8 Коментар
ЛЕВАЧКЕ НОВИНЕ ПЕТАК 19. АПРИЛ 2014.
“КО ЋЕ КРСНИ КОЛАЧ ДА НАМ СЕЧЕ, КО ЋЕ ЉУТУ РАКИЈУ ДА ПЕЧЕ”
Како је Левач РАДОВАН РАДОЈКОВИЋ исписује редове о ситуацији у Левчу правећи осврт и паралелу на живот у рековачкој општини некад и сад. Шта одређује судбину просечног Левчанина, какав је његов социјални и економски статус, као и шта су узроци стрмоглавог пада демографско-економских показатеља! Радојковић пише о Левчу који је разапет између поуздано трагичне прошлости и крајње неизвесне будућности У
свом ауторском тексту
У
југоисточном делу Шумадије, на источним падинама Гледићких планина чија се територија граничи са територијама Трстеника , Јагодине, Крагујевца и Краљева лежи живописни Левач. Удаљен од главних комуникационих путева, железнице и аеродрома, тржних центара и индустријских постројења... Левач је одувек био неразвијено подручје, а данас је дотакао дно у демографском, културном, економском, привредном и сваком другом погледу. Као што је рекао Фридрих Ниче - У Левчу је и „Бог умро“. Левач је већ црна рупа Србије заборављен од свих, па и од оних који треба да мисле о њему. Лаковерни народ верује кадровима који лажним паролама пропагирају будућност заборављајући на садашњост у којој се не види светло на крају тунела. Шминкајући садашњост народ и даље гласа за централе Београда, Крагујевца, Јагодине, Житорађе и Бајчетине. Где је ту Левач? Нигде! Долина суза и беде. Долина смрти; 1971 године Левач је имао 27.000 становника, 2001. године 16.000 становника а 2011. испод 10.000 становника. Шта мислите колико ће имати 2021. године? Економија у Левцу не постоји. Пропала су сва предузећа некада понос и мотор социјализма. Ниједна приватизација није успела. Да би ухватили последњи воз ка бољем животу грађани Левча се морају окренути својим људима, својој омладини, својим гастарбајтерима и чак њиховим послодавцима. Ту је кључ решења проблема Левча. Запамтите
добро оне који су вас заборавили. Они се боре за своје централе Београд, Крагујевaц, Јагодину, Житорађу и Бајчетину а њихови чланови из наших радова као одскочну даску за наведене градове. Зато смо основали грађанску иницијативу „Левачко срце“ са кадром из Левча који нису чланови поданичких организација и који ће се борити до последње капи крви за Левач. Брзи развој Левча значи пораст вредности, стандарда и заштиту свих структура друштва у Левчу: пољопривредника, радника, ученика, државних службеника и пензионера. Само производња Левач спашава. Ми смо окупили тим способних и одговорних људи који имају програм. Ми ценимо и поштујемо Левач изнад свега, учинимо га бољим !!! Зашто деценијама власт не успева да задржи омладину у Левчу? Зашто су расути по земљама западне Европе? Кажу нису патриоте. Као што рече Оскар Вајлд „Патриотизам је задње скровиште хуље“ у преводу на Левачки језик то значи: боље бити сит у Крагујевцу, Јагодини и земљама Европске заједнице него гладан у Левчу. У случају да се предомислите и да нам не верујете Левчем ће се бавити само песници у великим градовима који ће плакати за Левчом, Левча неће бити. Неки већ плачу далеко од Левча далеко од стварности. ко ће крсни колач да нам сече? ко ће љуту ракију да пече? ко ће жито у снопље да веже? ко ће коње у чезе да преже ? ко ће жену мушки да опсује? због пореза државу да пљује?
ко ће наше ливаде да коси?
ко ће свећу у цркву да носи?
ко ће сутра с комшијом на суд? ко
ће
због
ње
пити
као
ко ће прасе да пече на ражњу?
луд?
ко ће мајци да посвети пажњу?
