МОСТ број 2 by Часопис МОСТ

ISSN 2303-467X (Print) ISSN 2303-4688 (Online)

ЧАСОПИС СТУДЕНАТА АРХИТЕКТОНСКО-ГРАЂЕВИНСКО-ГЕОДЕТСКОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У Б А Њ А Л У Ц И

ГОДИНА 1 - БРОЈ 2

Бања Лука, децембар, 2013. године

Година

1 — Број 2 — децембар, 2013

Садржај 5

Инфо

Интервју

Тема броја

Теорија и пракса

Грађевинарство у свијету

Међународна сарадња

Представљамо

101

Знање плус

Година

Издавач: IACES LC Бањa Лука и Савез студената АГФ-а Бања Лука Главни и одговорни уредник: Ана Ковић

Технички уредник:

Уредник:

Боривој Обрадовић

Јовица Калајџић

Сарадници: Саша Б. Чворо, Малина Чворо, Радован Белеслин, Драгана Доцић, Дубравко Алексић, Маја Радмановић, Давид Латиновић, Анита Зрнић, Бојана Грујић, Марија Лукач, Драгана Илић, Драгана Зељић, Дијана Мајсторовић, Младен Амовић, Миленко Станковић, Емир Кустурица, Љиљана Дувњак, Биљана Суботић, Саша Бркић, Новица Лакетић, Александар Комадина, Огњен Јокић, Славиша Ђурић, Стефан Вуковић, Огњен Мијатовић, Мануел Десанчић, Александар Борковић, Свјетлана Влашки, Божана Баћић, Никола Јуричевић, Антонијо Јуларџија, Тамара Пиљагић, Милица Миличевић, Тамара Учур, Игор Шикањић, Драган Видовић, Наташа Вујовић, Саша Татар, Невена Новаковић, Милош Савановић, Срђан Лончар, Ана Јојић, Гордана Јаковљевић Графички дизајн и дизајн корица: Јовица Калајџић Штампа: Vilux, Бања Лука Тираж: 150

Адреса редакције: Степе Степановића 77/3 тел: 065/822 446; web: www.ssagf.org www.iacesbl.org e-mail: sagfbl@gmail.com iacesagfbl@gmail.com

1 — Број 2 — децембар, 2013

Ријеч уредника

ред вама је други број нашег заједничког часописа „Мост“, часописа студената Архитектонско-грађевинско-геодетског факултета, Универзитета у Бањалуци. Ентузијазам и воља, као предуслови успјеха, на упозорење много искуснијих, а сада вјерујем и на задовољство, нису изостали ни овај пут. Поред активних сарадника, професора, асистената и студената нашег факултета, усудили смо се „дотаћи“ и свјетске „фаце“. Шта значи бити европејац, а не изгубити идентитет, објаснио нам је прослављени режисер Емир Кустурица, с којим смо се сусрели у Требињу на једном студентском форуму. Када слушате говор и гледате наступ овог човјека, данима послије мислићете о свему што вам је он рекао. Неке ставове ћете задржати, а о некима ћете дуго размишљати, можда их и из коријена промијенити, али свакако ћете извући универзалне поуке разних сфера људског бивствовања. Тим поводом, вјерујем да ћете препознати значај тематике објављене у нашој рубрици Интервју. Као и у прошлом броју, најобимнија је рубрика студентских радова – Теорија и пракса. Ако је судити по броју пристиглих студентских радова на адресу наше редакције, можемо рећи да је циљ постигнут - реализација „Мост“-а дјеловала је стимулативно на студенте да се баве научним радом, те на тај начин допринесу личном и колективном успјеху. Студенти су кроз ову рубрику, синтезом теоријских и практичних сазнања, аутентично представили своја знања и склоности на задате теме током наставног предмета, учешћа на неком од научних скупова или самоиницијативно. Студенти представници сва три одсјека, изабрали су пројекат у реализацији, анализирали га са сва три аспекта, архитектуре, грађевине и геодезије, те на тај начин, уз стручни кадар пројекта, предочили неминовну везу ове три струке при реализацији било којег пројекта. Актуелности у области грађевинарства, архитектуре и геодезије, као и непријатности у овим пољима представили смо у рубрици Грађевинарство у свијету. Између осталог, дали смо себи слободу и храброст да предложимо и апелујемо будућим инжењерима лична рјешења за ситуације настале непоштовањем било које етапе у пројектовању, реализацији и експлоатацији објеката. Заједно са професорима пројектантима, пратили смо досадашње радове на новој згради нашег факултета, који су по много чему били специфични, а што ћете у рубрици Инфо и примјетити. Учешће наших студената на изложбама, локалним и међународним пројектима, студентским семинарима и конгресима, само су неке од тема ове рубрике. Проширили смо садржај рубрике Знање плус корисним упутством о основама софтверског пакета TOWER, неопхподног за савладавање многих проблема с којима се сусрећу студенти грађевинарства током студија. Такође, остали смо вијерни темама из правописа српског језика, занимљивостима и техничком рјечнику. У очекивању да ће развој нашег часописа ићи узлазно, прижељкујемо и припреме за сљедећи број. На крају моје сажете „ријечи“, не могу а да се не захвалим на константној подршци и помоћи свима који су дали лични допринос садржају и учинили да и други број нашег Моста повеже нова лица, нова искуства и знања. Свакако, желимо да се срећемо око Моста и у 2014. години са новом енергијом и идејама, у здрављу и успјеху. Ана Ковић

Инфо 6 12 14 15

Ток изградње зграде Факултета

16 18

Унија студената Републике Српске

19 20 21 24 26

Развој и интеграција АГГФ-а са ИМК

Сарадња Библиотеке РС и АГГФ-а Праксе за студенте хидротехничког смјера EASA, водећа мрежа студената архитектуре Европе Пројекат: Урбана регенерација BROWNFIELD подручја фабрике Руди Чајавец Фестивал креативности и иновативности Студијска посјета Вишеграду

17 година постојања АГГФ-а Мотивационо писмо дипломираним инжењерима

Ток изградње зграде Факултета

Kорак по корак

Аутори: Саша Б. Чворо, Малина Чворо и Радован Белеслин Фотографија: Саша Б. Чворо

Година

1 — Број 2 — децембар, 2013

Година

1 — Број 2 — децембар, 2013 Tендерска документација прве фазе изградње зграде Факултета

а основу Меморандума о реализацији пројекта „Санација објекта за потребе Архитектонско-грађевинског факултета у Бања Луци“, од 2011. године, из економско-социјалне компоненте развојног програма Републике Српске додијељена су неопходна средства за припрему и почетак радова на изградњи зграде Факултета. Имајући у виду предрачунску вриједност објекта, утврђено је да ће додијељена средства бити довољна за израду дијела инвестиционо техничке документације, прибављање одобрења за грађење и извођење прве фазе радова. Прва фаза изградње подразумијева извођење дијела грубих грађевинских радова, односно изградњу основног конструктивног склопа, без израде завршних елемената вањског омотача, равног крова, унутрашњих обрада, инсталационих система и уградње уређаја и опреме. Дограђени и надограђени дио објекта је пројектован са скелетним конструктивним системом који се заснива на армиранобетонским и челичним стубовима и подвлакама које се пружају у оба правца. Посматрано генерално, објекат нема нагле промјене висина па је фундиран на јединственој армиранобетонској темељној плочи дебљине d=60 cm. Објекат је фундиран на шљунковито-пјесковитом тлу добре носивости са очекиваним нивоом подземне воде на - 4.7 m од коте терена, који у пројектованом/мјереном нивоу не утиче значајно на објекат у току градње и експлоатације.

7 Међуспратне конструкције су армиранобетонске плоче различитих димензија, дебљине 12 до 20 cm, које се ослањају на армиранобетонске подвлаке и платна, система су крстасто армираних плоча и плоча које носе у једном правцу. Различите дебљине су узроковане различитим распонима појединих плоча и различитим корисним оптерећењима у зависности од намјене простора. Преградни зидови (унутрашњи и спољни) су пројектовани од поробетон блокова са конструктивним и термоизолационим карактеристика у складу са просторним положајем. На основу тендерске документације и спроведене процедуре склопљен је Уговор о извођењу радова на реконструкцији, адаптацији, доградњи и надоградњи постојећег објекта зграде Архитектонскограђевинско-геодетског факултета у Булевару Војводе Петра Бојовића у Бањој Луци између Инвеститора, Универзитета у Бањој Луци, и Извођача радова, Градитељ, а.д. Tеслић. Послови стручног надзора су повјерени Архитектонско-грађевинско-геодетском факултету, а аутори овог рада су уједно и водећи чланови надзорног тима. Извођач радова је званично уведен у радове почетком децембра 2012. године. Преглед извођења радова Радови прве фазе изградње зграде Факултета, се могу подијелити у три цјелине: • радови на припреми и организацији градилишта, • радови на постојећем дијелу објекта, • радови на новом дијелу објекта.

8 Под првом цјелином се подразумијевају радови на организацији градилишта, те радови на уклањању, премјештању и заштити постојећих стабала у зони изградње објекта. Друга цјелина подразумијева радове на реконструкцији постојећег објекта, ојачању његове конструкције, те његовој надоградњи. У трећу цјелину спадају радови на изградњи новог дијела објекта, што подразумијева земљане радове, изолатерске радове подземне етаже и армиранобетонске радове. Премјештање, уклањање и заштита постојећих стабала Широком машинском ископу на дограђеном дијелу објекта претходила је припрема локације у којој је најзначајнији дио активности представљало премијештање и уклањање постојећих стабала. Под надзором Института за генетичке ресурсе Универзитета у Бањој Луци, а према стручном мишљењу Републичког завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа, извршено је у току мјесеца јануара 2013. године премијештање три стабла (јавор глобозни, јапанска трешња и папираста бреза) на претходно добро припремљену локацију у комплексу Универзитетског града, те уклањање стабала у обухвату извођења

Година

1 — Број 2 — децембар, 2013

радова на изградњи објекта. За свако стабло које је премјештено, оквирно је утврђен пречник и дубина ископа на тачно утврђеним мјестима и извршена припрема прије почетка откопавања корјења. Сва остала стабла у обухвату градилишта које се задржавају су физички заштићена. Заштитним мјерама је предвиђено да се сва дебла омотају јутом или другим природним материјалом, крошње лишћара орежу, групације дрвећа ограде оградом лаке конструкције, радови у близини корјеновог система изводе ручно и избјегава депоновање грађевинског материјала и паркирање механизације у близини стабала. Постојећи објекат Постојећи објекат - зграда "Тереза" је опеком зидан објекат, спратности П+1+М, са армиранобетонским међуспратним конструкцијама. Током израде техничке документације - пројекта постојећег стања, извршено је детаљно снимање геометрије објекта, што је подразумијевало и откопавање темеља у циљу утврђивања дубине фундирања. Ове активности су дале прецизан увид у геометрију објекта, али не и у његову материјализацију. Почетак радова на реконструкцији зграде "Тереза" је подразумијевао уклањање свих завршних обрада са зидова и подова, те дјелимично рушење појединих конструктивних елемената. Овим радовима је конструкција објекта огољена у потпуности, те се тако стекао увид у примјењена техничка рјешења и материјале, иновативне за вријеме изградње објекта. Зидови, зидани пуном опеком старог аустријског формата су

Година

1 — Број 2 — децембар, 2013

9 геолошког профила тла испод обухвата изградње објекта. У циљу задовољавања енергетске ефикасности објекта и његове статичке стабилности, извршено је ојачавање постојећих бетонских темеља, те њихово облагање тврдопресованом термоизолацијом. Постојећи стубови и армиранобетонска плоча испод простора будуће библиотеке су ојачани карбонским платнима.

фундирани на бетонским тракастим темељима, а армиранобетонски стубови на бетонским темељима самцима. Надвратници и надпрозорници у зидовима су изведени као лучни елементи. У оквиру зидова интегрисани су вентилациони канали постављени у свако конструктивно поље. Вертикални серклажи нису изведени, док је у равни међуспратне конструкције присутан армиранобетонски хоризонтални серклаж. Имајући ово у виду, констатација дата у пројектној документацији везано за датирање армиранобетонских елемената објекта није тачна, већ су у питању изворни армиранобетонски елементи из времена изградње објекта, што их сврстава у једне од најранијих армиранобетонских конструкција у Српској. У циљу формирања будуће изложбене поставке о изградњи Зграде, сачувани су оригинални дијелови браварије (прозори, врата, степенишне ограде), балконске бетонске ограде, узорци арматуре, опеке и бетона, те

Надоградња постојећег објекта Пројектном документацијом је предвићено повећавање спратности постојећег објекта на П+3. За конструктивни систем надограђеног дијела објекта изабрана је лака челична скелетна конструкција, која је спрегнута са танком армиранобетонском плочом. Овај концепт конструктивног система надоградње, укључујући и лаке унутрашње преграде и облоге није значајно утицао на постојећу масивну конструкцију објекта.

