Memorija
Šta je memorija? Memorija služi za ČUVANJE podataka u računaru. U PC računaru postoji više vrsta memorije. One se razlikuju po obliku, osobinama i funkciji u računaru.
Vrste memorije
Prema mestu na kome se nalaze memorije se dele na:
UNUTRAŠNJE memorije (u obliku ČIPA) 2. SPOLJNE memorije (u obliku DISKA) 1.
Memorije PC-a Unutrašnje memorije
Spoljne memorije • Hard disk
• ROM
• CD
• RAM
• DVD
• CACHE (keš)
• Floppy disk • Flash memorija
ROM memorija
ROM (Read Only Memory) – je memorija koja se može samo čitati. To je jedan čip na matičnoj ploči. Sadrži program (BIOS) koji se automatski pokreće čim se uključi računar. On testira uređaje računara – da li su ispravni i pravilno povezani. Ako nešto nije u redu on prijavljuje grešku (kao zvučni signal ili poruka na ekranu). Njen sadržaj se ne gubi po isključenju računara.
ROM memorija
►.
Bios, Cmos je čip koji ima više funkcija. Ovaj čip se konstantno napaja preko baterije od 3V i tako održava program koji se nalazi u njemu. Čip ugrađuje proizvođač ploče, a njegov program je zadužen prvenstveno za prepoznavanje i testiranje ispravnosti celog hardvera koji je fizički prikačen na matičnu ploču. Pored ove funkcije, program ima mogućnost nadgledanja raznih paramatera koji utiču na rad svih delova hardvera (temperature, ventilatora, napajanja) i vodi evidenciju o datumu i vremenu.
► Rad
BIOS programa je vidljiv na ekranu odmah posle startovanja računara (crna pozadina i bela slova). Verzija biosa se vidi pri samom uključivanju računara odmah iznad brzine procesora ili na dnu ekrana. Program koji se nalazi u čipu je prilagođen korisniku i dozvoljava neke izmene kao što su redosled uređaja sa kojih pretražujemo sistem, isključivanje i uključivanje uređaja koji se nalaze na ploči itd.
Radna memorija - RAM ďƒ˜ RAM
memorija Ä?uva program sa kojim korisnik trenutno radi.
►
RAM- random access memory je vrsta memorije koja se nalazi u računaru, a u njoj su smešteni podaci koje računar trenutno obrađuje ili sa njima radi. Najvažnija karakteristika radne memorije jeste to što se bilo kojoj memorijskoj lokaciji može direktno pristupiti i nije potreban mehanički pomak komponenti, za razliku od hard diska ili nekih drugih medija za čuvanje kod kojih je potrebno prvo medij za čitanje namestiti na određenu lokaciju, a zatim upisivati ili čitati podatke. Zahvaljujući ovoj karakteristici pristup RAM zadržava znatno veću brzinu protoka podataka od ostalih memorijskih tipova. Podaci ili sadržaj u radnoj memoriji brišu se prilikom gašenja računara, tako da ona nije medij za trajno čuvanje podataka, već se u nju podaci samo privremeno pohranjuju, da bi se nakon upotrebe sačuvali na hard disku.
Uloga RAM memorije RAM memorija privremeno prihvata program koji korisnik pozove. Taj program je prisutan u RAM dok ga korisnik ne isključi ili dok ne ugasi računar. Nakon isključenja računara briše se kompletan sadržaj RAM memorije. 2. Iz RAM podaci se prosleđuju procesoru na obradu. Kad procesor završi obradu, on rezultat vraća i upisuje u RAM. Između RAM i procesora nalazi se kanal veze – magistrala. 3. Zaključak: RAM se zove još i RADNA MEMORIJA jer čuva programe i podatke u toku rada korisnika sa njima. 1.
Cache memory ► Cache
memorija čuva podatke koji se trenutno obrađuju u procesoru. ► Nekada je ugrađena u sam procesor, a nekada je poseban čip na matičnoj ploči ► Služi da premosti razliku u brzini između procesora i radne memorije (procesor je mnogo brži) ► Brža je od RAM memorije, ali manjeg kapaciteta (512 kB ili 1 MB) ► Nakon isključenja računara sadržaj ovih memorija se briše.
Cache memorija na matičnoj ploči
CPU Slotovi za: - grafičku karticu - zvučnu karticu - modem
Cache
Slotovi za RAM
Prključak za el. napajanje
Priključak za tastaturu
Kako se podaci upisuju u memoriju?
