgd.co.yu). Od leve obale Dunava bi}e odvojena sa 2 rukavca, a jedina veza sa kopnom bi}e dva mosta ili nasipa. Ova ada bi}e du`a od 4 km, a {iroka (na sredini) oko 1 km. Minimalan odnos povr{ina koje }e biti pod {umom i onih koje ostaju slobodne bi}e 60:40%. Na Ada Huji, koja se nalazi u privrednoj zoni na Dunavu, planira se izgradnja centra za motonauti~ke sportove, kartodrome, kao i manjih marina, dok }e ostale ade na obe reke ostati u sada{njem ruhu, {to zna~i da }e biti za{ti}ene i sa~uvane za slede}e generacije, kao {to je slu~aj sa Velikim ratnim ostrvom.

5

AG VESTI

JUGOSLOVENSKO UDRU@ENJE ZA UPRAVLJANJE PROJEKTIMA VII INTERNACIONALNI SIMPOZIJUM IZ PROJECT MENAGEMENTA

YUPMA 2003 Zlatibor, 12-14. maj 2003. god.

Prijave i informacije

YUPMA Jugoslovensko udru`enje za upravljanje projektima Adresa: Jove Ili}a 154, 11000 Beograd Telefon: 011/ 3950-870; 3950-819

SIMPOZIJUM

PROCEDURE I PROBLEMATIKA IZGRADNJE OBJEKATA Pokrovitelj MINISTARSTVO URBANIZMA I GRA\EVINE

SIMPOZIJUM

PRIMENA PLASTI^NIH MATERIJALA U IZGRADNJI I ODR@AVANJU PUTEVA

Organizacija GRA\EVINSKI FAKULTET UNIVERZITETA U BEOGRADU VI[A GRA\EVINSKO-GEODETSKA [KOLA U BEOGRADU GRADSKI ZAVOD ZA VE[TA^ENJA U BEOGRADU DIREKCIJA ZA GRA\EVINSKO ZEMLJI[TE I IZGRADNJU BEOGRADA

Aran|elovac, 21. 22. i 23. maj 2003

e-mail: yupma@fon.bg.ac.yu

Gradski zavod za ve{ta~enja Svetozara Markovi}a 42, po{tanski fah 562 11000 Beograd tel. (011) 684 751, faks (011) 646 552

Osobe za kontakt: Marko Mihi} i Milja Svrkota

Organizuje

REPUBLIKE SRBIJE

Fax: 011/ 3950-870

web adresa: http://www.fon.bg.ac.yu/yupma

INSTITUT ZA PUTEVE, A.D. BEOGRAD

e-mail: ppio@eunet.yu

SUBOTICA JUN 2003. GODINE obave{tenja se mogu dobiti u Institutu za puteve a.d., Kumodra~ka 257, Beograd, na telefone: 011/ 466-133; 493-134 telefaks:011/ 466-866 E-mail:Instput@eunet.yu

Izgradnja pet mostova preko Ju`ne Morave Dopunom projektno-tehni~ke dokumentacije, predvi|eno je da se na deonici autoputa od Pe~enjevca do Grabovnice, kroz atar leskova~ke op{tine, sagradi pet mostova na Ju`noj Moravi i to kod sela Zloku~ane, Bogojevce, Grajevce, Jela{nica, Dobrotin i Krajince. Republi~ka direkcija za puteve (www.dzp.co.yu) obezbe|uje 85% sredstava a 15% SO Leskovac. Predvi|eno je, tako|e, da se obavi rekonstrukcija 10 km lokalnih saobra}ajnica du` autoputa koji prolaze kroz leskova~ku kotlinu.

Fasada od ve{ta~kog kamena na “Limesu” ^lanovi gradske vlade odobrili su 21 milion dinara za postavljanje fasade od ve{ta~kog kamena na “Beogradskoj areni” popularnom “Limesu”. Najbolju ponudu dala su preduze}a “Gradnja” iz Subotice i “Standard” iz Leskovca, koji }e ovaj posao deliti po pola. Rok za zavr{etak radova je oko 4 meseca. Hala bi trebalo da bude otvorena po~etkom leta 2005. godine.

Privatizacija Beogradskog vodovoda Nenad Bogdanovi}, predsednik Gradske vlade i predstavnik Evropske banke za obnovu i razvoj (www.ebrd.com), potpisali su sporazum kojim je predvi|eno da kao budu}i partneri rade na unapre|enju funkcionisanja vodovodnog i kanalizacionog sistema u Beogradu i mogu}nosti za ostvarivanje privatnog javnog partnerstva, odnosno uvo|enja privatnog

6

����� ������ ������ ���������� ������ ������� � �� ���������� �������� � ��������� ���� ��������� �������� ������� ����������������� ����������������

kapitala u “Beogradski vodovod” (www.bvk.co.yu). Po sporazumu, banka je du`na da obezbedi neophodna finansijska sredstva za izradu strate{ke studije kao i realizaciju ovog projekta, za {ta je neophodno oko 2,6 miliona evra. Skup{tina grada nema nikakvih finansijskih obaveza, osim u slu~aju raskidanja ugovora, kada je du`na da plati 170.000 evra.

Neki od hitnih ekolo{kih projekata su izgradnja kanalizacione mre`e, koja bi ko{tala oko 100 miliona evra, zatim za{tita Save i priobalja Dunava izgradnjom kolektora otpadnih voda, crpnih stanica, {to bi ko{talo oko 450 miliona evra kao i izgradnja novih postrojenja za tretiranje otpadnih voda, {to bi ko{talo oko 195 miliona evra.

Izgradnja [umadijske magistrale Izgradnja [umadijske magistrale, koja bi povezala postoje}i autoput Beograd - Ni{, sa budu}im autoputem Beograd - Ju`ni Jadran, najverovatnije }e biti data na koncesiju. To }e od Vlade Srbije (www.srbija.sr.gov.yu) zahtevati Savez, koji ~ine op{tine Mladenovac, Topola, Aran|elovac, Gornji Milanovac i ^a~ak. Procenjuje se da je investicija vredna oko 350 miliona evra, a izgradnja ove magistrale, koja }e imati po 2 saobra}ajne trake u oba smera, trajala bi oko 4 godine. Raspisana je licitacija za izradu regionalne saobra}ajne studije. Kada ova studija i generalni projekat budu zavr{eni, raspisa}e se tender za izradu idejnog projekta. Taj posao bi mogao da bude zavr{en polovinom 2004. godine. Potom sledi me|unarodni tender za izgradnju.

Op{tine bi participirale izgradnju izdvajanjem novca za eksproprijaciju na svojim teritorijama, dr`ava }e dati plansku i projektnu dokumentaciju a sve ostalo bi bilo povereno koncesionaru. Izgradnjom [umadijske magistrale bila bi ura|ena i deonica autoputa Beograd - Ju`ni Jadran od Takova do ^a~ka, du`ine 16 km. [umadijska magistrala, duga 85 km, gradi}e se od Malog Po`arevca (na autoputu Beograd - Ni{), preko Mladenovca, Topole, Rudnika, Gornjeg Milanovca do Takova, gde se spaja sa budu}im autoputem Beograd - Ju`ni Jadran i nastavlja do ^a~ka. Time se put od Beograda do ^a~ka, skra}uje za 30 km.

Najve}a prodavnica knjiga U Beogradu, u Knez Mihajlovoj ulici otvoren je “Mamut megastore”, najve}a prodavnica medijskih proizvoda u ovom delu Evrope. Na ~etiri nivoa ukupne povr{ine od preko 1000 m2, ljubitelji knjige i muzike, prona}i }e nekoliko desetina hiljada naslova, pre svega stranih i doma}ih knjiga, muzi~kih CD-ova, DVD i VHS izdanja. Zastupljeni su i multimedija i PC igrica, strana {tampa, gift program, foto oprema. Na ~etvrtom spratu nalazi se i kafe galerija.

Izvor vesti: Vibilia portal

7

aktuelnosti

Vredelo je istrajati 25. salon arhitekture u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu Po~etkom ‘80-ih godina, kada je nastupila svojevrsna trgovinska revolucija, po~eli su da se ose}aju prvi ozbiljniji poku{aji razvoja strategije pozicioniranja u trgovini. Prakti~no, ~inili su se prvi poku{aji sintetizovanja strategije diferenciranja bazirane na konkurenciji (cilj je bio imati uspe{niju i profitabilniju ponudu od konkurentske), i strategije segmentiranja bazirane na potro{a~ima (sa ciljem da se stvori jedinstveni paket ponude za `eljeni, ciljani segment potro{a~a). Prve poku{aje teorijskog osmi{ljavanja koncepta pozicioniranja u trgovini nalazimo desetak godina kasnije, u pore|enju sa njenim razvojem me|u potro{a~ima.

J

ubilarni karakter 25-og salona arhitekture u Muzeju primenjene umetnosti je nazna~en samim njegovim kvalitetom. Stabilna forma je, pore|eno sa pro{logodi{njim, ponovo uspostavljena i tom ~injenicom moraju biti zadovoljni svi koji ~ine da ova manifestacija postoji.

Iskustvo od bezmalo dve decenije provedene u Sektoru za arhitekturu Muzeja i trinaest realizovanih Salona (od jedanaestog do dvadesettre}eg), nau~ili su me da ovu (vi{e nego) izlo`bu arhitekture ~ini mogu}om jedino simbioza izme|u pojedinca koji organizuje ova de{avanja (do sada su ih bila ~etvorica u tri perioda) i u~esnika koji su njena bit. Dolaskom Ljiljane Abramovi}-Mileti}, istori~ara umetnosti na mesto kustosa za arhitekturu, pod ~ijim je Salon najdirektnijim uticajem, otvaraju se nove mogu}nosti za razvoj ovog najve}eg godi{njeg skupa arhitekata i njihovih dela u nas. Trebalo je, ipak, da pro|e godinu dana da struka (potencijalni u~esnici) to shvate. Zato je za verovati da }emo ve} na slede}em Salonu videti jo{ vi{e onoga {to bi trebalo da je rezultat zajedni~kog rada, a {to vodi ka onom {to se u katalogu najavljuje kao “nau~no i muzeolo{ko tuma~enje” i “prevo|enje arhitekture u kulturolo{ki korpus istorije umetnosti”, {ta god to za nju (arhitekturu) zna~ilo.

140 radova na kojima je bilo anga`ovano preko 180 autora predstavlja koli~inu koja je ne{to iznad prose~nog broja u~esnika, {to je za dr`avu koja iz godine u godinu biva sve manja i manja - ravno malom ~udu. ^u|enje raste sa kretanjem od rada do rada, a sa njim i spoznaja da je `iri imao zaista ozbiljan zadatak da odabere one koje }e nagraditi.

8

Jezik arhitekture, naime, na nivou ~itavih generacija, a ne samo pojedinaca, postao je (kona~no) u ovoj sredini toliko artikulisan i stabilan da zahteva ~itanje i te kako dublje od uobi~ajenog “dopada-ne-dopada” i “volim-ne-volim”, “lepo -ru`no”. Takav, nimalo urbani odnos - kome je posledica neoprezan i bezobrazno pe`orativan odnos prema gradu i graditeljstvu ({to je stav, po neobazrivosti, ravan suicidu) - doveo nas je u situaciju da gubimo odnos sa prostorom pa i da budemo ugro`eni od samog prostora.

aktuelnosti

Nagra|eni i priznanja Svesni delimi~no i obaveze proiza{le iz prethodnih ~injenica, ~lanovi `irija 25. Salona (arhitekte: Zorica Savi~i}, predsedavaju}a, prof. Branislav Mitrovi}, \or|e Grbi}, Ljubina Stefanovi}-Tasi} i Ivan Kucina) na{li su se pred dilemom da samo akcentuju ono {to su prema Pravilniku du`ni, ili da ipak, istaknu sve koji svojim kvalitetom to zaslu`uju. ^itaju}i njihovu odluku, dok jo{ nisam video izlo`ene radove, pomislio sam da je veliki broj dodeljenih priznanja - siguran put u inflaciju. Posle pregleda radova, me|utim, drago mi je da se `iri opredellio za drugu od pomenutih opcija. Mislim da je, {ta vi{e, mogao da bude istaknut i doprinos koji su ostvarili jo{ neki autori.

Poku{a}u u daljem tekstu (koji nastaje pre nego }e 13. marta biti pro~itana obrazlo`enja `irija i podeljene plakete nagra|enima), da pogodim razloge za njihov odabir a i ponudim ~itaocima li~no vi|enje nagra|enih. Veliku nagradu 25. salona je osvojio profesor arhitekta Vasilije Milunovi} za po-slovnu zgradu MPC u bulevaru Mihaila Pupina u Novom Beogradu.

Ovu gra|evinu vidim kao precizan, profesionalan recept za savremenu interpolaciju tkiva jednog tvrdog urbanisti~kog modela moderne, {to i jeste Novi Beograd.

Ona je lokalni odgovor na zbivanja u svetskoj arhitekturi danas i predstavlja zaista autohtono autorsko tuma~enje uticaja koji su ispo{tovani i ostavljeni ~itljivim.

Bulevar u kome se ova ku}a nalazi, pa i sam grad na levoj obali Save, je nastao po istom principu, a rekao bih da nas i geneza starije polovine, na desnoj obali, u~i istom, pa Milunovi}evo delo vidim kao sjajan primer konteksta, pri ~emu je autor insistirao na po{tovanju su{tine - na~ela, a ne, kao {to je dosta uobi~ajeno - prazne forme. Mo`e se jo{ govoriti i o nastavljanju li~ne, autorske linije u istra`ivanju mogu}nosti materijala, ali i odnosa: spoljaunutra, puno-prazno, dan-no}, grubo-ne`no, toplo-hladno...

Moglo bi se, ~ak, tvrditi kako dualizam i polarnost jesu klju~ne re~i koje karakteri{u ovo delo.

Priznanja 25. salona za realizovana dela dobili su: • arhitekti Zoran Radoji~i} i Dejan Miljkovi}, za trgova~ko -poslovni centar Slavija u Beogradu; • arhitekti Bogdan Slavica, \or|e Gec i Svetislav Martinovi}, za poslovni centar M-plast u [apcu; • arhitekta Milenija Maru{i} i profesor arhitekta Darko Maru{i}, za benzinsku pumpu sa kafeom u Mirijevu; • arhitekta Sa{a Bu|evac, za kapelu u okviru memorijalnog kompleksa Bubanj u Ni{u; • arhitekta Zoran Bulaji} za ku}u porodice Vasi} u Beogradu.

Poslovni i trgova~ki centri, kao akceleratori protoka kapitala, mogli bi se nazvati za{titnim znacima procesa tranzicije u zemljama koje taj proces karakteri{e tokom poslednjih petnaest godina.

9

aktuelnosti

Pitanje je samo stepena agresivnosti i primitivizma posednika kapitala kako }e oni izgledati, tj. kako }e uticati na prostor oko sebe. Haos u koji se na{a `ivotna sredina pretvorila, upravo tokom pomenutog perioda, govori nam da svesti o posledicama tog delovanja, ovde, nije bilo. Ohrabruju zato rezultati dobijeni na Slaviji i u [apcu, jer ostavljaju utisak dela nastalih komuniciranjem i razumevanjem. Sli~nu ~vrstinu usagla{enog stava imaju i ostali radovi nagra|eni ovim priznanjem. Govori to i o jednoj novoj, ste~enoj ulozi ovda{njih arhitekata, ulozi edukatora. Naravno, potrebno je i sa druge strane imati sagovornika koji ima volje da bude nau~en ne~emu {to do tada nije znao.

Priznanje 25. salona za enterijer dobio je Bratislav To{kovi} za kompleks Metsto Automation u Tampereu, Finska.

To{kovi}u ovo nije prvi put da vrednim radom iz zemlje u kojoj `ivi uzbudi sredinu u kojoj je ro|en. Re~ je koliko o stvarala~koj uzlaznoj liniji u o{troj konkurenciji razvijenih i visokih standarda, toliko i o intimnoj potrebi da se ne ~upa korenje, jer bez njega nema sokova.

Priznanje 25. salona za projekat dobili su arhitekti Zoran Miti}, Dragan @ivkovi}, Blagota Pe{i} i student arhitekture Slobodan Deni}, za rad na konkursu za Veliki egipatski muzej u Kairu.

Istakav{i jo{ jedan me|unarodni nastup ovda{njih arhitekata `iri je poku{ao, ~ini se, da uka`e i na mogu}i put kojim bi valjalo krenuti ako se zaista `eli integracija u svetske tokove. Va`no je naglasiti da su ovaj konkursni rad, kao i rad tima koji su ~inili arhitekta Goran Vojvodi} i studenti arhitekture Ra{ko Rob, Nata{a [ljivan~anin i Sonja Pe{terac, ~lanovi `irija konkursa uvrstili u u`i izbor {to predstavlja zaista veliki uspeh za ovu sredinu i njen me|unarodni plasman.

Priznanje 25. salona za studiju prostora dobio je arhitekta Zoran Lazovi} za konceptualni rad Grad Nade.

Priznanje 25. salona za urbanizam dobio je autorski tim Centra za planiranje za Regulacione planove Bulevara kralja Aleksandra, razra|ivane kontinuirano od 1990-2002.

Priznanje 25. salona za publikaciju dobila je Ljiljana Mileti} Abramovi} za studijsku monografiju Arhitektura rezidencija i vila Beograda 1830-2000.

Na kraju, tek, sugestija: Poslednji blok priznanja zaslu`uje posebne komisije `irija ~iji bi ~lanovi kontinuirano pratili i i{~itavali zbivanja u navedenim kategorijama. Nije u pitanju nezadovoljstvo odlukama ovogodi{njeg `irija, ve} samo podse}anje na jedan od predloga-recidiva koji ranijih godina nisu do~ekali da realizacijom Salon u~ine jo{ kvalitetnijim.

?

10

Dragan @ivkovi}, dipl. ing. arh.

arhitektonska istra`ivanja

R

Libeskindovo re{enje

u{enje kula Svetskog trgovinskog centra za grad New York je trauma koja jo{ `ivo pulsira, naro~ito u vreme kada je ratna akcija SAD na Irak gotovo izvesna, a prete}e pri~e o terorizmu svakodnevica. O`iljci, slojevitim simbolima i zna~enjima, zjape iz provalije nazvane “Nulta zemlja”. Po~evsi od simbola korporacijske Amerike, simbola tehni~ke virtuoznosti, stremljenja u visinu (tako originalnog ameri~kog doprinosa svetskom gra|evinarstvu), pa do jednog od sraslih i najva`nijih obele`ja Menhetna u vizuelnom kontekstu, mnoga su ose}anja bila i ostala dirnuta. Taj stepen emotivne anga`ovanosti obele`ava za sada jedinstveni pristup urbanom dizajnu ovolikih razmera, uz u~e{}e javnog mnenja kako u formiranju inicijalnog programa za razvoj cele teritorije ju`nog dela ostrva, Lower Manhattan-a,

Ko zna koliko je puta od 11. septembra 2001. ponovljena sekvenca udara aviona u zgrade blizance i njihovo obru{avanje. Mnogo puta prikazana je borba spasilaca da se eventualno pre`iveli i ugro`eni, spasu paralelno dok se jo{ gasio po`ar.

U ljudskom bi}u le`i iskonska te`nja da se popravi sru{eno, ponovo izgradi uni{teno. Ovaj tekst predstavlja prikaz procesa daljeg razvoja ideje i `elje, da se na mestu sru{enog WTC-a izgradni ne{to novo, isto tako prepoznatljivo kao {to je to bio WTC i ne{to {to }e mo`da biti i spomenik poginulim i znak podse}anja upu}en celom svetu kao neizbrisivo pam}enje.

Ba{ta sveta na Nultoj zemlji

”Od danas arhitektura vi{e ne}e biti ista…”

Daniel Libeskind

tako i u njegovom oblikovanju kroz proces javnih tribina, interaktivnih internet sajtova i TV emisija, pa i u vrednovanju re{enja. Osta}e zabele`en u istoriji urbanog planiranja entuzijazam, uprkos bolu zbog ru{enja, kako profesionalnog sveta tako i njujor{kih stanovnika koji su od prvih dana posle 11. septembra 2001, dok jo{ prvi {ok nije bio amortizovan, ozbiljnu pa`nju posvetili ne samo spomeni~koj rekonstrukciji Svetskog trgova~kog centra ve} formiranju vizije za budu}i razvoj cele oblasti ju`nog Menhetna. Ova dijalektika izme|u memorijalnog i vizionarskog pristupa osta}e okosnica debata oko budu}ih ponu|enih re{enja.

Danas, nepunih godinu i po dana posle ru{enja kula bliznakinja, proces oblikovanja razvojnog koncepta putem javnog konkursa za predlog re{enja lokacije na kojoj se nalazio Svetski trgova~ki centar, na Fosterovo re{enje kome su u~estvovali vode}i arhitekti dana{njice, ulazi u zavr{nu fazu. Finalisti su progla{eni 4. februara 2003. godine i do po~etka marta o~ekuje se da izabrani projektantski timovi revidiraju svoje predloge u skladu sa komentarima organizatora konkursa i javnog odziva. Takmi~arski duh vlada u Njujorku, sa “navija~kim poklicima“ uticajnih arhitektonskih kriti~ara, politi~ara i drugih.

12

Libeskindovo re{enje

arhitektonska istra`ivanja

Proces Za~etnik konkursa je LMDC, Lower Manhattan Development Corporation (Kor-poracija za razvoj Donjeg Menhetna), koja se formirala kao vode}a institucija u organizaciji i upravljanju procesom analiza, studija i predloga o razvoju, u saradnji sa Porth Authority of New York i Porth Authority of New Jersey koji su zapravo i vlasnici terena, dok je tre}a zainteresovana strana preduzetnik Larry

re{enja pristiglih u nekoliko poslednjih meseci bira 6 projektantskih timova da odgovore na novoformirani program. Po dospe}u predloga, sredinom decembra 2002, otvara se izlo`ba u zimskoj ba{ti Svetskog finansijskog centra koju prati glasanje, paneli i interaktivni internet programi. Izabrani timovi predstavljaju vrh svetske arhitektonske elite, pomenimo neke: SOM, NY Whites (Peter Eisenman, Richard Meier, Gwathmey-Siegel, Steven Holl), Studio Daniel Libeskind, United Architects (koju pretstavlja udru`enje oko 40 arhitekata, firmi i profesionalaca, Greg Lin, Foreign Office Architects itd), Ser Norman Foster, Tim Think (Rafael Vinoly, Shigeru Ban, Frederick Swartz).

Od tada se neprekidno vodila `iva rasprava o predlozima kako me|u lokalnim stanovni{tvom i profesionalcima tako i po medijima.

Soliter i silueta

Petersonovo re{enje Siverstein koji poseduje ugovor o renti na 99 godina. LMDC je svakako najaktivnije i najglasnije promovisala ideje o urbanom re{enju prostora i ubrzo predstavila osnovni program. Munjevitom brzinom se kora~alo ka javnom forumu i konkursu, koji je kako za organizatore tako i za javnost pretstavljao autenti~ni proces uzajamnog u~enja i saznavanja. Najpre je u leto 2002. prikazano 6 planova za razvoj {ire lokacije koji su izazvali lan~anu reakciju javnih tribina, diskusija i interaktivnih medijskih programa gde se formiralo, oblikovalo, pretakalo i kristalisalo javno mnenje o budu}em razvoju Ju`nog Menhetna. LMDC je potsticala razne zaintersovane strane, kao {to su: porodice `rtava napada, stanovnici, biznismeni i drugi, da uzmu u~e{}a u procesu formiranja vizije budu}eg razvoja.

Kao odgovor na pristigle reakcije kao i na jasno izra`en zahtev javnosti za dodatnim predlozima, LMDC, oktobra 2002, izdaje Program i kontekst za inovativnu dizajn studiju za razvoj Donjeg Menhetna, i od 406

Kao odgovor na raspolo`enje javnosti jedan od uslova studije je bio da se uspostavi, odnosno rehabilituje, upe~atljivost jedinstvene siluete Menhetna.

Ru{enje kula Svetskog trgova~kog centra aktiviralo je razmi{ljanja na temu solitera. Neposredno posle nesre}e, najuticajniji arhitekti New York-a digli su svoj glas za jo{ ve}i i monumentalniji simbol Menhetna. Ne samo da su izabrani predlozi nudili najvi{e, “najzelenije”, najsavremenije solitere ve} su ih neki nudili u multiplikovanoj formi, ne dva, tri, ~etiri ili ~itavu grupu solitera koja se “ljubi”, sastavlja, rastavlja i stremi u beskraj (da iskoristim neke od kori{}enih metafora arhitekata). Skoro poeti~ni romanti~arski ose}aji su uskrsnuli sa ovim porivom da se jasan simbol virtuoznog stremljenja u visine suprotstavi povre|enosti, strahu i revoltu koji je izazvao teroristi~ki napad na SAD. Neke zajedni~ke momente, pored izrazite siluete mo`emo izvu}i iz svih predstavljenih re{enja. Svi predlozi osim predloga grupe Think, o~uvali su nekada{nji plan kula za memorijalnu svrhu. Skoro svi predlozi su insistirali na kulturnom i javnom karakteru predlo`enih re{enja, dok su memorijalni karakter prostora ostvarivali kroz podzemne ali i visoko u nebu sme{tene memorijalne platoe, sobe, platforme. Kako je program zahtevao veliku pa`nju prema saobra}ajnom sistemu, podzemne `eleznice, sva su re{enja ukomponovala i podzemni saobra}ajni ~vor, vrlo bitan za infrastrukturu grada Njujorka.

Re{enje Richarda Meyera i partnera

13

arhitektonska istra`ivanja

Vertikalni grad - SOM

Svi timovi su u svoje prvobitno formirane sastave uklju~ili eksperte iz oblasti saobra}aja i infrastrukture, a neki timovi su posebnu pa`nju obratili i na temu sigurnosti budu}ih solitera, {to je recimo, ser Norman Foster posebno naglasio.

Iako je konkurs pozivao na konceptualni predlog urbanisti~kog re{enja Donjeg Menhetna, a ne na gotove fizi~ke forme, naravno da su ponu|ena re{enja komunicirala sa javno{}u kroz vrlo upe~atljive imid`e predlo`enog prostornog re{enja. U tome je karakteristi~na jedna vrlo pojednostavljena prezentacija svih dizajnerskih timova koja je mo`da bliska marketin{kom pristupu kojem arhitekti pribegavaju da bi privuki preduzetnike ili nov~ane fondove. Pored klasi~nih vizuelnih prezentacija (trodimenzionalnih i planskih prikaza re{enja), makete, video simulacije, audio ture i video snimci, razgovora sa arhitektima, bili su sastavni elementi izlo`be u zimskoj ba{ti Svetskog finansijskog centra. Kao i informativni pult sa formularima u koji su posetioci mogli da upi{u svoje utiske, favorite i razloge za odre|eni izbor.

Kampanja

Nebeski memorijal UNITED ARCHITECTS

Mogu}i izgled iz ulice Greenvitch - THINK

14

Jo{ je jedan sna`an utisak poslednjih meseci u Njujorku, ali i u {iroj javnosti. Sama arhitektura odavno nije bila u ovakvom fokusu medija, a da ne govorimo o arhitektima. Ne jedan ~lanak se pojavio na udarnim stranicama novina o dizajnu nao~ara kao imid`u pojedinih arhitekata. Moglo se saznati i ko nosi kakve nao~ari, te koliko iste ko{taju i {ta pretstavljaju osim pomagala za vid arhitektima pod lupom. Brojni intervjui i promocije koje su finalni timovi sproveli poslednjih nedelja nisu manjkale u teatralnosti te su duhoviti natpisi po novinama poentirali na arhitekte kao filmske zvezde, fenomen koji je Frank Gerry u~vrstio u praksi. U nedostatku realnog klijenta ili preduzima~a koji bi orkestrirao medijski i politi~ki aspekt nekog urbanog, ekonomskog i arhitektonskog re{enja, a tako|e i bez jasno definisanog programa, arhitekti su se na{li u retkoj situaciji da predvode javni diskurs na temu razvoja Donjeg Menhetna.

Me|utim, jedna druga su{tinska korist mo`e se izvu}i iz javnog konkursa, a to je edukacija {ire javnosti, o arhitektonskom programu, procesu, jeziku. Libeskind navodi: �Od danas arhitektura vi{e nece biti ista, arhitektura }e biti interesantna tema za diskusiju u {iroj javnosti kao {to su to, recimo, rasprave o vinu�. Kao jedna od ~e{}ih `alopojki u profesionalnim krugovima, a na temu ugro`enog ugleda arhitekture, vrteo se argument da {ira javnost nije upoznata sa tim {ta pretstavlja ekspertiza arhitekte, {ta je njihova unikatnost u

arhitektonska istra`ivanja

Mogu}i izgled saobra|ajnog ~vora - THINK

procesu gra|enja. Prilika da arhitekti u dijalogu sa javno{}u prezentuju viziju, ne samo fizi~kog okru`enja ve} kulturnog napretka jednog dru{tva svakako rehabilituje ugled arhitekata u javnosti, dok je ve}ina iz prakse ipak zavisna od preduzima~a, ekonomskih snaga i tr`i{ta. Me|utim, ovde se radi o jo{ jednom presedanu, jer su ba{ pobrojani tr`i{ni faktori koji upravljaju sa gro arhitektionske prakse, svedeni na relativno mali ~inilac, barem u ovoj fazi kada se postavljaju smernice budu}eg razvoja.

Mo`da je zanimljivo napomenuti da je ceo marketin{ki zahvat pojedinih timova tako|e impozantan i kao takav, jo{ jedan kuriozitet “Nulte zemlje”. Televizijski nastupi, javne promocije, brojni intervjui i interakcija sa novinarima, ali i publicisti unajmljeni da pofesionalno unaprede kampanje karakteri{u takmi~enje, naro~ito u finalnoj fazi.

Timovi koji nisu u{li u finale, ali tako|e sa~injeni od arhitektonskih zvezda naviklih na povla{}eni medijski ambijent, komentarisali su novonastalu situaciju sa aspekta pobe|enih. Ri~ard Mejer skoro pateti~no napominje da je njegov tim verovao da se odlu~uje o radu, ne o promociji, dok Greg Lin - tim United Architects, obja{njava da je veliki nedostatak {to njihova prezentacija nije ciljala klju~ne ljude.

Finalisti Predlog tima THINK koji je izazvao najve}u paznju (tim Think je ponudio tri predloga u zavisnosti od scenarija razvoja i dostupnih nov~anih sredstava) je vizuelni imid` kula bliznakinja rekreiran kroz re{etkastu strukturu, u pozitiv/negativ odnosu sa se}anjem na biv{i World Trade Center. Sada je to World Cultural Center, koji osloba|a prostor osnova biv{ih kula bliznakinja za memorijalnu ulogu, a simboli~no se nad njim razvija u visinu. Transparentna konstrukcija, poput Ajfelovog tornja, dominira okru`enjem, a mestimi~no je ispunjena autonomnim objektima kulturnih institucija koje }e biti rezultat budu}ih arhitektonskih takmi~enja.

Daniel Libeskind je vi{e okrenut memorijalnom karakteru re{enja (nije li to njegova specijalnost) i uvodni tekst prezentacije zapo~inje pomalo pateti~nim opisom: ”Stigao sam u Njujork kao tinejd`er, emigrant.

I kao milioni pre mene, moja prva vizija je bila Statua slobode i impresivna silueta Menhetna. Nikada nisam zaboravio tu viziju i ono na ~emu se ona zasniva. O tome je i ovaj projekat”. Krcat simbolima i poeti~kim tuma~enjima ovaj predlog osloba|a parter nekada{njih kula kao svetili{te oko koga ide memorijalna promenada. Kako su temelji izdr`ali neverovatnu traumu ru{enja on sme{ta memorial duboko pod zemljom, na samim temeljima gra|evina.

15

arhitektonska istra`ivanja

Oko kade, (pe`orativnog naziva za memorijalni plato koji se odoma}io kod kritizera Libeskindove {eme) di`u se soliteri poslovne namene i dominantni, visinom i formom, toranj nazvan “Ba{ta sveta” sa padaju}im ba{tama kroz nekoliko eta`a visoko u nebu. Na dan 11. septembra u jutranjim ~asovima svake godine sunce }e padati bez senke na Plato svetlosti, evociraju}i kosmi~ki zna~aj igre svetla i sunca kao i kod staroegipatskih hramova.

Jedan od glavnih argumenata za kritiku ili prednost Libeskindovog re{enja, u zavisnosti od pogleda na aktuelni svetski trenutak i prilike, na stvaranje i na `ivot uop{te, je jedan monumentalni i ekspresivno-memorijalni karakter projekta. U tom smislu i estetika i ve}a formalna definisanost lokacije postaju suprotnost konkurentnom re{enju tima Think, koji se bavio vi{e konceptualnim i programskim razvojem budu}eg globalnog kulturnog centra, a manje estetikom i simbolikom prostora.

Zavr{nica Kruna kampanjskog duha se manifestovala u (ne)sportskom rivalitetu me|u finalistima: Grupa THINK sa Rafael Vinjolijem kao eksponentom i studio Libeskind predvo|en bra~nim parom Libeskind. Kad su rukavice skinute skroz, Vinjoli je Lisbeskindov predlog uporedio za zidom pla~a u Jerusalimu dok je Libeskind nazvao Think-ov predlog “dva kostura na nebu”. Recimo jo{ i da su gradona~elnik i guverner Pataki izrazili preferencu prema {emi Libeskinda, dok je LMDC, barem u prvo vreme po objavljivanju re{enja, bio na strani Think-a.

16

Upro{}eno, to su bili o~ekivani izbori; Libeskindov monumentalni esteticizam je svakako bli`i politi~arskom duhu od Thinkove adaptilnosti i organi~enosti u budu}em razvoju koja je bitan faktor samoj korporaciji za razvoj.

U ~etvrtak 27. februara 2003. progla{en je i pobednik studije.

Tim koji je izabran da nastavi sa razvojem koncepta je Studio Daniel Libeskind. Bez obzira {to je LMDC, korporacija za razvoj Donjeg Menhetna, najavila da }e odluka biti bazirana na nezavisnoj analizi nekoliko klju~nih faktora urbanih re{enja, a ne rezultatima javnog glasanja, u~e{}e javnosti u planiranju je, bez sumnje, ogromno. I ne samo na reformulisanje programa ve} i na insistiranju na viziji budu}eg razvoja Donjeg Menhetna.

Jedna faza u urbanom planiranju je zavr{ena, ali svest o tome da }e proces do`iveti jo{ brojne mutacije i dalje postoji.

Dok novinari svoje tekstove naslovljvaju sa “San dizajnera na isku{enju realnosti”, Billie Tsien, arhitekta i ~lan LMDC, komentari{e da marketin{ke sposobnosti dizajnerskih timova, pokazane u finalu takmi~enja svakako ozna~avaju prednost u nastavku procesa razvoja Donjeg Menhetna.

Jer, bi}e potrebno jo{ mnogo ube|ivanja i neumornog promovisanja, pre nego se predlo`ena vizija materijalizuje u stvarnosti. Proces u~enja i interakcije raznih aktera u procesu planiranja, koji se doga|ao u Njujorku tokom protekle godine je svakako od izuzetnog zna~aja na budu}u praksu urbanog planiranja i dizajna.

?

mr Slavica Nikoli}, dipl. ing. arh.

Op{irnije u

AG magazinu broj 7

arhitektonska istra`ivanja

Prepoznatljivost {irom Evrope Poslovni objekat Zeptera u Var{avi

P

oslovni objekat Zeptera u Var{avi, Poljska (slika 1), ima korisnu povr{inu od oko 22.000 m2 i nalazi se u novom centru grada. Izgradnja objekta je zapo~ela polovinom 1999. godine.

Radove je izvela poljska kompanija MITEX sa kooperantima. Objekat je predat u upotrebu krajem 2001. godine.

Kompletnu projektnu dokumentaciju je uradila firma ZINCO iz Beograda. Tehni~ki i Glavni projekat objekta ura|eni su tokom 1997. i 1998. godine. Autor arhitektonskog projekta je Zoran Simi}, dipl. ing. arh. dok su autori konstrukcije docent dr Miroslav Be{evi}, dipl. ing. gra|. sa Gra|evinskog fakulteta u Subotici Univerziteta u Novom Sadu i redovni profesori Gra|evisnkog fakuleta Univerziteta u Beogradu dr Dejan Baji}, dipl. ing. gra|. i dr Dragan Bu|evac, dipl. ing. gra|.

U izradi projektne dokumentacije svih faza u~estvovao je veliki broj saradnika razli~itih struka. Izradom projekta u ime Investitora rukovodio je doc. dr Dragan Bo`ovi}, dipl. ing. gra|. dok je koordinaciju svih radova na projektu vodio docent dr Miroslav Be{evi}. Verifikaciju projektne dokumentacije izvr{ila je poljska firma GADER. Projekat konstrukcije ovog objekta je nagra|en od strane Jugoslovenskog dru{tva gra|evinskih konstruktera kao najbolje stru~no ostvarenje u jugoslovenskom gra|evinskom konstrukterstvu za 2000. i 2001. godinu.

Brojni su primeri realizovanih objekata gde su na{i stru~njaci dali svoj izuzetan doprinos na nekom od brojnih gradili{ta {irom sveta.

Jedna od takvih primera je i realizacija projekta poslovne zgrade Zeptera u Var{avi. U koordinaciji odabranog jugoslovenskog tima stru~njaka sa izabranim poljskim partnerima, ovaj objekat je realizovan u rekordnom roku, a po vi{e parametara predstavlja izuzetan objekat i zavre|uje pa`nju. U prvom redu zbog izuzetne konstrukcije objekta i njegove funkcije koja je tokom izvo|enja vi{e puta menjana i ukomponovana u `elje investitora.

Ovaj tekst predstavlja prikaz ovog, nesumnjivo vrednog ostvarenja i pokazuje da na na{em tr`i{tu i dalje postoje eksperti koji su u stanju da ponude kvalitet i originalnost koja je na svetskom tr`i{tu na izuzetno visokoj ceni. Ova tvrdnja se potvr|uje autorskim delima doma}ih eksperata i njihovih stru~nih timova koji redovno u~estvuju na me|unarodnim konkursima na kojima vrlo ~esto i pobe|uju presti`nu konkurenciju.

18

Slika 1 - Izgled zavr{enog objekta

Opis arhitektonskog re{enja Arhitektonsko re{enje objekta na specifi~an na~in predstavlja simbol firme ZEPTER (slika 2), odnosno slovo Z, odakle su i proiza{le odgovaraju}e arhitektonske forme i zahtevi koje su autori konstrukcije morali da re{e. Objekat je projektovan sa jednom podzemnom i sedam nadzemnih eta`a, uz maksimalno po{tovanje arhitektonskih zahteva za fleksibilnim prostorima, namenjenim za razli~ite sadr`aje. Sam objekat ima relativno velike rastere vertikalnih nose}ih elemenata (stubova i zidova) od 6,0 m, pa do preko 13,0 m. Vertikalna komunikacija u objektu se odvija sa sedam liftova, stepeni{tima u okviru armiranobetonskih jezgara, kao i atraktivnim glavnim spiralnim stepeni{tem u centralnom atrijumu. Atrijum je pokriven staklom u aluminijumskim ramovima na ~eli~noj nose}oj konstrukciji.

Fasada, tzv. zid zavesa, firme REAYNARS, ura|ena je u kombinaciji staklenih i kamenih povr{ina. Spratne visine na objektu su 4,0 m, odnosno 5,0 m u prizemlju.

Podovi su izvedeni polaganjem tekstilne podne obloge preko duplog poda najve}em procentom podne povr{ine, a odre|ena povr{ina je pokrivena parketom. Hol i hodnici su izvedeni sa podnom oblogom od granitnih i mermernih plo~a. Spu{teni plafoni, izvedeni su sistemom ARMSTRONG, a jedan deo gipsanim plo~ama sa odgovaraju}im kaskadama i lajsnama. U sanitarnim prostorijama zidovi su zidani, a u hodnicima su primenjeni protivpo`arni zidovi sistema FOESTER. Svi ostali pregradni zidovi su izvedeni u sistemu OFFICE 4x4 proizvo|a~a ESTEL iz Italije, a jedan deo u sistemu lakih gipsanih pregradnih zidova. Objekat je u potpunosti klimatizovan i ventilisan, sa radijatorskim grejanjem i savremenim instalacijama slabe i jake struje, kao i PP - instalacijama.

arhitektonska istra`ivanja

Armiranobetonski deo konstrukcije objekta

Slika 2 - Arhitektonska forma i koncepcija delova objekta

Re{enje konstrukcije objekta Konstrukcija objekta je iz tehnolo{kih razloga podeljena u dve nezavisne celine, me|usobno dilatirane du` ose 4 (slike 3 i 4). Konstrukcija objekta ja na delu izme|u osa 0-4 projektovana i izvedena kao ~eli~na, a na delu izme|u osa 4-16 kao armiranobetonska, sa ~eli~nom krovnom lanternom iznad atrijuma i ~eli~nom ulaznom nadstre{nicom.

Konstrukcijska re{enja proiza{la su dobrim delom iz arhitektonskih zahteva za specifi~nim oblikom objekta. Na delu objekta sa kvazi-kru`nom osnovom, izme|u osa 5 i 10, gde su rasteri stubova oko 8,0 m u radijalnom i tangencijanom pravcu i gde postoji atrijumski prostor polukru`ne osnove.

Me|uspratna tavanica je projektovana kao puna plo~a debljine 16 cm, oslonjena na kru`ne stubove, sa oja~anjima u vidu traka (linijskih kapitela) u radijalnom pravcu (ose 7-8-9), tj. u pravcu velikih pozitivnih momenata savijanja u poljima izme|u stubova. Na delu objekta izme|u osa 10 i 16, stubovi su projektovani na rasteru od 7,0 do 10,8 m u jednom pravcu i 5,0+9,2+5,0 m u drugom. Tavanica iznad podzemne eta`e tako|e je projektovana kao puna plo~a sa kapitelima, dok su na eta`ama do IV sprata primenjene plo~e, debljine tako|e 16 cm, oslonjene na sistem ortogonalno postavljenih greda (ro{tilja) razli~itih dimenzija (slika 5).

Slika 3 - Osnova prvog sprata

Stati~ka analiza konstrukcije izvedena je paralelno po poljskim i jugoslovenskim propisima. Objekat je analiziran za dejstvo stalnog i korisnog vertikalnog optere}enja, dejstva vetra i seizmi~kih sila. Prora~unska korisna optere}enja uzimana su sa vrednostima od 2,0 do 5,0 kN/m2.

Slika 5 - Izgled me|uspratnih tavanica

Slika 4 - Podu`ni presek kroz objekat

Na delu objekta, od ose 11 ka osi 16, konstrukcija iznad IV sprata je projektovana kao specifi~na vi{espratna konzola, koja unosi u konstrukciju stalno ekscentri~no optere}enje.

Konzole su formirane ispu{tanjem trapeznih krilnih zidova iz postoje}ih krajnjih zidova stepeni{nog jezgra (ose C i F).

19

Tavanice V,VI,VII sprata, kao i krovna tavanica, sve raspona 13,2 m, oslanjaju se na ove zidove, a projektovane su u vidu pune plo~e sa odgovaraju}im sistemom greda. Prihvatanje uticaja od ovakvog ekscentri~nog vertikalnog optere}enja je predstavljalo poseban konstrukcijski zahvat, koji je propra}en odgovaraju}om detaljnom stati~kom analizom.

Globalno prihvatanje horizontalnih dejstava na objekat omogu}eno je postavkom dva stepeni{no-liftovska jezgra (izme|u osa 5 i 6, kao i osa 10 i 11), kao i ramovima na ni`im eta`ama (na delu objekta izme|u osa 10 i 16). Vredno je spomenuti i konstrukciju glavnog stepeni{ta u atrijumu, koja je projektovana u vidu spiralne u osnovi polukru`ne kontinualne plo~e preko dva polja. Predvi|eno je da se objekat izvodi u klasi~noj oplati poduprtoj skelom (slika 6).

Slika 6 - Konzolni deo objekta poduprt skelom Za dejstvo vertikalnog optere}enja - me|uspratne tavanice su ra~unate pojedina~no, modelirane u vidu ravnog ro{tilja sa odgovaraju}im krutostima pojedinih elemenata.

Primenjen je program SAN-DAN, razvijen na Katedri za betonske konstrukcije Gra|evinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Analize konstrukcije pod dejstvom horizontalnih optere}enja sprovedene su uz pomo} programa TABS. Posebnu specifi~nost stati~koj analizi dao je zadatak da se prihvate uticaji od znatnog stalnog ekscentri~nog optere}enja sa vi{eeta`ne konzole. Za prihvatanje velikog momenta savijanja koji konzole unose u konstrukcijski sistem morali su biti anga`ovani, pored armiranobetonskog jezgra iz koga se konzole formiraju, i drugi elementi (drugo jezgro na suprotnom kraju objekta, kao i pojedini ramovi u sklopu objekta). Kako su dva jezgra bila povezana samo relativno tankom plo~om, zna~ajno oslabljenom atrijumskom rupom, to je problem postao znatno slo`eniji, jer se plo~a nije mogla tretirati kao beskona~no kruta {ajbna u svojoj ravni. Sproveden je prora~un na prostornom modelu, primenom programa TABS, ali i kontrolni prora~un primenom programa SAN-DAN na modelu koji je povezao sve ramove, jezgra i pojedina~ne stubove u niz, smatraju}i veze izme|u njih u nivou me|uspratnih plo~a kao zglobne. Kao rezultat stati~ke neodre|enosti, od dejstva vertikalnog optere}enja sa vi{eeta`ne konzole, u ravni plo~a me|uspratnih tavanica (V,VI,VII sprata i krova) javljaju se sile (naponi) zatezanja, a u ravni

20

plo~e - tavanice IV sprata i ni`ih spratova - sile (naponi) pritiska. Ove sile, zbog postojanja velikog atrijumskog otvora na plo~i, izazivaju ne samo aksijalna naprezanja u ravni plo~a, ve} i odgovaraju}e momente savijanja oko vertikalne ose. Analiza je sprovedena na taj na~in {to je izvr{eno modeliranje svake od plo~a kao nosa~a u ravni i na nivou odgovaraju}e me|uspratne tavanice nanet je ravnote`ni sistem horizontalnih sila (prethodno sra~unat iz stati~ki neodre|enog prostornog modela za svaku pojedinu tavanicu). Odgovaraju}i rezultati naprezanja plo~a u ravni dobijeni su primenom programa PANEL -PRO. U plo~i VII sprata se pokazalo da ova dopunska naprezanja nije racionalno prihvatiti armaturom, ve} je plo~a prethodno napregnuta u svojoj ravni silom od 4.000 kN, kablovima polo`enim po projektovanoj trasi. Ovim su popravljeni uticaji u samoj plo~i VII sprata, ali i u ostalim plo~ama, a smanjena je i ukupna deformacija celokupnog konstrukcijskog sistema u horizontalnoj ravni. U okviru ovog dela objekta projektovani su i delovi konstrukcije u ~eli~noj izradi.

Krovna konstrukcija iznad atrijuma (slika 7) je kru`na, stepenasta po visini raspona 20,0 m. Glavni nose}i sistem lanterne ~ine osam radijalno postavljenih stepenastih re{etkastih nosa~a, oslonjenih na sredi{ni i obodni oslona~ki prsten. Na mestima stepenaste vertikalne promene visine postavljeni su koncentri~ni kru`ni re{etkasti nosa~i na ~ije gornje i donje pojaseve nale`u ro`nja~e sistema proste grede. Svi elementi lanterne izvedeni su od {upljih profila kvadratnog ili okruglog preseka. Oslona~ki obodni prsten sandu~astog popre~nog preseka, izveden u zavarenoj izradi od limova, ima funkciju da uravnote`i sve horizontalne sile, primi zate`u}e sile, a na donju armiranobetonsku konstrukciju prenese samo vertikalne reakcije. Krovni pokriva~ lanterne je staklo u aluminijumskim ramovima. Na sredi{nji oslona~ki prsten oslonjena je konstrukcija solara - simbola firme ZEPTER izra|enog od ner|aju}eg ~elika.

Slika 7 - Glavna krovna lanterna izme|u osa 6 i 10 Konstrukcija ulazne nad-stre{nice (slika 8) sastoji se od kolonade kru`nih stubova, podu`ne lu~ne podvlake i radijalno postavljenih nosa~a. Kompletna konstrukcija ulaznog dela izvedena je od ner|aju}eg ~elika u zavarenoj izradi sa monta`nim vezama ostvarenih zavrtnjevima.

arhitektonska istra`ivanja Svi stubovi koji ne u~estvuju u radu okvirnih nosa~a usvojeni su sandu~astog popre~nog preseka, izvedenog zavarivanjem limova razli~itih debljina. Ovi stubovi su ra~unati kao ekscentri~no pritisnuti {tapovi optere}eni aksijalnom silom pritiska i momentima savijanja od ekscentri~nosti veze i usled uklje{tenja konzolnih nosa~a.

Slika 8 - Konstrukcija ulazne nadstre{nice

^eli~ni deo konstrukcije objekta

Slika 10 - Dispozicija ~eli~nih podnih nosa~a i podvlaka prvog sprata

Ovaj deo objekta je prvobitno projektovan kao magacinski prostor, da bi kasnije na zahtev investitora, izvr{ena prenamena prostora u izlo`beno - poslovni. Nose}a ~eli~na konstrukcija je koncipirana kao skeletna, sa sistemom stubova, podvlaka, podnih nosa~a i konzola. Rasteri stubova su u rasponu od 6,0 -13,0 m. Sve veze izme|u nose}ih elemenata tretirane su kao zglobne, osim onih u sastavu prostornih okvira. Vertikalna optere}enja se preko me|uspratne podne plo~e, podnih nosa~a i podvlaka prenose na stubove, a sa njih na temelje. Horizontalne sile (vetar) se preko krutih me|uspratnih konstrukcija predaju prostornim okvirnim nosa~ima i spregovima u obodnim zidovima do kote +8,0 m. Prostorni okvirni sistem je iz arhitektonskih razloga stepenasto promenjiv po visini, a postavljen je ekscentri~no u odnosu na te`i{te osnove objekta (slika 9). Prostorni okvir je morao biti dovoljne krutosti da bi horizontalna pomeranja objekta sveo u dozvoljene granice. Me|uspratna podna plo~a je izvedena u sistemu polumonta`ne armiranobetonske plo~e debljine 8+6=14 cm spregnute sa ~eli~nim podnim nosa~ima.

Podni nosa~i su izvedeni od IPB valjanih nosa~a, sistema proste grede ili grede sa prepustom. Na slici 10 prikazan je raspored podnih nosa~a i podvlaka jednog sprata.

Glavni stubovi, u sastavu okvirnih prostornih nosa~a, tako|e su usvojeni sandu~astog popre~nog preseka formiranog od limova - zavarivanjem. Za rigle okvira su usvojeni nosa~i I preseka, tako|e formirani zavarivanjem. Kompletna ~eli~na konstrukcija projektovana je i izvedena od ~elika St3, sa granicom razvla~enja od 240 MPa. Prora~un spregnute me|uspratne konstrukcije izvr{en je prema poljskim propisima i Evrokodu 4. Analiza je sprovedena posebno za polumonta`nu spregnutu konstrukciju stati~kog sistema proste grede ili grede sa prepustom. Analizirano je naponsko stanje i deformacija u elementima me|uspratne tavanice za vreme monta`e i za vreme eksploatacije. Izvr{ena je obimna tehnoekonomska analiza kako bi se do{lo do optimalanog izbora tipa me|uspratne konstrukcije sa stanovi{ta jednostavnosti izrade i cene ko{tanja.

Prora~un uticaja usled dejstva vetra sproveden je u skladu sa poljskim propisima, za dva ortogonalna pravca mogu}eg dejstva.

Prora~un uticaja od horizontalnih i vertikalnih dejstava sproveden je na prostornom modelu, kori{}enjem programa STAAD. Pravilnim izborom i rasporedom podnih plo~a ({ah raspored), podvlake su ujedna~ene po dimenzijama i naprezanju, a podni nosa~i su maksimalno unificirani po dimenzijama. Monta`a ~eli~ne konstrukcije prikazana je na slici 11.

Slika 9 – Podu`ni presek kroz ~eli~nu konstrukciju

Slika 11 - ^eli~na konstrukcija do kote 8,76 m u fazi monta`e

21

Fundiranje objekta Na lokaciji su izvr{ena opse`na geomehani~ka istra`ivanja. Tlo na lokaciji su sa~injavali slojevi dobro zbijenog peska. Projektanti su objekat fundirali plitko, na temeljima samcima ispod stubova, odnosno temeljnim plo~ama ispod glavnih armiranobetonskih jezgara.

Temelji su me|usobno povezani temeljnim gredama. Dubina fundiranja je, na delovima objekta gde po-stoje podzemne eta`e -6,30m, odnosno -3,30 m na preostalom delu Slika 12 – Izvo|enje temelja objekta objekta. Na slici 12 prikazana je faza izvo|enja temelja objekta.

