Page 1

stručna revija April 2017. broj: 82 besplatan primerak ISSN 1820-0257

Dosije školstvo i poljoprivreda

Čudesne Proređivanje semenke zdravlja plodova jabuke Lan

kako, kada, zašto?


SADRŽAJ

03

04

Reč urednika

Sa Agro meridijana

10

14

06

08

EXPO X

ORIGINAL Srbija

Debut Duo Active

Priprema za drugu deceniju

Sremski kulen

Debitant, ali u glavnoj ulozi

18

23

27

Agro IT Svet

30

Gljive kao biološki agensi za kontrolu štetnih organizama

AgroSavet

38

42

45

53

Villager servis trening 2017

Stranica za tehnologe

Dosije

AgroStatistika

56

60

64

Ekološke crtice

68

Čudesne semenke zdravlja

Stočarki kutak

ZP hibridi kukuruza

Aminokiseline i njihov značaj

Kako, kada, zašto?

školstvo i poljoprivreda

Lan

70

74

Pčelarenje

NS seme hibridi kukuruza za setvu u 2017. godini

Proređivanje plodova jabuke


2 AGROSVET 82 Stručna revija ISSN 1820-0257 Izdavač: Agromarket doo Adresa: Kraljevačkog bataljona 235/2 34000 Kragujevac tel: 034/308-000 fax: 034/308-016 www.agromarket.rs Distributivni centri: Kragujevac: 034/300-435 Beograd: 011/404-82-83 Valjevo: 014/286-800 Niš: 018/514-364 Subotica: 024/603-660 Zrenjanin: 023/533-550 Sombor: 025/432-410 Sremska Mitrovica: 022/649-013 AGROMARKET BIH: Bijeljina: +387 55/355-230 Banja Luka: +387 51/535-705 Sarajevo: +387 33/407 480 AGROMARKET CRNA GORA Danilovgrad: +382 20/818-801 AGROMARKET KS Priština +386 49/733 814 Direktor, glavni i odgovorni urednik: Dragan Đorđević dipl. ing. polj. Grafički urednik: Danijela Nela Vojkić Redakcija: Dr Ivan Krošlak Dragan Lazarević Radmila Vučković Miloš Stojanović Momčilo Pejović Goran Radovanović Veselin Šuljagić Duško Simić Milan Sudimac Ivan Valent Bojana Stanković Igor Šćekić Olivera Gavrilović Sekretar redakcije: Dušica Bec Štampa: Color Print, Novi Sad Tiraž 7000 primeraka


REČ UREDNIKA rveni, tamno i svetlo zeleni, plavi, C žuto-plavi, oranž traktori veselo špar-

taju oranicama, i voćnjacima širom Srbije. Njima upravljaju proizvođači odlučni da seju, sade, prskaju baš ono za šta veruju da će ove godine biti profitabilno i doneti im preko potrebnu stabilnost i sigurnost za naredne godine. Na čemu zasnivaju svoj optimizam u baš taj usev, zasad? Sopstvenom iskustvu, TV propagandi, savetu stručnjaka, pogledu u komšijske njive, praćenju stanja na tržištu... Verovatno od svega po malo. Zbog toga prenosimo vest u celini: „Evropska komisija je 13. marta objavila kratkoročne izglede za ratarske kulture, maslinovo ulje, meso i mlečno tržište u EU za 2017-2018, potvrđujući da je smanjenje u snabdevanju mleka u EU krajem 2016. godine doprinelo značajnom oporavku EU cena mleka. Rast izvoza i domaća potražnja je dovela do rekordno visokih cena maslaca i značajnog oporavka cena sira. S druge strane, očekuje se da će cena obranog mleka u prahu ostati u sadašnjim okvirima s obzirom na visok nivo zaliha te da sezonski vrh otkupa mleka tek dolazi. Niske cene žitarica su uslovljene visokim zalihama i dobrim izgledima za novu žetvu. S druge strane, proizvodnja žitarica u EU smanjila se za 5,5 po-

sto u 2016/2017. To bi trebalo dovesti do usporavanja izvoza žitarica u EU. Žetva uljane repice u EU bi takođe mogla biti ispod proseka, ali, s obzirom na velike količine, došlo je tek do malih izmena cena. Cene šećera u EU uhvatile su korak s visokim svetskim cenama. Što se tiče maslinovog ulja, niska proizvodnja u sezoni 2016/2017, tačnije 13% ispod proseka zajedno sa niskim nivoom zaliha rezultirale su višim cenama. Proizvodnja mesa u EU dostigla je rekordan nivo u 2016. Izvoz svinjetine u Kinu uticao je na oporavak cena u EU, a nastavak dobrog izvoza govedine pomogao je održavanju cena u EU, dok je rast proizvodnje ovčjeg mesa usporen”. Naravno, njima nije interesantna proizvodnja malina, višnje, kupine, šljive, paradajza… Interesantna je nama, ali naš proizvođač ne zna da li je svo voće, smrznuto ili sušeno, izveženo, da li je u robnim rezervama dovoljno žita, ulja, šećera… Neko bi trebalo da kaže kako je u susedstvu s obzirom da ima dovoljno sličnosti u agroekološkim uslovima, pa i navikama. Ili su se promenili, a mi to nismo primetili. Neko da, ali ko? Možda mislite na AgroSvet. Što da ne, to pokušavamo već 13 godina.


4

Sa Agro meridijana Priredio: Dragan Đorđević dipl. inž. polj.

Nova vrsta bolesti preti usevima na Sredozemlju Nova, izuzetno destruktivna vrsta bolesti koja je prošle godine pogodila useve na Siciliji mogla bi se 2017. proširiti Sredozemljem i zapretiti prinosu i životima malih poljoprivrednika, upozorili su stručnjaci. Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) pozvala je države Europe i severne Afri-

ke da porade na sprečavanju da bolest žitne rđe ne preraste u epidemiju koja bi desetkovala proizvodnju hrane. Prošle su godine tom bolešću bile pogođene hiljade hektara polja pšenice na Siciliji, što je jedno od najvećih izbijanja žitne rđe u više od 50 godina, otkrivaju naučnici. “Nismo videli tako nešto u pet ili šest decenija”, rekao je za Thomson Reuters Foundation stručnjak iz Međunarodnog centra za kukuruz i pšenicu (CIMMYT), David Hodson. Analiza CIMMYT-a i univerziteta u danskom Aarhusu, objavljena u četvrtak u časopisu Nature, pokazala je da je epidemiju izazvala nova vrsta žitne rđe, gljivične infekcije koja u nekoliko nedelja može uništiti cele useve ako se ne spreči na vreme.

“Vrlo je agresivna”, upozorava Biagio Randazzo, agronom koji je prvi primetio tu bolest, dodajući kako su na Siciliji pogođene različite vrste durum pšenice koje se koriste za proizvodnju testenine, kao i neke druge vrste pšenice te ovas, odnosno zob. Spore žitne rđe prenose se vetrom, a 2017. bi te gljive mogle pogoditi useve u obližnjim državama poput Grčke, Albanije, Libije i Tunisa, tvrde stručnjaci, no ističu i da nije sigurno hoće li se zaraza proširiti jer je moguće da ti organizmi nisu preživeli niske zimske temperature. Patolog za biljke iz FAO-a Fazil Dusunceli ističe kako ta bolest posebno preti malim poljoprivrednicima u severnoj Africi čija je proizvodnja najveća u regiji.


5 Stručnjaci naglašavaju kako je za sprečavanje epidemije ključna rana primena fungicida, no malim poljoprivrednicima često nedostaje novac ili znanje za njihovu delotvornu upotrebu, tvrdi Dusunceli. Dodatni rizik predstavlja i nedavna pojava dve nove vrste žute rđe pšenice u nekim delovima Europe, Afrike i Azije, iako njihova opasnost još nije utvrđena. “Važnije je nego ikad da stručnjaci iz međunarodnih institucija i države koje proizvode pšenicu zajedno rade na zaustavljanju ovih bolesti”, istakao je Dusunceli. U zemljama u razvoju više od milijardu ljudi zavisi od pšenice kao prehrambenom i finansijskom izvoru, tvrdi FAO.

Pohranjeno novih 50.000 uzoraka u najveću banku biljnog semena Oko 50.000 novih uzoraka biljnog semena iz celog sveta pohranjeno je u najveću banku semena na svetu, otvorenu pre desetak godina na arktičkom ostrvu “za slučaj apokalipse”. Najveća banka biljnih gena na svetu otvorena je da u slučaju ratova ili velikih prirodnih katastrofa, spasi biljni svet od uništenja čuvajući uzorke semena iz svetske zbirke useva. Banka svetskog semena Svalbard nalazi se na ostrvu arhipelaga Svalbard, između kopnenog dela Norveške i Severnog pola i osmišljena je kao glavna rezerva drugim bankama semena u svetu.

Istraživački centar koji pospešuje poljoprivredu u sušnim područjima, prvi koji je podigao svoju kolekciju semena iz Banke Svalbard

2015. godine, vratio je u banku juče oko 15.000 uzoraka semena iz Indije, severne Afrike, Južne i Severne Amerike i sa Bliskog istoka.


6

EXPO X – priprema za drugu deceniju Na četvorodnevno (20.- 23. februar) druženje u hali 5 Begradskog sajma spuštena je zavesa. Deseti kućni sajam EXPO X u organizaciji kompanije Agromarket okupio je ove godine preko 2200 poslovnih partnera iz Srbije i zemalja iz okruženja u kojima postoji razvijena distributerska mreža kroz koju se poznati brendovi (Villager, FitoFert, AGM pesticidi…) ove kompanije nude krajnjim korisnicima. Takođe, poslovni partneri iz Francuske, Italije, Turske, Španije i drugih evropskih, ali i prekookeanskih zemalja, bili su u prilici da u kontaktu sa poslovodstvom kompanije razgovaraju o proširenju saradnje i osvajanju novih tržišta. Na sajmu su pored već poznatih proizvoda predstavljeni i novi, kao što su akumulatorski Villager program, Humi linija FitoFert, pesticidi iz Pogona za proizvodnju i formulaciju Bački Petrovac, seme strnina iz doradnih centara u Kikindi, Šapcu i Zaječaru. Treba podsetiti da je EXPO kućni sajam po drugi put u Beogradu okupio partnere iz Srbije, Bosne i Hercegovine – Republike Srpske, Slovenije, Crne Gore, Hrvatske, Kosova i da je u potpunosti i kvalitativno i kvantitativno zamenio pojedinačne sajmove koji su ranije organizovani u Kragujevcu, Banja Luci/Bijeljini i Podgorici. Ipak, najveća vrednost kompanije Agromarket leži u ljudskim resursima, pa je tako EXPO X bio prilika i za predstavljanje desetak mladih, školovanih saradnika koje su svoje prvo zaposlenje dobili u okviru brojnih distributivnih centara kompanije. Neizostavni deo sajma su prezentacije proizvodnih programa pojedinih sektora, pres konferencija za predstavnike brojnih štampanih i elektronskih medi-

Priredili: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj. Dušica Bec, prof IT Predrag Nikolić, dipl. ecc

ja koji redovno prate sajam. Naravno, za sve posetioce (ili one koji su želeli da se igraju) organizovana je nagradna igra. Ko je popunio anketni list i ubacio u kutiju, mogao je da se i nada nagradi. A nagrade su otišle u prave ruke: 1.nagrada: Akumulatorska kosačica Villy 4000E Biljana Pavlović iz Šapca; 2.nagrada: Multifunkcionalni trimer MBC 33E Bojan Marić iz Valjeva; 3.nagrada: Akumulatorska bušilica-odvijač VLN 321 Vladimir Manić iz Babušnice; 4.nagrada: KWS 10 vreća kukuruza Goran Kresoja iz Kule; 5.nagrada KWS 5 vreća kukuruza Deneš Nađ iz Čantavira; 6.nagrada KWS 3 vreće kukuruza Ljubodrag Kovačević iz Nove Varoši; 7.nagrada DuPont herbicid Arigo Ivan Bogdan iz Novog Sada; 8.nagrada DuPont herbici Principal plus Ivo Verhovec, Slovenija; 9.nagrada: FitoFert Speed 5 l Jovan Lukić iz Valjeva; 10.nagrada: FitoFert Humisuper Plus 5 l Dejan Slavković iz Ratine. Spuštena zavesa na EXPO X, automatski je predstavljala podignutu zastavicu za početak pripreme za EXPO XI, koji će predstavljati ulazak u drugu deceniju druženja sa poslovnim prijateljima. U međuvremenu, deo proizvodnog i prodajnog portfolija biće predstavljen na sajmu u Novom Sadu, Gornjoj Radgoni, Mostaru, Skoplju, Prištini…


8

Sremski kulen Kad se oko nečeg slože „svinjski“ i „vinski“ Srem Ako ste ikada imali priliku da probate Sremski kulen, sigurni smo da vam posle toga više ništa nije tako zapalilo nepca, raspalilo žeđ, probudilo glad i utolilo stras, kao ovaj, čuveni, po „njinom“, sremački kulen. Ne čudi to, u njega se umesilo sveg besa, oholosti, ludosti čuvene sremačke (iliti sremske) i tog kaprica što ga na svetu ima samo kod Sremica. Kažu Sremci, da na svetu postoji samo taj njihov kulen. Pa ga oni i zovu samo tako-kulen. Prvi ga put pominje još Vuk Stefanović Karadžić, u svom „Riječnik srpskog jezika“ iz 1852. godine. Sama reč kulen potiče od grčke reči „kolum“ (collum) koja znači debelo crevo, pa je kulen zapravo kobasica u de-

Ivana Tanurdžić, novinar

belom crevu. Čuvari ove tradicije okupljeni su u Udruženju Sremski Kulen, od aprila 2012. godine. Prethodno, pokrenut je i sproveden postupak zaštite oznake geografskog porekla Sremski kulen. Na današnji dan više od trideset proizvođača Sremskog Kulena, proizvodi i prodaje ovaj delikatesni proizvod upravo po recepturi koja je propisana i zaštićena elaboratom o zaštiti oznake geografskog porekla. Cilj im je da stvore što povoljnije uslove za razvoj poljoprivredne delatnosti i da sačuvaju Sremski kulen, suočeni sa istim problemima koji muče sve proizvođače proizvoda sa oznakom geografskog porekla- nepostojanje sistemske podrške, veliki broj falsifikatora za koje ne postoji sistem kažnjavanja, skupa i komplikovana proizvodnja koja nema adekvatnu kompenzaciju u prodajnoj poziciji proizvoda...


9 Ipak, ništa od navedenog ne predstavlja ni blizu izazov kao što je za Sremce njihova „Kulenijada“, manifestacija sa decenijskim stažom, na kojoj se uz tambure, vino i mezetluke, bira najbolji kulen za tu godinu. Prateći program je i takmičenje u „odoka“ pogađanju težine kulena, pa domaćini spreme posebno za ovu priliku, najlepše, najveće komade, izlože ih kao mladu pred udaju, pa se nadaju da će svi da potcene njegovo remek delo, a da se onda u čudu nađu kad čuju koliki je kulen u tog domaćina.

Prva „Kulenijada“ je održana na salašu Branka Hodoba u Sremskoj Mitrovici, 1999. godine. Hteli su Sremci da se konačno i zvanično zna ime i prezime onog ko pravi najbolji kulen. Brzo se vest pročula, pa su se svake godine prijavljivali novi majstori u nadi da će baš oni poneti laskavu titulu. Mesto „Kulenijade“ se menjalo: od salaša ‘’Hodoba’’, preko Hotela Srem, Bare Zasavice, pa sve do 9. „Sremske Kulenijade“, kada se preselila u Erdevik i ono je postalo tradicionalno mesto održavanja. Tajna Sremskog kulena je u jednostavnosti sastojaka i u veštini majstora koji ih meša. Sremski kulen se puni u prirodna slepa creva (tzv. kata). Presek mora da ima izgled mozaika od pravilno raspoređenih komada mišićnog tkiva crvene boje i čvrstog masnog tkiva beličaste boje. Omotač mora savršeno da prijanja uz nadev i prilikom sečenja ne sme biti šupljna niti delovi mozaika smeju da se razmazuju ili odvajaju. Miris kulena je miris dima, paprike i zrelog svinjskog mesa. Osnovna sirovina je svakako svinjsko meso i to meso sremskih svinja. Uvek su to velike, dugačke bele svinje,

sa širokim i velikim leđima, jer samo od dobre svinje može biti dobar kulen. Uz svinjsko meso, u kulen idu još samo dve stvari- so i ljuta paprika. Nakon punjenja, kulen se cedi i dimi desetak dana na dimu od suvog višnjinog, šljivinog ili bukovog drveta. Ukupno zrenje traje od tri do šest meseci, zavisi od veličine kulena, a veličina se kreće od 500 grama do 1,6 ili 1,8 kilograma. Iako se čini vrlo jednostavnim, tajna ovog kulena se skriva u tom savršenom mozaiku belina i crvenila, u tom nikad mirnom duhu sremačkih majstora koji nekada od muke, a danas sa ponosom, mešaju smesu punu života, dodajući joj malo ljutine, malo soli, a puno ljubavi. I dok je Dunava, biće i Srema, biće ga, pevao je Mika Antić „i kada mene nema“, biće ga u pesmama, besneće po žicama sremačkih cigana, ludovaće lole, momčiće se bećari, lomiće se i čaše i tambure, pucaće zaljubljene glave i nesretna srca u rukama ohole Sremice. Pa ko voli, nek izvoli. Il’ ko sme, njemu dve. Al’ nek ćuti posle i ne priča, da l’ je ljući Sremski kulen il’ poljubac veselih Sremica.


Debitant, ali u glavnoj ulozi Momčilo Pejović, dipl. inž. polj.


11

Suzbijanje korova u kraljici polja, šećernoj repi je kompleksno, tj. podrazumeva kombinaciju više preparata (aktivnih materija) jer nijedan ne suzbija sve korove. Pravilan izbor herbicida je naročito važan tokom ove sezone, kada će po svoj prilici biti posejano za 10 do 15 % površina više nego u prethodnim godinama. Naročito treba voditi računa o osetljivosti šećerne repe na određene herbicide-preparate u ranim fazama porasta uključujući i insekticide pri primeni na visokim temperaturama ili prilikom njihovog kombinovanja sa herbicidima. Standardna tehnologija suzbijanja korova u šećernoj repi obuhvata primenu preparata Safari 50 WG u prvom i drugom, a često i trećem tretmanu kao nezaobilaznom u suzbijanju kotiledonih korova, naročito abutilona (Abutilon theophrasti). Nova verzija preparata Safari 50 WG tj. proizvod Debut Duo Active je takođe proizvod kompanije DuPont, poznate po proizvodnji

najkvalitetnijih granulisanih preparata u svetu. Predstavlja kombinaciju Triflusulfuron-metila, inače specijaliste pre svega za suzbijanje Teofrastove lipice (Abuthilon theophrasti) kao jednog od najopasnijih korova u šećernoj repi. Odlično suzbija i brojne druge širokolisne korove koji mogu napraviti probleme kao što su gorušica, štir, ambrozija,… Dodatkom herbicida Lenacil, zemljišne komponente, uspešno rešava i problem pepeljuge, korova koji često ostane nakon završenog trećeg tretmana, odnosno niče u veoma dugom vremenskom periodu. Herbicid Lenacil se usvaja korenom i veoma brzo transportuje kroz biljku. Snažno utiče na proces fotosinteze kod osetljivih vrsta biljaka, zaustavljajući porast korova maltene odmah i dolazi do njihovog postepenog propadanja. Ima dugo zemljišno delovanje i do mesec dana suzbijajući veliki broj jednogodišnjih širokolisnih korova – loboda, gorušica, pepeljuga, dvornici … i uskolisnih korova kao što su mišji repak, livadarka... Primenom proizvoda Debut Duo Active u 2 ili 3 tretmana kako se inače preporučuje, dobija se puna doza Lenacila po hektaru koja se nalazi u preparatu Venzar, takođe proizvodu kompani-

je DuPont, koji sadrži samo Lenacil kao aktivnu materiju. Takođe, delovanje ovog preparata na abutilon je jače nego kod preparata Safari, delujući sa dva različita mehanizma na biljku koju je izuzetno teško suzbiti u šećernoj repi. Osim herbicidnog Lenacil ima i fiziološko delovanje na biljke, zadržavajući stomine otvore duže vremena otvorenim pri čemu se herbicidne komponente brže i jače usvajaju sa znatno izraženijim delovanjem na korove. Padavine nakon primene Debut Duo Active povećavaju njegov efekat na korove, aktivirajući zemljišnu komponentu tj. Lenacil, suzbijajući korove koji niču, tako da za ovaj preparat možemo reći da je „2 u 1“. Herbicid Debut Duo Active se može mešati sa drugim herbicidima koji se primenjuju u šećernoj repi za suzbijanje širokolisnih korova i to po potrebi zavisno od prisutnih korova. Uvođenjem preparata Debut Duo Active, dobili smo još jedno snažno oružje koje se može kombinovati i omogućiti proizvođačima raznovrsne strategije u zaštiti šećerne repe od korova.