10 Првобитна, унутрашња вертикална комуникација је измјештена на западну фасадну раван постојећег дијела објекта. Новопројектовано степениште тиме, у архитектонском и конструктивном смислу представља независну просторну и обликовну цјелину. У складу са просторним контекстом и намјеном будућег објекта уз потребу за очувањем и обогаћивањем затеченог природног фонда, раван кров надограђеног дијела објекта је неминовно захтијевао његово озелењавање и стварање услова за боравак и рад људи у природном амбијенту. Ископ темељне јаме На основу геотехничких истражних радова и истражних радова у циљу утврђивања издашности подземних вода, за потребе кондицирања објекта и дефинисања његове енергетске ефикасности, извршених у фази и за потребе пројектовања, урађено је вертикално позиционирање објекта. Тиме је јасно дефинисана дубина земљаног ископа и дата кота пода подземне етаже. Стицајем околности, земљани радови су због неблаговременог премјештања и уклањања стабала са локације изградње објекта започели у периоду ин-

Година

1 — Број 2 — децембар, 2013

тезивних атмосферских падавина, што је условило повећавање нивоа подземих вода за cca 120 cm од истражним радовима утврђеног нивоа подземних вода и дефинисане коте ископа темељне јаме. Радови на широком земљаном ископу и даљи радови на изградњи темељне плоче, су због отежаних услова рада успорени и нису се могли обављати без континуираног црпљења воде из темељне јаме. У циљу омогућавања извођења радова, односно испумпавања воде из темељне јаме, прибављена је муљна пумпа довољног капацитета, а вода из темељне јаме препумпавана у канализациони колектор у централној алеји комплекса Универзитетски град. Изолатерски радови на подземној етажи Пројектним рјешењем је предвиђено да се подрумска етажа хидроизолује синтетичким фолијама са слојевима геотекстила преко тврдопресоване термоизолације. Висок ниво подземних вода је повукао за собом потребу препројектовања обима хидроизолације укопаног дијела објекта, те фекалне и атмосферске канализације у доњем, темељном разводу. Измјене се односе на потребу

Година

1 — Број 2 — децембар, 2013 заштите улаза у подрумски дио објекта, што је за собом повукло потребу за хидроизолацијом и отвореног амфитеатра. Доњи развод фекалне и атмосферске канализације је изведен у бетонским каналима испод подложног бетона, обострано хидроизолованим, чији вертикални изводи у двоструким цијевима пролазе кроз слој хоризонталне тврдопресоване термоизолације испод темељне плоче. Армиранобетонски радови Просторне потребе у функционалној организацији објекта су захтијевале конструктивне елементе већих распона и примјену нестандардних оплатних система. Обликовно-визуелне карактеристике бетонских површина су захтијевале дефинисање начина постављања међусобних спојева и врсте оплатних

11 система, са посебним освртом на радне прекиде бетонирања. За сваку бетонску површину, у складу са њеним карактером (без обзира да ли је површински или линијски елемент), пројектованом улогом у просторно-обликовним карактеристикама објекта, дефинисана је врста, текстура, те је дат нацрт слагања оплате. Пројектантски захтјев да основни конструктивни елементи буду саставни дио укупног обликовања простора, условила је додатне захтјеве по питању технологије извођења бетонских конструкција, редосљеду бетонирања, пројектовању оплате и начину армирања конструктивних елемената.

Сарадња Библиотеке РС и АГГФ-а

Архитектура унутрашњих простора Пише: Драгана Доцић

бавјештењем мр Маје Ђилас, сараднице на катедри Архитектура унутрашњих простора 1, студенти и остали који посјећују сајт Архитектонско-грађевинско-геодетског факултета добили су информацију да се Изложба у (о) библиотеци отвара. Из угла студента треће године, љетни семестар 2012/2013 са АУП-ом 1 је прича итекако дужа од једног пасуса и постављене изложбе. Почело је једном цијелом суботом проведеном у библиотеци са уводним предавањем директорице Љиљане Петровић-Зечић. У оквиру прве фазе, суботе сличне тој су се понављале и кад нису биле у оквиру плана и програма. Почетна фаза је подразумијевала упознавање простора кроз амбијенте какве данас нуди

Година

1 — Број 2 — децембар, 2013

и крије НУБ РС и проучавање постојеће пројектне документације. Друга фаза је обухватала истраживачки рад о архитектури Велимира Неидхардта и појмовима и принципима настајања савремене библиотеке. У трећој фази су се концепти и идеје, постепено, кроз етаже и функције, спојили у завршне пројекте. Изложба је отворена 19. новембра ове године у холу НУБ РС-а, кад су уручене прва, друга и трећа награда својеврсног конкурса. Прво мјесто су освојили: Адмир Исламчевић, Александар Вулић, Драган Каракаш, Златко Петровић, Јелена Радованац, Немања Бањац и Стефан Гужвић; друго мјесто: Јелена Крчо, Марко Миоданић, Огњен Јокић, Радојка Кочић, Стефан Ружић; и треће: Аниса Гиговић, Ана Јојић, Данијела Ђукић, Драгана Доцић, Маја Теофиловић, Миле Мићић и Татјана Стјепановић. У саставу жирија су били: Љиљана Петровић Зечић, мр Маја Ђилас, мр Малина Чворо, мр Иван Живановић и предсједник чланова жирија проф. др Владимир Мако. Као на почетку, ријеч је имала директорица, која је овог пута изразила своју захвланост на сарадњи и могућности избора, испуњеним очекивањима, а и наду да ће пројекти бити реализовани „у скорије вријеме, ако не цијела библиотека, онда бар сала 29“. За то вријеме се истраживачки рад о архитектури Неидхардта и објектима културе у Бањалуци наставља на предмету Архитектонско пројектовање 10.

Друга награда

Првонаграђени рад на Изложби у (о) библиотеци, Бања Лука, новембар 2013.

Година

1 — Број 2 — децембар, 2013

Праксе за студенте хидротехничког смјера

Заслужена подршка и помоћ Пише: Боривој Обрадовић

ајвећи проблем студентима Архитектонско-грађевинско-геодетског факултета је недостастак практичне наставе, поготово студентима који су се опредијелили за грађевински одсјек. Међутим, то би требало да буде промијењено и то захваљујући Савезу студената нашег факултета и IACES-у који су се ангажовали на проналажењу фирми у којима би студенти могли да обаве праксу. Највеће разумијевање за наш проблем показало је Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде које се понудило да свим студентима хидротехничког смјера обезбиједе праксу. Све што су обећали, инжењери овог министарства су и испунили, обезбједивши праксу у неколико институција, установа и фирми које се, између осталог, баве и хидроградњом. Такође, гледали су да удовоље и студентима који нису из Бањалуке и који за вријеме

распуста, када се праксе најчешће обављају, буду код својих кућа. Тако је студентима из Мркоњић Града обезбијеђена практична настава у Хидреоелектрани Бочац, студентима из Приједора у приједорском водоводу и тако редом. Студентима који бораве у Бањалуци обављање практичне наставе обезбијеђено је у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде, бањалучком водоводу, Хидрокопу и у још неколико фирми. Пракса може да буде и добра прилика за обезбјеђење посла уколико студент покаже знање, добар однос према послу и жељу за напредовањем. То је доказано на примјеру наше колегинице са хидротехничког смјера која је обављала праксу у компанији Хидрокоп. Својим знањем и залагањем она је успјела да се наметне руководству ове фирме, која јој је понудила посао по завршетку студија. Такође, Хидрокоп је прихватио да до завршетка студија стипендира нашег студента Тању Драгољевић. Позитивне коментаре

има и колега који је праксу обаљао у бањалучком водоводу у коме је боравио три недјеље. За то вријеме био је у прилици да се упозна с пословима који се раде у управи овог предузећа, с пословима на одржавању водовода, а онда и с радом фабрике за производњу воде. Такође, имао је прилику да излази и на терен и да присуствује реализацији пројеката прикључака на водоводну и хидрантску мрежу, изградњи цјевовода, а и отклањању кварова на водоводној мрежи. Сваки успјех причињава задовољство, а када је успјех резултат властитог залагања онда је то задовољство још веће. Наиме, оригиналним идејама и добрим пројектима студентска организација нашег факултета заслужла је симпатије Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, које је, да подсјетимо, било покровитељ и студијске посјете Израелу. Надамо се да ћемо и убудуће нашим иницијативама и идејама освајати симпатије и „зарађивати“ подршку институција које могу да допринесу бољем и успјешнијем студирању.

Година

1 — Број 2 — децембар, 2013

EASA, водећа мрежа студената архитектуре Европе

Различитости као потенцијал развоја Пишу: Дубравко Алексић и Маја Радмановић

ета 1981. године, док су протести потресали Енглеску због незапослености и лошег стања у државном систему, у Ливерполу се окупила група студената архитектуре из цијеле Европе са циљем да се друже, размјене идеје и покушају да ријеше актуелне проблеме. Тако је настала ЕASA (European Architecture Students Assembly), водећа међународна мрежа студената архитектуре која већ 32 године пружа својим учесницима јединствену прилику да, заједно са колегама из различитих културолошких и идеолошких сфера, размјењују знања, разумију архитектуру, дизајн и умјетност. Мрежа стимулише интеркултурални дијалог, подстиче сарадњу између ученика различитих школа архитектуре, различитих националности, поријекла и мишљења и те различитости користи као потенцијал за развој система размишљања својих учесника. Одржава се једном годишње у форми скупа у љетном периоду, најчешће крајем јула и почетком августа, сваке године у другом европском граду. Окупља до 500 будућих архитеката из преко 50 земаља и 250 школа архитектуре из цијеле Европе са тенденцијом ширења на остале континенте.

Главне активности на скупу су разноврсне практичне и теоријске радионице које воде тутори из свих европских земаља. У радионицама студенти користе своје академско знање у пракси. Уче како да користе савремене алате и материјале те директно учествују у градњи објеката у чијем су дизајну учествовали. На радионицама и у активностима мреже не постоји хијерархија што додатно доприноси њеној еволуцији и повећава ефекат јединства ове петнаестодневне заједнице. Овај ефекат јединства, који је често тешко описати али лако осјетити, међу студентима је познатији под називом "Дух ЕASA-е" и један је од главних разлога због којих се студенти који су једном били на скупу увијек поново на њега враћају. Архитектонско-грађевинскогеодетски факултет у Бањалуци је дио мреже од 2001. године и до сада је у њој учествовало стотињак студената АГГФ-а. Ове године скуп је одржан у Жужемберку у Словенији. Учествовало је осам студената АГГФ-а. Наредне године EASA ће се одржати у Великом Тарнову у Бугарској. Сви студенти који су заинтересовани да учествују могу се пријавити на конкурс који ће бити објављен у прољеће 2014. на Facebook страници ЕASA-е Босне и Херцеговине (EASA BiH).