Izvo|enje objekta Objekat je izveden kroz tri faze. Pri izvo|enju fundamenata objekta, u otvorenoj jami, vr{eno je sni`enje nivoa podzemne vode primenom iglo-filtera, a jedan deo temeljne jame je za{ti}en torkretiranjem.Izvo|enjeobjektajeprilago|enotehnologijiizvo|a~a.

Armiranobetonski deo konstrukcije izveden je betoniranjem na licu mesta, a elementi ~eli~ne konstrukcije su se u isto vreme proizvodili u radionici. Po dopremanju gotove ~eli~ne konstrukcije na gradili{te vr{ena je monta`a. Sve monta`ne veze su izvedene zavrtnjevima. Po zavr{etku monta`e ~eli~ne konstrukcije svakog sprata postavljane su donje monta`ne podne plo~e, zavarivani mo`danici za sprezanje i izlivana armiranobetonka podna plo~a do svoje pune debljine na licu mesta. Objekat je realizovan u rekordnom roku, uz aktivan direktni, a posebno projektantski nadzor.

Slika 13 (a,b) – Enterijer delova objekta Tokom izvo|enja menjana je namena i funkcija pojedinih celina, {to je uslovilo i delimi~nu promenu konstruktivnog sistema, posebno na delu objekta izme|u osa 0-4. Izvr{ene izmene su se odnosile na pove}anje broja eta`a, to jest, pretvaranje magacinskog prostora u poslovno-izlo`beni prostor.

Enterijer objekta je izuzetno atraktivno re{en, uz primenu savremenih kvalitetnih i trajnih materijala (slika 13a,b).

? ? ?

prof. dr Dejan Baji}, dipl.ing.gra|. prof. dr Dragan Bu|evac, dipl.ing.gra|. doc. dr Miroslav Be{evi}, dipl.ing.gra|.

• Aditivi za betone i maltere • Gotovi malteri za hidroizolaciju • Poliuretanski proizvodi za elasti~no lepljenje i dihtovanje • Za{titne izolacije, obloge, premazi i impregnacije • Podne obloge i premazi • Industrijski podovi • Aditivi za betone i maltere • Gotovi malteri za hidroizolaciju • Poliuretanski proizvodi za elasti~no lepljenje i dihtovanje • Za{titne izolacije, obloge, premazi i impregnacije • Podne obloge i premazi

Sika d.o.o. Ratarski put 33, 11080 Zemun, tel.: 011 / 3161-084, 109-568, faks: 011 / 3163-655 e-mail: sika@sika.co.yu

predstavljamo vam

Thyssen profil sistemi T

hyssen Polymer je od 1997. godine zastupljen u Jugoslaviji, a od 2000. godine i sa magacinom u Beogradu odakle se momentalno snabdeva vi{e od 40 manjih i srednjih proizvo|a~a PVC stolarije, dok se ostalih 12 ve}ih Thyssenovih kupaca {irom Srbije i Crne Gore snabdeva direktno iz centralnog magacina u Bogenu, mada i oni sve }e{}e koriste usluge dobro snabdevenog magacina u Beogradu, a ~ak i kupci iz Bosne, Hrvatske, Makedonije i Bugarske po potrebi dolaze po robu u Beograd.

Generalni direktor Thyssen Polymera za zemlje Balkana g-din Zoran Popovi} izjavljuje da je pro{logodi{nji promet od 1.900.000 Eura u Jugoslaviji drugi po veli~ini na Balkanu odmah posle Gr~ke sa 2.100.000 Eura, a najverovatnije zauzima prvo mesto me|u prodavcima profila u Srbiji i Crnoj Gori.

Novi centar za prodaju Thyssenovih profila ~ije je projektovanje u toku, a planira se realizacija do kraja 2003. godine (sa 1200m2 zatvorenog i 3000m2 otvorenog prostora), omogu}i}e svim starim i novim Thyssenovim partnerima jo{ bolji servis, br`u dinamiku isporuke kao i ve}i izbor proizvoda.

Planirana nova poslovnica Thyssen Polymer-a u Beogradu

Thyssenov system Presti` i dalje broj 1 u svetu Sa debljinom od 76 mm i konstrukcijom sa 5 i 6 komora Presti` posti`e koeficijent toplotne provodljivosti od 1,1 do 0,7 W/m2K koji je i dalje nedosti`an u svetu. Blago uko{eni, zaobljeni izgled deluje i pored svoje velike visine i dubine graciozno {lank, a njegov dizajn ne samo da ukra{ava sve arhitekture nego i efikasno trpi sve ekstremne vremenske uslove (vetrove, ki{e, niske i visoke temperature). Presti` se ugra|uje kako u porodi~ne ku}e tako i solitere vi{lje i od 100 metara, a kroz svoju neutralnu liniju utapa se u sve klasi~ne i moderne fasade. Sa ovim sistemom mogu}e je napraviti sve vrste prozora i vrata sa i bez roletni.

U me|uvremenu je na tr`i{te izba~en sistem Presti` ulaznih ku}nih vrata, tako da je sada mogu}a izrada kompletne fasadne stolarije u Presti` sistemu. Po originalnom Thyssenovom patentu mogu}e je napraviti ulazna vrata po najbezbednijim svetskim kriterijumima koji ispunjavaju najvi{e standarde u pogledu sigurnosti protiv provala.

Ovakva ulazna vrata su jedina u svetu koja imaju iste perfomanse bezbednosti kao blindirana kasetna ku}na “sef� vrata.

Thyssen da bi znali sa kime imate posla Firme Thyssen i Krupp postoje du`e od 250 godina, a ujedinjenjem ova dva giganta 2000. godine nastao je multinacionalni koncern peti po veli~ini u Nema~koj i sastoji se od 380 preduze}a lociranih u 47 zemalja. Sa prometom od 37 milijardi Eura u pro{loj godini i blizu 200.000 zaposlenih Thyssen Krupp se ubraja me|u TOP 100 koncerna u svetu.

Jedno od 380 preduze}a ovog koncerna je i Thyssen Polymer GmbH, proizvo|a~ visokokvalitetnih sistema PVC fasadne stolarije, plasti~nih cevovoda, sistema za grejanje, sistema za transport i ambala`u itd.

Da bi se garantovao najvi{i svetski standard PVC proizvoda i ispunili visoki zahtevi potrebno je svakodnevno istra`ivanje i kontrola kvaliteta materijala. U jednoj od najmodernijih laboratorija u svetu, sa opremom vrednom milione Eura vr{e se kontrole i analize za proizvode Thyssen Polymera. Sve te jedinstvene mogu}nosti koriste se za razvoj novih plasti~nih materijala od kojih se po najmodernijoj tehnologiji proizvode Thyssenovi PVC profili. Sve ove prednosti koje Thyssen Polymer koristi ogledaju se u kvalitetu proizvoda koji koji je garantovano van svake konkurencije.

MI RAZVIJAMO TEHNIKU BUDU]NOSTI ZA VAS

Thyssen Polymer - fabrika PVC profila Bogen (Nema~ka)

EBL THYSSEN PROFIL SISTEMI YU

PRODAJA PROFILA ZA SRBIJU I CRNU GORU YBC, N. Beograd, Bulevar Lenjina 10d, Lok.8, NP Tel.: 011/ 311 41 62, 311 87 97: fax: 011/ 311 87 98 Direktor prodaje Nikola Sovrli} 063/ 316 702 www.thyssen.co.yu: e-mailL tisen@yubc.net

arhitektonska istra`ivanja

Letnja razglednica iz Finske (II)

[kola urbanizma u Helsinkiju Nastavljaju}i, u pro{lom broju zapo~etu, pri~u o Finskoj, o njenoj kulturi, na~inu `ivljenja, ljudima a pre svega o njenoj arhitekturi poku{a}emo da vam i u ovom broju AG magazina do~aramo pri~u o letnjoj {koli urbanizma IFHP-a (International Federation for Housing and Planing) koja je i bila povod na{eg puta na sam sever starog kontinenta.

Organizaciju ove manifestacije zajedni~ki su pripremili Centar za regionalne i urbane studije (Helsinki University of Technology) i IFHP (International Federation for Housing and Planing).

N

akon uvodnih par dana letnje {kole koji su se odvijali u univerzitetskom kampusu Otaniemi, velikog arhitekte Alvar Aalta, program {kole se nastavljao u dva manja gradi}a sa dva razli~ita programa. Deo programa koji se odvijao u Helsinkiju koncipiran je tako da u~esnicima pru`i osnovne teorijske informacije o finskoj kulturi, na~inu `ivota, o fascinantnom kultu po{tovanja prirode i arhitekturi koja je ~ovekomerna u pravom smislu te re~i, kao i o konkretnim lokacijama koje }e biti razmatrane i re{avane. Uz ovaj deo programa {kole u Helsinkiju, ljubazni doma}ini su nam predstavili i na~in rada urbanisti~kih institucija u gradu, neke interesantne delove grada i nove razvojne projekte a imali smo i dovoljno vremena da se divimo lepoti samog centra grada, bogatog istorijskim spomenicima. Potom na red dolazi nastavak rada na konkretnim projektima na kojima treba implementirati nau~eno u prvih nekoliko dana {kole i grupa od 40-ak studenata iz celog sveta biva poslednjeg dana boravka u Helsinkiju podeljena na dve grupe, koje }e rad nastaviti u Jyvaskyli i Porvou narednih deset dana. Slu~ajnost je htela da u grupi koja je radila u Porvou budu studenti Arhitektonskog fakulteta iz Beograda, a u grupi u Jyvaskyli studenti Fakulteta tehni~kih nauka iz Novog Sada. Tako|e, obe grupe dobile su i svoje mentore, grupa iz Porvoa - Hansa Steniusa dok je sa grupom iz Jyvaskyle radio profesor Ranko Radovi}. Ranog jutra 1. avgusta 2002. grupa koja je putovala u Jyvaskylu krenula je na put od nekoliko ~asova do svog odredi{ta

24

kroz prekrasni krajolik centralne Finske. Hiljade jezera i re~ica, nepregledne {ume, poneka usamljena farma i savr{en autoput, slika su puta kojim smo stigli u jedan od najlep{ih Finskih gradova, koji tako|e zauzima zna~ajno mesto u svetu arhitekture. Naime, u ovom gradu centralne Finske ro|en je jedan velikan, ~ovek koji je proslavio finski na~in `ivota i finsku arhitekturu, ~ovek ~ijem arhitektonskom opusu se i dalje divimo – Alvar Aalto. Grad koji i danas ljubomorno isti~e da ~uva 20-ak Aaltovih objekata, slobodno mo`emo nazvati i muzej arhitekture.

Zaista, imali smo privilegiju i zadovoljstvo da provedemo deset nezaboravnih dana u ovom interesantnom gradi}u.

arhitektonska istra`ivanja Ipak, da vreme u Jyvaskyli ne bi proteklo samo u posetama sjajnim Aaltovim zdanjima pobrinuo se prvi ~ovek letnje {kole, profesor Ranko Radovi}, koji je u programu {kole predvideo prakti~an rad na konkretnoj lokaciji. Tema projekta koji je na{a grupa imala kao zadatak bila je ”Obala jezera”.

Program je obuhvatao timski rad nekoliko studenata iz razli~itih zemalja na istom re{enju, a kao odgovor na zadatu temu. Tokom ovog dela radionice tra`en je odgovor na pitanje: kako adekvatno iskoristiti prostor uz jezero Jyvasjarvi, jedan od najvrednijih ambijentalnih poteza u gradu? Trenutna funkcija ove interesantne lokacije je u slu`bi improvizovane marine koja i kao takva ne zadovoljava potrebe grada. Od centralnog gradskog tkiva razmatrana zona je razdvojena vrlo prometnom vi{ekolose~nom `elezni~kom prugom, i to figurira kao najakutniji problem po pitanju me|usobnog povezivanja.

Neophodno je naglasiti da je u urbanom pogledu u gradu jo{ uvek veoma nagla{en oslonac na ortognalnu uli~nu mre`u iz plana Carl Ludvig Engel-a sa po~etka pro{log veka. Sa ovom dragocenom matricom, lokacija na kojoj smo radili je povezana interesantnim pe{a~kim mostom preko `elezni~kog koridora i trenutno predstavlja njihovu jedinu me|usobnu vezu. Tako|e, kao problem se javio i most preko jezera Jyvasjarvi, deo veoma prometne saobra}ajnice regionalnog zna~aja, koji je prakti~no delio poluostrvo Lutakko na dva dela. Na jednom delu se nalazila lokacija koju smo razmatrali a na drugom prostor postoje}eg kongresnog centra i izlo`beni paviljoni.

Dosta zahtevna lokacija, uz nekoliko veoma ograni~avaju}ih faktora pre svega u pogledu saobra}ajnih re{enja i veze sa drugim delovima grada. Narednih deset dana radili smo na prevazila`enju ovih problema i uobli~avanju sopstvenih re{enja, tragaju}i za onim optimalnim i prihvatljivim. Kako su grupe bile komponovane od studenata iz razli~itih zemalja, sa razli~itim shvatanjima urbanog prostora, ~esto sa dijametralno suprotnim idejama veoma je bilo interesantno pronalaziti sebe u timskom radu sa osobama koje prvi put sre}emo. Konstruktivni ”sukobi” i dijalozi u cilju pronala`enja boljeg re{enja svima su bili nesumnjivo od koristi.

Pored rada na projektima, vreme koje smo provodili zajedno koristili smo i za ostale vidove razmene znanja sa kolegama iz drugih zemalja. Veoma su bile interesantne prezentacije pojedinih studentskih projekata, konkursnih re{enja kao i diskusije o nekim konkretnim problemima na koje smo nai{li u svom radu na zadatoj lokaciji. Pored toga, veoma je bilo zanimljivo u ve~ernjim ~asovima kada smo po dogovoru pripremali hranu iz sopstvenih nacionalnih kuhinja. Svako ve~e druga kuhinja i nova dru`enja. Japanski specijaliteti i portugalski kola~i bili prilika da za trenutak odlo`imo rapidografe i posvetimo se ovozemaljskim u`ivanjima i ~arima hrane koja je, to svi znaju, mnogo ukusnija kada se degustira u dobrom dru{tvu.

Tako|e, bilo je vremena i za muzeje, posetu bazenu u Univerzitetskom objetku Alvar Aalta, prona{li smo i vreme za neizbe`ne i opu{taju}e saune - simbol Skandinavije.

Nismo propustili ni jedinstvenu priliku da pogledamo trku za Veliku nagradu Finske, koja se vozi kao deo svetskog relly {ampionata a koja se u 2002. vozila u Jyvaskyli. Imena Collina McRaea, Tonnija Makinena, Richarda Barnsa poznate su svim po{tovaocima ovog sporta u svetu a u Finskoj, kao {to znamo, auto-moto sport uz skija{ke discipline predstavlja najpopularniju sportsku disciplinu. Bilo je vremena i za manje ekskurzije i posete nekim za nas interesantnim objektima u okolini grada. Organizovano smo posetili dva objekta koji imaju posebno mesto u savremenoj svetskoj arhitekturi.

Re~ je o “Eksperimentalnoj ku}i” (1952-54) u Muuratsalo-u i sjajnom zdanju Gradske ve}nice (1949-52) u mestu Saynatsalo.

Celodnevna poseta, zaista sjajno vreme izuzetno zahvalno

25

Alvar

Aalto – jedan od nesumnjivo najve}ih graditelja XX veka ro|en je 3. februara 1898. godine u malom mestu Kuortane u centralnoj Finskoj. Diplomu arhitekte stekao je 1921. god. studiraju}i na Helsin{kom univerzitetu. Sa dana{nje vremenske distance interesantan podatak je da je ve} nakon dve godine otvorio sopstveni arhitektonski studio u Jyvaskyli u koji 1924. uklju~uje svoju prvu suprugu Aine Marsio koja je veoma uticala na njega u pogledu stru~nih usmerenja. Ovaj period Aaltovog rada se mo`e nazvati i tradicionalisti~kim. Od 1927. radi u svom birou u gradu Turku, da bi 1933. pre{ao u Helsinki gde je nastavio, svojim tada ve} prepoznatljivim rukopisom, da stvara velika dela moderne arhitekture. U periodu 1943-58. bio je predsednik Finskog dru{tva arhitekata a dve godine (1946-48) bio je profesor na jednoj od najboljih svetskih {kola arhitekture, Massachusetts Institute of Technology M.I.T. (Cambridge, USA). Godine 1952. po drugi put stupa u brak, ovaj put sa Elissom Mäkiniemi. Od 1955. godine je istaknuti ~lan Finske akademije nauka a u periodu 1963-68. imao je ~ast da bude i njen predsednik. Veliki arhitekta, Alvar Aalto umro je 11. maja 1976. godine u Helsinkiju u 78. godini `ivota.

Graditeljski opus velikana savremene arhitekture je vi{e nego bogat. Od stambenih objekata poput ~uvene vile Mairea u mestu Normark, dva velika kompleksa u mestu Seinajoki od ~ega je posebno interesantan kompleks vojnog {taba – skladne celine od tri potpuno razli~ita objekta. Potom javni objekti poput sanatorijuma u mestu Paimio, i Univerzitetskih kampusa u Otanijemiju i Jyvaskyli, crkve u Imatri i u pro{lom broju pomenutog objekta Finlandia u Helsinkiju. Mnogo je poznatih i vrednih dela velikog arhitekte u kojima se na veoma senzualan na~in o~itava sva ona prefinjenost i istinska pro~i{}enost finskog na~ina `ivljenja. Kultura odnosa sa prirodom, po{tovanja drugih, jednostavno re~eno - tehnika projektovanja u svim malim ali velikim sredinama, autora ovih redova posebno je fascinirala

kod dva objekta koja smo posetili tokom trajanja letnje {kole: Gradska ve}nica u Saynatsalo-u i Eksperimentalna ku}a u malom mestu Muuratsalo. Objekat Gradske ve}nice je jedan duboko smisleni graditeljski poduhvat koji na fenomenalan na~in korespondira sa svojom okolinom. Jedinstven koncept objekta u kome se sve odvija oko centralne ta~ke – unutra{njeg dvori{ta, malog trga u zelenilu. Opeka, majstorski upotrebljena u kombinaciji sa transparentnim staklenim zidovima koji opasuju unutra{nje dvori{te, drvena konstrukcija krova u glavnoj sali… mnogo vrednosti na jednom relativno malom objektu. Dva stepeni{ta, jedno granitno “zvani~no” i jedno “ekolo{ko” travnato i namenjeno svima, i gra|anima i nama posetiocima. Pored dela objekta namenjenog lokalnoj administraciji Aalto je u objektu predvideo i lokalnu biblioteku, savr{eno preplitanje programa na glavnom objektu u malom seocetu. Objekat je gra|en u periodu 1949-52. godine.

Eksperimentalna ku}a, Muuratsalo, tako|e u okolini Jyvaskyle, nalazi se na stenovitom proplanku koji su zapazili Elissa i Alvar Aalto tokom svojih {etnji, u vremenu dok je trajala gradnja ve}nice u Saynatsalo-u. Na tom, po njima idealnom, mestu provodili su vreme i gradili svoj letnjikovac. Glavni objekat je u obliku slova “L” i otvoren je prema jezeru sa zapadne i ju`ne strane. U unutr{njem dvori{tu glavni motiv je otvoreno mesto za vatru, kod nas bi rekli idealno mesto za ro{tilj. Zidne fasadne povr{ine unutar dvori{ta su podeljene na oko 50 panela koji su re{avani na razli~ite na~ine sa razli~itim vrstama opeke i kerami~kih plo~ica. Poplo~ano je i unutra{nje dvori{te, dok je ostatak prostora ostao “prirodan” - stena. Osnovni principi kojih se Aalto dr`ao grade}i ku}u su bili eksperimentisanje sa gra|enjem ku}a bez temelja - samo na prirodnom nosivom tlu, eksperimenti sa slogovima opeka, slobodne forme stubova i principa oslanjanja kao i eksperimenti sa grejanjem na principima kori{}enja sunca.

Oba objekta, nesumnjivo, ostaju nam svima u se}anju kao vodilja za dalje bavljenje arhitekturom kao neprekidnim istra`iva~kim procesom slede}i ideje Alvar Aalta i osnovne principe njegovog rada.

26

arhitektonska istra`ivanja

za fotografisanje i nezaboravni piknik na “ekolo{kim” travnatim stepenicama Gradske ve}nice u Saynatsalo-u. Dva objekta, mo`da preciznije re~eno kompleksa objekata, koja predstavljaju bisere graditeljskog opusa Alvar Aalta i istinske vrednosti arhitekture dvadesetog veka, u svakom slu~aju ostaju u najlep{oj uspomeni. Tako|e, nekoliko studenata je posetilo i crkvu u mestu Petajavesi, jedinstveni primer sakralne arhitekture. Jedna od retkih sa~uvanih drvenih crkava iz XVIII veka, gra|ena 1764. godine, me|u biserima je UNESCO-ve svetske kulturne ba{tine.

Naravno, pre i posle svih ovih zadovoljstava i opu{tanja vra}ali smo se radu, na{im idejama i projektima koji su se polako uobli~avali i dobijali svoju fizionomiju. Nakon deset dana rada i zavr{etka projekata organizovana je mala prezentacija na kojoj smo stru~noj i kulturnoj javnosti grada predstavili na{e ideje. Projekti su se kretali od veoma konceptualnih re{enja do nekih radova koji su veoma mnogo odmakli po pitanju tehni~kih pitanja. Ali, kao {to je ve} nagla{eno, veliki broj u~esnika, svi sa razli~itim idejama, shvatanjima, iz razli~itih {kola ali svi na istom zadatku i sa istom `eljom, da razlike integri{u u jedan zajedni~ki projekat. Grupe su dale razli~ita re{enja, svako sa svojim prednostima i manama, ali glavni cilj {kole nesumnjivo je ostvaren. Skrenuta je pa`nja na dragoceni lokalitet i mo`da ponu|ena neka polazna re{enja za budu}e planove a iznad svega internacionalni karakter radionice. Suo~avanje mi{ljenja razli~itih arhitektonskih {kola i stavova ostaju kao veliko iskustvo kako u~esnicima tako i doma}inima ovoga skupa.

Nakon prezentacije, pakovanje radova i ve~ernje opu{tanje u barovima (u kojima, uzgrad re~eno, ~esto mo`e da se u|e tek sa navr{ene 24 godine) i sutradan povratak u Helsinki.

Susret sa koleginicama i kolegama koji su radili u Porvou, zajedni~ka ceremonija podele diploma, razmena kontakt telefona, neizbe`nih e-mail adresa i `elja za ponovnim vi|enjem “ko zna kad i ko zna gde”! Slede}ih nekoliko dana grupa studenata iz raznih zemalja samoinicijativno je provela u razgledanjima Helsinkija, poseti prelepom Porovou, karakterist~nom finskom seocetu. Iskoristili smo i famoznu {engensku vizu da obi|emo i [tokholm.

I ovoga puta susret studenata, kolega iz celog sveta rezultirao je svakako spoznajom nekih novih vrednosti u stru~nom pogledu. Ostaje tako|e i veliki broj poznanstava i prijateljstava koja }e, svi se nadamo, biti oboga}ena novim dru`enjima i zajedni~kim u~e{}ima na nekim sli~nim programima u budu}nosti.

Organizovano u~e{}e studenta arhitekture FTN-a iz Novog Sada, sada ve} tradicionalno, na letnjim {kolama u inostranstvu i ovoga puta je bilo uspe{no. Novosadsku {kolu arhitekture u Finskoj su predstavljali studenti Du{ica Surla, Sanja Simeun~evi}, \or|e Bajilo i postdiplomac Vladimir Ili}, ina~e asistent na predmetu unutra{nja arhitektura i dizajn.

Uz nas su bile i kolege iz Beograda Milica Raja~i}, Milena Dimitri} i Nikola Mitrovi}, kao i arhitekta iz New Yorka Slavica Nikoli}. Uz direktora letnje {kole profesora Ranka Radovi}a, grupa od osmoro predstavnika bila je ujedno i najbrojnija.

Nakon svega vi|enog i nau~enog, ostaje samo da svima najiskrenije preporu~imo u~e{}e na letnjoj {koli IFHP-a u Finskoj, sa `eljom da i narednih godina bude ovako veliko interesovanje iz na{e zemlje. Do neke nove letnje {kole i nekih novih utisaka…

?

\or|e Bajilo, apsolvent arhitekture na FTN – Novi Sad E-mail: bajilo_studio@hotmail.com

27

urbanisti~ka istra`ivanja

Urban Economic Development Izrael, 4-24. februar 2003.

O

d trenutka kada kro~ite na tlo Izraela postajete svesni nagomilanih slojeva istorije, ve~ite borbe sa prirodom, razli~itosti i konflikta koji ona prouzrokuje, ali i neverovatne lepote i jednostavnosti.

Sve je ovde sveto: zemlja, mesta, gradovi, voda... jedino su ljudi obi~ni, istina, neverovatno vredni i uporni.

Svako brdo je svetinja, svaka pri~a je stara, svaki dan je izazov, svaka ku}a je od kamena, svaka kap ki{e je blagoslov. Obilaze}i biblijska mesta, shvatam da se neka ~uda de{avaju i danas, kada jedan narod odlu~i da pustinju pretvori u raj.

Zemlja Izrael je osnovan 1948, sa svega 23 hiljade km2 teritorije a danas ima 6,5 miliona stanovnika. Postao je cenjeni proizvo|a~ kompjuterske opreme, vojne industrije i hrane, posebno vo}a. [irom sveta je poznat njihov sistem zalivanja “kap po kap� koji u surovoj klimi sa svega (u proseku) 22 ki{na dana u godini predstavlja jedinu {ansu za poljoprivredu. Na`alost, zbog op{te situacije turizam u protekle tri godine bele`i gubitke.

Specifi~nosti ove dr`ave se ogledaju i u domenu planiranja i upravljanja zemlji{tem. Naime, za Izrael je karakteristi~an visok nivo dr`avne inicijatije, tj. strogo vo|enje planskih akata. Sa druge strane oko 91% stanovni{tva `ivi u gradovima i varo{icama, {to ovu zemlju ~ini

28

jednom od najurbanizovanijih zemalja sveta, sa tendencijom formiranja metropolitena du` obale Mediterana. ^injenice su slede}e: u pitanju je mlada dr`ava, preovla|uje mentalitet koji je kombinacija te`nji za o~uvanjem tradicionalnih vrednosti i stalnom potrebom za razvojem i napretkom, sa dubokim korenima u preduzetni{tvu. Povr{ina teritorije je jako mala, sa velikom povr{inom neobradivog zemlji{ta koje se mukotrpnim radom i planskim akcijama pretvara u plodne povr{ine, nalazi se u okru`enju arapskih zemalja i ~estih sukoba u regionu ili u samoj dr`avi. Sve ovo je uticalo na tretman zemlji{ta kao veoma va`nog nacionalnog resursa. Najve}i deo zemlji{ta je u vlasni{tvu dr`ave, Jevrejskog nacionalnog fonda (ili organa vlasti zadu`enog za razvoj), kojim upravlja Ministarstvo zemlji{ta.

Gledano kratkoro~no potreba za gra|evinskim zemlji{tem se podmiruje sprovo|enjem procesa zoniranja, pripreme i davanja potrebnih odobrenja i dozvola kako za dr`avno tako i za privatno zemlji{te.

Gledano dugoro~no, uzimaju}i u obzir stalni porast potra`nje, osnovni izvor slobodnih parcela je zemlji{te u vlasni{tvu dr`ave. Najve}a potra`nja za gra|evinskim zemlji{tem se o~ekuje u urbanim centrima kao {to su Jerusalim, Tel-Aviv i Hajfa, kao i u centralnom delu zemlje.

Mapa Izraela

urbanisti~ka istra`ivanja

Ova velika potra`nja za zemlji{tem je posledica stalnih talasa imigranata koji sti`u u ovu zemlju (poslednjih godina u najve}em broju su pristizali iz zemalja biv{eg Sovjetskog Saveza). Ove migracije su unele i neke izmene na nivou zakonodavstva u oblasti planiranja i izgradnje, tj. ukazala se potreba za ubrzanjem procedure izdavanja dozvola koja je do sada bila vrlo komplikovana i dugotrajna. Visoke cene nekretnina su pre svega posledica visokih cena gra|evinskog zemlji{ta. “Zalihe “ slobodnog gra|evinskog zemlji{ta i interesovanje za njega ne zavise samo od raspolo`ivosti ve} i od opremljenosti infrastrukturom i polo`aja u okviru (ili van) zone koja je planom predvi|ena za odre|enu funkciju. Zakon o planiranju i izgradnji iz 1965. godine koji je u me|uvremenu dobio nekoliko amandmana ima za ulogu regulisanje izgradnje i kori{}enja zemlji{ta u Izraelu i predstavlja okvir za planiranje. Planovi su javni i podle`u kritici javnog mnjenja koje mo`e ulo`iti pritu`bu na neku od odluka plana Komisiji, a ako je odbijena tu`ba se mo`e ulo`iti vi{oj instanci. Dr`avne, regionalne i lokalne vlasti su ustanovljene sa ciljem da obezbede planiranje i kontrolu kori{}enja zemlji{ta na svim nivoima.

Damask kapija, Jerusalim

[kola

Jerusalim, kupola na utemi i ruska pravoslavna crkva sv Marije Magdalene na maslinovoj gori

Tronedeljni kurs je bio posve}en nizu intresantnih i interdisciplinarnih tema vezanih za razvoj, ure|enje i upravljanje gradovima, sa posebnim osvrtom na javne slu`be. Uvodna predavanja o istoriji dr`ave Izrael (dr J. Shavel), trenutnom geo-politi~kom stanju (ambasador S. Moyal) i nastanku kibuca Mizra (g-din Zvi) su nam razjasnila mnoge nedoumice.

Neke od stru~nih tema koje su nam pribli`ene su: urbanoekonomski razvoj, razvoj gradskog turizma, rekonstrukcija i obnova gradova na primeru grada Hajfe (mr Micaael Ratner, arhitekta), stilovi upravljanja, razvoj ljudskih resursa, uvo|enje promena (dr Joseph Ram, sociolog), kompjuterski program MS Project, bud`et i vreme, marketing (dr Nathan

U~esnici {kole ~iji su organizatori MASHAV & GALILEE COLLEDGE

29

urbanisti~ka istra`ivanja

U~esnici {kole sa kordinatorom gospodinom Marinom Antonovom i prof dr J Ramom

Haifa - centar

30

Tirosh, in`enjer tehnologije i menad`menta), ekonomski aspekti urbanisti~kog planiranja (mr Oscar Frohlich, gra|. in`enjer i ekonomista), finansijske analize (mr Sam Weinberg, ekonomista), agro-ekolo{ki aspekti procesa na gradskoj periferiji (mr Raanan Katzir, agronom), ekolo{ko planiranje i recikla`a na primeru gradova Yoqne’am i Shachnin (mr Joseph Kalik, planer i ekolog), komunikacije, rad u grupi, re{avanje konflikta (mr Z. Gordon, sociolog), izgradnja novih gradova na primeru Carmiela (gosti gradske vlade), stadijumi planiranja i razvoja (dr B. Ha’maisi) globalizacija i upravljanje vremenom (dr Sharonah Fredericko, antropolog).

Sva pomenuta predavanja su bila izuzetno `iva, oboga}ena primerima iz prakse (u neke smo se i li~no uverili), eksperimentima i otvorenom diskusijom svih u~esnika.

Da bi dokazali da smo savladali izlo`enu materiju, podeljeni u radne timove, izradili smo predloge za projekte, po metodologiji Svetske banke. Teme projekata su bile najrazli~itije, ali u okviru regionalnog, urbanog razvoja ili izgradnje. Na prezentaciji su izlo`eni predlozi za unapre|enje turisti~kih kapaciteta, pobolj{anje uslova `ivota u perifernim urbanim sredinama, formiranje informativnog gradskog programa, izgradnju fabrike za preradu mesa...

U svakom slu~aju niz interesantnih ideja, sa razli~itih krajeva sveta. Nadam se da }e se neke od njih i realizovati.

Jedan deo vremena smo proveli u~e}i u daleko opu{tenijoj atmosferi, obilaze}i gradove i predele ove lepe zemlje, poput Tel Aviva, D`afe, Hajfe, Akre, Natanje, Tiberijusa na Galilejskom jezeru, Jerihona i Mrtvog mora. Poseban je do`ivljaj obilazak zna~ajnih mesta za hri{}anske hodo~asnijke

urbanisti~ka istra`ivanja

Haifa - baha i vrtovi

Ovom prilikom zahvaljujem se organizatorima, Njegovoj ekselenciji ambasadoru S. Moyalu, gospodinu M. Araziju, svim profesorima i osoblju Gallilee College-a na ~elu sa prof. dr J. Shevelom, ambasdama Izraela u Beogradu i Srbije i Crne Gore u Tel Avivu. Posebnu zahvalnost dugujemo prof. dr N. Tiroshu na mentorskom radu, kao i Marini Antonovoj, Shai Shakedu, Shoshi Norman, Tal Yasour i Sandy Kuttleru (http: //www,israelwithsandy.com) za iskazanu brigu i pomo}.

poput Nazareta - mesta ro|enja Bogorodice i prikazanja Arhan|ela Gavrila, mesta na kome je Sv. Ilija odneo pobedu nad paganima, kr{tenja Hristovog u reci Jordan, Maslinove gore i Svetog groba u Jerusalimu. Time smo zaslu`ili jo{ jednu diplomu, osim one o zavr{enom kursu, potvrdu da smo obi{li Sveti grad Jerusalim i postali jerusalimski hodo~asnici.

Pogled na vreme{ni grad, na zlatnu kupolu na mestu nekada{njeg hrama, na zapadni zid, zvuk crkvenih zvona, {etnja uskim i krivudavim ulicama starog grada, je ne{to nezaboravno i neopisivo.

Kada se pribli`i povratak Sve~ano zatvaranje i podela diploma je bila prilika da se jo{ jednom oceni uspe{nost skupa i iznesu utisci. ^ini mi se da smo svi na kraju bili zadovoljni.

Mi u~esnici na onome {to smo videli i do`iveli, jer nije samo u pitanju poseta jednoj neverovatnoj zemlji, ve} i razmena na{ih me|usobnih iskustava. Bez obzira na geografske i kulturne razlike, problemi na{ih gradova su uglavnom sli~ni, pa su samim tim i re{enja zajedni~ka. Sa druge strane doma}ini su nam zahvalili na odlu~nosti i hrabrosti da u ovim ne ba{ sigurnim vremenima do|emo i boravimo u Izraelu, ostavljaju}i na{e zabrinute porodice kod ku}e.

Meni se neprestano nametao utisak da bi ovakvi kursevi mogli da se organizuju i u Srbiji, jer imamo i institucije i stru~ne ljude a i {ta da ponudimo i poka`emo. U poslednjih nekoliko godina iskusili smo mnoge probleme, ali na{li i neka nova re{enja. To je ujedno i idealan na~in da skinemo anatemu sa na{eg imena i onima koji su elita drugih dru{tava poka`emo pravu istinu o nama. Jer, kao {to smo na kursu i nau~ili: sve se svodi na realizaciju cilja i dobar maketing. Strategija jedne dr`ave u njenoj borbi za opstanak u svakom smislu, mora biti jasna i istrajna. A to }e se vremenom odraziti i na na{e gradove, javne prostore, `ivote.

?

mr Nata{a Danilovi}, dipl. ing. arh.

31

strategijske tendencije

Nacrt Generalnog plana Beograda do 2021.

G

eneralni plan Beograda 2021. je urbanisti~ki dokument koji odre|uje za {ta }e biti kori{}eno zemlji{te u pojedinim delovima Beograda, kakva }e biti rekonstrukcija i izgradnja u stambenim podru~jima, kakva u centrima, privrednim i drugim zonama, kuda }e prolaziti va`ne saobra}ajnice, laki metro i `eleznica, koja zemlji{ta }e se dalje ozelenjavati, u kojim krajevima }e se provesti voda i kanalizacija, struja, daljinsko grejanje i druge infrastrukture. Generalni plan Beograda 2021. defini{e koja su trajna dobra grada, na kojim zemlji{tima se ne sme graditi, kako }e se sanirati spontano nastala naselja, koje bi industrijske zone trebalo da se transformi{u u druge namene i sli~no. Skra}enica za ovaj dokument je GP.

^emu slu`i Generalni plan?

Generalni plan slu`i kao osnovna smernica za dugoro~ni urbanisti~ki razvoj Beograda i zato u nazivu ima nazna~enu 2021. godinu. Dugoro~ni razvoj Beograda se usmerava generalnim planom tako {to se na osnovu njega rade detaljniji urbanisti~ki planovi. Na osnovu ovih planova se izdaju urbanisti~ko-tehni~ki uslovi za projektovanje i kasniju izgradnju pojedinih zgrada i objekata, infrastrukture, ulica, otvorenih povr{ina i sli~no. Ovom izgradnjom se postepeno ostvaruju dugoro~ne zamisli razvoja Beograda koje su opisane i ucrtane u Generalni plan.

Povod izrade novog Generalnog plana Beograda Postoje tri osnovna razloga zbog kojih je pokrenuta izrada novog Generalnog plana. To su: • potreba da se novom dru{tvenom sistemu, koji se postepeno ra|a, obezbedi novi urbanisti~ki plan kojim }e se usmeravati dalji gradski razvoj, • postojanje realne potrebe da se na aktuelne privredne i socijalne zahteve odgovori novim urbanisti~kim re{enjima, a pre svega da se obezbede nove lokacije za nove investicije • nu`nost da se preispitaju i ocene instrumenti sprovo|enja

32

Nacrt Generalnog plana Beograda 2021. usvojen je od strane Izvr{nog odbora Skup{tine grada Beograda 27. decembra 2002. godine. Od 27. januara, pa sve do 27. marta ove godine, traje javni uvid u ovaj plan. Predvi|a se stru~na rasprava koja }e se odr`avati 26., 28., i 31, marta u velikoj sali Skup{tine grada, Trg Nikole Pa{i}a 6, sa po~etkom u 11 sati. U me|uvremenu }e se Nacrt posebno prezentovati op{tinama koje su obuhva}ene planom, kao i naj{iroj javnosti preko sredstava javnog informisanja.

Sve ovo ima za cilj da se Generalni plan Beograda 2021. pribli`i zainteresovanim gra|anima i da im se omogu}i da svojim predlozima, primedbama, ili samo pitanjima, uti~u na krajnji izgled i strukturu ovog dokumenta, a time i na budu}i razvoj Beograda.

Celovit materijal Nacrta Generalnog plana ima 439 strana teksta i 17 grafi~kih priloga - karata, ura|enih u razmeri 1: 20.000. Izlo`en je u prostorijama Skup{tine grada na Trgu Nikole Pa{i}a 6 i mo`e se videti svakog radnog dana od 9 do 15 ~asova sve do 27. marta.

U ovom dodatku dat je prikaz osnovnih re{enja iz Nacrta Generalnog plana Beograda 2021. sa namerom da se gra|ani lak{e upoznaju sa idejama i planovima za jedan bolji Beograd. Izvesna re{enja i planovi koje sadr`i Nacrt ovog va`nog razvojnog dokumenta grada ovde nisu prikazana. Oni koji imaju potrebu za potpunijim uvidom bilo bi dobro da pogledaju celovit materijal Nacrta.

Generalnog plana, da se aktuelizuju, srede, ~ak i poni{te brojni detaljni planovi, razli~ite odluke i postupci i da se prilagode ili uvedu novi instrumenti koji odgovaraju stvarnim potrebama privrede i gra|ana.

Osnovne odlike novog Generalnog plana Razvojni zadaci koji }e se postavljati pred Beograd ostvariva}e se u uslovima koje name}e tranzicija dru{tva.

Novi dru{tveni okvir, tr`i{te i demokratski odnosi, postavljaju pred GP nekoliko novih zahteva, a tri najva`nija su:

• fleksibilnost umesto krutosti, • dinami~nost umesto stati~nosti i • plan koji podr`ava procese umesto plana koji podr`ava “sliku”.

Imaju}i prethodno na umu, mo`emo re}i da je, tako|e, bitna zamisao da GP mora da bude otvoren za svaku investiciju, pogotovo za one zna~ajne koje pokre}u privredni `ivot i doprinose boljitku gra|ana. Ovaj GP zato poseduje visok stepen fleksibilnosti koja omogu}uje da se investicioni zahtevi izvedu tako da zadovolje privatne potrebe, ali ne i da ugroze zajedni~ki i javni interes grada kao celine.

Pravni osnov za izradu Generalnog plana Generalni plan Beograda 2021. je urbanisti~ki plan koji se izra|uje na osnovu “Zakona o planiranju i ure|enju prostora i naselja” (“Slu`beni glasnik Republike Srbije” br. 44/95, 23/ 96, 16/97, 44/96), pripremljen u saglasnosti sa “Pravilnikom o sadr`ini i izradi urbanisti~kog plana” (“Slu`beni glasnik Republike Srbije” 53/99), a na osnovu “Odluke o pristupanju izradi Generalnog plana Beograda” Skup{tine grada Beograda (“Slu`beni list grada Beograda” br. 4 /2001).

Kartografske podloge koje su slu`ile za izradu Generalnog plana Poseban problem, koji je na po~etku izrade GP bio vrlo izra`en, bio je nedostatak aktuelne kartografske podloge.

Sredinom 2001. godine je ura|en ortofoto snimak u R 1:5.000. Ovaj snimak je georeferenciran tako da se u potpunosti sla`e sa Osnovnom dr`avnom kartom (ODK) tako|e u R 1:5.000. Kompjuterizacija ortofoto snimka daje mogu}nost pove}anja slike i kontrole planskih re{enja do pribli`no R 1:2.500. Na osnovu ortofoto snimka i drugog validnog kartografskog materijala formirana je Karta blokova Beograda u R 1:20.000 {to je, zajedno sa ODK, osnovna kartografska podloga Generalnog plana.

Kako je nastao Generalni plan?

Plan je uradio Urbanisti~ki zavod Beograda, uz saradnju preko 90 stru~nih organizacija, fakulteta, javnih komunalnih preduze}a, sekretarijata i drugih organa, organizacija i institucija. Glavni akteri u ovom poslu, uz Zavod, bili su Gradski sekretarijat za urbanizam i Direkcija za gra|evinsko zemlji{te i izgradnju Beograda.

Nacrt Generalnog plana Beograda, koji se daje javnosti na uvid i stru~njacima za raspravu, nastao je u protekle dve godine. Plan je ra|en tako da su svi oni koji su bili za njega zainteresovani mogli da prate tok izrade, ali i da se u njega aktivno uklju~uju. Metod rada za izradu Generalnog plana se sastoji iz slede}ih radnih linija: • rada na osnovnom bloku profesionalnih aktivnosti koji je kroz ~etiri radne faze dao ~etiri rezultata: Hipotezu o budu}em razvoju Beograda, zatim Koncepciju razvoja, iza toga Prednacrt i, najzad, Nacrt plana, • ocenjivanja me|uizve{taja od strane stru~nog saveta GP, a posebno stru~nog dela saveta, politi~ara, stru~njaka i gra|ana, • saradnje sa gra|anima i op{tinama, kao i profesionalnom i kulturnom javno{}u, • saradnje sa sekretarijatima, zavodima, JKP i Direkcijom za gra|evinsko zemlji{te, • saradnje sa stranim konsultantom za saobra}aj – francuskom firmom “Systra”, • saradnje sa timovima koji su, uporedio sa izradom GP, radili na Prostornom planu Beograda i Regulacionom planu centralne zone - Prostorne celine op{tine Vra~ar.

Ovakav postupak rada omogu}io je da se urbanisti~ke ideje i re{enja postepeno pobolj{avaju i me|usobno usagla{avaju.

Glavni urbani problemi dana{njeg Beograda Ispitivanje urbanih procesa i dana{njeg stanja Beograda pokaza}e da je tokom poslednje decenije pro{log veka, pod udarom mnogih neda}a, izgubljena kontrola nad gradskim razvojem. Grad je dospeo do vrlo niskog nivoa svakodnevnog funkcionisanja, koji se, na ne malom broju ta~aka, grani~i sa haosom, anarhijom, ili kolapsom. Glavni uzrok postepenog erodiranja urbanog sistema jeste uporedno izrastanje jednog neregulisanog, na mnogim mestima stihijskog, neplanskog i ru`nog Beograda. Danas prakti~no uz svaki sektor gradskog `ivota i uz svaku od urbanisti~kih struktura postoji i jedan, na nelegalnim osnovama izrastao tok, koji `ivi uporedo sa onim prvim, legalnim. Ure|eni i neure|eni grad se me|usobno dodiruju, prepli}u, ponegde podr`avaju, prelaze jedan u drugi. Glavni urbani problemi koje je mogu}e identifikovati na prelazu izme|u dva veka su slede}i:

33

strategijske tendencije

• • • • • • • • • • • •

slaba realizacija urbanisti~kih planova, stihijska i nelegalna stambena izgradnja, polulegalna stambena izgradnja, dodeljeno, ali neizgra|eno gradsko zemlji{te, nicanje siroma{nih gradskih ~etvrti i slamova, zamiranje postoje}ih industrijskih zona, {irenja “kiosk-privrede”, devastiranost saobra}ajnog sistema, neregulisana gradska poljoprivreda, enormno umno`avanje nehigijenskih deponija sme}a, nedozvoljeno priklju~ivanje na komunalne instalacije, nesvesno ru`enje grada.

Osnovni razvojni ciljevi Beograda Osnovni ciljevi kojima Beograd treba da te`i u daljem razvoju proizilaze sa jedne strane iz dana{nje aktuelne situacije, a drugim delom iz sistema vrednosti koji se postepeno ra|a.

Ovi ciljevi, kako ih vidi ovaj GP, su slede}i: • Beograd treba da ponovo postane jedna od evropskih metropola,

• Beograd treba da se orijenti{e ka Savi i Dunavu, • Beograd treba da se razvija u dosluhu sa prirodom, • Beograd treba da se razvija na odr`iv na~in, • Beograd treba da bude regulisan i urbanisti~kim merama, • Beograd treba da neguje svoje slo`ene uspomene, • Beograd treba postepeno da zaokru`uje svoj lik, • Beograd treba da bude privredno vitalan grad, • Beograd treba da bude grad za sve ljude, • Beograd treba da bude saobra}ajno povezan i pristupa~an, • Beograd treba da bude grad kulture, • Beograd treba da razvija regionalnu saradnju sa drugim na{im gradovima.

Osnovna koncepcija razvoja Beograda Glavna zamisao koja je ugra|ena u koncepciju dugoro~ne organizacije i ure|enja prostora u ovom GP jeste unutra{nja transformacija gradskog tkiva i planirana izgradnja za sektore za koje je ocenjeno da }e imati izra`enu potrebu za novim lokacijama. To su privreda, kao pokreta~ razvoja, sistem javnog zelenila, kao svojevrsni rekreativni resurs i ekolo{ka infrastruktura, kao i nova stambena izgradnja kao odgovor na nove potrebe stanovnika grada.

Druga zamisao jeste razvoj Beograda preko velikih projekata, uz po{tovanje potrebe malih investitora da grade prakti~no u skoro svakoj ta~ki gradskog tkiva.

Tre}a zamisao jeste da svaka obimnija izgradnja obavezno mora da se oslanja na odgovaraju}u komunalnu i saobra}ajnu infrastrukturu, ~ime ne samo da se {titi sredina, ve} se obezbe|uje da ona postane deo ukupnog sistema Beograda. ^etvrta zamisao koncepcije je da se kroz ostvarivanje ovog GP osigura povezivanje izgra|enog tkiva sa prirodnom podlogom na kojoj je grad iznikao.

34

Peta zamisao jeste plansko ~uvanje za budu}nost transportnih koridora, kao i zemlji{ta koje je pogodno za razli~ite namene.

Smisao definisanja rezervisanih povr{ina u ovom GP jeste da se one sa~uvaju za budu}e generacije Beogra|ana.

Granica i povr{ina koju obuhvata Generalni plan Generalnim planom obuhva}ena su podru~ja op{tina Stari grad, Savski venac, Vra~ar i Novi Beograd, zatim najve}i i najzna~ajniji delovi op{tina Zemun, ^ukarica, Rakovica, Palilula, Zvezdara i Vo`dovac, kao i deo op{tine Grocka.

Planska re{enja odnose se na prostor unutar granice koja je ustanovljena prethodnim generalnim planovima Beograda i koja je obuhvatala 77.347 ha povr{ine, uz aktuelna preciziranja granice ~itavom du`inom i uz dodatak 255 ha povr{ine u op{tinama Zemun i Grocka, koje su dodate radi obezbe|ivanja jedinstvenog re`ima planiranja i realizacije u privrednim zonama u K.O. Dobanovci (199 ha) i K.O. Vr~in (55 ha), tako da ukupna povr{ina podru~ja GP iznosi 77.602 ha.

Osnovni podaci o planskim re{enjima Povr{ina podru~ja koje “pokriva” Generalni plan Beograda do 2021. je 77.602 hektara. Generalni plan predvi|a razvoj grada do 2006. i od 2006. do 2021. godine. Na podru~ju GP `ivi danas 1.320 000 stanovnika, a do 2021. godine o~ekuje se da }e Beograd imati oko 1.400 000 stanovnika. Broj zaposlenih danas je oko 420.000, a do 2021. trebalo bi da se pove}a na 545.000. Dru{tveni proizvod po stanovniku }e od 1.780 eura, koliko je iznosio 2000. porasti u 2021. na 5.700 eura. Izgra|eno podru~je Beograda koje obuhvata stanovanje, privredu, centralne delatnosti, javne objekte, sport, groblja, saobra}ajne i komunalne povr{ine, danas iznosi oko 18.350 hektara, a ra~una se da }e se do 2021. pove}ati na oko 24.400 hektara.

O~ekivana kretanja zaposlenih po oblastima i delatnostima Unapre|enje grada je direktno zavisno od porasta njegove ekonomske mo}i, odnosno od porasta zaposlenosti.

Najzna~ajniji porast zaposlenih se o~ekuje u delatnostima koje su osnova razvoja gradskih centara (trgovini, turizmu, ugostiteljstvu, zanatstvu i sl.), a zatim u oblasti saobra}ajnih usluga. O~ekivani brojevi zaposlenih po oblastima i delatnostima su prikazani u tabeli broj 1.

Zone i celine koje obra|uje Generalni plan Ova velika teritorija je podeljena na ~etiri velike prostorne zone i 57 urbanisti~kih celina: Centralna zona (ima 9 urbanisti~kih celina koje ~ine centar starog Beograda, centralno podru~je Novog Beograda i centar Zemuna), Srednja zona (ima 13 urbanisti~kih celina koje ~ine najva`nije prostore obuhva}enih gradskih op{tina), Spoljna zona (ima 15 urbanisti~kih celina koje se prote`u uglavnom po gradskoj periferiji) i Rubna zona (ima 20 urbanisti~kih celina koje obuhvataju uglavnom prostore prigradskih naselja).

Tabela 1:Broj zaposlenih u 2001. i 2021. prema sektorima Generalnog plana 2001.

2021.

Privredne delatnosti i privredne zone

148.600

160.000

Komercijalne zone i gradski centri

86.500

174.500

Javne slu`be,javni objekti i kompleksi

124.500

124.500

1.300

1.500

500

700

5.800

2.200

350

500

Saobra}ajni sistemi

38.000

61.000

Infrastrukturni sistemi

14.500

20.000

Ukupno podru~je GP

420.000

545.000

Sport i sportski objekti i kompleksi Sistem zelenih povr{ina Poljoprivredne povr{ine i objekti Vodne povr{ine i objekti

Povr{ine rezervisane za pojedine namene

Povr{ine ovih zona su slede}e: • Centralna zona 3.206 ha; • Srednja zona 8.532 ha; • Spoljna zona 21.962 ha; • Rubna zona 43.902 ha.

Ukupna povr{ina zemlji{ta unutar granice GP je 77.602 ha.

Generalnim planom se predvi|a da }e se u 2021. godini najve}i deo ove povr{ine, ukupno 25.126 ha, koristiti za poljoprivredu. Vodene povr{ine, me|u kojima dominiraju tokovi Save i Dunava, iznosi}e 4.182 ha. Groblja se prostiru na povr{ini od 489 ha. Zemlji{te predvi|eno za stanovanje bi}e 13.919 ha, a zemlji{te za privredu 2.877 ha. Gradski centri }e imati 1.730 ha, javni objekti 1.326 ha, sportski objekti i kompleksi 1.346 ha. Saobra}ajni sistem i saobra}ajne povr{ine zauzimaju 2.013 ha, ~emu treba dodati i “ostale povr{ine” od 3.656 ha, jer je i to deo regulisanog prostora izme|u blokova.