12


13


15

Agro IT Svet Priredili: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj. Jelena Sajić

U Irskoj više od 6000 poljoprivrednika prošlo inspekcije s udaljenim senzorima Ukupno 6,214 farmi su odabrane za daljinsko očitavanje zemljišta u 2016 od strane Ministarstva poljoprivrede u Irskoj. Reč je o inspekciji koja uključuje Ground or Remote Sensing, tačnije pregled zemljišta na daljinu putem satelita. Izbor farmi i kandidata za inspekcije utvrđen je u propisima EU i sprovodi se pomoću procesa analize rizika na farmama koja se bira po slučajnom uzorku, a ovaj proces provere uključuje sveobuhvatan

pregled satelitskim slikama u tri faze tokom godine. Inspekcije se sprovode kako bi se osiguralo da zaista onaj koji je prijavljen odgovara području uzgoja podnositelja zahteva, da su vrste useva one koje su navedene u prijavnicama i da se zemlja ne iznajmljuje i slično, tačnije da na neki način preko nje nema manipulacija i zarađivanja na tuđem zemljištu. Unutar šeme za 2016. godinu Ministarstvo je započelo primanje rezultata inspekcija od početka septembra.

Dronovi bi mogli da preuzmu ulogu oprašivanja od pčela Japanski naučnici razvijaju dronove koji će obavljati oprašivanje, vitalnu funkciju u ekosistemu naše planete koju danas imaju pčele. Dr Eijiro Miyako sa Nacionalnog instituta za naprednu industrijsku nauku eksperimentisao je sa jonskim tečnim gelom i otkrio da dro-

novi obloženi ovim gelom mogu leteti između cveća, prikupljati polen i deponovati ga poput pčela. Dronovi su veličine kolibrija, a opremljeni su trakom životinjskog krzna, odnosno sitnih dlačica koje se nalaze i na telu pčela na koje se hvata polen. To krzno je obloženo gelom. Gel služi za prikupljanje i deponovanje polena, ali i reaguje sa svetlosnim talasima te stvara tip kamuflaže, koja bi mogla biti korisna u budućnosti.

Biosens u Novom Sadu kao Evropski centar izvrsnosti za napredne tehnologije u poljoprivredi

Vlada Vojvodine će finansirati izgradnju zgrade Instituta BioSens i nabavku naučnoistraživačke opreme u okviru projekta Antares. Zahvaljujući tome, Novi Sad će u naredne tri godine dobiti evropski centar izvrsnosti za napredne tehnologije u poljoprivredi. Sa budžetom od 28 miliona evra, od čega 14 miliona čine bespovratna sredstva EU, a 14 miliona nacionalno sufinansiranje, cilj Antaresa je da razvije Institut BioSens u Evropski centar izvrsnosti za napredne tehnologije u oblasti održive poljoprivrede. Kroz sinergijski razvoj dva najperspektivnija sektora Srbije, IT i poljoprivrede, Antares će se fokusirati na razvoj poljoprivrede kao najznačajnijeg segmenta domaće industrije.


16

Agrar budućnosti je počeo Šta dobijete kada spojite informacione tehnologije i poljoprivredu? Antares. Najbolji od 200 projekata koje su kandidovale najjače evropske naučnoistraživačke institucije. Projekat održive poljoprivrede tranformisaće novosadski institut “BioSens” u Evropski centar izvrsnosti za napredne tehnologije. Zanimljivo je da je to jedini finansirani projekat van Evropske unije. Za ove namene obezbeđeno je čak 28 miliona evra, od čega 14 miliona predstavljaju bespovratna sredstva EU, a 14 miliona nacionalno sufinansiranje. Benefiti su brojni. “BioSens” će dobiti novu zgradu u kojoj će biti smešten naučno-istraživački centar. Brojni mladi stručnjaci, njih čak 150, biće u prilici da znanje pokažu u svojoj zemlji. Prema mišljenju Vesne Crnojević Bengin, koordinatorke projekta “Antares”, danas su informacione tehnologije ta karika koja nedostaje poljoprivredi da postane održiva i da proizvede dovoljno hrane za rastuću populaciju. “BioSens” razvija istraživanje u više oblasti unutar informacionih tehnologija. Poljoprivrednici će realizacijom projekta biti u prilici da ih sve vide na demonstracionoj farmi, koja će biti sastavni deo projekta, a i da ih kasnije primene u svojoj proizvodnji. Senzori, satelitska detekcija, obrada podataka, veštačka inteligencija i - rešenje. Nameravamo da svakom poljoprivredniku kroz mobilnu aplikaciju dostavimo podatke koje imamo za njegove parcele. Oni će dobiti elektronske servise, pa će u saradnji sa lokalnim savetodavcem njemu olakšati

posao, tako da će savet koji daje biti zasnovan na stvarnim podacima, kaže Vesna Crnojević Bengin. Ogledne farme postoje u većem broju evropskih zemalja. Najjednostavnije ću objasniti tip farme ako je uporedim sa IKEA prodavnicama. Želite da kupite čaše, ali tamo su namešteni i sto i stolice, stoljnjak i na kraju čaše. Na farmi će svi imati priliku da vide kako tehnologija funkcioniše u stvarnom sistemu. To će biti stalni izložbeni i trening prostor za obuku. Dragocena će nam biti pitanja i zahtevi poljoprivrednika na koja, možda, trenutna rešenja ne daju odgovor. Očekuje se da demonstraciona farma bude u blizini Novog Sada. U bliskoj budućnosti u “BioSensu” razmišljaju da na jugu Srbije postave još jednu demonstracionu farmu, gde je poljoprivreda sasvim drugačija u odnosu na onu u Vojvodini. “BioSens” će na raspolaganju imati sedam godina da potvrdi valjanost velikih izdvajanja iz džepa poreskih obveznika Srbije i Evropske unije.

U tome će imati dragocenu pomoć Instituta u Vageningenu.

Daljinsko navodnjavanje putem SMS-a Sistem za navodnjavanje koji se kontroliše putem SMS poruka, rezultat rada Lazara Jovanovića i Zorana Đukića, studenata iz Novog Sada, imaće uskoro svetsku premijeru. Njihov projekat predstavljaće Srbiju na prestižnom takmičenju inovatora u agraru Future Agro Challenge, koje se ove godine, od 12. do 15. marta, održava u Johanesburgu, u Južnoj Africi. Jovanović, student FTN-a, i Đukić, sa PMF-a, razvili su ovaj jedinstveni sistem koji se pokreće i zaustavlja putem SMS poruke kako bi rešili problem zalivanja zasada lešnika nedaleko od Malog Zvornika, mesta u kom žive Jovanovićevi roditelji. Ovaj sistem može na isti način da vlasniku “odgovori” i na pitanja o vlažnosti zemljišta.


17


18

ZP hibridi kukuruza – rezultati u proizvodnim ogledima u 2016.najbolja preporuka za setvu u 2017. godini

Dr Života Jovanović

Institut za kukuruz „Zemun Polje“ je po mnogo čemu jedinstvena naučna ustanova u svetu, a pre svega po tome što se u okviru jedne institucije već sedam decenija istražuje sve što se odnosi na kukuruz. U istraživanjima postojećih granica i sutrašnjih mogućnosti ove blagorodne i raznovrsne biljne vrste, stvorena je paleta ZP hibrida kukuruza visokog genetičkog potencijala rodnosti i kvaliteta, za različite uslove gajenja i različite potrebe i namene. Svi stvoreni ZP hibridi namenjeni tržištu se proveravaju i potvrđuju putem velikog broja poljskih ogleda i široke mreže različitih eksperimenata, kako bi u praksi rezultirali što višim i kvalitetnijim prinosima. Jedan od vidova upoznavanja krajnjih korisnika, proizvođača sa dostignućima Instituta za kukuruz je putem izvođenja tzv. proizvodnih ogleda, koji se postavljaju u različitim zemljišnim i klimatskim uslovima Srbije, sa ZP hibridima različitih FAO grupa zrenja, a koji su u praksi široko prihvaćeni ili su novi perspektivni hibridi. Ogledi se sprovode kako bi proizvođači uvideli značaj rejoni-

zacije hibrida kukuruza sa aspekta optimalnog korišćenja njegovog potencijala i prirodnih resursa i ujedno se uverili u niz prednosti gajenja domaćih ZP hibrida, kad su u pitanju stabilnost prinosa, kao i visok nivo tolerancije prema suši i važnijim bolestima i štetočinama. U 2016. godini ukupno je ispitivano 12 ZP hibrida (tab. 1.) na 42 lokacije u Srbiji i to: 19 lokaliteta u Vojvodini (Srem osam, Banat četiri i Bačka sedam) i 23 u Centralnoj Srbiji.

kiselih smonica, gajnjača, lesiviranog zemljišta i pseudogleja. Na većini lokaliteta bilo je dovoljnih količina padavina sa povoljnim rasporedom tokom vegetacionog perioda, osim u delovima Šumadije, Velikog Pomoravlja (okolina Smederevske Palanke i Velike Plane), istočne Srbije itd., koji su bili izloženi visokim temperaturama, bez padavina u vreme oplodnje kukuruza, što je uticalo i na umanjenje prinosa na pojedinim lokacijama. Međutim,

TABELA 1. – Ispitivani ZP hibridi FAO grupa zrenja

Namena

Hibrid

300-400 srednje rani (115-120 dana)

uglavnom za kombajniranje zrna

ZP 333 (novi), ZP 341, ZP 366, ZP 388, ZP 4007 (novi), ZP 427, ZP 434

500 srednje stasni (125 dana)

za žetvu zrna i berbu u klipu

ZP 555, ZP 560

600 srednje kasni (130 dana)

za berbu u klipu, čuvanje u koševima, može i kombajniranje u zrnu

ZP 600, ZP 606 i ZP 666

Ogledi su bili postavljeni na zemljištima različitog nivoa plodnosti od najproduktivnijeg karbonatnog černozema, ritske crnice, livadskog zemljišta, aluvijuma do

uzimajući u obzir rezultate na nivou Srbije, ZP hibridi su u 2016. godini ostvarili odličan prosečan prinos od 10,270 t/ha sa prosečnim sadržajem vlage zrna u berbi od 18,1% (Tab. 2.).


19 TABELA 2. - Ostvareni prinosi (t/ha) i vlaga zrna (%) u berbi proizvodnih ogleda

Hibrid

SREM

BANAT

BAÄŒKA

C.SRBIJA

Prosek

t/ha

%

t/ha

%

t/ha

%

t/ha

%

t/ha

%

ZP 333

9,64

15,8

9,94

17,5

10,24

18,0

8,05

17,3

9,47

17,1

ZP 341

10,30

16,0

10,12

17,6

10,43

18,7

8,70

17,4

9,88

17,4

ZP 366

10,33

16,2

10,38

18,4

10,20

19,0

9,03

17,8

9,98

17,8

ZP 388

10,23

16,2

10,45

17,7

10,58

19,0

9,04

17,9

10,07

17,7

ZP 4007

10,07

15,9

9,47

18,0

10,58

18,7

9,37

18,1

9,87

17,7

ZP 427

10,25

15,8

10,87

17,1

10,69

17,7

9,27

17,5

10,27

17,0

ZP 434

10,13

16,1

10,65

17,4

10,54

18,6

9,17

17,7

10,12

17,4

ZP 555

10,76

17,6

10,78

19,1

10,86

19,3

9,65

19,1

10,51

18,8

ZP 560

11,34

17,2

10,94

18,4

11,48

18,8

9,69

19,1

10,86

18,4

ZP 600

10,90

18,1

11,21

19,1

10,85

20,3

10,02

19,6

10,74

19,3

ZP 606

10,87

17,9

11,87

18,6

10,73

20,0

10,17

19,4

10,91

19,0

ZP 666

10,43

18,0

10,72

19,6

11,26

20,4

9,60

19,7

10,50

19,4

Pros.

10,44

16,7

10,62

18,2

10,70

19,0

9,32

18,4

10,27

18,1


20 U Bačkoj prosek je bio 10,705 t/ha, u Banatu 10,619 t/ha, u Sremu 10,438 t/ha i 9,317 t/ha u Centralnoj Srbiji. Prosečan sadržaj vlage zrna u berbi kod srednje ranih hibrida bio je 17,0 – 17,8%, kod srednje stasnih 18,4 –18,8% i kod srednje kasnih 19,0 – 19,4%. Može se reći da su uslovi u 2016. godini bili najpovoljniji za hibride iz grupe zrenja FAO 600, zatim iz grupe FAO 500, ali i hibridi ranijih grupa ostvarili su ujednačene prinose oko 10 t/ha, što je odličan rezultat prosečnog prinosa za srednje ranu grupu zrenja. Novi hibridi, ZP 333 (kraće vegetacije i nižeg sadržaja vlage) i ZP 4007, pokazali su povoljne osobine i u narednim godinama nakon ispitivanja će biti pravilno rejonirani za gajenje u agroekološkim uslovima Srbije. Realna slika o ZP hibridima i značaj pravilnog izbora genotipa za određene agroekološke uslove, svakako se može sagledati na osnovu ostvarenih rezultata prinosa na pojedinim lokacijama, a primeri su sledeći: • Južna Bačka, Vrbas, Zmajevo (proizvođač Savica Rakić) - prosečan prinos ogleda 13,119 t/ ha (vlaga 18,1%), preko 14 t/ha suvoga zrna ostvarili su hibridi ZP 555, ZP 560, ZP 600 i ZP 606, a najviši prinos imao je ZP 666 (15,521 t/ha, vlaga 17,9%). • Zapadna Bačka, Odžaci, Deronje (proizvođač Rajko Kupusinac) prosečan prinos ogleda 12,074 t/ ha (18,6% vlaga), preko 12 t/ha ostvarili su hibridi ZP 4007 (novi), ZP 427, ZP 560, ZP 600 i ZP 606, a

ZP 666 imao je prinos od 12,957 t/ ha sa 19,6% vlage. • Južna Bačka, Bečej (proizvođač Nandor Kovač) - prosečan prinos ogleda 11,164 t/ha (18,0% vlaga), oko 12 t/ha ostvarili su hibridi ZP 555, ZP 606, ZP 666, a najbolje rezultate ostvario je ZP 560 (12,227 t/ha, vlaga 16,7%). • Srednji Banat, Botoš (proizvođač Milan Nedeljkov) - prosečan prinos ogleda 11,632 t/ha (17,6% vlaga), oko 12 t/ha ostvarili su hibridi ZP 366, ZP 388, ZP 4007 (novi), ZP 427, ZP 434, ZP 555, ZP 560, ZP 606, ZP 666, a najbolje rezultate ostvario je ZP 600 (12,370 t/ha, vlaga 17,7%). • Severni Banat, Kikinda (proizvođač Siniša Romić) - prosečan prinos ogleda 11,279 t/ha (19,1% vlaga), preko 11,5 t/ha ostvarili su hibridi ZP 333 (novi), ZP 434 i ZP 560, a najbolje rezultate ostvario je ZP 427 (11,789 t/ha, 18,2% vlaga). • Južni Banat, Padina, (proizvođač Ondrej Heđi) - prosečan prinos ogleda 11,048 t/ha (17,3% vlaga), preko 12 t/ha ostvario je ZP 600, između 11 t/ha i 12 t/ha ostvarili su ZP 555, 560 i ZP 666, a sa najvećim prinosom bio je ZP 606 (14,990 t/ha, 18,0% vlaga). • Severni Srem, Krčedin (proizvođač Milivoje Tuvedžić) - prosečan prinos ogleda 11,676 t/ ha (16,3% vlaga), preko 12 t/ha ostvarili su hibridi ZP 555, ZP 560, ZP 600 i ZP 606, a sa najvećim prinosom bio je ZP 666 (12,553 t/ha, 18,4% vlaga).

• Srem, Adaševci (proizvođač Miroslav Košutić) - prosečan prinos ogleda 11,463 t/ha (17,9% vlaga), preko 11 t/ha ostvarili su hibridi ZP 366, ZP 4007, ZP 555, ZP 600 i ZP 606, a sa najvećim prinosom bio je ZP 560 (13,221 t/ ha, 17,9% vlaga). • Istočni Srem, Žarkovac (proizvođač Željko Pavlović) - prosečan prinos ogleda 10,441 t/ha (16,9% vlaga), oko 10 t/ha ostvarili su hibridi ZP 333 i ZP 366, svi ostali između 10 t/ha i 11 t/ha, a sa najvećim prinosom bio je ZP 606 (11,194 t/ha, 19,1% vlaga). • C. Srbija, Podrinje, Loznica (proizvođač Voja Sladaković) - prosečan prinos ogleda 11,770 t/ ha (19,4% vlaga), preko 12 t/ha ostvarili su hibridi ZP 434, ZP 600 i ZP 606, a sa najvećim prinosom bio je ZP 560 (13,344 t/ ha, 19,1% vlaga). • C. Srbija, Pomoravlje, Žabari (proizvođač Dalibor Mladenović) - prosečan prinos ogleda 11,237 t/ha (18,7% vlaga), preko 12 t/ ha ostvarili su hibridi ZP 555, ZP 600 i ZP 606, a sa najvećim prinosom bio je ZP 666 (13,405 t/ ha, 21,4% vlaga). Rezultati izvođenja proizvodnih ogleda iz 2016. godine potvrđuju da se visoki i stabilni prinosi ZP hibrida mogu ostvariti samo pravilnom rejonizacijom više genotipova, stručno odabranih iz različitih grupa zrenja, kako bi se umanjili nepovoljni uticaji spoljne sredine. Sve ovo daje dobru preporuku za setvu 2017. godine. Jednostavno, ZP hibridi kukuruza.


21


Gljive kao biološki agensi za kontrolu štetnih organizama Igor Šćekić, dipl. inž. polj.

Razvoj nauke u oblastima mikrobioloških, biohemijskih i molekularnih istraživanja imali su kao rezultat stvaranje nove generacije proizvoda - biopesticida. Iako biopesticidi čine oko 2% ukupnog globalnog tržišta pesticida, njihova upotreba raste mnogo brže nego kod hemijskih preparata. Sve stroži zahtevi kupaca i trgovaca hranom i norme u zakonodavstvu vode biopesticide ka većem udelu u potrošnji pesticida nego što je to bilo do sada. U svetu sve više preovlađuje integralni pristup u zaštiti bilja kao kombinacija bioloških i hemijskih preparata što rezultira dobijanjem zdravije i kvalitetnije hrane. Biopesticidi su sve više u upotrebi zbog problema rezistentnosti, potreba za smanjenjem rezidua i sve većih zahteva zaštite životne sredine. U našoj zemlji ovaj segment zaštite je na samom početku. Potrebno je raditi na istraživanju i uvođenju biopesticida u našim agroekološkim uslovima.