Унија студената Републике Српске

Допринос побољшању високог образовања Пишу: Боривој Обрадовић и Давид Латиновић

ови сазив Уније студената, који је изабран средином јуна ове године, на изборној скупштини је усвојио оквирни план рада ове кровне студентске организације, који се према концепту и садржају увелико разликује у односу на раније сазиве Уније. Својеврсном смјеном генерација, којом су у први план дошли млађи студенти, најaвљен је метод рада фокусиран на рјешавању конкретних проблема студената. Нови приступ је манифестован већ првом активношћу која се односила на измјене Закона о високом образовању, гдје се Унија изборила за то да буде укључена у израду нових законских рјешења. Захваљујући томе, у текст измјена Закона о високом образовању ушли су приједлози Уније да априлски и октобарски рокови буду редовни, а то значи да буду доступни свим студентима, не само онима који су остварили одређен број ECTS бодова. Поред тога, зах-

Година

1 — Број 2 — децембар, 2013

ваљујући активном учешћу Уније студената, није укинуто право на пренос одређеног броја ECTS бодова код уписа наредне године, тако да ће и након усвајања измјена Закона о високом образовању бити могућ пренос 15 ECTS бодова. Најбитнија карактеристика новог метода рада Уније студената огледа се у томе да је у први план стављена сарадња са институцијама, кроз нашу иницијативу и активну улогу. Овај приступ има чисто практични мотив који се заснива на томе да без институција власти није могуће ријешити ниједан наш проблем. Зато је успостављање сарадње и добре комуникације са институцијама, првенствено с Министарством просвјете и културе, био један од приоритета. У кратком периоду та сарадња је дала изузетан резултат јер су на тематској сједници Владе РС отворена готово сва суштинска питања у вези са високим образовањем. Основ за расправу, у којој су активно учествовали и представници Уније, била је одлична информација о стању и проблемима у високом образовању, коју је припремило Министарство просвјете, уважавајући бројне сугестије и приједлоге Уније студената. Између осталог, отворено је питање „квалитета“ рада приватних факултета, указано на потребу рангирања факултета према квалитету, рјешавања проблема недостатка потребног броја професорског кадра, усклађивања уписне политике с потребама тржишта рада итд. Поред ових „крупних“ питања, Унија је допринијела и убрзању приче о изградњи нових студентских домова, па су радови на изградњи студентског дома у Палама већ почели, а исто би ускоро

Година

1 — Број 2 — децембар, 2013 требало да се догоди и са студентским домом у Фочи и четвртим павиљоном у Бањалуци. Такође, студенти у Требињу би требало да добију мензу и све то без повећања цијена смјештаја у студентским домовима. За свега неколико мјесеци рада, ново руководство Уније је организовало и неколико догађаја. У првом реду треба споменути радну акцију на Тјентишту у којој је учествовало стотину студената с оба универзитета, затим финале универзитетских спортских игара које је одржано у Бањалуци, те округли сто о студентском стандарду, који је недавно одржан на Мраковици. Студенте су за вријеме трајања акције на Тјентишту посјетили и дали им подршку, предсједник РС Милорад Додик и министар рада и борачкоинвалидске заштите РС Петар Ђокић.

17 Средином новембра Унија је објавила конкурс за додјелу 44 стипендије социјално угроженим студентима. Наиме, то је резултат иницијативе Уније да буде основан хуманитарни фонд за стипендирање студената под називом „Срђан Алексић“, који ће се пунити од дијела накнада посланика у Народној скупштини који пристану да се мјесечно одрекну 100 марака у ову сврху. Иначе, и Унија намјерава да допринесе пуњењу овог фонда и с том намјером је планирано организовање великог хуманитарног концерта уз учешће познатих естрадних умјетника. Када је ријеч о хуманитарном раду, треба рећи и то да је у сарадњи с Министарством рада и борачко-инвалидске заштите обезбијеђено неколико једнокаратних новчаних донација за набавку уџбеника студентима из породица погинулих бораца. За крај овог кратког пресјека петомјесечног рада Уније студената да споменемо и то да је у току реализација пројекта под називом „Заступљеност високог образовања и проблема студентске популације у програмима парламентарних странака у РС“. Ради се о опсежном истраживању, које поред анализе садржаја програма политичких странака, обухвата и анкету с преко 1000 студената. Ово истраживање би требало да допринесе томе да имамо објективнији став о политичкој понуди у Републици Српској, али и о томе какво мишљење о политици имају студенти и којим проблемима дају приоритет. Крајњи циљ је да се више наметнемо као посебна социјална група и да утичемо на политичке партије да се више ангажују на рјешавању студентских проблема.

Пројекат: Урбана регенерација BROWNFIELD подручја фабрике Руди Чајавец

Ремоделација некадашње фабрике Пише: Анита Зрнић

рхитектонско-грађевинско-геодетски факултет Универзитета у Бањалуци, заједно са Vienna University of Technology, Institute of Urban Planning and Urban Design и Carinthia University of Applied Sciences, School of Civil Engineering & Architecture из Шпитала у Аустрији, организовао је и реализовао међународни пројекат у форми академског студија под називом Urban Regeneration of a Brownfield Area in the City of Banja Luka – Руди Чајавец. Реализација је почела у марту 2013. године и трајaће до јуна 2014. године. Тема пројекта је просторна ремоделација некадашње фабрике са циљем поновног укључивања овог централног градског простора у културни, друштвени и економски живот града, узимајући у обзир његове друштвено-историјске и просторне вриједности. Студенти су имали задатак да развију различите концепте за регенерацију и одрживи развој бивше индустријске зоне Руди Чајавец (8 ha) на централној локацији у Бањалуци. Задатак је био да се пројекти регенерације планирају реалистично узимајући у обзир тренутну

Година

1 — Број 2 — децембар, 2013

економску и политичку ситуацију у Бањој Луци. ту

Динамика рада на пројек-

Пројекат се реализује у двије фазе. Прва фаза пројекта укључивала је реализацију академског студија кроз наставу која се одвијала паралелно на три факултета у љетном семестру школске 2012/2013 године и три радионице у којима су учествовали сви учесници пројекта. Радионице су одржане на три партнерска универзитета. Прва радионица је одржана у периоду од 8. до 12. априла у Бањалуци. Тема радионице је била упознавање са градом, предметном локацијом и задатком и поставка првог идејног концепта регенерације предметне локације. Рад се одвијао у мјешовитим тимовима – сваки тим је укључивао студенте са сва три факултета. Предности рада у мјешовитим међународним тимовима јесу боље упознавање студената, размјена искустава и различитих приступа процесу урбане регенерације и пројектовања. Након радионице рад је настављен одвојено на три факултета и формирани су радни тимови у оквиру појединачних факултета. Друга радионица, одржана у периоду од 2. до 5. јуна у Шпиталу, организована је у форми презентације студентских пројеката. Трећи сусрет свих учесника је организован у септембру на факултету у Бечу и тада су одржане завршне презентације студентских пројеката. Презентацијама су присуствовали и дипломатски представници Босне и Херцеговине у Аустрији. Друга фаза пројекта подразумијева припрему, издавање и промоцију међународне монографије о пројекту и биће реализована у периоду од октобра 2013. године до јуна 2014. године када је планирана промоција публикације на факултету у Бечу.

Учесници у пројекту: 1. Vienna University of Technology, Institute of Urban Planning and Urban Design Наставници и сарадници: Prof. Christoph Luchsinger, Ass-Prof. Michael Surböck и Иван Тадић Број студената: 28 2. Carinthia University of Applied Sciences, School of Civil Engineering & Architecture Наставници и сарадници: Prof. Peter Nigst, проф. др Владимир Вуковићи Jürgen Wirnsberger Број студената: 16 3. Универзитет у Бањалуци, АГГФ Наставници и сарадници: Проф. др Александра Ђукић, проф. др Миленко Станковић, Невена Новаковић и Анита Зрнић Број студената: 11

Година

1 — Број 2 — децембар, 2013

Развој и интеграција АГГФ-а са ИМК

Градитељ на дјелу Пише: Бојана Грујић

ВДП апарат за одређивање водонепропусности бетона

аједничким снагама са Министарством просторног уређења, грађевинарства и екологије, Министарством науке и технологије и Министарством просвјете и културе, развијамо и подстичемо развој и интеграцију са Институтом за материјале и конструкције (ИМК). У просторе ИМК уграђене су најсавременије лабораторије за научно-истраживачки и дидактички рад. Ова испорука, која је финансирана средствима аустријског робног кредита, обухвата опрему за бетон, геомеханику и асфалт. У потпуности су инсталиране опрема за асфалт и бетон, док

Уређај за извођење Прокторовог опита

се до краја мјесеца новембра очекује и коначан пријем лабораторије за геомеханику, гдје ће бити спроведен и процес обуке наставног кадра. Постојање савремене опреме свакако ће допринијети унапређењу квалитета наставе, а самим тим, будући инжењери, биће оспособљени да се ухвате у коштац са реалним проблемима из праксе. Дакле, слиједи процес акредитација и тржишна утакмица. Истичемо да наш факултет и ИМК поред наведеног располажу кадровима и опремом за енергетску ефикасност, акустику и свјетлост. Екстрактор, уређај за издвајање битумена из асфалтне мјешавине

Триаксијални апарат

Година

1 — Број 2 — децембар, 2013

Фестивал креативности и иновативности

Fussion Design week Пише: Марија Лукач

д 27-29. 9. 2013. године у Бањалуци је одржан други Fussion Design week који представља фестивал креативности и иновативности. Многи студенти који су се пријавили за радионице овог фестивала били су са нашег факултета. Учесници су добили прилику да се покажу кроз различите садржаје из различитих креативних области, као што су архитектура, дизајн, савремена умјетност и др. Пет дана прије почетка фестивала учесници су кроз радионице припремали своје радове, а

наши студенти архитектуре припремили су и изложбу радова са предмета као што су Архитектонска графика и Визуализација и Моделовање 2. Кроз бројна предавања која су услиједила након радионица, студенти су поред испољавања личне креативности, дружења и забаве стекли нова сазнања и искуства. Поред дугорочног циља Фјужн дизајна, умрежавања са регионалним манифестацијама ради стварања квалитетне креативне сцене Бањалуке, надамо се да ће оваквих и сличних радионица и менифестација бити што више како у граду Бањалуци, тако и у склопу нашег факултета.

Година

1 — Број 2 — децембар, 2013

Студијска посјета Вишеграду

Од хидроелектране до класичне музике Пишe: Боривој Обрадовић

авез студената АГФ-а и IACES ЛK Бања Лука, организовали су у септембру ове године, другу по реду, студијску посјету Вишеграду за студенте АГГФ-а. За разлику од прошле године, када је у посjету ишло само двадесетак студената, студијском посjетом која је организована ове године било је обухваћено дупло више студената. У оквиру студијске посјете, поред хидроелектране, посјећени су и Андрићград, мост Мехмед-паше Соколовића, манастир Добрун и Мокра Гора. Управа ХЕ на Дрини је била веома сусретљива, те су студентима нашег факултета омогућили не само да посјете објекте хидроелектране, већ су ангажовали и своје инжењере грађевинске, машинске и електро струке, како би студенти могли да добију комплетну слику о функционисању хидроелектране, којој вриједност основног капитала износи готово 442 милиона марака. С обзиром да је већина студената била први пут у посјети ХЕ на Дрини, инжењери су прво презентовали историјат хидроелектране која је почела са радом

21 1989. године. Објаснили су нам да су за ову хидроелектрану карактеристичне "Каплан турбине", уз које се остварује снага 3 x 105 MW. Просјечна пласирана годишња производња електричне енергије је 1.010 GWh, а рекордна производња од 1.283,05 GWh електричне енергије остварена је, не тако давне 2010. године. Већини студената је најзанимљивије било на круни бране, гдје је она најдужа, читавих 280 m, док је висина 79,5 m. Такође смо чули и неке детаље о радовима испод преградне бране ХЕ на Дрини, гдје се врши санација дијела на коме је процурила вода. Ради се о специфичном пројекту јединственом у Европи, а главни извођач радова је аустријска фирма Strabag. Циљ овог пројекта је да се процуривање воде са 15 m3 смањи на 5 m3 у секунди. Иначе, сарадња са ХЕ на Дрини требало би да постане традиционална. Наиме, декан АГГФ-а и Савез студената су упутили иницијативу пословодству Хидроелектране да се овакве посјете организују сваке

22 године и да се на тај начин допринесе практичној настави, поготово студентима хидротехничког смјера. Током посјете Андрићграду, били смо у прилици да видимо шта је све урађено од наше претходне посјете Вишеграду. Град је добио свој биоскоп, библиотеку, књижару, банку, а изграђене су и још неке нове зграде. Такође, били смо фасцинирани и хотелом који је још увијек у процесу изградње. За разлику од прошле године, у Андрићграду отворено је неколико ресторана и кафића, као и пивница коју током вечерње посјете Андрићграду нисмо могли да заобиђемо. Домаћини су за нас организовали тамбурашко вече и тако учинили да наш доживљај посјете Андрићграду буде потпун. Према ономе што смо видјели, Андрићград ће бити завршен до наредног Видовдана, како је и планирано, а када поново дођемо сљедеће године, тамо ће нас чекати и споменик Његошу који је недавно постављен на истоименом тргу. Приликом посјете Дрвенграду на Мокрој Гори, имали смо "задовољство" да слушамо концерт класичне музике, на коме

Година

1 — Број 2 — децембар, 2013

су учестовали млади музичари из читавог свијета. Концерт је био на отвореном и било је заиста импресивно, а ми смо се понашали као да смо на концерту Хариса Џиновића. Понекад смо чак успјешно глумили да смо добри познаваоци те врсте музике, гласно коментаришући да ли је неку дионицу можда требало одсвирати за тон ниже или више. Ипак, све је било у границама пристојности.