Osnovne namena obuhva}enog prostora Generalni plan obra|uje lokacije za stanovanje, privredu, gradske centre i komercijalne zone, javne slu`be, sport i rekreaciju, zatim zelene povr{ine, poljoprivredno zemlji{te, vodne povr{ine i obale. Generalni plan planira razvoj saobra}aja i saobra}ajnica i to: putnu i uli~nu mre`u, javni gradski i prigradski saobra}aj, parkiranje, pe{a~ki i biciklisti~ki saobra}aj, me|ugradski autobuski, `elezni~ki, re~ni i vazdu{ni saobra}aj. Infrastruktura u GP sagledava i planira snabdevanje grada vodom, odvo|enje otpadnih voda, ure|enje vodotoka, kori{}enje mineralnih i termalnih voda, elektroenergetika, sistem za snabdevanje toplotnom energijom, sistem za snabdevanje prirodnim gasom i telekomunikacije.

Iz tabele 2 se vidi da }e najve}i porast izgra|enih povr{ina biti u sektoru stanovanja i da iznosi 1.344 ha. Privreda tako|e ima zna~ajan prira{taj i on je 1.280 ha. Najmanji prira{taj povr{ina je u sektoru groblja i iznosi 144 ha. Tabela tako|e pokazuje da je najve}e smanjenje zemlji{ta u poljoprivredi i da ono iznosi 14.098 ha. U petoj koloni tabele posebno su prikazane rezervisane povr{ine za pet najekspanzivnijih

Tabela 2: Planirane namene i povr{ine zemlji{ta u 2001. i 2021.

Postoje}e 2001. (ha)

Planirani prirast 2021 – 2001. (ha)

Ukupno planirano (ha)

Rezervne povr{ine (ha)

Stanovanje i stambeno tkivo

12.575

1.344

13.919

617

Privredne delatnosti i privredne zone

1.597

1.280

2.877

1.326

Komercijalne zone i gradski centri

663

1.067

1.730

110

Javne slu`be, javni objekti i kompleksi

1.050

276

1.326

48 661

Sport, sportski objekti i kompleksi

685

661

1.346

Zelene povr{ine

11.238

8.786

20.024

Poljoprivredne povr{ine i objekti

39.224

-14.098

25.126

Vodene povr{ine

3.983

199

4.182

Groblja

345

144

489

Saobra}aj i saobra}ajne povr{ine

1.104

909

2.013

Komunalne delatn. i infrastrukturne povr{.

345

368

713

Neizgra|eno zemlji{te

751

-751

0

Ostale povr{ine

3.847

-191

3.656

UKUPNO

77.602

0

77.602

(-2.762)

0

strategijske tendencije

namena. Ove povr{ine }e se koristiti za slu~aj velikih interesenata koji mogu organizovano da stave u funkciju ~itav veliki kompleks pod uslovima datim u op{tim pravilima urbanisti~ke regulacije i urbanisti~kim pravilima za namenu prostora. U daljem tekstu su prikazane pojedina~ne namene koje se javljaju u podru~ju GP Beograda.

Koja su re{enja iz prethodnog GUP uneta u novi Generalni plan?

Iako je sada jo{ uvek va`e}i Generalni urbanisti~ki plan (iz 1985.) po mnogo ~emu zastareo i ne odgovara potrebama novog vremena, neka od njegovih re{enja su i dalje aktuelna i uklju~ena su i u novi GP. Najva`nija od ovih re{enja su: kolsko-`elezni~ki most preko Dunava kod Vin~e, unutra{nji magistralni prsten sa mostom (ili tunelom) preko Ade Ciganlije, obilazni autoput oko Beograda, novi gradski centar u Savskom amfiteatru i preko puta na levoj obali Save, sistem javnih gara`a, dalja rekonstrukcija i unapre|enje Centralne zone.

Nova planska re{enja U svakom od planskih sektora postoji vi{e re{enja koja su nova zato {to je bilo potrebno da se prona|u novi prostornofunkcionalni, urbanisti~ki i ekonomski odgovori na izmenjeni dru{tveni kontekst. Pre svih, tu su zna~ajna saobra}ajna re{enja koja su pra}ena revidiranim urbanisti~ko-gra|evinskim predlozima. Laki metro i njegova prva linija, od po~etka Bulevara kralja Aleksandra, preko Vukovog spomenika, pa preko Trga republike do Zemuna, kao i novi predlozi za unutra{nji magistralni prsten sa pronala`enjem ispravnih re{enja za deonicu kroz Top~ider. U oblasti stanovanja to je pro{irenje zone ambijentalne za{tite gradskog tkiva, formiranje blokovskih gara`a, afirmacija individualnog oblika stambene izgradnje, sasvim nov i ka ulep{avanju grada orijentisan sistem rekonstrukcije kompaktnih gradskih blokova, kao i uvo|enje kategorije socijalnog stanovanja. U oblasti privrede to je predlog za otvarenja velike industrijske zone izme|u Be`anije i aerodroma Beograd, sa transformacijom dana{njeg autoputa u gradski autoput. Tu je tako|e i predlog postepenog izme{tanja iz grada onih industrija koje su

36

opasne po okolinu. U oblasti komercijalnih delatnosti re~ je o otvaranju velikih komercijalnih zona na obodima grada. Kada se govori o zelenilu, kao zna~ajnu novinu nagla{avamo predlog za stvaranje novog ostrva ^aplja na levoj obali Dunava koje }e biti namenjeno rekreaciji i {irenje gradskih {uma kao svojevrsne ekolo{ke infrastrukture, koja treba da bude razvijana prvenstveno na terenima koji su nepovoljni za poljoprivredu i izgradnju. Novina je i tretman Velikog ratnog ostrva, ~ija }e se za{tita kao “predela izuzetnih odlika” ostvarivati i kroz razli~ite forme rekreativnog kori{}enja.

Dunavska orijentacija Beograda Neka od re{enja, iako nisu sasvim nova, ipak dobijaju novo zna~enje kada se me|usobno pove`u. U tom smislu se posebno isti~e predlog razvoja i skladnog povezivanja razli~itih celina du` obala Dunava. Ure|enje zemunskog lesnog odseka, aktiviranje za{ti}enog ambijenta Gardo{a i ponovna afirmacija veze centra Zemuna i obale, predlog otvaranja alternativnog plovnog kanala i formiranje turisti~korekreativnog ostrva ^aplja na levoj obali Dunava preko puta Velikog ratnog ostrva, osloba|anje akvatorije U{}a od tranzita bar`i, ali i dalje zadr`avanje putni~ko-turisti~kog re~nog saobra}aja koji }e i dalje imati svoje pristani{te u Kara|or|evoj uz ure|enje beton-hale, u prvoj fazi kori{}enje posebnog re`ima pruge oko Kalemegdana a zatim sklanjanje pruge nakon izgradnje `elezni~ko-kolskog mosta kod Vin~e, kompletiranje Luke “Beograd” kao izuzetnog privrednog potencijala, najva`niji su elementi ove orijentacije u delu do Pan~eva~kog mosta. U tu orijentaciju se tako|e uklapa i razvoj novog obalnog gradskog podru~ja nizvodno od mosta u kome je posebno mesto dato centralnim aktivnostima i njihovom prodoru ka centru Beograda du` Ruzveltove ulice. Zatim, na levoj obali Dunava, planira se razvijanje privredne zone Krnja~a - Reva, sa formiranjem dve posebne pogodnosti - izgradnjom novog pristani{nog bazena po veli~ini znatnijeg od sada{nje Luke “Beograd” i izgradnjom industrijskog koloseka od stanice Bor~a do nove zone.

Dunavsku orijentaciju Beograda tako|e podr`ava i renovirano re{enje rezervne industrijske zone na velikoselskoj lokaciji, kao i izgradnja mosta preko Dunava kod Vin~e. Iz svega prethodnog se vidi da GP predla`e da se Beograd ozbiljno okrene i ka Dunavu, ne zapostavljaju}i, naravno, ni obale Save.

Osnovne odlike budu}e stambene izgradnje i rekonstrukcije U oblasti stambene izgradnje Generalni plan proklamuje preorijentaciju sa masovne kolektivne vi{espratne gradnje na razli~ite vidove urbane obnove u postoje}em tkivu grada - zamenu i modernizaciju postoje}eg stambenog fonda, kao i izgradnju u disperziji na celokupnoj teritoriji grada sa zna~ajnijim u~e{}em individualne i vi{eporodi~ne stambene izgradnje ni`e spratnosti. Uz to, re{ava}e se problemi bespravne gradnje, nehigijenskih naselja i siroma{nih

strategijske tendencije

podru~ja grada. Na podru~ju obuhva}enom Generalnim planom predvi|eno je kako komercijalno stanovanje, odnosno stanovanje namenjeno najve}em delu populacije tako i socijalno stanovanje, namenjeno posebnim kategorijama porodica koje su siroma{ne i na razli~ite na~ine povredive.

Planirano je da se stanovanje po ovom GP razvija unutar nekoliko tipova gradskih blokova, odnosno naselja, i to su: • stanovanje u kompaktnim gradskim blokovima, • stanovanje u otvorenim gradskim blokovima, • individualno stanovanje, • stanovanja u prigradskim naseljima i • stanovanje u me{ovitim gradskim blokovima.

Stanovanje }e se razvijati prete`no na postoje}im i ve} isplaniranim povr{inama, kako bi se kontrolisao rast grada i sa~uvalo neizgra|eno zemlji{te. Lokacije koje su isplanirane za novu stambenu izgradnju razli~itog tipa nalaze se, kako u kompaktno izgra|enom tkivu, tako i na periferiji grada. Izvesno je da }e biti potrebne nove lokacije, ali ne za masovu stambenu izgradnju, ve} da bi se zadovoljile potrebe za individualnim stanovanjem. U Generalnom planu identifikovano je ukupno oko 490 novih lokacija za gradnju stanova. Wihova povr{ina je oko 1.350 hektara na kojima je mogu}e da se naseli oko 150.000 stanovnika, {to odgovara investicijama od oko 2 odsto od dru{tvenog proizvoda grada.

Na drugoj strani, kad je re~ o rekonstrukciji, treba o~ekivati da }e, sa stabilizacijom tr`i{ta zemlji{ta i uvo|enjem jasnih urbanisti~kih pravila, postepeno rasti interes za zamenom ruiniranog fonda koji je godinama bio zapu{tan. U tom smislu, ovim planom se omogu}ava zna~ajna rekonstrukcija du` najva`nijih gradskih ulica i u podru~jima koja ulaze u sastav Centralne zone. Predvi|a se transfromacija blokova ni`ih gustina i sa slabijim fondom u blokove nove izgradnje vi{ih gustina. Dalja izgradnja stanova u formiranim blokovima novih naselja bi}e arhitektonski kontrolisana, {to zna~i da }e biti preispitivani programski kapaciteti, infrastruktura, parkiranje, zelenilo i sli~no, kako se ne bi naru{ili prethodno postignuti standardi.

Programske prose~ne veli~ine sa kojima ra~una GP za 2021. su slede}e: • prose~na veli~ina doma}instva je 2,9 ~lanova, • prose~na neto povr{ina stana po ~lanu doma}instva je 22 m2, • prose~na neto povr{ina stana je 63,8 m2, • prose~na bruto povr{ina stana je 80 m2.

Re{ava}e se i problemi bespravne gradnje, nehigijenskih naselja i siroma{nih podru~ja grada. Ovim planom se predvi|a i uvo|enje jedne sasvim nove stambene kategorije - socijalnog stanovanja, koja treba da pokrije potrebe onih stanovnika Beograda koji su se na{li, ili }e se na}i u nepovoljnom socijalnom i ekonomskom polo`aju.

Razvoj privrede i privrednih lokacija Generalni plan ra~una da }e u budu}em razvoju prednost imati propulzivne industrijske grane i sektori. Na osnovu kriterijuma, kao {to su visok nivo prodaje na doma}em tr`i{tu, zainteresovanost stranih investitora, o~ekivan visok rast izvoza i iskustva drugih zemalja u tranziciji, kao propulzivne izdvajaju se slede}e industrijske grane: prehrambena industrija, hemijska industrija, metaloprera|iva~ka, elektroindustrija, nemetali i gra|evinski materijal, industrija papira i grafi~ka delatnost, kao i recikla`a otpada.

Planirani privredni razvoj Beograda ostvariva}e se revitalizacijom privrede na postoje}im lokacijama i otvaranjem novih privrednih zona. Generalni plan omogu}ava razvoj malih privrednih preduze}a na pojedina~nim lokacijama, posebno u gradskim i prigradskim naseljima, kao i ponudu lokacija razli~itih veli~ina prema zahtevima za racionalnim kori{}enjem zemlji{ta i potrebama potencijalnih investitora.

Planom se predvi|a razvoj slede}ih vrsta privrednih lokacija i objekata: • mali proizvodni pogoni (veli~ine do 0,5 ha razme{teni u gradskom tkivu), • proizvodni pogoni (veli~ine do 50 ha, sa mogu}no{}u razvoja u svim zonama grada), • industrijske zone (veli~ine do 100 ha, GP predvi|a rehabilitaciju postoje}ih zona bez otvaranja novih) i • privredne zone (veli~ine do 500 ha, GP planirane na lokalitetima Gornji Zemun, autoput, Reva na Pan~eva~kom putu itd).

37

strategijske tendencije

Novim GP nisu predvi|ene lokacije za delatnosti koje mogu imati nepovoljan uticaj na ljude i `ivotnu sredinu, koje koriste velike koli~ine opasnih i vrlo toksi~nih materija i koje prati rizik od hemijskih udesa velikih razmera, ili velika buka.

Postoje}a preduze}a kao {to su “Duga”, “Galenika”, “Grme~” i dr., vremenom }e morati da promene svoju tehnologiju, a neka od njih i da se presele na lokacije koje su manje rizi~ne. Planirana izmena privredne strukture ostvariva}e se uvo|enjem novih tehnologija, {to }e ujedno podrazumevati i bolje opremanje zemlji{ta komunalnom infrastrukturom i bolju ekolo{ku za{titu. Novoplanirane privredne lokacije koje su ve}e od 100 hektara, rezervisane povr{ine, kao i zone na lesnoj podlozi, mogu se ustupati investitorima tek po izgradnji osnovnih objekata komunalne infrastrukture. Tako|e je planirano da se izvestan broj industrijskih preduze}a, kao {to su IKL, FOB, Obu}a Beograd, industrija na Adi Huji i du` Vi{nji~ke ulice, izmesti sa sada{njih centralnih gradskih lokacija kako bi se na tim mestima obezbedio razvoj koji je primeren u`em gradskom podru~ju.

Prostor namenjen privredi i proizvodnji do 2021. godine planiran je na oko 2.900 hektara, od kojih je 2.450 hektara u razli~itim proizvodnim zonama, a ostatak od oko 450 hektara ~ine pojedina~ne lokacije sme{tene na raznim mestima u gradu.

Ure|enjem podru~ja du` autoputa izme|u Aerodroma Beograd i Be`anije, poteza izme|u Gornjeg Zemuna i Batajnice, poteza na banatskoj strani izme|u Krnja~e i Reve du` Pan~eva~kog puta, rezervne povr{ine u Velikoselskom ritu, kao i niza manjih zona oko novog zaobilaznog autoputa i na izlazima iz grada - Ibarskoj magistrali, autoputu ka Ni{u i Smederevskom putu, formira se najve}i deo ponude prostora za razvoj privrednih delatnosti. Najve}e privredne zone su: Autoput sa oko 440 ha, Gornji Zemun sa oko 390 ha, Sur~in - Dobanovci sa oko 270 ha, Reva sa 310 ha, kao i Luka “Beograd” sa oko 100 ha.

Razvoj gradskih centara i komercijalnih zona U okvire ovih delatnosti spadaju trgovina, ugostiteljstvo, turizam, zanatske, poslovne, finansijske i druge usluge. Prema zna~aju i polo`aju u gradu, funkciji i karakteru, gustini poslovnog prostora, veli~ini i odnosu prema susedstvu, komercijalne zone, zajedno sa kompatibilnim namenama, a pre svega javnim sadr`ajima i stanovanjem, formiraju sistem centara Beograda. U sastavu sistema centara nalaze se slede}e celine i tipovi zona i kompleksa: • glavni gradski centar sa centralnom zonom (centar Beograda, centar Zemuna, centar Novog Beograda), • centri osam gradskih podcelina,

38

• poslovno-trgova~ke ulice koje se iz centara pru`aju ka periferiji, • komercijalne zone na ulaznim pravcima u grad, • posebni poslovni kompleksi, • centri u novim naseljima, • centri u prigradskim naseljima i • pojedina~ni centralni sadr`aji locirani u gradskom tkivu.

Komercijalnim delatnostima je namenjena pokreta~ka uloga u promeni privredne strukture i pribli`avanju razvijenim evropskim dr`avama. Jedan od ciljeva koji je definisan Generalnim planom jeste da se uravnote`i razvoj komercijalnih delatnosti na celokupnom prostoru grada, a na~in da se to postigne je, pored ostalog, potpunije formiranje pomenutog sistema centara.

Planirano je, tako|e, pove}ati atraktivnost i pristupa~nost starog jezgra Beograda i Zemuna pobolj{avanjem javnog gradskog saobra}aja i smanjenjem individualnog motornog saobra}aja, pobolj{avanjem uslova za kretanje pe{aka i biciklista, kao i pobolj{avanjem uslova i politike parkiranja.

Planira se osam centara gradskih podcelina i to: potez Ugrinova~ke i Prvomajske ulice u Zemunu, Bulevar Jurija Gagarina u Novom Beogradu, Po`e{ka ulica na Banovom brdu, Bulevar kralja Aleksandra, Vojvode Stepe - Banjica, Vi{nji~ka ulica, Rakovica i Krnja~a.

Rast u komercijalnom sektoru do 2021. godine realizova}e se izgradnjom novog poslovnog prostora, zatim rekonstrukcijom i promenom namene postoje}ih prostora privrednih preduze}a i stanovanja, kao i osloba|anjem novih lokacija u centru grada ru{enjem neadekvatnog fonda. Zona autoputa sa severa i juga, pojas uz novu obilaznicu i njihova ukr{tanja sa mre`om ni`eg reda pru`aju vi{e izuzetno atraktivnih lokacija za izgradnju velikih kapaciteta (kao {to su tr`ni centri, hipermarketi, itd.). Novi poslovni kompleks na Ada Huji, izme|u lokoteretne stanice i obale Dunava, ima mogu}nost da, sa odgovaraju}im sadr`ajem, postane centar ovog dela grada sa posebnom ulogom unapre|enja izgleda grada sa Dunava.

Za razvoj novih komercijalnih sadr`aja planirano je ukupno oko 1.070 ha zemlji{ta. Od toga je oko 400 ha planirano na ~etiri lokacije za veletr`nice i distributivne centre (ukupne povr{ine od oko 100 ha), za 10 hipermarketa gradskih i vangradskih u centrima gradskih podcelina (ukupno oko 100 ha), za 15 lokacija u centralnoj zoni i izvan nje za {oping molove i ve}e trgovinske centre (ukupno oko 100 ha), za ve}e hotele oko 10 ha, za tri zabavna parka oko 40 ha i za lokacije planirane za transformaciju neodgovaraju}ih namena u prete`no komercijalne zone oko 50 ha.

���������������������� ���������������� ������������������������������������������������������������������������������� �������������������������������������������������������������������������� ������������������������������ ����������������������������������������������������������������������������� ��������������������������������������������������������������������������������� ��������������������������������������������������������������������������� ������������������������������������ ���������������������������������������������������������������������� ������������������������������������������������������������������������������� ������������������������ ������������������������ ������������������� ������������� ���������������������

������������ ��� ����� ������ �������������������������������������� ������������������� ������������������� ������������������������ ����������������������������������

���

���� �������

strategijske tendencije

Pored navedenog, na ve}em broju lokacija na oko 250 ha, planirani su poslovni kompleksi razli~itih namena iz oblasti trgovine, turizma i ugostiteljstva i poslovanja u naj{irem smislu. Najve}e lokacije u Centralnoj zoni grada su Savski amfiteatar, a na Novom Beogradu blok 26 i blok izme|u mosta “Gazela” i mosta kod `elezni~ke stanice. Pojedina~ne jedinice zauzima}e jo{ oko 200 ha. Ukoliko se poka`e potreba, postoji raspolo`iva rezerva od oko 110 ha za razvoj prete`no komercijalnih sadr`aja i u privrednim zonama.

Inostrana iskustva govore da se razvoj svakog velikog grada bazira na nekim velikim doga|ajima ili manifestacijama koje imaju tradiciju. U tom smislu treba maksimalno iskoristiti postoje}e kulturne i sportske aktivnosti, a i neke nove manifestacije, koje }e Beograd jasno razlikovati od drugih gradova u okru`enju i privu}i investitore i turiste. Zavr{avanje nekoliko sportskih objekata i beogradske arene je u skladu sa ovom idejom.

Osim hotelskih kapaciteta centralne zone Beograda sa desetak velikih hotela, sme{tajni kapaciteti se planiraju i uz marine - na Ada Huji, na novom ostrvu ^aplja, kod arheolo{kog nalazi{ta Vin~a, kao i u centrima gradskih podcelina.

Planovi razvoja javnih slu`bi, objekata i kompleksa

Perspektiva razvoja turizma Turisti~ka ponuda Beograda je u ovom GP planirana kao osnova za ekspanziju mnogih grana privrede u celini. Planirani prostori za komercijalne sadr`aje, razvoj specijalizovanih slu`bi - ekskluzivnih sadr`aja, posebno razvoj sadr`aja uz reke, mre`a marina, omogu}i}e razvoj ove privredne grane. Oslanjanjem na standardni i poslovni turizam, treba ra~unati i na ozbiljno unapre|enje mre`e hotela sa akcentom na malim sme{tajnim jedinicama porodi~ne organizacije uz nekoliko velikih hotela iz poznatih svetskih mre`a. Gradski prostori primarne turisti~ke vrednosti u Beogradu vezuju se za stara jezgra Beograda i Zemuna. Planira se ekonomski opravdano i kulturno-istorijski svrsishodno ure|enje Beogradske tvr|ave i Gardo{a, pristani{ta na Savi i pro{irenje pe{a~kih zona. Arheolo{ki motiv Vin~e promovisa}e se novim turisti~kim centrom sa marinom.

Ure|enje obala i ada, marine i nauti~ki turizam ostaju specifi~no obele`je Beograda. Tu se, tako|e, misli na privredno aktiviranje podru~ja kao {to su obale Save i Dunava i beogradske ade.

Poseban, a svakako centralni beogradski motiv, ~ine u{}e Save u Dunav i Veliko ratno ostrvo. Ono ima prirodni, vizuelni, naturisti~ki, kulturni, ekolo{ki i kupali{ni karakter i funkciju i jedan je od najzna~ajnijih identifikacionih i simboli~kih elemenata Beograda. Poseban turisti~ki i rekreativni deo ovog prostora bi}e novo ostrvo ^aplja. Druga prirodna podru~ja, kao {to su Ko{utnjak, Top~ider i Avala, moraju se potpuno komunalno urediti, mora se ista}i njihov karakter kao delova grada o~uvane prirode, a moraju se obogatiti i novim sadr`ajima, tako da turisti~ka ponuda bude kompletna.

Ova namena obuhvata skalu razli~itih tercijarnih delatnosti koje su zna~ajne za dru{tvo u celini. Javne slu`be obuhvataju obrazovanje, nauku, kulturu i informacije, zdravstvenu za{titu i dru{tvenu brigu o deci i omladini, socijalnu za{titu, organe dru{tveno-politi~kih zajednica, interesne zajednice, udru`enja i komore, dru{tveno-politi~ke i dru{tvene organizacije i udru`enja gra|ana. Javne slu`be se svrstavaju u tri grupe - obavezne, standardne i elitne. U obavezne i standardne spadaju pred{kolska za{tita dece, osnovno obrazovanje, osnovna zdravstvena i socijalna za{tita, srednje obrazovanje, ustanove kulture gradskog nivoa, ustanove socijalne za{tite, sakralne gra|evine i druge.

Prema GP, postoje}i objekti javnih slu`bi se najve}im delom zadr`avaju. Lokacije koje su po ranijim planovima bile predvi|ene za gradnju objekata javnih slu`bi zadr`ane su u GP za javne namene gde god je to bilo mogu}e i planski realno. Lokacije koje su ranijim planovima bile namenjene objektima javnih slu`bi, a nisu izgra|ene, mogu promeniti namenu, ali samo u okviru javnih slu`bi. Kroz izradu regulacionih planova }e se odrediti i nove lokacije za gradnju.

Predvi|ena je obnova i rekonstrukcija postoje}ih objekata, ali i otvaranje novih lokacija za gradnju u najatraktivnijim delovima grada - Savskom amfiteatru, na Starom sajmi{tu, na Kosan~i}evom vencu, Trgu republike i drugim lokacijama.

Za gradnju de~jih ustanova, kojih danas u gradu ima 211, koristi}e se lokacije koje su ranijim planovima za to bile predvi|ene. Prioritet }e se dati gradnji u novim naseljima i blokovima u rubnim zonama, gde je priliv stanovnika najve}i.

U pogledu lokacija i prioriteta u gradnji osnovnih {kola, ima ih 143, va`e isti principi kao i za pred{kolske ustanove.

Mre`a srednjih {kola, kojih danas ima 45, ravnomerno }e se razvijati na takozvanim “ekspanzivnim pravcima prostornog razvoja grada”, a to su Trgova~ka, Ulica kneza Vi{eslava, Cerak i Vidikovac, Gornji grad Zemuna, blokovi uz Ulicu Jurija Gagarina na Novom Beogradu, stambena zona Mitrovo brdo i potez od Kalu|erice, preko Vin~e, do Le{tana. Na podru~ju Beograda postoji 16 vi{ih {kola i

41

strategijske tendencije

tri univerziteta koji koriste 35 objekata. Ideje o formiranju univerzitetskih centara aktuelne su na lokacijama na Novom Beogradu i zonama nau~no-istra`iva~kih centara.

Mre`u objekata osnovne zdravstvene za{tite ~ine objekti na 135 punktova koji prili~no ravnomerno pokrivaju gradsku teritoriju, ali postoji potreba za pobolj{anjem njihove opremljenosti i pove}anjem kapaciteta u zonama koje su se proteklih decenija intenzivnije razvijale. Ustanove socijalne za{tite postoje na 36 punktova, ali njihov kapacitet ne zadovljava potrebe. Nedostatak prostora za ove potrebe mo`e se nadoknaditi samo gradnjom novih.

U oblasti kulture, do 2021. godine, prioritet dobijaju dogra|ivanje postoje}ih i formiranje novih polivalentnih struktura u okviru gradskih centara, formiranje muzejskih celina i obezbe|ivanje odgovaraju}ih depoa za sme{taj eksponata, izgradnja opere i baleta. Predvi|a se pretvaranje starih privrednih, komunalnih i vojnih objekata u prostore namenjene delatnostima u oblasti kulture. U GP ozna~eno je 46 primarnih zona za gradnju novih i razvoj postoje}ih objekata javnih slu`bi od izuzetnog gradskog i nacionalnog zna~aja. To su uglavnom prostori u centralnim jezgrima starog Beograda, Novog Beograda i Zemuna, kao {to su mikrolokacije u Savskom amfiteatru, Starom sajmi{tu, bloku 26, Donjem gradu, Kosan~i}evom vencu, na Terazijskoj terasi, Trgu republike, na prostoru Stare centrale, u zoni Bogoslovije, Vra~arskog platoa, na vrhu Zvezdare, u Vin~i, itd.

Postoje}i i planirani specijalizovani centri su: dr`avna uprava, odbrana, dru{tvene, verske i politi~ke organizacije, zatim istorijsko-kulturni centri, visoko{kolski centri, nau~ni centri i, najzad, klini~ko-bolni~ki centri. Za razvoj svih javnih slu`bi planirana je ukupna povr{ina zemlji{ta od oko 1.330 ha.

Danas ta povr{ina iznosi oko 1.050 ha, a planirani prirast je oko 280 ha.

Osnovna re{enja predvi|ena za razvoj sporta U GP postoje dve osnovne vrste fizi~kih struktura koje su namenjene sportu. Jedno su sportski objekti i kompleksi u gradskom tkivu u kome dominiraju izgra|ene strukture (stadioni, sportski centri, sportske dvorane, kompleksi bazena i sl.), a drugo su kompleksi u kojima dominira zelenilo (kao {to su Ada Ciganlija, rekreativni kompleks u Sur~inu, novo ostrvo ^aplja na levoj obali Dunava i sl). Sportski objekti se u ovom GP dele, po tipu organizovanja sportskih aktivnosti, na: • rekreativne sportske objekte, • takmi~arske sportske objekte i • {kolske sportske objekte.

Opredeljenja definisana Generalnim planom u vezi sa razvojem vrhunskog, rekreativnog i {kolskog sporta, podrazumevaju formiranje mre`e

42

polivalentnih i specijalizovanih sportsko-rekreativnih centara i objekata na celoj teritoriji grada koji }e omogu}iti kvalitetnije, raznovrsnije i masovnije bavljenje sportskim aktivnostima. Cilj je da se Beograd u pogledu mogu}nosti bavljenja sportom, u naj{irem zna~enju te re~i, afirmi{e u regionu, ali i u Evropi.

U prvim godinama realizacije GP aktivnosti }e biti usmerene na rekonstrukciju, dogradnju i obnovu postoje}ih sportskih objekata, te da se tako oni koji imaju preduslove dovedu do standarda propisanih za me|unarodna takmi~enja, a ostali da se prilagode za potrebe treniga, lokalnih takmi~enja i rekreacije. Istovremeno bi se neki napu{teni ili neaktivni industrijski objekti - hale, hangari i drugi, mogli pretvoriti u prostore za borila~ke sportove, gimnastiku, kuglanje, stoni tenis i druge. Za to vreme mogu da se stvore planski preduslovi za izgradnju novih sportsko-rekreativnih centara i kapitalnih sportskih objekata. Beograd bi prema predlozima iz GP trebalo da izgradi novu ledenu dvoranu u delu novobeogradskog bloka 67. Dalje, zapadno od Ulice dr Ivana Ribara, planirana je gradnja atletskog kompleksa, a gradnja velodroma na jednoj od lokacija u okviru SRC “Vidikovac”.

Gradnja sportskog streli{ta planirana je u zoni izme|u Srema~kog rta i autoputske obilaznice, a novi hipodrom, uz zadr`avanje postoje}eg kod Careve }uprije, planiran je na banatskom pravcu kod Krnja~e. Na banatskoj strani, na lokaciji Veliko blato, formira}e se rekreativni centrar za razne sportsko-rekreativne aktivnosti u prirodi. Najve}i otvoreni i ozelenjeni kompleks bi}e novo ostrvo ^aplja, na levoj obali Dunava, koje }e na povr{ini od oko 580 ha zadovoljiti budu}e sportsko-rekreativne, kao i turisti~ko-poslovne potrebe. U njegovim okvirima, osim sportskih terena, na}i}e se akvapark, vi{e marina sa prate}im sadr`ajima, nauti~ki centar, olimpijski kompleks, zabavni kompleks, hoteli, i sl.

Ukupna povr{ina terena namenjenog sportu prema GP je planirana na oko 1.350 ha, ne ra~unaju}i otvorene ozelenjene komplekse tipa Ada Ciganlija. Oko polovine ove povr{ine danas postoji - oko 690 ha, a oko 660 ha tek treba aktivirati.

strategijske tendencije Planovi za razvoj sistema gradskog zelenila Formiranje sistema zelenih povr{ina zahteva decenije usmerenog rada, a glavna odlika zamisli ure|enja sistema zelenila, definisanih Generalnim planom, jeste formiranje za{titnog zelenog prstena oko grada i njegovo povezivanje sa zelenim povr{inama u`e teritorije grada. Planirano je i povezivanje postoje}ih zelenih povr{ina i njihovo dopunjavanje kako bi se formirao sistem zelenila grada.

Zelene povr{ine grada obuhvataju vrlo {iroki spektar tipova.

Ti razli~iti tipovi, planirano je GP, treba da budu me|usobno povezani tako da ~ine jedinstvenu mre`u, odnosno sistem gradskog zelenila. U GP Beograda su identifikovani i planirani slede}i tipovi zelenih povr{ina koje ulaze u jednistven sistem: parkovi; skverovi; drvoredi; zeleni koridori; {ume; re~na ostrva; mo~vare; posebni zeleni kompleksi, zoolo{ke i botani~ke ba{te, ogledne povr{ine i sl.; groblja; ozelenjena, nekada neure|ena zemlji{ta, kopovi, deponije i sl.; kao i rekultivisani prostori komunalnog otpada.

Prema Generalnom planu, postoje}e {ume dobijaju status gradskih i prigradskih {uma koje }e, pre svega, imati za{titnu i rekreativnu funkciju. U severnim ravni~arskim podru~jima predvi|eno je formiranje mre`e poljoza{titnih pojaseva, za{titnih pojaseva du` saobra}ajnica i oko industrijskih zona. Du` obala Save, Dunava i krune zemunskog lesnog odseka, tamo gde god je to mogu}e, planira se podizanje linijskog zelenila i zelenih koridora. Podizanje novih za{titnih {uma planirano je u zonama za{tite voda. Podizanje zelenih povr{ina za vi{enamensko kori{}enje planirano je du` dolina malih gradskih vodotoka. U okviru kontinualno izgra|ene teritorije grada neravnomeran raspored zelenih povr{ina re{i}e se podizanjem novih parkova, skverova, manjih zelenih povr{ina i linijskog zelenila, kao i objedinjavanjem i ure|enjem unutra{njih dvori{ta zatvorenih blokova. Osim toga, neure|ene gradske povr{ine, koje nisu namenjene izgradnji, ili }e dugo jo{ biti neizgra|ene, uredi}e se kao javne zelene povr{ine. Formiranje novih zelenih koridora

predvi|eno je du` postoje}ih biciklisti~kih staza, du` odseka i obala Dunava i Save, du` saobra}ajnica, du` malih gradskih vodotoka i kanala u sremskom i banatskom delu Beograda.

Mre`a pe{a~kih i biciklisti~kih staza gradi}e se u postoje}im i planiranim zelenim koridorima.

Zelene povr{ine Beograda prostiru se danas na oko 11.250ha, {to predstavlja preko 14 odsto teritorije grada.

Generalni planom predvi|eno je da se u narednim godinama sistem javnih zelenih povr{ina pove}a na oko 20.000ha, {to je bezmalo dva puta vi{e nego sada. U okviru ove povr{ine najve}a su prostranstva pod prigradskim {umama koja danas imaju oko 3.600ha. Nove prigradske {ume planirane su na povr{ini od dodatnih 3.800 hektara. Za{titne {ume prostiru se na oko 730 ha, a njihovo podizanje planirano je na novih oko 5.660 ha. Pod forlandama je sada 1.470 ha, a planirano je jo{ oko 290. Danas je u Beogradu pod parkovima povr{ina od oko 310 hektara, a planirano je podizanje parkova na jo{ oko 90ha. Tako|e je predvi|en prirast povr{ina i u okviru drugih delova sistema zelenila. Ukoliko se ostvari planirani prirast zelenih povr{ina tada bi se prose~na povr{ina zelenila po stanovniku sa sada{njih 18,5 m2 popela na oko 35,5 m2 (uklju~uju}i u ovaj prora~un i planirane gradske {ume) {to bi Beograd uvrstilo u gornju grupu ozelenjenih evropskih gradova.

Organizacija i ure|ivanje poljoprivrednih povr{ina Poljoprivredno zemlji{te obuhvata sve povr{ine koje su neposredno namenjene proizvodnji biljnih, a posredno i sto~nih proizvoda, radi obezbe|enja hrane, agrarnih sirovina i drugih proizvoda biolo{kog porekla. Ova namena u GP obuhvata prvenstveno vangradske, predeone prostore, kao i zone neposredno uz prigradska sela. U ovom GP poljoprivredna zemlji{ta su izme{ana u vangradskom predelu sa drugim prirodi bliskim sistemima kao {to su {ume, mo~vare, zalenila na forlandima i sl. sa kojima ~ine jedinstveni poljoprivredni predeo. Danas poljoprivredno zemlji{te okupira oko 39200 ha, odnosno ne{to preko 50% ukupne povr{ine. U tome se najvi{e isti~u oranice i ba{te sa preko 85%.

Poljoprivredno zemlji{te je intergralni resurs koji se, pored pedolo{kog sloja i drugih elemenata biosfere, sastoji i od stvorenih dobara. U GP su identifikovane i planirane, prema na~inu kori{}enja slede}e poljoprivredne povr{ine: oranice i ba{te (uklju~uju}i oku}nice, planta`e lekovitog i vi{egodi{njeg bilja, vo}no - lozne rasadnike, rasadnike cve}a i ukrasnog {iblja, staklenike i plastenike, manje skupine {umskog drve}a na oranicama, poljoza{titne pojaseve, me|e, ugare i sl.); vi{egodi{nji zasadi (vo}njaci i vinogradi); trajni travnjaci (livade i pa{njci); ribnjaci, trstici i bare; kao i plastenici i staklenici.

Osim primarne poljoprivredne proizvodnje, na poljoprivrednom zemlji{tu se mogu graditi i slede}i objekti primarne poljoprivredne proizvodnje: magacini za

43

strategijske tendencije

repromaterijal (seme, ve{ta~ka |ubriva, sadnice i sl.), objekti za proizvodnju povr}a u zatvorenom prostoru (staklenici), objekti za proizvodnju gljiva, glistenjaci, treseti{te, aerodrom za poljoprivrednu avijaciju, prosecanje poljskih puteva, ribnjaci i objekti u sto~arstvu (sto~ne farme, ergele i hipodromi i sl.). Prilikom bilo kakve izgradnje u poljoprivrednom predelu nu`no je po{tovati odre|ena minimalna za{titna odstojanja.

Transformacija poljoprivrednog zemlji{ta za druge namene dozvoljeno je samo za podizanje za{titnih {uma i drugog zelenila, kao i za zaokru`eno ure|enje stambenih, privrednih i infrastrukturnih objekata na lokacijama koje su definisane odgovaraju}im planskim re{enjima. Na poljoprivrednom zemlji{tu su dozvoljeni svi radovi koji doprinose pove}anju njegove vrednosti kao faktora poljoprivredne proizvodnje, pod uslovom strogog po{tovanja ekolo{kih ograni~enja za trajno o~uvanje bio-kapaciteta ukupnog prostora.

Ukupna povr{ina terena anga`ovana za poljoprivredu planira se da bude zna~ajno smanjena za oko 14.100 ha. Najve}i deo ove povr{ine bi}e anga`ovan za zelene povr{ine - oko 8.800 ha, me|u kojima se najvi{e isti~u {umska zemlji{ta.

Oko 3.700 ha bi}e anga`ovano za tri najzna~ajnija sektora GP a to su stanovanje, privreda i centralne delatnosti, dok }e 1.600 ha }e biti anga`ovano za sve ostale sektore, uklju~uju}i i saobra}ajne povr{ine od oko 900 ha.

Glavna ideja razvoja beogradskih obala Save i Dunava Beogradske obale du` Save i Dunava se pru`aju na oko 120 km. Manji deo ovog potencijala - oko 40 km - danas je iskori{}en za aktivnosti koje su primerene re~nim tokovima: za privredne delatnosti i lu~ka postojenja, transport, rekreaciju, turizam, i sl. Jasno formirani gradski karakter danas imaju obale u Zemunu i Gardo{u, dok se u Beogradu taj karakter sre}e delimi~no na potezu Kara|or|eva – Beton-hala – bastion Sv. Jakova. Sasvim osobenu rekreativnu liniju predstavlja obala Ade Ciganlije sa ku}icama na splavovima.

Obale ure|ene u duhu moderne arhitekture se nalaze na Savi na Novom Beogradu kao i du` Sajma a tako|e i na izlazu Dor}ola na Dunav. Prirodne obale su manje-vi{e na levoj obali Dunava od Ade Vojna ba{ta pa do pred u{}e Tami{a.

Cilj re{enja predlo`enih Generalnim planom je da se kontinuirano i trajno omogu}i silazak grada na reke, u ~emu bi se na specifi~an na~in pro`imali izgra|ena i ure|ena obala sa urbanom strukturom zale|a. Predvi|eno je da se po zavr{etku izgradnje obaloutvrda i ure|enja priobalnih povr{ina, aktivira gradski prostor, da se stave u funkciju atraktivne i profitabilne lokacije grada na rekama. Potrebe razvoja grada prati i obaveza o~uvanja prirodnih potencijala, priobalja i priobalne akvatorije. Prethodno su ve} pomenuti svi dunavski lokaliteti na kojima }e se izvesti takvo ure|enje i gradnja koji }e obezbediti kontakt grada i reke. Mogu}nosti du` Save na levoj i desnoj obali su ne{to manje nego na Dunavu zato {to beogradsko izvori{te zahvata zna~ajne

44

du`ine priobalja na Maki{u i Sur~inskom polju. Najzna~ajniji dodir grada i reke desi}e se u zoni Starog sajmi{ta i uzvodno do mosta Gazela, a na desnoj obali u zoni Savskog amfiteatra. Tu }e biti mogu}e da gradsko tkivo iza|e direktno na vodu.

Za kori{}enje vodenih povr{ina u GP su planirani slede}i tipovi objekata: marine, vezovi u toku, brodovi restorani, rekreativni splavovi i sojenice.

Uz obale Save i Dunava postavljeno je mno{tvo raznih objekata - preko 100 restorana na vodi, vi{e od 20 privezi{ta sa preko 3.000 ~amaca, za obalu je privezano oko 900 rekreativnih splavova, podignuto je preko 600 sojenica, postavljeno je 10 pontona. Planirano je da se zadr`i ve}ina postoje}ih objekata uz pro{irenje sadr`aja rada i po{tovanje tehni~kih i ekonomskih normi. Na Savi u zonama neposredne i u`e sanitarne za{tite izvori{ta (gde nisu dozvoljene aktivnosti koje ugro`avaju vodozahvate i reni bunare) treba isklju~iti oko 3,5 km du`ine obale za vezivanje splavova, a nove lokacije mogu da se organizuju na potezu od Ostru`ni~ke Ade do Umke, Ada Huja i Ada Vojna ba{ta.

Na najugro`enijim lokacijama, od kanala Galovica do Ostru`ni~kog mosta i na Velikom ratnom ostrvu, planira se potpuno uklanjanje niza sojenica i sli~nih objekata iz zone za{tite izvori{ta, kao i brodova restorana ispred starog sajmi{ta i u`e zone Zemunskog keja. Na lokaciji nove ade na levoj obali Dunava nije dozvoljena izgradnja novih sojenica do izrade odgovaraju}ih planova razvoja i ure|enja, kada }e se re{iti i tretman postoje}ih. Postoje}e lokacije }e se koristiti uz predhodna ograni~enja i smanjenja, na osnovu privremenog statusa kori{}enja uz unapre|enje za{tite okoline i za{tite vode od zaga|enja. Planira se odr`avanje i unapre|ivanje postoje}ih i izgradnja novih marina na desnoj obali Dunava u Batajnici, kod SRC “13 maj”, na lokaciji “Gove|i brod”, kao i ve}i broj novih punktova na levoj i desnoj obali Save.

Planirano je da se u direktnom kontaktu sa rekama na|u i mnoge javne povr{ine, centralni sadr`aji, rekreativne i turisti~ke pogodnosti, marina i klubova ve}eg kapaciteta i visokog standarda, {to bi sve delovalo na uklju~ivanje Beograda u me|unarodnu turisti~ku ponudu na Dunavu.

strategijske tendencije

U poglavlju o Dunavskoj orijentaciji Beograda pomenuta su najva`nija urbanisti~ka re{enja i akcenti koji se vezuju za ovaj evropski koridor.

Dalji tretman povr{ina i objekata koji su izgra|eni na prostorima koji se {tite na osnovu posebnih zakonskih propisa Na vi{e mesta na teritoriji Generalnog plana Beograda postoje razli~ite povr{ine i objekti koji se nalaze na prostorima koji se {tite na osnovu posebnih zakonskih propisa. Postoji zna~ajna potreba za uskla|ivanjem tih objekata i posebnih zakonskih propisa, bilo {to }e se takvi sadr`aji ukloniti, izvr{iti izvesne transformacije u samoj okolini, ili }e se izvr{iti njihovo izme{tanje. Najva`niju grupu povr{ina i objekata ~ine oni koji su formirani u podru~jima beogradskog vodoizvori{ta. To su povr{ine i objekti stanovanja, gradskih centara, javnih slu`bi, privrede, sporta i saobra}aja i dr. na Maki{u, u zoni kanala Galovica na levoj obali Save, u podru~ju izvori{ta na Ko`ari na levoj obali Dunava, koji su podignuti bez dozvole. Zatim tu je re~ o razli~itim povr{inama i objektima podignutim u zoni aerodroma Beograd, na zelenim povr{inama Zvezdare, oko instituta u Vin~i, na infrastrukturi i saobra}ajnicama i sl.

U odnosu na veli~inu i obim uticaja ovih objekata i povr{ina na prostore koji se {tite na osnovu posebnih zakonskih propisa mogu}e je primeniti vi{e razli~itih mera, po~ev od uskla|ivanja objekata i povr{ina sa propisima na lokaciji, preko njihovog izme{tanja na novu, do inicijative izrade novih propisa i uskla|ivanja okru`enja kako bi se obezbedilo me|usobno postojanje i razvoj.

Za{tita nepokretnih kulturnih dobara Osnovno polazi{te Generalnog plana je afirmacija urbanog kontinuiteta, tokom kojeg se graditeljsko nasle|e postavlja kao neobnovljivi resurs i stimulans razvoja. Planom se, zato, {tite i promovi{u kulturna dobra, prostorne kulturno istorijske celine, arheolo{ka nalazi{ta i znamenita mesta, prirodni preseci terena sa istorijski potvr|enim i estetski vrednovanim izgra|enim reperima, vizurama i siluetama, sa ciljem da se o~uva duh i krakter urbanog prostora, trajno nazna~e i prezentuju svi vredni elementi gradske strukture i defini{u putevi uspostavljanja kontinuiteta sa onim aspektima grada koji dalje rastu i razvijaju se.

Da bi se to ostvarilo, Generalnim planom se defini{u granice podru~ja sa razli~itim kategorijama vrednosti nepokretnih kulturnih dobara u okviru kojih se planirane aktivnosti moraju sprovoditi uz posebne mere opreza i u saradnji sa institucijama za{tite spomenika kulture.

Analizom postoje}eg stanja i vrednovanjem svih raspolo`ivih podataka definisana su podru~ja sa ~etiri razli~ita nivoa tretmana graditeljskog nasle|a:

• podru~ja integrativne konzervacije, • podru~ja op{te obnove, • podru~ja usmerene obnove i • podru~ja povremenih usagla{enih intervencija u gra|enom tkivu.

Pod integrativnom konzervacijom podrazumeva se ukupni skup metoda kojima se koristi slu`ba za{tite spomenika kulture prema odredbama Zakona o za{titi kulturnih dobara (tehni~ka konzervacija, rekonstrukcija, restauracija, revitalizacija) kao i metoda kojima se koristi urbanisti~ka za{tita (horizontalna i visinska regulacija, ~uvanje silueta i vizura, primena materijala, boje i arhitektonskih elemenata kojima se defini{e i prepoznaje prostor i fizi~ka struktura odre|enog podru~ja). Prostorne kulturno-istorijske celine i spomenici kulture izuzetnog zna~aja, pojedine prostorne kulturno-istorijske celine i spomenici kulture velikog zna~aja, kao i najve}i broj kulturnih dobara skoncentrisani su na podru~jima na kojima se primenjuje integrativna konzervacija.

Pod op{tom obnovom podrazumeva se kombinovana primena integrativne konzervacije, urbane obnove i ure|enja prostora, usagla{ena prema obimu i nivou vrednosti graditeljskog nasle|a. Ovo je {iroka zona obuhvata delove urbano- arhitektonskog tkiva Beograda i Zemuna koji su nastajali do 1941. godine na bazi tradicionalisti~kog pristupa u oblikovanju i organizaciji prostora. Radi se o {iroj zoni starog Beograda u kojoj bi slu`ba za{tite imala interesa da tra`i progla{enje pojedinih ulica, blokova, grupacija objekata i sl. Ovim metodom bi se izbeglo deljenje urbanog prostora na za{ti}ene enklave i me|uprostor i postigao bi se uravnote`en i ravnomeran tretman prostora prostora kao celine.

Pod usmerenom urbanom obnovom podrazumeva se programsko objedinjavanje akcija iz domena za{tite, obnove i ure|enja prostora kao i metodolo{ko-plansko usagla{avanje aktivnosti u realizaciji urbanisti~kih planova koji proisti~u iz Generalnog plana. Na podru~jima usmerene urbane obnove nalazi se manji broj kulturnih dobara i kulturnih dobara koja u`ivaju prethodnu za{titu koja su fragmentarno raspore|ena u okviru postoje}eg gra|evinskog fonda.

Prostorno povezivanje postoje}ih vrednosti u logi~ne kulturnofunkcionalne celine, u kojima vlada urbani sklad, moraju rezultirati do`ivljajem lepote. Ne{to sli~no je, mo`da, kao prvi osetio Emilijan Josimovi}, koji je imao evropske urbane ambicije svoga vremena, ali po{tuju}i, i u mnogome ugra|uju}i urbano-genetske

45

strategijske tendencije

elemente starog grada u {ancu u novu prostornu strukturu.

Pravilo se odnosi na karakteristi~ne gradske poteze koji polaze iz centra, Beogradske tvr|ave, a identifikujemo ih kao elemente urbane strukture u epicentralnim koridorima izvan zona integrativne konzervacije: terazijskog grebena, vidinske osovine i savsko varo{ke osovine. Kao posebne elemente identifikujemo popre~ne osovine starog Beograda i novobeogradsku osovinu.

Pod povremenim usagla{enim intervencijama u gra|enom tkivu podrazumevaju se konsultacije i usagla{avanje stavova slu`be za{tite spomenika kulture i urbanisti~kih slu`bi oko radova u neposrednom okru`enju kulturnih dobara koja se nalaze izvan tri prethodno navedena podru~ja. Na podru~jima na kojima se primenjuju povremene usagla{ene intervencije u gra|enom tkivu nalaze se uglavnom kulturna dobra ruralnog karaktera, znamenita mesta i delovi urbanih matrica ili poteza koji svedo~e o razvoju prigradskih i seoskih naselja.

Za{tita prirode i prirodnih dobara U kontekstu metropolitenskog podru~ja Beograda strate{ko opredelenje za{tite prirode i predela odnosi se na za{titu nizijskih, mo~varnih i vla`nih predela Save i Dunava, kao i {umovitog podru~ja centralne {umadijske grede. U budu}nosti se o~ekuju dalja optere}enja urbo-industrijskih i agrarnih ekosistema, te }e stoga ovi predeli, sa jo{ uvek visokim u~e{}em prirodi bliskih ekosistema, biti nosioci efekata regulacije i uspostavljanja ekolo{ke ravnote`e na podru~ju metropolitena Beograda. Shodno usvojenoj strategiji na u`em podru~ju Beograda, planirano je izdvajanje novih podru~ja pod ograni~enim re`imom za{tite: Veliko ratno ostrvo (kao predeo izuzetnih odlika), zemunski lesni odsek (kao spomenik prirode geolo{ko-geomorfolo{kog karaktera) i podru~je izme|u Stepinog luga i Sopota (kao park prirode).

Sva za{ti}ena prirodna dobra i evidentirane prirodne vrednosti za lokacije/ objekte za koje jo{ nisu doneta re{enja o za{titi, predstavljaju fiksne elemente GP i uneti su u Kartu trajnih dobara grada Beograda. Kao fiksni elementi nazna~ena su i podru~ja koja su GP predlo`ena za stavljanje pod za{titu.

Iako izdvojena kao fiksni elementi za{ti}ena podru~ja se ne smatraju izolovanim entitetima. Ona su ekolo{ki, ekonomski i kulturno povezana sa okolinom. Zbog toga upravljanje za{ti}enim podru~jima mora biti inkorporirano i podr`ano u usvojenoj politici razvoja {ireg podru~ja.

Re{enja saobra}ajnog sistema grada

Arheolo{ko spomeni~ko nasle|e Na podru~ju grada Beograda evidentirano je ukupno 674 arheolo{ka lokaliteta i to: praistorijskih 155, anti~kih 327, srednjovekovnih 81, iz poznog srednjeg veka 40, dok je 26 lokaliteta hronolo{ki neodre|eno. Ova hronolo{ka podela mo`e se prihvatiti samo uslovno budu}i da su brojni lokaliteti vi{eslojni, te obuhvataju arheolo{ke ostatke iz vi{e razli~itih epoha.