Šta je BIT ? ► Memorijski
čip sastoji se iz mnoštva minijaturnih ćelija. Svaka ćelija je malo elektronsko kolo koje može imati dva stanja: 0 – nema struje i 1 – ima struje u el. kolu. ► Time se može izraziti najprostija informacija tipa: DA ili NE. Ta najmanja količina informacije (koja se može predstaviti jednom mem. ćelijom) zove se BIT. ► BIT = BInary digiT = binarna cifra (O, 1)
Šta je BAJT? Da bi se u memoriji predstavili brojevi, slova, boje i drugi podaci, vrši se grupisanje bitova u nizove od 8, 16, 32 ili 64 bita. Takav niz zove se BAJT. Njime se može u memoriji zapisati svaki broj ili slovo pomoću različitih kombinacija 0 i 1. A≡
0 1 0 0 0 0 0 1
B≡ 0 1 0 0 0 0 1 0 C≡ 0 1 0 0 0 0 1 1
Više bajtova čini PROCESORSKU REČ
Kapacitet memorije ► ► ► 1. 2. 3. 4.
Meri se količinom podatka koja se u memoriju može upisati 1 B (bajt) 1 znak ili broj Jedinice mere za kapacitet memorije su: kB (kilobajt) = 1024 B MB (megabajt) = 1024 KB GB (gigabajt) = 1024 MB TB (terabajt) = 1024 GB
Kapacitet RAM-a Kapacitet RAM memorije može biti samo vrednost koja je stepen broja 2: 27 = 2*2*2*2*2*2*2 = 128 MB 28 = 2*2*2*2*2*2*2*2 = 256 MB 29 = 2*2*2*2*2*2*2*2*2 = 512 MB 210 = 2*2*2*2*2*2*2*2*2*2 = 1024 MB Manji kapaciteti od ovih se danas više ne koriste.
Brojni sistemi ► Postoji
nekoliko brojnih sistema a „najpoznatiji“su: ► Dekadni (osnova 10) ► Binarni (osnova 2) ► Oktalni (osnova 8) ► Hekasadekadni (osnova 16)
Pored osnova 10 (dekadni zapis) i 2 (binarni zapis)brojeve je moguće zapisivati i u drugim osnovama. Često se koriste i osnova 8 (oktalni zapis) i osnova 16 (heksadekadni zapis). ► Dekadni brojevi se koriste zato što imamo 10 prstiju na rukama, a binarni zato što se njihov zapis tehnički jednostavno realizuje bistabilnim elementima. ►
Oktalni i heksadekadni brojevi se koriste zato ĹĄto postoje jednostavni postupci da se oni prevedu binarne brojeve i obratno. Binarni brojevi su dugaÄ?ki pa se heksadekadni sistem obiÄ?no koristi da bi se skratio zapis dugaÄ?kih binarnih brojeva.
Dekadni brojni sistem ► Dekadni
BS je skup koji ima 10 cifara i to su sledeće : 0,1,2,3,4,5,6,7,8,9. Pravljenjem različitih kombinacija mozete dobiti brojeve kao sto su 789, 0 , 1, 49, 32757 itd. Evo primera kako se na drugačiji način moze predstaviti broj npr 385: ► 3 * 102 + 8 * 101 + 5 * 100 = 3 * 100 + 8 * 10 + 5*1 = 300 + 80 + 5 = 385
Binarni brojni sistem ► Binarni
BS je skup koji ima 2 cifre i to su : 0, 1 , te će binarni broj 101100 u dekadnom zapisu biti: ► |101100|2 = 1*25 + 0*24 + 1*23 + 1*22 + 0*21 + 0*20 = |44|10
Konverzija iz dekadnog u binarni zapis ► Broj
44 prevesti u binarni zapis. Rešenje: ► |44|10 = ► 44/2
22/2 11/2 5/2 2/2 1/2 ► 0 0 1 1 0 1 ► Zadati broj 44 delimo sa dva, ostatak zapisujemo ispod a rezultat deljenja pišemo levo i taj rezultat delimo sa dva i tako dalje dok god se ne dobije nula kao količnik (ne kao ostatak).
► Sada
obratite pažnju na dobijeni niz ostataka i procitajte ga odpozadi:101100. Dosli smo do rešenja! ► Pokušajte kao proveru da uradite konvertovanje ovog binarnog broja u dekadni.
Hekasadekadni brojni sistem ► Ima
čak 16 simbola : 0,1,2,3,4,5,6,7,8,9,A,B,C,D,E,F.
►
Koje vrednosti imaju navedena slova u decimalnom zapisu:
►A
= 10 ► B = 11 ► C = 12 ► D = 13 ► E = 14 ► F = 15
► Primer: ► |A2F|16
= 10 * 162 + 2 * 161 + 15 * 160 = 2560 + 32 + 15 = |2607|10
► Ovo
je malo komplikovanije ali bitno je uvideti da se slova zamenjuju odgovarajućim vrednostima.
Oktalni brojni sistem â–ş Oktalni
BS je skup koji ima 8 cifara i to su : 0,1,2,3,4,5,6,7. Bitno je znati kako da brojeve ovog sistema prevedete u dekadne brojeve. Evo primera: oktalno 142 je dekadno 98 :
â–ş|142|8 =
1 * 82 + 4 * 81 + 2 * 80 = 1*64
+ 4*8 + 2*1 = 64 + 32 + 2 = |98|10.