Година

1 — Број 2 — децембар, 2013

Посјета градилишту термоелектране у Станарима

Јединствен пројекат на подручју ЈИ Европе Пишу: Драгана Зељић и Дијана Мајсторовић

нститут за материјале и конструкције Републике Српске (ИМК РС) у сарадњи са Архитектонско-грађевинско-геодетским факултетом организовао је 1. новембра посјету градилишту ТЕ Станари, за студенте завршне године првог циклуса студија и апсолвенте. Посјети су, поред 50-ак студената, присуствовали и министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске Сребренка Голић, декан АГГФ-а проф. др Миленко Станковић и асистенти са факултета. Цио догађај је медијски добро пропраћен. Домаћини су приредили презентацију о изградњи ТЕ Станари као и њеном значају за РС. Презентацију су одржали инжењери одговорни за грађевинске и машинске радове на изградњи термоелектране. Студенти су имали прилику да се на лицу мјеста упознају са организацијом градилишта и технологијом изградње термоелектране, али и новим методама контроле и система надзора над извођењем радова.

„ЕФТ-Рудник“ и „ТЕ Станари“ потписали су у мају 2010. године са кинеском компанијом „Dongfang Electric Corporation“ уговор о испоруци опреме и изградњи ТЕ Станари, а 18. маја ове године почела је изградња ТЕ Станари, коју гради енергетска компанија „EFT Group“. Ово је јединствен пројекат на подручју југоисточне Европе јер се изградња термоелектране изводи по систему „кључ у руке“ и склапа се од дијелова које компанија Донгфанф производи у Кини. Компанија Донгфанг је једaн од највећих произвођача

24 енергетске опреме у свијету (у Кини и свијету сваке године инсталира 30.000 мегавата нових електрана, што је једнако снази 100 електрана у Станарима). ТЕ Станари је прва термоелектрана ове врсте која се гради на подручју бивше Југославије након више од тридесет година. ЕFT Group у овај пројекат улаже 600 милиона евра, који поред модернизације рудника Станари предвиђа изградњу модерне термоелектране (у складу са Директивама Европске Уније о заштити животне средине), капацитета 300 мегавата (2.000 гигават часова електричне енергије којом ће располагати ЕФТ). Пробно пуштање у рад се предвиђа крајем 2015. године, а добијање употребне дозволе 2016. године. На изградњи објекта је тренутно запослено око 250 радника из домаћих предузећа. Предвиђа се да ће по завршетку радова и пуштања

Година

1 — Број 2 — децембар, 2013

ТЕ у рад, у електрани и руднику стално запослење пронаћи око 900 људи. Декан АГГФ-а је захвалио домаћинима на гостопримству, министру Голић на издвојеном времену и изразио је увјерење да ће будући инжењери архитектуре, грађевине и геодезије дати велики допринос у реализацији овог и сличних пројеката у РС. „Инвестиције овог обима се дешавају ријетко и ово је изврсна прилика да се факултет активно укључи. То је и прилика да се будући инжењери упознају са најсавременијим технологијама градње и употпуне теоријско знање. Ово је најбољи доказ да се студенти из Бањалуке образују у складу са европским принципима, поштујући принцип „студент у центру наставног процеса“, нагласио је декан Станковић.

Година

1 — Број 2 — децембар, 2013

17 година постојања АГГФ-а

Студенти значајно допринијели развоју Факултета Пише: Младен Амовић

едамнаести рођендан нашег факултета прослављен је 13. децембра ове године, у свечаном амбијенту амфитеатра на Кампусу. У оквиру Свечане академије посвећене годишњици Факултета, додијељена је 151 диплома дипломираним инжењерима, магистрима техничких наука и мастера. Свечаној академији су, поред професора, асистената и студената АГГФ-а, присуствовали министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију Сребренка Голић, шеф Представништва РС у Израелу Ари Ливне, директор Фонда за заштиту животне средине и екологије Срђан Тодоровић, ректор Универзитета у Бањој Луци Станко Станић и бројни други гости. Декан Миленко Станковић оцијенио је импозантним досадашње резултате рада нашег факултета. Између осталог, посебно је похвалио рад студената који дају велики допринос подизању угледа Факултета, а од бројних активности издвојио је часопис „Мост“. Декан је истакао да часопис доприноси угледу читавог Универзитета, те да квалитетом садржаја конкурише угледним међународним часписима. Деканове ријечи

схватили смо као додатни мотив и подстицај за будући рад. „Успјех имамо и у међународној размјени. Трудимо се да учимо од најбољих, а циљ нам је да унаприједмио рад и да образујемо квалитетан кадар“, рекао је Станковић. Студенти су остали мотивисани обраћањем министра за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске Сребренке Голић, која је рекла да би најбољи студенти нашег факултета у наредном периоду требало да буду запослени у институцијама Српске. „Ово је престижна високошколска установа. Нова зграда Архитектонско -грађевинског факултета ће бити једна од најмодернијих у региону, што је предуслов за развој и образовање квалитетног кадра“, рекла је Голићева.

Година

1 — Број 2 — децембар, 2013

Мотивационо писмо дипломираним инжењерима - младим градитељима на Архитектонско-грађевинско-геодетском факултету у Бањој Луци

Поштовани градитељи - младе колеге, На факултету смо Вас дочекали са „добро дошли“. Када сте завршили студиј, нисмо Вам рекли „збогом“ већ „довиђења“. Потпуно свјесни да сте Ви наша највећа вриједност, нада, поносан производ и зато Вам упућујемо топле ријечи - никада не заборавите своју школу. Она је била и остаће мјесто од посебне вриједности. Дужни смо да о њој водимо рачуна. Молим вас да заборавите евентуалне тешке тренутке, несвјесне пропусте и непријатности. Позивамо Вас да будете упорни и одговорни. Водимо се хуманим принципима и настојимо да заједнички стварамо, радимо и развијамо нашу школу – за добробит свих нас, али и наших потомака. Користимо и ову прилику да Вам се захвалимо на досадашњој сарадњи и изразимо вјеру, љубав, наду да будемо упорни и истрајемо на жељеном путу побољшања исхода учења. Вјерујемо да сте упознати са процесом ревизије студијских програма на Архитектонско-грађевинском факултету Универзитета у Бањој Луци, јер се значајан број Вас одазвао и активно се укључио у овај процес. Више података о сваком студијском програму можете пронаћи на веб страници факултета (http://www.agfbl.org/opcija/btg_novosti/0/9442/). Свјесни смо да је пред нама обиман и тежак задатак побољшања наставног процеса и исхода учења у школи градитеља. Кроз цјеложивотно учење у сарадњи са Вама желимо да се развијамо, растемо и напредујемо заједно. Позивамо Вас да се региструјете и одаберете облике могуће сарадње (Анкетни упитник: www. agfbl.org). Од Вас очекујемо коментаре за побољшање студијских програма и исход учења, али и све друге облике сарадње. Циљ је да сложно градимо школу и изграђујемо себе. О свим активностима бићете правовремено обавјештени. Искрено вјерујемо да ће нам свака Ваша сугестија, коментар, идеја и консултације омогућити јаснији увид у потребе друштва и тржиште рада, као и да ћете, свјесни људских и моралних вриједности, пружити Вашу драгоцјену помоћ и подржати раст и развој, наше и Ваше школе. Срдачно,

Декан АГГФ-а Проф. др Миленко Станковић

Интервју 28

Сусрет са Емиром Кустурицом

"Наша аутентична перцепција слободе рађа Теслу и Ђоковића" Припремили: Ана Ковић и Боривој Обрадовић

Година

1 — Број 2 — децембар, 2013

Година

1 — Број 2 — децембар, 2013

„Ево нас у Адрићграду између нобеловца и његовог духовног оца Петра II Петровића Његоша. Чекају преостале јунаке наше културе и науке да стигну и населе се у најмлађи стари европски град. Они и на небу и на земљи и ми са њима, хтјели и не хтјели и горе и доље. Нису Његош и Андрић наши једини великани који су даровали свијету све што му је требало да буде велик и значајан. Тај свијет није вратио ни њима, али ни нама, оно што нам је припадало. Зато не може бити да у овом тренутку не изговорим име на којем почива наша слобода и култура. Петар Петровић Његош је појава која је најснажније изразила дух наше слободе, а његова узвишена мисао је најчешће рефрен нашег живота и историјског усуда скривеног у лозинки: „Нека буде што бити не може.“ (Говор Емира Кустурице на откривању споменика Његошу у Андрићграду)

О Андрићграду Ја чиним све да добро, лијепо и узвишено у народу коме припадам не ишчезне. Андрићград је јединствен град у свијету, потврда да смо ми слободни и да постоје људи који прихватају добре идеје. Ово је мој највећи пројекат у животу и ја мислим да ће тај пројекат остати дуго, као успомена на једно вријеме које је било драматично, као уосталом и сва друга и гдје ће дјеца трчати по овим трговима, гдје ће се чути жамор оних најмлађих, видјети бицикли који се врте око

О томе зашто Његош "чува леђа" Андрићу То је било смишљено од почетка. Уствари, распоред тих људи који су горе, а који треба да буду и доле са нама, да код нас створе утисак од те снаге коју они емитују, нашег

ка. Па се онда на томе што може бити и што не може бити, ствара уопште једно читаво егзистенцијално поље које ствара Његошеву филозофију, Његошеву поезију. Утолико је врло важно да се те историјске копче, које слиједе једна иза друге, да буду наглашене, истраживане и да се прича о нашој историји, о нашој култури и да се афирмише што је више могуће, пошто заборав пријети и нова технологија и приступност свему, она пријети да занемари оно што је најважније, а мислим да један народ кад има такве велике људе, да је он заправо богат народ.

доживљаја, наше перцепције, да створе како је записано, јер Андрић у Његошу види свог духовног оца и есеји које је исписао о Његошу, говоре о томе да је то највиша тачка нашег пјесништва. Е сад, кад се цитира она мисао: „Нека буде што бити не може“, што каже Андрић, нема ни у једном другом народу, нити у било ком језику, таква лозин-

О Његошу Трагични јунак косовске мисли, како га је обиљежио Андрић, је стуб нашег европејства. Постоје хиљаде страница списа у којима се он дописује са Аустријанцима у Котору, са пашама и са Стамболом, у којима заступа писмено Црногорце који су заустављени и злостављани итд. У његовој растргнутости

Његоша, људи који ту долазе да склапају послове, пијаца на коју ће долазити да купују. Андрићев институт, гдје ће се највећи свјетски умови, надам се, и даље састајати и утолико је могуће да све те власти које имају политичке програме унеколико различите, се сложе са том концепцијом, која, ево, живи.