U uslovima kada se arheolo{ki lokaliteti nalaze na urbanizovanom podru~ju ili prostorima ka kojima se planira {irenje grada pristup njihovoj za{titi mora biti prilago|en realnim uslovima i specifi~nostima koje se odnose na svako za{ti}eno ili potencijalno nalazi{te. Za lokalitete na jo{ neurbanizovanim podru~jima, bez obzira da li su progla{eni za kulturna dobra ili ne, postoji mogu}nost pune za{tite i kroz izradu planskog dokumenta. Na tim prostorima, a to je bilo opredeljenje i ranije, ne mo`e se planirati nikakva gradnja niti ukopavanja infrastrukture (lok. Belo Brdo u Vin~i, lok. ~ar{ija u Ripnju, Ramadan u Vi{njici i sl.). Budu}i da su naj~e{}e u pitanju neistra`eni lokaliteti preliminarnim arheolo{kim istra`ivanjima mogle bi im se preciznije odrediti granice rasprostiranja, {to bi bilo od zna~aja i za dalje urbano planiranje (Ad Octavum i Ramadan u Vi{njici).

46

Planirani odnosi izme|u vidova saobra}aja kojima }e se realizovati budu}a putovanja predstavljaju va`nu komponentu plana saobra}aja. Imaju}i u vidu mogu}nosti razvoja uli~ne mre`e i sistema parkiranja u centralnoj zoni Beograda, procenjeno je da u~e{}a putovanja putni~kim automobilom treba zadr`ati na nivou izme|u 25 i 30 procenata, a da javni prevoz mora da obezbediti visok nivo usluge i kapacitetete kojima }e se realizovati izme|u 45 i 50 odsto dnevnih putovanja. Stvaranjem uslova za ugodno i bezbedno kretanje pe{aka, {to je veoma va`no za uspe{an plan, pe{a~enjem }e mo}i da se ostvari izme|u 20 i 25 odsto unutargradskih putovanja, a izme|u pet i deset odsto dnevnih putovanja ostvari}e se biciklima, taksi vozilima i tzv. paratranzitom, odnosno kolektivnim vidovima prevoza na vi{em nivou usluge i komfora (kolektivni taksi, dial-a-bus, linijski prevoz hendikepiranih i sl.).

strategijske tendencije

Ukupno saobra}ajno re{enje GP obuhvata vi{e vidova saobra}aja i odgovaraju}ih saobra}ajnica - puteva, ulica, staza i sl. Saobra}ajno re{enje obra|uje: • putnu i uli~nu mre`u, • javni gradski i prigradski prevoz putnika, • parkiranje, • pe{a~ki i biciklisti~ki saobra}aj, • me|ugradski i prigradski autobuski terminal, • `elezni~ki saobra}aj, • re~ni saobra}aj, • vazdu{ni saobra}aj, • robno-transportne centre i logistiku.

Op{ti ciljevi razvoja saobra}ajnog sistema Beograda su: • uklju~ivanje Beograda u mre`u evropskih multimodalnih saobra}ajnih ~vorova, • stvaranje uslova za razvoj saobra}aja kao zna~ajne privredne delatnosti Beograda, • me|usobno povezivanje (interno i eksterno) mre`a svih vidova saobra}aja, • me|usobno uskla|en razvoj svih vidova saobra}aja, • optimalno saobra}ajno povezivanje svih gradskih funkcija, • efikasno i racionalno kori{}enje prevoznih kapaciteta, • pove}anje nivoa usluge i bezbednosti saobra}aja, • smanjenje obima saobra}aja na putnoj i uli~noj mre`i, • pove}anje privla~nosti javnog u odnosu na putni~ki automobilski saobra}aj, • vra}anje osnovne funkcije ulicama - neometano i bezbedno kretanje pe{aka i vozila, • smanjenje {tetnih uticaja saobra}aja na ljude i `ivotnu sredinu, prirodno i kulturno-istorijsko nasle|e i • racionalno kori{}enje materijalnih i finansijskih resursa.

Planirani razvoj putne i uli~ne mre`e Osnovna karakteristika postoje}e putne i uli~ne mre`e Beograda na podru~ju obuhva}enom Generalnim planom je njena radijalna dispozicija pri ~emu se me|usobno spajanje i povezivanje primarnih saobra}ajnih pravaca ostvaruje u centralnoj zoni. Uli~na mre`a je u takvom stanju da ne mo`e da “prihvati” zahteve transportnog sistema ni u slu~aju pove}anog kori{}enja postoje}ih putni~kih automobila, a kamo li pri pove}anom stepenu motorizacije. Od 617 kilometara uli~ne mre`e ~ak 67 odsto je sa jednom trakom po smeru. Situaciju jo{ te`om ~ini podatak da je 90 odsto vozila u centru grada parkirano na kolovozima i trotoarima. I sistem upravljanja saobra}ajem je zastareo, pa kad se sve to sabere prose~na brzina vozila u centralnoj zoni se kre}e izme|u 12 i 18 kilometara na sat, a to zna~i da putovanja traju gotovo dva puta du`e nego {to je potrebno.

Da bi se saobra}aj ubrzao, smanjila potro{nja goriva, pove}ala bezbednost saobra}aja i smanjila zaga|enja `ivotne sredine, neophodne su nove saobra}ajnice i niz intervencija na postoje}im. Do 2021. godine planira se gradnja vi{e tangentnih i prstenastih saobra}ajnih pravaca ~ime bi trebalo da se ostvari bolja raspodela saobra}ajnih tokova i smanji broj prolazaka kroz centralno gradsko podru~je.

Prvi prsten, oko naju`eg centralnog gradskog podru~ja, formira}e se od ve} izgra|enih ulica. Ovaj prsten ~ini}e Nemanjina ulica, Makenzijeva, Ulica 14. decembra, Vojislava Ili}a, Gospodara Vu~i}a, ^ingrijina, Dimitrija Tucovi}a, Cviji}eva, Ulica 29. novembra, Du{anova, Tadeu{a Ko{}u{ka, Pariska i Kara|or|eva. U koridoru ovog prstena trebalo bi da se izgradi sistem gara`a, a unutar prstena prednost }e se dati vozilima javnog gradskog saobra}aja.

Unutar izgra|enog gradskog podru~ja jedan od najzna~ajnijih poduhvata bi}e formiranje unutra{njeg magistralnog poluprstena oko {ireg centralnog podru~ja na desnoj i levoj obali Save, sa novim mostom preko Ade Ciganlije. Tako bi ovaj potez po~injao od Pan~eva~kog mosta i i{ao na jug

47

strategijske tendencije

koridorima Severnog bulevara, Ulice Gr~i}a Milenka do postoje}eg autoputa sa kojim bi formirao novu denivelisanu raskrsnicu (petlju). Od petlje “[umice” trasa ide na zapad rekonstruisanom Kumodra{kom i Tabanova~kom ulicom ka staroj Autokomandi, da bi odmah na ulasku u Ulicu dr Milutina Ivkovi}a u{la u novi tunel ispod Top~iderskog brda.

Iz tunela bi se izlazilo kod Bulevara vojvode Mi{i}a, a odatle trasa unutra{njeg magistralnog poluprstena prolazi pored Hipodroma, prolazi Pa{trovi}evom ulicom, povezuje se sa Radni~kom ulicom i mostom prelazi ~ukari~ki rukavac, Adu Ciganliju i plovni put Save. Na levoj obali Save ova se trasa povezuje sa novoplaniranom saobra}ajnicom “2a-2a” koja ide sa ju`ne strane magistralne `elezni~ke pruge do Ulice omladinskih brigada, odnosno do Ulice To{in bunar. Preko ovih ulica i severne deonice - Bulevara Mihaila Pupina, Brankovog mosta i preko ulica starog jezgra Beograda, prsten se zatvara. Mogu}e je i pro{irenje ovog prstena na zapad, do saobra}ajnice T-6 (postoje}i novosadski uvodni pravac), do nove Ugrinova~ke ulice i dalje. Na severnom pravcu saobra}ajnice T-6, u podru~ju Zemuna, planirana je gradnja novog mosta preko Dunava, kao i koridor budu}e severne obilaznice. Formiranjem unutra{njeg magistralnog prstena stvori}e se uslovi za alternativno me|usobno povezivanje delova grada obodom centralnog podru~ja.

Slede}i zna~ajan pravac je isto~na deonica spoljne magistralne tangente na delu od postoje}eg gradskog autoputa do Pan~eva~kog mosta, sa nazna~enim koridorom novog mosta u zoni Ade Huje za prelazak Dunava. Funkcija ovog poteza je da privredni transport iz dunavskog priobalja i iz severnih pravaca za vezu sa autoputem usmeri obodom centralne zone. Tako bi se od intenzivnog teretnog saobra}aja oslobodili Bulevar vojvode Bojovi}a, Kara|or|eva i Ulica Slobodana Penezi}a Krcuna.

Od strate{kih putnih pravaca prednost u realizaciji plana daje se zavr{etku autoputske obilaznice na deonici od Dobanovaca do Ostru`nice, uz popravku mosta na Savi, kao i izgradnji deonice od Ostru`nice do Bubanj potoka. Predla`e se i izgradnja deonice autoputa E-75 na delu od Dobanovaca do Batajnice, kao i deonice od Bubanj potoka prema naselju Vin~a i dalje, mostom preko Dunava ka Pan~evu. Ovaj novi most planiran je kao drumsko-{inski most preko koga bi se obilazna teretna pruga povezala sa privrednom zonom Pan~eva. Wegovom izgradnjom }e se rasteretiti severni `elezni~ki i putni pravac od teretnog saobra}aja i stvaraju uslovi za ukidanje teretnog saobra}aja oko Kalemegdana.

Planirani vidovi {inskog saobra}aja U Generalnom planu koncept javnog prevoza do 2021. godine predvi|a tri vida {inskog saobra}aja: • gradsku i prigradsku `eleznicu, • kapacitetni {inski sistem (LRT) i • tramvaj.

48

Gradsko-prigradska `eleznica na podru~ju GP ima du`inu trasa od oko 104 kilometra. Osnovnu aktivnost u narednom planskom periodu, koja se odnosi na `elezni~ki prigradskogradski saobra}aj, treba usmeriti ka izgradnji novih i osposobljavanju postoje}ih stanica i stajali{ta za prihvat putnika. U fazama razvoja `elezni~ke infrastrukture bi}e potrebno obezbediti uslove da se ta infrastruktura mo`e koristiti i od strane gradskih {inskih sistema (Track sharing).

U planiranju kapacitetnog {inskog sistema (LRT) bilo je postavljeno nekoliko kriterijuma. Prvo, da kapacitet ovog sistema zadovolji postoje}u planiranu tra`nju za neredne dve decenije. Zatim, da je projekat mogu}e realizovati fazno, uz postupnu transformaciju postoje}eg tramvajskog sistema.

Dalje, da je, eventualno, mogu}a njegova transformacija u vi{i sistem metroa i da je sistem finansisjki odr`iv, kako u izgradnji, tako i u eksploataciji. Kapacitetni {inski sistem bi se razvijao na kolosecima normalne {irine od 1.435 milimetara.

Du`ina trasa kojima bi trebalo da se vodi kapacitetni {inski sistem iznosi oko 24 kilometra.

U prvoj etapi planira se gradnja deonice od Vukovog spomenika do `elezni~ke stanice na Novom Beogradu. Ovo je najslo`enija deonica, jer se na njoj nalazi tunel od oko tri kilometra i most uz postoje}i most u Brankovoj ulici. U drugoj etapi sistem se pro{iruje na stari deo Beograda. Trasa ide Bulevarom kralja Aleksandra, od Vukovog spomenika do Ustani~ke, a u tre}oj etapi sistem se {iri na novobeogradskoj strani - od Ulice {panskih boraca, Bulevarom Mihaila Pupina prema zgrad SO Novi Beograd, a zatim do Tvorni~ke ulice u Zemunu. Svaka od ovih etapa gradnje mo`e se realizovati nezavisno jedna od druge. Trasa od `elezni~ke stanice na Novom Beogradu do Ustani~ke ulice duga~ka je oko 11 kilometara.

Dalji razvoj kapacitetnog {inskog sistema usmeren je na ju`ne delove grada. Slede}a planirana trasa bila bi tunelska deonica od Pravnog fakulteta, preko Slavije, do `elezni~ke stanice “Centar” u Prokopu, zatim, tako|e, tunelska deonica ispod Senjaka, od `elezni~ke stanice “Centar” do Beogradskog sajma. U poslednje dve etape poveza}e se Beogradski sajam i Banovo brdo i ^ukarica i Banovo brdo sa jedne i Novi Beograd sa druge strane. Ova linija koristi}e novoplanirani most preko Save u zoni nizvodnog {pica Ade Ciganlije. Mre`a dvokolose~nih pruga na ovim trasama predstavlja}e okosnicu visokokapacitetnog gradskog {inskog sistema od kojih }e se u daljim fazama razvoja granati kraci prema novobeogradskim blokovima du` Ulice Jurija Gagarina, Gornjem Zemunu, Banovom brdu, Rakovici, Vo`dovcu, Karaburmi i Mirijevu.

Tramvajska mre`a u postoje}em stanju ima du`inu od oko 45 kilometara i ona }e se u zavisnosti od dinamike razvoja kapacitetnog {inskog sistema - LRT, na trasama gde se te dve mre`e preklapaju, zamenjivati kolosecima {irine 1.435 mm. Jedna od prvih zamena metarskog koloseka, kada do|e do realizacije LRT na pravcu Vukov spomenik - `elezni~ka

strategijske tendencije

stanica Novi Beograd, usledila bi na pravcu Bulevara kralja Aleksandra (Vukov spomenik - Ustani~ka, du`ine 4 km), kao i na pravcu Ulice Jurija Gagarina (od depoa do bloka 45 du`ine oko 5 km). Krug tramvaja “dvojka” uz odgovaraju}u rekonstrukciju pruge, sistema napajanja, uvo|enja elektronskog sistema kontrole i upravljanja i nabavku novih vozila, bi}e zadr`an sa metarskim kolosekom.

Kako se zami{lja re{enje parkiranja, posebno u centralnoj zoni?

Problemi parkiranja vozila danas su najizra`eniji u centralnoj gradskoj zoni, {to je istovremeno dobrim delom i razlog za dana{nju saobra}ajnu gu`vu. Posmatranja i evidentiranja saobra}aja pokazuju da je u krugu “dvojke”, pri maksimalnom optere}enju, registrovano 20.000 jednovremeno parkiranih vozila pri ~emi se oko 90 odsto vozila nalaze na takozvanim uli~nim frontovima, a od njih preko 70 odsto nalaze se na mestima namenjenim pe{acima.

Problemi parkiranja nisu izolovani i ne re{avaju se samo izgradnjom gara`a potrebnog kapaciteta. Oni se moraju posmatrati kao deo saobra}ajnog sistema grada, pa u okviru tih problema i re{avati. Problem parkiranja pre svega se mora re{avati razvojem efikasnog, pouzdanog i komfornog javnog gradskog saobra}aja, pa tek onda ograni~avanjem automobilskog saobra}aja u centralnoj grdskoj zoni. Izme|u ta dva zahteva stoji ~itav niz mera koje }e se primenjivati.

U prvoj fazi ure|enja parkiranja predla`e se tehni~ko regulisanje uli~nih povr{ina u krugu “dvojke”, ~ime bi se, uz odre|ene gra|evinske intervencije, moglo prona}i i obele`iti oko 6.000 parking mesta na ulicama. Dalje, predla`e se dogradnja postoje}ih gara`a kao {to je ona na Obili}evom vencu. Tako|e se predvi|a i izgradnja novih, kao {to su gara`a ispod cvetne aleje pred Skup{tinom grada, gara`a u Ulici srpskih vladara izme|u Skup{tine Srbije i Robne ku}e “Kluz”, zatim gara`a ispod Bajlonijeve pijace, na Slaviji, i kod crkve Svetog Marka. Ukupan kapacitet ovih novih gara`a bi bio oko 1.850 mesta. Osloba|anjem javnog prostora od parkiranih automobila, prostora koji je ina~e namenjen pe{acima, stvori}e se uslovi za pobolj{anje i unapre|enje njihovog kretanja. Povr{ine koje koriste pe{aci tako }e se u~initi privla~nim, bezbednim i prigodnim za sve nemotorizovane korisnike, a posebno za osobe sa specifi~nim potrebama - roditelje sa decom, stare osobe, invalide i druge.

Pe{a~ki i biciklisti~ki saobra}aj Pobolj{anje i unapre|enje uslova za kretanje pe{aka posti}i}e se osloba|anjem javnog prostora koji je ina~e namenjen pe{acima od parkiranih automobila i planskim razme{tajem uli~nih sadr`aja (kioska, kafanskih ba{ti, uli~nih tezgi i sl.).

Pored {irenja podru~ja Knez Mihailove ulice, planira se razvoj novih pe{a~kih zona – koridora. Uslovi za razvoj biciklisti~kog saobra}aja su najpovoljniji u Novom Beogradu, ali i u drugim podru~jima Beograda. Br`im razvojem biciklisti~kog saobra}aja mogu}e je o~ekivati uklju~enje Beograda u mre`u evropskih biciklisti~kih staza.

Me|ugradski i prigradski autobuski terminali Postoje}a lokacija me|ugradske autobuske stanice danas odgovara ve}ini putnika, jer se njihova odredi{ta uglavnom nalaze u centralnoj zoni na desnoj obali, a tu se vr{i i koncentracija veza sa `eleznicom i javnim gradskim prevozom. U budu}em razvoju, te osobine }e se preneti na zonu oko centra Novog Beograda pa se nova lokacija autobuske stanice predvi|a uz `elezni~ku putni~ku stanicu na Novom Beogradu. Do po~etka realizacije planiranih sadr`aja u Savskom amfiteatru postoje}e autobuske stanice bi}e privremeno zadr`ane na sada{njem mestu uz neophodne korekcije organizacije. Regulacionim planovima razradi}e se lokacije za pomo}ne stanice na glavnim izlaznim pravcima autoput (zapad - jugoistok), Pan~eva~ki put (sever), Ibarski put (jug) i drugi terminali me|ugradskog i regionalnog zna~aja.

@elezni~ki saobra}aj Do sada izgra|eni i planirani kapaciteti i objekti `elezni~kog ~vora, uz izvesna pro{irenja i zadr`avanje nekih delova postoje}eg sistema, mo}i }e dugoro~no da zadovolje potrebe putni~kog i robnog saobra}aja na podru~ju Beograda. Da bi se to postiglo, potrebno je izvr{iti razdvajanje putni~kog i robnog saobra}aja i formiranje odgovaraju}ih kapaciteta `elezni~kih robnih stanica na lokacijama Batajnica, Ada Huja

U centralnoj zoni grada, kao i na drugim mestima, predla`e se primena odgovaraju}ih propisa za korisnike prostora i investitore prema kojima }e svaka nova izgradnja morati da bude pra}ena odgovaraju}om izgradnjom parking gara`a. U slu~aju kada ne postoje fizi~ke mogu}nosti za to, pla}a}e se odre|ena nadoknada koja }e biti usmerena ka izgradnji blokovskih gara`a i van uli~nih parkirali{ta. Te`nja }e biti da se u svakom gradskom bloku, u zavisnosti od lokalne situacije, podigne gara`a sa kapacitetom koji diktira fizi~ka mogu}nost bloka, a koja }e biti namenjena stanovnicima bloka i neposredne okoline.

49

strategijske tendencije

i u sklopu ran`irne stanice Maki{. Pove}anjem prevoznih kapaciteta i prilago|avanjem stani~nih objekata pobolj{a}e se uslovi za kori{}enje `eleznice u gradskom i prigradskom saobra}aju. @elezni~ke putni~ke stanice za daljinski saobra}aj, sa odgovaraju}im prate}im sadr`ajima, nastavi}e da se razvijaju na lokaciji Prokop (stanica Beograd-Centar) i u Novom Beogradu (stanica Novi Beograd). Razmotri}e se mogu}nost da se postoje}a @elezni~ka stanica Beograd zadr`i u funkciji prigradskog i gradskog prevoza putnika, {to }e zavisiti od predlo`enog re{enja Savskog amfiteatra i dinamike uklanjanja `eleznice sa ovog prostora.

Re~ni saobra}aj Re~ni putni~ki saobra}aj u Beogradu, i pored povoljnih prirodnih uslova, ne}e imati ve}i zna~aj u tzv. linijskom saobra}aju (gradski, prigradski i me|ugradski prevoz putnika). Glavno putni~ko pristani{te bi}e izgra|eno na

postoje}oj lokaciji i bi}e prevashodno u funkciji razvoja me|unarodnog i doma}eg turisti~kog saobra}aja, gde potencijalno postoje tri osnovna koridora kretanja: zapadni koridor prema Obrenovcu, severni koridor prema Gornjem Zemunu i Batajnici i isto~ni koridor prema Grockoj. Jedno od strate{kih usmerenja razvoja transportnog sistema Srbije i Jugoslavije je sistem koji }e zadovoljiti potrebe o~ekivanog privrednog rasta zemlje i biti kompatibilan sa evropskim.

SINTEZNI TIM GENERALNOG PLANA Vladimir Macura, rukovodilac tima za sintezu, Miodrag Feren~ak, rukovodilac tima za sintezu, Zoran @egarac, koordinator, Vera Risti} Mihaljevi}, glavni urbanista, Jovanka \or|evi} Ciganovi}, glavni urbanista, Du{an Milanovi}, rukovodilac saobra}ajnih sistema, Zoran Zotovi}, rukovodilac re{enja saobra}ajnica, Bata Ra|enovi}, rukovodilac infrastrukturnih sistema, Maja Jokovi} Potkonjak, rukovodilac analize DUP i RP, Vesna Tomi}, koordinator i sekretar projekta, Radmila Grubi{i}, urednik grafi~kog dela, Dragana A}imovi}, urednik tekstualnog dela, Mira Gnjatovi}, urednik kvantifikacije Zahvaljujemo se ~lanovima Saveta za Generalni plan, prof. arh. Ivanu Anti}u, arh. Mirku Jovanovi}u, prof. arh.

Aleksandru Stjepanovi}u, prof. arh. Dimitriju Mladenovi}u, i prof. arh. Petru Arsi}u, ~lanovima Gradskog sekretarijata za urbanizam arh. Vuku \urovi}u, arh. Mirjani D`elebd`i} i arh.

Radmili Konstantinovi}, ~lanovima Direkciji za gra|evinsko zemlji{te i izgradnju Beograda arh. Biljani Krneti, arh.

Slobodanki Prekajski i arh. Vesni Stefanovi} koji su iznad svojih osnovnih obaveza stu~nim sugestijama uticali na formiranje ovog Nacrta Generalnog plana Beograda 2021.

Koncentracija multimodalnih, transportnih, skladi{nih i pretovarnih kapaciteta na povoljnoj geografsko-saobra}ajnoj lokaciji, omogu}uje da Luka Beograd postane najve}i i najzna~ajniji transportno-distributivni sistem na {irem geografskom podru~ju i da predstavlja okosnicu i nosioca razvoja Beograda kao me|unarodnog robno-transportnog ~vori{ta. Zahtevi za terminalima za mala plovila (marine za jahte, jedrilice, motorne ~amce i brodi}e) sve su izra`eniji, {to ukazuje na potrebu rezervacije prostora i izgradnju ovih sadr`aja prema me|unarodnim standardima, u cilju potpunijeg iskori{}enja potencijala plovnog puta Save i Dunava.

Vazdu{ni saobra}aj Aerodrom Beograd }e se zadr`ati na postoje}oj lokaciji.

Postoji mogu}nost za izgradnju jo{ jedne poletno-sletne staze, tako da aerodrom ima povoljne prostorne uslove da se razvija i ponovo postane zna~ajna me|unarodna vazdu{na luka jugoisto~ne Evrope.

Robno transportni centri i logistika Centralni elementi logisti~ke mre`e grada su robno transportni centri i robni terminali u kojima se vr{i sakupljanje, prerada, dorada i distribucija robnih tokova. U narednom planskom periodu, predla`e se razvoj ovih sadr`aja na slede}im lokacijama: robnotransportni centar u Dobanovcima (120 ha) i u Vr~inu (100 ha), robni terminal na podru~ju Luke Beograd i privredne zone Gornji Zemun, robno-distributivni centar na Adi Huji i distributivni centar u zoni Autoput i u Batajnici.

50

strategijske tendencije

UPUTSTVO ZA U^E[]E NA JAVNOM UVIDU Nacrt Generalnog plana Beograda izlo`en je na javni uvid u periodu od 27. januara do 27. marta 2003., svakog radnog dana od 9 do 15 ~asova u prostorijama Skup{tine grada Beograda, Trg Nikole Pa{i}a br.6.

U vreme trajanja javnog uvida utvr|eni Nacrt plana: grafi~ki prilozi u razmeri 1:20 000, tekstualni deo i dokumentacija izlo`ene su u sali na Trgu Nikole Pa{i}a 6.

Nacrt Generalnog plana je generalno, strate{ko re{enje ure|enja i razvoja grada. Na grafi~kim prilozima i u tekstu prikazan je raspored osnovnih namena povr{ina i njihove tipologije na nivou prete`ne namene bloka ili zone. Odre|ena su re{enja primarne mre`e saobra}aja i infrastrukturnih sistema. Prikazana su ograni~enja urbanog razvoja, za{ti}ena trajna dobra Beograda i instrumenti sprovo|enja plana na osnovu ~ega se mogu uskla|eno organizovati detaljniji planovi, novi projekti velikih sistema i akcije unapre|enja prostora u gradu uop{te.

U tekstualnom delu elaborata posebno je detaljno obja{njena osnovna namena obuhva}enog prostora i njihova kompati-bilnost sa drugim namenama kao i mogu}nost transformacije u druge namene, tipologija pojedinih namena, saobra}aj i infrastrukturni sistemi, opisane su prostorne zone i urbanisti~ke celine, definisano je sprovo|enje plana i op{ta pravila urbanisti~ke regulacije.

Na Generalnom planu NE SAGLEDAVA SE NIVO PARCELE I POJEDINA^NIH OBJEKATA, odnosno nije mogu}e precizno utvrditi namenu i kapacitet izgradnje na pojedina~nim parcelama.

Izgradnja na pojedina~nim parcelama kao i ta~ne trase planiranih saobra}ajnica utvr|uju se kroz izradu Regulacionih planova na osnovu Generalnog plana. Sve informacije o nameni pojedina~ne parcele na osnovu Detaljnih i Regulacionih planova koji su ra|eni u skladu sa sada va`e}im GUP-om Beograda do 2000. godine mogu se dobiti u odeljenju Sekretarijata za urbanizam koje se nalazi u OP[TINI, podno{enjem Zahteva za obave{tenje o mogu}nostima i ograni~enjima izgradnje na parceli.

Davanje obave{tenja o planiranim re{enjima Generalnog plana uz izlo`ene karte i ra~unare, obavlja}e dva predstavnika tima obra|iva~a iz JUP “Urbanisti~ki zavod Beograda” i jedan predstavnik Sekretarijata za urbanizam u utvr|enom periodu, svakog radnog dana od 9-15 ~asova.

Stru~njaci za saobra}aj i infrastrukturu dava}e posebne informacije iz tih oblasti svakog petka od 10 do 15 ~asova.

Originalni tekst elaborata mo`e se pozajmiti uz ostavljanje li~ne karte u vreme trajanja javnog uvida.

Prezentacija tekstualnog i grafi~kog dela Nacrta plana GP-a Beograda 2021 nalazi se na zvani~nom VEB sajtu Skup{tine Grada: www.beograd.org.yu i na kompakt disku koji se mo`e kupiti na informacionom pultu.

Tokom trajanja javnog uvida mo`e se zakazati termin posebnih konsultacija ukoliko imate potrebu za tim zbog budu}eg predloga, inicijative ili primedbe na planirano re{enje pojedinih sistema, zona ili blokova. Tom prilikom stru~no lice }e vam pomo}i da precizirate svoju potrebu i dobi}ete od{tampan formular sa grafi~kim prikazom zone koji mo`ete dopuniti dodatnim obrazlo`enjima, dokumentima i grafi~kim prilozima. Sam formular i konsultacija, jo{ uvek nisu Va{e zvani~no u~e{}e u javnom uvidu, ve} samo konsultacija ~iji }e sadr`aj biti tretiran kao interna anketa u okviru nadle`nih slu`bi.

SVOJE PREDLOGE, INICIJATIVE ILI PRIMEDBE, ukoliko `elite da budu razmatrane u proceduri dono{enja plana, treba da dostavite isklju~ivo pismenim putem, do 27. marta 2003. godine na adresu: Sekretarijat za urbanizam Beograd 27. marta 43-45 sa naznakom - Za javni uvid Generalnog plana Beograda do 2021.

Dopis treba da sadr`i osnovne podatke: • ko ga dostavlja - ime, prezime, adresa, kontakt telefon • adresa i/ili kratak opis sistema, zone, lokacije za koju se podnosi primedba, predlog inicijativa.

• grafi~ki prilog na kome je jasno nazna~ena lokacija (mo`e to biti i fotokopija dela plana grada sa nazna~enom lokacijom), {to kra}i i {to jasniji konkretan tekst primedbe odnosno predloga za izmenu teksta ili crte`a, sa pozivom na mesto izmene u tekstu ili crte`u Nacrta plana, na koji }e Komisija za javni uvid dati odgovor ili predlo`iti uno{enje u Predlog plana, • obrazlo`enje predloga, primedbe, inicijative (po potrebi), • ostala dokumentacija koja poja{njava primedbu (po potrebi).

Postupak javnog uvida i stru~ne rasprave odre|en je Zakonom o planiranju i ure|enju prostora i naselja, ~lan 33 i 34 (Slu`beni glasnik Republike Srbije br. 44/95)

51

strategijske tendencije

Integralno upravljanje vodama Integralno upravljanje vodama, u najop{tijem smislu, predstavlja upravljanje vodom u odnosu na druge elemente `ivotne sredine, kao {to su infrastrukture grada i prirodnog ambijenta, ali i celokupan dru{tveni, privredni, pravni i institucionalni ambijent. U u`em smislu, pod ovim teminom se podrazumeva integrisanje mera odr`ivog saniranja, razvijanja, kori{}enja, za{tite i ~uvanja vodnih resursa koje treba sprovoditi na nivou pripadaju}eg sliva, odnosno podsliva.

Celovito pobolj{anje i osiguranje beogradskog sistema snabdevanja vodom zasniva se na izgradnji kapitalnih objekata za snabdevanje vodom, kojima bi se obezbedilo 10-20% tehnolo{kih rezervi, rekonstrukciji dotrajalih delova sistema koji sada gubi zna~ajne koli~ine prera|ene vode, kao i na uvo|enju novih veza izme|u visinskih zona. Planirani objekti su u prvom redu izvori{ni objekti, koji se baziraju na pove}anju kapaciteta povr{inske vode (potez Jarak - Klenik, Zidine, Maki{ 2 i utvr|ivanje potencijala za izvori{te na Velikom ratnom ostrvu uz o~uvanje pejza`nih vrednosti), pove}anju kapaciteta za preradu podzemne vode i drugi tunelski dovod sa prate}im objektima, uz dogradnju distributivnog sistema..

Gradski vodovod dobija regionalni karakter.

Planirano je da se kanalizacija razvija u okviru pet velikih sistema (centralni, batajni~ki, ostru`ni~ki, banatski sistem i bole~ki podsistem), od kojih bi svaki imao po jedno postrojenje za mehani~ko i biolo{ko pre~i{}avanje upotrebljenih voda.

Neophodno je sprovoditi kontinuirana merenja proticaja i kvaliteta vode, istovremeno na crpnim stanicama i ispustima i analize svih mogu}ih uticaja na prirodnu sredinu.

Ure|enje vodotoka podrazumeva ure|enje slivova i antierozione radove: odbranom od poplava na malim vodotocima (u vidu aktivne i pasivne za{tite) i odbranom od poplava na velikim vodotocima Save, Dunava i Tami{a (obaloutvrdama i nasipima). Ovim planom se predla`e o~uvanje prirodnih dolina malih vodotoka i njihovo naturalno ure|enje.

Energetika Snabdevanje grada elektri~nom energijom i dalje }e se vr{iti iz {ireg elektroenergetskog sistema Srbije, i to iz TE “Obrenovac”, HE “\erdap”, planirane TE “Kolubare B” i drugih manjih elektrana. Porast vr{ne snage prati}e pove}anje instalisane snage i odgovaraju}a rekonstrukcija postoje}ih transformatorskih stanica svih naponskih novoa, zatim izgradnja objekata i vodova za prenos, raspodelu i distribuciju elektri~ne energije.

Sistem centralizovanog snabdevanja toplotnom energijom Beograda se sastoji od 14 grejnih sistema i od 117 toplotnih izvora sa 293 kotlovske jedinice instalisane snage 2400 MJ/s i toplotnog konzuma 2405 MJ/s. U analizi postoje}eg stanja uo~ene su rezerve u toplotnim izvorima i do 40% (skoro 1000MW), odnosno za oko 100.000 novih stanova. Planira

52

se {irenje mre`e kako bi se ostavarila nova priklju~enja (stambene i poslovne zgrade, kao i postoje}i objekti bez daljinskog grejanja), izgradnja nove TO Gornji Zemun, pro{irenje kapaciteta TO Mirijevo i TO Zemun, rekonstrukcija i dalji razvoj TENT-a Obrenovac. Istovremeno je potrebno, u narednom planskom periodu, razviti programe za smanjenje toplotnih gubitaka (i do 30%).

Trenutna iskori{}enost sistema za snabdevanja prirodnim gasom je 37,65 % kapaciteta, {to omogu}uje dodatno priklju~enje velikog broja potro{a~a iz sektora {iroke potro{nje (doma}instva, mala i srednja preduze}a, lokali i dr.). U narednom periodu neophodno je nastaviti izgradnju gasovodnog sistema kako bi se zavr{io planirani gasovodni “prsten” u gradskom tkivu sa radnim pritiskom do 6 bara (sa mogu}no{}u pove}anja do 12 bara). Osnovni koncept daljeg razvoja gasifikacije usmeren je na plasman gasa u {irokoj potro{nji.

Telekomunikacije Telekomunikacioni sistem na podru~ju Generalnog plana ~ine: fiksna telekomunikaciona mre`a nacionalnog operatora, mobilne telekomunikacione mre`e nacionalnog operatora i privatnog operatora, nacionalne i privatne radio i TV mre`e, kablovski distributivni sistemi (KDS), funkcionalni sistemi (VJ, MUP, EPS, @TP, NIS, dr`avne institucije itd.) i privatne telekomunikacione mre`e (banke, ZOP, akademska mre`a, komunalna preduze}a itd.). U fiksnoj telekomunikacijskoj mre`i struktura telefonskih priklju~aka ne odgovara savremenim standardima zbog velikog broja analognih ATC i dvojni~kih priklju~aka. Transformatorska telekomunikacijska mre`a ve}im delom izvedena je u digitalnoj tehnologiji. Na podru~ju Generalnog plana funkcioni{e vi{e javnih mre`a mobilne telekomunikacije, a posebno je zna~ajna GSM mre`a mobilne telefonije. U oblasti javne i komercijalne radio i televizijske mre`e preko mre`e predajnika i repetitora vr{i se distribucija programa sa vi{e ili manje uspeha. Na podru~ju grada zapo~ela je nekotrolisana realizacija KDS zbog nejasne zakonske regulative. Zna~ajno mesto u ponudi savremenih telekomunikacionih servisa i usluga zauzimaju internet provajderi.

U narednom periodu do}i }e do dinami~nog razvoja telekomunikacione mre`e primenom najsavremenijih telekomunikacionih tehnologija, {to }e omogu}iti da se korisnicima ponude telekomunikacioni servisi i usluge u skladu sa evropskim standardima. Planirano je slede}e: potpuna digitalizacija telekomunikacione mre`e, pove}anje broja korisni~kih pristupa, stvaranje jedinstvene mre`e razli~itih sevisa, stvaranje novih servisa i usluga, uvo|enje najsavremenijih tehnologija, pro{irenje transportne mre`e, uvo|enje tre}eg operatera, digitalni prenos radio, TV programa, mobilne telefonije i drugih servisa, povezivanje radio-difuznih kapaciteta opti~kim kablovima i izgradnja KDS - odnosno integracija u jedinstven KDS Republike Srbije.

diplomski radovi

Ponovni povratak korenima Projekat pravoslavnog hrama na Novom Beogradu

U

poslednje vreme o~igledan je vrlo ozbiljan i temeljan proces obnova i izgradnje novih pravoslavnih hramova.

Uz uva`avanje svih problema sa kojima se iskusni neimari susre}u u ovom zapo~etom procesu interesantno je primemtiti da se puno mladog i stru~nog kadra redovno prijavljuje u sisteme konkursnih takmi~enja kako za arhitektonsko-gra|evinska re{enja tako i za sâm proces izvo|enja hramova.

Zbog toga posebno raduje i pomenuti diplomski rad. Pogotovo {to proces same izrade jednog ovakvog rada uslovljava kandidata da obradi mno{tvo literaure i da izvr{i nebrojene konsultacije sa svima koji na zadatu temu mogu da pomognu.

Time je ubrzano zrenje jednog procesa specijalizacije koji je karakteristi~an za sve vrste projekata koji se savla|uju.

Ovde izdvajamo najzanimljivije delove ovog diplomskog rada, sa`ete u nekoliko poglavlja koja prikazuju jedan pogled mladog ~oveka koji poku{ava da razmrsi, raz~lani i defini{e obaveze i znanja jednog arhitekte kada se prihvati posla da projektuje pravoslavni hram.

Polazi{te Sakralna arhitektura je oduvek zauzimala najzna~ajnije mesto u graditeljskom programu svake civilizacije i predstavljala temu kojoj se poklanjalo najvi{e pa`nje i u koju se najvi{e ulagalo. Hramovi su reprezentovali najbolja dostignu}a svog doba i bili predvodnici i nosioci razvoja arhitekture. Tako se istorija arhitekture, ali i celokupne kulture, mo`e pratiti kroz istoriju sakralnih objekata. U hri{}anskom i evropskom kulturnom krugu, ~iji smo mi deo, ona po~inje da gubi na zna~aju i zapada u krizu u doba racionalizma, prosve}enosti i pozitivizma. Kod nas je prekid u razvoju nametnut spolja, mada crkve brvnare govore o zna~aju koji je ~ak i u vreme turske okupacije imao ovaj program. “Obnova” po~inje sa nametnutim baroknim tipom hrama, a nastavlja se romanti~kim tuma~enjima i akademskim “o`ivljavanjem” srednjovekovnih stilova. Postepeno se tip upisanog krsta sa

54

U nizu diplomskih radova odbranjenih na Univerzitetu u Beogradu, izdvojio se i rad koji je za temu imao kompoziciju jedne novoizgra|ene crkve. Na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, krajem 2001. godine odbranjen je diplomski rad kandidata Bo`idara Mani}a pod nazivom “Projekat pravoslavnog hrama na Novom Beogradu”.

Mentor ovog diplomskog rada je bio prof. Spasoje Kruni}.

Tema izuzetno kompleksna i za iskusne stru~njake, sa puno izazova a tek ne treba tro{iti re~i kakav je to izazov bio za kandidata koji se sprema da odbrani diplomski na takvu temu. Kandidat se potrudio da jedan ovakav projekat detaljno sagleda sa vi{e aspekata, dodatno podigav{i nivo i kvalitet samog rada ponu|enim re{enjem.

jednom ili pet kupola izdvaja kao dominantan model, koji se i danas primenjuje. Ve}ina arhitekata koristi crkvu svetog Jovana Krstitelja u Gra~anici kao polazi{te, smatraju}i je “kanonskom”, bez ikakvog sopstvenog kreativnog doprinosa. To govori kako o profesionalnom moralu autora, tako i o su{tinskom nerazumevanju predlo{ka koji se tako neumorno kopira.

Projektovanje hramova je ~in kome bi trebalo posvetiti svu energiju i ulo`iti u njega maksimalni stvarala~ki napor, kako bi se stvorio prostor dostojan svoje namene, jer je hram dom Bo`iji, dom

Pogled sa zvonika

diplomski radovi

molitve (Matej 21:13; Marko 11:17; Luka 19:46), sveto mesto gde se Bog slavi i veli~a, gde se obavlja najsvetija `rtva Hristova, sveta Evharistija. Bo`ija ku}a je jedna od najslo`enijih arhitektonskih tema, posmatrano {ire, sa stanovi{ta idejnog, filozofskog, a upravo to su elementi koji arhitekturu ~ine nadgradnjom. Ali, poznavanje teologije, filozofije, filozofije i teorije arhitekture, nisu dovoljni bez `ivog iskustva vere, koje mo`e nadoknaditi nedovoljnu teorijsku potkovanost (a tema je {iroka i ozbiljna, pa uvek ostaje mnogo nepoznatog) i koje mora dopuniti i oplemeniti suvoparni intelektualizam. Kako bi se kriza u arhitektonskom uobli~avanju crkvenih objekata prevazi{la, potrebno je bez mistifikacija pri}i toj temi, ustanoviti {ta je zaista neophodno po{tovati, a ne progla{avati sve za kanon, izvu}i pouke iz arhitekure pro{losti, a ne opona{ati je, shvatiti da crkva nije okamenjena institucija, nego `iv organizam.

Crkva se podi`e u slavu Boga, a ne u slavu ~oveka. Ona mora biti, ne savremena, niti starovremska, ve} svevremena i sve~na.

Pregled programa i pravila Crkva je bogoslu`beno mesto, mesto Liturgije koja je centralno i najva`nije bogoslu`enje, mesto gde zajednica vernih ostvaruje sebe kao Crkvu Bo`iju, kao duhovni hram, na kome kroz u~estvovanje u svetoj Liturgiji mi ulazimo u zajednicu sa Carstvom Bo`ijim. Sveta Liturgija je u pravoslavnoj crkvi gotovo nepromenjena od najranijih vremena. Na~in njenog odvijanja odre|uje i funkcionalnu {emu crkve, koja je strogo definisana i tu se ne mogu vr{iti zna~ajne izmene, ako se `eli po{tovati Liturgija, po{to je materijalna crkva - hram, samo sredstvo koje treba da nam pomogne da izgradimo duhovni hram - Crkvu Bo`iju, i nikada ne mo`e postati sama sebi cilj. Samo manje izmene su mogu}e - na primer, proskomidija i |akonikon mogu biti redukovani, pronaos nije neophodan, krstionica i zvonik mogu biti odvojeni objekti. Me|utim, pozicija oltara, soleje i naosa, kao i odnosi izme|u njih (kao {to je razdvajanje vernika od svetili{ta) su nepromenljivi.

Ali, kada se radi o oblikovanju, ne postoji ni jedno jedino pravilo, osim zahteva da oltar mora biti okrenut ka istoku, jer je Hristos na{e duhovno sunce. Da oblik hrama nije bitan za odvijanje bogoslu`enja svedo~i bogatstvo razli~itih tipova koji se sre}u u istoriji arhitekture, kao i ~injenica da se Liturgija mo`e obaviti na antiminsu (platnu koje stoji na svetom prestolu i simbolizuje platno u koje je bilo uvijeno Hristovo telo u grobu), ~ak i tamo gde nema materijalne crkve. Hram jedino mo`e da pomogne vernicima da na pravi na~in u~estvuju u Liturgiji i do`ive je.

Objekat se nalazi pribli`no na sredini parcele i povu~en je od ulice Omladinskih brigada, odakle je predvi|en glavni pristup. Prilazni put, duga~ak oko 100 m, jednostavno parterno re{en i okru`en zelenilom, zami{ljen je kao prelaz izme|u “svetovnog” i “duhovnog” prostora, koji bi pomogao vernicima da se pripreme za bogoslu`enje. Uz njega je, celom du`inom, predvi|en vodotok, sa ~esmom, simbolom pro~i{}enja, na kraju.

Na parceli se, iza crkve, nalazi i parohijski dom, kome se pristupa sa interne blokovske saobra}ajnice.

Prostorna organizacija i koncept oblikovanja Dakle, kako je ve} re~eno, funkcionalna {ema zgrade crkve ne mo`e se menjati. U svom projektu, autor se odlu~io da primeni {emu sa razvijenim oltarskim prostorom, sa prostranom pripratom u koju je kao ku}a u ku}i sme{tena krstionica sa jedne strane, a prostor za prislu`ivanje sve}a sa druge. Stepeni{tem se dolazi do galerije hora. Zvonik je kao zaseban objekat postavljen sa jugozapadne strane crkve.

Iako je u istra`ivanju pravila gra|enja crkava autor do{ao do saznanja da kanonske odredbe, prakti~no ne postoje, i da je sloboda oblikovanja potpuna, odlu~io je da iz graditeljske tradicije preuzme najosnovniji i najupe~atljiviji oblikovni element - kupolu, jer objekti sa kupolom predstavljaju vrhunac vizantijske i srpske crkvene arhitekture, i u teolo{kom i simboli~kom smislu najbolje odslikavaju najvi{e domete njihove arhitektonske filozofije, a odraz su tada{njeg shvatanja idealne slike sveta. Zbog diskontinuiteta u razvoju koji postoji, ali i po mi{ljenju autora pogre{ne interpretacije nasle|a i neodgovaraju}eg pristupa graditeljskoj tradiciji, smatrao je da nije primereno sa njom potpuno raskidati, nego da je potrebno shvatiti je na nov na~in, na nju se osloniti i sa njom se povezati, ~ime se po{tuje i preporuka Njegove Svetosti patrijarha Pavla da ne treba kopirati postoje}e, ve} se njime inspirisati i tako se uklopiti u razvojnu liniju pravoslavnih hramova, kako bi se postepeno moglo do}i do novog, za pravoslavlje prihvatljivog stila. Jo{ jedna ideja vodilja je bila da crkvi i crkvenoj arhitekturi treba vratiti mesto koje su imale i koje im pripada, kao predvodnicima duhovnog i kulturnog razvoja i jedinog pravog napretka, u vidu podviga - kretanja ka Bogu.

Lokacija i urbanisti~ko re{enje Hram se nalazi na Novom Beogradu, u bloku 32 (na tom mestu se upravo zavr{ava hram sv. Dimitrija). Kako je okru`enje lokacije prostorno nedefinisano i nekoherentno (posebno kada se uzme u obzir naselje ~ija je izgradnja u toku), objekti u odnosu na svoje dimenzije suvi{e udaljeni jedni od drugih, a nisu ni na koji drugi na~in povezani, crkva je, imaju}i pri tom u vidu i njen karakter i zna~aj zbog kojih ona i treba da dominira, postavljena potpuno nezavisno u odnosu na njih, okrenuta ka istoku, u odnosu na osnovnu matricu zarotirana pribli`no za 33°.

Osnova

55

Proporcije Cela crkva ura|ena je u sistemu zlatnog preseka.

Tradicionalno upotrebljavani elementi arhitekture, geometrijska tela sa svojim poznatim zna~enjem i simbolikom, svedena su na elementarni nivo primarnih geometrijskih oblika a zatim, povezivanjem i pro`imanjem, dovedena u nove prostorne odnose. Osnovni postupak oblikovanja podrazumeva jo{ i polarizaciju punih i providnih/prozirnih povr{ina i masa.

Stakleni fasadni zidovi, koji se menjaju i mogu biti providni i prozirni (u zavisnosti od doba dana i aktivnosti koje se odvijaju), primenjeni su, najpre, kako bi se dovelo {to vi{e svetlosti u objekat (~esto se, pogre{no, misti~nost atmosfere povezuje sa polutamom ili tamom, pri ~emu se zaboravlja na mistiku svetlosti). Osim toga, transparentni zidovi doprinose artikulaciji prostora, omogu}uju sagledavanje vi{e planova, istovremenu percepciju razli~itih delova prostora, bolje uo~avanje kvaliteta materijala i organizacije prostora, povezuju pojedine delove u smislenu celinu, a da pri tom svaki zadr`ava svoju posebnost. Upotrebom promenljivih staklenih fasada, omogu}uje se otvaranje i zatvaranje arhitekture i uvo|enje prirode u nju. Projektovana je dvostruka kupola, sa donjom punom i gornjom prozirnom povr{inom, {to stvara, iznutra gledano, ose}aj lebdenja i lako}e kupole, koja je simbol neba, i na kojoj je prikazan Hrist Pantokrator. Crkva bi no}u, iznutra osvetljena, bila svojevrstan svetionik.

Konstrukcija i materijalizacija Konstrukcija je kombinacija ~eli~ne skeletne i masivne, ve} prema tome da li se radi o transparentnim ili punim delovima.

Za oblikovanje je najzna~ajnija konstrukcija kupole, iznad naosa, koja je re{ena u sistemu 16 re{etkastih nosa~a, radijalno raspore|enih, povezanih lu~nim ro`nja~ama na koje se oslanja spoljnja (leksan) i o koje je obe{ena unutra{nja (metalne kasete) kupola. Ovi nosa~i se na obodni zid oslanjaju preko tropojasne prstenaste re{etke koja osigurava prostornu stabilnost a armiranobetonskom zidu predaje samo vertikalno optere}enje.

56

Kori{}ena su dva osnovna niza brojeva: (0 1) 1 2 3 5 8 13 21 i (0 2) 2 4 6 10 16 26 42, koji stoje u odnosu 1 : 2.

Materijali su iskori{}eni {to je mogu}e potpunije, a njihov broj kao i broj konstruktivnih elemenata (posebno se to odnosi na staklene fasade) sveden je na minimum. Masivni zidovi su spolja materijalizovani u natur betonu, a iznutra malterisani radi oslikavanja. Transparentne povr{ine su od lameliranog stakla koje je upotrebljeno i kao materijal za nose}u konstrukciju fasade, kako bi se postigla potpuna transparentnost. Podovi su od tamnog granita a u naosu bi bio postavljen pod od drvenih kocki, {to bi dodatno oplemenilo prostor.

Posebna pa`nja se mora posvetiti “oslikavanju� unutra{njosti crkve, jer ikone i freske nisu samo simbol, ve} odra`avaju duhovnu realnost i ~ine zaista prisutnim onoga koga izobra`avaju. Zbog toga je neophodno po{tovanje utvr|enog ikonografskog obrasca, ali uz mogu}u primenu razli~itih tehnika.

Puni zidovi su oslikani klasi~nom fresko tehnikom. Metalne kasete unutra{nje kupole formiraju neku vrstu krupnog mozaika. U delu sa staklenim zidovima, predvi|ene su laserske projekcije.

?

AG magazin

predstavljamo vam

Na jednom mestu 7300 artikala za gra|evinarstvo od PVC-a K

ompanija NICOLL je osnovana 1956. godine sa sedi{tem u mestu SCHOLET na severozapadnom delu Francuske. Predstavlja vode}eg evropskog proizvo|a~a za proizvode od PVC-a visokog kvaliteta, koji imaju {iroku primenu u gra|evinarstvu. Danas u svom proizvodnom programu Kompanija NICOLL ima 7300 proizvoda i svake godine pro{iruje svoje postoje}e proizvodne linije novim. Kvalitet proizvoda se u kontinuitetu prati u njihovim labaratorijama, pri ~emu koriste visokokvalitetne instrumente i metode za testiranje valjanosti materijala i proizvoda. Svake godine u svojim pogonima prerede 25.000 t sirovine pri ~emu se insistira na automatizovanoj proizvodnji i kompjuterskoj kontroli kvaliteta. Svi proizvodi su izra|eni po EU standardima i poseduju sertifikate ISO 9002 koji potv|uju kvalitet proizvoda proceduru kontrole sistema isporuke. Proizvodi su svrstani u sedam osnovnih grupa.

PVC OLUCI - proizvode se u sedam boja, otporni na visoke i niske temperature, UV zra~enje atmosferske kiseline, jednostavno se ugra|uju i imaju dug vek trajanja. Svi elementi su od PVC-a spajaju se Nicoll lepkom za PVC. Proizvode se po evropskom standardu NF EN-607 i po za{ti}enoj posebnoj tehnologiji broj 5 15/79-279 C.S.T.B. KANALNE RE[ETKE I SLIVNICI ZA SPOLJNU MONTA@U su proizvodi od PVC-a sa nosivo{}u od 1,5 do 25 t.

Primenjuju se za kanalne re{etke kod javnih parkinga, ispred gara`a, oko bazena i sportskih terena, za odvodnjavanje na farmama, klanicama, hladnja~ama, halama itd. Otporne su na kiseline, visoke i niske temperature a boje su vremenski postojane. Slivnici od Ø50 do Ø110 se koriste za spoljnu monta`u, razvodne {ahte (kutije) 30x30x30 sa dogradnjom po 15 cm, pogodne su za razvod raznih podzemnih instalacija i ba{tanskih hidranata.

PVC CEVI I FITINZI ZA KANALIZACIJU su izra|eni po evropskim normama NFEN 1329.1: NFT 54.030: NFEN 1053: NFEN 14 (oznaka o nezapaljivosti 1054: NFEN 1055. Tako|e, imaju oznaku M1 i identifikacioni broj PVC-a). Visoki kvalitet, laka ugradnja, spajanje lepkom za PVC i na gumu, velika pouzdanost su osnovne karakteristike ovog proizvoda.

CHUTUNIC PVC cevi i fitinzi za be{umnu kanalizaciju su namenjeni za izradu instalacija sa posebnim zahtevima, npr. hoteli sa pet zvezdica, poslovni prostori kao i stambene zgrade vi{eg ranga opremanja.