24

Korisni organizmi u zaštiti bilja mogu se sagledati kao resursi savremene biotehnološke metode ili kao direktni činioci biološke borbe protiv štetnih organizama. „Biološka kontrola je redukcija bolesti ili inokuluma, odnosno aktivosti patogena izvršena od jednog ili više organizama, izuzev čoveka“ (Backer i Cook, 1974). je jedna od definicija koja objašnjava suštinu biološke borbe. S obzirom da živimo u vremenu intenzivnog traganja za alternativama hemijskog suzbijanja, korisni organizmi u zaštiti bilja dobijaju sve veći značaj. Biološka kontrola štetočina nije zabeležena pre 17. veka. Prvi pisani podaci nekih prirodnih procesa (parazitizma i predatorstva) beleže se u Italiji 1602. godine. Vek kasnije, 1700. godine, Antoni van Leeuwnehoek je opisao fenomen parazitizma kod insekata. Istraživač Vallisnieri je 1706. godine prvi opisao vezu domaćin-parazit, a Erasmus Darvin je 1800. godine je prvi put govorio o korisnoj ulozi parazita i predatora u regulaciji populacije štetnih organizama. Naučnik Charles Valentine Riley smatra se ocem moderne biološke kontrole, koji je iz Amerike u Francusku prebacio grinju Tirogliphus phylloxera za kontrolu tada destruktivne bolesti vinove loze- filoksere.

Trichoderma na korenu paradajza

T. harzianum

Kakva je situacija na našim prostorima? U našoj zemlji najveći broj radova odnosi se na mogućnost primene bioloških mera u okviru metoda integralne zaštite. Korisni organizmi najviše su proučavani za suzbijanje štetočina, a znatno manje za suzbijanje patogena i korova. Poslednjih decenija u svetu napravljeni su značajni pomaci u korišćenju grinja, nematoda, gljiva, bakterija i virusa u biološkoj kontroli štetnih organizama. Sredstva dozvo-


25 ljena u organskoj poljoprivredi nasuprot hemijski sintetizovanim sredstvima imaju manju toksičnost, bržu razgradnju ali i slabiju efikasnost, te zahtevaju određivanje pravog momenta za primenu. Biopesticidi se veoma dobro uklapaju u integralne sisteme zaštite značajno smanjujući upotrebu konvencionalnih pesticida bez smanjenja prinosa, uz očuvanje visokog kvaliteta proizvoda. Biopesticidi poseduju manji rizik nego konvencionalni pesticidi, tako da zahtevaju manje podataka prilikom registracije. Za registraciju biopesticida potrebno je u proseku nešto manje od jedne godine, dok je za registraciju klasičnih pesticida potrebno u proseku više od 3 godine. Biopesticidi na bazi gljiva. Gljive su veoma raznolika grupa mikroorganizama i mogu se naći u gotovo svim uslovima na zemlji. Mnoge karakteriše veoma kompleksan životni ciklus, a neke su paraziti različitih eukariota, uključujući biljke i insekte. Zbog veoma različite prirode biopesticidi na bazi gljiva imaju različite mehanizme delovanja. Najčešći mehanizmi delovanja su kompeticija, mikroparazitizam i proizvodnja metabolita. U komercijalnoj proizvodnji biopesticida najčešće se koriste gljive Beauveria bassiana i Trichoderma spp. Preparati (Naturalis Biogard, Tifi, Trifender WP... ) na bazi ovih gljiva često se koriste u rasadnicima u proizvodnji ukrasnog bilja, povrtarstvu, ratarstvu i šumarstvu za suzbijanje velikog broja štetnih organizama. Gljive koje se koriste za biološku kontrolu bolesti. Vrsta Trichoderma spp. je jedna od najčešćih gljiva u prirodi. Mnoge korisne vrste ovoga roda imaju sposobnost da kolonizuju koren

Trichoderma spp.

gajenih biljaka bez štetnih uticaja po gajenu biljku, gde predstavljaju odlično biokontrolno sredstvo. Ovi mikrobiološki fungicidi su u kompeticiji sa patogenim gljivama za hranu, prostor i stimulišu odbrambeni mehanizam kod biljaka kao i porast korenovog sistema. Jedna od takvih

je Trichoderma harzianum koji se nalazi u biofungicidima za kontrolu suve truleži. Takođe, razvijeni su i biofungicidi čiju osnovu čine gljive Trichoderma viride, T. polysporum, T. asperellum. Vrsta Pytium oligandrum je antagonist vrstama iz rodova Pyitium, Phytophtora, Rhizoctonia, Verti-

Trichoderma viride


26 cillium, Sclerotinia. Za suzbijanje gljiva iz roda Sclerotinia, značajnog patogena u proizvodnji salate i drugog povrća proizvode se biofungicidi na bazi gljive Coniothyrium minitans. Efikasnost u suzbijanju prouzrokovača pepelnice iskazala je gljiva Ampelomyces quisqualis. Gljive koje se koriste za kontrolu štetnih insekata i nematoda. Postoji nekoliko stotina gljiva koje deluju na insekte, ali samo nekoliko njih se koristi za komercijalnu upotrebu. Ovi preparati su veoma zahtevni i potrebni su im posebni uslovi za delovanje. Pojedine gljive imaju širok krug domaćina, a postoje vrste koje mogu biti specifične samo za pojedine vrste insekata. Gljiva Beauveria bassiana deluje kao parazit mnogih vrsta insekata. Spore gljiva prianjaju za kutikulu domaćina gde počinju da klijaju i produkuju enzime koji razlažu kutikulu, prodiru u telo insekta hraneći se unutrašnjum tkivima i oslobađajući toksine. Gljiva B. bassiana je efikasna u suzbijanju vaši, tripsa, bele leptiraste vaši, krompirove zlatice, žilogriza, žičnjaka i dr. Vrsta Verticillium lecanii se nalazi u nekim preparatima za suzbijanje biljnih vaši i bele leptiraste vaši u zaštićenom prostoru. Takođe, gljiva Paecilomyces lilacinus je efikasna za suzbijanje nekih štetnih nematoda.

Trichoderma harzianum

Agensi gljiva koji se koriste za biološku borbu protiv korova. Mikroorganizmi mogu značajno regulisati broj korova na određenom staništu. Gljiva Coletotrichum utilix inficira i suzbija Xanthium spinosum, Corilicum spp., a Mycospharella spp., mogu inficirati Pteridium aquilinum. Značajna korovska vrsta Amaranthus retroflexus, kod koje je uočena i pojava rezistencije na pojedine herbicide, je osetljiva na gljivu Rizoctonia solani. U svrhu suzbijanja viline kosice (Cuscuta spp.) proučava se mogućnost primene gljive Alternaria cuscutoides, kao i drugih vrsta gljiva. Primena patogena se vrši na dva načina: klasičnim metodom inokulacije (infekcije) korova i daljim samostalnim širenjem i mikrohemijskim tretiranjem gajenih biljaka patogenom korova. Neke od potencijalnih prednosti i mana za razvoj bioloških agenasa (BCA) u odnosu na hemijska sredstva u kontroli bolesti biljaka su sledeći: vrlo prihvatljivi za životnu sredinu, neperzistentnost, manja sklonost ka rezistentnosti. Međutim niži nivo kontrole, nemogućnost dugoročne kontrole, mogućnost mutacija, varijabilnost, nemogućnost primene na većim površinama su neke od mana biološke kontrole.

Trichoderma harzianum efekti na mladim biljkama

U svakom slučaju, u zaštiti od sve patogenijih, agresivnijih i štetnijih formi bilo prouzrokovača bolesti, štetnih insekata i grinja, kao i korova, dobro je znati da se pored svih raspoloživih mera (mehaničkih, agrotehničkih, hemijskih...), može primeniti i biološka borba. Što raznovrsnije „oružje“, to je bolja efikasnost.


27

AgroSavet Priredio:Mr Nebojša Mladenović

Tipovi plodonošenja oraha Kod oraha postoje tri tipa plodonošenja, i to terminalno, prelazni i lateralni tip. Terminalno plodonošenje. Mešoviti  pupoljci nalaze se isključivo na vrhu jednogodišnjih grančica. Jaka apikalna dominacija sprečava grananje. Plodovi su zbog toga uglavnom na periferiji krune. U ovu grupu spada većina sorti koje se gaje kod nas (skoro sve francuske i istočnoevropske sorte, pa i domaće selekcije). Prinos sorti oraha kod terminalnog plodonošenja kreće se od 3 do 4 t/ha. Prelazni tip plodonošenja. Mešoviti pupoljci su raspoređeni terminalno – na vrhu jednogodišnjih grančica, ali se mogu naći i 1-2 pupoljka ispod njih – lateralno. Apikalna dominacija je slabije izražena, a grananje bolje nego kod prve grupe. U ovu grupu spada npr. američka sorta Hartli i domaće selekcije Bačka i Novosadski kasni. Udeo plodova koji se formiraju na mladarima iz lateralnih mešovitih pupoljaka je 5-20%. Prinos sorti kod prelaznog tipa plodonošenja kreće se od 4 do 5 t/ha. Lateralni tip plodonošenja. Mešoviti pupoljci nalaze se ne samo na terminalnim i subterminalnim pozicijama letorasta (jednogodišnjih grančica), već i lateralno skoro čitavom dužinom grančice. Apikalna dominacija je slaba, a grananje dobro. Udeo plodova koji se formiraju na mladarima iz lateralnih pupoljaka je 50-90%. U ovu grupu spada veći broj američkih sorti (npr. Pejn, Ser, Pedro, Tehama, Čandler itd.), francuska sorta Lara, bugarska sorta Izvor i domaća selekcija Kasni rodni. Prinos sorti oraha kod lateralnog tipa plodonošenja kreće se od 6 do 7 t/ha.

Šta dovodi u pitanje uspevanje kalemljenih sorti voćaka? Pod pojmom inkompatibilnosti (nepodudarnosti), u voćarstvu se podrazumeva slaba anatomska ili fiziološka podudarnost kod različitih kombinacija podloge i plemke, usled čega je otežano ili dovedeno u pitanje uspevanje kalemljenih sorti voćaka. Pojava inkompatibilnosti je česta pojava koja se najviše javlja kod krušaka kalemljenih na dunji, zatim kod breskve, šljive, kajsije i badema pri njihovom međusobnom kalemljenju, kao i kod trešanja i višanja na rašeljci. S obzirom na intenzitet i vreme ova pojava može se manifestovati u tri oblika: 1. Potpuna (totalna ili botanička) inkompatibilnost, koja se karakteriše time što jedna ili obe komponente ne obrazuju kalus i spojno tkivo usled čega ne dolazi do srastanja i prijema kalema (npr. kalemljenje jabuke na breskvu, jabuke na razne vrste šumskog drveća i dr.); 2. Nepotpuna (delimična ili mehanička) inkompatibilnost, koja nastaje prvenstveno kao posledica nepotpunog srašćavanja između podloge i plemke, zbog razlike u anatomskoj građi spojnih komponenata. Nepotpunu inkompatibilnost karakteriše jače zadebljanje na spojnom mestu ili kržljav rast kalema. U početku porast kalema može da bude naizgled normalan, ali kasnije nastaje lomljenje na spojnom mestu, bilo pod uticajem vetra, bilo pod teretom roda; 3. Pozna (fiziološka) inkompatibilnost, pri kojoj su primanje kalema i njihov početni rast manje ili više normalni, ali se kasnije, obično u punoj rodnosti, uspevanje kalema naglo pogoršava, pa može nastati i sušenje, lomljenje na spojnom mestu ili kržljavost voćaka. Nastaje kao posledica nejednakog snabdevanja hranljivim materijama, uključujući i zahteve u pogledu hormona. Na pojavu inkompatibilnosti značajan uticaj imaju agroekološki uslovi pri gajenju voćaka, koji naročito deluju na poznu inkompatibilnost. Kalus se normalno formira tek na temperaturi od najmanje 3 do 5°C, ali vrlo sporo, a već na 32°C javljaju se povrede na spojnom mestu kalema. Optimalna temperatura je od 18-25°C. Pored toga i jače kolebanje vlažnosti može pojačavati inkompatibilnost. Od ostalih faktora inkompatibilnosti treba pomenuti: A - Strukturne defekte izazvane nagomilavanjem drvenog parenhima koji stvara kambijum; B - Nejednaka aktivnost kambijuma pojedinih komponenata; C - Pretvaranje parenhima ksilema u smolastu masu; D - Preobilna rodnost voćaka; E - Neadekvatna i nepotpuna agrotehnika; F - Zemljište siromašno hranljivim elementima zbog nepravilnog đubrenja. ______________ *PSSS Vranje


28


Proređivanje plodova jabuke. Kako, kada, zašto? Milan Sudimac, dipl. inž. polj. Vladimir Čolović dipl. inž. polj.*

* PSS Institut Tamiš doo, Pančevo


31 Jabuka je vrlo značajna voćna vrsta čija je proizvodnja zastupljena u našoj zemlji na preko 12.000 hektara intenzivnih, modernih zasada i još desetak hiljada hektara koji se ne odlikuju svim atributima intenzivnih zasada. Međutim, današnji zahtevi tržišta su vrlo visoki kada je u pitanju kvalitet jabuke za svežu potrošnju, odnosno čuvanje. Zahtevaju se plodovi određene krupnoće, dobro obojeni, odličnih senzorskih osobina, lepog spoljašnjeg izgleda i dobre teksture. Pored visokog kvaliteta plodova proizvođači jabuke moraju ostvariti stabilne i visoke prinose iz godine u godinu i na taj način sebi obezbediti dobar plasman. U cilju postizanja ovakvih rezultata neophodno je regulisati rodnost u zasadima jabuke. Pored rezidbe kao prve i osnovne pomotehničke mere regulisanja rodnosti, vrlo je bitno pravilno prorediti plodove jabuke. Delimična ravnoteža između rasta i rodnosti se jednim delom održava rezidbom. Međutim, ne sme se vršiti previše oštra rezidba kako se ne bi podstakao vegetativni rast. Sama rezidba je vrlo slabog intenziteta, takozvana „duga rezidba“ pri kojoj se uklanja relativno malo rodnog potencijala odnosno rodnih grana, zbog čega mora da se vrši naknadno i proreda plodova. U dobrim proizvodnim godinama (dobra obezbeđenost asimilativima) stablo formira veliki broj rodnih pupoljaka. Naredne godine stablo pati od manjka asimilata jer su oni utrošeni od strane mladih plodova. Prisustvo plodova inhibira formiranje cvetnih pupoljaka. Pojava alternativnog rađanja je posledica međusobne borbe za asimilatima između plodova i pupoljaka. Jedan od ključnih faktora redovne rodnosti jeste odnos između

broja plodova i lisne mase. Optimalan odnos list/plod za sprečavanje alternativne rodnosti je 30-40:1 (oko 30-40 listova po plodu).

Proređivanje

Jabuka sama prirodno odbacuje plodove što predstavlja njen samoregulatorni mehanizam, međutim ovo dosta zavisi od sorte tj. njene tendencije za osipanjem ploda i stepena zametanja ploda. U svakom slučaju ovo nije dovoljno zbog čega se pristupa proredi ploda koja može biti ručna i hemijska. Jedna od sigurnih metoda za dobijanje redovne rodnosti kod sorti sklonih alternativnom rađanju jeste ručno uklanjanje cvetova ili cvasti. Pre proređivanja cvasti poželjno je da se uradi ocena intenziteta cvetanja. Najbolje vreme za proređivanje je od faze crvenog pupoljka do faze belih balona. Potrebno je ukloniti najmanje polovinu od ukupnog broja cvasti. Proređivanje cvetova može se vršiti i preparatima kao što su amonijum-tiosulfat, kalijum-tiosulfat i kalcijum-polisulfid. Ručna proreda plodova je vrlo kvalitetna i precizna, ali veliki nedostatak je cena radne snage koja je neophodna za vršenje ove radnje. Takođe, teže je izvesti ovu meru u početnim

fazama razvoja ploda, već se ona vrši kasnije što uslovljava pojavu alternativnosti, posebno kod sorti koje imaju visok stepen zametanja ploda, kao na primer zlatni delišes. Ručna proreda koja se uradi kasnije, nakon junskog opadanja, doprineće kvalitetu ploda, ali neće smanjiti opasnost od pojave alternativnosti. Kao što je rečeno, cena radne snage onemogućava veće proizvođače jabuke da vrše proredu ovom metodom, već je oni koriste samo kao korekciju dobro odrađene hemijske prorede. Kod ručnog proređivanja jabučastog voća u gronji treba ostaviti samo po jedan plod. Uklanjaju se najsitniji plodovi i oni zaostali u porastu, plodovi oštećeni od biljnih bolesti kao i asimetrični plodovi i plodovi koji se razvijaju u senci. Krupni plodovi ako ih ima 2 do 3 mogu da ostanu u grozdu. Kod sorti jabuke osetljivih na gorke pege kao što su breburn, gloster, jonagold, mora se biti obazriv sa proređivanjem jer su previše krupni plodovi podložniji pojavi ovog fiziološkog oboljenja. Kod ovih sorti ne sme biti pojedinačnih plodova na bujnim letorastima koji su dobro osunčani jer će takav plod biti veoma krupan, goreg kvaliteta i skladišne sposobnosti. Hemijska proreda ploda vrši se bioregulatorima i primenjuje se u ranim fazama razvoja plodova pri čemu se znatno smanjuje šansa za pojavu alternativne rodnosti. Razlog je taj što se ranom proredom sprečava razvoj semena u kome se nalaze prirodni hormoni koji utiču na slabije diferenciranje pupoljaka. Naravno da bi ovi preparati mogli da pruže pun i kvalitetan efekat moraju se pravilno primeniti. Način primene zavisi od više faktora i to su:


32 • sorta • vremenski uslovi za vreme prskanja, ali još bitnije 4-5 dana nakon tretmana • lisna površina • snaga stabala i opterećenost rodom tj. potencijalni prinos • metod aplikacije (količina vode, koncetracija, ađuvanti) • vremenske prilike Kada se radi o sorti treba imati u vidu da postoje one koje se teže proređuju kao na primer sorte elstar, fuji, zlatni delišes, kao i one koje se lakše proređuju kao što su ajdared ili granny smith. Optimalno vreme primene se planira u zavisnosti prečnika terminalnog ploda i akitvne materije koju koristimo. Prečnik terminalnog ploda se u vreme prorede kreće od 8 do 16 mm, zavisno od preparata koji primenjujemo, pa i više u posebnim situacijama. Zdrava lisna površina je neophodna za rast i razvoj plodova zbog čega je ovo važan faktor i zametanja i proređivanja. Od klimatskih parametara važni su temperatura, vlažnost vazduha i osvetljenost. Kada se radi o temperaturi optimalni uslovi za proredu su od 18 do 21ºC. Temperature vazduha iznad navedenih mogu znatno pojačati efekat što može usloviti prekomerno osipanje plodova, dok je na nižim temperaturama ovaj efekat slabiji ili čak izostaje. Takođe kada je vreme oblačno, efekat je jači, zbog čega je bitno imati u vidu i zasenu koju stvara protivgradna mreža, za razliku od sunčanih dana kada je efekat ovih sredstava slabiji. Preparati za hemijsko proređivanje se najveći delom usvajaju preko lista.

