Agrosvet
42
Priredio Luka Matić’}, dipl. ingž. polj.
ACANTO® PLUS - RE[ENJE! U Srbiji, pšenica posle kukuruza zauzima najveće setvene površine. Prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku površine pod hlebnim zrnom se u Srbiji konstantno smanjuju da bi 2011. godine, dostigle svoj minimum od 480.000 ha, što je najmanje za poslednjih nekoliko decenija. Da li će do povećanja površina pod pšenicom u budućnosti doći, zavisi pre svega od poštovanja plodoreda, ali svakako i od procene poljoprivrednika, da li će im proizvodnja pšenice doneti zaradu? Glavni razlog slabe setve ove sezone je dug sušni period koji je onemogućio blagovremenu i kvalitetnu pripremu zemljišta za setvu pšenice. Samo primenom odgovarajuće agrotehnike može se iskoristiti genetski potencijal sorte, a samim tim i postići stabilan i visok prinos pšenice. Adekvatna obrada zemljišta, djubrenje (za dobijanje 100 kg zrna potrebno je 3 kg čistog azota), optimalni rok, gustina setve i plodored su faktori koje je neophodno ispoštovati kako bi se obezbedila kvalitetna proizvodnja. Naravno, da bez kvalitetne zaštite useva protiv bolesti, štetočina i korova sve prethodne agrotehničke operacije mogu biti dovedene u pitanje. Značajno smanjenje prinosa strnih žita mogu izazvati fitopatogene gljive, koje prouzrokuju mnoge ekonomski značajne bolesti pšenice i ječma. Bolesti koje mogu prouzrokovati smanjenje useva i do 25%, ukoliko uslovi za njihov razvoj budu povoljni su prouzrokovači pepelnice (Blumeria spp. sin. Erysiphae spp.), rđe (Puccinia spp.), sive pegavosti lista i klasa pšenice (Septoria spp.), mrke pegavosti lišća, propadanja klijanaca i truleži korena žita (Helminthosporium sativum), kao i prouzrokovač mrežaste pegavosti ječma (Pyrrenophora teres). Pepelnica žita (Blumeria spp.) se javlja u proleće, s tim što se prvi simptomi najčešće mogu uočiti na delovima parcele sa depresijama i u lokalitetima sa gušćim sklopom. Najpre se uočavaju hlorotične pege nakon kojih dolazi do razvijanja belosive navlake u vidu 14
jastučića na listovima i u rukavcima. Ukoliko uslovi za razvoj infekcije budu povoljni, pepelnica će zahvatiti i list zastavičar, što će prouzrokovati i najveće štete, pošto će doći do smanjenja fotosinteze, a samim tim i proizvodnje hranljivih materija i nalivanja zrna. Kao krajnji stadijum razvoja ove bolesti je žutilo i izumiranje listova. Pre samog izvođenja tretmana veoma je važno pregledati usev na prisustvo ove bolesti, s obzirom na to da pojedine sorte pšenice imaju različitu otpornost ili osetljivost na pepelnicu. Rđa žita (Puccinia spp.) je bolest koja se veoma često javlja na usevu pšenice. U pojedinim godinama, sa povoljnim meteorološkim uslovima za razvoj bolesti, stepen infekcije može biti i do 85%, usled čega dolazi do prevremenog sušenja biljaka i slabe nalivenosti zrna. Ova bolest zahvata sve nadzemne delove biljaka, listove, stablo i klas, a simptomi su vidljivi kao žutorđaste pege u vidu praškaste mase. Vlažno proleće