PVC CEVI I FITINZI ZA HLADNU VODU - sifoni i re{etke izra|eni od PVC materijala imaju radnu temperaturu do 95ºC. Na raspolaganju je i veliki izbor podnih re{etki i {elni za PVC cevi i PVC vidabone.

VODOKOTLI]I za WC – na raspolaganju su standardni visokomonta`ni i niskomonta`ni vodokotli}i za monoblok sa izborom koli~ine vode 3-6 l kao i ugradni za konzolne, simplon i baltik WC {olje.

VENTILACIONE RE[ETKE se proizvodi od PVC-a za unutra{nju i spoljnu monta`u, u raznim oblicima sa i bez za{titnih mre`ica za insekte. U ponudi su i specijalne re{etke za ventilaciju prostorija koje se ugra|uju u {tokove prozora i vrata od PVC i Alu-stolarije. U ponudi su i cevi za vodovod i grejanje italijanskog proizvo|a~a NUPI SpA, polipropilenske cevi NIRON i MultiNUPI PE-X-Al-Pead cevi, fitinzi i alat.

Proizvodi kompanije NUPI SpA imaju internacionalni sertifikat IQNet za svoje proizvode kao {to su DVGW, DQS, AFAQ, DS, SKZ, TGM itd.

Od osnivanja 1990. godine, kao izvo|a~ elektro-vodoinstalaterskih radova, firma EL VIR Commerce je izvela radove na vi{e objekata kao {to su stambeni objekti u @itomisli~koj ulici ili objekti na slede}im lokacijama: Danice Markovi} 40, Le{tane centar, Koste Glavini}a 12a, naselje Retenzija, centrala Mobtela i vi{e ekskluzivnih poslovno-stambenih objekata na teritoriji Beograda.

Generalni zastupnik kompanije NICOLL za Srbiju i Crnu Goru, Makedoniju i Federaciju BiH je: Preduze}e za promet, posredovanje i usluge EL VIR Commerce d.o.o.

nupi

Partizanske vode 8 a 11030 Beograd Tel/fax: 011 - 512 335; 063 - 212 152 website:www.elvir.co.yu e-mail:elvir@eunet.yu

57

predstavljamo vam

Na jednom mestu 7300 artikala za gra|evinarstvo od PVC-a K

ompanija NICOLL je osnovana 1956. godine sa sedi{tem u mestu SCHOLET na severozapadnom delu Francuske. Predstavlja vode}eg evropskog proizvo|a~a za proizvode od PVC-a visokog kvaliteta, koji imaju {iroku primenu u gra|evinarstvu. Danas u svom proizvodnom programu Kompanija NICOLL ima 7300 proizvoda i svake godine pro{iruje svoje postoje}e proizvodne linije novim. Kvalitet proizvoda se u kontinuitetu prati u njihovim labaratorijama, pri ~emu koriste visokokvalitetne instrumente i metode za testiranje valjanosti materijala i proizvoda. Svake godine u svojim pogonima prerede 25.000 t sirovine pri ~emu se insistira na automatizovanoj proizvodnji i kompjuterskoj kontroli kvaliteta. Svi proizvodi su izra|eni po EU standardima i poseduju sertifikate ISO 9002 koji potv|uju kvalitet proizvoda proceduru kontrole sistema isporuke. Proizvodi su svrstani u sedam osnovnih grupa.

PVC OLUCI - proizvode se u sedam boja, otporni na visoke i niske temperature, UV zra~enje atmosferske kiseline, jednostavno se ugra|uju i imaju dug vek trajanja. Svi elementi su od PVC-a spajaju se Nicoll lepkom za PVC. Proizvode se po evropskom standardu NF EN-607 i po za{ti}enoj posebnoj tehnologiji broj 5 15/79-279 C.S.T.B. KANALNE RE[ETKE I SLIVNICI ZA SPOLJNU MONTA@U su proizvodi od PVC-a sa nosivo{}u od 1,5 do 25 t. Primenjuju se za kanalne re{etke kod javnih parkinga, ispred gara`a, oko bazena i sportskih terena, za odvodnjavanje na farmama, klanicama, hladnja~ama, halama itd. Otporne su na kiseline, visoke i niske temperature a boje su vremenski postojane. Slivnici od Ø50 do Ø110 se koriste za spoljnu monta`u, razvodne {ahte (kutije) 30x30x30 sa dogradnjom po 15 cm, pogodne su za razvod raznih podzemnih instalacija i ba{tanskih hidranata.

PVC CEVI I FITINZI ZA KANALIZACIJU su izra|eni po evropskim normama NFEN 1329.1: NFT 54.030: NFEN 1053: NFEN 14 (oznaka o nezapaljivosti 1054: NFEN 1055. Tako|e, imaju oznaku M1 i identifikacioni broj PVC-a). Visoki kvalitet, laka ugradnja, spajanje lepkom za PVC i na gumu, velika pouzdanost su osnovne karakteristike ovog proizvoda.

CHUTUNIC PVC cevi i fitinzi za be{umnu kanalizaciju su namenjeni za izradu instalacija sa posebnim zahtevima, npr. hoteli sa pet zvezdica, poslovni prostori kao i stambene zgrade vi{eg ranga opremanja.

PVC CEVI I FITINZI ZA HLADNU VODU - sifoni i re{etke izra|eni od PVC materijala imaju radnu temperaturu do 95ºC. Na raspolaganju je i veliki izbor podnih re{etki i {elni za PVC cevi i PVC vidabone.

VODOKOTLI]I za WC – na raspolaganju su standardni visokomonta`ni i niskomonta`ni vodokotli}i za monoblok sa izborom koli~ine vode 3-6 l kao i ugradni za konzolne, simplon i baltik WC {olje.

VENTILACIONE RE[ETKE se proizvodi od PVC-a za unutra{nju i spoljnu monta`u, u raznim oblicima sa i bez za{titnih mre`ica za insekte. U ponudi su i specijalne re{etke za ventilaciju prostorija koje se ugra|uju u {tokove prozora i vrata od PVC i Alu-stolarije. U ponudi su i cevi za vodovod i grejanje italijanskog proizvo|a~a NUPI SpA, polipropilenske cevi NIRON i MultiNUPI PE-X-Al-Pead cevi, fitinzi i alat.

Proizvodi kompanije NUPI SpA imaju internacionalni sertifikat IQNet za svoje proizvode kao {to su DVGW, DQS, AFAQ, DS, SKZ, TGM itd.

Od osnivanja 1990. godine, kao izvo|a~ elektro-vodoinstalaterskih radova, firma EL VIR Commerce je izvela radove na vi{e objekata kao {to su stambeni objekti u @itomisli~koj ulici ili objekti na slede}im lokacijama: Danice Markovi} 40, Le{tane centar, Koste Glavini}a 12a, naselje Retenzija, centrala Mobtela i vi{e ekskluzivnih poslovno-stambenih objekata na teritoriji Beograda.

Generalni zastupnik kompanije NICOLL za Srbiju i Crnu Goru, Makedoniju i Federaciju BiH je: Preduze}e za promet, posredovanje i usluge EL VIR Commerce d.o.o.

nupi

Partizanske vode 8 a 11030 Beograd Tel/fax: 011 - 512 335; 063 - 212 152 website:www.elvir.co.yu e-mail:elvir@eunet.yu

nova izdanja

P

ored uvodnog izlaganja strukturu ove monografije ~ine tri osnovne celine koje se odnose na baziliku, utvr|enja i Pazari{te, a u kojima je po fazama istra`ivanja i otkrivanja predstavljena gra|a koju prati rasprava koja se odnosi na problematiku iznetog materijala. Istra`iva~ki postupak je zapo~injao ra{~i{}avanjem terena i njegovim fotografisanjem pre po~etka radova, sledilo je uklanjanje {uta i ispitivanje terena.

Kako je prvo istra`ena bazilika tako je ona i predstavljena u prvom poglavlju knjige. Istra`ivanja su pokazala da se zapravo radi o tri jednobrodne gra|evine odvojene punim zidovima, ali je autor ipak zadr`ao termin bazilika {to obrazla`e time {to je u prostoru gra|evine sadr`ano vi{e namena koje su po pravilu ugra|ivane u bazilike, tako|e i zbog toga {to gornja konstrukcija u tipolo{kom smislu odgovara strukturi bazilike. Detaljna analiza pokazala je da je srednji brod bazlike slu`io kao glavna crkva i bio namenjen redovnim liturgijskim obredima kojima je prisustvovao mali broj povla{tenih vernika; ju`ni brod je bio sagra|en kao paraklis i bio je namenjen obredima bez liturgijskog ceremonijala, dok je severni brod imao funkciju baptisterijuma. Kao gradivo upotrebljeni su lokalni kamen koji nije posebno obra|ivan, ve} samo lomljen ~eki}em i vezivan malterom. I pored izvesnih deformacija plan gra|evine je u merama korektno realizovan. Dosta pa`nje autor je posvetio fragmentima plastike koji su omogu}ili da se ustanovi kojim postrojenjima su pripadali, kakvu funkciju su ona imala, a odgovaraju}om rekonstrukcijom pokazano je i kako su ova postrojenja izgledala. Pored analize i obja{njenja koja se odnose na ciborijum i amvon zna~ajni su komentari u vezi sa postrojenjem nazvanim schola cantorum koje se pru`a od oltarske pregrade prema sredini naosa. U izlaganju je kori{}en metodolo{ki postupak koji upu}uje na definiciju pojma u odgovaraju}im enciklopedijama, sledi navo|enje studija koje se odnose na navedenu problematiku, potom se iznose i odgovaraju}e stilsko hronolo{ke paralele. Kada je u pitanju plasit~na dekoracija jasno su odovjene znala~ki kori{}ene spolije donete sa anti~ke Duklje, od novih klesanih komada. Zaklju~no izlaganje u vezi sa bazilikom odnosi se na poreklo zamisli, vreme izgradnje i njenu namenu. Mogu}i uzori za reljefni ukras kao i zamisao arhitekture predoltarskog prostora mogu se na}i u crkvama Rima, dok pojava gr~kog natpisa upu}uje na ktitora koji je imao neposredne dodire s vizantijskom crkvenom, a verovatno i administrativnom vla{}u. Analiza reljefnog ukrasa kao i politi~ki odnosi izme|u Vizantije i kne`evine Duklje u datom trenutku upu}uju na IX vek kao vreme izgradnje bazilike.

Otkrivanje i prou~avanje gra|evina namenjenih za{titi, a koje su obra|ene u narednom poglavlju knjige, trajalo je tokom ~etiri kampanje od 1980. do 1983. godine. Ustanovljeno je da se odbrambeni sistem sastojao od bedema, kula i kapija, kao i da se glavni ulaz u grad nalazio na severnoj strani. Kao gradivo kor{}en je lokalni kamen obra|ivan ~eki}em i povezivan kre~nim malterom. Anti~ke spolije kori{tene su tamo gde je trebalo obezbediti kamenu gredu ili postolje stuba. Donju granicu izgradnje utvr|enja odredila je upotreba anti~kih spolija, a gornju datovana arhitektura bazilike. Tra`enje analogija u odgovaraju}im postrojenjima bliskih gradova nije dalo razultate koji bi ukazali na sli~na ili istovetna re{enja. Najbli`i uzor i izvor mogao bi se na}i u Nikeji ~ije utvr|enje mada mnogo ve}eg opsega u merama i oblicima bedema, kula i kapija najvi{e podse}a na uvr|enje u Gradini koje je delo graditelja upu}enog u organizaciju vojne opsade. Bez obzira na to {to istra`ena i publikovana gra|a ne mo`e da uka`e na ta~an izvor ili uzor za odbrambeni sistem u Gradini akademik Kora} u zaklju~ku nagla{ava da se u osnovnim svojstvima bedema, u ritmu i obliku oja~anja, polo`aju i za{titi ulaza, nastavlja tradicija kasnoanti~kih i vizantijskih utvr|enja.

Srednjovekovna Gradina

Knjiga akademika Vojislava Kora}a o ranosrednjovekovnom gradu na lokalitetu Gradina u Martini}ima nastala je kao rezultat dugogodi{njih terenskih istra`ivanja koja su zapo~eta jo{ 1972. godine, a potom sa du`im ili kra}im prekidima trajala do 1989. godine.

Poslednja istra`ivana celina na Gradini, tzv. Pazari{te, kome je posve}ena tre}a celina monografije, ~inilo je glavni deo grada odnosno prostor na kome se `ivelo, i to je jedini identifikovani deo prostora namenjen stanovanju.

Jedva tri otkrivene gra|evine i njihov uzajamni polo`aj ipak su omogu}ili iskusnom istra`iva~u i nau~niku da donese odre|ene zaklju~ke. Pazari{te je podrazumevalo graditeljsku celinu sa elementima urbanizma, koja bi tipolo{ki stajala negde izme|u kastruma i polisa tj. gradskog naselja.

Studijska rekonstrukcija pokazuje da je osnovu ~inilo pravougaono zemlji{te po ~ijem obodu su bile gra|evine za stanovanje, dok se sredina koristila za zajedni~ke potrebe. @ivot stanovnika Gradine bio je vezan za upravne, administrativne i vojne poslove, dok je prostrani teren koji uokviruju gradski bedemi verovatno imao funkciju pribe`i{ta za stanovni{tvo iz okoline.

sadr`aj i lik grada govore da je Lontodokla bila sredi{te i glavni grad srpske kne`evine ili arhontije Duklje. Ovakvom zaklju~ku prethodila su dugogodi{nja istra`ivanja, detaljna analiza gra|e ote`ana time {to ovaj gradski kompleks, odnosno njegove ostatke, sa stanovi{ta za{tite graditeljskog nasle|a mo`emo klasifikovati kao arheolo{ko nalazi{te.

Akademik Kora} je ipak maksimalno uspeo u poku{aju da izvr{i studijsku rekonstrukciju i jasnu namenu sakralnih, stambenih i odbrambenih gra|evina, da d창 njihove oblike i mere kao i da jasno izdvoji faze stradanja pojedinih objekata.

Tako|e je nagovestio i mogu}e razloge zbog kojih je `ivot u gradu zamro, a to je najverovatnije bio nedostatak onog sloja stanovni{tva ~iji bi opstanak bio neposredno vezan za grad, pre svega zanatlija i trgovaca. Monografija je bogato dokumentovana i velikim brojem fotografija i crte`a koji potvr|uju i dopunjuju pisanu re~.

U zaklju~ku knjige istaknuto je da sve okolnosti upu}uju na to da se naziv Lontodokla u tekstu Konstantina Porfirogenita iz X veka, odnosi na ostatke grada u Martini}ima, dok polo`aj,

V. Kora}, Martini}i: ostaci ranosrednjovekovnog grada, Beograd: SANU, Odeljenje istorijskih nauka: Filozofski fakultet, Institut za istoriju umetnosti; Podgorica: CANU, 2001, 220 str, crte`i i crno-bele fotografije, rezime na francuskom.

Na kraju knjige nalazi se i kratak prilog Janka Maglovskog, istori~ara umetnosti koji je u nekoliko kampanja u~estvovao u istra`ivanjima, a koji se odnosi se na kerami~ku gra|u i sitne nalaze sa Gradine u Martini}ima koji }e svakako doprineti stvaranju jasnije slike o `ivotu stnovnika martini}ke Gradine.

?

Branka Gugolj

59

svetsko izdava{tvo

Kada po`elite da se bavite naukom THE JOURNAL OF ARCHITECTURE Ovaj ~asopis izdaju zajedni~kim snagama RIBA i Routledge a {tampa kompanija Taylor and Francis. To je `urnal posve}en razvoju teorije, publikovanju istra`ivanja i primera iz prakse.

Namera izdava~a je da ~asopis bude internacionalan u prikazanim temama i jedinstven u svom pristupu. Tragaju}i za razli~itim pogledima, relevantnim za budu}nost arhitekture i njenog prijema u svetu, on okuplja stru~njake, one koji donose odluke i one koji se bave proizvodnjom.

Kao deo svoje svrhe, `urnal `eli da pru`i pomo} predava~ima, kroz mogu}nost da bude citiran, da daje preporuke i uputstva, promovi{u}i nove ideje ali je posve}en i onima koji se bave praksom, nude}i usavr{avanje i napredak u projektantskom razmi{ljanju i razumevanju izgradnje. Uredni~ka politika ohrabruje kriti~ke debate i izno{enje razli~itih stavova. [iroki dijapazon tema obuhvata, na primer, prikaze gradova, istorijske i ekonomske uticaje, problem starih ^EGA u gradskim sredinama, slabosti i stilske pravce koji se javljaju u arhitektonskoj produkciji, studije iz pedagogije, re~nik i retoriku industrije za proizvodnju konstrukcija i materijala, sociologiju i patologiju profesionalizma, teoriju i parksu za{tite kulturno-istorijskih dobara, zakonske i politi~ke veze izme|u infrastruktura i superstruktura, porast gradskog turizma, upotrebu i efekte medija, probleme ozelenjavanja i ekosistema, uticaje kompjuterizacije i pregled novih stru~nih izdanja. Pretplatna cena za ~etiri godi{nja izdanja (prole}e, leto, jesen i zima) u 2002. za pojedince van Evropske zajednice je iznosila 143 US$.

Me|upro{logodi{njim ~lancima na{le su se teme poput arhitekture krovova objekata Frank Gehry-a, prijateljstva i saradnje izme|u Le Corbusier-a i Aleksandra Vesnina, arhitektonskih hibrida u Latinskoj Americi, graditeljstva Isto~nog Tibeta, konstrukcije, kompozicije i prostora u arhitekturi Wright-a i Schindler-a...

60

U predstavljanju arhitektonsko-urbanisti~kih ~asopisa na red je do{ao niz izdanja koja imaju puno toga zajedni~kog, a pre svega nau~no-istra`iva~ku orijentaciju. Iako svi dolaze iz Velike Britanije, njihove teme (i autori) su izrazito me|unarodnog karaktera. Ve}ina se objavljuje pod okriljem nekog od univerziteta ili Kraljevskog instituta britanskih arhitekata (Royal Institute of British Architects - RIBA).

Osim nau~nog pristupa i stila, zajedni~ki su im izdava~ (Carfax Publishing, Taylor & Francis Ltd) i format (pribli`no B5).

URBAN STUDIES An International Journal for Research in Urban and Regional Studies Ovaj ~asopis je prvi put publikovan 1964. radi obezbe|enja internacionalnog foruma za dru{tvene i ekonomske priloge oblastima urbanisti~kog i prostornog planiranja. Od tada, ~asopis je pro{irio i zaokru`io pove}ani broj disciplina i pristupa koji su vezani za urbanisti~ke i prostorne probleme.

Sadr`aj obuhvata originalne ~lanke, bele{ke i komentare, kao i koristan odeljak sa kritikama izdatih knjiga. Redovni pisci ~lanaka su stru~njaci iz oblasti ekonomije, urbanisti~kog planiranja, politi~kih nauka, statistike, geografije, sociologije, nauke o dru{tvu i dr`avne administracije. ^asopis tako|e povremeno objavljuje i analiti~ke prikaze glavnih odlika savremenih trendova i ideja, na zadate teme, sa bogatom bibliografijom za dalje prou~avanje.

Urban Studies se bavi svim vrstama problema u urbanisti~kom i prostornom planiranju koja se oslanja na dru{tvene nauke

svetsko izdava{tvo

i druge relevantne analize. Drugim re~ima, naj~e{}e teme su stanovanje, zapo{ljavanje, politika, kriminal, rasne razlike, investiranje ili transport. Iako se ve}ina objavljenih ~lanaka odnosi na probleme locirane u naprednim industrijskim dru{tvima poput Evrope i Amerike, va`ni su i ~lanci koji se bave problemima u Aziji, Tre}em svetu i Isto~noj Evropi i koji se tako|e redovno mogu na}i na stranicama ovog ~asopisa.

Ovaj `urnal izlazi dvanaest puta godi{nje, s tim {to je majsko izdanje dvobroj. Izdava~ je Carfax Publishing, Taylor & Francis Ltd. za Univerzitet u Glasgow-u. Za pretpla}ene institucije obezbe|en je i besplatan “online� pristup stanicama ~asopisa.

Godi{nja pretplata za pojedince iznosi oko 250 US$.

JOURNAL OF URBAN DESIGN Jo{ jedan specijalizovan urbanisti~ki ~asopis namenjen teoriji, istra`ivanjima i praksi u sferi urbanisti~kog projektovanja.

Zastupljene teme su ure|enje gradova, urbana estetika, struktura i forma, urbana istorija i za{tita, regeneracija, percepcija, lokalni i regionalni identitet, zakonodavstvo, revitalizacija gradskih centara, sigurnija okolina, razvoj investicija, stanovanje i rezidencionalne celine, pejza`na arhitektura i ozelenjavanje, kulturne promene, polo`aj `ena u urbanoj sredini, primena u praksi... Kriterijum za objavljivanje ~lanaka je teoretski, informativni ili tehni~ki doprinos temi.

Podsti~u se kriti~ke analize i ocene urbanih sredina.

U ~asopisu se mogu na}i i zanimljive prate}e ilustracije.

Pro{le godine su objavljeni zanimljivi ~lanci o procesu razvoja sa urbansiti~kim i arhitektonskim preporukama za rehabilitaciju centralnog susedstva Le Village u Cornwallu (Ontario, Kanada) i transformaciji i pro{irenju gradske sredine u sferi globalnih promena na primeru Kopenhagena.

Termini izla`enja iz {tampe su februar, jun i oktobar (tri puta godi{nje po pretplatnoj ceni od 64 US$ za pojedince i 240 US$ za institucije).

CITY Analysis of urban trends, culture, theory, policy, action Cilj i tema ovog izdanja su nova urbanisti~ka istra`ivanja, sa aspekta budu}nosti gradova i regiona u svetlu novih perspektiva poput informati~ke revolucije, globalizacije, multikulturalnih uticaja, o~uvanja `ivotne sredine i sl.

Balansiraju}i izme|u teorije i prakse, on daje {ansu i umetnicima da prika`u svoje vi|enje gradova sveta, kroz atraktivne fotografije ili crte`e. Po ceni od 76 US$ (za pojedince), kod izdava~a Carfax Publishing, Taylor & Francis Ltd., mogu se nabaviti tri godi{nja broja, koja izlaze u aprilu, julu i novembru. Za ovu priliku prenosimo vam jedan kratak ~lanak sa izuzetnim fotografijama, ~iji se autor Michael Safier.

?

mr Nata{a Danilovi}, dipl.ing.arh.

61

svetsko izdava{tvo

Transformacija [angaja

Pejza`i turbo-dinami~kog razvoja kineskog ”svetskog grada”

G

rad [angaj je danas primer kineske politike “otvorenih vrata”, me|unarodnog anga`ovanja, uklju~uju}i “prozor ka svetu” koji obezbe|uje konstantno napreduju}u platformu za unutra{nje investicije, javno-privatnu saradnju, slobodnu trgovinu, izvoz, finansijske i poslovne servise. To je podloga za razvoj novog srednje-stale{kog potro{a~kog dru{tva i magnet za hiljade migranata koji tra`e {ansu u gra|evinskom sektoru ili u brzo rastu}im proizvodnim i servisnim delatnostima.

Svaki stepen novih investicija i rasta u [angaju je u isto vreme produkt neoslobo|enosti i organizovanog nacionalnog i lokalnog dono{enja odluka i institucionalnih inovacija. Grad je sankcionisan kao poslednja i najve}a “specijalna ekonomska zona” prema odluci centralne vlade iz devedesetih godina, brane}i gradskoj vladi i komisijama veliki stepen prava i inicijativa u sprovo|enju sveobuhvatnog state{kog cilja. Razli~ite gradske “kompanije za razvoj” su zamena za op{tinske vlade a upravljanje sistemom zemlji{ta,

[angaj je danas najistaknutiji grad kineskog ubrzanog procesa ekonomskog razvoja i ekspanzije spoljne trgovine.

Sa stopom rasta od 9-10% na godi{njm nivou, od ranih devedesetih i ~ak br`im rastom u me|unarodnoj trgovini i investicijama, Kina je pretekla sve ostale isto~noazijske “tigar ekonomije”, da i ne pominjemo ostatak sveta. Grad je u procesu transformacije, za samo jednu dekadu, promenio svoju ekonomiju, dru{tvo i prostor, od me{avine iz XIX i sredine XX veka (kolonijalnih i centralizovano-komunisti~kih komponenti) u ono {to se obi~no vezuje za XXI vek - otvorenu ekonomiju, “umre`eno” dru{tvo i lokalno -globalne prostore. [angaj je klasi~an primer “efekta zakasnelog razvoja”, preska~u}i srednji stadijum urbanog rasta i menjaju}i se potpuno u ultra-moderne (ili postmoderne) forme urbanizacije.

Slike 1 i 2: Od urbanizacije periferije do zgusnutog jezgra

Slike 3 i 4: Stare i nove stambeno-poslovne ~etvrti

• Izdignuti autoput povezuje Nanjing i [angaj, dok dalekovodi prelaze preko poljoprivrednog zemlji{ta na obodu grada.

• Pogled na centralni deo grada sa “Oriental Pearl” TV tornja, blizu obale; novi grad Pudong na severu iza starih, nisko eta`nih zgrada blizu reke Hoangpu, zaokru`uje panoramu novim visokim poslovnim objektima i stambenim ~etvrtima Hongkou i Zhabei u pozadini.

62

• Tradicionalna jednospratna ku}a sa radnjom u siroma{noj ~etvrti iza obilazne saobra}ajnice (Zhongshan Lu).

• Nove visoke zgrade, rekonstruisana zona Puxi, zapadno od Huangpo-a, pogled sa izdignutog autoputa, ju`no od glavne `elezni~ke stanice.

svetsko izdava{tvo

Slike 5 i 6: Puxi - Od starog predgra|a do novog centralnog trga

Slike 9 i 10: Stari i novi stil ulica i vidova saobra}aja

• Kombinacija stambenih objekata srednje visine sa lokalnim radnjama du` glavne avenije.

• Tipi~na uli~na scena iz stare trgova~ke ~etvrti izme|u Nanjing-a i Renmin Lu ulice, sa pome{anim saobra}ajem: pe{aci, biciklisti, motoristi i autobusi, u uzanoj regulaciji ulice, ograni~enoj sa malim izlozima prodavnica.

• Nova kontura grada - poslovni soliteri koji okru`uju Renmin trg, na zapadnom kraju Nanjing Road trgova~ke ~etvrti.

Slike 7 i 8: Od lokalnog do globalnog: park u susedstvu i trans-nacionalno podru~je

• Pogled na prvi deo podeljenog autoputa Pudong -Zhongyang Dadao, veliki bulevar novog dela grada Pudong, kod “Orient Pearl” TV tornja.

• Jezero za ~amce i pe{a~ki most u parku u Hongkou kvartu, nazvanom po klasi~nom ranom modernom pesniku i dru{tvenom kriti~aru Lu Xun-u.

Slike 11 i 12: Od Puxi-a do Pudong-a, naknadno dodati autoput i integralni razvoj

• Ulaz i izlaz sa novog izdignutog autoputa iznad Yan’an Donglu-a.

• Jin Mao poslovna zgrada i hotel, od 88 spratova, 420 m visoka, udru`ena kinesko-ameri~ka kreacija, 1999. tre}a po visini na svetu. Nalazi se u centru poslovne ~etvrti Lujiazui u novom delu grada Pudonga, na isto~noj obali reke Huangpo.

• Izgled ulice u Pudong-u, isto~no od poslovne ~etvrti.

63

Slike 13 i 14: Od rekonstruisanog starog [angaja do novog priobalja

Slika 15: Novi hiper-soliter: za novi milenijum, pa i dalje

• Glavna “{trafta” starog kineskog grada, izme|u Renmin-a i Zhonghua Lu in Puxi-a, ju`no od kolonijalnih naselja (sada centralne trgova~ke ~etvrti) sa starim prodavnicama obnovljenim u tradicionalnom stilu, interesantnim za turiste.

• Obala u Pudong poslovnoj ~etvrti sa donjim nivoom TV tornja “Orient Pearl”, futuristi~kim Me|unarodnim kongresnim centrom (desno, u pozadini) i gigantskom Jin Mao poslovnom zgradom sa hotelom (skroz desno).

finansija i poreza jo{ uvek podsti~e rapidnu ekspanziju lokalnih i stranih privatnih preduze}a. Ovaj bezbedonosni, udru`eni kapitalizam ima globalne odlike ali i jo{ uvek jedinstvene kineske karakteristike.

Gradski pejza` [angaja reflektuje i predstavlja ovaj proces transformacije. Korak je tako ekstreman da se u bilo kojoj vremenskoj distanci mogu na}i gradski prostori i mesta podvrgnuta radikalnom vidu “kreativne destrukcije” velike razmere. Proces prostorne ekspanzije preko reke Huangpu i novi grad Pudong najbolji su primer ovih promena, ali i izgra|en prostor oblasti Puxi se tako|e podjednako transformi{e i regeneri{e kao deo istog sindroma.

Prikazani izgledi grada su izabrani da ilustruju proces i pravac transformacije od nekada{njih do najsavremenijih komponenti urbanog pejza`a.

?

mr Nata{a Danilovi}, dipl.ing.arh.

(City, Vol.5, No. 1, 2001, pg. 67-75) Tekst i fotografije: Michael Safier

64

• Jedinstvena panorama novog i potencijalno vode}eg dodatka globalnom finansijskom i komercijalnom sistemu, orijentisanom na metropolitenske i megalopolitenske centralne zone.

Institucionalni za~etak Inicijativa za osnivanje Nacionalne asocijacije

P

oznata je ~injenica da svaki nedostatak proizvodi definitivan zaostatak. Mo`da je ovo grubo ali u praksi je to tako. Primera ima puno a ovom prilikom mo`emo ukazati na jo{ jedan. AG magazin se mo`e pohvaliti da je posvetio svojevremeno puno pa`nje FIDIC-u i to zahvaljuju}i dr @eljku Popovi}u koji i dalje `ivi i radi u Ujedninjenim Arapskim Emiratima gde se FIDIC, kao standard, svakodnevno koristi.

Zahvaljuju}i ste~enoj praksi, dr Popovi} je dosta stvari pojasnio i predstavio. To je bio skroman doprinos poku{aju da se omogu}i svim zainteresovanim da prona|u put do izvori{ta za re{avanje odre|enih problema koji se baziraju na pravilima koje je propisao aktuelni FIDIC. Ali prava re{enja tra`e sistemske i institucionalne okvire. To je mogu}e tek kada se udru`e sistemski, institucionalni, privatni i mnogi drugi partneri na zajedni~kom zadataku re{enja problema. Za ovladavanje svih sadr`aja koje pokriva FIDIC za teritoriju Srbije i Crne Gore ponu|eno je jedno re{enje.

To je po~etak formiranja jednog komiteta ili udru`enja, koji na nacionalnom nivou treba da ima onu ulogu koju sada imaju sli~ne organizacije u mnogim zemljama sveta.

66

Poznati su grandiozni projekti u svetu koje su realizovali na{i neimari. Ako za momenat presko~imo ponovno nabrajanje imena projekata sa njihovim tehni~kotehnolo{kim karakteristikama, sa iznosima para koji su na njima »napravljeni«, onda se pitamo po kom zakonodavstvu i standardu su potpisani ugovori. Tu dolazimo do saznanja, da je na teritorijama Afrike i Bliskog Istoka gde je svojevremeno procentualno na{e prisustvo bilo najve}e, merodavno pravo za ugovaranje bilo zapisano u okvirima FIDIC-a ili na njegovoj lokalno modifikovanoj varijanti.

U me|uvremenu, posle crvenog i `utog, objavljeni su narand`asti i srebrni FIDIC, a svake godine objave se neka nova tuma~enja ili poja{njenja. Za to su najo~igledniji primer kongresi koji se svake godine du` celog sveta organizuju i to pod okriljem samog FIDIC-a koji sa nekim partnerom iz doti~ne dr`ave zajedni~ki organizuju. Ovaj tekst predstavlja zapis o za~etku procesa formiranja Nacionalne asocijacije FIDIC-a za Srbiju i Crnu Goru!

Verovatno je puno truda i koordinacije, lobiranja i ube|ivanja bilo neophodno pa da se tek 12. marta 2003. godine u prostorijama Energoprojekta pokrene, na neki na~in, za~etak Nacionalne asocijacije. Prisustvo gospodina Iverssona je merodavan pokazatelj za to tvr|enje, jer kada se na jednom ovakvom okupljanju pojavi trenutni predvodnik svetske in`enjerske asocijacije konsultanata, onda je vi{e nego o~igledno, da je teren pripremljen i da se mo`e krenuti sa realizacijom projekta na formiranju Nacionalne asocijacije koja }e dobiti podr{ku autoriteta koji se nalaze u centrali ove organizacije.

Tog dana na presti`nom skupu, prime}en je veliki broj doma}ih stru~njaka. Oni su svojevremeno u domenu ovladavanja FIDIC-a dali izuzetan doprinos i kao iskusni »vukovi« vodili su iscrpljuju}e okr{aje sa investitorima i njihovim ovla{}enim konslutantima tokom procesa ugovaranja presti`nih projekata {irom sveta. Tada je proces prihvatanja FIDIC-ovih normi tekao br`e i lak{e pa se mo`e re}i da su se neke i odoma}ile.

aktuelnosti

U novije vreme, osetio se jaz koji je nastao namentunim nemogu}nostima da ravnopravno pratimo razvoj i dono{enje novih pravila u okvirima koje defini{e FIDIC. Zbog toga i ovaj skup ima svoju posebnu vrednost i va`nost.

Nacionalna organizacija in`enjera konsultanata U dokumentu »Uputstvo za osnivanje nacionalne organizacije« koje je sa~inio jedan od komiteta u okviru me|unarodne organizacije FIDIC-a (dokument se mo`e na}i na web strani: http://2.fidic.org/resources/ gydnace.asp?back=/about/members.asp) ciljevi nacionalne organizacije definisani su kao: • Razvoj profesije konsultantskih in`enjera kako na op{tedru{tvenu korist, tako i na korist klijenata; • Za{tita i promocija interesa konsultanata in`enjera i njihove privatne prakse, kako bi se unapredila reputacija ove profesije; • U~vr{}ivanje razmene profesionalnih, poslovnih i drugih iskustava i informacija izme|u ~lanova organizacije.

Nacionalna organizacija bi tako|e trebalo da ostvari slede}e zadatke: 1. Poja{njenje usluge i funkcije nezavisnih konsultanata in`enjera kako javnosti, tako i mogu}im klijentima; 2. Promociju profesije, njenih vrednosti i usluga koje pru`a; 3. Zastupanje jedinstvenih interesa konsultanata in`enjera pred dr`avnim organima i drugim relevantnim organizacijama; 4. Promociju eti~kih standarda profesije i staranje o tome da ih se ~lanovi pridr`avaju; 5. Za{titu i unapre|ivanje u statutu definisanih kriterijuma za izbor ~lanova organizacije; 6. Konstantnu brigu o razvoju profesionalne, tehni~ke, upravlja~ke i poslovne kompetencije svog ~lanstva; 7. Pozicioniranje konsultanata in`enjera u odnosu na druge in`enjerske organizacije i institucije; 8. Obezbe|ivanje medija svome ~lanstvu za me|unarodne kontakte;

9. Identifikacija i reprezentovanje lokalnih karakteristika profesije konsultanata in`enjera; 10. Promocija i kori{}enje standardnih procedura i sistema gde god da je to odgovaraju}e. »Uputstvo« tako|e predstavlja pogodnosti koje bi od osnivanja nacionalne organizacije konsultanata in`enjera mogli imati kako njeni ~lanovi, tako i dru{tvo. Uslovi ~lanstva nacionalne organizacije u FIDIC-u definisani su Statutom FIDIC-a. Nacionalna organizacija koja `eli sa bude primljena u FIDIC treba da podnese pisani zahtev za ~lanstvo Sekretarijatu FIDIC-a, zajedno sa kopijom statuta i op{tih akata, kao i listom svojih ~lanova. Tako|e, nacionalna organizacija preduze}a koja u konkretnoj zemlji pru`aju tehnolo{ki bazirane intelektualne konsultantske usluge vezane za izgradnju i za{titu ~ovekove okoline.

Inicijativa i zaklju~ci Inicijativu za formiranje Nacionalne asocijacije FIDIC-a pokrenuli su ENERGOPROJEKT, preduze}e FIDECO i Privredna komora Srbije. Predava~i na seminaru bili su ugledni stru~njaci iz oblasti investicionih projekata, iz zemlje i inostranstva, a seminaru je prisustvovalo i u~estvovalo u njegovom radu, oko 150 stru~njaka iz ove oblasti. Posle izlaganja, diskusije i predloga, na seminaru su doneti slede}i zaklju~ci: 1. Status regulative, normativa i prakse u na{oj zemlji u oblasti in`enjerskog konsaltinga - nije zadovoljavaju}i. Ovo se odnosi i na doma}e propise i na primenu me|unarodnih standarda u ovoj oblasti (FIDIC - izvorno ili modifikovano); 2. Potrebno je blagovremeno se pripremiti za internacionalizaciju projekata u na{oj zemlji i regulisanje odnosa u~esnika u realizaciji projekata na osnovu postoje}ih i op{teprihva}enih internacionalnih pravila; 3. U tom cilju, potrebno je izvr{iti blagovremene pripreme za pobolj{anje stanja u ovoj oblasti, a prvi korak u tome je udru`ivanje i povezivanje in`enjera konsultanata - kroz formiranje Nacionalne asocijacije FIDIC, sa slede}im ciljevima: • Razvoj profesije konsalting in`enjera radi op{tedru{tvene koristi i u korist klijenata;

67

aktuelnosti

O FIDIC-u

FIDIC je me|unarodna organizacija in`enjera konsultanata (akronim predstavlja naziv na francuskom jeziku: Fédération Internationale des Ingénieurs-Conseils) i istovremeno me|unarodna federacija nacionalnih organizacija in`enjera konsultanata. ^lanovi svake nacionalne organizacije deluju u skladu sa eti~kim pravilima FIDIC-a koji zahtevaju kompetenciju, nepristrasno savetovanje i fer konkurenciju.

FIDIC su 1913. godine osnovale tri evropske nacionalne organizacije nezavisnih in`enjera konsultanata ~iji je cilj bio da promovi{u op{ti profesionalni interes i informisanje ~lanova te tri nacionalne organizacije – osniva~a.

Danas FIDIC ima 67 ~lanova (nacionalnih organizacija) {irom sveta i reprezentuje ve}inu nezavisnih in`enjera u svetu.

Ciljevi FIDIC-a navedeni u statutu su slede}i: 1. Globalno predstavljanje (kroz nacionalne organizacije – ~lanove) ve}ine preduze}a koja pru`aju tehnolo{ki bazirane intelektualne konsultantske usluge vezane za izgradnju i za{titu ~ovekove okoline; 2. Asistencija ~lanovima u stvarima vezanim za poslovnu praksu; 3. Utvr|ivanje i aktivno promovisanje pravila Eti~kog kodeksa FIDIC-a; 4. Afirmacija imid`a in`enjera konsultanata kao lidera i stvaralaca; 5. Promocija odanosti ~lanova konceptu odr`ivog razvoja.

Struktura FIDIC-a je slede}a: • Generalna skup{tina; • Izvr{ni komitet; • Oditor(i); • Sekretarijat.

FIDIC organizuje seminare i konferencije i sprovodi druge aktivnosti radi ostvarenja svojih ciljeva. Brine o odr`avanju visokih eti~kih i profesionalnih standarda i o razvoju in`enjerske profesije u zemljama u razvoju.

FIDIC tako|e deluje kao forum za razmenu mi{ljenja i informacija i aktivno

pospe{uje razgovore o pitanjima koja su od zajedni~kog interesa njegovih ~lanova. Putem redovnih sastanaka svog Izvr{nog komiteta i svog direktora i li~ne komunikacije, FIDIC odr`ava konstantni dijalog sa me|unarodnim finansijskim institucijama.

68

• Rad u saglasnosti i u interesu doma}e proizvodne industrije vezane za oblast investicija; • Anga`ovanje i doprinos u saradnji sa nacionalnim dr`avnim i finansijskim institucijama; • Za{tita, promocija i unapre|enje reputacije profesije konsalting in`enjera; • Razmena profesionalnih, poslovnih i drugih iskustava; 4. U cilju osnivanja Nacionalne asocijacije FIDIC, formira se Organizacioni komitet od pet ~lanova, u sastavu: 1) Kosta Jeremi}, dipl. pravnik, Energoprojekt Holding, Beograd - Rukovodilac 2) Aleksandar Gli{i}, dipl. ing., Energoprojekt Hidroin`enjering, Beograd 3) Dejan Davidovi}, dipl. pravnik, preduze}e FIDECO, Beograd 4) dr Zoran \or|evi}, dipl. ing., Gra|evinski fakultet, Beograd 5) Velimir Savi}, dipl. ing., preduze}e MA[INOPROJEKT, Beograd 5. Zadaci Organizacionog komiteta su slede}i: I. Ispitati i definisati uslove za osnivanje i registraciju Nacionalne asocijacije FIDIC lokalne (nacionalne) uslove, kao i uslove FIDIC-a.

II. Utvrditi dokumentaciju potrebnu za osnivanje, registraciju i rad Nacionalne asocijacije FIDIC, kao i organizacionu formu njenog rada.

III. Pripremiti i organizovati osniva~ku skup{tinu Nacionalne asocijacije, na kojoj }e biti doneta odluka o njenoj registraciji i o po~etku rada.

Iskreno verujemo da }e se skorijim formiranjem Nacionalne asocijacije FIDIC-a zapo~eti sa smanjenjem postoje}eg jaza aktuelnog predstavljanja i obja{njavanja postoje}ih normi FIDIC-a. AG magazin }e neke od svojih sadr`aja podrediti potrebama formiranju asocijacije, a sve u cilju podr{ke njenog narastanja kao i u saglasnosti sa potrebama na{ih ~italaca da se i kod nas obaveste sa njenim aktivnostima.

U tom smislu pozivamo sve zainteresovane stru~njake i druge srodne institucije, da svojim znanjem i drugim vidovima podr{ke, omogu}e njeno br`e formiranje i ja~anje.

?

AG magazin

sajmovanje

Sajmovi u Turskoj K

ada se pomene Turska, obi~no nam se javljaju slede}e asocijacije: Otomanska imperija, dugovekovna borba protiv osvajanja i ugnjetavanja, jedno od ~etiri propala carstva po zavr{etku I svetskog rata i u poslednjih nekoliko godina, izuzetna turisti~ka sila Mediterana. Da se podsetimo da je tokom {ezdesetih i sedamdesetih godina pro{log veka tekla velika seoba jeftine i nekvalifikovane radne snage iz Turske na zapad i da je ona za samo tridesetak godina u dve do tri generacije radnika po vi{e osnova doprinela vidnom sveukupnom razvoju svojoj dr`avi matici.

Paralelno sa ovim razvojem koji je prvenstveno podrazumevao transfer tehnologije, znanja ali i modifikaciju pona{anja, mi{ljenja pa i mentaliteta, ja~ao je i proces politi~ke podr{ke zapadnih sila koje su u Turskoj videle vrlo bitan odbrambeni mostobran okrenut ka nekada{njem Sovjetskom Savezu. Taj politi~ki proces je determinisao i ekonomsku podr{ku. U kombinaciji svih navedenih procesa, nikla je izuzetno konkurentna privreda svih domena pa i graditeljskog koja, evo ve} dvadesetak godina, predstavlja ozbiljnog takmaca na svim ve}im tenderima {irom sveta.

Na{i gra|evinari su u poslednjih desetak godina imali puno prilike da u sudaru sa turskom konkurencijom na tr`i{tima biv{ih republika Sovjetskog Saveza osete njenu snagu. Ta snaga je imala vi{e aspekata. Prvi aspekt je uvek bio finansijski, jer su firme iz Turske imale podsticaj svoje dr`ave koja ih je maksimalno podr`avala prilikom konkurisanja na me|unarodnim projektima.

Drugi aspekt je bio tehnolo{ke prirode. Ono {to je karakteristi~no za ovaj aspekt to je ~injenica da postoje}a razlika izme|u na{ih i njihovih kompanija nije bila velika, ali u presudnim momentima prilikom davanja ponuda uglavnom je prevagnula na stranu konkurencije. Tre}i aspekt je bila radna snaga sa postoje}im znanjem i ume}em. Uz o~ekivano odricanje od o~ekivanih uslova vezanih za komfor `ivota na gradili{tu turska radna snaga se pokazala `ilavijom i spremnijom da se odrekne nekih ustaljenih uslova (~esto su u jednom krevetu na smenu spavala po tri radnika). ^etvrti aspekt se odnosi na mehanizaciju gde su turske kompanije prose~no, pogotovo u poslednjih 5 godina, stekle osetniju prednost.

70

Podr{ka razvoju gra|evinarstva Izuzetno zapa`en nastup specijalizovanih kompanija iz Turske na ovogodi{njem BAU sajmu, naveo nas je da ozbiljnije sagledamo potencijal segmenta njihove gra|evinske industrije. Pogotovo je interesantan podatak da }e ove godine uz organizacionu pomo} Minhenskog sajma biti organizovan i jedan presti`an sajam gra|evinarstva u Turskoj. Tim povodom predstavljamo nekoliko sajmova u Turskoj koji u domenu gra|evinarstva u poslednje vreme, zahvaljuju}i ste~enom potencijalu njihove privrede, daju maksimalnu podr{ku i promociju lokalnoj gra|evinskoj industriji.

Kada sve ovo saberemo i sagledamo sveukupni potencijal, a on je o~igledno vrlo respektabilan, postavljamo pitanje kako jedna ovakva privreda na svom tr`i{tu, zahvaljuju}i specijalizovanim sajmovima podr`ava dalji razvoj gra|evinarstva i da li postoje}i sajmovi svoju misiju kvalitetno prenose?

Poku{a}emo da damo odgovor na postavljeno pitanje kroz prikaz tri najve}a sajma koji }e se ove godine odr`ati u Turskoj!

To su Baucon Yapex koji se odr`ava u Antaliji, Turkeybuil-Yapi koji se odr`ava u Istanbulu i Komatec koji se odr`ava u Ankari.

Zar nije dovoljan pokazatelj i odabir gradova u kojima se sajmovi odr`avaju!

Baucon Yapex Baucon Yapex odr`ava se u Antaliji, gradu poznatom po blizini mora, sunca i po svojoj istoriji, ali sada i po tome {to privla~i me|unarodne posetioce zbog odr`avanja me|unarodnih trgovinskih sajmova. Baucon Yapex 2003 }e biti odli~na prilika da se upozna razvijeno tr`i{te Turske kao i da se prezentuju turski proizvodi posetiocima iz celog sveta. Ovaj sajam gra|evine odr`ava se ve} 10 godina sa konstantnim rastom posetilaca i izlaga~a svake godine i on predstavlja va`no mesto me|unarodnog susreta za gra|evinsku industriju cele isto~nomediteranske oblasti kao i Srednjeg Istoka.

sajmovanje

Trenutno je veoma velika potra`nja za gra|evinskim materijalima i ma{inama kao i proizvodima i tehnologijama u svim isto~nomediteranskim zemljama i na Srednjem istoku.

Na primer, ju`na obala Turske na kojoj je locirano na stotine turisti~kih objekata, poslovi rekonstrukcije i ozbiljnije adaptacije se zahtevaju svake godine. Tako|e su u planu da se grade novi tr`ni centri, naselja, turisti~ki centri‌ Trgovina i obrt na Antalija trgovinskom centru je porasla za 7%, u luci ovog grada tako|e je zabele`en porast u saobra}aju trajekata i koli~ine pretovarene robe sa brodova. U svrhu dovo|enja ovog grada na ~elo isto~nomediteranskog regiona kao mesto susreta profesionalaca, poslovnih ljudi i profesionalca u okviru gra|evinske industrije, deklarisana je Radna platforma Antalija za gra|evinarstvo, urbanizam i stanovanje.

Interesantni su slede}i podaci: za narednih 5 godina turisti~ki kapaciteti u Antaliji }e porasti na 210.000 soba, a broj hotela sa 5 zvezdica }e biti 94. Belek - predgra|e Antalije, poznato je kao centar za golf {irom sveta. Tu u blizini }e se za dve godine odr`ati i po prvi put u Turskoj trka Formule 1. Po podacima od pro{le godine region ovog grada je uslu`io 4,2 miliona turista a planira se da se ta brojka pove}a na 5 miliona ve} ove godine.

Ekonomske te{ko}e koje su po~ele krajem 2000. i nastavile se 2001, negativno su uticale na mnoge sektore i kompanije u Turskoj. Uprkos ovom ekonomskom padu Yapex 2001 je zabele`io zna~ajan rast u svim kategorijama dosti`u}i neto prostor od 7.842 m2, 236 izlaga~a i 21.825 posetilaca. 66% izlaga~a su bile turske kompanije, 23% uvoznici i distributeri gra|evinskih materijala iz Evrope, 11% izlaga~a su bile udru`ene

kompanije evropskih i turskih investitora. Profil posetilaca je bio sastavljen od arhitekata, unutra{njih dizajnera, gra|evinskih in`enjera, izvo|a~a, investitora u turizam i drugih poslovnih sektora koji su povezani sa gra|evinarstvom.

Dekani 17 Arhitektonskih fakulteta iz isto toliko zemalja su do{li u Antaliju tokom trajanja Yapex-a 2001 kako bi diskutovali o dostignu}ima i aktuelnim akademskim problemima. UMAR Udru`enje arhitekata sa Mediterana i Udru`enje turskih arhitekata organizovali su ovaj va`an sastanak a Yapex 2001 je bio glavni sponzor cele organizacije. Na Yapex-u 2001 deklarisana je platforma o gra|evinarstvu, urbanizmu i stanovanju. U svrhu dovo|enja Antalije na front Isto~nog Mediterana i Srednjeg Istoka kao mesto sastanka profesionalaca, poslovnih ljudi i specijalista iz sektora gra|evinarstva i konstrukcija, formirana je radna platforma u ovom regionu.

Yapex sajam gra|evinarstva se sad organizuje uz profesionalnu pomo} Minhenskog me|unarodnog sajma i njegovo novo ime je: Baucon Yapex. Ovaj va`an doga|aj je bio najavljivan u svim medijima i oficijelno je otvoren za turski sektor gra|evinarstva tokom ceremonije otvaranja Yapex-a 2001 od strane Richarda Sieberta, direktora gra|evinskih sajmova MMI u Minhenu.

To zna~i da }e Antalija biti me|unarodno mesto sastajali{ta evropskih proizvo|a~a gra|evinskih materijala i gra|evinske mehanizacije kao i me|unarodnih posetilaca celog Isto~nog Mediterana i Srednjeg Istoka. Marketin{ke aktivnosti Baucon Yapex 2003 su uveliko po~ele u Turskoj kao i u ostalim evropskim zemljama. Sajam se odr`ava 16-19. oktobra ove godine. Internet adresa je: www.bauconyapex.com

71

sajmovanje

Turkeybuild-Yapi Turkeybuild-Yapi koji se odr`ava u Istanbulu, otvorio je prvi put svoja vrata 1978. i postao je najve}i i najimpresivniji sajam u sektoru turskog gra|evinarstva. Tokom protekle 24 godine, Turkeybuild-Yapi je uporno organanizovao susrete za profesionalne posetioce i izlaga~ke kompanije gra|evinskog sektora na raznim lokacijama i kona~no se dokazao svojim sve mnogobrojnijim posetiocima i izlaga~ima. Ove godine ovaj sajam se odr`ava u kongresnom centru “Beylikduzu TUYAP Fair and Congress Center� koji ima povr{inu od 52.000 m2.

Upore|uju}i svoj razvoj Turkeybuild je iz nacionalnog sajma

Iako je u Turskoj postojala permanentna ekonomska kriza to nije uticalo da se smanji interesovanje za ovaj sajam. Broj posetioca 2002. se pove}ao za 22,1% u odnosu na 2001. Ovaj rast je jasan pokazatelj da postoji kontinualno interesovanje za Turkeybuild.

Internet adresa ovog sajma je: www.yem.net/englishpilot/

izrastao u me|unarodni. To zna~i da se proizvodi predstavljaju lokalnom tr`i{tu ali i tr`i{tima Srednjeg Istoka i Severne Afrike posredstvom turskih izvo|a~a.

Komatec Za kraj ovog prikaza ostavljen je Komatec sajam koji za kategoriju izlaga~a ima proizvo|a~e gra|evinske mehanizacije i pripadaju}e tehnolo{ke opreme. Sajam se odr`ava 8-13. aprila 2003. godine u Ankari. Internet adresa ovog sajma je: www.sada.com.tr

72

?