Нико брате ако и даље гласаш за њих. Они су вам дошли главе! 2. Грађевинарство и комуналне структурe Левац се простире на 33.000ha, има око тридесетак села и две варошице испод 2.000 становника, од тога 1.500 радника на привременом раду у иностранству.Левач има око 4.000 грађевинских објеката, две зелене пијаце и једну сточну.Од комуналних
Коментар 9
ПЕТАК 15. АПРИЛ 2014.. ЛЕВАЧКЕ НОВИНЕ
“КО ЋЕ НАШЕ ЛИВАДЕ ДА КОСИ, КО ЋЕ СВЕЋУ У ЦРКВУ ДА НОСИ”
дотакао дно сруктура значајно је напоменути водовод, канализацију и организовано сакупљање смећа са седиштем у Рековцу. * Последњих двадесетак година под владавином централа Београда, Крагујевца, Јагодине Житорађе и Бајчетине, Рековац је постао град без наде и без будућности где царује нелегална грађевинска градња објеката и буквално бувљак у срцу Шумадије где царује сива економија. Са безброј кафана, кафића, киоска и трафика немогуће је живети у 21 веку. Само производња Левач спашава. * За двадесетак година њихове владавине ни један озбиљан грађевински пројекат није остварен и реализован осим сале за физичку културу, коју је једна пожаревачка централа у последњој деценији двадесетог века отварана више пута, тротоар у Рековцу у дужини од 100 метара и неколико километара
асфалтираних путева је тотални неуспех свих власти који су водили Рековац последњих двадесет година. * Рековац је једина општина која нема изграђен паркинг за аутомобиле. Центар је закрчен паркираним аутомобилима, а тиме онемогућен нормалан проток саобраћаја Јагодина, Крушевац, Врњачка Бања, Крагујевац. Аутомобили имају предност над пешацима. * У Рековцу не постоји трг, пешачка зона, заобилазница... део пешачких стаза је оштећено, главна улица није опрана годинама, а о споредним улицама да и не говоримо. * Око 1.500 радника на привременом раду уложило је око 30.000.000 евра у куће по селима у којима нико неће живети, а обезбеђивањем инфраструктуре и припремом земљишта могао се њихов новац усмерити у производне делатности како би се обезбедио економски просперитет Левча, ангажовањем наших земљака и чак њихових послодаваца. * Некадашња комунистичка чеда – задружни домови у селима ( Жупањевац, Малешево, Сибница, Драгово, Баре, Превешт, Брајновац, Беочић и Белушић) нагло пропадају и ускоро ће бити зарушени објекти. Обезбеђивање инфраструктуре (струја, пут, водовод и канализација...) уз бригу владе Србије и Министарства за економију, могле су се отворити мале фабрике за прераду воћа, поврћа, житарица, лековитог биља, сушаре и хладњаче. Са новим технологијама донетим из западне Европе, могу се укључити и наши радници на привредном раду у иностранству. * У склопу инфраструктуре водовода, канализације и колектора
отпадних вода скоро ништа није урађено за последњих двадесетак година. И ово сада што постоји, урађено је у комунистичко време и веома се лоше одржава. Што је најгоре остала села могу сањати водовод без канализације у 22 веку ако буде становника. Колектор отпадних вода гради се више од једне деценије и убеђени смо неће се никад завршити. Што се тиче неколико потписаних уговора за ову намену је замајавање становника Рековца. Све у свему јавно предузеће водовод и канализација је у дубиози и кадровски, инвестиционо и финансијски. * Пијаца у Рековцу (зелена) у Белушићу (сточна и зелена) немају никакву инфраструктуру, чак неколико тезги које сада поседују потичу половином прошлог века. Још увек се те пијаце користе за трећеразредну шверцовану робу како би се ублажио социјални положај грађана. *Сакупљање ђубрета и другог отпадног материјала, донекле је решено само у Рековцу. Остала села своје ђубре одлажу где стигну по потоцима, увалама, рекама и другим видним местима. Сабирни центар и рециклажа за све власти у Левчу је непозната чињеница у 21 веку. * Гробља у Левачким селима су најзапуштенија у целој Шумадији. Однос дугогодишње власти према нашим прецима је на најнижем степену моралне лествице. * За време владавине последњих двадесет година Урбанистички план је хумористички документ. Уовој области дивља градња царује, а у Рековцу уз прећутну дозволу и корупцију општинских структура ова област је тотално запуштена. *Екологија у Левчу је тотално запуштена, нарочито масовном сечом шума где се прећутно задовољава
10 економска компонента становништва и тиме се уништавају плућа Левча. 3. Индустрија Последњих десетак година после безуспешних приватизација пропала су сва предузећа у општини Рековац : Фабрика каблова, Благотин,подрум Левач, хотел „Левач“, Купрес, конфекција“Тренд фешн лајн“ (иако је било дотирано од Владе Републике Србије), повремено раде два млина и стално четири бензинске пумпе. Нормално у оваквој држави све установе везане за буџет несметано раде. Конфекција „Лабод“ је покренула производњу уз издашну донацију Владе Србије по раднику... видећемо докле ће то трајати. *Садашња привреда Левча је доведена на просјачки штап непостојањем нових пројеката, новца и кадрова за ревитализацију Левча. Републички органи су забораволи Левач. За њих Левач не постоји.
ЛЕВАЧКЕ НОВИНЕ ПЕТАК 15. АПРИЛ 2014.