Proređivanje

Od bioregulatora (auksini) na raspolaganju su sledeći: NAA (alfa naftil sirćetna kiselina), NAAm (amid alfa naftil sirćetne kiseline) NAD (naftalen acetamid), etefon, BA (benzil adenin). Proizvod imenovan kao NAA se primenjuje u koncentraciji 2 do 20 mgl-1 u momentu kada je prečnik centralnog plodića u proseku 6-12 mm. Koncentracije primene NAAm se kreću od 30-50 mgl-1, a primenjuje se u periodu opadanja krunučnih listića. NAD se primenjuje najkasnije 7 dana nakon punog cvetanja i ne sme se upotrebljavati kod sorti crveni delišes i elstar jer može izazvati zaostajanje plodova u porastu. Proređivanje auksinima (NAA, NAD) može uticati na obilnije cvetanje u narednoj vegetaciji. Preparati na bazi auksina direktno su uključeni u inicijaciju cvetnih pupoljaka. Benzil adenin (BA) spada u grupu biljnih regulatora rasta. Posledica primene BA je otpadanje mladih plodića. Njegovom primenom povećava se prosečna masa ploda u vreme berbe i bolje formiranje rodnih pupoljaka za narednu godinu. BA se primenjuje u periodu kada je prosečan prečnih primarnog ploda od 7 do 12 mm. Pored navedenih u upotrebi su i neke

novije aktivne materije kao što su ABA (apcisinska kiselina) i ACC (1-aminociklopropan karboksilna kiselina). Prednosti ACC-a jeste što se proreda može vršiti i kasnije odnosno kada su plodovi prečnika 18 do 30 mm, a slične mogućnosti pruža i Etefon (20-25 mm). Rezultati mnogobrojnih istraživanja govore da hemijsko proređivanje plodova utiče na povećanje prosečne mase plodova, povećanje udela krupnih plodova ali i smanjenje ukupnog prinosa usled manjeg broja plodova. Takođe, značajno je istaći da u zasadima gde nije urađena proreda plodova mnogo je jači napad jabukinog smotavca. Mesta gde se plodovi dodiruju stvaraju povoljan mikroklimat za skrivanje insekata, ali i za razvoj biljnih bolesti. Kada su plodovi pojedinačni daleko je bolji kvalitet aplikacije hemijskih sredstava kao i obojenost samih plodova. Hemijsko proređivanje plodova je mera kojom se u velikoj meri može dirigovati rodnost, ali isto tako nestručnom primenom izazvati veliki gubici. Ako neko u budućnosti planira da radi sa sredstvima za proredu plodova neophodno je da angažuje lice koje je stručno i sa iskustvom kako bi dobio adekvatan efekat.


33


38

servis trening 2017 Duško Simić dipl. inž. šumarstva

Konstantno učenje i usavršavanje naših zaposlenih predstavlja osnovni preduslov za postizanje najboljih rezultata u poslu. Brend Villager iz godine u godinu unosi različite inovacije na naše tržište, širi prodajni program i unapređuje kvalitet svojih proizvoda. Ovo je neophodno jer je tržište sve zahtevnije, a klijenti očekuju maksimalne performanse i fleksibilnost. Pored aktivnog učešća na tržištu, veoma važan segment u našem poslovanju su postprodajne aktivnosti i razvoj dobrih odnosa sa krajnjim korisnicima Villager uređaja. U cilju postizanja maksimalnog kvaliteta postprodajnih usluga Villager servisna mreža se konstantno širi, a nivo usluga se podiže na viši stepen kvaliteta. Pored Srbije servisna mreža se razvija i u drugim zemljama regiona Bosni i Hercegovini, Sloveniji, Crnoj Gori kao i u drugim evropskim zemljama u kojima je je Villager prisutan. Bez kvalitetne postprodaje nema opstanka na tržištu, potrošači su odavno prepoznali kvalitet i sigurnost koju pruža Villager. Servisna služba Villager orijentisana je u nekoliko pravaca: A - pružanje servisnih usluga, B - pružanje tehničke podrške ovlašćenim prodavcima i krajnjim kupcima kroz vršenje nultih servisa i C - davanje odgovarajućih saveta vezanih za održavanje i upotrebu uređaja. Naša obaveza je i snabdevanje klijenata originalnim rezervnim delovima, jer samo ugradnjom originalnih rezervnih delova Villager mašine postižu maksimalne performanse i bezbednost pri ek-

sploataciji. Naši rezervni delovi su visokokvalitetni proizvodi koji će omogućiti efikasan i siguran rad vaše mašine. Jedan od bitnijih segmenata u kojem deluje servisna služba jeste i konstantan rad na unapređenju kvaliteta Villager uređaja. U servisima se najpre identifikuju određene mane i nedostaci, nakon toga se rade detaljne analize problema koje dovode do donošenja najboljih rešenja za unapređenje kvaliteta naših uređaja. Redovnim servisiranjem uređaja smanjiće se opasnost od neočekivanog oštećenja motora i drugih sklopova, a sa druge strane može se očekivati duži vek trajanja uređaja. Početkom februara meseca u hotelu „Šumarice“ u Kragujevcu održan je servis trening za servisere zaposlene u kompaniji Agromarket. Pored servisera iz Srbije, serviseri iz


39 drugih zemalja regiona bili su u prilici da razmene iskustva i upoznaju se sa novim tehnološkim rešenjima primenjenim na Villager uređajima. Ove godine predstavljeno je dosta novih proizvoda, od kojih ćemo izdvojiti nekoliko, koji inovativnim rešenjima i primenom modernih tehnologija znatno doprinose da se Villager pozicionira na visokom nivou garden i električnih alata. Zamislite košenje bez izduvnih gasova, električnih kablova koji vas zamaraju i bez bučnih benzinskih motora. Deluje nestvarno. Od danas je to moguće uz Villager akumulatorsku kosilicu Villy 4000 E. Ono što je karakteristično za ovu kosilicu jeste SAMSUNG baterija napona 40V sa kapacitetom od 4000 mAh. Kad god poželite možete proveriti nivo napunjenosti baterije jednim pritiskom na dugme, a na indikatoru pratite status napunje-

nosti baterije. Zahvaljujući Li-ion tehnologiji, punjenje je sada moguće veoma brzo i u bilo koje doba. Kompletno punjenje baterije sada traje samo sat vremena. Zahvaljujući naprednoj tehnologiji brzog punjenja kosilica ima potpunu mobilnost i kvalitetan rad u vrtu. Na samom motoru primenjen je najsavremeniji inženjering, dizajniran je motor bez četkica, tzv. indukcioni motor. Odlikuje ga visok stepen iskorišćenosti snage uz drastično smanjenje buke. Na rotoru su smešteni permanentni magneti, a stator se sastoji iz namotaja. Kroz statorske namotaje se propušta struja koja dovodi do okretanja rotora. Nema četkica i komutatora , efikasniji, manje trenje, veća brzina. Na rotoru su stalni magneti, a stator se pobuđuje odgovarajućom elektronikom koja vrši kontrolu rada elektro-motora. Imaju zamenjen mehanički komutator za elektronski. Kod

ovih motora nema problema oko zatvaranja strujnog kola kroz rotor preko četkica, a samim tim su jeftiniji za održavanje i ne dolazi do varničenja između rotora i četkica. Namena ove kosilice je za košenje manjih zelenih površina do 250 m², a širina košenja 370 mm. Kosačica Villager VRS 51 TE popularno nazvana „baštenska krstarica“ čini da košenje postane zadovoljstvo. Jer poseduje snažan pouzdan Villager T575 OHV motor zapremine 173 cm³, električno startovanje, sopstveni pogon, veliku širinu košenja (510 mm), mogućnost bočnog izbacivanja, set za malčiranje kao i sakupljač velike zapremine (60 l). Startovanje je znatno olakšano, dovoljno je da pritisnete taster za startovanje i kosačica je spremna za rad. Startovanje se vrši uz pomoć elektro-startera koji je u direktnoj vezi sa zamajcem motora. Na ovom modelu je takođe primenjena najsavremenija Li-Ion tehnologija, jer je baterija neophodna za pokretanje elektro-motora za startovanje. Litijumska baterija ima kapacitet od 1400 mAh i radni napon 12-16,8 V. Tokom rada motora baterija se konstantno dopunjuje indukovanom električnom energijom u generatoru koji je smešten ispod magneta motora. Na ovaj način u sezoni košenja baterija će uvek biti puna, a kosačica spremna za nove izazove. Visok stepen funkcionalnosti i snažan motor koji je pokreće Honda GCV 160 OHC u velikoj meri doprinose da kosačica Villager VRS 530 H bude pozicionirana u samom vrhu najsnažnijih kosačica. Motor je izuzetno snažan zapremine 160 cm³, isporučuje snagu od 3,3 KW. Ono


40 ju od konvencionalnih dvotaktnih motora jer je na cilindru razvijen specijalni sistem prelivnih kanala neophodan za transport čistog vazduha u komoru za sagorevanje. Zbog ovog sistema kretanja vazduha u motoru, postiže se potpuno sagorevanje smeše, a gubitak goriva je smanjen na minimum. Svi naši serviseri imali su priliku da se upoznaju za inovacijama, i da na praktičan način dođu do rešenja vezanih za servisiranje Villager uređaja najnovije generacije. Rađene su simulacije određenih kvarova kao i praktična zamena ključnih rezervnih delova. Pored serviserskog dela svi učesnici su bili u prilici da testiraju novitete u samoj eksploataciji i da daju ocene vezane za nivo učinkovitosti i komfora u radu.

što je karakteristično za ovaj motor jeste OHC tehnologija, koja omogućava znatno smanjenje vibracija i buke na motoru. OHC (OverHead Camshaft) tehnologija jeste specifičan dizajn motora na kome je bregasto vratilo postavljeno iza glave ventila, a ne kao kod standardnih

OHV motora na kolenasto vratilo. Konekcija između bregastog i kolenastog vratila ostvarena je uz pomoć zupčastog remena. Na ovaj način smanjena je potrošnja goriva, motor ima tih rad, niži nivo buke i duži vek trajanja. Villager je u saradnji sa stručnim timom Mitsubishi kompanije razvio novu seriju motornih kosa namenjenu najzahtevnijim korisnicima i profesionalcima. Na ovim kosama, od kojih se izdvaja Villager BCM 48 XCE implementirane su najnovije tehnologije, pre svega u oblasti dvotaktnih motora. Dokaz da Villager brine o zaštiti životne sredine jeste i taj da Mitsubishi TLE motori imaju smanjenu emisiju štetnih gasova i nižu potrošnju goriva za 35% u odnosu na prethodnu generaciju motora. Konstrukciono se razliku-

Villager servis tim nastavlja sa daljim edukativnim aktivnostima tako da će u martu mesecu biti održano još nekoliko serviserskih obuka, prvenstveno za naše uslužne servise širom regiona.


42

Stranica za tehnologe Priredio: Vlastimir Voštić, dipl. inž.

Nedovoljno iskorišćena primena zeolita u poljoprivredi Primena zeolita ima široke mogućnosti, posebno u oblasti poljoprivrede i stočarstva, ali su one nedovoljno iskorišćene, ukazano je u Privrednoj komori Srbije. Na sednici Grupacije proizvođača zeolita i ostalih nemetaličnih sirovina i proizvoda ukazano je da primena zeolita ima široke mogućnosti, ali da je nedovoljno iskorišćena. Praksa u svetu i kod nas je pokazala da korišćenje zeolita u oblasti poljoprivrede daje dobre rezultate u povećanju prinosa gajenih kultura, a u stočarstvu pozitivno utiče na rast životinja, smanjenje smrtnosti i produžetak životnog veka. Radi unapređenja primene zeolita kod nas, neophodno je upotpuniti regulativu koja se odnosi na proizvodnju zeolita. Istorijat prirodnih zeolita. Otkriće prvog prirodnog zeolita vezano je za švedskog minerologa Axel Fredrik Cronstedt koji je 1756. godine otkrio stibilit. Nazvao ga je zeolit, što potiče od grčke reči: “zeo i lithos“ sa značenjem “kamen koji kipi“ zbog vizuelnog efekta primećenog pri zagrevanju zeolita. Zeoliti čine više od 90% mnogih sedimentnih stena vulkanskog porekla

i rasprostranjeni su po celom svetu. Poznato je oko 50 vrsta prirodnih zeolita. U znatnim količinama se nalaze: habazit, klinoptilolit, mordenit, erionit, hojlandit, filipsit. Klinoptilolit je najrasprostranjeniji prirodni zeolit. Klinoptilolitom bogate stene sadrže 60-90 % klinoptilolita uz felspade, gline i kvarc kao mineralne nečistoće. Glavna nalazišta klinoptilolitom bogatih stena rasprostranjena su po celom svetu: Kuba, SAD, Australija, Rusija, Indonezija, Kina, Ukrajina, u Evropi: Bugarska, Grčka, Mađarska, Rumunija, Slovačka, Turska. U Srbiji istražena nalazišta prirodnog zeolita se nalaze: Zlatokop u okolini Vranjske Banje, Igroš kod Brusa, Jablanica kod Kruševca, na Fruškoj Gori, Slanci okolina Beograda. Proizvodnja, eksploatacija i primena prirodnih zeolita počinje 60 godina prošlog veka. Svetska prizvodnja pre 30 godina iznosila je manje od 500.000 tona. Danas dostiže i preko 5.000.000 tona.

Šta su zeoliti? Zeoliti su kristalni, hidratisani alumosilikati alkalnih i zemnoalkalnih elemenata, koji poseduju beskonačnu trodimenzionalnu strukturu. Karakterišu se sposobnošću da gube i primaju vodu i da izmenjuju neke od svojih konstitucionih katjona bez većih promena strukture. Prirodni zeoliti su stenski mikroporozni silikatni minerali, po sastavu

prirodni zeolit

alumosilikati, koji pretežno sadrže jednovalentne i dvovalentne katjone: Na+, K+, Ca2+, Mg2+. Nastali su kondenzacijom gasova i para nakon vulkanskih erupcija. Strukturu zeolita čini prostorna mreža TO4 tetraedra, gde je T silicijum ili aluminijum. Tetraedri su međusobno povezani atomima kiseonika, čineći strukturu zeolita bogatu kanalima i šupljinama. Ne postoje prirodni zeoliti koji imaju više aluminijuma u odnosu na silicijum, pa je kod zeolita odnos silicijuma prema aluminijumu uvek >1:1. Usled izostrukturne zamene četvorovalentnog Si trovalentnim Al, alumosilikatna mreža zeolita je negativno naelektrisana pa je ovaj višak negativnog naelektrisanja kompenzovan jednovalentnim i/ili dvovalentnim katjonima (Na+, K+, Ca2+, Mg2+). Kristali zeolita formiraju čitav lavirint kanala i pora različitog profila od čega zavisi vrsta zeolita. S obzirom na morfološku građu javljaju se u tri osnovna oblika: vlaknasti, lisnati i kristalni. Kristalni klinoptilolit je najpoznatiji i najzastupljeniji među njima. Osnovno svojstvo zeolita je kapacitet katjonske izmene. Zeoliti imaju sposobnost da svojom poroznom strukturom privlače, upijaju i razmenjuju katjone i anjone. Zeolitski tufovi u svom sastavu mogu sadr-


43 žati različite prateće minerale od kojih su najčešće prisutni: felspad, kvarc, liskun i karbonat. Broj molekula vode varira u zeolitu. Zagrevanjem do 3500C najveći deo molekula vode napušta rešetku, pri čemu se može reverzibilno i vratiti. Struktura zeolita ostaje nepromenjena pri zagrevanju do 700 0C. Zeoliti su u prirodi neaktivni, nalaze se kao rude koje se potom tehnički obrađuju. Postoje nekoliko načina i procesa aktivacije zeolita: mehanička, termička, kiselinska, hemijska. Ono što zeolit čini posebnim jeste velika mogućnost njegove modifikacije kojom se vrši poboljšanje njegovog kvaliteta. Postoje dva načina modifikacije, katjonska i površinska i na taj način se dobijaju proizvodi ciljnih karakteristika.

Svojstva prirodnih zeolita. Ono što ih karakteriše je visok stepen hidratacije i lake dehidratacije. Šupljine i kanali kod zeolita sadrže vodu koja čini do 25% mase. Zeolitska voda se može ukloniti zagrevanjem zeolita. Procenat uklonjene vode je prva mera određivanja kapaciteta sorpcije zeolita, pošto će slobodni prostor nakon izlaska molekula vode iz rešetke, biti dostupan za sorpciju drugih molekula dovoljno malih da mogu prodreti u kanale. Ono što ih odlikuje je da im je stabilna stuktura nakon dehidratacije, zatim katjon-izmenjivačka svojstva, pa jednolika veličina kanala, uz sposobnost selektivne sorpcije gasova, tečnosti i para. Takođe, prirodni zeoliti poseduju i katalitička svojstva, kao i specijalna električna svojstva, te molekularna sita.

Zeoliti su hidratisani prirodni kristali sa čvrsto definisanim strukturama koje sadrže AlO4 i SiO4 tetradre povezane atomima kiseonika. Prirodni zeolit-klinoptilolit ima čvrstu mrežastu strukturu kroz koju prolaze dugi kanali, u čijoj unutrašnjosti se nalaze molekuli vode i zemno-alkalijski joni koji ne zauzimaju čvrste položaje, pa je moguće njihovo pomeranje unutar rešetke. U jonskom obliku mogu biti lako otpušteni i zamenjeni a da se pri tome ne menja karakter kristalne rešetke, što zeolitu klinoptilolitu omogućava snažnu jonsku izmenu.

Prednosti prirodnih zeolita. Kada se znaju svojstva, onda su prednosti sledeće: • Široka rasprostranjenost u prirodi, • Ekonomska isplativost eksploatacije, • Visoka efikasnost uklanjanja zagađivača iz voda procesima jonske izmene i/ili adsorpcije, • Visoka efikasnost uklanjanja jona metala iz otpadnih voda i vodnih sastava,

Selektivno adsorbuju vodu i razmenjuju neke od svojih konstitucionih katjona. Imaju veoma raznovrsnu primenu, kao adsorbenti, jonski iznenjivači, katalizatori, punioci deterdženata, u građevinskoj industriji, poljoprivredi, veterini, medicini, zdravstvu, ekologiji.

• Imenljivi katjoni (Na, K, Ca, Mg) nisu toksični, • Jednostavno zbrinjavanje zeolita zasićenog teškim metalima nakon jonske izmene (dodatak cementnim kompozitima, betonima, u izgradnji puteva …), • Efikasni su kod uklanjanja štetnih anjona (arsenati, kromati…) nakon modifikacije površine prirodnog zeolita. Primena prirodnih zeolita. Od istorije, preko svojstava i prednosti, dolazimo i do mesta primene zeolita, a to su: • Veterina: dodatak životinjskoj ishrani, životinjska higijena, • Ishrana: dijetetski suplement, dodatak ishrani • Građevina: građevinski materijali, cement, • Poljoprivreda: rekultivacija, asanacija zemljišta, • Farmacija: farmaceutski dodaci, • Tehnologija: nosači za katalizu; sorbensi mirisa i gasova; membrane i filteri za prečišćavanje gradskih i industrijskih otpadnih voda; uklanjanje radionukida iz voda nuklearnih postrojenja Kada sve ovo znamo, valjalo bi razmisliti o primeni zeolita barem u jednom segmentu, poljoprivredi.

sirovi zeolit


44

agromarket.rs

BRANILAC VAÅ EG PRINOSA


45

Dosije: Školstvo i poljoprivreda Na pitanje koje je postavljeno u dole preuzetom tekstu i kojim smo otpočeli otvaranje rubrike Dosije, može se dati više odgovora, u zavisnosti od toga ko odgovara, ili kome takav odgovor odgovara. Odnosno, da li je MK zabrinulo to što nema traženog nivo znanja u struci ili struka neće da prihvati uslove koje je ponudio. Generalizovane i paušalne ocene nikad ne donose dobro. Svakako da ima istine u tome da kadrovi iz srednjih stručnih škola i fakulteta (misli se na poljoprivredne obrazovne institucije) izlaze sa dosta znanja i manje prakse. Takođe, širenje obrazovnih institucija po svaku cenu i gotovo u svakom gradu moglo je da doprinese padu struke. Ali isto tako, padu struke su doprineli i procesi rasparčavanja nekada velikih poljoprivrednih institucija kroz koje su se brojni kadrovi i usavršavali u svom praktičnom znanju. Uz ovo ide i rasturanje naučnih i stručnih institucija širom Srbije (Kragujevac, Zaječar, Niš, Guča…),

Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

“poigravanja” sa savetodavcima, pretvaranje PSSS u “beležnike agro aktivnosti na određenoj teritoriji”. A upravo su sve gore navedene institucije bile “škole na otvorenom” i način da se “kada se pregazi njiva” stekne i neophodna praksa. Takvi stručnjaci su dalje bili traženi od strane velikih hemijskih, semenskih i drugih kompanija i mogli su, snabdeveni znanjem, strukom i praksom da unose novine u agrar Srbije. No, treba priznati i da su brojni novi vlasnici agrara ove zemlje počeli da guraju poljoprivrednu struku u drugi plan, i da neke druge vrednosti, a ne znanje, stručnosti i iskustvo budu na prvom mestu. A možda ih poljoprivreda, bolje reći zemlja i nije interesovala. I da, za kraj. Zašto bi neko išao u Ukrajinu za 2000 evra, kada to ima ovde u Srbiji? Ili se varam.