Aleksandar Opsenica, dipl. ing. gra|.

nove tehnologije

Zamena azbestnih cevi

Brza i efikasna revitalizaicja

C

evi od azbesta su polagane u predratnoj Nema~koj od 1930. a s njihovim kori{}enjem se prestalo u Isto~noj Nema~koj zaklju~no sa 1989. godinom. Danas, ukupna du`ina cevovoda od azbestnih cevi u Nema~koj iznosi na desetine hiljada kilometara. U nekim od postoje}ih mre`a njihov udeo je jo{ uvek iznad 10% od ukupne du`ine.

Zbog opasnosti po zdravlje prilikom udisanja azbestnih vlakana (opasnost od oboljenja od raka), usvojena je op{ta zabrana proizvodnje i polaganja cevi od azbestnog cementa i drugih azbestnih proizvoda i ona je na snazi od 1.11.1993.

Proizvodnja cevi od azbestnog cementa u Nema~koj zabranjena je 1.1.1995. godine.

Nezavisno od zabrane izlaganju azbestnim vlaknima, u Nema~koj je usvojen standard koji se odnosi samo na radove ru{enja, obnove i odr`avanja, koji se kratko zovu ASI-radovi.

Neophodne mere za{tite za ASI-radove su jasno definisane u tehni~kim uputstvima za rizi~ne materijale TRGS 519 “azbest: radovi ru{enja, obnove i odr`avanja”. TRGS 519 tako|e navodi i uslove po kojim metodama radovi ru{enja, obnove i odr`avanja mogu biti dozvoljeni. Radna grupa BIA (Institut za sigurnost na radu) za “izlaganje azbestu kod radova ru{enja, obnove i odr`avanja” odlu~uje o prijemu u “BIA direktorijum testiranih radnih metoda sa malim stepenom izlaganja u skladu sa TRGS 519”.

Tako je u novembru 2002. ova radna grupa uklju~ila metod ispaljivanja cevi Grundocrack i Grundoburst firme TRACTO TECHNIK u “BIA direktorijum testiranih radnih metoda sa malim stepenom izlaganja u skladu sa TRGS 519”. Sa ovim su jasno definisana sigurnosna pravila za primenu stati~ke i dinami~ke metode ispaljivanja cevi za zamenu azbestnocementnih cevi, kao i njihovi uslovi za primenu. Sada klijenti i izvo|a~i podjednako imaju neophodno poverenje za primenu ove metode.

Metod ispaljivanja cevi se prvenstveno koristi kada: • je ugro`ena stabilnost cevi koja treba da se zameni; • obnova/rehabilitacija nije vi{e mogu}a, na primer prilikom istupa i izbo~ina, pukotina, nedostaju}e baze ili parcijalnog loma; • je potrebno da se pove}a nosivost; • se zahteva nova, fabri~ki proizvedena cev sa novim rezervama nosivosti.

74

Metoda ispaljivanja cevi je ekolo{ka metoda, bez kori{}enja kablova i zamenjuje cevi po istoj trasi. Stati~ka ili dinami~ka operativna jedinica koja se ispaljuje uni{tava defektnu cev i istiskuje njene delove u okolno tlo. U isto vreme sledi utiskivanje nove cevi koja je istog ili ~ak ve}eg pre~nika.

Nove cevi su obi~no napravljene od poliestera (PE) koje su, zahvaljuju}i svojoj fleksibilnosti, sposobne da se veoma dobro adaptiraju postoje}oj stazi. Glatki, zavareni spojevi garantuju instalaciju cevi u bu{otine bez ikakvih problema.

Tokom dinami~ke metode, proces ispaljivanja i instalacije poma`e jedno vitlo. Vo|en vitlom Grundocrack ~eki}, uni{tava o{te}enu staru cev i radijalno istiskuje njene delove u okolno tlo.

Stati~ka metoda ispaljivanja cevi Grundoburst koristi hidrauli~ke sile za ispaljivanje, eksploziju i zamenu, i povla~i se nazad uz pomo} Quicklock {ipke. Prvo se oprema za ispaljivanje koja radi uz pomo} hidrauli~ke sile postavlja u jamu za ma{ine. Zatim se Quicklock-eksplodiraju}e {ipke potiskuju kroz o{te}enu i staru cev sa {ipkom-vodilicom na po~etku. U toku ove operacije, a radi u{tede u vremenu, Quicklock-eksplodiraju}e {ipke se spajaju uz pomo} brzog

Proizvodnja cevi od azbesta je poznata jo{ od po~etka XX veka. Cevi su bile poznate po svojoj maloj te`ini, jednostavnim rukovanjem i odre|enom otporno{}u na koroziju. Me|utim, mala otpornost na zetezanje i savijanje kao karakteristika ovih cevi izazivaju izuzetnu osetljivost na udare i potrese. Tako|e pukotine, prelomi, o{te}enja spojeva/prstenova kao i o{te}enja od korozije nastale usled agresivne vode ili tla, tipi~ni su za takvu otpornost na savijanje cevi.

Narasle potrebe u kombinaciji sa novim materijalima od kojih se proizvode cevi i o{tri zahtevi za{tite ~ovekove okoline, od kraja poslednje decenije prethodnog veka uslovile su po~etak zamene ovih cevi. Ovaj tekst prikazuje jedno re{enje koje se uspe{no koristilo u Nema~koj i koje bi mo`da i na na{em tr`i{tu moglo da se iskoristi pri zameni ovih cevi. Tekst je prilago|ena verzija odabranih delova obimne studije koja je publikovana 2002. od strane Meinolfa Rameila iz Lennestadt-a u Nema~koj, a koja se u stvari odnosi na tehnologiju koju je osvojila kompanija Tracto Technik.

nove tehnologije

sistema za spajanje po kome je {ipka i dobila ime - “quick lock”. Potrebno je oko 45 min za spajanje 100 metara {ipki.

Nakon dolaska u jamu {ipka vodilica se zamenjuje alatkom za eksplodiranje. Nova cev se fiksira na eksplodiraju}u alatku zajedno sa glavom za povla~enje. Dok se Quicklockeksplodiraju}a {ipka potiskuje unazad u pravcu jame gde se nalazi ma{ina, eksplodiraju}a glava uni{tava staru cev i ekspander (pro{iriva~) istiskuje njene delove u okolnu zemlju.

Na taj na~in se otvor za novu cev pove}ava. Povezivanja ku}a odnosno bo~no povezivanje se vr{i uz pomo} otvorenih jama.

Sistem ispaljivanja cevi je tehni~ki ekonomi~nija alternativa ne samo u odnosu na otvoreno kopanje rovova, nego i u pore|enju sa drugim metodama rehabilitacije koje se tako|e vr{e bez kopanja. ^esti problemi kod ovakvih poslova doveli su do usavr{avanja i tehnologije i opreme. Ovaj metod je ve} vi{e od 15 godina najupotrebljivaniji metod za zamenu cevi u svetu bez kopanja rovova a u Nema~koj se od 2001. godine primenjuje bez pla}anja naknada i poreza!!! Tako su u ovoj zemlji mnoge gradske uprave i izvo|a~i koristili ovaj metod veoma uspe{no, a tendencija jo{ uvek raste. Propisi GW 323 (zamena cevi za gasovode i vodovode bez kopanja rovova za polaganje sa metodom ispaljivanja cevi; zahtevi; garancija kvaliteta i inspekcija) koji }e uskoro biti dostupni, ponudi}e izvo|a~ima i investitorima potrebno poverenje za u~estvovanje na tenderima kao i za primenu ove metode.

Od avgusta 2001. dostupan je i pravilnik o praksi vezanoj za asocijaciju saniranja cevovoda (RSV pravilnik o praksi, poglavlje VIII). Sada je pokrenut dalji korak o prijemu ove metode u BGI 664.

Procedura kori{}enja Procedura se sastoji u ~etiri koraka s tim da nulti korak defini{e celu tehnologiju uz predstavljanje stati~ke i dinami~ke metode ispaljivaja cevi.

II Organizacione mere • Imenovanje sposobne odgovorne osobe u skladu sa TRGS 519; • Jednostruke relevantne kolektivne najave upu}ene odgovornim vlastima nadzora i osiguravaju}im organizacijama radnika, pre nego {to se zapo~ne sa poslom u skladu sa §37 o pravilima za {tetne materijale / No. 3.2 TRGS 519; • Napraviti priru~nik i podu~iti zaposlene kako se rukuje sa opasnim materijalima koji sadr`e azbest, u skladu sa §20 pravilnika za {tetne materijale; • Izvo|enje radova samo od strane kompetentnog osoblja koje je obu~eno za rad sa ovakvom metodom; • Prisustvo neovla{}enih lica u radnoj sredini je zabranjeno.

Napomena: Vlasnik mre`e je du`an da dokumentuje postojanje pukotine na AC-cevi unutar trase prostiranja i da obavesti izvo|a~a o mogu}im budu}im radovima na iskopavanju u oblasti cevovoda.

0 Naziv

III Pripreme za posao

AC-Cevovodi (cevovodi od azbestnog cementa) Metod ispaljivanja cevi sa Grundocrack® i Grundoburst®

Potrebno je obezbediti slede}e:

I Oblasti primene Zamena podzemnog AC-cevovoda bez kopanja rovova do NP 500 koriste}i metod ispaljivanja cevi Grundocrack i Grundoburst.

• Sigurnosni materijal kojima }e se ograditi opasna povr{ina; • Gumene ~izme; • Ru~na riba}a ~etka i napajanje vodom; • Pogodan kontejner koji mo`e da se zaklju~a, ozna~en sa nalepnicama u skladu sa TRGS 519 / No. 9.3 (2), kako bi se mogli uzeti delovi azbestnog cementa koji se pojave u iskopinama ili rovu (u skladu sa TRGS 519: za granulate, tkane ili grumenaste ise~ke dovoljna je jaka plasti~na kesa).

• Ozna~iti kontejner sa nalepnicom: “pa`nja, sadr`i azbest”; • Materijali koji mogu da se peru (na primer folija) za rovove; • Stati~ki eksplodiraju}i Grundoburst® sa daljinskim upravlja~em, Quicklock® eksplodiraju}e {ipke, agregat za struju, gura~ cevi, pro{iriva~, konus kao vo|ica, eksplodiraju}a glava, {ipka vo|ica, fleksibilna {ipka, za{titna oprema, ma{ina za zavarivanje cevi radi povezivanja novih delova cevi, generator;

75

nove tehnologije • Alternativno dinami~ki eksplodiraju}i ~eki} Grundocrack®, elasti~no crevo, spojnice za crevo, podmaziva~, Grundo-Oil, pro{iriva~ sa spojnicom za novu cev, ma{ina za zavarivanje cevi radi povezivanja novih delova cevi, vitlo Grundowinch®, vazdu{ni kompresor, generator, Cobra-{tap od staklene vune; • Znakovi za zabranu u skladu sa TRGS 519 / No. 6, paragraf 2 / No. 2; • Oprema za disanje (na primer P2-maska).

• Izvla~enje i otklanjanje eksplodiraju}e glave, konusa vodilje, pro{iriva~a i gura~a cevi jedno za drugim. Dok oni ulaze u jamu gde se nalazi ma{ina, pojedini delovi AC-cevi padaju na perivu foliju unutar jame.

Metod dinami~kog ispaljivanja cevi sa Grundocrack-om • Instalacija vitla sa strelom u prednjem delu AC-cevi unutar jame u kojoj se ma{ina nalazi; • Guranje Cobra-{tapa od staklene vune u o{te}enu cev, ka~e}i kanap vitla na {tap od staklene vune i guraju}i kanap vitla u o{te}enu cev sve do izlazne jame; • U isto vreme vr{i se postavljanje i povezivanje nove cevi, povezuju}i novu cev sa pro{iriva~em; • Guranje kanapa vitla sa Cobra-{tapom od staklene vune kroz pro{iriva~ u novu cev; • Pozicioniranje dinami~kog Grundocrack-eksplodiraju}eg ~eki}a iza nove cevi, ka~e}i konopac za Grundocrack;

IV Izvo|enje radova

• Guranje Grundocrack-a u novu cev do pro{iriva~a koriste}i kotaoa zatim sledi guranje Grundocrack-a sa kompletnim cevovodom prema AC-cevi;

• Obele`avanje i ogra|ivanje radne povr{ine; • Grubi iskopi jama za ma{inu, cev i me|urovove; finalni iskopi treba ru~no da se izvr{e. Odr`avati zemlji{te i cevi vla`nim; • Povezivanje jama sa perivim materijalima (na primer sa folijom); • Odvajanje cevi od mre`e otklanjaju}i ventile, veze sa okolnim ku}ama, hidrante itd. i pri tom se dr`ati procedura BT3 ili BT4 (pucanje cevi, po{tovati metod se~enja) za radove sa malom izlo`eno{}u u skladu sa No. 2.10, paragraf 8, TRGS 519.

• Uklju~iti vazdu{ni kompresor i vitlo;

Metod stati~kog ispaljivanja cevi sa Grundoburst-om

• Smanjiti kompresovani vazduh kada pro{iriva~ u|e u jamu gde stoji ma{ina. Dok on ulazi u jamu gde se nalazi ma{ina, pojedini delovi AC-cevi padaju na perivu foliju unutar jame;

• Instalacija eklspodiraju}e brazde sa dizalicom ili kopa~em; • Povezivanje hidrauli~kih creva, uklju~ivanje hidrauli~kih agregata; • Ubacivanje {ipke-vo|ice i Quicklock-eksplodiraju}ih {ipki; • Guranje Quicklock-eksplodiraju}ih {ipki do izlazne jame; • U isto vreme polaganje i povezivanje nove cevi, povezivanje nove cevi sa gura~em cevi; • Otklanjanje {ipke-vo|ice i ka~enje za Quicklock-eksplodiraju}u cev: eksplodiraju}e glave, konusa za vo|enje, pro{iriva~a, gura~a cevi i nove cevi; • Povla~enje Quicklock-eksplodiraju}ih {ipki koriste}i brazdu i simultano guranje nove cevi. Dok se ovo radi, defektna AC-cev se lomi u male delove i radijalno se uklanja u okolno tlo. Dok se prolazi kroz rovove, neki fragmenti stare cevi padnu na perivu foliju unutar tog rova. S kraja me|urova, mehani~ar posmatra opremu koja prolazi kroz me|urovove;

Modifikovani sistem ispaljivanja cevi je priznat kao metod sa malim stepenom izlaganja azbestu sa radovima ru{enja, obnove i radovima na odr`avanju (ASI–radovi) u skladu sa TRGS 519 – BGI 664

76

• Sa ulaskom pro{iriva~a u AC-cev po~inje eksplodiraju}i proces.

Dok se ovo radi, o{te}ena AC-cev se raspada u male delove koji se radijalno odstranjuju u okolnu zemlju. Dok se prolazi kroz me|urovove, neki fragmenti stare cevi padnu na perivu foliju unutar tog rova. Potrebana su samo dva radnika, jedan rukovodi vazdu{nim kompresorom a drugi sa vitlom. S kraja me|urova, mehani~ar posmatra ~eki} koji prolazi kroz me|urovove;

• Otklanjanje pro{iriva~a od novog cevovoda, na primer sa PE testerom; • Izvla~enje Grundocrack-a kroz novu cev do jame gde se nalazi cev.

?

Priredila Vesna Gaji}, dipl. ing. gra|.

BLINDOR vrata sa ugra|enom bravom i sigurnosnim sistemom codkey速 ~etvorostrano se zaklju~avaju, jednim potezom klju~a u sva ~etiri pravca i sedam ta~aka. Protivprovalni za{titni cilindar codkey速 sa kodiranim klju~evima onemogu}ava svaku nepo`eljnu intervenciju.

CODKEY YU - Novi Beograd, Bulevar Lenjina 10z YBC lokal VP 43, tel./fax: 011/ 143-006, 311-39-68

aktuelni projekti

Prva beogradska “Oaza”

Jo{ jedna potvrda procesa gentrifikacije

U devetom broju AG magazina poku{ali smo da predstavimo pojam gentrifikacije. Da ukratko podsetimo, pojam GENTRIFIKACIJA nema pravi prevod na srpski jezik.

Neki su poku{ali da ovaj socio-ekonomski proces u urbanim sredinama prevedu kao “elitizaciju”. Me|utim, ovaj pojam je prejak i ne odgovara u potpunosti su{tini stvari.

U urbanisti~koj struci gentrifikacija se ~esto podvodi pod pojam urbane rekonstrukcije ili pokreta za povratak gradu.

Na primer, ako ste ekonomista onda }ete sve tuma~iti kroz odnos ponude i tra`nje na tr`i{tu nekretnina ili razlike u ceni.

Ako ste sociolog govori}ete o segregaciji ili suprotno tome izme{anosti stanovni{tva, migracijama odre|enih socijalnih grupa ka odre|enim lokacijama u gradu. Jednu od naj~e{}e kori{}enih definicija su dali Smith & Williams (1986): “Rehabilitacija radni~kih i zapu{tenih ~etvrti i posledice transformacije u susedstvo srednje klase”. Druge definicije se mo`da razlikuju, ali su im dva faktora zajedni~ka: fizi~ko pobolj{anje starih susedstava, iseljavanje siroma{nog i useljavanje dobrostoje}eg stanovni{tva.

U Beogradu, za neke neobave{tene, ovaj proces traje ve} du`e vreme. Jedan od skorijih potvrda i pokazatelja ovog procesa je po~etak realizacije projekta pod nazivom »Oaza«. [ta on podarzumeva i sadr`i, dato je sa`eto u nastavku ovog teksta!

99

P

rolaze}i pored mnogih zapu{tenih i napu{tenih gra|evina na sjajnim lokacijama u Beogradu nemogu}e je ne razmi{ljati o tome kako bi grad izgledao kad bi postepeno propadanje bilo zamenjeno efikasnom gradnjom. Jedan takav poduhvat, prvi svoje vrste, upravo je u toku u glavnom gradu: na Zvezdari, na mestu nekada{nje fabrike ~arapa i trikota`e »Partizanka«, u ulici ]irila i Metodija, odnosno preciznije, na terenu oivi~enom ulicama Vojvode Brane, Volvode Bogdana i Milorada [ap~anina uskoro }e ni}i najluksuzniji beogradski stambeni kompleks, adekvatno nazvan »Oaza«. Prijatno je zami{ljati kako }e izgledati `ivot u jednom od nekoliko desetina stanova, raspore|enih u pet objekata i povezanih atrijumom, parkingom, recepcijom i tr`nim centrom. Suvi{e dugo, zahvaljuju}i sistemskoj nebrizi i nedostatku strate{ke vizije razvoja Beograda, prestonica deluje kao d`inovsko predgra|e, sa retkim oazama moderne urbane kulture.

Neminovno uno{enje reda, dakle, treba sprovoditi na svim nivoima, od osnovnih do najvi{ih. Tek kad bude mogao svojim stanovnicima da ponudi naj{iri mogu}i raspon stilova stanovanja i zadovolji najrazli~itije potrebe, tek kad neminovno pribli`avanje duha i materije uslovi pojavu neuporedivo zahtevnijih kupaca, koji }e za svoj novac, kao {to je slu~aj u ure|enijim dru{tvima, tra`iti u svemu odgovaraju}u protivvrednost, Beograd }e ponovo mo}i da se nazove metropolom. Iako ideja vrhunske udobnosti, luksuza i savr{ene preciznosti – jer u projektu »Oaza« po{tova}e se i najsitniji, najli~niji i najneobi~niji zahtevi kupaca - u te{kim vremenima tranzicije budi i neke manje prijatne asocijacije, ~injenica je da insistiranje na vanserijskom kvalitetu mo`e stvari pomeriti samo nabolje i da vremena oronulih, zatvorenih i neupotrebljivih »partizanki«, treba zameniti vremenima u kojima oaze - pa samim tim ni »Oaza« - vi{e ne}e biti samo fatamorgana. Beograd, ali ne samo on, ve} i mnogi gradovi u unutra{njosti zemlje, zaslu`uje da se najzad rascveta u punopravni evropski grad u kome }e se sve kategorije stanovnika, od najbogatijih do najmanje bogatih, ose}ati udobno, uva`eno i sigurno.

aktuelni projekti

Strategija i specifi~nost

»Oaza« }e smeniti »Partizanku« u skladu sa svetskim trendom izme{tanja fabrika iz gradskog centra, pri ~emu se na njihovom mestu, po pravilu, podi`u luksuzne stambene zgrade. Ideja transformisanja neupotrebljivih, polusru{enih objekata u luksuzne stambene, poslovne i trgova~ke komplekse ve} je uspe{no primenjena u mnogim velikim gradovima, od Londona do Moskve. Investitor projekta »Oaza« kompanija »City Real Estate« (C.R.E.) prva je doma}a firma koja se odva`ila da se upusti u takav eksperiment. O~ekuje se, naravno, da }e za ovim dobrim primerom – posebno kad planovi, makete i 3D simulacije »Oaze« postanu realnost – krenuti i drugi, nastavljaju}i da daju doprinos savremenijem, umivenijem i u svakom pogledu boljem izgledu Beograda. »Po originalnosti, organizaciji prostora, udobnosti i najsavremenijim arhitektonskim re{enjima to }e biti jedini kompleks najvi{e klase u glavnom gradu, sa brojnim atraktivnim prate}im sadr`ajima u okru`enju« – re~i su direktora firme C.R.E. Miroslava Dubai}a - »Ne{to {to je uspe{nim poslovnim ljudima, diplomatama i svima koji zahtevaju isklju~ivo najbolje od najboljeg do sada bilo dostupno samo u izuzetno razvijenim urbanim okru`enjima, izgradnjom »Oaze« posta}e, po prvi put, realnost i u doma}im uslovima. Na{a namera je da u kompleksu »Oaza« uspostavimo potpunu harmoniju urbanog stanovanja i napravimo korak napred prema vremenu u kome takvi stambeni objekti ne}e biti izuzetak, nego pravilo«.

[ta je, dakle, ono {to }e »Oazu«, ~ija }e se realizacija odvijati prema projektu uglednog arhitekte \or|a Bobi}a, izdvajati od svih ostalih stambenih kompleksa u Beogradu?

Projektom je predvi|eno pretvaranje spratnih i potkrovnih prostora postoje}ih objekata u luksuzne stanove kao i izgradnja javnih prostora najvi{e klase. Svi stanovi bi}e dvostrano orijentisani ka obodnim ulicama i unutra{njosti dvori{ta. Ukupno je predvi|ena izgradnja pedesetak stanova raspona kvadratura od 53 do 186 m2, kao i {est lokala razli~itih kvadratura. Svi stanovi }e imati najmanje dve telefonske linije kao i dovoljan broj priklju~aka u prostorijama.Video-interfonskim sistemom bi}e omogu}ena direktna govorna veza izme|u portira i stanara i vizuelna identifikacija svakog posetioca kao i prostora portirnice.

Zahvaljuju}i najsavremenijoj tehni~koj opremi svi stanovi }e imati obezbe|en prijem i distribuciju svih satelitskih programa.

Posebna pa`nja je posve}ena sigurnosti i bezbednosti budu}ih stanara. U tu svrhu bi}e postavljeni vrhunski protivprovalni i protivpo`arni sistemi. Sistem automatske dojave po`ara sve zajedni~ke prostorije i stanove povezuje putem daljinskog prenosa alarma (govorne po{te), preko telefonskih linija direktno povezanih sa vatrogasnim slu`bama u gradu. Ne postoji ~ak ni teoretska mogu}nost provale, jer se u stambene celine ulazi iz posebnog hola pod stalnom kontrolom portira, a specijalnim sistemom protivprovalne signalizacije obuhva}ene su kompletne stambene jedinice: alarmni tasteri za hitan poziv nalaze se u svim delovima stana.

79

Dvori{te je posebna pri~a. Funkcionalno koncipirano kao zajedni~ki prostor svih stanara namenjen odmoru i rekreaciji, arhitektonski je oblikovano kao parkovska povr{ina. Na poplo~anim delovima predvi|eno je, u letnjem periodu, formiranje terase za sedenje sa odgovaraju}im fitness kompleksom i kafe barom. Takav ambijent dvori{ta, oplemenjen zelenilom i egzoti~nim biljkama, treba da do~ara utisak prirode na adekvatan na~in uklopljene u savremenu arhitekturu i moderan dizajn.

U neposrednom okru`enju budu}e ÂťOazeÂŤ nalaze se obdani{ta, visoko{kolske ustanove, poslovni centri, kulturne ustanove, gradski parkovi... Bez obzira na blizinu prometnih ulica

Jedinstveni detalji U okviru kompleksa predvi|ena je izgradnja pet zgrada u koje }e se ulaziti isklju~ivo iz unutra{njeg dvori{ta, nakon obaveznog prolaska pored recepcije. Time }e biti obezbe|ena potpuna kontrola, kroz neprekidni nadzor i potpuni uvid u pristup i kretanje kroz objekat.

U nivou prizemlja bi}e izgra|ena posebna pe{a~ka ulica, koja }e povezivati sadr`aje kompleksa i omogu}avati svim korisnicima da, bez obzira na vremenske prilike, nesmetano do|u do `eljenog dela zgrade. Prema dvori{tu bi}e sme{teno pet ulaznih holova za stambene objekte, kao i fitnes centar sa bazenom i park. Pristup svim sadr`ajima bi}e omogu}en samo sa li~nom identifikacionom karticom, koju }e, pored stanara, mo}i da imaju i drugi posetioci.

Projektom je, na povr{ini od oko 3000 m2 sa 93 parking mesta, predvi|ena dvospratna podzemna gara`a ispod dvori{ta, isklju~ivo namenjena stanarima. Internim stepeni{tem podzemni parking bi}e povezan sa zatvorenim prstenastim hodnikom u prizemlju bloka a preko njega i sa ulaznim holovima stambenih objekata. Gara`a }e biti racionalno osvetljena 24 sata, a kontrola {tetnih izduvnih gasova obezbe|ena posebnim sistemom za stalno merenje nivoa ugljenmonoksida. Udobnosti i zadovoljstvu stanovanja posebno }e doprineti }injenica da se u gara`u mo`e u}i liftom. To drugim re~ima, pored o~igledne u{tede vremena i energije, zna~i da }e efekti lo{eg vremena znatno manje uticati na raspolo`enje stanara, koji ne}e morati da brinu o tome da li su adekvatno odeveni i gde su zaboravili ki{obran, a na poslovne i druge va`ne sastanke }e uvek stizati u besprekorno uglancanim cipelama. Direktna povezanost stanova sa gara`om u~ini}e i povratak ku}i neuporedivo jednostavnijim, diskretnijim i prijatnijim.

80

aktuelni projekti

(Ruzveltova, Dimitrija Tucovi}a, Bulevar kralja Aleksandra), re~ je o izuzetno mirnoj lokaciji, koja uz idealnu povezanost sa najva`nijim delovima grada obezbe|uje i potpunu privatnost.

Ne treba zaboraviti ni blizinu zvezdarske {ume, {to polo`aju ovog kompleksa daje dodatni zna~aj.

Kompletnu brigu o stambenom kompleksu »Oaza« preuze}e na sebe bri`ljivo odabrani specijalizovani servis za odr`avanje stanova i zgrada. Logi~no je pretpostaviti da }e »Oaza« bitno podi}i nivo zahtevnosti potencijalnih kupaca, {to }e neminovno predstavljati i stimulans za povi{enje standarda i dalje pribli`avanje idealu potpune harmonije urbanog stanovanja.

?

AG magazin

99

doma}i projekti

[ajka{ke Terme Prvi vodeni park kod nas Na 64 kilometra od Beograda u pravcu Novog Sada, neposredno uz koridor 10, na ulazu u [ajka{, svedoci smo izgradnje kompleksa otvorenih i zatvorenih bazena, prvog vodenog parka kod nas. Ono {to je u celoj Evropi trend u rekreaciji i zabavi, postaje i na{a stvarnost.

O

bjekat se nalazi na ulazu u [ajka{, na ivici saobra}ajnice P110 Novi Sad-[ajka{-Titel, koja trenutno predstavlja glavnu saobra}ajnu arteriju, a po zavr{etku planirane Potiske magistrale ima}e i direktnu vezu sa autoputem Beograd-Novi Sad. Investitor i izvo|a~ radova ovog zama{nog graditeljskog poduhvata je renomirana gra|evinska firma AD Budu}nost iz Novog Sada. Kompleks bazena se prostire na povr{ini od 5 hektara, i sadr`i osam bazena raznih namena, prate}e objekte i zelene povr{ine. Neposredno uz saobra}ajnicu, planiran je veliki park sa zasadom od visokih li{}ara, koji }e ovaj kompleks odvojiti od saobra}aja i buke. Novoprojektovanom ulicom uz park pristupa se velikom parkingu koji je postavljen neposredno uz glavni ulaz u objekat. Odre|ivanjem lokacije kupali{ta na ulazu u naselje, dovoljno odvojene od glavne saobra}ajnice, obezbe|en je neophodan mir, ali je ostala mogu}nost lakog pristupa kako `iteljima naselja, tako i posetiocima sa strane.

82

Organizacija i funkcija objekta Blok je pravougaonog oblika sa odnosom strana 1:2. Element obima bloka i element polo`aja bloka uti~u na kompoziciono opredelenje u vidu koncentracije najni`ih volumena u delu bloka namenjenog kupali{tu, odnosno koncentracija objekata niske spratnosti du` bloka prema ulici, a ostali sadr`aji su slobodno formirani, sa ve{ta~ki formiranim denivelacijama.

Zna~aj postoje}ih objekata i njihov uticaj na oblikovanje bloka je minimalna, s obzirom da je okolina bloka neizgra|ena.

Sa severne strane parcele uz novoprojektovanu ulicu postavljen je glavni objekat vi{enamenskog sadr`aja veli~ine 1400 m2.

Preko centralnog ulaza, ostvaruje se veza sa posetiocima, a kontrola se vr{i preko ulaznih automata. Levo od glavnog ulaza, predvi|eni su prostori za upravu kupali{ta, blagajna i razglasna stanica. U produ`etku su prostorije de`urnog lekara, garderobe i dnevni boravak za zaposlene, ostave i prate}i sadr`aji. Sa desne strane ulaza, sme{ten je kiosk. Neposredno uz kiosk mogu}e je iznajmljivanje le`aljki, suncobrana i sitnih potrep{tina.

doma}i projekti

U produ`etku, a u sklopu glavnog objekta, ni`u se prostori garderobe, sa preko 400 kaseta za ostavljanje stvari, kao i posebne garderobe za grupne posete sa kapacitetom od 120 ormari}a. Za sve posetioce predvi|eno je 14 kabina za presvla~enje kao i ve}a kabina za hendikepirane.

Mu{ki i `enski toaleti, grupisani su u glavnom objektu, u prizemlju kafe restorana i na ju`noj strani glavnog objekta, a svojim rasporedom i dimenzijama odgovaraju maksimalnom kapacitetu kupali{ta od nekih 2500-3000 kupa~a. U ju`nom krilu glavnog objekta predvi|en je i stan za domara, koji bi se brinuo i odr`avao ispravnost celog kompleksa kupali{ta. Desno od glavnog ulaza, u direktnoj vezi sa centralnim objektom nalazi se kafe restoran, koji u prizemlju ima depoe i grubu pripremu namirnica, a na gornjoj eta`i u ravni nasipa, kafe poslasti~arnicu sa pristupom sa strane kupali{ta.

Poslasti~arnicu opasuje velika kru`na terasa kapaciteta 150 mesta, natkrivena nadstre{nicom lepezastog oblika izvedenom od lameliranih drvenih profila, koja svojim izgledom i lokacijom predstavlja centar ugostiteljske ponude i meeting point celog objekta.

Iza poslasti~arnice, kao celina za sebe, orijentisana prema parku, nalazi se krovna terasa restorana koja mo`e da primi do 200 posetilaca a koja }e svojom pozicijom i vizurama koje pru`a biti mesto okupljanja »starije generacije« i roditelja. U sklopu parka, izdvojeno od opisanih sadr`aja, nalazi se novo mesto okupljanja posetilaca: grill, gde }e se pripremati specijaliteti sa ro{tilja.

Na zapadnoj strani kompleksa, svojim volumenom isti~e se objekat sa zatvorenim bazenima, koji je funkcionalno povezan sa sadr`ajima iz glavnog trakta. Preko centralnog ulaznog hola sa recepcijom i manjim snek barom za posetioce, ostvarena je veza sa ostalim delovima objekta. Kontrola ulaza posetilaca zavorenih bazena, vr{i se preko automata postavljenih ispred prostora garderoba. Hala sa bazenima odvojena je tampon prostorom sa tu{evima. Neposredno uz garderobe, sa vezom preko ulaznog hodnika, predvi|eni su prostori za saune, finska kupatila, parna kupatila, solarijume i ru~nu masa`u. Sa leve strane ulaza, u direktnoj vezi sa holom, nalazi se velika sala restorana sa 300 mesta i terasom kapaciteta 100 mesta. Za potrebe restorana, obezbe|ena je odgovaraju}a kuhinja sa svim potrebnim prate}im sadr`ajima. Stepeni{tem, koje iz hola vodi na sprat, dolazi se do vi{enamenske sale sa 150 mesta pogodne za organizovanje seminara, predavanja, sastanaka...

Silaskom u suteren, pored neophodnih tehni~kih prostorija i filter stanica bazena, predvi|ena je i automatska kuglana sa ~etiri staze, dve garderobe za posetioce, kao i trim sala sa kafe barom.

Bazeni i vodene atrakcije U sklopu kompleksa izvedena je i geotermalna bu{otina dubine 801 m. Topla voda izlazi sa dubine od 492 m, izda{nost bunara je 350 l/min, a temperatura vode je 37ºC. Geotermalna voda celom kompleksu bazena daje banjski, lekoviti karakter, posebno za le~enje bolesti reumatizma.

Topla voda oboga}ena mineralima koristi}e se na dva na~ina.

Analize, koje su u toku, pokaza}e u kojoj meri }e se bazeni puniti direktno iz geotermalne bu{otine, a gde }e se ova voda koristiti u formi izmenjiva~a toplote, tj. kao izvor toplotne energije za pripremu vode za bazene.

Projektovana temperatura vode u bazenima bi}e izme|u 24-28ºC, izuzev rekreativnog bazena i »br~kavca« gde }e voda biti jo{ toplija i kreta}e se u rasponu od 26-30ºC. Predvi|eni broj kupa~a

na otvorenim bazenima je 750 posetilaca, a maksimalni kapacitet iznosi celih 2037 osoba. Zatvoreni bazeni optimalno mogu da prime 212 kupa~a, dok je maksimum dimenzionisan na 296 osoba. Dakle, ukupan maksimalni kapacitet kupali{ta od preko 2300 kupa~a (oko 5000 posetilaca) govori o veli~ini i grandioznosti ovog projekta. U okviru kupali{ta, omogu}eno je odvojeno kori{}enje povr{ina namenjenih za vodene sportove i zabavu i dela za le`anje i odmor. Vodene povr{ine povezane su zelenim talasom (ve{ta~ko brdo), koji je parkovski ure|en i ozelenjen.

83

Glavni cilj projekta je investiranje profita iz osnovne delatnosti preduze}a (izgradnja gra|evinskih objekata) u izgradnju specifi~nog objekta prvog ovakve vrste u zemlji, od ~ijeg rada se, s obzirom na evrposke trendove, o~ekuje povra}aj investicije i uve}anje profita preduze}a.

Jedna od povoljnosti u realizaciji ovog projekta je to da je osnovna delatnost preduze}a AD Budu}nost iz Novog Sada gra|evinarstvo, {to omogu}uje veoma povoljne uslove gradnje u organizacionom i finansijskom smislu. AD Budu}nost se na ovom projektu pojavljuje u ulozi investitora i izvo|a~a radova. Pored navedenih o~ekivanih efekata AD Budu}nost realizacijom ovog projekta `eli da potvrdi i u~vrsti svoju lidersku poziciju i imid` u delatnosti kojom se bavi i na tr`i{tu na kom posluje.

Sa tako formiranog brda postavljen je vodeni tobogan koji se sa visine od 7,5 metara krivudavom linijom du`ine 85 metara, spu{ta u podno`je rekreativnog bazena. Ne{to ni`e, sa ve{ta~kog brda prema rekreativnom bazenu nalazi se i poseban tobogan {irok 4 m, koji sa ~etiri linije u du`ini od 16 m pravi nekoliko talasa. Sam oblik bazena koji je formiran od vi{e osmougaonih bazena pre~nika 12,14 i 16 m i razli~itom dubinom od 0,8-1,5 m, predstavlja posebnost u ovom kompeksu. Pored vodenih tobogana koji se spu{taju u njega, rekreacioni bazen opremljen je sa vi{e razli~itih vodenih atrakcija: oprema za stvaranje talasa, brza reka, vodene

84

struje, masa`e, vodopadi i vodoskoci. Sva ova oprema u~ini}e da rekreacioni bazen bude glavna atrakcija kupali{ta.

U centru kompleksa postavljen je olimpijski bazen dimenzija 50/25 m, dubine 2 metra, koji je sa u`ih strana opremljen sa po 10 odsko~nih startnih blokova. Predvi|eno je spoljno i podvodno osvetlenje bazena. Unutra{njost je obele`ena stazama i opremljena priborom za takmi~enja u plivanju i vaterpolu. Uz du`u stanu bazena postavljene su tribine za gledaoce. Posebno mesto zauzima i bazen za skokove. Ovaj bazen je dimenzija 12,5/12,5 metara, sa dubinom od 3,75 m i betonskom skakaonicom predvi|enom za skakanje sa visina od 1,3 i 5,0 metara. Na Âťzelenom talasuÂŤ - ve{ta~kom brdu izvedenom u centru kompleksa, na kaskadnoj padini, nalaze se i bazeni za nepliva~e, u formi vi{e okruglih bazena (me|usobno povezanih slapovima) razli~itog pre~nika i dubina. De~ji bazen izveden je od tri mala osmougaona korita, me|usobno povezana, sa dubinama od 20 do 40 cm, u koje ulazi i de~ji tobogan du`ine 10 m.

doma}i projekti

Povr{ina vode m2

Zapremina vode m3

Olimpijski bazen

1250

523

Bazen za skokove

140

523

De~ji bazen

205

98

Rekreacioni bazen

1024

1191

85

26

2704

4338

466

640

Bazen za nepliva~e

190

851

Ukupno:

656

851

SVE Ukupno:

3360

5189

Otvoreni bazeni

“Br~kavac”

Situacija kompleksa Pored otvorenih bazena u zatvorenoj hali nalaze se i slede}i bazeni: • Veliki bazen, dimenzija 25/12,5 m, dubine 1,3-1,8 m, sa delom za odmor i vodene efekte u vidu vi{e hidromasa`nih mlaznica ugra|enih u korito bazena; • Manji bazen nepravilnog oblika, dubine 60 centimetara, predvi|en za nepliva~e. U ovaj bazen spu{ta se duga~ki poluzatvoreni tobogan.

Pristup toboganu je preko stepeni{ta uz stub hale a sam tobogan na svom vijugavom putu do bazena delom prolazi kroz spolja{nji prostor van hale da bi se potom vratio unutra i zavr{io u bazenu.

Ukupno: Zatvoreni bazeni Veliki bazen

Ovaj bazen je povezan sa jo{ jednim manjim bazenom nepravilnog oblika koji se nalazi pored hale u spoljnom prostoru, pregra|eni su staklenom fasadnom zavesom ali su vodom povezani {to omogu}ava izlazak u spoljni prostor i povratak unutra.

85

doma}i projekti

Bazenska postrojenja obuhvataju kompletnu opremu za redovno i kvalitetno funkcionisanje bazena u pogledu hidraulike i pripreme vode. U sve bazene se sa dna dovodi pripremljena ~ista voda a svi bazeni su izvedeni u tipu tzv. finskog preliva. Predvi|ena je kompletna oprema za punjenje, pra`njenje, redovnu dopunu sve`om vodom kao i za odr`avanje propisanog - visokog kvaliteta vode u svim bazenima u kompleksu.

Predvi|eno je ukupno pet nezavisnih cirkulacionih sistema bazenske vode, a u svakom od njih je primenjena koagulacija vode, filtracija pe{~anim filterima, dezinfekcija hlorom, regulacija pH vrednosti i dogrevanje bazenske vode. Svi bazeni izvedeni su u tipu armiranobetonskih kada pravougaonog ili nepravilnog oblika. Zidovi i dno kod svakog bazena su ra|eni u dva sloja izme|u kojih je vi{eslojna hidroizolacija. Finalna obrada bazenskih {koljki bi}e izvedena od specijalnih kerami~kih plo~ica namenjenih oblaganju bazena.

Spoljno ure|enje i zelenilo Neposredne povr{ine oko korita bazena poplo~ana su protivkliznim kerami~kim plo~icama. Svi prilazi toj povr{ini za{ti}eni su pojasom intenzivnog `bunastog zasada. Prilazi su obezbe|eni kroz, za tu svrhu predvi|ena korita sa sadr`ajem za dezinfekciju nogu, uz koje su ukomponovane

86

i tu{ garniture za odr`avanje higijene kupa~a. Klupe i kandelabri su obavezan deo parternog mobilijara. Ceo kompleks je ogra|en visokom zidanom ogradom sa elementima tradicionalne vojvo|anske arhitekture.

Obim predvi|enog zelenila u okviru kompleksa je relativno velik. Velike zelene povr{ine zami{ljene kao park, zahtevaju vrlo pa`ljivo razmatranje i odabir optimalnih koli~ina i kategorija primenjivog sortimenta. Visoko listopadno drve}e se mo`e upotrebiti na obodnim povr{inama kao za{tita od buke i tampon zona. Na malim formiranim povr{inama zna~ajnu ulogu u okviru dvori{nog ambijenta treba da imaju niski zasadi, putem primene odgovaraju}ih vrsta ~etinarskog i listopadnog {iblja. Linijsko zelenilo-drvoredi prati}e pristupne saobra}ajnice i predvi|ena mesta za parkiranje vozila.

Do sada, u na{oj zemlji nije realizovan ovakav projekat a s obzirom na projektovani enterijer i eksterijer kao i predvi|enu opremu akva-parka, Sportsko-rekreativni centar Âť[ajka{ke TermeÂŤ }e sigurno posedovati i znatnu dozu luksuza i elitizma.

?

Stevan Rodi}, dipl.ing.arh.

U tekstu su kori{}eni materijali projektnog biroa AD Plan i investitora AD Budu}nost iz Novog Sada.

Italijanska kompanija vode}a u Evropi prisutna u 35 zemalja RANCIJA GA

...PRIVATNI BAZENI

15

GODINA

AKVAPARKOVI

PROJEKTUJEMO I GRADIMO ZA VAS

30 godina iskustva, hiljade ura|enih bazena {irom sveta

Myrtha System Tehnologija, Proverena alternativa tradicionalnim betonskim bazenima aseizmi~na, za sve vrste terena GARANCIJA 15 GODINA !

Myrtha:

OPREMU INSTALACIJE BAZENSKU [KOLJKU

JAVNI BAZENI...

Najzna~ajniji ura|eni bazeni : Evropski {ampionat u Strasburu 1987, Svetski {ampionat u Rimu 1994, Evropski {ampionat u Be~u 1995, Svetski pliva~ki {ampionat u Riu 1995, Olimpijske igre u Atlanti 1996, Svetski {ampionat u Pertu 1998.

Tehnologija za izradu novih takmi~arskih bazena priznata od strane F.I.N.A. i L.E.N. Struktura ura|ena od ner|aju}eg ~elika laminiranog tvrdim PVC-om. Mogu}a izrada slobodne forme i prelivne ivice kerami~kim plo~icama.

RenovAction : Jedinstvena patentirana tehnologija rekonstrukcije starih bazena, Myrta modularnim panelima bez ru{enja postoje}e strukture I izmene dimenzija uz jednostavno dodavanje prelivnog kanala.

Pobedni~ko re{enje!

Myrtha Pools

SADA I KOD NAS !

Idealan partner za prave profesionalce koji cene kvalitet

POSETITE NAS NA SAJMU GRA\EVINE U BEOGRADU 21-26.04.03, HALA 1 / GALERIJA 1 YUBEL IN@INJERING d.o.o., Novi Beograd, Bul. Mihajla Pupina 10z/IV, Tel.: (011)142 783, 311 56 82, e-mail: yubel@EUnet.yu

aktuelni projekti

II faza izgradnje MASTER centra Nastavak formiranja celine U broju 10 AG magazina, prikazali smo vam izgradnju nove izlo`bene hale na Novosadskom sajmu, koja predstavlja I fazu novog sajamskog centra MASTER. U me|uvremenu, hala je zavr{ena i 4. marta 2003. godine je ve} primila prve posetioce na II me|unarodnom sajmu medija u Novom Sadu. Ovoga puta, ekskluzivno vam predstavljamo II fazu izgradnje Master centra, koja je nedavno i zvani~no najavljena.

N

a po~etku XXI veka, Novosadski sajam se suo~io sa nedostatkom savremenog izlaga~kog prostora. Strate{kom vizijom razvoja, rukovodstvo Sajma odlu~ilo je da pristupi realizaciji grandioznog razvojnog projekta, sajamskog poslovnog centra MASTER, na preko 30.000 m2 izgra|ene povr{ine.

Investicija je podeljena u dve faze. U prvoj fazi izvedena je izlo`bena hala, ukupne povr{ine 9.000 m2, koja je opremljena najsavremenijim komunikacijama i udobno i kvalitetno mo`e da primi izlaga~e i posetioce na 5.828 m2 izlaga~kog prostora.

U drugoj fazi, predvi|a se izgradnja ukupno 21.000 m2, od ~ega je 11.000 poslovni prostor a oko 6500 m2 zauzima aula, tj. novi reprezentativni glavni ulaz na sajam sa svim potrebnim komunikacijama, sadr`ajima i prate}im slu`bama.

Master II Uz frontove ulica Bra}e Popovi} i Hajduk Veljkove, sa tri strane nove hale, bi}e izgra|ena druga faza Master centra koja se sastoji od tri celine funkcionalno me|usobno povezane, koje su vezane sa halom i predstavljaju jedan potpuno zaokru`en kompleks. Objekat je lociran uz dve frekventne ulice, na mestu postoje}eg glavnog ulaza na sajam, {to predstavlja najbolju poziciju za jedan ovako savremen poslovni centar. Pre po~etka izgradnje, bi}e neophodno ukloniti nekoliko manje vrednih objekata koji su sada grupisani uz glavni ulaz na Sajam.

Front fasade povu~en je unutra (u odnosu na postoje}e objekte), {to daje daleko bolju vizuru iz pravca ulice Hajduk Veljkove, koja posle ulaza na Sajam pravi duga~ku krivinu sa velikim radijusom. Tako|e, ovakvim re{enjem dobio se ve}i slobodan plato za posetioce ispred glavnih sajamskih kapija.

99

Ceo ovaj slobodni prostor je na spretan na~in uvu~en pod objekat, sa predvi|enom visokom kasetiranom i zastakljenom nadstre{nicom, koja sa svojih 100 metara du`ine, nadkriljuje celokupnu pe{a~ku zonu ispred Sajma. Pod ovu nadstre{nicu, na mestu glavnih ulaznih kapija postavljena je vise}a vitoperna povr{ina od metala, koja svojim dimenzijama i formom nepogre{ivo pokazuje mesto glavnog ulaza.

Na uglu objekta, uz samu raskrsnicu ulica, na mestu koje se sagledava iz svih pravaca, kao glavni motiv kompleksa, projektovana je staklena cilindri~na kula, visoko podignuta na stubove, sa transparentnom lepezastom nadstre{nicom na poslednjoj eta`i. Upotrebljeni materijali i oblikovne forme jasno pokazuju poslovni karakter kule, koja vizuelno dominira nad celom zonom oko raskrsnice.

Iz ulice Bra}e Popovi}, delimi~no se vidi i kosa fasadna ravan hale a u produ`etku, kao poslednji segment kompleksa, postavljen je ~etvorospratni garni-hotel visoke kategorije, funkcionalno povezan sa ostalim objektima. U celom kompleksu, predvi|ena je i oprema visokog kvaliteta: zidne, podne i plafonske obloge, klimatizacija i sve potrebne instalacije za udobno kori{}enje objekta.

Fasadne povr{ine objekta izvedene su u kombinaciji strukturalne staklene fasade sa delovima oblo`enim kamenom, uz upotrebu dekorativnih elemenata od inoksa i aluminijuma.

Visoko postavljena ~eli~na nadstre{nica, sa vitkim okruglim stubovima i kvadratnim resterom, kao i vitoperna ravan od alukobonda, uz ostale sagledive elemente fasade, daje objektu reprezentativan i moderan HI-TECH izgled.

Aula Sve glavne komunikacije i sve centralne funkcije Master centra ostvaruju se u prostoru aule. Ona predstavlja novi glavni ulaz u Sajam. Na mestu novoprojektovane aule, trenutno se nalaze objekti koji vr{e funkciju glavnog ulaza, a koji }e u potpunosti biti uklonjeni. Novi objekat }e se, sa jedne strane, nasloniti na postoje}u halu 1, a sa druge strane na novu izlo`benu halu (I faza).

Prema ulici i pe{a~kom platou, u {irini od 21 metar, nalazi se vi{e kapija za prijem posetilaca, koje }e svojom propusnom mo}i obezbediti komforan ulaz na Sajam i u trenucima najve}ih gu`vi. Prolaskom kroz visoki hol aule ~iji je krov zastakljen, posetioci se usmeravaju na tri strane, prema automatima za kontrolu ulaznica odakle se direktno mo`e pristupiti hali 1, novoj hali ili pro}i u slobodni, otvoreni prostor Sajma. U centralnom holu, nalaze se mesta za prodaju ulaznica, info-pult, video beam, registracija posetilaca, blokovi liftova i elevatori, a prema ulici u prizemnim lokalima i banka, po{ta, kafe, renta-car agencija, turisti~ka agencija... Na oba kraja fasadnog fronta, nalaze se jo{ dva ulaza: slu`beni ulaz na Sajam i ulaz u konferencijski centar koji se nalazi na galeriji izlo`bene hale.

U perifernim delovima prizemlja aule, obezbe|ene su toaletne prostorije, ostava za prtljag posetilaca, tehni~ke prostorije kao i prostrani bife sa manjim restoranom.

Na prvom spratu, u delu prema ulici, predvi|eni su poslovni prostori, sa vezom prema postoje}oj sajamskoj administraciji i poslovnim prostorima u traktu prema kuli. Na delu sprata prema unutra{njosti Sajma, projektovan je udobni internacionalni restoran sa svim potrebnim prate}im sadr`ajima, kao i pivnica sa atrijumom prema hali 1. Na drugom spratu, predvi|eni su poslovni prostori u celoj du`ini fasade do ulice. Komunikacioni hodnik se naslanja na staklenu krovnu konstrukciju, koja se delimi~no otvara i obezbe|uje potrebno provetravanje hola aule. Posle ove mo}ne lanterne, nastavlja se ravan krov sa potrebnom tehnikom za klimatizaciju.

Poslovni blok i konferencijski centar Od aule, du` Hajduk Veljkove ulice, sve do lepeze raskrsnice sa ulicom Bra}e Popovi}, naslonjen na novu halu, nalazi se poslovni deo Master centra. Svi prostori u prizemlju objekta projektovani su kao lokali sa galerijom, dok su drugi i tre}i sprat predvi|eni za poslovne apartmane. U sve lokale pristupa se direktno sa ulice, dok poslovni apartmani

Zavr{etkom ove investicije, planiranom za kraj 2004. godine, Novosadski sajam }e mo}i da pru`i dopunske usluge poslovnim ljudima, koji zahtevaju da na jednom mestu dobiju ~itav niz visokoprofesionalno obavljenih usluga. Na taj na~in, poslovni ljudi iz celog sveta mo}i }e na jednom mestu da dobiju usluge na nivou koji je uobi~ajen u svim svetskim metropolama, da iznajme poslovni prostor na du`i ili kra}i period, prate}i i na taj na~in sajamski nastup, te da u Master centru registruju predstavni{tvo na principu instant offis-a.

Tako|e, preko savremenih kapaciteta Master centra i ~vrste pozicioniranosti na tr`i{tu sajamskih i poslovnih usluga, Novosadski sajam }e se uklju~iti u mre`u svetskih poslovnih centara World-Wide Business Centres Europe sa sedi{tem u Cirihu.

na gornjim spratovima imaju posebne ulaze sa ulice kao i horizontalnu vezu sa poslovnim prostorima u auli i kuli.

U prizemlju poslovne kule, sve obodne povr{ine predvi|ene su za lokale, dok se u unutra{njosti nalazi hol sa stepeni{tima i blokom liftova, prijemna recepcija kao i sanitarni ~vorovi i tehni~ke prostorije. Na prvom spratu, sem poslovnih prostora i komunikacija, pojavljuje se i komforna veza sa konferencijskim centrom, koji je ve} izgra|en na galeriji hale.

Ostalih pet spratova kule ima tipsku osnovu, gde se lepezasto ni`u poslovni prostori, povezani kru`nom kumunikacijom oko sredi{njeg otvora koji se prosvetljava sa krova. Poslednja eta`a je manjeg pre~nika, sa prstenastom terasom oko cele fasade, i transparentnom nadstre{nicom oja~anom inoks-rebrima. Na ovom spratu nalaze se kancelarije sajamskog direktorijuma.