1 градска библиотека у Рековцу, музеј под отвореним небом у Каленићу (без експоната) и 4 манастира. У области социјалне политике Центар за социјали рад и Удружење пензонера. * После толико година одрицања, млади Левча завршавају на бироима за незапослене и у метрополама Европске заједнице где перу судове и чисте улице. Левач је по незапосленим људима (у осносу на број становника) на првом месту у Србији. *Средња школа у Рековцу (пољопривредне, дрвнопрерађивачке, и економске струке) школује кадар за прошлост, јер ни један свршени ученик за последњих десет година није нашао ухлебљење на подручју Левча. * Пошто су деца у свим богатим земљама главни ресурси друштва што пре треба реформисати образовање и мрежу непотпуних основних школа у Левчу којих има 14 и које се налазе у селима са једним учитељем и неколико
*Привредни просперитет Левча нису киосци, радње, многобројне кафане као и нелегална сеча шума као до сада, већ производња: фарме, товилишта, воћњаци, сушаре, хладњаче и друге делатности из пољопривреде, обновљиви извори енергије: сунце и ветар, из области нових технологија: оптички каблови и супер проводници фабрика каблова. * Са производњом камена, сечом шума и продајом дрвета, као и многобројних плантажа купина и другог воћа до 20 ари и безброј накупаца, немогуће је постати део Европе и омогућити стабилан економски развој Левча. 4. Друштвене делатности и социјална политика На територији Левча постоји 1 средња школа, 5 потпуних основних школа и 14 до четири разреда. У области здравства 1 Дом здравља у Рековцу, истурено одељење у Белушићу и 8 амбуланти по селима Левча. У области културе
ђака. Огроман део буџетских средстава се беспотребно троши на такве школе. Развијене земље Запада су ово питање много рационалније решили, превозом деце из удаљених села до подручних школа тако да се огромна финансијска средства од инвестиционих и текућих одржавања употребљавају за квалитет наставе. У складу са напред наведеним све основне школе на подручју Левча реформисати у два центра Рековац и Белушић. * Здравство у Рековцу је сишло на најниже гране и заиста је социјално бесплатно само за најбогатије, сви
остали плаћају и моле јер немају за лекове и превоз до Ћуприје. Већ тридесет година грађани Левча се питају зашто здравствени центар Ћуприја, а не здравствени центри у Јагодини, Крагујевцу и Трстенику. * Болесни, сиромашни, стари, инвалиди и пензионери препуштани су сами себи и досадашње власти се понашају као да нису њихова обавеза, а њима као једини облик помоћи остаје прекопавање по контејнерима којих нажалост има само у Рековцу. *Просторије Савеза пензионера издате су за продају погребне опреме тако да им је олакшан пут у вечна ловишта. Оно мало времена што им је преостало троше са младима по кафанама и кафићима. * Културне манифестације у Левчу су тотално замрле. Манифестација „Прођох Левач, прођох Шумадију“ која се једанпут годишње одржава у порти манастира Каленић удаљеном двадесетак километара од Рековца увек пред стотинак гледалаца има превазиђен садржај (избор прве плетенице, најдужег брка, најлепше ношње, заборављених јела и др.) делује веома смешно у односу на богату традицију Левча и комерцијаних манифестација других градова Србије. У будуће прави центри и расадници културе могу бити само Рековац и Белушић, али уз праве тимове и кадрове. * Рековачка библиотека, некад понос грађана Левча, данас је дама пред умирањем.Свела се само на поделу књига деци. Где је издавачка делатност? Где су информативна средства? Где су нови садржаји и нове манифестације? Нема! Зато што је 30% радника у општини вишак и сва буџетска средства одлазе на плате. * Једина позитивна чињеница
у последње време су „Левачке новине“ лист младих Левчана. Они једини примећују шта се
ПЕТАК 15. НОВЕМБАР 2013. ЛЕВАЧКЕ НОВИНЕ
дешава око нас и који путеви воде у будућност.
5. Пољопривреда На територији Левча 32% земљишта је данас обрадиво уз веома лошу или непостојаћу механизацију – 26% обрадивог земљишта је запуштено због старачких домаћинстава - преко 62% становништва им преко 60 година. Левач има око 3800 домаћинстава распоређених у тридесетак села где је деценијама већи морталитет од наталитета. Поред сваштарске производње за личне потребе, главна производња је воћарство на плантажама до 20 ари, и винове лозе до неколико хектата. *Не постојање аграрне реформе и недостатак нових пројеката, садржаја и новца и превага политичких над економским питањима уништени су развој села и пољопривреде у Левчу. *Многобројни мали пројекти из области пољопривреде уз помоћ државе, наших радника у иностранству и нових послодаваца и свежих кадрова могли би у веома кратком року да препороде Левач у пољопривредном, прерађивачком и економском погледу. *Без пројеката, кадрова, новца, помоћи државе, Европске и Сведске банке, без гринфилд инвестиција умреће и последња нада у Левчу. 6. Капитални пројекти * Пољопривреда: финална прерада воћа, поврћа, житарица, лековитог биља, сушаре, хладњаче и други садржаји. Обновљиви извори енергије: сунце и ветар. Индустрија: електротехнички и електронски материјали и текстилна индустрија. * Са новим младим и образованим кадровима Левач би можда и имао среће. Овако већ двадесетак година исти кадрови владају Левчем, чак већина мења дресовe: црвене, жуте, црноплаве и шарене Јагодинске. Без нових кадрова нема будућности.
Коментар 11