46

Ima li Srbija dovoljno dobre i stručne kadrove u poljoprivredi? Preuzeto: Danas, 2. 03. 2017.

Miodrag Kostić tvrdi da nema dobrih agronoma, da niko neće da radi. Na fakultetima u Novom Sadu i Beogradu bez komentara Pre nekoliko dana vlasnik MK grupe Miodrag Kostić rekao je kako u Srbiji nema dovoljno stručnih agronoma i da on bez uspeha pokušava da nađe 10 stručnjaka koji bi radili u njegovoj kompaniji u Ukrajini za platu od 2.000 dolara. Tada se postavilo pitanje da li je problem sa obrazovanjem koji studenti u poljoprivrednoj struci dobijaju na domaćim visokoškolskim ustanovama ili je do države koja je omogućila uslove njima, ali i ostalim tek svršenim diplomcima da dobiju posao i steknu preko potrebno iskustvo. “Nemamo dobre agronome, iako imate 5.000 nezaposlenih. Ako ima neko u ovoj sali da ih nađe, neka mi kaže. Tražim deset agronoma sa platom od 2.000 dolara da idu u Ukrajinu. Neće. Nema ih. MK Grupa nema problem sa novcem da uloži u jabuke, da uložimo u

paradajz. Imamo problem jer nemamo kadrove koji će da implementiraju to što mi već sve znamo. Ko god u ovoj sali nađe ljude koji će da naprave paradajz o kom smo pričali, slobodno neka ih predloži. Neka da ime i prezime – neka dođe da radi. A ne ‘završio sam fakultet, doneo sam diplomu’. Neka pokaže gde je radio i šta je uspeo dosad”, rekao je Kostić pre nekoliko dana na okruglom stolu o ekonomskim i socijalnim posledicama prodaje poljoprivrednih preduzeća i zemljišta u Srbiji. Odgovor na pitanja kakav kadar školuju naši fakulteti i da li su Kostićeve ocene o nedostatku kvalitetnih agronoma tačne, pokušali smo da dobijemo od dekana Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu i Novom Sadu, ali oni nisu želeli da komentarišu. S druge strane, inženjer poljoprivrede i bivši ministar poljoprivrede u Vladi Srbije Goran Živkov kaže za naš list da nema nijedan razlog da ne veruje Miodragu Kostiću kada kaže da ne može da nađe dobre agronome. “Dobar agronom se ne postaje završetkom fakulteta, pogotovo ne našeg, dobar agronom se stvara” napominje Živkov. Međutim, agroekonomski analitičar Miladin Ševarlić kaže za Danas da ni Kostić nije postao agrobiznismen


47 odmah posle fakulteta, i da je ključni problem loša agrarna politika zemlje, koja je dozvolila da trenutno imamo tri puta više nezaposlenih u poljoprivrednoj i veterinarskoj struci. “Trenutno ima 5.513 nezaposlenih u poljoprivrednoj i veterinarskoj struci, od toga 46 doktora nauka. Ukupno zaposlenih u poljoprivrednim kompanijama, zemljoradničkim zadrugama, administrativnom sektoru u ovoj oblasti, u opštinskim uprava, Upravi za agrarna plaćanja ima manje od 1.500” kaže Ševarlić. On kaže kako u Srbiji trenutno ima 628.000 poljoprivrednih gazdinstava, koji su na grbači 260 savetnika. ”Sve ovo je posledica katastrofalne agrarne politike ove države. Njeni kreatori ne shvataju da je ovo 21. vek. U isto vreme imamo primer Slovenije u kojoj ima 57.000 gazdinstava, a 380 savetnika. Država ovde sprovodi tihu eutanaziju porodičnih poljoprivrednih gazdinstava. Ako se gleda broj stručnjaka koji Srbija ima u odnosu na količinu poljoprivrednog zemljišta tu takođe zaostajemo za susednim državama. Tako ih je kod nas za četiri do šest puta manje nego u Hrvatskoj i osam do 12 puta manje nego u Sloveniji” ističe naš sagovornik. Ševarlić napominje kako je veliki problem i katastrofalno nizak agrarni budžet od nekih 250 miliona evra. “Srbija je jedina zemlja u Evropi koja ne daje poljoprivrednicima regres za dizel gorivo. Za jedan hektar zasada rataru je potrebno 4.000 litara goriva na godišnjem nivou, a samo na akcize i PDV po hektaru u budžet uplati 300 evra godišnje” naglašava Ševarlić. On kaže da je od 1991. u Srbiji ugašeno 400.000 porodičnih poljoprivrednih gazdinstava, što je 1.000 sela sa po 400 domaćinstava i pita se za koga država prazni ta sela. Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje u poljoprivrednoj struci je trenutno 3.030 nezaposlenih, najviše diplomiranih inženjera poljoprivrede, inženjera za proizvodnju bilja i prehrambene tehnologije. S druge strane, na sajtu poslovi.infostud trenutno je aktuelno svega šest oglasa u kojima se traži diplomirani inženjer poljoprivrede i to po jedan u Beogradu, Beloj Crkvi, Zaječaru, Sokobanji, Subotici i Irigu.

Tehnolozi povrtarstva čekaju posao 10 godina Preuzeto: Danas, 2. 03. 2017.

Tehnolozi stočarstva i tehnolozi za navodnjavanje zemljišta čekaju na posao u Srbiji u proseku duže od pet godina, dok tehnolozi povrtarstva u proseku na birou čekaju nešto malo manje od 10 godina, pokazuju podaci NSZ. Za manje od godinu dana posao u poljoprivrednoj struci uspevaju da pronađu jedino organizatori posla u biljnoj proizvodnji, kao i proizvođači bilja, nerazvrstani stočari i živinari, diplomirani inženjeri za ribarstvo, te tehnolozi proizvodnje peciva, hleba i testenina, kojih je sve ukupno trenutno na evidenciji NSZ svega osmoro.

Naučni skup „Obrazovanje i poljoprivreda“ Preuzeto: sajt Poljoprivredne škole sa domom učenika Valjevo

Učesnici: Akademik Dragan Škorić, redovni član i predsednik odbora za selo SANU. Prof. dr Zoran Keserović, direktor departmana za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu, Poljoprivrednog fakulteta Novi Sad. prof. dr Danilo Tomić, član odbora za selo SANU i predsednik upravnog odbora Instituta za ekonomiku poljoprivrede Beograd Postoje veoma značajni razlozi koji su nas motivisali da organizujemo ovaj stručni skup pod nazivom „Obrazovanje u poljoprivredi“. - Poljoprivreda je jedna od najstarijih, najznačajnijih i najsloženijih privrednih delatnosti; Poljoprivredom se u prošlosti bavio, danas se bavi, a i ubuduće će se baviti veliki broj ljudi. Naša trajna orijentacija je brži razvoj poljoprivrede, kvalitetnija i jeftinija proizvodnja hrane i veći izvoz na svetsko tržište. Razvijena poljoprivreda je pretpostavka bržeg izlaska iz sadašnje ekonomske krize.


48

-Naša perspektiva je u bržem razvoju poljoprivredne nauke, obrazovanju, uvođenju novih tehnologija i većem korišćenju svetskog znanja i dostignuća kao i njihovo brže uvođenje u našu poljoprivrednu praksu-jednom rečju prilično ekstenzivnu, treba da zameni intenzivna poljoprivredna proizvodnja zasnovana na novim naučno-tehnološkim dostignućima u svetu i kod nas; -Pre svega obrazovanje ima, generalno, stratešku važnost za ekonomski i društveni razvoj, odnosno da društveni razvoj bude zasnovan na znanju. Odavno je jasno da viši nivo i kvalitet obrazovanja u društvu u celini, pozitivno utiče na produktivnost, inovativnost, demokratičnost i društvenu koheziju. Da bi obrazovanje u našem području rada, moglo da da ovakav doprinos razvoju poljoprivrede i sela neophodno je da bude kvalitetno, efektivno, efikasno i dostupno. Razvoj poljoprivrede zasnovan na znanju, zahteva od svakog pojedinca permanentno-celoživotno učenje, razvijanje svojih potencijala, primenjivanje i unapređivanje usvojenih znanja, veština i umeća, kao i mogućnost prilagođavanja zahtevima sve bržih promena okruženja. -Nesumnjivo je da savremena poljoprivredna proizvodnja umnogome zavisi od dobrih tehničko-tehnoloških rešenja i novih tehnologija, ali i njihove adekvatne primene. U poslednjih nekoliko decenija došlo je do ogromnog tehnološkog napretka u svim oblastima poljoprivrede, npr. GPS tehnologija, odnosno satelitsko navođenje poljoprivrednih mašina i mnogih drugih. Za primenu i upravljanje ovakvim sistemima neophodni

su kadrovi koji poseduju određene kompetencije i koji su spremni na stalno usavršavanje, što predstavlja jedan od najvažnijih činilaca razvoja poljoprivrede. Ulaganja u obrazovanje su dugoročna ulaganja, isplativa u dužem vremenskom periodu odnosno obrazovanje nije trošak, već investicija u budućnost! -Pripremanje kadrova za profesionalni rad u poljoprivredi treba započeti još u osnovnoj školi, a kasnije nastaviti i usavršavati kroz srednje i visoko obrazovanje. Sem toga neformalni oblici obrazovanja proizvođača imaju veoma značajnu ulogu u podizanju njihovog obrazovnog nivoa. -Naše područje rada prvenstveno obrazuje kadrove za primenu nauke u poljoprivredi. Faza primene znanja, umeća i veština je zapravo ključni test da li obrazovni sistem adekvatno funkcioniše. Preispitivanje, menjanje i usavršavanje sistema obrazovanja u poljoprivredi na svim nivoima, posebno je značajno u sadašnjoj fazi razvoja naše poljoprivrede. Sagledavanjem stanja srednjeg obrazovanja, u području rada poljoprivreda, proizvodnja i prerada hrane, možemo steći određena saznanja i usvojiti preporuke današnjeg skupa: Prednosti - područje rada poljoprivreda, proizvodnja i prerada hrane je među prvima ušlo u reformu obrazovanja tako da danas imamo nove nastavne planove-modularnu


49 nastavu, povećan broj časova vežbi i praktične nastave, izborne predmete, maturu zasnovanu na proveri stručnih kompetencija - dovoljno visoko obrazovanih stručnih kadrova tako da imamo stručno zastupljenu nastavu - ministarstvo prosvete i poljoprivrede poslednjih godina sve više prepoznaje poljoprivredne škole kao značajan činilac poljoprivrednog obrazovanja što se ogleda kroz podršku projektima izgradnje infrastrukture, nabavku najsavremenije opreme - sopstvena sredstva koja ustanove ostvaruju tokom obuke učenika, koriste se za unapređenje obrazovno-vaspitnog procesa i stvaranja povoljnijih uslova za rad tako da predstavljaju važan izvor dodatnog finansiranja ustanova Slabosti - sve manji broj učenika se opredeljuje za upis u poljoprivredne škole, odnosno sve je manja zainteresovanost za bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom - materijalni položaj u obrazovanju je sve teži, što se manifestuje kroz nedostatak adekvatnih uslova za rad, zemljišta, nastavnih sredstava i opreme, a samim tim i primene najsavremenijih tehnologija u proizvodnji i obuci učenika - nedovoljno usmeravanje i širenje organske poljoprivrede, proizvodnje ekološki kvalitetne hrane i proizvodnje biološki kvalitetne (zdravstveno bezbedne) hrane - nedovoljno upoznavanje učenika sa standardima u poljoprivredi - nedovoljna obuka učenika u sistemskom pristupu aktivnostima na unapređenju zaštite životne sredine - nedovoljno korišćenje resursa u obrazovanju odraslih za primenu novih tehničko-tehnoloških rešenja Preporuke 1. Poljoprivredna proizvodnja i prerada hrane imaju izuzetno značajno mesto i ulogu za ekonomski razvoj ze-

mlje. Zbog toga se očekuje stvaranje uslova da bavljenje proizvodnjom hrane bude profitabilno i društveno vrednovano, kako bi se u budućnosti sve veći broj mladih stručnih ljudi opredelio za bavljenje ovom delatnošću. 2. Za ostvarivanje ovih ciljeva od posebnog značaja je razvoj nauke, tehnologije i brža primena novih znanja u neposrednoj proizvodnji. 3. U obrazovnom procesu značajni su svi formalni oblici obrazovanja, ali i svi oni koji imaju za cilj, ne samo sticanje kvalifikacija, već stalno inoviranje znanja radi povećanja proizvodnje kvalitetne hrane i očuvanja životne sredine. 4. Zaostajanje u razvoju i nedovoljno usavršavanje sistema obrazovanja usporavaju ostvarivanje ciljeva i zadataka u poljoprivredi. Zbog toga je potrebno preispitivanje, menjanje, usavršavanje i prilagođavanje sistema obrazovanja zahtevima savremene poljoprivredne proizvodnje. Sve ovo treba da bude podržano odgovarajućim materijalno-tehničkim uslovima. 5. Učeničke zadruge i školske ekonomije imaju veliki značaj za osposobljavanje, vaspitanje i profesionalno usmeravanje mladih za bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom. Njihov razvoj je neophodno permanentno podsticati kako bi kao objekti za praktičnu obuku mogli da ponude najsavremenija tehničko-tehnološka rešenja. A krajnji cilj je organizovanje naučnog skupa krajem ove ili početkom iduće godine na temu Obrazovanje i poljoprivreda gde bi se danas uočeni problemi i preporuke detaljnije razmotrili, analizirali i poslužili kao putokaz u reformi obrazovanja u poljoprivredi.

Unapređenje rada poljoprivrednih škola kroz dualno obrazovanje Preuzeto: sajt Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Republike Srbije, Vesti, 3. 11. 2016.

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja (…) počinje da pravi plan upisa učenika u srednje škole u narednoj školskoj godini i pritom će imati u vidu broj nezaposlenih u pojedinim lokalnim sredinama, izjavio je ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević.


50 „Pokušaćemo da utičemo na upisnu politiku, time što ćemo gledati šta je potrebnije i šta se više traži“, kazao je ministar novinarima nakon sastanka sa direktorima srednjih poljoprivrednih škola u Srbiji sa kojima je, u prisustvu ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića, razgovarao o mogućnosti unapređenja rada tih škola kroz dualno obrazovanje. Šarčević je naglasio da je poljoprivrednim školama dat veći stepen značaja u daljoj politici reformisanja školstva, jer je velika neujednačenost među njima.

Srbija, kako je naglasio Šarčević, ima velike resurse u poljoprivredi, ali su oni nedovoljno iskorišćeni. Ministar Nedimović ocenio je da je sastanak sa direktorima škola imao za cilj da promoviše timski rad u okviru Vlade Srbije gde su zajednički prioriteti usaglašavanje obrazovanja u budućnosti sa potrebama tržišta.

Prema njegovim rečima, u Srbiji postoje izuzetno kvalitetne i dobro opremljene srednje poljoprivredne škole, koje nemaju šta da reformišu, jer imaju odličan stočarski i deo za ispitivanje kvaliteta namirnica, kao i svu potrebnu mehanizaciju, odnosno jednom rečju su „mala ogledna dobra“.

prerađivačkog sektora koji želimo da razvijamo. Mi ovim udaramo dobru bazu za ono što sledi u narednim godinama u prerađivačkoj industriji“, naglasio je on. Nedimović je dodao i da je ovaj sastanak bitan jer je iskazana spremnost Ministarstva poljoprivrede da svojim sredstvima, kapacitetima i resursima doprinese povećanju tehničkih kapaciteta poljoprivrednih stručnih škola.

„Postoje i dobre specijalizovane poljoprivredne škole koje se bave preradom hrane, ali ima i drugih situacija gde škole nemaju dovoljno zemljišnog fonda i nemaju dovoljnu podršku lokalne zajednice“, kazao je ministar Šarčević. On je naglasio da je cilj (…) sastanka sa direktorima poljoprivrednih škola na kome je prisustvovao i ministar Nedimović, da se napravi jedna dobra priča i da se sve poljoprivredne škole ujednače i da funkcionišu kvalitetno. Ministar je najavio da su u planu i novi zakoni i da su (…) pozvani direktori svih poljoprivrednih škola da učestvuju u njihovim pripremama i daju doprinose oko izrade novih pravilnika.

„Nama u poljoprivredi treba dovoljno stručnjaka na delu tehničara, kao i pogonskih inženjera u okviru

„Ukoliko imate dobru tehniku i znate da je koristite, vi postajete konkurentni i stvarate veću dodatu vrednost”, kazao je on dodajući da Srbiji u ovim trenutku trebaju tehničari za ratarstvo, voćarstvo, povrtarstvu, kao i oni ljudi koji znaju kako se vodi proces u prerađivačkoj industriji. U Srbiji postoje 62 srednje poljoprivredne škole sa 15 aktivnih obrazovnih profila od kojih je sedam četvorogodišnjih, a ostali su trogodišnji. Svake školske godine u tim školama ima novih 3.000 učenika.


51


53

AgroStatistika Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj. Jelena Sajić, publicista

Po indeksu cena hrane i bezalkoholnih pića Hrvatska na 17. mestu, a Danska najskuplja Cene hrane, pića i duvanskih proizvoda znatno se razlikuju po zemljama EU. Prema podacima Eurostata u 2015. godini, cene hrane i bezalkoholnih pića bile su u Danskoj 45 posto iznad proseka EU, dok su u Poljskoj bili 37 posto ispod proseka EU-a. Alkohol je po ceni u Irskoj na 75% iznad proseka EU, ali 36% ispod proseka u Bugarskoj. Za duvan najviše cene beleže se u Velikoj Britaniji (119% iznad proseka EU-a), dok je najniža cena zabeležena u Bugarskoj (50% ispod proseka). Po indeksu hrane i bezalkoholnih pića Hrvatska je zauzela 17 mesto, a 25. kada se posmatraju cene hrane, pića i duvana. Nadalje, komšije Hrvati su zauzeli 22.mesto po cenama hleba, mleka, ribe, jaja, sira i mlečnih prerađevina, a isto je i u kategoriji ulja, masti, krompira, voća i povrća. Makedonija je najjeftinija zemlja od svih 38 posmatranih zemalja u sve četiri grupe proizvoda. Među 38 zemalja, Rumunija je najjeftinija zemlja za hleb i žitarice, Albanija za meso, Makedonija za ribe, dok Poljska ima najniže cene za mlečne proizvode. Ovo su samo neki od nalaza podataka Eurostata u njihovom najnovijem istraživanju o cenama hrane, pića i duvana koje je obuhvatilo oko 440 uporedivih proizvoda.

U 2016. u svetu proizvedeno milijardu tona stočne hrane Po prvi put je svetska proizvodnja stočne hrane premašila milijardu tona. To je povećanje od 3,7% u odnosu na 2015. godinu i 19% u odnosu na prvu godinu ispitivanja - 2012. Rezultat je još impozantniji s obzirom da je lane u svetu zatvoreno oko sedam odsto fabrika stočne hrane. Istraživanje koje je sproveo Alltech, šesto po redu, u obzir je uzelo 141 zemlju i više od 30.000 fabrika stočne hrane i mlinova. Trećinu stočne hrane u svetu proizvedu SAD i Kina. Od sektora potrošnje dominantan rast imaju proizvodnja govedine, svinja i akvakultura. Kada je o regionima reč, potrošnja stočne hrane najbrže raste u nekoliko afričkih zemalja, u Aziji i u srednje evropskim državama.

