AGROSVET
SMILJE, BEZVREMENSKA LEPOTA KOJA NOSI BESMRTNOST Prirediо: Olivera Gavrilović, dipl. inž. polj.
M
ožda zaboravljena u poslednje vreme, možda smo je i videli, ali je ne prepoznajemo. Sa velikim zadovoljstvom predstavljamo ovu lekovitu, ukrasnu i obrednu biljku - smilje. Postoji mnogo vrsta smilja, a najpoznatija je Helichrysum italicum. Pripada velikoj porodici Asteraceae, kojoj pripadaju mnoge aromatične i lekovite vrste.
što deluje antihematomatično i regenerativno smilje je takođe mukolitik, spazmolitik, deluje snažno protivupalno i antioksidativno, antikoagulantno, stimuliše rad hepatocita, smanjuje nivo holesterola i pokazuje analgetičko delovanje. Izuzetno je blago, tako da ga mogu koristiti i deca. Zbog svog delovanja koristi se u kozmetici, pogotovo kod nege dehidrirane i umorne kože. Izvrsno deluje kod stanja hroničnog umora, iscrpljenosti i oslabljenog imunosistema, krepi i odmara. U proizvodnji eteričnog ulja koriste se cvetovi, dok se u fitoterapijske svrhe koristi cela biljka. Eterično ulje smilja između ostalog, sadrži i itlidione, kojih nema u drugim vrstama biljaka. Ulje sadrži i pinen, limonen, kurkumen, nerol, geraniol, linalol i eugenol. Visok nivo nerola i neril acetata daje ulju smilja jedinstvenu cvetnu notu. U kombinaciji sa drugim eterskim uljima se koristi za lečenje visokog krvnog pritiska zbog efekta hlađenja. Dobro se kombinuje s većinom eteričnih ulja, naročito s lavandom, kamilicom i citrusima. Ulje smilja je retko i skupo.
Još u Homerovo vreme Grci su cenili smilje kao odličan lek za rane, a u narodnim pesmama se smilje pominje kao lep i mirisan cvet za kićenje djevojaka i momaka (‘’ ...nit je smilje niti bosilje, već miriše duša djevojačka...’’). U prošlosti su se osušeni i usitnjeni cvetovi pušili u luli, kao preventiva asmatičnim napadima. Zbog lepote i mirisa cveta i deci su davana imena: Smilja, Smiljana i Smiljka. Smilje je posebna biljka, jer tretira kako kozmetičke tako i medicinske probleme. Može ublažiti tragove starenja, zbog čega su je Francuzi nazvali immortelle, što znači besmrtnost. Smilje raste u kamenu i kršu Sredozemlja, od Hercegovine i Korčule preko Sicilije i Korzike, pa sve do Španije.
Koristi se kao začin jelima od pirinča, mesa i raznih poslastica jer daje intenzivnu aromu, a upotrebljavaju se grančice i lišće.
Ima široku primenu u kozmetičkoj i farmaceutskoj industriji zbog svoje arome i lekovitih svojstava. U narodnoj medicini smilje se koristi za zaustavljanje krvarenja iz nosa i usta, kao i za zarastanje rana. Odličan je lek protiv bronhitisa i kašlja, deluje kao sedativ, snižava krvni pritisak, nivo holesterola u krvi, sprečava nastanak ugrušaka, ublažava bolove i jača celi organizam. Zbog svog regenerativnog i protivupalnog dejstva, izuzetno se ceni za negu dehidrirane i umorne kože, za uklanjanje ožiljaka, strija i modrica. Tokom leta se korisni za ublažavanje crvenila i opekotina kože oštećene sunčevim zracima. Biljka smilje sadrži flavonske heterozide, tanine, smole, gorke materije, oko 0,4 % etarskog ulja i drugih nedovoljno proučenih sastojaka. Zahvaljujući svom sastavu, osim
46