Konferencijski centar zauzima povr{inu od 2.230 m2, i podeljen je na {est manjih i jednu veliku vi{enamensku salu (60-300 mesta). Sve sale snabdevene su multimedijalnom opremom: kabinama za prevodioce i mobilnim zidovima za povezivanje vi{e sala u slu~aju odr`avanja ve}ih poslovnih skupova.

99

Uz sale, projektovani su i prostori za odmor u pauzama, {ank, garderoba i sanitarni ~vorovi. Ukupni kapacitet konferencijskog centra je 900 u~esnika.

Garni-hotel Poslednji segment novog Sajamskog centra, nalazi se uz ulicu Bra}e Popovi} i svojom trapezastom osnovom zatvara izlo`benu halu i manipulativni prostor iza nje. Oblikovno i gabaritno integralni je deo Master centra, dok je funkcionalno jedan potpuno novi sadr`aj koji upotpunjuje sadr`aje kompleksa. Re~ je o garni-hotelu visoke kategorije koji nedostaje Novosadskom sajmu da upotpuni svoju ponudu prema poslovnim partnerima i posetiocima.

99

U prizemlju, otvorenom prema ulici sa velikim staklenim povr{inama predvi|eni su prodajni prostori-lokali i ulaz u hotel sa foajeom, recepcijom i vertikalnim komunikacijama. Na ~etiri sprata hotela, nalaze se tipske sobe formirane u nizove uz fasadnu ravan a centralni deo osnove zauzimaju sadr`aji hladne kuhinje, sale za doru~ak, tehni~ke prostorije, klub, fitness centar i krovna terasa.

Uz objekat se nalazi i portirska ku}ica sa rampom (horizontalnom nadstre{nicom povezana je sa objektom) odakle }e se kontrolisati pristup platou iza izlo`bene hale koji }e se koristiti i kao parking za goste hotela.

?

Stevan Rodi}, dipl. ing. arh.

iz gra|evinske prakse

Zar tu uop{te ima ne{to va`no da se ka`e?

Gruba procena tro{kova gra|enja na osnovu kapaciteta ili veli~ine objekta

U

Procena tro{kova gra|enja standardnih objekata, recimo stambenih, svo|enjem na kvadratni metar povr{ine donosi manje problema, nego kad su u pitanju nestandardni i kompleksni objekti. Nekoliko puta sam u praksi imao priliku da vidim “hrabre” menad`ere, koji su ugovarali izgradnju velikih objekata i olako se opredeljivali o milionima dolara popusta na osnovu grube, po~etne procene tro{kova i nedovoljno sagledanog obima posla. @elja za poslom, posebno onim u inostranstvu, ~esto je prevazilazila potrebu za oprezno{}u i uspe{nim krajnjim rezultatima. Prisustvovao sam, ~ak, trenucima kada su se poznati svetski konkurenti, uz ljubaznu zahvalnost investitoru, povla~ili iz perspektivnog ali neizvesnog posla, dok su na{e firme juna~ki nastvaljale u ostvarivanju namere da se posla po{to-poto domognu.

Posle prvih novinskih ~lanaka i proslava, tako sklopljene poslove neko treba i da realizuje. Za krajnji poslovni neuspeh obi~no se mo`e prona}i opravdanje kasnije, u liku “zahtevnog investitora”, “klejmova koje }emo sigurno naplatiti”, “slabe kreditne podr{ke dr`ave” i sli~no. Takvih primera ima i na Bliskom Istoku, tr`i{tu gde trenutno radim. Zato sam odlu~io da ka`em neku re~ o mogu}nostima i problemima u vezi sa najjednostavnijom grubom procenom to{kova izgradnje, ~esto potrebnom u ranim fazama realizacije projekta.

MAZAJA

92

Svakom ko se bavi procenom tro{kova gradnje jasno je da modeliranje tro{kova u gra|evinarstvu obezbe|uje pribli`nu, “najbolju mogu}u” i ~esto subjektivnu predstavu o tro{kovima u odre|enom trenutku realizacije projekta.

Problem pouzdanosti procene naro~ito je aktuelan u ranim fazama realizacije projekta, kada se zbog malog broja ulaznih podataka ~esto moraju primeniti jednostavni modeli za prora~un, kao {to su oni koji se baziraju na ukupnoj povr{ini objekta.

Gruba ili konceptualna procena Gruba ili konceptualna MAZAJA procena je potrebna i prisutna u gra|evinskoj profesionalnoj praksi.

Koristim je u sada{njoj firmi, koja se odlikuje stogodi{njom tradicijom i koja ima procedure za rad i u toj oblasti.

Zadatak konceptualne procene tro{kova je, pre svega, da doprinese oceni opravdanosti daljeg rada na proceni tro{kova i ponudi u celini. Odluka o neopravdanosti daljeg rada mo`e se, naravno, doneti i odmah posle uvida u sadr`aj upita, pre bilo kakve procene, ukoliko je on nekompletan, tendenciozan ili neodgovaraju}i.

Formiranje konceptualne procene tro{kova bi trebalo da bude mogu}e u roku od 8 do 24 ~asova, uz kori{}enje baza podataka firme (cene i utro{ci po jedinici mere objekta, prethodna funkcionalna i tehni~ka re{enja objekata i sl.), kao uz poznavanje klju~nih odrednica o tr`i{tu na kome se gradi (osnovni geografski i drugi prirodni uslovi, pravni sistem, podaci o investitoru, mogu}nost anga`ovanja isporu~ilaca za klju~nu opremu i sl.). Pri proceni se koriste raspolo`ivi osnovni ulazni podaci o veli~ini i lokaciji objekta, zahtevima investitora, kvalitetu i nivou opremanja, roku izgradnje, ograni~enjima u vezi po~etka izgradnje, tipu predlo`enog ugovora, na~inu formiranja cene i postupku finansiranja radova. O brojnim detaljima u vezi ulaznih podataka - mo`da nekom drugom prilikom.

iz gra|evinske prakse

Za izradu konceptualne procene tro{kova primenjuju se najjednostavniji modeli procene, kao {to su modeli bazirani na povr{ini i/ili zapremini budu}eg objekta, ili specijalizovani modeli za brzu procenu, razvijeni unutar firme. Konceptualna procena tro{kova se obi~no iskazuje zbirno, uz par klju~nih pokazatelja ili samo jednom cifrom, bez detaljnijeg ula`enja u strukturu tro{kova.

ETISALAT

Kako se formira i koristi gruba procena Kao mera obima radova za konceptualnu procenu naj~e{}e se uzima kapacitet ili povr{ina (zapremina) objekta. Za odre|ene objekte ili izdvojene delove objekta, gde je to pogodno, mo`e se usvojiti i neka druga mera, npr. te`ina ~elika za metalnu konstrukciju, ili du`ina za cevovod.

Kapacitet ve}ine objekata direktno je povezan sa tro{kovima izgradnje i opremanja. Jedinica mere kapaciteta mo`e biti broj |aka u {koli, broj parking mesta u objektu, broj sedi{ta u sali, broj soba u hotelu ili broj kreveta u bolni~kom stacionaru.

Na primer, {kolska zgrada mo`e ko{tati oko 4.500 USD po {kolskoj klupi, zatvoreno parkirali{te 5.000 USD po parking mestu, bolnica 60.000 USD po krevetu, a luksuzan hotel oko 110.000 USD po le`aju. Ovakvo modeliranje tro{kova koristi se u najranijim fazama procene tro{kova i po nekim iskustvima, da ne ulazimo u detalje, ta~nost retko prelazi granicu od Âą25-30%.

Svo|enje tro{kova na jedinicu kapaciteta objekta posebno mo`e da bude korisno za ranu ocenu kvaliteta projektnih re{enja i rentabilnosti projekta u celini, jer se visoka cena ko{tanja izgradnje parking mesta ili hotelskog kreveta te`e ispla}uje kroz budu}u eksploataciju objekta. Kao primer, mo`e se navesti analiza tro{kova izgradnje dva veoma luksuzna hotela iz lanca Ritz-Carlton u Dubaiu, UAE, u periodu 1997-2000. godine. Jedan hotel, sa 375 tipskih soba, imao je tro{kove izgradnje od 125.340 US$ po sobi, dok je

ETISALAT

drugi hotel, izgra|en po potpuno istim hotelskim standardima i sa vremenskom distancom od samo dve godine, ko{tao oko 30% vi{e. Razlika u tro{kovima po klju~noj jedinici kapaciteta, prema analizi operatera hotela, dobrim delom je rezultat neracionalnosti projektnih re{enja i neiskori{}enosti prostora. Propusti u fazi izvo|enja radova tako|e su doprineli razlici u tro{kovima, od kojih je najizra`eniji lo{e odabran sistem ugovornih odnosa.

Rezultat rada u konceptualnoj fazi vezuje se i za generalnu organizacionu i stru~nu pripremu za formiranje detaljne procene tro{kova. To se posebno odnosi na slu~aj upita koji je baziran na specificiranju samo funkcionalnih parametara budu}eg objekta. U tom relativno nepovoljnom slu~aju, izvo|a~ jo{ u proceduri konceptualne procene tro{kova mora da formuli{e funkcionalna re{enja i opremljenost objekta, kako bi bli`e definisao predmet posla. Pri tome on mo`e da ima ne male tro{kove, uklju~uju}i i rano anga`ovanje specijalizovanih konsultanata i podizvo|a~a.

Mera kapacitet/veli~ina objekta za grubu procenu Iako naizgled jednostavno, merenje obima radova za grubu procenu povezano je sa nizom prakti~nih problema. Da bi se model primenjivao, neophodno je da se usvoji odgovaraju}a konvencija za iskazivanje veli~ine objekta.

Zavisno od tipa objekta, kao dobar pokazatelj obima radova na projektu ~iji se tro{kovi procenjuju, mo`e da poslu`i povr{ina ili zapremina objekta. Povr{ina objekta se naj~e{}e usvaja u bruto iznosu, uzimaju}i u obzir sve pregrade, otvore i stepeni{ta unutar spoljnih zidova, pri ~emu se povr{ina spoljnih zidova obi~no isklju~uje. Konvenciju za prora~un zapremine objekta je te`e definisati, s obzirom na razlike u formi, fundiranju i pokrivanju objekata. Jedan od standarda, koji je definisan od strane britanske organizacije RIBA (Royal Institute of British Architects), sugeri{e da se povr{ina objekta merena po obimu spoljnih zidova pomno`i sa visinom, koja se meri od vrha betonskih temelja do sredine krova (ako je zako{en) ili do 0,60 m iznad krova (ako je ravan). Zapremina specifi~nih delova objekta, kao {to su lanterne, dimnjaci, izba~eni svodovi, posebno se obra~unava.

93 KLIMA URE\AJI SA BIOLO[KIM ANTIBAKTERIJSKIM FILTEROM

iz gra|evinske prakse

Generalno, mo`e se re}i da je za ve}inu standardnih objekata povr{ina bolja osnova za obra~un tro{kova od zapremine (prema analizi koju su sproveli Englezi Skitmore i Patchell, preciznost “povr{inskih” modela je oko ±20-30%, a “zapreminskih” oko ±20-45%). Zapremina objekta je indikativna kod veoma visokih, manje standardnih objekata, kao {to su hale, javni prostori i sportski objekti. Posebno treba voditi ra~una o kvalitetu i specifi~nostima delova objekta, jer je na primer {ed-krov (koji pove}ava zapreminu objekta) ~esto jeftiniji od klasi~nog ravnog krova.

U istra`iva~koj literaturi prisutni su i agregatni modeli tro{kova zasnovani na kapacitetu i/ili veli~ini objekta, koji iz raznih razloga nisu za`iveli u praksi. Jedan od komplikovanijih je model ~ija primena zahteva prora~un ve{ta~ke jedinice mere ili indeksa (tzv. Storey Enclosure Unit), uzimaju}i u obzir povr{inu zidova, podova, podruma i krova). Model su opisali engleski in`enjeri Brandon i Ferry i u njemu se izmerene povr{ine navedenih delova objekta mno`e unapred propisanim te`inskim faktorima i sabiraju. Ukratko, pravila za prora~un su slede}a: • Povr{ina najni`e eta`e, koja nije ispod nivoa terena, mno`i se sa dva. Povr{ina eta`a ispod nivoa terena mno`i se sa tri. Ova povr{ina se meri izme|u unutra{njih strana spoljnih zidova.

• Povr{ina krova meri se na horizontalnoj projekciji, sa limitima koji su definisani veli~inom nadstre{nica.

• Povr{ina gornjih eta`a se mno`i sa dva, plus dodatni faktor od 0,15 za prvi sprat, 0,30 za drugi sprat, 0,45 za tre}i sprat itd.

• Povr{ina spoljnih zidova se obra~unava tako {to se nadzemni delovi mno`e sa jedan, a podzemni sa dva.

Dobijena kompozitna povr{ina smatra se jedinicom mere za objekat na kojoj treba bazirati prora~un tro{kova. Iako je na uzorku od 86 tipskih objekata pokazana ta~nost od ±15-30%, {ira prakti~na primena je izostala. Razlog verovatno le`i u prevelikoj upotrebi te`inskih koeficijenata i apstraktnosti usvojene jedinice mere, koja ne odra`ava stvarnu veli~inu i fizi~ku formu objekta.

jedinici mere. Opisi u bazi istorijskih podataka mogu biti potkrepljeni skicama, fotografijama i kvantitativnim podacima koji bli`e obja{njavaju veli~inu, funkcionalnost, kvalitet radova i opremljenost referentnog objekta. Dalje, istorijski podaci o tro{kovima imaju upotrebnu vrednost samo ako je uz njih jasno ukazano {ta jeste, a {ta nije uklju~eno u cenu po kvadratnom metru (ili drugoj usvojenoj jedinici mere).

Zbog va`nosti sagledavanja faktora koji uti~u na tro{kove i prilago|avanja istorijskih podataka prilikom procene novog objekta, treba ista}i da se kvalitetna gruba procena ne mo`e formirati bez iskusnih procenjiva~a.

U ine`enjerskoj praksi kao izvor istorijskih podataka o tro{kovima po jedinici mere veli~ine/kapaciteta objekta koriste se sopstveni istorijski podaci i/ili zvani~ne publikacije stru~nih udru`enja i organizacija. Na sl 1, kao ilustracija, dat je adaptiran primer iz najnovijeg izdanja ameri~ke publikacije Means Building Construction Cost Data, sa analizom istorijskih tro{kova po m2 bruto povr{ine tipi~nih objekta, izuzimaju}i povr{inu spoljnih zidova.

Radi pore|enja sa novim objektima, u gornjem primeru je Tip objekta

Osnovne škole Srednje škole

Srednja cena u USD/m2 766,1

Tipi~na veli~ina objekta u m2 8.500

Tipi~an opseg veli~ ine u m2 4.800 – 11.000 4.700 – 16.200

764,5

9.400

Sportske sale

594,5

1.400

460 – 3.700

Supermarketi Bazeni

505,2

1.900

1.100 – 2.800

942,6

1.200

720 – 2.000

Slika 1 - Istorijski podaci za grubu procenu troškova [prema Means]

dat i opseg veli~ine za analizirane prethodne objekte, jer je to jedan od glavnih faktora koji uti~e na primenu modela. Uticaj veli~ine objekta na procenu tro{kova uzima se u obzir preko grafa na slici 2. Mogu} je i nelinearan oblik dijagrama u nekim oblastima.

Va`nost kvaliteta istorijskih podataka Kvalitet grube procene mnogo zavisi od raspolo`ivosti ulaznih podataka o novom i prethodnim objektima. Detaljni crte`i i tehni~ki opisi (specifikacije) radova za novi objekat ponekad nisu ni dostupni, pa se upotreba modela tada bazira na funkcionalnim skicama, tekstualnim opisima kvaliteta i opremanja, poznatim dimenzijama objekta i podacima o lokaciji, preferencijama investitora, analizi tipa ugovornog odnosa i na~ina finansiranja. Zbog mogu}eg malog broja ulaznih podataka o objektu, ta~nost i pouzdanost modela mogu zna~ajno da variraju.

Sa druge strane, da bi se uop{te grubo procenili tro{kovi na osnovu veli~ine/kapaciteta predlo`enog objekta, potrebno je imati kvalitetne referentne istorijske tro{kove za sli~ne, ve} izgra|ene objekte. Istorijski podaci su relativno jednostavnog formata - svode se na opise izvedenih objekata i kvantitativne podatke o njihovoj ceni po kvadratnom metru ili nekoj drugoj

94

Slika 2 - Tipi~na korekcija istorijskih podataka o troškovima po m2 na osnovu veli~ine starog i novog objekta [prema Means]

iz gra|evinske prakse

U novijim, specijalizovanim izdanjima ku}e Means, sa analizama istorijskih tro{kova za standardnije rezidencijalne i poslovne objekte, susre}e se kombinacija iskazivanja tro{kova po jedinici povr{ine (kvadratna stopa) i zapremine (kubna stopa) za ceo objekat i najva`nije grupe radova.

Ukoliko se izdvajaju tro{kovi po grupama radova, njihov broj je sveden na minimum. Kao poseban dodatak, analizira se i cena po jedinici mere kapaciteta (stanu). Tipi~an izve{taj iz baze podataka ovog tipa dat je na sl. 3. Korekcija istorijskih podataka na osnovu veli~ine objekta vr{i se uz pomo} grafova sli~nih onom sa sl. 2, s tim {to se u odre|enim oblastima dopu{ta i nelinearna zavisnost tro{kova od ukupne povr{ine objekta. Nelinearnost je obi~no zastupljena u oblasti gde se povr{ina starog i novog objekta zna~ajno razlikuju.

Korekcija istorijskih podataka datih po jedinici mere ili kapaciteta objekta se u praksi radi i po drugim osnovama,

5. razlike u broju i kvalitetu instalacija; 6. uslovi rada na gradili{tu i izmene u na~inu fundiranja; 7. ostali faktori (posebni zahtevi u vezi roka izgradnje, uslovljenost izbora opreme i materijala, poseban re`im rada itd).

Identifikacija svih faktora koji uti~u na primenu istorijskih podataka iskazanih po jedinici mere kapaciteta/veli~ine objekta zaista se ne mo`e do kraja predvideti. Da bi se pobolj{ala uporedivost i primenljivost istorijskih podataka, izrazito je preporu~ljivo da se iz modela elimini{u ve}i indirektni i svi nestandardni tro{kovi, posebno oni za neobi~nije instalacije, komunikacije u objektu (npr. liftove), kao i opremanje objekta nestandardnom pokretnom, nepokretnom i tehnolo{kom opremom. Procenu ovih tro{kova trebalo bi vr{iti posebno, uz potpunije sagledavanje obima radova.

Slika 3 - Izvod iz kompleksnije baze istorijskih podataka za grubu procenu troĹĄkova a ne samo na bazi razlike u veli~ini objekata. Zvani~ne publikacije, kao {to su one koje izdaje Means, uz istorijske podatke naj~e{}e daju i korektivne faktore vezano za vreme i lokaciju gradnje, tj. razli~itost cena materijala, radne snage i mehanizacije na raznim segmentima tr`i{ta u pojedinim kalendarskim godinama. Faktor uticaja tr`i{nih cena rada, materijala i mehanizacije na procenu tro{kova po m2 za ameri~ko tr`i{te u 1998, 1999, 2000. i 2001. godini se u publikacijama Means-a kre}e od oko 0,75 do oko 1,25.

Za nestabilnija tr`i{ta ovaj faktor mo`e da bude i mnogo ve}i. Ostali faktori, koji su posledica razlike u opremanju, kvalitetu obrada, instalacijama i sli~no moraju se individualno procenjivati i usvajati.

Ferry i Brandon, pomenuti engleski in`enjeri, preporu~uju da se, pri formiranju procene tro{kova po kvadratnom metru za stambeno-poslovne objekte, istorijski podaci koriguju na osnovu sedam razli~itih uticaja, a to su: 1. uslovi tr`i{ta (cene i raspolo`ivost resursa); 2. veli~ina objekta, broj spratova i sli~no;

Poruka na kraju Osim opisane jednostavne procene na osnovu jedinice mere kapaciteta/veli~ine objekta, postoji i niz drugih metoda za relativno brzu procenu tro{kova, kao {to su: procena po elementima objekta ili procena bazirana na tro{kovno najzna~ajnijim radovima.

U praksi je naj~e{}e najpovoljnije ako se metode kombinuju.

Sve {to je napisano o gruboj ili konceptualnoj proceni tro{kova na osnovu veli~ene ili kapaciteta objekta imalo je za cilj da upozori u~esnike u procesu gradnje na zna~aj, ali i opasnosti ranog sagledavanja vrednosti radova. Smatram da svaka ozbiljna izvo`a~ka gra|evinska firma treba da osmisli svoj sopstveni sistem za ranu procenu tro{kova, jer u pojedinim trenucima to mo`e da joj donese zna~ajnu prednost, naro~ito u direktnim pregovorima sa ostalim u~esnicima. Jedan moj profesor voleo je da ka`e: “Lepo je igrati karte, naro~ito kada zna{ koje karte ima tvoj protivnik�.

?

3. zahtevi investitora u pogledu kvaliteta radova i specifi~nih unutra{njih obrada; 4. posebni zahtevi investitora u vezi sa izvo|enjem, kao {to je izrazita `elja da sam izvede odre|ene radove;

dr @eljko Popovi}, dipl. ing. gra|.

Parsons Brinckerhoff Middle East Regional Office Abu Dhabi, UAE PO Box 47445 popovicz@pb-middleeast.com www.pbworld.com

95

KLIMA URE\AJI SA BIOLO[KIM ANTIBAKTERIJSKIM FILTEROM

softveri u graditeljstvu

Allplan (II) Najzastupljeniji modul

N

akon prvog ~lanka o programskom paketu Allplan nema~ke firme Nemetschek logi~no je bilo da slede}i ~lanak bude ili detaljniji opis rada samog programa ili opis modula o arhitekturi (najzastupljeniji i najmo}niji modul). Me|utim, s obzirom da sam najvi{e muke imao na razja{njavanju i otkrivanju skrivenih tajni modula za izradu armature, odlu~io sam da svima onima koji `ele da iskoriste mogu}nosti ovog modula donekle olak{am `ivot. Modul o arhitekturi je sam po sebi mnogo jasniji, iako se sama logika rada u Allplan-u razlikuje od sli~nih CAD programa, tako da pretpostavljam da su korisnici Allplan-a ve} donekle upoznati sa ovom njegovom oblasti.

Pi{u}i ovaj ~lanak, imao sam na umu da njime predstavim neke od mogu}nosti modula za armiranje programskog paketa Nemetschek Allplan V16. Namerno potenciram neke, jer obuhvatiti sve ono {to Allplan mo`e, prevazilazi broj stranica ovog ~asopisa a iskreno re~eno i znanje autora ovog teksta.

Umesto da taksativno obja{njavam pojedine komande i opcije programa, re{io sam da obradim jedan primer na kome }e se videti osnovni principi izrade armature. Prvo sam `eleo da obradim neki slo`eniji element, tipa prethodno napregnuti nosa~ T preseka ili mostovski nosa~ gde imamo veliki broj razli~itih pozicija armature, ali na kraju takav crte` postane prenatrpan i, u formatu u kome treba biti prikazan u ~asopisu, apsolutno nerazumljiv. Zato sam re{io da prika`em najjednostavniji primer. Prikaza}emo na~in izrade armature jedne obi~ne proste grede.

Po~etni koraci Kako to ve} pesma ka`e: “princip je isti sve su ostalo nijanse�.

Generalno gledano, armiranje mo`ete raditi u dva osnovna moda. Prvi je, kada je uklju~ena opcija Reinforce with Model on/off i to je pravi na~in kako treba raditi, a to predstavlja armiranje trodimenzionalnog modela. Drugi na~in je kada je ova opcija isklju~ena, i kod ovog pristupa moramo ru~no da kreiramo poglede gde `elimo rasporediti armaturu. Ovo je mukotrpniji i neefikasaniji proces i svim budu}im korisnicima preporu~ujem da od po~etka rade sa uklju~enom gore pomenutom opcijom.

Prvo {to moramo da uradimo je da kreiramo trodimenzionalni model na{e grede. Za to mo`ete upotrebiti alatku Box

96

U nastavku serijala tesktova koji }e predstaviti komplete Allplan-ovih modula nema~ke firme Nemetschek ovom prilikom predstavljamo modul za izradu armature. U periodu pokretanja gradnje u op{tem smilsu, jedan ovakav alat koji maksimalno upro{}uje posao i ~ini ga izuzetno brzim i komfornim, treba posebno i detaljno prikazati!

iz grupe 3D Modeling modula Bonus Tools. Sam proces kreiranja 3D modela ne}emo obja{njavati jer sam po sebi nije komplikovan. Ukoliko vam je to lak{e mo`ete uvesti ve} gotov 3D model (solid) iz nekog drugog programa ili upotrebiti alatku Wall. Za ovaj primer kreira}emo gredu du`ine 5 m i popre~nog preseka b/d = 25/40 cm.

Moram jo{ jednom skrenuti pa`nju ~itaocima da se sve {to }emo nadalje pri~ati odnosi na mod sa uklju~enom opcijom Reinforce with Model on/off. Slede}i korak je da na{ trodimenzionalni model prebacimo u Shell entitet. Ovo je neophodno uraditi jer modul za crtanje armature radi samo sa ovim tipovima entiteta. Za ovu operaciju treba otvoriti modul Construction Engineering i aktivirati prvu stavku Shell. Na toolbar-u Create I odaberite opciju Covert to Shell i selektujte va{ 3D element. Znak da je operacija izvr{ena je promena boje na{eg objekta u boju koja je definisana u podopciji Option. Istovremeno na toolbar-u Create II primeti}ete ukupno 10 novih ikona. Za sada, i za ovaj primer, upotrebi}emo prvu ikonu Create View form View. Kako se va{e znanje pove}ava tako }e i ostale opcije na}i primenu u va{em radu. Ovom opcijom kreira}emo dva ortogonalna pogleda u odnosu na na{ objekat. Dakle, kliknete na ikonu Create View form View i nakon toga kliknete na na{ objekat.

Nakon ovoga pojavljuje se novi toolbox gde treba opciju Reference Mod postaviti na Observer a opciju Soffit na Yes. Ovo su ina~e standardne opcije za in`enjere. Na na{em objektu primeti}ete kru`nicu koja se nalazi u centru (te`i{tu) objekta a kursor mo`e da se kre}e u dva ortogonalna pravca (ali i pod uglom koji vi odredite na Dynamic toolbar-u).

Kliknite prvo u x pravcu i izvucite dati pogled, a nakon toga isto ponovite i u y pravcu. Da bi se lak{e snalazili nazovimo ova dva pogleda P1 i P2 respektivno dok }e na{ originalni model biti P0. Va{a slika bi trebalo da izgleda sli~no slici 1 u nastavku!

softveri u graditeljstvu

Nakon ovoga pojavljuje se novi toolbar (u zaglavlju je isti naziv Enter) sa novih deset ikona (slika 4) pomo}u kojih odre|ujemo broj {ipki i njihov raspored u popre~nom preseku odnosno u na{em slu~aju u pogledu P1. Biramo prvu ikonu Edge-Based {to zna~i da }emo raspored {ipki odrediti u odnosu na ivice popre~nog preseka. Dakle nakon potvrde odabrane opcije kliknete donji levi a nakon toga i donji desni ugao pogleda P1. U slede}em toolbar-u postavite za{titni sloj od leve i desne ivice na 4 cm jer nam treba dodatnih 1 cm prostora za uzengije.

Proces armiranja Nakon ovoga prelazimo na proces samog armiranja. Iz modula Construction Engineering aktiviramo stavku Bar Reinforcement, a nakon toga ikonu Enter. Zatim na ekranu dobijamo toolbar (slika 2) koja sadr`i 19 ikona koje nude sve ono {to vam je do sada nedostajalo u `ivotu (bar {to se ti~e armature). Ako postoji i neki oblik koji nije unapred zadat uvek mo`ete upotrebiti ikonu Custom Bar gde mo`ete nacrtati {ipku proizvoljnog oblika. Nakon odabira oblika {ipke, defini{ete osnovne parametre kao {to su broj {ipke, vrstu armature, pre~nik, kuke a nakon toga {ipku crtate u onom pogledu gde se vidi u izgledu.

Kako to izgleda u stavrnosti? Otprilike ovako. Na{u gredu }emo armirati u donjoj zoni sa 5 {ipki ∅ 12. Od toga 3 }e biti prave a dve }e biti grifovane i na krajevima prelaze u gornju zonu. Pored toga u gornjoj zoni imamo jo{ dve konstruktivne {ipke ∅12. Uzengije }e biti na srednjem delu UÆ8/20 a u zonama oslonca U ∅8/10. Dakle kliknemo na ikonu Enter i odaberemo drugu ikonu na toolbar-u Straight Bar. Biramo rebrastu armaturu (Steel Grade IV S), odabrali smo za{titni sloj 3 cm, kuke pod 90° du`ine 15 cm (slika 3). Nakon toga u pogledu P2 kliknete prvo na donji levi a zatim donji desni ugao. Nakon toga {ipka je postavljena i ostaje vam da je ozna~ite. Ukoliko je font veliki preko ikone na desnoj strani toolbar-a Toggle mo`ete to promeniti.

U narednom toolbar-u potrebno je podesiti broj {ipki (razmak {ipki i povr{ina armature se automatski menjaju) u polju Add Numb na 3. (slika 5). [ipke su automatski postavljene u pogledu P2, i ostaje vam samo da izvr{ite njihovo obele`avanje.

Va{a slika bi trebalo da izgleda sli~no narednoj slici (slika 6). Pritisnite zatim taster F4 da biste dobili renderisan prikaz grede sa armaturom. S obzirom da se armatura ne vidi u renderisanom prikazu kliknite dva puta na gredu i u polju Transparency as a% unesite broj 70. Greda postaje providna a armatura se jasno vidi. On {to mo`e zbuniti je da se u pogledu P1 ne vidi armatura onako kao smo navikli ve} se vide u stvari kuke. Razlog je {to smo opcijom Creat View form View kreirali ne presek, nego bo~ni pogled. Kasnije }emo formirati i presek onako kako smo navikli. Sada treba ubaciti dve grifovane {ipke. Nakon {to klikenmo na ikonu Enter odabra}emo alatku Quadruple Bent Bar. Proces crtanja ove

97 KLIMA URE\AJI SA BIOLO[KIM ANTIBAKTERIJSKIM FILTEROM

softveri u graditeljstvu

{ipke je malo druga~iji. Nakon pode{avanja parametara prvo kliknete donji levi ugao pogleda P2 a zatim gornji desni ugao istog pogleda. Ovim defini{ete region (crtkasti pravougaonik) gde }e se smestiti ova {ipka. Nakon ovoga kliknete na gornji levi deo regiona, odredite du`inu pravog dela u gornjoj zoni na levom kraju a zatim i du`inu horizontalnog dela u donjoj zoni. Nakon ovoga sledi standardna procedura ozna~avanja {ipke na crte`u i odre|ivanje broja i raspored armature u pogledu P1.

Napomenimo samo da se ova armatura mo`e lak{e postaviti u pogled P1 ako se za metod odabere Bar-Based (u odnosu na ve} postoje}u armaturu u preseku – izgledu). Na potpuno isti na~in kao za Pos 1 postavi}emo dve konstruktivne {ipke ∅12 u gornju zonu. Na kraju ostaju jo{ uzengije. Iz toolbara-a biramo ikonu Rectangular Stirrup, Closed. Nakon pode{avanja parametara u pogledu P1 kliknite prvo na donji levi ugao a zatim na gornji desni. Pojavi}e se ponovo crtkasti region i potrebno je kliknuti jedan od njegovih uglova u zavisnosti gde `elite da bude kuka. Kada to zavr{ite pojavljuje se uzengija u svom izgledu u pogledu P1. Sada treba postaviti uzengije u pogledu P2. Odaberite ponovo opciju Edge-Based i nakon potvrde prvo kliknite donji levi ugao pogleda P2 a drugu ta~ku odaberite preko relativne koordinate na razmaku 1,5 m od prethodne ta~ke. Nakon odre|ivanja zastitnog sloja u slede}em ekranu umesto komada {ipki u polju Add Numb unesite u polje Spacing rastojanje izme|u {ipki. Mi }emo ovde uneti 0,1 i potvrditi izbor. Postavljanje {ipki u desni deo grede mo`ete uraditi na dva na~ina. Jedan je najednostavnije kopiranje (ili preko opcije mirror) ve} postavljenih uzengija ali to je na~in koji nije ispravan. Pravilan postupak je slede}i: iz toolbar-a odabrati opciju Place, selektovati {ipku koju `elimo postaviti (u ovom slu~aju broj 4). Nakon toga princip je isti kao i za levi deo. Na kraju ostaje postavljanje uzengija u srednji deo. Jedina razlika se satoji u tome {to je umesto Edge-Based lak{e postaviti sredi{nje uzengije opcijom BarBased. Sada }emo samo izvu}i jedan popre~ni presek da bi dobili sliku na kakvu smo navikli. Iz modula Construction Engineering ponovo izaberemo Shell i iz toolbara Create II odaberemo ikonu Create Section. Kliknemo na na{ originalni model odnosno pogled P0, kliknemo u x pravac i odredimo gde `elimo presek.

Vodite samo ra~una da se presek ne odre|uje jednom linijom ve} regionom u okviru koga bi trebalo da se na|e barem jedna uzengija da bi se ista videla u popre~nom preseku u izgledu. Na ekranu, va{a slika bi mogla da izgleda otprilike ovako (slika 7).

98

I na kraju, kao {lag na tortu, dolazi ono zbog ~ega smo ovo sve i radili a to je naravno izvod i specifikacija armature. Za to }emo upotrebiti ikonu Bending Schedulle koju mo`ete na}i u toolbar-u Create II (deo Construction Engineering).

Kada kliknete ovu ikonu program tra`i da selektujete brojeve pozicija koje `elite da budu uklju~ene u specifikaciji.

Nakon ovoga kliknete na prazan prostor ekrana gde `elite da program postavi tabelu (slika 8). Treba re}i da je ovo takozvani neasocijativni plan armature koji dobijamo uvek iz selektovanih fajlova. Mnogo bolji na~in je asocijativni ili inteligentni plan armature koji mo`ete dobiti preko opcije Reinforcement Schedule ali o tome neki drugi put.

Ono {to }emo prepustiti na{im ~itaocima i budu}im korisnicima Allplan-a je da dorade crte` onako kako njima odgovara. Ostalo je dopuniti crte` kotama, tekstom, dodatnim presecima ili izgledima, pripremiti za {tampu i sl.

Ovo bi otprilike bio kratak kurs o modulu za armiranje ili kako i za{to “armirarati” prostu gredu za pola sata kada to mogu da uradim pe{ice za deset minuta. Elem, sla`em se da ovim primerom sigurno mnogi nisu ba{ impresionirani, {to zna~i da sam pogodio cilj jer mi to i nije bila namera.

Smatram da }e na osnovu ovog teksta budu}i korisnici mo}i da po~nu, ponavljam da po~nu da u~e i da se koriste ovim izvanrednim modulom programskog paketa Allplan.

Pomenuti sve mogu}nosti i opcije koje su sadr`ane u ovom modulu bilo bi previ{e a i pitanje je da li bi ovaj ~lanak uop{te na{ao put do svojih ~itaoca. Za armiranje glatkom armaturom na raspolaganju vam je ~itav niz uslu`nih alata pomo}u kojih mo`ete da izarmirate bilo koji elemenat.

softveri u graditeljstvu

Pored ovoga, {iroka paleta alata za modifikaciju ve} izarmiranih elemenata daje vam mogu}nost da vrlo lako i brzo menjate sve parametre i da u kratkom vremenskom roku isprobate vi{e varijanti. Izlazne liste pru`aju mogu}nost da pregledno prika`ete rezultate a naprednijim korisnicima uvek stoji na raspolaganju opcija List Generator modula Bonus Tools pomo}u koga se mo`e prikazati specifikacija armature po va{em naho|enju. Ukoliko ga nabavite, vremenom }e ovaj program postati nezaobilazni alat u va{em radu.

U ovom tekstu nije ni pomenuta opcija automatskog armiranja elemenata. Nju dobijate preko ikone FF Reinforcement i kada budete videli kojom brzinom se pomo}u ovog alata mo`e zavr{iti posao garantujem da }ete sve ono {to sam prethodno obja{njavao vrlo brzo da zaboravite. Ali morate po~eti od po~etka a, ponavljam jo{ jednom, mislim da je ovo upravo ono {to je potrebno po~etnicima. Istovremeno se izvinjavam iskusnim korisnicima ovog paketa {to je za njih ovaj ~lanak verovatno prili~no nezanimljiv. Pored ovoga u opciji je modul Mesh Reinforcement koji je namenjen armiranju pomo}u armaturnih mre`a. Princip rada je isti (shell entiteti) ali naravno da ovaj modul poseduje alate koji su specijalizovani za armiranje mre`ama. Na kraju imate stavku Reinforcing Bar Element gde se nalazi tridesetak gotovih {ablona u koje treba samo uneti svoje podatke a program za prilo`ene tipske elemente vam daje automatski plan i specifikaciju armature.

nemojte oklevati. Ulo`en novac }e vam se vrlo brzo vratiti.

O zadovoljstvu ne `elim ni da pri~am. Ukoliko ste ~itali ~lanak o Allplan-u u prethodnom broju AG magazina mo`ete videti renderisani prikaz jednog armiranobetonskog propusta sa odgovaraju}om armaturom. Kompletan plan i izvod armature su naravljen za petnaestak minuta ili u proseku negde oko dvadeset tona armature na sat.

Ja i da ho}u, ne mogu bolje!

?

Neboj{a Nikoli}, dipl. ing. gra|. meya@ptt.yu

Umesto zaklju~ka Umesto zaklju~ka mo`emo da postavimo pitanje kome je namenjen ovaj modul? Sigurno da ne}ete preko ovog programa da armirate serkla`e ili nadvratnike, mada za ve`bu i to mo`e da pro|e.

Generalno gledano, nije bitno da li radite uobi~ajene konstrukcije kao {to su grede, podvlake, konzole ili konstrukcije koji sadr`e tone i tone armature, ukoliko na poslu izrade armature gubite previ{e vremena

99

predstavljamo vam

Beton kao umetnost

Nadohvat ruke

B

omanite predstavlja jedinstveno oblikovan arhitektonski beton po tzv. cast-in-place metodi. Posle skoro pet decenija na svetskom tr`i{tu pokazao se i dalje kao najbolje re{enje za poplo~avanje od svih proizvoda takve vrste. Ali, on je mnogo vi{e od arhitektonskog betona. Mnogo je vi{e od moderne metode. On je izraz `ivotnog stila, ma{te, umetnosti...

100

Bomanite obuhvata kako va{u posebnost tako i proizvod, pronalazi re{enja koja mogu da o`ive va{e ideje radije nego da vas primora da se zadovoljite sa ograni~enom linijom proizvoda. U Bomanite-u, veruju da ne sme biti kompromisa sa kreativno{}u.

Jedino ograni~enje - ma{ta Bomanite danas, nudi ve}i izbor i fleksibilnost u dizajnu, pru`a prakti~no neograni~enu paletu boja kao i izbor tekstura i uzoraka. Bomanite trenutno raspola`e sa preko 100 uzoraka i bezbrojnim spektrom alata koji vam omogu}avaju vi{e kreativne slobode nego ikada pre.

Tra`ite prirodnu teksturu? Bomanite je dostupan u {irokom dijapazonu tekstura. Mogu se zamisliti ali i izvesti gotovo neograni~ene mogu}nosti sa Bomanite tehnologijom kori{}enjem odre|enih kombinacija boja i tekstura kao i posebnim kombinacijama uzoraka.

Sve {to mo`ete da zamislite, mo`e i da se realizuje zahvaljuju}i Bomanite-u.

Majstorstvo i umetnost Sa potvrdom kvaliteta koji garantuju prethodnih 45 godina, Bomanite re{enja su izdr`ala test vremena, lepote i pouzdanosti. I kada planirate ure|enje javnih poslovnih ili stambenih povr{ina, mo`ete uvek da ra~unate sa trajnim kvalitetom i lepotom Bomanite-a.

Ime Bomanite je prepoznatljivo {irom sveta kao simbol kvaliteta, trajnosti i stila. Svaki objekat ura|en Bomanite tehnologijom, bilo gde u svetu mo`e da izdr`i klimatske i ekstreme raznih podru~ja a istovremeno da se savr{eno uklopi u {iroku lepezu regionalnih arhitektonskih stilova.

Od ÂťledenihÂŤ temperatura kanadskih zima pa do vrelih leta Ju`ne Amerike, Bomanite se svuda pokazao kao izuzetan i postojan.

Profil kompanije Bomanite je korporacija koja nudi vode}i arhitektonski program za poplo~avanje povr{ina po jednoj od naj~uvenijih svetskih tehnologija.

Deo je velike Bomanite porodice oli~ene u preko 250 ovla{}enih izvo|a~a u vi{e od sedamdeset zemalja.

Tradicija proizvodnje arhitektonskog betona stara je vi{e od ~etrdeset godina. Prvo preduze}e osnovano je u Americi gde je i danas centrala ove uspe{ne korporacije. Osniva~ je arhitekta Brad Bowman, koji je usavr{io i redefinisao proces proizvodnje arhitektonskog betona razvijenog u Americi sredinom pedesetih godina pro{log veka. Godine 1970. osnovao je kompaniju u svom dana{njem obliku sa sedi{tem u Maderi, Kalifornija. Bomanite korporacija tako|e proizvodi i mnoge komponente koje se koriste u procesu proizvodnje arhitektonskog betona.

Preduze}e BOMANITE-CERIS ENGINEERING je ovla{}eni predstavnik Bomanite korporacije za SCG a osnovano je pre {est godina.

Ura|eno je vi{e reprezentativnih objekata u Crnoj Gori, a u Srbiji je svoje prisustvo zapo~elo od beogradskog sajma gra|evinarstva 2001. na kome je {tand Bomanite-a nagra|en kao najlep{i na sajmu.

101

predstavljamo vam Stalno usavr{avanje - trajan kvalitet Svi ovla{}eni Bomanite izvo|a~i su dobili vrhunsku, najsavremeniju stru~nu obuku. To se i vidi na svakom odra|enom poslu {to odslikava odraz dugotrajne Bomanite tradicije u modernizaciji i stru~nosti - od vlasnika i dizajnera koji imaju viziju, preko obu~enih tehni~ara koji proizvode alate i materijale, pa do iskusnih profesionalaca koji izvode radove...

Bomanite karakteri{u kako kvalitetni ljudi tako i visoki kvalitet na{eg proizvoda.

Najlep{i svet pod nogama Pored toga {to se Bomanite koristi u rezidencijalne svrhe kao {to su poplo~avanje dvori{ta, bazena, trotoara i prilaza - ~vrst i dugove~an, Bomanite je tako|e idealan za poslovne i javne gradske prostore. Postojanost je o~igledna i kada je izlo`en te{kom saobra}aju, uz izuzetnu estetsku funkciju da ulep{a i obi~nu gradsku ulicu.

Bomanite je idealan za {irok niz projekata uklju~uju}i i holove, trgove, trotoare, ulice... A to je samo po~etak. Bomanite se, tako|e, {iroko primenjuje i u velikim projektima kao {to su {oping centri, restorani, hoteli, parkovi i drugi objekti gde je velika frekvencija saobra}aja i ljudi.

102

Kada se radi o neuporedivom kvalitetu, inspirativnoj originalnosti, bezgrani~noj fleksibilnosti i uspehu dokazanom {irom sveta, Bomanite se name}e kao ime koje je neophodno da znate. Bomanite je poznat i cenjen u celom svetu po svojim proizvodima od betona livenog po metodi cast-in-place, a spektar primene je od malih stambenih projekata pa sve do velikih javnih objekata.

U svetu se govori mnogo jezika - na svakom od njih BOMANITE zna~i kvalitet.

U narednim brojevima AG magazina bi}e predstavljeni svi delovi proizvodnog programa i same Bomanite tehnologije.

Bulevar Mira 15 11000 Beograd Tel./Faks: +381 11 668 540 E-mail: bomanite@eunet.yu

103

K

ompanija De Ryck je rangirana u sam vrh najve}ih proizvo|a~a dekorativnog kamena u svetu. Prate}i zahteve savremenog gra|evinarstva, a u isto vreme oslu{kuju}i zahteve tr`i{ta, doma}a firma MIMEX je u prilici da i na ovim prostorima ponudi ovaj zaista unikatan proizvod.

Dekorativni kamen ima primenu kako u oblaganju unutra{njih, tako i spolja{nih zidova. Svaki kamen ili cigla izra|eni su 100% od materijala prirodnog porekla - naj~istijeg peska i cementa u kombinaciji sa prirodnim dodacima kao {to je kvarc. Da je re~ o kvalitetnom i po zdravlje ne{kodljivom proizvodu, govori podatak da je prilikom atestiranja u Institutu za nuklearne nauke Vin~a, utvr|eno da je sadr`aj radionukleida u ovom materijalu daleko ispod propisanih granica i da isti mo`e biti kori{}en kao gra|evinski materijal u visokogradnji.

Ukoliko nedostaje dovoljno prostora za izradu punog zida a debljina standardnih cigli je neadekvatna za zadati projekat, dekorativni kamen je idealno re{enje jer je njegova debljina, u zavisnosti od vrste proizvoda, izme|u 7 i 15 mm.

Svaki De Ryck proizvod je unikatnog dizajna i zadovoljava slede}e kriterijume: • lako se ugra|uje • visoki kvalitet • prirodni materijali • originalno, unikatno re{enje.

Dekorativni kamen pru`a neograni~en broj mogu}nosti u pogledu materijala i stilova, tako da mo`e zadovoljiti i najrazli~itije ukuse.

Granulit 20 je ~vrsta zidna obloga, nezapaljiva i otporna na mraz, standardnih dimenzija 210x50x11 mm, sa posebnim elementima za uglove. Proizvodi se u 8 boja, od kojih su 4 standardne.

Granulit 50 proizvodi se u formatu 210x60x15 mm, u 4 standardne boje koje se mogu kombinovati sa jo{ dve mix-boje i elementima za uglove. Svaki komad Granulita 50 mo`e se podeliti na elemente nejednake veli~ine ukoliko je potrebno posti}i specifi~an efekat.

Murok Classic je autenti~ne strukture, u boji prirodnog francuskog kamena.

Proizvodi se u dve dimenzije 100x200 i 200x400, debljine 15 mm, uklju~uju}i i elemente za leve i desne uglove. Elementi za uglove izra|eni su po principu pero-`leb, a posebno se proizvode zavr{ni elementi koji se postavljaju oko vrata ili prozora.

Murok Manoir ima strukturu i boju klasi~nog francuskog kamena. Proizvodi se u dve dimenzije: 196x94 i 400x96, debljine 15 mm. Veoma je pogodan za projekte modernog dizajna.

Granulit 20

Granulit 50

Murok Classic

Murok Manoir

predstavljamo vam

Murok Rustic

Murok Sierra

Murok Rustic proizvodi se u sedam boja od kojih su tri standardne. Veoma je specifi~an, boje se mogu me{ati u zavisnosti od inspiracije. Murok Rustic se pakuje u kutije od 0,675 m2 sa po 6 kamenih plo~a, koje se lako mogu razdvojiti po separacionoj liniji. Posebno se proizvode elementi za uglove.

Murok Sierra nema strogo definisanu formu, ve} se proizvodi u komadima razli~ite veli~ine po ugledu na ju`noevropsku tradiciju, pru`aju}i na taj na~in neograni~en broj mogu}nosti u pogledu vizuelnih efekata. Proizvodi se u pet boja.

Prednosti ove vrste zidne obloge su u tome {to se mo`e vrlo jednostavno montirati, uz po{tovanje odre|enih uputstava, a adhezivna sredstva (lepkovi) koja obezbe|uje proizvo|a~ su dodatna garancija za uspe{no obavljen posao.

Povr{ina na koju se obloga nanosi mora biti konzistentna, ravna, ~ista i suva. Ukoliko je povr{ina porozna, mora se premazati specijalnom podlogom - Cemix Primer koju obezbe|uje proizvo|a~.

Ve} nakon dva sata mo`e se po~eti sa radom. Zid se podeli na sekcije dovoljne za lepljene oko 5 cigli izme|u kojih treba ostavljati razmak od 1 cm za fugovanje. Zatim se nanese malter Cemix Uniflex na povr{inu od oko 1/2 m2, da se ne bi osu{io pre nego {to se pri~vrsti kamen, a rebrastom {pahtlom se naprave brazde prilikom aplikacije. Sa lepljenjem se po~inje od elemenata za uglove.

105

predstavljamo vam

Za pojedine proizvode koji su te{ki, kao {to je Murok, adhezivno sredstvo treba naneti i na zid i na kamen i odmah izvr{iti lepljenje. Prostor izme|u cigli popuni se masom za fugovanje Cemix Unijoint koji treba pome{ati sa vodom u odre|enoj razmeri da bi se izbegle varijacije u boji. Vi{ak maltera i mase za fugovanje ukloni se ~etkom.

Ukoliko se dekorativni kamen koristi u eksterijeru, kao fasada ili deo spolja{nje dekoracije objekta, potrebno ga je nakon ugradnje premazati specijalnim premazom Silifin koji {titi od negativnih spolja{njih uticaja i omogu}ava da dekorativni kamen dugo godina zadr`i svoj prvobitan izgled.

106

predstavljamo vam

Izolujmo sa ose}ajem T

oplotno i zvu~no izolovati objekte - da ili ne? To se pitanje danas vi{e i ne postavlja. Pitanja koja se danas postavljaju od strane korisnika, graditelja, investotora i projektanata kako stambenih, tako i poslovnih i industrijskih objekata su: • sa ~ime izolovati; • koje debljine izolacije koristiti; • kako tehni~ki pravilno izvesti izolovanje pojedinih sistema (krovova, spoljnih i pregradnih zidova, podova, cevi...).

Od ovog broja AG magazina, PFLEIDERER Novoterm }e kontinualno davati odgovore na ova pitanja.

PFLEIDERER Novoterm d.o.o. je firma koja se bavi proizvodnjom gra|evinskih i tehni~kih izolacija od 1983. godine. Na ovim prostorima je bila poznata kao KRKA Novoterm sa svojim znakom – piletom u ku}ici od staklene vune. Od 1992. godine Novoterm postaje deo koncerna PFLEIDERER i proizvodi izolacije od staklene vune pod nazivom URSA®.

Tehni~ke karakteristike URSA® staklene vune su: • odli~na toplotna i zvu~ni izolativnost; • mala zapreminska te`ina; • paropropusnost; • nezapaljivost prema DIN 4102-A2; • otpornost na vlagu; • otpornost na starenje; • otpornost na mikroorganizme i insekte; • hemijska neutralnost, ne uti~e na metale i druge materije; • otpornost na vibracije; • jednostavna ugradnja.

Da bi se osigurala pravilna upotreba izolacija URSA®, PFLEIDERER Novoterm d.o.o. kao proizvo|a~ se brine da se od samog po~etka u projektovanju gra|evinskih i industrijskih objekata pravilno postave detalji i sami prora~uni gra|evinske fizike.

Po~etkom ‘80-ih godina, kada je nastupila svojevrsna trgovinska revolucija, po~eli su da se ose}aju prvi ozbiljniji poku{aji razvoja strategije pozicioniranja u trgovini. Prakti~no, ~inili su se prvi poku{aji sintetizovanja strategije diferenciranja bazirane na konkurenciji (cilj je bio imati uspe{niju i profitabilniju ponudu od konkurentske), i strategije segmentiranja bazirane na potro{a~ima (sa ciljem da se stvori jedinstveni paket ponude za `eljeni, ciljani segment potro{a~a). Prve poku{aje teorijskog osmi{ljavanja koncepta pozicioniranja u trgovini nalazimo desetak godina kasnije, u pore|enju sa njenim razvojem me|u potro{a~ima.

108

Kompjuterski program GRA\EVINSKA FIZIKA URSA® do`ivljava konstantnu evoluciju, prate}i sve stro`ije propise o upotrebi i potro{nji energije. Veoma je lak za upotrebu, ne zahteva podr{ku jakih kompjutera da bi se koristio. Program GRA\EVINSKA FIZIKA URSA® je namenjen za prora~un gra|evinske fizike i toplotnih gubitaka celog objekta. Opremljen je sa: • osnovnim detaljima gra|evinskih konstrukcija; • spiskom svih gra|evinskih materijala po JUS-u sa mogu}no{}u dodavanja novih materijala postoje}oj biblioteci; • grani~nim vrednostima koeficijenata prenosa toplote po JUS-u, po klimatskim zonama, sa ra~unskim temperaturama i ostalim parametrima za lokacije u Srbiji i Crnoj Gori; • grafikonima i tabelama koji se ispisuju zajedno sa prora~unima.