Očekuje se 748 miliona tona pšenice, te 1,04 milijarde tona kukuruza Procena je američkog ministarstva poljoprivrede (USDA) koje redovno svaki mesec radi izveštaj i prognoze proizvodnje, zaliha i trgovine glavnih žitarica na globalnom nivou. Najnoviji izveštaji za februar pokazuju da će prema procenama najveći rast proizvodnje u sezoni 2016/2017. imati suncokret kojeg bi mogli biti proizvedeno 44,82 miliona tona, odnosno 10,89 posto više nego prethodne godine. Prognoze su pozitivne i kada je reč o soji, čija bi proizvodnja mogla dostići 336,62 miliona tona odnosno 7,56 posto više nego prošle godine, dok se pad očekuje kod uljane repice – 3,32 posto na 67,91 miliona tona i ječma 2,69 posto na 143,62 miliona tona. USDA je dao i procene zaliha svih važnijih ratarskih kultura pa je tako na zalihama trenutno 248,61 miliona tona pšenice, 217,56 miliona tona kukuruza, 80,38 miliona tona soje, te 22,88 miliona tona ječma. Zalihe suncokreta procenjene su na 2,28 miliona tona, a uljane repice 5,02 tone.


54

AgroStatistika

Procenjuje se da bi na globalnom nivou prinos pšenice prosečno po hektaru mogao biti 3,37 tona, najviše u EU – 5,34 tone, te Ukrajini 4,16 tona po hektaru. Rod kukuruza bi u ovoj sezoni mogao biti 5,73 tone po hektaru, pri čemu najviše u SAD 10,96 tone, Argentini 8,11 tone po hektaru, te EU – 6,95 tone. Očekivanja su i da bi prosečno po hektaru rod soje mogao iznositi 2,78 tone, pri čemu u SAD 3,5 tone, Brazilu 3,07 tone, a Argentini 2,92 tona.

Nemačka najveći uvoznik cveća u EU Najveći uvoznik rezanog cveća u EU je Nemačka koja preuzme četvrtinu ukupnog uvoza, dok je najveći izvoznik Holandija sa učešćem u izvozu od 87 odsto, objavila je Evropska statistička služba. Od januara do oktobra 2016. godine, 84 odsto izvoza rezanog cveća u EU realizovano je u međusobnoj trgovini članica Unije. Ostalo je otišlo u zemlje van EU, prvenstveno Rusiju koja je apsorbovala 34 odsto tog izvoza, Švajcarsku (22%) i SAD (16%). U istom periodu je četvrtina uvoza rezanog cveća članica EU došla iz zemalja van Unije, uglavnom iz Kenije (38%), Ekvadora (17%) i Etiopije (16%). Uvoz cveća u EU je u posmatranih deset meseci vredeo 3,5 milijardi evra, a izvoz 3,1 milijardu.

Jedino gde možemo da se pohvalimo je izvoz žitarica Srpski agrar je 2016. godine Evropi i svetu prodao 16,2 odsto više poljoprivredno-prehrambenih proizvoda nego 2015, “MK grupa” je zaslužna čak za četvrtinu izvoza, a najviše je povećana prodaja pšenice, pokazuju podaci Udruženja “Žita Srbije”. Tokom 2016. godine, sa oranica Srbije požnjeveno je 3,1 milion tona pšenice, 8 miliona tona kukuruza, 650.000 tona suncokreta i 630.000 tona soje. Vodeće mesto u izvozu, kako se čulo na sednici Upravnog odbora Udruženja, u svim kategorijama žitarica zauzela je kompanija “MK grupa” Miodraga Kostića sa svojim firmama “MK komerc” i “Agrogloub”. Ukupan izvoz bio je 3,2 miliona tona, od čega skoro četvrtina otpada na izvoz Kostićevih kompanija, koje su prodale koliko i sledeće tri firme na listi zajedno. Iza njega su “Konzul”, u vlasništvu švajcarske “Amerope”, sa 255.000 tona, “Delta agrar” Miroslava Miškovića sa 239.000 tona i “Mat-agro” Petra Matijevića sa 171.000 tona. Glavni izvozni proizvod Srbije je kukuruz sa 2,1 milionom tona. U izvozu kukuruza 2016. godine učestvovalo je 208 izvoznika, među kojima skoro četvrtinu ostvaruju kompanije “MK komerc” i “Agrogloub”, koje su u sastavu “MK grupe”, dok preostali izvoz otpada na ostalih 206 kompanija, među kojima su “Delta agrar”, “Danubijus”, “Konzul”, “Mat-agro”, “Ćirić i sin” i “Dijamant”. Tokom 2016. izvezeno je 1.024.809 tona, što je bolji rezultat nego 2015. godine, kada je prodato 556.000, a među najvećim izvoznicima su opet članice “MK grupe” i “Konzul”. Što se brašna tiče izvezeno je 252.784 tona i opet prednjači “MK Grupa”, a za njom “DPS Klas”. U 2016. izvezeno je 127.686 tona soje, a najveći izvoz ostvarila je kompanija “Raiffeisen agro”, dok je na drugom mestu “MK Grupa”, a suncokreta je izvezeno 136.580 tona pri čemu su najveći izvoznici “Bimal” i “MK Grupa”. Nemanja Vuković, član Upravnog odbora “MK grupe” zadužen za poljoprivredu i trgovinu, kaže za Kurir da je ostvareni izvoz rezultat velikog rada, ali i tridesetogodišnjeg iskustva kompanije i menadžmenta u oblasti agrara. “Ostvareni izvoz je rezultat velikog rada, ali i tridesetogodišnjeg iskustva kompanije i menadžmenta u oblasti agrara. Ovo bogato iskustvo prenosimo na obrađivanje više od 40.000 hektara zemlje u Srbiji i Ukrajini. Napominjem da kompanija “MK


55

AgroStatistika

grupa” ima pouzdane i svetski priznate partnere poput kompanija Cargill, ADM, Nidera i drugih. Ističem da kompanija poseduje skladišne kapacitete od 500.000 tona, koji su raspoređeni na gotovo svakih 14 kilometara širom Vojvodine. Ovde treba dodati i kapacitete silosa za šećer, koji iznose 300.000 tona. Podsećam da kompanija MK Group ima vertikalno integrisan proces proizvodnje i da to više i nije tajna našeg uspeha i titule najveće poljoprivredne kompanije u Srbiji, a i šire” ističe Vuković. Zoran Matijević, direktor “Agrara” u Industriji mesa “Matijević” kaže za Kurir da nažalost jedino gde možemo da se pohvalimo jeste izvoz žitarica. “Težnja naše kompanije jeste da smanjimo prodaju žitarica i povećamo njihovu primenu i vrednost kroz stočarstvo. To je oblast gde stavljamo najveći akcenat. Sve naše investicije u zadnjih par godina su u povećanje stočnog fonda i zadovoljavanje potreba iz sopstvenih izvora” naveo je Matijević. On se nada da će i država prepoznati potrebe za ulaganjem u stočarstvo i svojim merama pomoći stočarstvo, tako da se hvalimo izvozom mesa i gotovih proizvoda, a ne žitarica.

EU u 2016. oborila izvozni rekord Godišnji izvoz prehrambenih proizvoda EU je u prethodnoj godini dosegao novi rekordni nivo sa 130,7 milijardi evra, što je za 1,7 milijardi evra više u odnosu na 2015, navodi se u najnovijem izveštaju EK. Najveća povećanja izvoza bila su prema SAD (za 1,26 milijardi evra) i Kini (za 1,06 milijardi evra). Istovremeno je uvoz prehrambenih proizvoda u EU opao za 1,5%, odnosno na 112 milijardi evra. Ovo je dovelo do povećanja trgovinskog suficita od 18,8 milijardi evra kada su prehrambeni proizvodi u pitanju, u odnosu na suficit od 15,3 milijardi evra u 2015. Evropski proizvođači su uspešno povećali izvoz proizvoda kao što su svinjsko meso, povrće, vino i maslinovo ulje.

Svetska proizvodnja kukuruza raste Usled povećanja procene roda kukuruza za Brazil (+2 miliona tona na 87,4 miliona tona), Meksiko (+1,5 miliona t. – na 26 miliona t.) i Indiju ( +1 milion t.– na 26 miliona t.), svetska proizvodnja kukuruza se povećala za 4 miliona tona – na 1049 miliona t., što je 8 posto više od sezone 2015/16 godine. Došlo je i do rasta potražnje za oko 7 miliona tona, na 1,035 milijardi tona zbog povećanja potražnje za stočnom hranom od 4 miliona tona i to u Kini, EU, Indiji, Iranu i Vijetnamu. Razlog je veća potražnja za mesom. Industrijska upotreba kukuruza raste za dva miliona tona, na 277 miliona tona jer postoji i jaka potražnja za proizvodnjom etanola od strane SAD-a i Kine. Svetska trgovina kukuruzom je pala za 0,6 miliona tona, na 165,6 miliona tona. Uvoz od strane Irana, Vijetnama, Brazila i Južne Afrike se povećao, dok je uvoz Kine pao za 0,9 miliona tona – na samo 1 milion tona (cene u Kini su pale na niži nivo zbog čega uvozni kukuruz nije konkurentan). Cena domaćeg kukuruza iznosi 1,630 juana – 236,42$/t dok uvoznog iz SAD-a iznosi 1,691 juana. Izvoz iz Argentine je pao za 0,2 miliona tona na 23,6 miliona tona, dok je izvoz SAD-a stabilan na 56,2 miliona tona i Ukrajine na 18,7 milion tona. Zalihe kukuruza su na globalnom rekordnom nivou od 224 miliona tona. U Argentini su uslovi povoljni te se procenjuje rod od 42,5 miliona tona kukuruza. U Južnoj Africi, zbog povoljnih padavina, se očekuje povećanje proizvodnje kukuruza od čak 50 posto na 12,5 miliona tona. Iako su se pojavili insekti u tom delu Afrike, brige nema jer je 85% polja pod GMO zrnom, koje je otpornije na spomenute insekte.


56

Aminokiseline i njihov značaj U periodu vegetacije, rasta i razvoja, na biljke utiču različiti činioci. Delimo ih na biotičke i abiotičke. Biotički činioci se odnose na razne patogene, gljivice, insekte, bakterije, korovske biljke, dok pod pojmom

abiotičkih mislimo na klimatske prilike, od kojih među najvažnijima izdvajamo vodu (vlagu) i temperaturu. Svaka biljna kultura za rast i razviće ima određene zahteve za

Bojana Stanković, dipl. inž. polj.

vodom, određene minimalne i maksimalne temperature koje podnosi, određene količine hraniva (nutritijenti) koje su joj potrebne, kao i određene maksimalne količine pesticida koje po jednom


57 tretmanu može da podnese. Sve što prelazi optimalne uslove za biljke, nepovoljno deluje na njen rast i razviće i dovodi biljke do stresa. Ne postoji biljna kultura koja raste u savršenim uslovima. Poslednjih godina svedoci smo klimatskih promena koje su išle do ekstremnih krajnosti, pogotovo u pogledu temperatura i vlage. Tako, 2014.-tu godinu pamtimo po obilnim padavinama i poplavama. Isto su i temperaturne oscilacije, za biljke, u najosetljivijim fazama bile velike, te se 2011., 2013. i 2015.-ta godina pamte kao godine sa izuzetno visokim temperaturama vazduha i dugotrajnim sušnim periodom. U intenzivnoj proizvodnji uzgajaju se visokoprinosne kulture, gde je važan kako kvalitet, tako i kvantitet, čime se dodatno iscrpljuju biljke. Nezavisno da li se biljke gaje u intenzivnoj proizvodnji ili za vlastite potrebe one u ekstremnim vremenskim prilikama i stanju stresa teže uspevaju, daju manje prinose i bore se samo za sopstveni opstanak.

Dugim nizom godina koje su posvećene ispitivanju ishrane biljaka, došlo se do saznanja da za gajene biljke, odnosno njihov rast i razviće nisu bitni samo makro i mikro elementi, već i neka druga jedinjenja, kiseline, enzimi i što šta još, koja se dodaju u određenim fenofazama, zavisno od potreba biljaka, kako bi i uticaj biotičkih i abiotičkih činioca bio sveden na podnošljivu meru. Jedne od takvih materija koja poslednjih deceniju-dve doživljavaju veliki značaj u optimalizovanoj ishrani i jačanju kondicionog stanja gajenih biljaka su i aminokiseline. Aminokiseline kao sastavni deo proteina imaju vrlo važnu ulogu kako u izgradnji ćelija, tako i u fiziološkim i biohemijskim procesima u samoj ćeliji biljaka. Postoji 20 aminokiselina koje učestvuju u fiziološkim procesima biljaka, i svaka od njih ima svoju specifičnu funkciju. Neke učestvuju u vodnom balansu, neke pojačavaju ćelijski zid, neke pomažu u formiranju biljnih tkiva, neke stimuišu fotosintezu, neke usporavaju proces starenja. Svim aminokiselinama je zajednička ulo-

ga da pozitivno i stimulativno utiču na fiziološke i biohemijske aktivnosti kao i na imunitet i snagu biljke. Za razliku od životinja, bijlke imaju sposobnost da same sintetišu aminokiseline iz slobodnih elemenata u zemljištu. Za ovu sintezu potrebna im je velika količina energije, pa u stresnim situacijama kao što su suša, mraz, grad, visoke i niske temperature, jaki vetrovi, sinteza bude smanjena ili onemogućena. Pored osnovne podele na aminokiseline biljnog i životinjskog porekla, dele se i na desne (D) i leve (L) aminokiseline, a odnosi se na položaj amino grupe (-NH₂) u odnosu na ostatak lanca (karboksilna grupa – COOH). Leve L-aminokiseline biljnog porekla, zahvaljujući biohemijskim osobinama, biljka lakše usvaja i one imaju veću vrednost u ishrani biljke nego desne D- aminokiseline ili aminokiseline životinjskog porekla. Biljka u enzimatskim funkcijama ne prepoznaje D- aminokiseline (životinjskog porekla) i prema većini hipoteza biljka ih ne koristi u sintezi proteina. U nekim situacijama mogu čak izazvati fitotoksičnost.


58 Dodavanjem aminokiselina u stresnim situacijama i u situacijama kada biljke imaju veću potrebu za aminokiselinama (intenzivni vegetativni porast, cvetanje, formiranje i rast plodova…), dolazi do ubrzanog uspostavljanja izbalansiranih uslova za rast i razvoj biljaka. Preparate koji sadrže aminokiseline nazivamo biostimulatorima. Ovi preparati sadrže L- aminokiseline biljnog porekla koje su biološki aktivne u biljkama i biljka ih brže usvaja. Najkvalitetnije aminokiseline se dobijaju iz morske alge Ascophyllum nodosum. Aminokiseline se mogu koristi folijarno ili fertigaciono. Folijarnom primenom aminokiseline direktno preko lista ulaze u biljku, pospešuju fotosintezu, respiraciju, otvaranje stoma, sintezu proteina, sintezu ugljenohidrata, dovode biljku u optimalne uslove za rast i razvoj, stimulišu ukorenjavanje, cvetanje, oplodnju, povećanje plodova kao i diferencijaciju cvetnih pupoljaka. Biljke na različitom nivoima različito reaguju na nedostatak aminokiselina: A - nivo rasta: zaustavljanje klijanja, smanjenje porasta, prevremeno starenje, smanjenje produktivnosti B - fiziološki: smanjenje usvajanja vode, promena stepena transpiracije, redukcija fotosinteze, promene u disanju, smanjenje asimilacije azota, povećanja toksičnog delovanja NH4. C - na nivou ćelija: smanjenje sinteze proteina, redukcija enzimatske ak-

tivnosti, disorganizacija membranskog sistema, promene u genima. Naime, aminokiseline biljnog porekla kao nosači hranljivih makro i mikro elementa su veoma povoljni za usvajanje od strane biljaka. Njihovi su molekuli mali i neutralni i lako ulaze u biljna tkiva i ne zahtevaju dodatnu energiju za penetraciju, ne utiču na aktivnost hlorofila.

Aminokiseline imaju mogućnost kompleksiranja sa mikroelementima kao što su gvožđe, cink, mangan, kalcijum, bor, molibden i drugi i obezbeđuju lakše sprovođenje mikroelemenata kroz biljku, pa tako ovi mikronutrijenti lakše ulaze i asimiliraju se u biljnim tkivima. Kompanija Agromarket, odnosno fabrika Fertico, poslednjih 5 godina razvija kroz brend FitoFert brojne proizvode koji su biostimulatori i to na bazi čistih aminokiselina, aminokiselina sa dodatkom NPK u različitim odnosima, kao i kombinacija aminokiselina i mikrolemenata. Svi proizvodi koji izlaze iz linije FitoFert su preparati koji pored aminokiselina sadrže i makro ili mikro elemente, sekundarne elemente, fitohormone, oligosaharide, huminske, fulvinske kiseline i sl. Zajedničko im je da prisutne

aminokiseline doprinose bržem usvajanju ostalih hranljivih elemenata od strane biljaka, a izuzetno je značajno usvajanje u stresnim uslovima. Aminokiselinski proizvodi linije FitoFert isključivo su biljnog porekla (tj .potiču isključivo iz algi), a ne od otpadaka životinjskog porekla i ne sadrže u sebi ostatke antibiotika, ni teške metale (živu, olovo, hrom, hlor…), kao i ostale nepoželjne komponente. Korišćenjem FitoFert biostimulatora proizvođači mogu biti sigurni da njihovom primenom neće kontaminirati svoje biljke sa BSE (ludilo krava), Salmonella spp., Echerichia coli ili drugim patogenima životinjskog porekla. U ponudi proizvoda FitoFert nalaze se sledeći aminokiselinski proizvodi: FitoFert Aminoflex, FitoFert Aminomax 80, FitoFert Bioflex - P, FitoFert Bioflex – L. U ponudi proizvođačima se nalaze i proizvodi koji pored aminokiselina sadrže dodatak makro i mikro elemenata, huminske i fulvo kiseline, kao što su su: FitoFert Humistart, FitoFert Humisuper, FitoFert Humisuper Plus, FitoFert Speed, a u pripremi za naredne sezone su i neke nove formulacije. Ali otom, potom. Ono što je najvažnije je da u programima zaštite i ishrane mora biti mesta za biostimulatore jer samo redovnom zaštitom, kvalitetnom ishranom i posebno, situacijama u kojima je biljka izložena određenom stresu, možemo proizvodni ciklus uspešno dovesti do kraja. A aminokiseline nam u tome pomažu.


60

Ekološke crtice Priredio: Dragan Đorđević dipl. inž. polj. Preuzeto sa: agronews.rs

Američki farmeri traže pooštravanje kontrole organske hrane iz uvoza Pad cena organske hrane uprkos snažnom rastu prodaje naterao je američke farmere da od ministarstva poljoprivrede traže stroži nadzor uvoza iz istočne Evrope. Kako piše Volstrit žurnal, američka udruženja proizvođača organske hrane tvrde da su cene “zdravog” kukuruza lani pale za 30 odsto, a soje za 20 odsto. Pad cena dogodio se uprkos tome što je prodaja takve hrane sa sertifikatom ministarstva poljoprivrede prošle godine skočila 10 odsto na 12,3 milijarde dolara. Pojeftinjenje organske hrane posledica je sve većeg uvoza. Naime, samo je Turska prošle godine u SAD izvezla 400.000 tona organskog kukuruza, što je četiri puta više nego

godinu ranije. Turci su izvoz soje u čijem se uzgoju ne koriste pesticidi i veštačka đubriva povećali za čak osam puta. Prema službenim podacima, osim iz Turske, glavni dobavljači sirovina za prerađivače zdrave hrane iz SAD-a dolaze još iz Ukrajine, Rumunije, Indije i Argentine. Međutim, domaći proizvođači zdrave hrane tvrde kako je upitno koliko je sva ta uvezena hrana zaista organska, pa traže strože kontrole sertifikata. Tako je udruženje proizvođača iz Minesote podnelo zahtev za nadzor verodostojnosti stranih potvrda o organskom uzgoju. “Mi samo tražimo poštenu utakmicu”, ističe Džoš Babl, izvršni direktor tog udruženja. Miles McEvoi, vođa programa organske hrane u ministarstvu poljoprivrede, kaže da će vlada tražiti da svu uvezenu hranu prate sertifikati. Drugi problem su falsifikovani sertifikati – ponajpre prilikom uvoza iz Turske – što je ministarstvo otkrilo 2012, 2013. i 2015. godine. S rastom organske proizvodnje u istočnoj Evropi, McEvoi tvrdi da je ministarstvo pojačalo nadzor te regije. Tako su prošle jeseni poslali nadzornike u Ukrajinu, a ove zime u Tursku. Osim toga, sertifikate će ubuduće morati da imaju i trgovci robama što je bio jedan od glavnih izvora prevara.

