Agrosvet 42
Priredila Radmila Vučč~ković’}, dipl. ingž. polj.
SRBIJA - ZEMLJA [LJIVA I [LJIVOVICE
Šljiva se medju voćkama po proizvodnji nalazi na četvrtom mestu u svetu, posle jabuke, kruške i breskve. Šljiva je naše nacionalno voće jer su je još stari Sloveni gajili u svojoj postojbini. Pa i Miloš Obrenović ju je izvozio “preko” i obezbeđivao “novce za džebanu”. Nekadašnja Jugoslavija je u jednom periodu bila najveći proizvodjač šljiva u svetu. Danas šljiva u Srbiji nema više privredni značaj koji je nekad imala, ali je i dalje naša najrasprostranjenija i najvažnija voćka. Sveži plodovi šljiva stoje na raspolaganju od sredine juna do kraja septembra. Oni su cenjeni, hrane, okrepljuju i služe kao lek. Kvalitetni, sveži plodovi šljive, naročito ranih sorti, postižu visoku cenu na našem i inostranom tržištu. Sveža i suva šljiva i rakija šljivovica su naši najpoznatiji proizvodi od šljiva. Više od 80% šljive se preradi u rakiju, a ostatak se koristi u svežem stanju, suši ili prerađuje u pekmez. Hranljiva 20
vrednost plodova šljive je dva puta veća nego jabuke. Šećeri su odličan izvor energije, celulozna vlakna podstiču rad creva. Pektini doprinose zaštiti od arterioskloroze i infarkta. Kalijum snižava krvni pritisak, a vitamini i enzimi imaju značajnu zaštitnu i dijetetsku vrednost. Antocijani pružaju zaštitu od radioaktivnog zračenja i pojave kancera i dr. Prirodni uslovi koji su potrebni za gajenje šljive bitno utiču na rentabilnost proizvodnje. Najvažniji su klima (sunčeva svetlost, toplota, vlažnost, vetar), zemljište, nadmorska visina, položaj terena i blizina većih vodenih površina. Šljiva voli osunčane terene, jer joj svetlost služi kao izvor energije za stvaranje organske materije (šećera). Većina sorti šljiva može da se gaji i dobro rađa u temperaturnom opsegu -250C do +350C. Mrazevi tokom cvetanja mogu da nanesu štete, kao i visoke temperature i suv vazduh koji ometaju oprašivanje što