U sklopu CD ROM-a se nalazi, pored GRA\EVINSKE FIZIKE i tehni~kih detalja i program PRORA^UN CEVNIH IZOLACIJA sa kojim se mo`e izra~unati potrebna debljina izolacija za cevi grejnih sistema.

Iskoristimo potkrovlje!

Svedoci smo da je poslednjih godina iskori{}enje potkrovlja postalo znatno prisutnije nego ranije; razlog tome je, ne samo potreba za »kvadratom vi{e«, ve} i to {to potkrovlje ~esto pru`a izuzetne mogu}nosti za nekonvencionalno i inovativno ure|enje prostora u kojem se `ivi ili radi.

Ka`e se da se ku}a gradi od temelja a obnavlja od krova.

Prilikom adaptacije ili sanacije krova, potrebno je posebnu pa`nju obratiti na izolaciju. Najbolje je ako se krene sa ure|enjem na neure|enom potkrovlju, jer tada nema skrivenih gre{aka koje se ~esto pojavljuju kod ve} izgra|enog mansardnog prostora.

Potrebno je oceniti stanje postoje}e krovne konstrukcije i pokrova, te iste oja~ati ili promeniti u slu~aju dotrajalosti.

Novi krov Menjanjem krovne konstrukcije, situacija je najjasnija jer se krov izvodi po osnovnim pravilima: dovoljna debljina izolacije (preporuka je da ona iznosi minimalno 20 cm, sa grupom toplotne provodljivosti 040), nad paropropusnom sekundarnom folijom URSA® SECO 2000; osiguran provetravaju}i vazdu{ni sloj, a prema unutra{njem prostoru - ispod izolacije URSA® postavlja se parna brana URSA® SECO 500. U slu~aju novog krova ili nanovo pokrivenog krova, vrlo je verovatno da je ve} postavljena, za difuziju vlage - propusna brana protiv vetra (sekundarni pokrov) na gornjoj strani rogova a nad njom je osiguran provetravaju}i vazdu{ni sloj. Ta brana protiv vetra mora biti zalepljena po svim spojevima kako bi u~inak bio potpun.

Tako izveden krov se izoluje sa donje strane sa URSA® izolacijom za krovne konstrukcije.

Za krovove, PFLEIDERER Novoterm d.o.o. proizvodi nekoliko vrsta izolacija od staklene vune URSA® koje se razlikuju po specifi~noj gustini, a time i po izolacionim svojstvima. Obi~no su izra|ene kao filc (u rolni). Izolacije u rolni za krovove su, u proizvodnom programu URSA® - ELF, LIF, SIGNOROL SF 40 i SIGNOROL SF 35, kao i NOVOROL NR. URSA® SIGNOROL SF 35 nazivamo i Super-filc jer sa svojim koeficijentom toplotne provodljivosti λ≤0,035 W/mK - 17 cm ovog filca ima isti izolacioni u~inak kao 20 cm pravlino ugra|ene klasi~ne izolacije.

Iz razvijene izolacije u rolni popre~no se izre`u plo~e, oko 2 cm {ire od svetlog (~istog) raspona izme|u rogova. Takvim na~inom rezanja se dobijaju plo~e po meri konstrukcije, (izolacija se »sama nosi« upinjanjem izme|u rogova) pa se kupljena izolacija koristi u celini, bez ostataka. Kod nas se u krovnoj konstrukciji obi~no sre}u rogovi dimenzija 10x12 cm; radi po{tovanja preporuka za pravilnu izolaciju (20 cm izolacije), potrebno je uraditi takozvanu punu izolaciju krovnog nosa~a sa dodatnom izolacijom: izme|u rogova se postavi izolacija a zatim se sa donje strane rogova, izme|u drvenih ili metalnih letava, postavlja dodatna izolacija kao i parna brana. URSA® filceve je mogu}e dobiti i sa ka{iranom armiranom aluminijumskom folijom kao parnom branom. Kod NOVOROL NR se na bo~nim krajevima nalaze samolepljiva krilca od armirane aluminijumske folije koja se lepe na grede.

Taj filc se proizvodi u {irinama 600, 700, 800, 900, 1000 i 1200 mm. Na kraju se postavlja izabrana unutra{nja obloga.

Ako postoje krovni prozori u konstrukciji krova, potrebno je da svetli razmak izme|u rogova bude ve}i od {irine krovnog prozora za nekih 6-8 cm, kako bi bilo dovoljno prostora da se pravilno postavi toplotna izolacija, kao i parna brana pre postavljanja finalne obloge oko prozora.

Koliki su koeficijenti prenosa toplote za ovakav sistem, kao i ostale karakteristike krova, mo`e se veoma lako proveriti kompjuterskim programom GRA\EVINSKA FIZIKA URSA®, nakon odabira pravih parametara (odabir klimatske zone, spoljne ra~unske temperature...) kao i odabira materijala koji }e biti ugra|eni u takav sisitem.

U slede}em broju predstavi}emo primere sanacija i izolacija postoje}ih krovova (starih neizolovanih krovova).

?

Igor Kordik

PFLEIDERER NOVOTERM d.o.o. - Predstavni{tvo Beograd III Bulevar 25 - 11070 Novi Beograd Internet: www.novoterm.si - e-mail: ursa@eunet.yu tel.: 011/137-548, tel./fax: 011/137-480

109

predstavljamo vam

Upotreba polimercementnih vodonepropusnih masa KEMA u sanaciji i izgradnji novih objekata

@

elja svakog neimara je da ostvari Po~etkom ‘80-ih godina, kada je nastupila svojevrsna trgovinska revolucija, dugove~nost objekta. Zbog toga je po~eli su da se ose}aju prvi ozbiljniji poku{aji razvoja strategije pozicioniranja potrebno, jo{ u fazi projektovanja, znati u trgovini. Prakti~no, ~inili su se prvi poku{aji sintetizovanja strategije difeokru`enje gde }e biti sagra|en objekat. renciranja bazirane na konkurenciji (cilj je bio imati uspe{niju i profitabilniju Za betonske konstrukcije je pravilnikom ponudu od konkurentske), i strategije segmentiranja bazirane na potro{a~ima PBAB predvidjen za{titni sloj betona iznad (sa ciljem da se stvori jedinstveni paket ponude za `eljeni, ciljani segment potro{a~a). Prve poku{aje teorijskog osmi{ljavanja koncepta pozicioniranja armature. Stoga, dokle god je armatura u u trgovini nalazimo desetak godina kasnije, u pore|enju sa njenim razvojem betonu ne}e korodirati. Ta za{tita je ve~ita me|u potro{a~ima. samo teoretski, u praksi se susre}emo i vi|amo neku »drugu teoriju«. Nedovoljan za{titni sloj, vlaga, mraz, soli u kombinaciji s mehani~kim optere}enjem, dovode do karbonizacije Karakteristike polimercementnih betona, korozije armature te vremenom ugro`avaju i samo vodonepropusnih masa postojanje objekta. Nastankom o{te}enja se javlja i potreba Polimercementne vodonepropusne mase odlikuju se za sanacijom, a sve to je povezano sa velikim tro{kovima. slede}im karakteristikama: • visoke mehani~ke karakteristike; Mogu}nost aplikacije na prakti~nim • dobra prionljivost na mineralne podloge; primerima • pove}ana hemijska otpornost; Kao {to smo rekli u uvodu, nove betonske konstrukcije • 100% vodonepropusnost; su retko idealno izvedene. Zato se postavlja pitanje: da • otpornost na pozitivan i negativan pritisak; li vodonepropusni betoni, koji imaju naknadno sanirane • paropropustljivost; segregacije, lokalno za{ti}eni, sa obra|enim spojevima • za{tita betona od karbonizacije; (obi~no horizontalni i vertikalni zidovi) mogu biti sigurna • premo{}avanje manjih pukotina kod upotrebe fleksibilnih za{tita i garancija dugove~nosti objekta? Direktno iz ovog polimercementnih vodonepropusnih masa; pitanja i odgovora proiza{le su, u praksi, polimercementne • UV otpornost i otpornost na mraz; vodonepropusne mase, kao jedina garancija za • mogu}nost naknadne obrade (farbanje, lepljenje keramike...): vodonepropusnost povr{ina. U praksi su nezamenljivi u • jednostavna izrada kao i mogu}nost nano{enja na vla`nu primeni vodovodnih sistema i svih vrsta bazenskih konstrukcija. podlogu.

U ostaloj in`enjerskoj praksi (mostovi, propusti, potporni Zahtevi za podlo`ni beton: zidovi itd.) se polimercementne vodonepropusne mase Podloga na koju mo`emo nanositi polimercementne koriste kao finalna za{tita novih konstruktivnih konstrukcija. vodonepropusne mase: Povr{ine obra|ene s polimercementnim masama osim • beton kompaktne strukture, min. MB 15, koji je o~vrsao, bez vodonepropusnosti, imaju pove}anu otpornost na agresivne segregacija, pukotina i nevezanih delova; medije iz okoline. Znatno smanjuju tro{kove odr`avanja a • zid od opeke i zid od betonskih elemenata zidanih trajnost objekta je produ`ena. cementnim malterom sa potpuno zapunjenim i poravnatim Polimercementne vodonepropusne mase se podjednako fugama; koriste i kod sanacija o{te}enih ili dotrajalih betonskih povr{ina.

• min. 10 mm debeo cementni malter, izveden kao zagla|en Za samu sanaciju se koriste mikroarmirani polimercementni ili zaribani bez hidraulisanih veziva za podlogu. reparatur malteri kod kojih je, kao agregat, upotrebljen kvalitetan kvarcni pesak. Prednost ovakvih materijala je u Podloga mora biti ~ista, tvrda, nosiva, stabilna, dobroj kompatibilnosti materijala kako s betonom tako i sa zadovoljavaju}e ravno}e bez masnih fleka i nevezanih finalnim slojem. Upotreba mikroarmiranih polimercementnih delova koji mogu smanjiti prionljivost. Spojeve vertikalnih i reparatur maltera nije problemati~na zbog prisutnosti vlage u horizontalnih povr{ina zalu~imo brzovezuju}im malterom. betonu, {to je kod o{te}enih konstrukcija stalna pojava.

110

Podloge od gas betona je mogu}e obraditi fleksibilnim polimercementnim vodonepropusnim masama. Fleksibilnim polimercementnim vodonepropusnim masama se obra|uju i sve armiranobetonske povr{ine, kod kojih se u projektu zahteva od za{titnog sloja premo{}avanje ra~unsko dokazanih prslina do veli~ine 0,25 mm. Konstrukcijske fuge i aktivne pukotine {irine ve}e od 0,25 mm nije dovoljno obraditi polimercementnim masama.

U poslednje vreme se polimercementne vodonepropusne mase redovno ugra|uju ispod keramike na terasama, balkonima, kupatilima, tu{kabinama i sl. Keramiku u tom slu~aju lepimo direktno na polimercementne vodonerpropusne mase kvalitetnim polimercementnim lepkovima na bazi kvarcnog peska.

Nano{enje i posebne preporuke pri ugradnji Nano{enje polimercementnih nepropusnih masa se obi~no izvodi ru~no ~etkom ili ~eli~nom gletaricom. Mogu}e je i ma{insko nano{enje. Debljina nanosa u jednom sloju je 1 mm. Minimalno se rade 2 nanosa (kod nano{enja ~etkom u dva pravca pod pravim uglom), tako da je ukupna debljina sloja min. 2 mm.

Maksimalna debljina mo`e biti 5 mm.

Kontrolu zahtevane debljine je najlak{e kontrolisati potro{njom po metru kvadratnom koja iznosi 1,5 kg/m² za jedan premaz, te po{tovanjem potpune pokrivnosti pri izradi samog nanosa.

Pri pripremi i ugradnji materijala u celosti se treba dr`ati uputstva u tehni~kom listu proizvo|a~a.

Nepravilnosti koje naj~e{}e sre}emo pri izradi vodonepropusne za{tite polimercementnim masama: • nekvalitetno pripremljena podloga (obi~no nestabilna, neo~i{}ena, neobra|ena zalu~enja...);

KEMA PUCONCI PROIZVODI: POLIMERCEMENTNI MALTERI • FASI FM – prajmer za nanošenje reparatur maltera ili kao završni premaz kod betona izloženih atmosferalijama (silosi, mostovi i sl.); • FASI RM – polimercementni reparatur malter armiran polipropilenskim vlaknima za izradu tankih reparatur maltera na vertikalnim zidovima.

POLIMERCEMENTNI VODONEPROPUSNI PREMAZI • HIDROTES 94 – hidroizolacioni premaz za zaštitu od podzemne vlage i za hidroizolaciju kupatila, terasa...; • HIDROTES VH – hidroizolacioni premaz za rezervoare pitke vode; • HIDROTES AN – antikorozioni premaz u agresivnim sredinama (nafta, septi~ke jame, rigole...); • HIDROSTOP ELASTIK – hidroizolacioni premaz za bazene i porozne podloge.

• nepravilna konzistencija materijala (obi~no retka); • neprimerena radna temperatura vazduha ili podloge (radna temperatura treba da bude od + 5°C do +30°C); • nepravilna nega vodonepropusnog sloja (za{tita od mraza, vru}ine, promaje...); • nepravilna za{tita vodonepropusnog sloja u eksploataciji od mehani~kih o{te}enja (prohodne povr{ine moramo za{tititi pre upotrebe izradom podnih obloga...);

?

KEMA BEOGRAD

99

Tadi} Borislav dipl.ing.gra|.

99

99

predstavljamo vam

savremena re{enja fasada Konstrukcija i monta`a fasada od prefabrikovanih elemenata Ove jedinice se isporu~uju na gradili{te kompletno sa staklom i {titnicima za sunce, gde se di`u na mesto i ka~e uz pomo} aluminijumskih konzola na zakrivljene usidrene plo~e na prednjem delu plafona. Vertikalni zastakljeni delovi mogu biti instalirani tako da razdvajaju povr{ine (obi~no je to svaka tre}a jedinica) radi spre~avanja {irenja buke i dima kroz vazdu{ni prostor.

B

S

vetski poznata kompanija SCHĂœCO je postala sinonim za savremena re{enja u konstrukciji i monta`i fasada.

Posebno kada su u pitanju prefabrikovani elementi kao osnovni moduli od kojih se fasada zatvara. Ovom prilikom `elimo da vam predstavimo projekat poslovnog kompleksa LVM u Munsteru u Nema~koj na kome je primenjen sistem prefabrikacije za konstrukciju i monta`u fasada.

Konstrukcija i monta`a fasada navedenog objekta je izvedena od termi~ki prekinutih profila baziranih na seriji SCHĂœCO ROYAL S 70.I. koji ima od poda do plafona obe{ene ugla~ane ventile koji mogu da se otvore zbog provetravanja i radi pristupa vazdu{nom prostoru izme|u slojeva ili fiksiranih staklenih delova. Spolja{nji sloj je napravljen od jednostrukog okna bez ramova debljine 12 mm oja~anog sigurnosnog stakla pri~vr{}enog na vertikalne aluminijumske trake uz pomo} potpornih zetega. Dva sloja su povezana na vrhu na rastojanju od 1,5 metra uz pomo} metalnih aluminijumskih konzola, a na dnu sa re{etkama koje formiraju staze za hodanje u vazdu{nom prostoru.

112

A

A - Sekcija fasade objekta B B - Pogled sa strane i odozgo duplog podupira~a C - Vertikalni deo sekcije D - Horizontalni deo sekcije

C

D

Ventilacija i toplotni koeficijent duple fasade Sanduci za ventilaciju sa spolja{njim ventilacionim re{etkama za ki{u, sa probu{enim rupama u desnoj polovini vrha svake jedinice i u levoj polovini donjeg dela, imaju za posledicu dijagonalni protok vazduha u prostoru vazduha izme|u dva sloja fasade.

Drugim re~ima, uvodne i izvodne rupe za ventilaciju u jedinici su smaknute jedna od druge da bi spre~ile, koliko je to mogu}e, E ono {to je poznato kao recirkulacija (odnosno da E - Dijagram koji pokazuje kori{}eni vazduh kretanje ventilacije u duploj fasadi ulazi u gornje prostorije). Prilikom labolatorijskih testova stopa recirkulacije je bila 15%. O~ekivani zimski srednji koeficijent duple fasade kequiv.fasade je 1,2 W/m2K. Sve do 1996. godine, kompleks zgrada firme LVM Insurance se uglavnom sastojao od slede}ih delova:

Kompleks zgrada pre pro{irenja • bloka od 10 spratova izgra|enih 1967. (ovde nazna~en kao gra|evinski deo B) sa apartmanom za rukovodioce u paviljonu koji je isturen u odnosu na ostali deo zgrade; • zgrade od 4 sprata kao dogradnje u obliku krsta i zgrade od {est spratova u obliku sa}a, izgra|enih 1977; • od {estospratnice oblika slova U sagra|ene 1987. po planovima HPP Hentrich-Petschnigg & Partners iz Dizeldorfa.

Tr o u g l a s t a ~etvorospratna zgrada je dodata 1994. godine na zapadnoj strani ulice Stauffenberg Str., opet po planovima firme HPP.

Koncept arhitektonskog re{enja i projekta Arhitekte su razmatrale koncept ~etvorospratnog pro{irenja na vrhu gra|evinskog dela B sa preovla|uju}im zastakljenim krovom iznad radnih povr{ina i soba za konferencije za menad`ment na XIII i Monta`a jedinice duple fasade XIV spratu. Spratovi ispod i ostali spratovi do 18-og sprata tornja (gra|evinski deo A) trebali su da sadr`e normalne kancelarije. Kako bi se obezbedilo da glavni ulaz sa Stauffenberg ulice bude vidljiv sa Kold-Ring-a, najni`a dva sprata tornja su zastakljena, ali ipak projektovana da budu otvorena, i da deluju kao da su bez tavanice.

Kako bi se obezbedili: • nizak nivo spolja{nje buke koji dolazi od strane Kold-Ringa i Stauffenberg ulice; • prirodna ventilacija u kancelarijama, nezavisna od stvarnih vremenskih uslova i vetra; • optimalna »spolja{nja« pode{avaju}a za{tita od sunca u obliku horizontalnih greda.

Gra|evinski delovi A i B su konstruisani koriste}i takozvane duple fasade. Ovaj tip konstrukcije obezbe|uje prostor izme|u spolja{njih i unutra{nji slojeva u koje mogu da u|u radnici radi odr`avanja i ~i{}enja i koji je povezan sa spolja{njim vazduhom ali ima jako izra`en efekat prigu{enja prilikom visokog pritiska od vetra i razlika u pritiscima (pljuskovi i jaki naleti vetra). Kancelarije se mogu provetravati prirodno putem otvaranja unutra{njeg sloja.

?

AG magazin

Podu`ni i popre~ni preseci zgrade A i B

Klijentov projektni zadatak Projekat pro{irenja uklju~ivao je pro{ireni posao rekonstrukcije i dodatak na vrh blokovske zgrade iz 1967. kao i 20-o spratni blok u obliku tornja (nazna~en ovde kao gra|evinski deo A) umesto paviljona koji sadr`i apartman za menad`ere.

Menad`ment bi se preselio na gornja dva sprata pro{irenja, tj. na vrh gra|evinskog dela B. Glavni ulaz iz ulice Strauffenberg Str. u pro{irenje iz 1977. i novi ulazni hol projektovan od strane HPP-a bi ostali isti.

Za sve ostale podatke i informacije vezane za navedeni proizvodni program obratiti se na: SCHÜCO International KG, Narodnog fronta 45/11, 11000 Beograd Tel.: 011/ 361-94-28 i 361-92-28; fax: 011/ 657-858

113

99

99

O D L I ^ N O

I Z O L U J E

A

N E

G O R I

CONLIT protivpo`arna za{tita Kamena vuna vrhunskog kvaliteta – V deo

N

astavljaju}i zapo~etu pri~u o kamenoj vuni danskog koncerna ROCKWOOL, u ovom broju AG magazina predstavljamo sistem CONLIT za protivpo`arnu za{titu gra|evinskih objekata.

Tehni~ki zahtevi za gra|evinske elemente su razli~iti (po DIN 4102): Klasa protivpo`arnosti F 90 plafon: 90 minuta spre~iti prodor vatre i dima, pove}anje prose~ne temperature Neizlo`ene strane plafona za max. 140ºC iznad temperature okoline F 90 ~eli~ni profil: zagrevanje ~eli~ne konstrukcije na max. 500ºC nakon 90 min.

L 90 ventilacioni kanali: zagrevanje kanala za max. 100ºC nakon 90 min.

R 90 cevne obloge: zagrevanje cevi za max. 140ºC nakon 90 min.

^elik kod odre|ene temperature po~inje da gubi svoja mehani~ka svojstva (~vrsto}u). Navedena temperatura kod uobi~ajenih gra|evinskih ~elika iznosi

114

Primer prora~una U/A vrednosti

Za{tita konstrukcije ~eli~nih stubova

Obloga CONLIT 150/150U/150P 10 mm CONLIT-a odgovara protivpo`arnoj za{titi od 25 mm obi~nog betona oko 500ºC. Po`ar je jedna od situacija kada dolazi do nekontrolisanog porasta temperature konstrukcije. Da bi se kod mogu}eg po`ara spre~io uticaj temperature na ~eli~nu konstrukciju, potrebno je izvesti protivpo`arnu za{titu (oblogu) ~eli~ne konstrukcije.

Odre|ivanje debljine za{titne obloge zavisi od faktora profila (U/A vrednost) koga {titimo, tj. o odnosu opsega na koji deluje po`ar i preseka zagrejavane povr{ine.

ROCKWOOL proizvodi za protivpo`arnu za{titu ~eli~nih konstrukcija, klima kanala, betonskih konstrukcija, cevnih prodora i kablovskih prolaza garantuju: • minimalne tro{kove kompletnog sistema; • malu debljinu obloge; • lagane proizvode: 165 kg/m3; • jednostavnu monta`u ru~nim alatom; • individualne konstruktivne detalje.

O D L I ^ N O

I Z O L U J E

ROCKWOOL Komercijalni zastupnik za Jugoslaviju Tel./fax: 011/ 556-490 Gsm: 064/133-5005 E-mail: rockwool.m@yubc.net Ovla{}eni distributeri: »KOPAONIK« Beograd - 011/ 633-855 Zaje~ar - 019/ 421-086 U`ice - 031/ 564-022 Kraljevo - 036/ 339-501 Ni{ - 018/ 581-264 »KARAORMAN« Beograd Tel.: 011/ 764-776 »DINAGENT« Beograd Tel./fax: 011/ 3440-802

116

Primeri protivpo`arne za{tite CONLIT plo~ama i cevnim segmentima

A

N E

G O R I

aktuelnosti

Provera na tr`i{tu Redovna Skup{tina udru`enja ciglara Srbije – »SIG«

P

ozdravljaju}i u~esnike godi{nje Skup{tine »SIG«-a generalni dirkektor AD »Potisje Kanji`a« I{tvan Jenei je naglasio da je njihovom kolektivu posebna ~ast {to je doma}in ovog skupa. »Povod je stogodi{njica postojanja na{e firme, a istovremeno Zavod »Banja Kanji`a« ove godine slavi jubilej - 90 godina postojanja.

Ono {to je zajedni~ko za oba jubileja, to je da je osniva~ »Potisja Kanji`a« i »Banje Kanji`a« bio isti ~ovek, gospodin Herman Grinfeld, koji je imao viziju da zemlja mo`e ljude da prehrani, da ih le~i i omogu}i im izgradnju toplih domova od kvalitetne gline«, rekao je Jenei.

Direktor Udru`enja »SIG« Vladimir Deni} predstavio je rezultate industrije glinenih proizvoda u pro{loj godini.

Ukazano je da se proizvodnja kod zidnih i tavani~nih materijala smanjila za 9% u odnosu na prethodnu, da je ukupna realizacija manja za 3% dok su zalihe gotovih proizvoda smanjene za 14%. Povoljnija je situacija kod crepa sa pove}anom proizvodnjom od 1%, pove}anim zalihama za 44% i smanjenom realizacijom za 2%. Prema ovim pokazateljima, konstatovao je Deni}, u ciglarskoj industriji situacija ne bi trebala da bude lo{a, ali prema stvarnom stanju ona postaje zabrinjavaju}a. »Utisak je da su zalihe mnogo ve}e nego {to kazuju statisti~ki podaci. Postoje i zalihe kod trgovinskih organizacija i nema uslova da se one smanje u naredna dva do tri meseca, pa o~ekujemo pogor{anje situacije« - ukazao je Deni}.

U Kanji`i je 13. marta 2003. odr`ana redovna godi{nja Skup{tina udru`enja ciglara Srbije – »SIG«. U Zavodu za specijalizovanu rehabilitaciju »Banja Kanji`a«, doma}in ciglara iz Republike bilo je Akcionarsko dru{tvo »Potisje Kanji`a« koje ove godine obele`ava zna~ajan jubilej stogodi{njicu postojanja.

Dok je u ranijem periodu bio problem proizvesti, sada sve ve}i problem postaje prona}i kupca za ciglarske proizvode, pa se u ovoj grani ose}a po~etak delovanja tr`i{ta jer je ve}a ponuda od potra`nje. Jo{ uvek ne dolazi do izra`aja kvalitet proizvoda, ali }e proizvo|a~i gra|evinskog materijala sve vi{e biti prinu|eni da postizanje kvaliteta bude prioritet. Ukazano je i na pojavu iz pro{le godine da su, od strane pojedinih proizvo|a~a, cene nekih ciglarskih proizvoda smanjivane i za 50% {to dovodi do nelojalne konkurencije na tr`i{tu, jer se roba prodaje ~ak ispod cene ko{tanja. ^lanovi Skup{tine su usvojili izve{taj o radu Udru`enja u pro{loj godini i programske zadatke za ovu godinu, koji predstoje industriji glinenih proizvoda u Srbiji. U ime Udru`enja »SIG« koje postoji 35 godina, direktor Vladimir Deni} uru~io je I{tvanu Jeneiu, generalnom direktoru AD »Potisje Kanji`a«, umetni~ku sliku povodom jubileja kanji{kog giganta koji je u Udru`enju ciglarske industrije Srbije »SIG« uspe{an ~lan od osnivanja ove asocijacije, a poklon doma}inima uru~io je i direktor »Opeke« iz Smederevske Palanke. »Veliko nam je zadovoljstvo {to smo za 35 godina mogli da delimo sudbinu ciglarstva u Srbiji, rekao je I{tvan Jenei, zahvaljuju}i na poklonima. »U proteklom periodu niko nas nije pomagao, a mi smo pokazali da smo vitalna grana industrije, da umemo i mo`emo sami, {to smo potvrdili i u najte`im vremenima kada je najva`nije bilo opstati. Po{to smo u vreme pre`ivljavanja tehnolo{ki zaostajali, nadam se da dolazi bolje vreme koje }e omogu}iti ulaganje u razvoj.

Moramo imati mnogo vi{e sluha prema zahtevima tr`i{ta, kako bismo mogli da se nosimo sa najavljenom i o~ekivanom inostranom konkurencijom!

?

AG magazin

117

predstavljamo vam

HY UN

DAI siste mi hla| e n ja

Vode}i kandidat

H

YUNDAI koristi savremenu tehnologiju koja omogu}ava uno{enje znatno vi{e sve`ine u prostor, kontroli{u}i ugao i brzinu zakrilaca ventilatora. Na ovaj na~in smo se pribli`ili prirodi i prirodnom ose}aju sve`ine povetarca.

HYUNDAI air conditioner minimizira razliku temperatura vi{ih i ni`ih ta~aka u prostoru, stvaraju}i pritom ambijent prijatniji za ~oveka.

Dvostruko zakrivljeni izmenjiva~ toplote doprinosi kompaktnom i stilizovanom izgledu a zaobljeni oblik daje harmoni~an izgled HYUNDAI klima ure|aju. Novi asimetri~ni zakrilci obezbe|uju smanjenje buke u odnosu na do sada kori{}ene ravne zakrilce. Ovo unapre|enje protoka vazduha znatno smanjuje buku koja je prouzrokovana otporom vazduha.

I hidrofilno za{ti}ena aluminijumska rebra tako|e smanjuju otpor vazduha i time pobolj{avaju koeficijent razmene toplote. Dvostruko zakrivljeni izmenjiva~ toplote maksimalizuje povr{inu na kojoj se vr{i izmena toplote, {to rezultuje ve}om efikasno{}u i {tednjom elektri~ne energije.

Nova konstrukcija cevi za provo|enje freona dopu{ta da se rashladna te~nost ravnomerno rasporedi do sva tri segmenta izmenjiva~a toplote i time omogu}uje optimalnu izmenu toplote. @eljena temperatura (bilo da se radi o hla|enju ili grejanju) mo`e biti vrlo brzo dostignuta kada se koristi ova opcija. Sistem velike snage hla|enja i grejanja se aktivira u

118

Pionirski poku{aji privatnih preduzetnika, da na na{e tr`i{te plasiraju proizvode svetske klase, poslednjih godina posti`u prili~no dobre rezultate. Jedan od njih je i plasman klima ure|aja renomiranih svetskih proizvo|a~a, koji nastoje da na na{em tr`i{tu ponude kvalitetne proizvode, modernog dizajna i prihvatljivih cena. Takav proizvod je i HYUNDAI air conditioner, ure|aj koji simulira prirodno strujanje vazduha u prostorijama.

Preduze}e Sebra nastoji da HYUNDAI air conditioner pribli`i potro{a~ima i pripremi ih za nastupaju}e tropske dane a sa ovim programom zadovoljava sve kriterijume koji su od presudnog zna~aja za kupce - kvalitet, cenu i servis sa ugradnjom.

trajanju od 15 minuta, bez obzira na pode{enu temperaturu.

Po isteku ovog vremena, ure|aj se automatski vra}a na prethodno izabrani re`im rada.

Novom konstrukcijom ventilatora, protok vazduha kroz ure|aj je pove}an za 10%. Prilikom izbora funkcije velike snage, pove}ava se i broj obrtaja ventilatora, {to prouzrokuje i pove}anje brzine strujanja vazduha tokom prvih 15 minuta delovanja.

predstavljamo vam

HYUNDAI klima ure|aji imaju sposobnost pam}enja zadatih parametara u slu~aju prekida rada iz bilo kog razloga. Posle prekida, ure|aj nastavlja da radi u skladu sa prethodno pode{enim re`imom.

Ova funkcija je pridodata uobi~ajenim re`imima niskog, srednjeg i visokog protoka vazduha.

Potrebno vreme za postizanje pode{ene temperature je smanjeno na 15 minuta. Re`im velike snage dosti`e zadate parametre br`e nego konvencionalni sistem.

HYUNDAI klima ure|aji su opremljeni sa troslojnim filterom za pre~i{}avanje i osve`avanje vazduha. Biolo{ki antibakterijski filter spre~ava pojavu bakterija i bu|i, koji {tetno uti~u na disajne organe.

Biolo{ki elektrostati~ki vazdu{ni filter uklanja ~estice pra{ine do 0,01 mm a biolo{ki deodoriraju}i filter efikasno uklanja razne mirise koji se zadr`avaju u klima ure|aju.

Generalni zastupnik SEBRA, nastoji da u svim segmentima svog poslovanja od istra`ivanja, preko razvoja, proizvodnje, pa sve do prodaje i postprodajnih usluga zadovolji potrebe kupaca.

BEOGRAD - Dalmatinska 17 Tel.: 011/ 30-30-190, 063/ 208-108

119 KLIMA URE\AJI SA BIOLO[KIM ANTIBAKTERIJSKIM FILTEROM

99

99

savremeni gra|evinski materijali

Geotekstil (II)

Du`i niz godina na na{im prostorima nismo bili u mogu}nosti da koristimo odre|ene savremene materijale koji svojim sastavom i ponu|enim prednostima, operativi i krajnjim korisnicima, nude neku vrstu prednosti i povoljnosti.

Kori{}enje ovih materijala - geosintetika, prvenstveno se poistove}uje u domenu gradnje putne infrastrukture, gde njihova primena odla`e vreme do po~etka prvih zahvata planiranih odr`avanja. Naravno da je spektar kori{}enja prednosti koje geosintetici nude vrlo {irok i bogat, i po pitanju vrsta projekata i po karakteristikama, pa zbog toga jedna ovakva kratka najava mo`e biti »ma~ sa dve o{trice«.

Izme|u ostalog i zbog `elje da se ovim materijalima ozbiljnije pozabavimo i da ih malo detaljnije prika`emo, AG magazin nastavlja serijal tekstova o getekstilima. U ovom nastavku bi}e predstavljene teme o primeni geosintetika kod separacija, kod oja~anja tla i u izgradnji puteva!

U

vo|enje novih proizvoda industrije gra|evinskog materijala zahteva dosta vremena. Kada su geosintetici u pitanju, bilo je potrebno i dosta vremena da se specifi~ni problemi gra|evinske prakse prepoznaju i da se na bazi tehnolo{kih performansi materijala razvije {irok spektar proizvoda za re{avanje tih problema.

Geosintetici su gra|evinski materijali koji su po svojoj prirodi sinteti~ki materijali ili spojevi sinteti~kih i prirodnih materijala.

Isporu~uju se u obliku rolni, panela ili traka koje se u praksi {iroko koriste, prevashodno u geotehni~kim, hidrauli~kim, saobra}ajnim i ekolo{kim primenama. Danas je u svetu te{ko zamisliti bilo kakav ve}i zahvat u oblasti radova u tlu a da se pri tome ne koristi neki iz {iroke palete materijala koje nazivanmo geosintetici. Nagli rast njihove primene na tr`i{tu proizilazi iz toga {to geosintetici nude vrlo ekonomi~na re{enja ali u mnogim slu~ajevima presudno je to {to su ovi materijali ekolo{ki najprihvatljivije re{enje.

120

Budu}nost koja ve} traje Primena geotekstila u separaciji materijala Ima mnogo situacija kada separacija (odvajanje slojeva) mo`e da se izvede geotekstilima. Razlozi separacije jednog materijala od drugog mogu biti razli~iti i postoje tri klasi~na slu~aja: • zemlja od zemlje • zemlja od kamena ili agregata • asfalt od asfalta

savremeni gra|evinski materijali

Tipi~ni primeri primene geotekstila vide se u razdvajanju zemljane podloge od kamene baze na putevima, parkinzima, trotoarima i sl. U ovim slu~ajevima, kombinuje se efekat prodiranja agregata u zemljanu podlogu i infiltriranje ~estica tla u kamenu podlogu ~ime se smanjuje propustljivost sloja kamene baze ~ime se mo`e znatno smanjiti sposobnost oticanja vode koja dolazi u njega. Voda koja se zadr`ava smanjuje ~vrsto}u sloja, dovodi do dodatnih sleganja, efekata smrzavanja i ubrzanog razaranja nose}eg sloja.

Separacija na nasutim branama Kompleksnost savremenih zemljanih brana zahteva da se velike koli~ine zemljanih materijala transportuju, naj~e{}e sa razli~itih pozajmi{ta, uz veliko anga`ovanje mehanizacije i ljudskog rada. Po{to su sastavljene od razli~itog materijala koji naj~e{}e dolazi sa razli~itih pozajmi{ta, eliminisanje nekih zona tranzicije u brani ima}e zna~ajnog efekta na ukupne tro{kove kao i na jednostavnost izvo|enja.

Geotekstili se koriste za eliminisanje celog sloja ili dela kamene osnove {to ima prvorazredni zna~aj za ni`e tro{kove ko{tanja materijala i rada prilikom ugradnje kao i samog vremena ugradnje. Njihovom primenom je mogu}e nanositi samo jedan sloj granularne mase umesto niza slojeva raznih granulacija.

Primena geotekstila u oja~avanju materijala Za ispitivanje karakteristika tla oja~anog tekstilom, B. B. Broms je vr{io ispitivanja triaksialnog testa smicanja na uzorcima sa i bez tekstila. Testovi su doveli do slede}ih zaklju~aka:

Kao sredstvo za separaciju, tekstil mo`e biti propustan ili nepropustan, ali za savremene konstrukcije, propustljivost je ipak po`eljna karakteristika, sve do granice do koje se ~vrsto}a tekstila mo`e o~uvati.

Separacija na `eleznicama Tipi~an presek pruge sastoji se od nabijene podloge, 15 do 40 cm nabijene kamene osnove, 15 do 55 cm kamenog balasta i nosa~a i {ina. Kamena osnova ima brojne funkcije kao {to su oja~avanje, kada je posteljica slabe nosivosti, za{tita tla od prodiranja agregata i obrnuto (separacija materijala) i brzo odvodnjavanje (drena`a).

Slika 1: Popre~ni presek pruge

• Napon loma se pribli`no udvostru~ava kada je tekstil pravilno ugra|en unutar uzorka; • Napon loma se ne menja bitnije kada je tekstil u ²mrtvim² zonama (na samom vrhu ili dnu), tj. kada je nepravilno ugra|en; • Materijal je ~vr{}i (ve}i modul elasti~nosti) kada je tekstil odgovaraju}e ugra|en.

121

KLIMA URE\AJI SA BIOLO[KIM ANTIBAKTERIJSKIM FILTEROM

savremeni gra|evinski materijali Primena geotekstila u konstruisanju puteva Opis primene tekstila u oja~avanju slabe podloge na putevima obi~no se vr{i primenom Busineskove raspodele napona u elasti~nom poluprostoru. Prema njemu, vertikalni naponi se ra~unaju prema formuli Grafi~ki prikaz raspodele napona od koncentrisane sile prikazan je na slede}oj slici:

Slika 2: Raspodela napona od koncentrisane sile Mada ne potpuno tehni~ki precizno, mo`e se re}i da se vertikalni napon znatno smanjuje postavljanjem tekstila. Tlo iznad tekstila se zamenjuje odgovaraju}im agregatom da bi efekat bio potpuniji.

Uloga tekstila u tlu mo`e se posmatrati i preko raspodele radijalnog napona u tlu koji se predstavlja formulom:

Direktno ispod sile, tlo je u pritisku. Smi~u}i naponi su maksimalni blizu povr{ine i opadaju sa dubinom. Tako|e se i {ire sa prose~nim uglom od 170. Prema ovom konceptu, a primenjeno na raspodeljeno optere}enje, vidi se da je cela povr{ina tla ispod optere}enja u zategnutom stanju. Primena tekstila za prihvat sila zatezanja mo`e u znatnoj meri da pove}a nosivost tla.

Slika 3: Uloga geotekstila u podlozi puta

122

Prvi eksperimenti savremenog doba sa primenom tekstila u konstruisanju puteva datiraju iz 1926. godine kada je South Carolina Highway Department oja~avao puteve sa pamu~nim tkaninama. Na prethodno pripremljenu podlogu, polagala se tkanina koja je zatim polivana vru}im asfaltom. Do 1935. vr{eni su eksperimenti ~iji je generalni zaklju~ak bio da je tekstil smanjio pukotine i lomove.

Od tog vremena, saobra}aj je veoma napredovao a sa njime i konstrukcija puteva. Dana{nji tipi~ni presek kolovozne konsturkcije sastoji se od zbijenog podtla, osnove od kamenog naba~aja i habaju}eg sloja. Na tlu lo{ih karakteristika, koristi se i dodatni sloj izme|u podtla i kamenog naba~aja. Faktori koji su od zna~aja pri projektovanju ovakvih konstrukcija su slede}i: • Pogodnost podtla meri se faktorom CBR; • Debljina kamenog naba~aja odre|uje se prema kvalitetu podtla i intenzitetu saobra}aja koji se predvi|a; • Tip habaju}eg sloja odre|uje se na osnovu planiranog intenziteta saobra}aja i uslova okoline.

Kada se geotekstil postavlja izme|u sloja podtla i kamenog naba~aja, ostvaruju se dve osnovne funkcije:

• Tekstil deluje kao separator izme|u sloja kamena i tla, spre~avaju}i me{anje ta dva sloja. Ovime se {titi od gubitka potrebne vodopropustljivosti sloja od kamena kao i od gubljenja materijala usled prodiranja u mek{e tlo; • Kada je podtlo slabih karakteristika, ono je naj~e{}e i podlo`no zbijanju. U tim slu~ajevima, geotekstili slu`e za oja~avanje takvog tla.

Procedura postavljanja geotekstila sastoji se u slede}em: • Samo mesto postavljanja mora da se o~isti od drve}a, o{trih objekata, ru{evina, `bunja i ostalih objekta koji mogu da prouzrokuju da se tkanina pocepa ili da se u znatnoj meri nagomila kada se kameni naba~aj nanese; • Ukoliko je dostupan prilaz gra|evinskoj mehanizaciji, dobro bi bilo da se izvr{i izravnavanje i zbijanje tla; • Tkanina se prevla~i preko tla ru~no ili kori{}enjem menanizacije. Ukoliko se koristi mehanizacija, treba paziti da to~kovi ne pokidaju tkaninu; • Tekstil se postavlja sa preklapanjem jedne rolne sa drugom. Veli~ina preklapanja zavisi od vrste tkanine i vrste podtla ali je naj~e{}e data u tehni~kim specifikacijama od strane proizvo|a~a. Tipi~na preklapanja kre}u se od 20 do 80 cm; • Na razastrtu tkaninu radi se nasip od kamenog naba~aja. Pri tome treba biti pa`ljiv pri istovaru kamena na tekstil i kod manipulacije vozilom na tekstilu.

Razastiranje kamena vr{i se dozerom pri ~emu no` dozera treba dr`ati dovoljno visoko od tkanine; • Po grubo razastrtom kamenu, grejderom se radi fino planiranje, nakon ~ega sledi zbijanje kamenog naba~aja; • Polaganje habaju}eg sloja radi se na standardni na~in:

Op{irnije u

AG magazinu broj 3

Slika 4: Na~ini ankersanja geoteksila u podlozi puta (nastavi}e se...)

?

Predrag Petronijevi}, dipl.ing.gra|. e-mail: pecap@grf.bg.ac.yu

A.P. Company d.o.o.

Ul. Koste Tau{anovi}a 2 11000 Beograd Tel./Fax: 011 444 79 12, 011 431 481 E-mail: preda@EUnet.yu

123 KLIMA URE\AJI SA BIOLO[KIM ANTIBAKTERIJSKIM FILTEROM

predstavljamo vam

Typar SF geotekstil Za one koji tra`e vi{e energije

G

eotekstil Typar SF, koji proizvodi svetski hemijski gigant DuPont iz Luksemburga, pripada grupi netkanih geotekstila. Izra|uje se od 100% polipropilena sa kontinualnim termi~ki vezanim vlaknima. Funkcije Typar SF geotekstila: · separacija · stabilizacija · filtracija · drena`a · za{tita

vode je omogu}ena kroz ceo eksploatacioni period. Typar SF se kao sloj za separaciju i stabilizaciju primenjuje kod konstrukcija puteva, `elezni~kih pruga, aerodromskih pista, parkinga, poplo~anih prilaznih puteva.

Separacija i stabilizacija Kao separator Typar SF spre~ava gubitak (me{anje) agregata u podtlo, pove}ava kompaktiranje podloge, nosivost, otpornost na pojavu kolotraga i otpornost na mr`njenje agregatne baze. Typar SF pove}ava op{tu stabilnost konstrukcije pove}anjem nosivosti tla, redukcijom razli~itih sleganja i pove}anjem otpornosti na pojavu kolotraga.

Filtracija Typar SF obezbe|uje efikasan filtracioni sistem kreiranjem prirodnog filtera od tla. Kako voda prolazi iz tla kroz Typar SF u drena`ni sistem ona u po~etku ispira fine ~estice tla. Ovo uzrokuje formiranje »premo{}uju}e mre`e« od ve}ih deli}a tla, uz Typar SF, {to kasnije predstavlja prirodni filter. Ovakvim

Kolotrazi se pojavljuju kao rezultat transporta preko strukture puta. Ovo optere}enje izaziva zatezanja u ravni i aktivira odgovaraju}e membranske i oja~avaju}e mehanizme. Visok stepen krutosti (inicijalni modul materijala) pri projektovanim optere}enjima koja se o~ekuju tokom eksploatacionog veka geotekstila od vitalnog je zna~aja za redukciju kolotraga i deformacija. Kako je Typar SF vodopropustljiv filtracija

124

kombinovanjem geotekstila i prirodnog filtera automatski se zaustavlja sufozija i obezbe|uju stabilni filtracioni uslovi tokom vremena. Permeabilnost sistema tlo-geotekstil odre|ena je permeabilno{}u samog tla. Typar SF je zna~ajno propustljiviji od tla tako da je u potpunosti podoban za filtraciju. Kako je prethodno presovan i ima malu debljinu (posebno u pore|enju sa ostalim vrstama geotekstila sli~ne mase po jedinici povr{ine)

ne zapu{ava se jer se deli}i tla ne zadr`avaju u njegovoj tankoj strukturi. Iz istog razloga Typar SF zadr`ava permeabilnost pod optere}enjem jer se njegova veli~ina pora ne menja ~ime se osigurava efikasna filtracija tokom eksploatacionog veka. Veliki broj pora i njihova nasumi~na raspodela ~ini Typar SF strukturu sli~nu prirodnoj strukturi tla. Kao filter Typar SF omogu}ava: • da fine ~estice ne migriraju u drena`ni sistem ili agregatni sloj; • nesmanjenu permeabilnost ~ak i pod pritiskom tla • prevenciju erozije · dugotrajnu filtraciju.

Drena`a Pod drena`om se podrazumeva odvo|enje vode ili neke druge te~nosti. Geotekstil se samostalno ne mo`e koristiti za drena`u jer ne poseduje dovoljan drena`ni kapacitet. Da bi se postigao potreban kapacitet drena`e izra|uju se kombinovani drena`ni sistemi sastavljeni od nesti{ljivog drena`nog jezgra i jakog, robustnog geotekstilnog filtera kao {to je Typar SF. Ovde je od izuzetnog zna~aja mala deformabilnost Typar SF geotekstila pri eksploatacionim optere}enjima, jer se zahvaljuju}i njoj, obezbe|uje prakti~no nesmanjena zapremina drena`nih kanala kombinovanih sistema, pod optere}enjem (slika 3).

Koncept apsorpcije energije je jedna od najva`nijih tema koja se razmatra za Evropsku klasifikaciju geotekstila.

Svi geotekstili imaju karakteristi~ne krive napon-dilatacija koje govore o njihovim mehani~kim osobinama i pona{anju. Sa krive se vidi da geotekstil Typar SF ima dilataciju pri lomu ve}u od 50%, ~vrsto}u na zatezanje jednaku onoj kod mehani~ki vezanih geotekstila i visok inicijalni modul (strmu krivu pri dilataciji do 5%). Ovakav optimalan balans osobina pokazuje presti`ne karakteristike Typar SF geotekstila u svim funkcijama koje se od njega o~ekuju. Visok inicijalni modul uzrokuje male deformacije pri optere}enjima tokom instalacije, a samim tim smanjenu mogu}nost pojave kolotraga. DuPont je projektovao Typar SF u cilju dobijanja najbolje kombinacije osobina, koje obezbe|uju odli~ne karakteristike geotekstila: · visoku apsorpciju energije · visok inicijalni modul · visoku elongaciju (vi{e od 50%) · dugotrajnu filtraciju · uniformnost.

Za{tita

Kao filterski sloj kod drena`nih sistema Typar SF se primenjuje za: drena`u kanalima, vertikalnu drena`u, poljoprivrednu i cevnu drena`u, putnu drena`u, drena`u in`enjerskih objekata, drena`u zaseka, drena`u zidova...

Koncept apsorpcije energije Da bi tokom eksploatacionog veka bilo koji geotekstil mogao da vr{i svoju funkciju mora posedovati sposobnost da ostane neo{te}en nakon perioda ugradnje. Zato je DuPont, u saradnji sa vi{e nezavisnih me|unarodnih institucija, eksperimentalno ispitivao rezli~ite vrste geotekstila tragaju}i za onim svojstvom geotekstila koje ima najve}u otpornost na o{te}enja prilikom ugradnje. Kao rezultat ovih istra`ivanja DuPont je razvio KONCEPT APSORPCIJE ENERGIJE. Apsorpcija energije predstavlja povr{inu ispod krive napondilatacija (slika 4). [to je ve}a vrednost apsorpcije energije ve}a je otpornost geotekstila na o{te}enja tokom instalacije.

Ovo je utvr|eno nezavisnim studijama. Iz ovog razloga

Zbog velike otpornosti na o{te}enja prilikom ugradnje Typar SF obezbe|uje za{titu geomembrana i geosinteti~kih sistema.

DuPont kvalitet proizvodnje osigurava odli~nu uniformnost proizvoda, ~ime se garantuje stalnost karakteristika u celoj rolni geotekstila. Typar se proizvodi u skladu sa: • Standardom kontrole kvaliteta ISO 9001 • Standardom za{tite okoline ISO 14001 · EMAS Prakti~ne prednosti: • Jednostavno rukovanje. Rolnu mogu lako nositi dve osobe.

Se~enje materijala je vrlo jednostavno • Jednostavno postavljanje • Kako ne upija vodu i ne mrzne jednostavan je za postavljanje i u zimskim uslovima • Pojednostavljena logistika. Zbog male debljine zauzima malo mesta, potrebno je manje skladi{nog prostora a transport je olak{an; • Veliki izbor dimenzija. Typar SF proizvodi se u 13 razli~itih tipova, mase od 68 do 375 g/m2, ~vrsto}e na zatezanje od 3,4 do 30 kN/m, otpornosti na probijanje CBR od 500 do 4325 N. Za sve dodatne tehni~ke i komercijalne informacije mo`ete se obratiti na e-mail adrese: m.bakrac@resinex.co.yu ili s.babic@resinex.co.yu ili na adresu: RESINEX d.o.o.

Balkanska 29/III 11000 Beograd Tel./fax: 011/ 681-860, 681-963

125

FRANCUSKI KAMINI

UGRADNI USISIVAČI idealni za ugradnju u:

Op{irnije u - stanove magazinu - porodične kuće i vile AGbroj 9 - hotele i restorane - kancelarijske prostorije - banke - bioskope...

Potpuno različiti od svih klasičnih usisivača.

Tražimo saradnike za lokalnu distribuciju.

Miloša Zečevića 12 Beograd tel/fax: 011 419699 mobil: 063 204355

Enterijeri, spu{teni plafoni, zavr{na obrada zidova, spatulato, gipsani elementi, ornamentika, rasveta, elektro instalacije CHIPO LIGHTING Beograd, Ju`ni bulevar 20 Tel./fax: 011/ 444-5-741

PROTIVKLIZNE TRAKE

Zatvorena lo`i{ta - najefikasnije grejanje DECOTHERM lo`i{te sa kotlom za eta`no grejanje

Beograd, Knez Mihailova 21a, TC Milenijum Tel./fax: 011/ 627-935 www.beofabrilor.co.yu e-mail: beofab@yubc.net

126

3M OVLA[]ENI DISTRIBUTER za 3M MOPEX - Beograd, Zmaj Jovina 3/III, tel.: 011/ 3284-778; Mobtel: 063/ 248-262

SALONI ITALIJANSKE KERAMIKE Italijanske kerami~ke i granitne polo~ice Hidromasa`ne kade, tu{ kade i kabine, sanitarije BESPLATAN PREVOZ - VRHUNSKI KVALITET

Beograd, Strahinji}a Bana 3, tel./fax: 011/ 185-603 Beograd, Vojislava Ili}a 13, tel./fax: 011/ 34-34-321 Novi Sad, Jovana Cviji}a 46, tel./fax: 021/ 337-704

www.nenajo.com

KAMINI i PE]I Ekskluzivni distributer italijanske firme

Skipper d.o.o. - Beograd, ^ingrijina 11/5a Tel.: 011/ 401-104, fax: 011/ 412-373 e-mail: skiper@.eunet.yu www.yuyellow.com/skiper

Ukoliko `elite da poru~ite prethodne brojeve u kvadrati}e upi{ite broj komada AG broj 1 x

AG broj 2 x

AG broj 3 x

AG broj 4 x

AG broj 5 x

AG broj 6 x

AG broj 7 x

AG broj 8 x

AG broj 9 x

AG broj 10 x

PORUD@BENICA Prethodne brojeve AG magazina mo`ete kupiti u Beogradu u ulici Vojislava Ili}a br. 1 ili poru~iti telefonom - 011/ 444-89-87.

Pretplatu za narednih 8 brojeva ostvari}ete ukoliko po{tom (na adresu: AG magazin Ma~vanska 21, 11000 Beograd) ili faksom (011/ 444-89-87) po{aljete popunjeni pretplatni kupon. Ukoliko ne `elite da ise~ete pretplatni kupon, po{aljite fotokopiju.

AG broj 11 x

Ako `elite da poru~ite vi{e od jednog primerka AG magazina u kvadrati} upi{ite broj primeraka

Poru~ujemo narednih 8 brojeva AG magazina, po~ev{i od broja 13, po ceni od 720 din. + PTT tro{kovi od 240 din., ukupno 960 din.

Naziv firme

Datum

Ime i prezime Puna adresa

Telefon i fax E-mail

Potpis i pe~at