Početkom jula na snagu stupa “Nitratna direktiva” Evropske komisije Odzvonilo je uobičajenoj farmerskoj praksi bacanja stajskog đubriva po poljima. Početkom jula u Hrvatskoj na snagu stupa Nitratna direktiva Evropske komisije.

Prema ovoj direktivi ne sme se štetiti okolini, a poljoprivrednici su imali četiri godine da joj se prilagode. ”Cilj je taj da se nitrati ne koriste prekomerno, odnosno da se skladište pravilno jer je reč o vrlo pokretljivim spojevima koji odlaze u podzemne vode i zagađuju ih, što je i najveći problem. Cilj je da se to spreči pa se ograničava koliko sme po hektaru da se baci, a onde gde se skladište moraju biti zadovoljeni određeni uslovi kako ne bi došlo do njihovog prodora u zemlju”, objašnjava Nitratnu direktivu predsednik Hrvatske poljoprivredne komore (HPK) Matija Brlošić. Kod ekoproizvodnje problema, smatra on, ne bi trebalo da bude jer đubrivo koje takvi proizvođači smeju da primenjuju, a radi se o stajnjaku i gnojnici, koristiće se na određenoj površini u ograničenim količinama, što je već regulisano pravilnikom pre Nitratne direktive.


61 “Veće farme i ozbiljniji proizvođači zadovoljavaju Nitratnu direktivu. Možda bi ih bilo čak i više, ali problem je bio u nelegalizovanim objektima pa je bio problem doći do sredstava za izgradnju laguna. Međutim, svi koji planiraju da se bave poljoprivrednom proizvodnjom moraće to da urade”, upozorava čelnik HPK-a. Septičke jame i lagune tako moraju da budu izgrađene prema tačno određenim standardima i propisima uz sve potrebne građevinske dozvole i ostalo. Odredbi se jednako moraju pridržavati kako veliki, tako i mali farmeri. Brlošić smatra kako su veći bili bolje organizovani, pa su sve napravili na vreme, iskoristili sredstva tako da ih je ta investicija malo i koštala, a manji proizvođači tome nisu pridavali veći značaj zbog hroničnog nedostatka novca i sporosti.

40.000 tona biokomposta godišnje iz bečke kompostane Kompost koji građani Beča već godinama mogu kupiti po istim

pristupačnim cenama od tri evra za vreću od 18 litara i pet evra za vreću od 40 litara, potiče od 100.000 tona biološkog otpada koji se godišnje prikupi u preko 80.000 bečkih kontejnera za biootpad, kao i od lišća i drugog zelenog otpada prikupljenog u gradskim parkovima. Bečki kompost ne sadrži treset, a u najvećoj evropskoj kompostani na otvorenom u Lobau godišnje se proizvede oko 40.000 tona komposta vrhunskog kvaliteta. Mašine koje se koriste u procesu proizvodnje komposta pokreće ekološko gorivo – biodizel za čiju se proizvodnju ko-

riste ostaci starog ulja i masti koje građani zbrinjavaju na bečkim odlagalištima.

Novi ekološki standardi u EU za velike farme živine i svinja Novi standardi o resursima i emisijama pomoći će vlastima u državama širom EU da smanje ekološki uticaj oko 20.000 velikih farmi živine i svinja. Ove nove specifikacije potiču iz pregleda dokumenta Najbolje dostupne tehnike (Best Available Techniques - BAT) za intenzivan uzgoj živine i svinja (IRPP), čiji su zaključci objavljeni 21. februara u zvaničnom časopisu EU. Prema Evropskoj agenciji za životnu sredinu, poljoprivreda je odgovorna za čak 94% emisije amonijaka. Prekomerni nivoi amonijaka direktno su povezani sa negativnim uticajem na vodene ekosisteme kao što su reke i jezera, oštećenjem šuma, u izvesnoj meri i useva i druge vegetacije, kao i smanjenjem kvaliteta vode i vazduha.


62


63


Čudesne semenke zdravlja Olivera Gavrilović, dipl. inž. polj.


65 Plavi cvetovi koji oduzimaju dah, a nude bezbroj mogućnosti. Jednostavno, Linum usitatissimum. L, odnosno lan. Vrsta koja pripada familiji Linaceae, a naziv roda Linum potiče od grčke reči linon, a usitatissimum u prevodu znači „od najveće potrebe“. Samo ime govori koliko je ova biljka lekovita i cenjena kroz vekove. Lan vodi poreklo iz Mesopotamije. Semenke lana su se uzgajale u Vavilonu čak 3000 godina pre Hrista. Verovalo se da imaju moćna lekovita svojstva. Jedna od najstarijih biljaka koju su koristili još stari Rimljani kojima je lan bio jedna od omiljenih namirnica za pripremu hleba i ostalih jela. Stari Egipćani su od lanenog vlakna proizvodili posebne omotače u kojima su mumificirali svoje vladare. Posle pada Rima, lan se retko koristio, sve dok Karlo Veliki nije propisao zakon o uzgajanju i konzumaciji lana što ga je dodatno proslavilo.

Danas se lan koristi u nebrojene svrhe. Od predivnog lanenog platna, do cele palete kozmetičkih proizvoda, kao i farmaceutskih proizvoda, za humanu i veterinarsku upotrebu. Gruba platna se koriste za izradu tkanina za nameštaj, tepihe i slično, dok se kratka vlakna (kučine) koriste za izradu kanapa, zatim kao izolacioni materijal ili pakovanje. Drvenasti deo stabla (poz-

der) je odlična sirovina u industriji papira, u građevinarstvu se koristi za izradu panel - ploča, a za ogrev se mogu koristiti briketi od lana. Koristi se u kulinarstvu kao dodatak jelima, salatama, hlebu i pecivima. Uljane pogače, zahvaljujući velikoj hranljivoj vrednosti predstavljaju odličnu hranu za domaće životinje. Pleve koje ostaju posle izdvajanja zrna iz čaure mogu se takođe koristiti u ishrani preživara. Koliko je laneno seme lekovito, svima je već poznato jer predstavlja bogаt izvor vlаkаnа, antioksidanasa, vitаminа B1 i esencijаlne mаsne kiseline tj. аlfа-linolenske kiseline. Ove supstance potpomažu lečenje mnogih bolesti, među kojima su kardiovaskularne bolesti, upale, alergije, artritis, astma i dijabetes. Takođe, laneno seme smanjuje rizik od raznih vrsta raka i unapređuje reproduktivno zdravlje kod žena. Takođe dobro čuva zdravlje očiju, kože i kose. Seme lana povoljno deluje na žene u reproduktivnom periodu, tako što stabilizuje ciklus i ublažava disfunkciju jajnika. Prirodni je laksativ pa se koristi i kod dece. Idealan za kompletnu detoksikaciju organizma, kao i za mršavljenje. Lan raste samoniklo po poljima i šumama, ali se dosta i gaji. Najviše se gaji u Rusiji, Indiji, SAD, Kanadi. Ono što je takođe veoma zanimljivo je da boja semena zavisi od područja gde se uzgaja - može biti smeđe, crno ili žućkasto. Ako se gaji radi dobijanja ulja povoljni su suvi i topli krajevi, dok za proizvodnju vlakna podnosi hladniju i vlažniju klimu.

Lan je jednogodišnja biljka. Stabljika je tanka, vlaknasta i slabo obrasla sitnim duguljastim listovima. Na vrhu ogranaka ima po jedan sitan, vrlo nežan, plav cvet. Plod je okruglasta čaura. Seme je spljošteno, glatko i duguljasto. Lan uspeva u umereno toplim rejonima sa ujednačenom klimom, pri dovoljno padavina i oblačnosti. Za rast lana najpovoljnije su umerene temperature proleća i leta uz smenjivanje kišovitog i tmurnog vremena. Optimalna temperatura za rast lana je 18 – 220C. Minimalna temperatura za predivni lan kreće se oko 3 0C, a optimalna oko 20 0C. Izdrži temperature do - 5 0C. Jari lan za ulje izdrži niske temperature od -5 0 C, ozimi do -12 0C, a pokriveni snegom i do – 20 0 C. Za gajenje lana neophodna su dovoljno vlažna, plodna i dobro aerirana zemljišta, srednje vezanosti, čista od korova, sa pH 5,9 – 6,5. Ne podnosi laka peskovita i teška glinovita zemljišta, kao ni kisela tresetna zabarena zemljišta.


66 Lan treba gajiti u plodoredu, naročito posle crvene deteline, okopavina (kukuruz, šećerna repa, krompir), strnih žitarica, uljane repice i jednogodišnjih mahunarki. Istovremeno, lan je dobar predusev za druge biljke, zbog toga što ne iscrpljuje zemljište i nakon njega zemljište je manje zakorovljeno. Obrada ze-

mljišta počinje zaoravanjem strništa, ukoliko se gaji posle strnih žita, nakon čega sledi oranje na punu dubinu (20 – 25 cm). Ukoliko je lan jari usev, u jesen se zemljište grubo priprema i u takvom stanju ono prezimljava, dok se za ozimi lan predsetvena priprema obavlja odmah posle osnovne obrade. Đubrenje lana se uglavnom zasniva na upotrebi mineralnih đubriva. Organska se unose pod prethodni usev (15 – 20 t/ha). Količina mineralnih đubriva zavisi od planiranog prinosa, preduseva, zemljišta i nivoa agrotehnike. Od hraniva unosi se 80 - 100 kg/ha N, 40 - 90 kg/ha P205 i 40 - 90 kg/ha K20. Đubriva se

unose uglavnom pri osnovnoj obradi i predsetvenoj pripremi dok se 1/3 ostavlja za prihranjivanje. Lan se razmnožava semenom i to u jesen ili u proleće. Ozime forme se seju do kraja septembra, a jare što ranije u proleće. Za proizvodnju semena gaji se kao širokoredni usev i

seju na razmaku 30 - 45 cm između redova, na dubinu 1,5 - 2 cm. Pri povoljnim uslovima niče za 4 – 6 dana. Količina semena za setvu iznosi od 100 – 160 kg/ha. U toku vegetacije primenjuju se međuredno kultiviranje, prihranjivanje pred početak intenzivnog rasta, zaštita od korova. Po setvi, a pre nicanja može se koristiti herbicid Mont 960 u dozi od 1,2 l/ha, a u fazi „jelkice“ (porast biljke do 10 cm) se od širokolisnih korova može zaštititi primenom herbicida Bentamark (2,5 l/ha), a od uskolisnih korova korišćenjem Floyd (0,8 – 1,3 l/ha) ili Kletox (1,2 – 2,0 l/ha). Od štetočina javljaju se lanena buba i

tripsi i po potrebi (semenski usevi) se može tretirati insekticidom Nurelle D ili Despot (1,5 l/ha). Takođe, u semenskim usevima se radi lakše žetve mogu primeniti desikanti, Diqua Top (3,0 l/ha) ili Cunami (4,0 l/ha). Naravno, kao i uz svaki herbicidni tretman, preporučuje se korišćenje folijarnog đubriva, npr. FitoFert Humisuper Plus (3,0 l/ha). Lan za vlakno žanje se u ranoj žutoj zrelosti, za seme i kombinovani uzgoj u žutoj zrelosti, a za ulje u punoj zrelosti, krajem jula i početkom avgusta meseca. Lan se pokosi ili počupa, veže u snopove i ostavi da dozri, nakon čega se žanje žitnim kombajnima, koje treba prilagoditi za žetvu lana. Seme se suši na promaji, pakuje i čuva na suvom mestu zaštićenom od vlage i svetlosti. Suvo seme je tvrdo, u ustima uljasto i sluzasto, bez mirisa. Prinos semena je od 800 – 1.500 kg/ ha. Hladno ceđeno ulje je retka tečnost, karakterističnog mirisa, svetlo do tamnožute boje. Sastoji se od višestruko nezasićenih masnih kiselina, zbog čega lako oksidira. Ne treba ga koristiti za prženje jer se termičkom obradom esencijalne masne kiseline uništavaju ili se čak pretvaraju u štetne. Na kraju moramo da se složimo da je lan jedna čudotvorna biljka. Ona je pronašla svoju namenu u svakom segmentu ljudskog života, od odevanja, preko ishrane, do kozmetike, a najveći značaj je njegovo učešće u očuvanju ljudskog zdravlja. Vrline lanenog semena obrnuto su proporcionalno njegovoj sićušnoj veličini, tako da zaista, nađite malo mesta za njega na vašoj polici sa namirnicama.


67

Senzacionalno Štiti malinu od truleži ( Botrytis cinerea ) i sušenja lastara (Didymella applanata )

Bayer d.o.o. Omladinskih brigada 88b, 11070 Novi Beograd 011 20 70 252 , www.cropscience.bayer.rs


68

Stočarski kutak Priredio: Dragan Đorđević , dipl. inž. polj. autor ilustracije: Dunja Đuragić

Sve je manje goveda, svinja, koza i živine u Srbiji Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, na kraju prošle godine, u odnosu na isti period 2015, u Srbiji je ukupan broj goveda bio 2,5% manji, svinja 8%, ovaca 6,9%, koza 1,3% i živine 6,9 %. Goveda se najviše gaje u Šumadiji i zapadnoj Srbiji, a svinje u Vojvodini. Član Odbora SANU za selo Branislav Gulan iznosi podatak da je u našoj zemlji prošle godine proizvedeno samo 75.000 tona goveđeg mesa, što je najmanje za poslednjih pola veka. Sredinom osamdesetih godina prošlog veka smo u svet slali 50.000 tona “bebi-bifa” iz Jugoslavije, a od toga 30.000 tona iz Srbije. Danas je taj izvoz iz Srbije manji čak 100 puta jer je 2015. izvezeno 315 tona, prošle godine oko 400 tona.

Kokošje gnojivo najbolji izbor, prinose povećava i do 40 procenata Preuzeto: maslina.slobodnadalmacija.hr Gnojivo životinja se od davnina koristilo u poljoprivredi, a najbolje delovanje u ishrani biljaka ima kokošje gnojivo. Ovo je koncentrovano gnojivo koje se odlikuje izbalansiranim sadržajem hranjiva. Sadrži dosta dušika (N) u obliku koji ga čini lako dostupnim biljkama. Sadrži i kalijum, kalcijum, fosfor, mangan, magnezijum, želez i mnoge druge makro i mikro elemente važne za ishranu bilja. Kokošje gnojivo ima produženo delovanje tokom četiri godine i to treba imati u vidu kod gnojenja i rotacije useva. Njegova primena (pod uslovom da se pravilno primjenjuje) povećava prinos i do 40%, biljke ga lako usvajaju, intenzivira stvaranje cvetova i plodova, po-


69 mile 1,5m onda debljina sloja kokošjeg gnojiva može biti 15 do 20 cm. Uz povoljnu vlažnost proces kompostiranja može se završtii za 60 dana.

boljšava imunološki sastav biljaka, intenzivira proces fotosinteze u biljkama, ubrzava sazrevanje biljaka za desetak dana, povećava se sadržaj suvih stvari i šećera u plodovima, poboljšava kvalitet zemljišta. Biljke pognojene kokošjim gnojivom lakše podnose sušu. Gnojivo je blago alkalne pH reakcije od 6 do 8 u zavisnosti o načinu ishrane kokoški. Zbog formulacije mineralnih elemenata u gnojivu oni se teško ispiraju iz zemljišta i ne stvaraju visoke koncentracije soli, kao što je to slučaj sa mineralnim. Ukoliko koristimo gnojivo od kokoški koje su uzgajane na organski način možemo svojim usevima svake treće ili četvrte godine priuštiti kvalitetno eko gnojivo. Najveći broj povrtarskih i voćnih vrsta će dobro reagovati na gnojenje. Paradajz i kupusnjače mogu se zalivati 2 puta tokom sezone. Za kupus se može dodati 3 kg/m² ili 2 kg/m² pred osnovno oranje. Luk manje podnosi gnojenje ovim gnojivom, zato u plodosmeni treba doći u drugoj ili trećoj godini nakon gnojenja kokošjim ostacima. Međutim, ako se luk (posebno beli luk) gnoji u ranim fazama porasta primetićemo brz rast biljaka luka. Tikve i tikvice odlično reaguju na gnojenje. Dovoljna količina za tikve je 4 kg/m². Oprez! Zbog jake koncentracije kokošje gnojivo se ne dodaje direktno biljkama. Može izazvati propadanje biljaka. Kokošje gnojivo u kompostu. Kokošje gnojivo može se koristiti u procesu kompostiranja. Gnojivo će ubzati proces kompostiranja i poboljšati karakteristike dobijenog komposta. Kada je visina kompostne go-

Otopina kokošjeg gnojiva i vode. Nasigurniji način upotrebe kokošjeg gnojiva je da se određena količina otopi u vodi. Odnos gnojiva i vode je 1:15 (20). Ovakva otopina se primenjuje posle kiše ili zalivanja, a izbegava se primena na suvo zemljište zbog opasnosti od paleži biljaka. Ne zalivati samu biljku, već tlo oko nje. Po jednoj biljci je dovoljno 0,5 do 1 l ove otopine. Fermentirana otopina kokošjeg gnojiva. Veliki broj uzgajivača biljaka koristi fermentiranu otopinu kokošjeg gnojiva. Za izradu se koristi gnojivo i voda u odnosu 1:1. Gnojivo preliti vodom, dobro promešati i ostaviti na toplom dok se ne završi proces fermentacije. Fermentacija može trajati od dva dana do dve nedelje. Dužina trajanja fermentacije zavisi od temperature i oblika i kvaliteta gnojiva. Ukoliko koristite peletirano gnojivo fermentacija će trajati do dve nedelje. Posudu držati malo dalje od kuće zbog neugodnog mirisa tokom fermentacije. Nakon završene fermentacije otopina će izgubiti neugodan miris. Dobijena otopina je visoko koncentrisana i potrebno ju je pre primene razrediti sa vodom u odnosu 1:10 (20). Peletirano gnojivo. Upotreba peletiranog kokošjeg gnojiva se sve više povećava. Peletirano gnojivo nema karakterističan miris, jednostavno je za korišćenje i može se primenjivati u različitom vremenskom periodu. Koristi se u količini 100 do 300 g/m². Nakon primene potrebno je izvršiti zalivanje.


Pčelarenje Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.