30 између вођења политике и управљања народом, његовог пјесништва и његове конкретне улоге у тој историји, најјаче је то исходиште које у поезији садржи највисокоумније мисли које су директно под утицајем Европе и муке које је он проживио живећи и радећи, и рано умро на крају. Не постоји лик у нашој историји који тако темељно говори о нашој жељи да будемо европски народ и да будемо раме уз раме са великима, нити постоји неко ко је са толико смисла одредио нашу праву мјеру и нашу праву позицију. Завађена племена је мирио, посезао је за свим врстама средстава која су Црну Гору доводила у ред. И као исходиште једног великог, огромног живота и његовог доприноса, показало се да је код нас све у фрагментима и да нема континуитет, изузев у нашим осјећањима и мислима. Па је тако Његоша, сила разна која је тутњала овим просторима, седам пута сахрањивала, рушила му гроб, премјештала га, од њега правила све што он није и онда је то, на крају, у наше вријеме доведено до потпуног апсурда. О транзицији и бољем животу Та прича о бољем животу се исцрпљује на мојој породици у којој је један човјек радио и био министар за информације, а мајка је била књиговођа на Грађевинском факултету. Сваког 29. је фасунга била потрошена и чекало се да се премости 30, односно 31. до првог када долази плата, па су задужења почела већ око 27. Ако је човјек, који је једно вријеме

Година

1 — Број 2 — децембар, 2013

био министар информација, у својој породици имао стање које је готово, у вријеме титоизма кад су били огромни вишкови од продаје оружја итд, ако је он једва крпио крај с крајем, онда је питање да ли је уопште на Балкану, где је инсуфијенција свим и свачим што неком чини добро, ако је то тада било тако, питање је да ли и један период у нашој историји није нека транзиција. И због тога су код нас подгријана та осјећања, посебно косовски мит, без кога ми не бисмо могли да постојимо. Дакле, ако би, условно речено, овдје на читавом Балкану престала та идеја да овдје завршавају, а почињу други свијетови, гдје се како каже Калај, највећи непријатељ српског народа који је икад постојао - „деспотски Исток спаја са римским Западом и где живе неполитички народи“, а он је то говорио управо због тог што је радио на том, чак постоје документи у којима он даје налог надзорнику у Мостару да завађа Србе и Муслимане јер се нада да ће Муслимани једном бити хришћани католичке вјероисповијести. Дакле, тај несигурни рецепт је увијек стварао неповољне, транзиционе услове, па су они били више или мање транзициони, а то кување које постоји унутар тих националних групација, оно је у ствари увијек било дивно гориво да се у било којем периоду, па чак и послије периода педесет година владавине друга Тита, за кога смо мислили да никад неће бити рат, запали један рат који је упаљен као да шибица падне у бензин и да изгори све што смо радили до тада. Толико

Човјек најбољи дио себе отуђује кроз глорификацију моћи и имитацију великог свијета. Човјек има у себи, тако је и Аристотел примјетио и тако је теорија глуме настала и теорија драме, природно својство да имитира. А у данашње вријеме то је доведено до једног апсурда, једног парадокса у коме једно Циганче у околини Сарајева носи име Џон Кенеди, што је спонтано изражавање тога. Мислим да већина наше јавности се губи у тој бици са разним парфемима и робним маркама и утолико, заправо, отуђује најбољи дио себе. Од ципела које купују, од свега што губи карактеристику посебности, долази до губитка индивидуалности и онда се, у ствари, ствара армија потрошача, које корпорације не желе ништа да питају, него их тјерају само да троше. И утолико је то једна драматична позиција. је та духовна димензија и оно што може овдје да се наброји, све од проте Ненадовића, Његоша, Игњатовића, Матије Бећковића, Исидоре Секулић и да не набрајам. Говорим ко је све стајао и ко је све покушавао да уради оно што је најкарактеристичније за Његоша и Андрића, да се буде европејац, али да се не изгуби идентитет. О томе зашто је наша позиција тешка Поимање идеје о Његошу је заправо питање о томе ко се слаже са тим да на брзу руку изгуби свој идентитет.

Година

1 — Број 2 — децембар, 2013

Ми смо ту у најтежој позицији зато што смо базирани на ортодоксном хришћанству, дакле на изворном хришћанству које у тим реформама није отишло тамо гдје су отишли католици и, с друге стране, исламска цивилизација која је овдје оставила траг и која има своју етничку групу, данас Бошњаке, који у ствари немају ренесансу и немају оно што је у том периоду развоја те цивилизације компатибилно ренесанси. Значи, све што је данас у овом свијету измишљено и патентирано као велико, то се базира на хришћанској цивилизацији, не умањујући вриједност Арапа, који су смислили нумерички систем и свашта добро што је било. Али, на овом тлу је тај судар очигледнији него, чини ми се, на Блиском Истоку, зато што су ту ближи генератори тих криза, односно генератори онога што на некој другој тачки обезбјеђује рат и обезбјеђује нешто што јест опробани метод и најзначајнији метод владања свијетом. Посебно како су смишљени Волстриту и акционарска друштва, која су спојена не само материјалним братством, него и идејом о психолошкој вриједности неке акције. О односу према традицији и томе зашто се баш овдје рађају великани У Републици Српској се више ради на очувању традиције, него у Србији. Не можемо рећи да Срби у Србији немају тај смисао. Они су под већим притиском, па тај притисак гуши те осцилације, па онда се нађе начина да се то исправи. Мислим да се у идеји о „преча посла“

заборави на основну ствар. Ако ти треба потпишеш или натераш Генералну скупштину да потпише ону резулуцију по којој би ми били подржани од Кине и Русије, у коме би, практично, престала да важи та идеја о признавању Косова, претпоставка је, а ми на тој сједници окренемо ћурак, значи да је вјероватно постојала нека пријетња и ако си заузет толико тиме, онда ти „абдејт“ дође као нешто што подразумијеваш. Ми смо иначе народ који све подразумијева, а из своје снаге индивидуалности, која је опет она исходишна тачка слободе које немају други, ја мислим да та слобода и перцепција слободе рађа Теслу и Ђоковића. Зато њих немају други. Моја идеја је, уствари, да се у овако постављеној култури, од Његоша до данас, стварају велика имена зато што се тај, можда најзначајнији аспект хришћанства, а то је индивидуална аутономија, нигдје није тако успјешно примјењивао нити барем имао упоредне вриједности које би могле да кажу да неки сусједни народ има Михаила Пупина, такву величину као што је Исидора Секулић, таквог пјесника као што је Матија Бећковић, Душко Радовић, Стеван Сремац, Симо Матавуљ итд. Између научне културе и културе постоји мала разлика, посебно данас, а нигдје се не може у ствари тако лоцирати толики број, а на тако мали број људи, толико великих узлета него што смо ми.

31 О слободи као исходишној идеји српског народа Овдjе, тврдим, као нигдjе другдjе, у сваком концепту, групном, политичком, постоји више аутономије што нам некад штети, него било гдjе друго. И ја сам увjерен, не могу то да докажем научно, али кад свој инстинкт укључим и ово мало памети што имам, идеја о тој слободи је исходишна идеја тог народа. И зато она ослобађа лакше оно што ја кажем да смо великом свијету дали много више, а од њега смо добили мало. Та идеја о слободи доводи до страшне аутентичности, јер кад би се сад сјећали свега што је кроз те епохе прошло, ми бисмо пронашли од светог Саве, до Његоша, од Његоша до Бећковића, континуитет нечег што је етерично, а што је једнако важно као и материјални живот. О Првом свјетском рату Постоје велики редитељи за које мало знамо. Постоје лоши редитељи који генеришу холивудске филмове, за које знамо. Постоји армија људи која је или плаћена или по старом српском обичају добровољно шпијунира за другог, па ствара тај увид о Како сам ја био један од оних који је одрастао скоро па на улици, а било ми је стало да не будем глуп и да будем један од оних за које се зна да читају књиге, онда је та емоционална интелигенција мени отворила космос у којем сам ја тек касније препознао о чему се ради.

32 томе да је Први свјетски рат заправо слика нашег дивљаштва. Међутим, свако ко је мало завирио у књиге зна да је до Првог свјетског рата довела тадашња Њемачка. Постоји Фишерова теорија која то утемељује, а ми ћемо овдје настојати да пружимо на увид архивске материјале који ће говорити о томе да је тај рат био добрано планиран. Постоји један примјер из историје. Царица Катарина је почела да се туче с Турцима око Крима, а Аустријанци постају њени савезници. Један од договора је био да се ослободи Београд и они су га ослободили. Доситеј Обрадовић је дочекао то ослобођење унапријед, исписивао странице и странице, међутим 17 дана послије ослобођења, Београд је поново враћен у турске руке јер је то Њемачка наредила. Значи, та аутентичност Првог свјетског рата је заправо био притисак Аустрије, односно Њемачке, да започне тај рат. Он је требало да буде започет или у Русији, а много згодније је било да започне у Србији. Читава прича код Ребеке Вест, та хронологија доласка Фердинанда и уопште та идеја како је, не говорећи о томе какав је он био човјек, његов стриц Фрањо Јосип рекао вијест да је Фердинанд убијен, испуњена је божја правда. Сви ти Одговорност је најтежи испит који сваки човјек полаже. Најтежа оптужба за било ког лидера је одсуство одговорности, а то је још једна формална људска особина која мора да се гради.

Година

1 — Број 2 — децембар, 2013

услови говоре о томе да је тај рат наметнут и да оно што Андрић назива „побуњени анђели“, тако је називао Младу Босну и уопште тај свијет који је осјетио велику промјену и излазак из ропства, да је он био ослободилачки рат. Међутим, не само то, то је био рат у коме је тридесет одсто популације изгубило живот. А кад тридесет одсто популације изгуби живот за своју слободу, па се онда ствар премијешта у Сарајево, гдје се то зове обиљежавање стогодишњице рата и кад коло воде сви они који су тај рат изгубили, са идејом да више неће бити ратова, што је мој сан, али није моја жеља прва, пре ње стоји карактеристика овог свијета који се храни из ратова и ратова ће бити. Ратова је престало да буде, великих, четрдесет пете, али ратови су мали и сви се плашимо неког опет великог рата. Они су се поколебали када су видјели ону слику како Хитлер за рођендански поклон добија плочу која је била на мјесту атентата, гдје је посвета хероју Гаврилу Принципу. И сад планирају, по некима, да ставе бисту Франца Фердинанда. Добро би било да то

Порука туденту: Потребно је да препозна моменат, да потиче из вољног аспекта љубави, и да једноставно тај моменат кад његова интелигенција постаје емоционална да је препозна и иде главом кроз зид до краја до циља, а да притом те које води воли.

буде на Хитлеров рођендан. А сад је идеја, у ствари, зато политичка коректност постоји, да у мисли већ убије ту идеју о слободи и да се политичком коректношћу зове компатибилност, кооперативност. Не тражи се више да се буде слободан, а то све, опет, своје извориште има у тим транснационалним, великим компанијама које хоће да копају никл, које експлоатишу читав свијет, јер колико год се смишљају нови елементи, опет та природна богатства остају, изгледа базична за велико богацање.

Тема броја 34

Андрићград у очима свједока

Најмлађи стари град Пишу: Љиљана Дувњак, Биљана Суботић и Ана Ковић

Година

1 — Број 2 — децембар, 2013

Година

1 — Број 2 — децембар, 2013

Мост кроз вијекове Како је записао чувени турски путописац Евлија Челебија, Мехмед-паша Соколовић је око 1577. године саградио доњу Вишеградску варош, а пошто је постојало и насеље изнад, односно више њега, град је добио име Вишеград. Иначе, велики

Соколовић био је брат Мехмедпаше Соколовића, да ли рођени, или стричевић, не зна се поуздано. По турским изворима 1544. године овај град осваја Османпаша и он остаје под турском влашћу, све до Берлинског конгреса 1878. када читаву Босну преузима Аустроугарска. Доласком Аустроугара Вишеград добија контуре градске средине. Обале Дрине у Вишеграду спаја стари мост Мехмед-паше Соколовића, познатији као „на Дри-

везир Мехмед-паша Соколовић је био Србин, родом из Рудог, кога су као дјечака, Бајицу, у групи од четрдесеторо дјеце из виђенијих српских породица одвели у Цариград гдје је потурчен. Дјеца су доведена у Једрене гдје их је султан Сулејман Величанствени примио на хазур (аудијенција) и, након што су му се допала, наредио да их упишу у тамошњи царски сарај. Према неким изворима, први српски патријарх Макарије

ни ћуприја“, описан у истоименом роману Иве Андрића који је за то дјело добио Нобелову награду за књижевност 1961. године. Овај мост представља једно од најмонументалнијих дјела архитектуре у Босни и Херцеговини. Изграђен је у периоду од 1571. до 1577. године. Изградња моста повјерена је највећем турском градитељу, Коџа Мимар Синану, некадашњем хришћанину, који је прешао исти пут као и Соколовић и који се посветио

“Живот је несхватљиво чудо јер се непрестано троши и осипа, а ипак траје и стоји чврсто, као на Дрини ћуприја.“ Иво Андрић

градитељству, оставивши иза себе најзначајнија архитектонска дјела своје епохе. За овај мост се зна да је поправљан око 1664. године, затим 1875, 1911, 1939, те 1940. године. Током Првог свјетског рата два окна моста су била разорена. Такво стање моста се задржало до 1939. године када је доведен у исправно стање. Од 1915. до 1939. године на порушеном дијелу моста стaјала је жељезна конструкција преко које се одвијао саобраћај. Мост је оштећен током Другог свјетског рата, а његови темељи су озбиљно угрожени и због рада хидроелектрана које утичу на ниво воде у ријеци. Упркос овим историјским догађајима, јединственост старог моста у Вишеграду је очувана током успјешних обнова. Почетком 1950-тих је обновљен камен од кога је мост сазидан. Мост је уписан на УНЕСКО листу свјетске културне баштине 2007. године. Нова реконструкција моста

Година

1 — Број 2 — децембар, 2013

започела је ове године. Мост ће бити реконструисан тако што ће се замијенити постојећа ограда и калдрма, а у њега ће бити уграђен исти камен којим је ова грађевина подигнута прије скоро пет вијекова. Градња Андрићграда „Живот без радости, покрета и новине и није живот него голо постојање, робовање животу.“ Иво Андрић

Пет вијекова касније, Вишеград је поново велико градилиште које претендује да постане једнако славно као и „ћуприја на Дрини“. Непосредно уз стари мост, ниче Андрићград који, има своју симболику и који је својеврсни револт према забораву. Зато ће се ту, на једном мјесту, наћи све оно што је велико у нашој култури, науци и историји, да нас подсјети на оно што смо можда заборавили и да нам врати самопоуздање.