71

Evropskoj uniji nedostaje oko 40 procenata potreba za medom Sa proizvodnjom od otprilike 250 000 tona godišnje, EU je drugi najveći svetski proizvođač meda nakon Kine. EU ne proizvodi dovoljno meda za zadovoljavanje vlastite potrošnje, a stopa samodostatnosti je iznosila 2015. otprilike 60 posto. Države članice s najvećom proizvodnjom meda su Rumunija, Estonija, Mađarska, Nemačka i Italija, a i većinom se nalaze  na jugu Unije gde su klimatski uslovi za pčelarstvo povoljniji. Proizvodnja meda u EU-u u načelu se polako povećavala uz godišnje razlike zavisno od klimatskih uslova. Međutim, pčelarima bi moglo biti sve teže da zadrže takav nivo proizvodnje zbog izazova s kojima se suočavaju u pogledu zdravlja pčela i gubitka staništa zbog sve intenzivnije poljoprivrede. Uslovi proizvodnje se pogoršavaju, njeni troškovi se povećavaju, a zbog sve većeg uvoza jeftinijeg meda iz trećih zemalja nastaje situacija rastućeg tržišnog nadmetanja. Cene meda znatno se razlikuju zavisno od kvaliteta i mesta prodaje. Cene višecvetnog meda kreću se od 2,54 EUR/kg u Poljskoj za višecvetni med koji se prodaje u rasutom stanju u veleprodaji do 15,18 EUR/kg za med koji se prodaje na mestu proizvodnje u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Kako prepoznati “lažni” med U Srbiji se godišnje proda najmanje 1.000 tona meda koji “nije video pčelu”, kaže Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelara. Za med važi da ima neograničen rok trajanja, ali postoje pravila koja garantuju njegovu svežinu. “Najzdraviji je onda kada je izvrcan, a to je negde od dve do pet godina od datuma vrcanja meda”, kaže ovaj pčelar. On ističe i da je falsifikovani med obično obojen veštačkom bojom i da su mu dodate arome, a da postoje i oni koji se ne trude da ubace aromu. “Lažni med je kristalno providan i možemo da se vidimo kroz njega, prirodan med je uvek mutniji”, kaže on i dodaje da, nažalost, naši građani misle da je kristalizovani med falsifikat. “To je laž, med se u prodavnicama nikad ne kristališe, u svetu postoji kultura konzumacije samo takvog meda, on se preporučuje deci, i u njegov kvalitet se ne može posumnjati”, rekao je Živadinović. Priča da postoji mnogo vrsta falsifikata, da se u neke dodaju kiseline i da onda može biti opasan po zdravlje. “Nažalost, naši potrošači se povedu niskim cenama, a medovi koji su tako jeftini, jeftiniji od otkupne cene, su lažni”, kaže. Kako je istakao, ako med košta 300 dinara, uglavnom je reč o falsifikatu, jer je otkupna cena meda trenutno iznad 450 dinara. Savetuje da ukoliko neko sumnja u kvalitet, ode i uradi analizu saharoze u bilo kojoj laboratoriji i “sve će mu biti jasno”. Podseća da trenutno postoji radna grupa koja se bavi samo falsifikovanjem i da će javnost biti šokirana kada se objavi šta su inspektori zaticali na terenu. Na pitanje otkud toliko lažnog meda u prodaji, kaže: “Problem je u inspekcijskom nadzoru i propisima, jer ukoliko se utvrdi da je neko prodavao loš med, njegova radnja se ne zatvara odmah. Mi tražimo da se uvede nešto kao na primer, u Holandiji – ako se neko bavi proizvodnjom hrane i utvrdi se da je kršio zakon, njemu se zatvara firma na dve godine”, priča Živanović.


72


74

NS SEME hibridi kukuruza za setvu u 2017. godini Marketing tim NS Instituta

Kukuruz je naša vodeća ratarska biljna vrsta. Gaji se na oko 1,2 miliona hektara i zauzima veće površine od strnih žita, soje, suncokreta i šećerne repe zajedno, sa kojima se najčešće smenjuje u plodoredu. U klimatski povoljnim godinama, kao što je bila 2014. godina, u Srbiji se proizvede više od 6 miliona tona kukuruza ukupne vrednosti preko 700 miliona evra. Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad je jedan od začetnika modernog oplemenjivanja kukuruza u Srbiji. Institut je osnovan 1938. godine, a od 1953. godine se organizovano bavi oplemenjivanjem kukuruza. Moderno oplemenjivanje hibridnog kukuruza u Institutu je započeto na populacijama kukuruza koje su oko 500 godina gajene na našim prostorima pre nego što

su uključene u oplemenjivačke programe. Budući da su rasle u našim klimatskim uslovima, pod uticajem prirodne selekcije stvoren je jedinstveni tip kukuruza prilagođen našim uslovima gajenja. Bogato genetičko nasleđe iz prošlosti, organizovan rad na oplemenjivanju, uz primenu savremenih metoda oplemenjivanja i kontinuitet u radu, rezultirali su hibridima kukuruza koji se odlikuju odličnom prilagodljivošću i visokim potencijalom za prinos zrna. U Institutu je do sada priznato oko 300 hibrida kukuruza koji se gaje u Srbiji i 20 zemalja sveta. Pred svaku sezonu setve kukuruza postavlja se uvek isto pitanje: Koji hibrid odabrati za predstojeću setvu? Veliki broj faktora utiče na izbor hibrida, od kojih ćemo nabrojati samo neke: prirodni uslovi za gajenje (temperature, padavine, tip zemljišta), stanje zemljišta u pogledu zaliha zimskih padavina, name-

na proizvodnje i drugi. U zavisnosti od namene proizvodnje naša je preporuka: Hibridi za proizvodnju zrna: NS 3022 (FAO 360), NS 3023 (FAO 390), NS 4051 (FAO 420), NS 444 (FAO 490), NS 5211 (FAO 520), NS 5051 (FAO 580), NS 6102 (FAO 610), NS 6140 (FAO 650), NS 640 (FAO 660), NS  6030 (FAO 660) i NS 7020 (FAO 670) FOCUS ULTRA hibridi: NS  444 Ultra (FAO 490), NS  5041 Ultra (FAO 580) i NS 640 Ultra (FAO 660) Hibridi za proizvodnju silaže: NS 5010 (FAO 580) i NS 6043 (FAO 680) Hibridi za posebne namene: NS 620k (FAO 680) i NS 609b (FAO 690) Preporuka ostalih hibrida za setvu 2017. godine: NS  223 (FAO 250), NS 205 (FAO 260), NS 208 (FAO 280), NS 3014 (FAO 380), NS 4030 (FAO 440),


75 NS 4015 (FAO 460), NS 4023 (FAO 480), NS 5043 (FAO 550), NS 540 (FAO 560), RADAN (FAO 660), ZENIT (FAO 680), NS 6010 (FAO 690) i TISA (FAO 700). ZA PREDSTOJEĆU SETVU U SEZONI 2017., POSEBNO IZDVAJAMO HIBRIDE KUKURUZA: NS 3022 (FAO 360) NS 3022 je srednje rani hibrid nove generacije. U dvogodišnjim testiranjima u ogledima sortne komisije imao je 17,9% viši prinos zrna od standarda i 1,1% nižu vlagu od standarda. Potencijal rodnosti preko 13 t/ha suvog zrna i iznad 50 t/ha silaže. Stabljika je robusna i čvrsta, visine oko 250 cm. Klip je dugačak, valjkastog do blago konusnog oblika sa 14-16 redova zrna. Zrno je tipa zubana žuto-narandžaste boje. Masa 1000 zrna je 350-380 g. Može se gajiti kao osnovni usev (za zrno i silažu) i kao postrni usev za silažu. Dobar je predusev za pšenicu. Optimalni sklop je oko 75.000 biljaka po hektaru u povoljnim uslovima, a 65.000 biljaka po hektaru u manje povoljnim uslovima. Za silažu broj biljaka po hektaru povećati za 5.000-10.000. NS 4051 (FAO 420) U konkurenciji tridesetak hibrida iste grupe zrenja imao je najnižu vlagu u zrnu. Istovremeno, postigao je prinos zrna preko 11 t/ha što ga po indeksu performansi svrstava u sam vrh liste svih ispitivanih hibrida. Potencijal za prinos zrna je preko 14 t/ha. Stabljika je robusna i čvrsta visine 250-270 cm. Klip je dugačak, valjkastog oblika sa 16-18 redova zrna. Zrno je tipa zubana žuto-narandžaste boje. Masa 1000 zrna je oko 370 g. Može se gajiti kao osnovni usev (za zrno i silažu) i kao postrni usev za silažu. Do-

bar je predusev za pšenicu. Optimalni sklop je oko 72.000 biljaka po hektaru u povoljnim uslovima, a 65.000 biljaka po hektaru u manje povoljnim uslovima. Za silažu broj biljaka po hektaru povećati za 5.000-10.000. NS 5051 (FAO 580) NS  5051 je srednje kasni hibrid, jedan od najrodnijih u grupi zrenja. Potencijal za prinos je oko 15 t/ha suvog zrna. Stablo je čvrsto, visine oko 260 cm. Formira klip na oko 90 cm. Klip je dug, cilindričnog oblika sa 16-18 redova zrna, žute boje. Zrno je tipa zubana standardnog kvaliteta. Masa 1000 zrna je oko 380 g. Može se gajiti kao osnovni usev za zrno i silažu. Dobar je predusev za pšenicu. Preporučuje se za gajenje u svim ravničarskim rejonima. Pogoduje mu intenzivna agrotehnika. Optimalni sklop iznosi oko 68.000 biljaka po hektaru u povoljnim uslovima, a 62.000 biljaka po hektaru u manje povoljnim uslovima. Za silažu broj biljaka po hektaru povećati za 5.000-10.000. NS 6102 (FAO 610) NS  6102 je najraniji hibrid grupe

zrenja FAO 600. Potencijal za prinos je iznad 17 t/ha suvog zrna. Daje visoke i stabilne prinose u svim rejonima gajenja. Postiže odlične rezultate u sušnim i u optimalnim uslovima proizvodnje. Stablo je niže za datu grupu zrenja, sa nisko postavljenim klipom i erektofilnim listovima. Klip je dugačak, cilindričnog oblika, sa 14-16 redova. Zrno je žuto-narandžaste boje, tipa zubana standardnog kvaliteta. Masa 1000 zrna je oko 360 g. Može se gajiti kao osnovni usev za zrno i silažu. Pogoduje mu ranija setva. Daje visoke i stabilne prinose u svim ravničarskim rejonima. Optimalni sklop iznosi oko 68.000 biljaka po hektaru u povoljnim uslovima, a 60.000 biljaka po hektaru u manje povoljnim uslovima. NS 6140 (FAO 650) NS 6140 je srednje kasni hibrid, sazreva za oko 125-130 dana. Potencijal rodnosti iznosi preko 15 t/ha suvog zrna i iznad 70 t/ha silaže. Hibrid je tolerantan prema suši i ima široku adaptabilnost. Stablo je prosečne visine za svoju grupu zrenja, čvrsto i tolerantno prema


76 poleganju. Klip je cilindričan, prosečne dužine 25 cm, sa 1618 redova zrna. Zrno je krupno, tipa zubana, žuto-narandžaste boje. Masa 1000 zrna iznosi preko 400 g. Može se gajiti kao osnovni usev za zrno i silažu. Daje visoke i stabilne prinose u svim ravničarskim rejonima. Optimalni sklop iznosi oko 65.000 biljaka po hektaru u povoljnim i 57.000 biljaka po hektaru u manje povoljnim uslovima. Za silažu broj biljaka po hektaru povećati za 5.000-10.000. NS 7020 (FAO 670) NS  7020 je srednje kasni hibrid, po dužini vegetacije pripada grupi zrenja FAO 670. Potencijal rodnosti iznosi preko 17 t/ha suvog zrna. Hibrid je tolerantan prema suši. Listovi zadržavaju zelenu boju do pune zrelosti. Stablo je ispod prosečne visine za svoju grupu zrenja, čvrsto, otporno prema poleganju. Klip je cilindričan sa 14-16 redova zrna. Zrno je izrazito krupno, tipa zubana, žute boje. Masa 1000 zrna iznosi preko 420 g. Može se gajiti kao osnovni usev za zrno i silažu. Pogoduje mu ranija setva. Daje visoke i stabilne prinose u svim ravničarskim rejonima gajenja. Pogodan je za rejone sa umerenim stresom izazvanim sušom. Optimalni sklop iznosi oko 65.000 biljaka po hektaru u povoljnim uslovima, a 57.000 biljaka po hektaru u manje povoljnim uslovima. NS 5041 Ultra (FAO 580) Najnoviji NS hibrid namenjen za gajenje u tzv. DUO sistemu. Potencijal za prinos iznosi preko 14 t/ha suvog zrna i 55 t/ha silaže. Stablo je visine oko 260 cm, elastično, tolerantno prema poleganju. Klip je srednje dužine, sa 16-18 redova zrna žute boje. Masa 1000 zrna je oko 400 g. Može

se gajiti kao osnovni usev u redovnoj setvi za proizvodnju zrna i silaže, i kao postrni usev za proizvodnju silaže. Preporučuje se za berbu u klipu i za kombajniranje u zrnu. Poseduje odličnu adaptabilnost i stabilnost prinosa. Najznačajnija karakteristika hibrida NS 5041 Ultra je tolerantnost prema herbicidu Focus Ultra. Optimalni sklop iznosi 68.000 biljaka po hektaru u povoljnim uslovima, a 62.000 biljaka po hektaru u manje povoljnim uslovima gajenja. Za silažu broj biljaka po hektaru povećati za 5.000-10.000. NS 5010 (FAO 580) NS  5010 je srednje kasni hibrid. Stablo je visoko, elastično, ne poleže, visine i preko 280 cm. Potencijal za prinos zrna je iznad 15 t/ha suvog zrna i preko 70 t/ha silaže. Klip je dugačak, cilindričnog oblika, krupan sa 16 redova zrna. Zrno je tipa zubana žuto-narandžaste boje. Masa 1000 zrna je iznad 400 g. Može se gajiti kao osnovni usev za zrno i silažu. Pogodan za gajenje u svim ravničarskim rejonima. Optimalni sklop u povoljnim uslovima gajenja iznosi

oko 62.000 biljaka po hektaru, u prosečnim 59.500 biljaka po hektaru i u manje povoljnim 57.000 biljaka po hektaru. Za silažu broj biljaka po hektaru povećati za 15-20%. Sadržaj proteina je 5,9%, sadržaj lignina 2,9% a svarljivost je 66,1%. NS 6043 (FAO 680) NS  6043 je srednje kasni hibrid. Stablo je izrazito visoko, dobro oblistalo, čvrsto. Potencijal za prinos zrna je iznad 16 t/ha suvog zrna i preko 70 t/ha silaže. Klip je dugačak, cilindričnog oblika sa 16-18 redova zrna. Zrno je tipa zubana žuto-narandžaste boje, krupno. Može se gajiti kao osnovni usev za zrno i silažu. Pogodan za gajenje u svim ravničarskim rejonima. Optimalni sklop u povoljnim uslovima gajenja iznosi oko 62.000 biljaka po hektaru, u prosečnim uslovima 59.500 biljaka po hektaru i u manje povoljnim uslovima 57.000 biljaka po hektaru. Za silažu broj biljaka po hektaru povećati za 15-20%. Sadržaj proteina je 5,1%, sadržaj lignina 3,2% a svarljivost je 66,4%.


77


78


PRIJAVA ZA ČASOPIS

79

Želim da se registrujem za besplatno dobijanje: (zaokružiti)

1. SMS poruka iz sledećih oblasti a) Ratarstvo c) Povrtarstvo

b) Voćarstvo d) Vinogradarstvo

2. Stručnog časopisa AgroSvet

Dajem saglasnost sa dole navedenim pravilima: Ime i prezime: -------------------------------------------Firma: -------------------------------------------Adresa: -------------------------------------------Mobilni telefon: -------------------------------------------E-mail: -------------------------------------------Datum: -------------------------------------------Potpis: -------------------------------------------Adresa: Kraljevačkog bataljona 235/2 34000 Kragujevac Agromarket doo, Kraljevačkog bataljona 235/2, 34000 Kragujevac, PIB 102135211 (u daljem tekstu samo Agromarket) štiti privatnost korisnika u najvećoj mogućoj meri. Agromarket će potpisniku ove prijave besplatno slati SMS poruke i stručni časopis AgroSvet sa relevantnim i aktuelnim poljoprivrednim sadržajem iz oblasti zaštite bilja, agronomije, agroekonomije, meteorologije i slično. Agromarket se obavezuje da će u dobroj nameri koristiti prikupljene privatne podatke (e-mail adrese, imena i prezimena, i ostale podatke dobijene od korisnika), te da ih neće distribuirati, niti prodavati trećoj strani, osim uz dozvolu korisnika. Ako Agromarket odluči da promeni pravila privatnosti, obaveštenje o tome će korisnici primiti putem naših SMS poruka. Korisnici usluge u svakom trenutku mogu prestati primati besplatne SMS poruke i stručni časopis AgroSvet, usmenim obaveštenjem člana marketing tima kompanije Agromarket.


STRUČNA SLUŽBA:

SLUŽBA PRODAJE:

Dr Ivan Krošlak

DC Kragujevac Vladimir Dragutinović, 063/438-483 Veselin Šuljagić, 063/658-307 Vladimir Milovanović, 063/415-924 Zoran Radovanović, 063/10-58-091 Neša Milojević, 063/10-58-278 Marko Minić, 069/511-06-44

direktor marketinga

063/106-63-55 Dragan Lazarević rukovodilac stručne službe

063/580-958 Dragan Đorđević DC Niš 063/102-23-45 Radmila Vučković DC Kragujevac 063/105-81-94 Momčilo Pejović DC Subotica 063/693-147 Milan Sudimac DC Beograd 063/628-051 Ivan Valent DC Zrenjanin 063/628-175 Igor Šćekić DC Sombor 069/510-61-21 Veselin Matić DC Sremska Mitrovica 063 625 531 Miloš Stojanović direktor sektora ishrane bilja

063/414-722 Milan Raković DC Sremska Mitrovica 062/213-078 Goran Radovanović DC Niš 069/50-70-979 Bojana Stanković DC Kragujevac 063/861-86-33 Dragiša Vuković DC Kragujevac 062/608-661 Milan Kusalo DC Zrenjanin 069/508-65-55

DC Niš Goran Petrović, 063/105-83-20 Bojan Đokić, 063/668-165 Nemanja Radmanovac, 069/50-70-995 DC Zrenjanin Nebojša Lugonja, 063/10-58-223 Srđan Protić, 069/507-09-78 Filip Plavšić, 063/624-105 DC Sombor Nada Jovanović, 063/693-501 Daniel Grnja, 063/438-641 DC Valjevo Dragutin Arsenijević, 063/657-929 Miljana Vucelja, 063/105-82-76 DC Beograd Velibor Hristov, 063/658-312 Ivan Gnjatović, 063/11-24-540 Dragan Dimitrić, 063/10-58-002

DC Subotica Dejan Milinčević, 063/106-74-79 Miloš Tomašev, 063/635-495 DC Sremska Mitrovica Saša Gladović, 063/105-80-41 Dejana Klisurić, 063/11-24-570 Nikola Petrović, 063/626-953 AGROMARKET BIH: DC Bijeljina Milenko Krsmanović, +387 65/643-466 Zoran Hamzić, +387 65/823-046 Mladen Bijelić, +387 66/365-978 Jovo Vujević, + 387 65/189 104 Miroslav Vesić, +387 66/394-750 DC Banja Luka Bojan Krunić, +387 65/713-435 Dragan Ćurković, +387 65/983-150 Maja Mirković, +387 65/146-875 Lolo Marčeta, +387 65/867-775 DC Sarajevo Mirza Babić, +387 65/623-413 Danijela Đurđić, +387 33/407-481 Samira Smajlović, +387 33/407-483 AGROMARKET CRNA GORA: DC Danilovgrad Spaso Popović, + 382 67/207-104 Miroslav Jokić, + 382 69/300-845 Gojko Ljumović +382 69/183-032 Milica Pavićević, +382 69/388-778 AGROMARKET KS: DC Priština Naser Spahiu, +386 49/733-814 Nerdian Ahmedi, +386 49/869-333 Eljmaz Orana, +386 49/733-815

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 63

Zahvaljujemo se autorima tekstova i fotografija koji su preuzeti sa sajtova:

AGROSVET : stručna revija / glavni i odgovorni urednik Dragan Đorđević. - 2004, br. 1Agromarket, 2004-

. - Kragujevac :

pixabay.com, zimbio.com, wdef.com, ytimg.com, Trphys.org, wikimedia.org, mining.com, FoNet_Aleksandar_Levajkovic, poljoprivrednaskola.edu.rs, poljoprivrednih-mpn.gov.rs, vienna.hr, geneticliteracyproject.org, agrotv.net,

(Novi Sad : Color print). - 27 cm

Dostupno i na: www.agromarket.rs ISSN 1820-0257 = Agrosvet

www.agromarket.rs www.facebook.com/Agrosvet


NAMA VERUJU www.agromarket.rs www.facebook.com/Agrosvet

AgroSvet 82  
Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you