Година

1 — Број 2 — децембар, 2013 Градња Андрићграда је почела 2011. године на мјесту гдје се ријека Рзав улива у Дрину, а за посјетиоце отворен је 5. јула 2012. године. Идејни творац овог пројекта је наш прослављени режисер Емир Кустурица. Направљен је архитектонски спој два свијета, све је угодно за око, складно, али и функционално. Најмлађи стари град у Европи, који се гради „по рецептима историје“, требало би да буде завршен на Видовдан наредне године. Међутим, већ сада он има способност да вас зароби на једном мјесту по неколико сати, док уживате у погледу и упијате звукове. Зато не чуди што је екипа нашег часописа „Мост“ изабрала за тему броја управо Андрићград, желeћи да студентима нашег факултета приближимо информације које нису опште познате, а тичу се нашег будућег занимања. У томе су нам помогли инжењер архитектуре Невена Милошевић и шеф градилишта Радомир Стојић, уступивши нам све потребне информације, дио техничке документације и рендере пројекта.

37 Концепт развоја пројекта „Код унутрашњих борби које човек води са самим собом и са непознатим силама у себи, важи више него игде правило: не предај се никад.“ Иво Андрић

Полуострво на ушћу за које је Андрић записао да представља "језгро вароши које никада није формирано", продужено је у Дрину двадесетак метара, гдје је трасирано главно шеталиште - Улица Младе Босне. Већина објеката у Андрићграду повезана је широким подземним тунелима. Ови пролази служе за опслуживање позоришта, биоскопа, ресторана, кафића, продавница, пијаце, а под земљом су и два паркинга за неколико стотина возила. Требало је полуострво заштитити од поводња којим Дрина зна да опустоши своје обале. Око Улице Младе Босне изграђен је архитектонски времеплов којим се лако "путује" кроз паганско, отоманско, хришћанско и грађанско раздобље. На становнике Вишеграда и хиљаде гостију из цијелог свијета сјенке сада баца Андрићев институт обложен мостарском "тенелијом", меким, лијепим каменом који зри и стари заједно са зградом. Уз САНУ у Београду и Матицу српску у Новом Саду, овај класични институт друштвених наука нови је стуб наше културе у Републици Српској, а покушаће да пружи одговоре на изазове будућности. Изграђено је најљепше и најсавременије позориште у региону, "Триплекс" биоскоп "Чича Илија Станојевић" које ради пуних годину дана, иза Трга Николе Тесле на коме се налази Андрићева статуа, дjело вајара Миланка

Мандића (1951-2010) идентично оном на Андрићевом венцу у Београду. Подигнута је и репрезентативна Градска кућа. Такође, изграђени су Храм Светог великомученика цара Лазара, вишеградски Дечани, Академија лијепих умјетности, споменик Петру II Петровићу Његошу и зграда предузећа „ХЕ на Дрини“. Изграђена је византијска кула, ту су и књижаре, студентски дом, галерије, трговински цетар, радње и ресторани као и више десетина камених кућа. Преостало је још да се изгради хотел, школа и позориште. Предвиђено је формирање новог градског језгра Вишеграда са функцијом туристичког центра и стварање препознатљивог туристичког производа у Српској који би на годишњем нивоу могао биљежити посјете од око 150.000 туриста. Грађевинска припрема пројекта „А тај механички посао пратила је, као нека упорна мелодија, неодређена али стална мисао: да ипак негде мора да постоји и тај `прави пут` који је он целог живота узалуд тражио; да постоји и да ће га човек кад-тад наћи и отворити за све људе.“ Иво Андрић

Година

1 — Број 2 — децембар, 2013

Земљиште, односно својства подтла испитана су помоћу шест геотехничких истражних јама чија је дубина од 3.5 m ограничена са појавом подземне воде која је у директној зависности са дубином Дрине и Рзава . У склопу теренског истраживања утврђен је гранулометријски састав, конзистентно стање, сјај, сува чврстоћа, реакција на трешење као и садржај CaCO3. Лабораторијским геомеханичким испитивањима узорака утврђена је влажност земљишта, Атебергове границе конзистенције, као и запреминска маса за шта су коришћени едометарски опит, опит директног смицања и одређивање запреминске масе цилиндром. Испитивања су утврдила геотехнички пресјек терена који се састоји од: • хумуса - дебљине око 20 cm • насипа - изолован случај који примећујемо у само једној истражној јами • алувијални седименти (прашине пјесковите и прашинасти пијескови) • кречњак и дијабаз - рожне формације. Након уклањања слоја хумуса и насипања терена због могућих поплавних таласа Дрине и Рзава у висини од 1 - 2,5 m, од некохерентних

Година

1 — Број 2 — децембар, 2013 материјала израђен је тампон слој дебљине 0,2 m за објекте са подрумом, док је за објекте без подрума дебљине чак и до 1,9 m. Темељење објекта без подрума извршено је на армиранобетонским тракастим темељима ширине 0,5 m, 1,0 m и 1,5 m са дубином фундирања од 0,8 m, док су објекти са подрумом фундирани на армиранобетонској темељној плочи са дубином фундирања од 3,1 m. Контактно оптерећење испод темељних трака је 120-150 kN/m2, док је код плоча 40-60 kN/m2. Прорачун слијегања темеља је извршен по Штајнбренеровој методи помоћу карактеристика стишљивости добијених на основу резултата лабораторијских и теренских испитивања. Врсте конструкција и материјализација „Удар нађе искру у камену, без њега би у кам очајала.“ П. П. Његош

Што се тиче врсте конструкције, она је код већине објеката слична – монолитни армирано-

39 бетонски скелетни систем код којих су вертикални носећи елементи стубови, а хоризонтални елементи таванице и греде различитих распона. На појединим мјестима се јавља и дрвена таваница. Кровови су на мањим објектима класичне дрвене конструкције, док позориште и биоскоп претходно имају челичне решеткасте носаче као подконструкцију кровном покривачу. Хотел и управна зграда Хидроелектране су покривене лимом малих нагиба на посљедњој плочи. Црква је такође рађена у монолитном армиранобетонском систему, с тим што су елементи јаче димензионисани у односу на остале класичне објекте у комплексу, и са појавом елемента куполе распона 5 m. Прво су паралелно извођени лијеви и десни страдун, позориште и градска кућа, а посљедњи објекат, чија је градња почела, је црква. Поједини објекти су извођени по пројекту, док има и објеката који су током извођења претрпјели мање или веће измјене, као резултат развоја идеје читавог комплекса. Једно од наших питања инжењерима односило се на изградњу преосталих објеката. Рекли су нам да је, у односу на првобитну замисао, већина објеката изграђена. Преостало је још да се уради српски двор и караван сарај. Међутим, постоји могућност измјена саме идеје током читавог тока развоја Андрићграда. Из разговора смо, такође, сазнали које врсте матреријала су користили приликом изградње објеката. Материјализација за улазну капију, као и за објекте који датирају из прошлости дуж главне улице, као завршна обрада уграђиван

40 је аутентичан и већ коришћен грубо, ручноклесани камен. Таква врста камена и начин уграђивања је примјењен и при облагању комплетне фасаде хотела, и дијела фасаде управне зграде Хидроелектране. За поједине објекте су коришћени нови материјали и начини уградње, али са тежњом да елементи фасаде, као и коначан изглед буду по узору на одређене епохе из прошлости. Такав је случај и са фасадом цркве, где је коришћен нов камен одређене структуре која одговара идејном концепту, уклапан са грчком циглом, претходно опатинираном, како би добила ефекат "старости". На управној згради Хидроелектране се појављује и елемент новије архитектуре, полуструктурална стаклена зид-завјеса. Као техничка средства за припрему и моделовање пројекта коришћени су софтверски алати AutoCad, ArchiCad, 3D studio Max, V-ray, SketchUp.

Година

1 — Број 2 — децембар, 2013

Отварање споменика Петру II Петровићу Његошу Од 29. новембра, у Андрићград се величанствено доселио Петар II Петровић Његош и на тај начин је обиљежено 200 година од рођења овог великог пјесника и државника. Овај чин, од стране творца Андрићграда, описан је сљедећим ријечима: „Његош управо путује. Он ће сјести и чувати леђа Андрићу. Сједиће испред цркве светог Лазара и тај трг ће добити његово име. Он је у сваком погледу духовни отац Андрићу и мислим да је један од оних трагичара који ни када су умрли нису били мирни. Он је метафора о опстанку, нади и ономе што је извор наше традиције. Однос према нашој традицији је створио Андрићград“.

Умјесто закључка Андрићград је у основи митска идеја. Створена је митска слика града који накнадно настаје, а који је требало да настане некада. Сам простор града чини једну историјску позорницу а његове улице доказују да је архитектура једини прави израз начина живота. Ова архитектура помоћу организације објеката, коришћења различитих материјала, уклапањем старог у ново, осликава један историјски период, начин живота у њему и омогућава да га истински доживите.

Теорија и пракса - студентски радови -

Студентско истраживање актуелног грађе винског пројекта

XXI Међународни САЛОН УРБАНИЗМА у Лесковцу

50 54

Експериментална динамичка анализа

56 58

TRIMO URBAN CRASH 2013

Регионални конгрес студената геодезије 2013

Архитектура унутрашњих простора

Научни рад објављен на научно–стручном скупу „Георекс 2013“, Осијек

Студентско истраживање актуелног грађевинског пројекта

Допунски евакуатор великих вода Пишу: Саша Бркић, Новица Лакетић и Ана Ковић

Година

1 — Број 2 — децембар, 2013

Година

1 — Број 2 — децембар, 2013

арађивати са природом ријетка је част и велики изазов. Градитељ 21. вијека, вођен племенитом визијом, обликује простор у складу са кодексима инжењерске етике. Да инжењера не чини комад папира уредно сролан у плаву футролу, увјерили смо се анализирајући реализацију пројекта „Допунски евакуатор екстремно великих вода из акумулације ХЕ „Бочац“. Са описом објекта, проблематиком и пројектном документацијом упознали су нас представници изођачке фирме Интеграл инжењеринг а.д. У пријатном амбијенту пословног центра Интегра, у сједишту фирме, примили су нас извршни директор за техничке послове, господин Драган Јевтовић, и грађевински инжењер Славица Јаслар. Помогли су нам да дијелом схватимо комплексност проблема анализирајући све фазе реализације пројекта. Ради стварања потпуније слике о самом објекту, а на приједлог господина Јевтовића, договорили смо посјету градилишту. Професионалност и колегијалност стручног водства Интеграла оставила је снажан утисак на нас. На градилишту нас је дочекао грађевински инжењер Радомир Гвозденовић који нам је на лицу мјеста предочио пројекат и проблеме с којима су се сусретали приликом извођења. „Папир трпи све“ а на господину Гвозденовићу је било да умилостиви врлетан кањон Врбаса. Специфичности пројекта Посебност овог пројекта и примјењене технологије извођења радова је чињеница, да се допунски евакуатор великих вода изводи послије више од 30 година од изградње бране и

формирања акумулације. У вријеме пуштања ХЕ „Бочац“ у рад 1981. године евакуациони објекти на брани (укључујући темељни испуст) су били димензионисани на 1490 m3/s за протицај великих вода хиљадугодишњег повратног периода. Међутим, новоизрађена техничка документација из 1999. године је показала да је протицај хиљадугодишње велике воде реда 2100 m3/s. Стога је 2003. године израђена Студија

друге истражне радове у складу са овим пројектним задатком. Прва фаза пројектовања подразумијевала је извођење обимних истражних радова на терену у зони будућег објекта и затим, лабораторијска испитивања на преузетим узорцима материјала. Резултат свих ових истражних радова су подлоге које су биле коришћене за израду предметног пројекта допунског евакуатора: геодетске, геолошке и хидролошке.

евакуације иновираних великих вода на брани ХЕ „Бочац“ од стране Института за водопривреду „Јарослав Черни“ из Београда. Полазећи од циљева пројекта, обезбјеђења хидролошке сигурности бране и ХЕ„ Бочац“, у предмет радова спадају истражни радови потребни за комплетирање пројектних рјешења, као и израда техничке документације. Истражни радови обухватају инжењерскогеолошка картирања, истражно бушење, лабораторијске аналализе, геофизичка испитивања, геодетска мјерења као и све

Геолошке подлоге За потребе израде геолошких подлога изведени су обимни истражни радови који су обухватали кабинетски рад, различите теренске истражне радове и поступке, лаобораторијска испитивања из области механике стијена и механике тла. Наведена истраживања резултирала су геотехничком рејонизацијом трасе бочног прелива и тунела. Издвојена су 2 геотехничка пакета, већи, обимнији и заступљенији пакет кречњачких стијенских маса и сложенији, значајнији, иако

Година

Брзоток, основа ископа са попречним пресјецима

1 — Број 2 — децембар, 2013

Година

1 — Број 2 — децембар, 2013

мањег распростирања, пакет лапоровитих седимената. Хидролошке подлоге Хидролошке подлоге, коришћене приликом израде овог пројекта, преузете су из Студије евакуације иновираних великих вода на брани и коришћене су приликом рачунања трансформације поплавног таласа у циљу утврђивања рачунског протицаја за различите коте максималног успона у акумулацији у новим условима са допунским евакуатором. Геодетске подлоге Математичко моделирање стварности путем геодетске подлоге представља почетну фазу сваког грађевинског пројекта. Терен се апроксимира мрежом полигона у чијим су тјеменима тачке одређене одговарајућом геодетском методом. Тродимензионалне координате тачака дефинисане Државним координатним системом, представљају везу између пројектованог објекта и физичке површи земље. Геодетско снимање терена за потребе израде техничке документације допунског евакуатора ХЕ „Бочац“ извршено је 2008. године. Резултат обимних геодетских радова је ситуациони план који је коришћен као подлога за пројектовање. Поред података добијених директним мјерењима на терену, пројектанту су обезбијеђене и раније настале подлоге које су биле од значаја за израду техничког рјешења. Анализа техничких рјешења У сљедећој фази (идејни пројекат), на основу расположивих подлога анализирано

је више могућих и различитих техничких рјешења допунског евакуатора. Комисија за одлучивање о избору идејног рјешења пројекта допунског евакуатора усваја одлуку о изградњи: • прелива са сабирним каналом, • тунела и • брзотока са ски скоком. У главном пројекту, уједно и посљедњој фази, извршена је детаљна разрада радова које је потребно извести да би се изградио допунски евакуатор на лијевој обали. Пројектант је у складу са обавезама извршио обиљежавање главних геодетских елемената на терену и уз присуство надзорног органа предао записник о обиљежавању извођачу. Сам чин представља почетак реализације пројекта. Дужност извођача је да сачува реализовану основну мрежу геодетских тачака. Честа је потреба да се током грађења објекта понови обиљежавање одређених елемената јер се сигнали првобитног обиљежавања униште кретањам механизације или другим радовима.

Извођење радова и мониторинг При извођењу радова, извођач је наилазио на разне препреке при чему је након сагласности инвеститора и Института „Јарослав Черни“ долазило до одређених измјена првобитног пројекта. Због специфичности локације и услова рада, највећи проблем је свакако представљала вода, те су при извођењу радова коришћене моћне пумпе које су рјешавале проблем сталног дотока воде у отвор недовршеног евакуатора. Један од проблема је био и немогућност минирања на одређеним дијеловима при уклањању стијенске масе, због близине зидина средњовјековне куле која је под заштитом као културна баштина, те је извођач прибјегао машинском уклањању стијенске масе. У току извођења радова на изградњи допунског евакуатора од великог значај је формирање система за мониторинг. Мјерења и осматрања објекта у току изградње омогућиће прецизно одређивање параметара и величина потребних за израду рачунских модела,

односно допуну и корекцију постојећих геомеханичких модела терена у циљу прилагођавања технологије изградње условима на терену, оптимизацији и рационализацији радова тамо гдје за то постоје услови. Такође, праћења и осматрања објекта мјерењима у оквиру система за мониторинг обезбједиће се подаци и информације о понашању објекта у експлоатационим условима. Систем за мониторинг објекта у току експлоатације је конципиран као савремен, са континуалним осматрањима величина у реалном времену и бежичним преносом мјерених података од мјерних мјеста до контролнокомандног центра. Анализа сваког објекта понаособ Прелив Бочни прелив смjештен је у усјеку у стијенској маси на лијевој обали на приближно 60 m од бране. Укупна дужина преливне ивице је 55 m. Вода се из прелива сабирним каналом трапезастог облика са подужним нагибом од 6,9% усмјерава у тунел пречника 9 m. У току ископа за темељну јаму прелива, готово цјелокупни дио стијенске масе између будуће јаме и акумулације је

Година

1 — Број 2 — децембар, 2013

остао нетакнут у току извођења радова и представљао је заштиту ископа темељне јаме од приливних вода из језера. У току извођења радова ипак је долазило до прилива воде која је испумпавана назад у језеро. Уклањање стијенске масе је вршено минирањем и машински. Упоредо са извођењем радова на изградњи допунског евакуатора, па и бочног прелива, изводили су се стални истражно-пројектантски (ИП) радови након чега је на основу резултата геолошких истражних радова долазило до измјена техничког рјешења ископа прелива, односно ископ прелива испод коте нивоа воде у акумулацији изводио се уз претходно заптивно инјектирање стијенске масе након уградње анкера Ø36 за обезбјеђивање стабилности прелива на испливавање.

Будући да ће у току експлоатације прелив бити изложен значајним силама узгона, потребна стабилност прелива је обезбијеђена уградњом крутих анкера у темељној плочи прелива и дјеломично кроз бочне зидове. Мјера осигурања су анкери пречника Ø36 mm, од ребрастог арматурног гвожђа дужине 7,4 m (дужина анкера у стијени до 6 m). Објекат се у цјелини изводи од хидротехничког бетона карактеристика MB 30, V6, M150. На хоризонталним и вертикалним прекидима бетонирања постављају се водонепропусне гумене траке (фугебанди). Мрежа геодетских репера на преливу и ски скоку формира се за потребе геодетског праћења понашања објекта у току експлоатације. Референтно - нулто мјерење биће извршено по завршетку уградње геодетских репера и њихове предаје кориснику објекта. Послије нултог мјерења, даља редовна геодетска осматрања изводиће се два пута годишње у склопу геодетских оскултација бране. Ванредна геодетска осматрања изводиће се у случају рада бочног прелива или ако се редовним годишњим осматрањима детектују помијерања већа од очекиваних. Геодетски репери

Година

1 — Број 2 — децембар, 2013

постављају се у оплату и фиксирају се за претходно монтиране арматурне кошеве. Мјерење деформација и помијерања стијенске масе на косини изнад прелива изводиће се на мјерним профилима гдје ће се уградити троструки стијенски екстензометри. Мјерни опсег екстензиометара је 50 mm, а тачност 0,05 mm. Екстензометри се постављају у стијенску масу под истим нагибом као и анкери за осигурање стабилности косине. Битну улогу у систему за аквизицију мјерних података имају уређаји даталогери који врше примарну обраду мјерних сигнала, меморишу их и, по одређеном протоколу, просљеђују командно-контролном центру који је смјештен у управној згради. Тунел Од прелива до брзотока вода се транспортује одводним тунелом дужине 142 m. Свијетли отвор тунела је кружног облика пречника 9,0 m. На дужини од 21 m тунел је промјењљивог попречног пресјека (прелазак са правоугаоног на кружни попречни пресјек). Подужни нагиб тунела је 1,50%. Након осигурања ископа комплетног тунела изводи се бетонскa облога чиме се добија коначан облик тунела пречника свијетлог отвора Ø 9,0 m. Примјеном програмског пакета TOWER 6 спроведена је анализа оптерећења и прорачун утицаја у облози за оптерећења. Напонско-деформацијским анализама и статичким прорачунима који су урађени у седам репрезентативних профила на траси тунела, одређена је дебљина облоге 30 cm и потребна арматура. Облога се изводи на лицу мjеста,

бетоном MB 30, V-6, и арматуром MA 500/560, RA 400/500. За изградњу тунела изабрана је нова аустријска тунелска NATM метода. Код ове методе која спада у класичне методе грађења тунела, након ископа на "челу" тунела примјењују се различити видови осигурања ископне контуре (прскани бетон, анкери). Предуслов за примјену NATM је стабилност стијенске масе у периоду од тренутка ископа до тренутка завршетка радова на осигурању ископа. У зонама гдје то није могуће примјенити због лоших карактеристика стијенске масе, предвиђен је ископ под заштитом челичних цијеви које се утискују, тзв. "кишобран" систем. Мјерење напрезања и деформација у тунелу врши се мјерењем конвергенције. Ради се о релативно једноставном поступку мјерења пантљиком са дигиталним очитавањем. Мјерење се састоји од одређивања помиjерања између парова репера уграђених у зидове готовог тунела. Репери за мjерење конвергенције морају бити израђени од нерђајућег челика. Глава репера мора бити са заштитном PVC капом, која ће штитити репер када се не мjери. Боја ових заштитних капа треба да буде лако уочљива. Коначна одлука о спровођењу мјерења конвергенције донијеће се током извођења радова на основу резултата осталих испитивања и осматрања.

на основу резултата хидрауличких прорачуна, а димензије конструктивних елемената усвојене су на основу искуства стеченог у пројектовању сличних објеката и статичког прорачуна. Ширина канала брзотока на завршетку прелазне деонице тунела је 9 m и равномjерно се шири до 12 m, колика је ширина и ски скока. Бочни зидови су вертикални и промјењљиве су висине дуж трасе брзотока. На почетку канала, висина зидова je 9 m и смањује се до 4 m на дужини 29 m, одакле је висина константна и износи 4 m. Ископ стијенског материјала је извршен машински, без минирања, како се не би угрозила брана и вододржвост инјекционих завјеса стијенске масе у близини бране. Канал брзотока пројектован је са темељном плочом константне дебљине 1 m. Брзоток се фундира на стијенском материјалу од којег је изграђена падина на којој се налази. Конструкција брзотока се изводи од хидротехничког бетона марке MB 30, V-6, M150.

Брзоток и ски скок Брзоток са ски скоком је пројектован као правоугаони армиранобетонски канал у наставку тунелског дијела евакуатора. Подужни пресjек, односно нивелета плоче и унутрашње димензије канала, одређене су

Посматрајући огледало мирног Врбаса са бетонског прелива, наметнуло се осјећање одговорности које нас као будуће инжењере чека. Напустили смо градилиште у нади да ће тунел допунског евакуатора још дуго остати прашњав и сув.

Година

1 — Број 2 — децембар, 2013

XXI Међународни САЛОН УРБАНИЗМА у Лесковцу

Футуристички град- општина Источни Дрвар Аутори: Александар Комадина, Давид Латиновић, Огњен Јокић, Славиша Ђурић и Стефан Вуковић Ментори: проф. др Миодраг Ралевић; асистенти: мр Дијана Симоновић, Дубравко Алексић дипл. инж. арх, Невена Новаковић дипл. инж. арх.

склопу наставног предмета Урбанистичко пројектовање 2 студенти треће године архитектуре одазвали су се на конкурс XXI Међународног САЛОНА УРБАНИЗМА са пројектом под називом „Методологија пројектовања просторно-програмске матрице одрживог града Увала,

(zero carbon city), општина Источни Дрвар“. У категорији студентских радова, студенти АГГФа однијели су другу награду. Идеја за пројекат проистиче из глобалне тенденције да свака земља има минимално 20% заштићеног природног подручја. Конкретан допринос аутора награђеног рада развоју идеје је показати да човјек на потпуно модеран и урбан начин може да живи у средини нетакнуте природе, а да је при томе ни на који начин не нарушава. Пошавши од препознавања ресурса на простору Увале и морфологије терена Увале, као основног модела пројектовања, аутори су, примјеном принципа модела, добили визуелно-динамични модел који функционалном поставком не нарушава природни контекст. На подручју ове општине препознат је футуристички град, предвиђен за максималну популацију од 10.000 становника. Градске зоне су предвиђене за куће, за предузећа, истраживаче и академике из региона, али и цијелога свијета. На тај начин ствара се међународни центар за компаније и организације фокусиране на обновљиве изворе енергије и чисте технологије, чиме је постигнут циљ: понудити нови модел пројектовања простора афирмисањем, дефинисањем и очувањем постојећих природних ресурса.

P+3

P+4

Експериментална динамичка анализа

Двоосни механички побуђивач вибрација Пишу: Огњен Мијатовић и Мануел Десанчић

жељи да више сазнамо о динамичким утицајима на грађевинске конструкције, те да будућим генерацијама студената АГГФ-а омогућимо увид у експерименталну динамичку анализу, започели смо с развојем механичког побуђивача вибрација. Значај израде овог уређаја је препознат од стране Катедре за механику и теорију конструкција, те смо од њих добили пуну подршку. Пошто је изградња хидрауличке вибро-платформе изузетно скупа због цијене хидрауличких цилиндара и вентила који регулишу притисак (а самим тим и помјерање и брзину), одлучили смо се да динамичку побуду остваримо механичким путем. Изведени уређај задаје хармонијску побуду моделима конструкција, што уз одређене корекције и апроксимације може са задовољавајућом тачношћу описати знатан опсег ставрних динамичких побуда.

Година

1 — Број 2 — децембар, 2013

Иновативност и истрајност студената у истраживању - пут ка самозапослењу Пише: декан АГГФ-а Миленко Станковић Наставници и сарадници АГГФ-а учинили су први корак, теоретске спознаје из наставног процеса примјенили су у пракси. Пуни ентузијазма и мотивације Огњен Мијатовић и Мануел Десанчић израдили су машину Двоосни механички побуђивач вибрација. Својом упорношћу, жељом и истрајношћу овим експериментом они су осигурали себи посао у нашој партнерској институцији ИМК. Подстицај и пуну подршку истраживањима дали су проф. др Драган Милашиновић и виши асистент Александар Борковић. Овај истраживачки тим је показао снагу и моћ школе градитеља у Бањој Луци, која је постала препознатљиво мјесто за развој и унапређење области градитељства у Републици Срској и изврстан сервис министарствима и Влади РС. За очекивати је да ће и друге младе колеге слиједити примјер ових истраживача ентузијаста. У име институције, свих запослених, а за добробит свих студената искрено им се захваљујемо уз обећање да наша подршка у њиховом даљем напредовању неће изостати.

Циљ је био направити машину која задовољава потребе наших испитивања а да при томе буде изводљива и да није прескупа. Спецификације механичког побуђивача вибрација • Teжинa: 980 kg • Димeнзиje у oснoви: 310 cm x 250 cm • Врстa пoгoнских мoтoрa: мoнoфaзни кoлeктoрски eлектромoтoр • Брoj пoгoнских мoтoрa: 2

Година

1 — Број 2 — децембар, 2013

51 • Oпсeг зaдaвaњa фрeквeнциje у хoризoнтaлнoм прaвцу: oд 1Hz дo 4Hz сa прeцизнoшћу oд 0,2 Hz • Oпсeг зaдaвaњa фрeквeнциje побуди у вeртикaлнoм прaвцу: oд 1Hz дo 4Hz сa прeцизнoшћу oд 0,2 Hz • Димeнзиje вибрo-плaтфoрмe: 106 x 106 cm

• Eлектромoтoр хoризoнтaлнoг мeхaнизмa: • Снaгa: 2,2 kW • Брoj oбртaja: 6200 обр/мин • Eлектромoтoр вeртикaлнoг мeхaнизмa: • Снaгa: 2,0 kW • Брoj oбртaja: 6000 обр/мин • Нaчин вeзe плaтфoрмe сa пoдлoгoм: пoмoћу чeтири oпругe • Maксимaлнa нoсивoст плaтфoрмe: 450 kg • Oпсeг зaдавaњa aмплитудe у хoризoнтaлнoм прaвцу: oд 8 mm дo 45 mm • Aмплитудa у вeртикaлнoм прaвцу: 10 mm

Компоненте • Хoризoнтaлни мeхaнизaм • Вeртикaлни мeхaнизaм • Рaднa плoчa (вибрo плaтфoрмa) • Нoсeћa кoнсрукциja Начин рада и функција машине Meхaнички пoбуђивaч вибрaциja прoизвoди динaмичку силу тaкo штo сe снaгa и oбртajи мoтoрa прeнoсe прeкo oдрeђeних мeхaничких склoпoвa дo вибрo-плaтфoрмe нa кojoj сe нaлaзи модел кoнструкциjе кoja сe испитуje. Првa кoмпoнeнтa мaшинe је хoризoнтaлни мeхaнизaм кojи прoизвoди и зaдaje хoризoнтaлну силу пoбудe нa вибрoплaтфoрму. Хoризoнтaлнa силa пoбудe нaстaje пeртвaрaњeм oбртнoг крeтaњa сa oсoвинe мoтoрa у трaнслaтoрнo крeтaњe у рaвни вибрo-плaтфoрмe уз

52 пoмoћ зглoбa сa прoмjeнљивим eксцeнтрoм и клизaчa сa jeдним стeпeнoм слoбoдe пoмjeрaњa у прaвцу пaрaлeлнoм сa рaвни вибрo-плaтфoрмe. Другa кoмпoнeнтa мaшинe је вeртикaлни мeхaнизaм који прoизвoди вeртикaлну силу пoбудe. Она нaстaje oбртaњeм eксцeнтричнoг вaљкa кojи je у кoнтaкту сa вaљкoм причвршћeним зa плaтфoрму, чиje су oсe упрaвнe jeднa нa другу. Силa пoбудe дjeлуje у цeнтру вибрo-плaтфoрмe. Вибрo-плaтфoрмa je рaднa пoвршинa нa кojу сe пoстaвљajу и фиксирajу мoдeли зa испитивaњe. Пoвeзaнa je зa нoсeћу кoнструкциjу мaшинe сa чeтири oпругe кoje јој oмoгућaвajу прoизвoљнo крeтaњe. Виброплaтфoрмa имa мрeжу oд 100 рупa кoje су у двa oртoгoнaлнa прaвцa рaспoрeђeнe нa пo 10 cm штo oмoгућaвa прoизвoљнo пoстaвљaњe и вeзивaњe oслoнaцa зa плaтфoрму. Са бoчних стрaнa је фиксирна, тј. сa стрaнa пaрaлeлних хоризонталној сили пoбудe. Ово је изведено сa двa фиксaтoрa кojи oмoгућaвajу фиксирaњe и oтпуштaњe вибрo-плaтфoрмe. Кaдa фиксирaмo плaтфoрму oнa имa пoмjeрaњa сaмo у прaвцу пoрeмeћajнe силe при чему нeмa oдступaњa пo другoj oси, дoк кaдa oтпустимo фиксaтoрe плoчa сe крeћe прoизвoљнo у oбa прaвцa. Tрeбa напоменути дa збoг скрaћeњa нoсeћих oпругa, при рaду вибрo-плaтфoрмe дoлaзи дo рoтaциje плaтфoрмe око хоризонталне осе, те мoжeмo рeћи дa плaтфoрмa може вршити двиje трaнслaциje и двиje рoтaциje.

Година

1 — Број 2 — децембар, 2013

Осврт на израду побуђивача вибрација Пише: мр Александар Борковић, дипл. инж. грађ. Марта 2012. године, током уводних вјежби из предмета Динамичка анализа конструкција, показивао сам студентима примјере занимљивих ексеримената из динамичке анализе, нажалост, само на филму. Након тога сам, као и сваке године, понудио студентима да се укључе у израду уређаја за експерименталну динамичку анализу. На моје велико изненађење, јавио се један студент, Огњен, који је био више него заинтересован за рад на таквом пројекту. Поред малог уређаја, који сам наумио да израдимо, он је брзо дошао и са својом идејом о великом побуђивачу вибрација. Лако смо се договорили о подјели одговорности и остало је историја. Огњен се удружио са Мануелом, те су заједно током више од годину дана, по киши, сунцу и вјетру неуморно радили на изради ових уређаја. Суочени са оскудним финансијским средствима, често су били принуђени да материјал набављају на одлагалиштима секундарних сировина. Ипак, захваљујући њиховој вјештини и пажљивом одабиру и обради дијелова, израђене машине су веома квалитетне. Током трајања пројекта тежио сам да им обезбиједим некакву сигурност у погледу будућег ангажмана, али нажалост без већег успјеха. Срећом, изгледа да срећа прати вриједне. Наиме, пред сам крај израде великог побуђивача, њихова предузимљивост и ентузијазам су препознати од стране Института за материјале и конструкције (ИМК), гдје су добили привремено запослење. Несебично ангажовање, стално учење и посвећеност циљу наших бивших студената, данашњих инжењера грађевинарства, треба да нам свима служе као узор. Тренутни резултат пројекта су велики и мали побуђивач вибрација који се налазе у ИМК. Уређаји ће прије свега служити за наставу будућим генерацијама али, уз набавку додатне опреме, и за озбиљно испитивање модела конструкција. Побуда се код малог уређаја формира задавањем електричног сигнала одређене фреквенције звучнику који тај сигнал претвара у хармонијско кретање. Добијено кретање се користи за побуду модела линијских и површинских носача (Мост бр. 1). Велики уређај служи за хармонијску побуду модела високих тродимензионалних грађевинских конструкција. Најнеповољнији случај дјеловања оптерећења на конструкцију јесте тај када се фреквенција побуде поклопи са сопственом фреквенцијом система. Израђени уређај је могуће користити за детектовање сопствених облика и испитивање понашања конструкције у најнеповољнијем случају дјеловања динамичких сила. Оба побуђивача су промовисана почетком октобра 2013. године у ИМК. Знатан број присутних студената и инжењера је био пријатно изненађен чињеницом да се неко посветио овако непрофитном, али са просвјетно-образовне стране веома битном пројекту. Цијели догађај је и адекватно медијски пропраћен. Огњен и Мануел су тренутно студенти 2. циклуса у Београду. Надајмо се да ће, по успјешном завршетку студија, њихово знање, хтјење и способности бити адекватно препознати у нашем друштву.

Година

1 — Број 2 — децембар, 2013

Задавање команди механичком побуђивачу вибрација Прoмjeну фрeквeнциje oсцилoвaњa мeхaничкoг пoбуђивaчa зaдajeмo кoригoвaњeм oбртaja eлeктрoмoтoрa тaкo штo миjeњaмo jaчину струje прeкo кoмaнднe тaблe. Нaпajaњe дoлaзи нa кoмaндну тaблу гдje се налази низ пoтeнциoмeтaрa пoмoћу кojих прoизвoљнo кoригуjeмo jaчину струje чимe рeгулишeмo брoj oбртaja мoтoрa. Инфoрмaциjу o брojу oбртaja мoтoрa

53 дoбиjaмo пoмoћу индуктивих сeнзoрa. Oни купe инфoрмaциjу o брojу oбртaja и тaкo oбрaђeну шaљу нa кoмaндну тaблу гдje су пoвeзaни сa дисплejoм тaхoмeтра кojи нaм исписуje брoj oбртaja. На овај начин зa вриjeмe рaдa мaшинe мoжeмo прoизвoљнo миjeњaти фрквeнциjу oсцилoвaњa и имaти стaлaн увид у брoj oбртaja oднoснo у фрeквeнциjу oсцилoвaњa. Нa кoмaнднoj плoчи сe нaлaзe зa свaки мeхaнизaм пoсeбнo пo jeдaн тaхoмeтaр и jeдaн вoлтмeтaр. На основу података o тeжини кoнструкциje, те вeличини жељене aмплитудe и фрeквeнциje побуде, мoжe се тачно изрaчунaти jaчинa струje потрeбнa дa би се пoстигла побуда захтијеваних карактеристика. Нa кoманднoj тaбли je oмoгућeнo независно пoкрeтaњe хoризoнтaлнoг и вeртикaлнoг мeхaнизмa. Taкoђe, постоји мoгућнoсти синхрoнoг покретања ова два механизма, чимe се симулира пoбуда у прoизвoљнoм првaцу у вертикалној рaвни.

Научни рад објављен на научно–стручном скупу „Георекс 2013“, Осијек

Истражни радови у функцији планске документације Аутори: Свјетлана Влашки и Божана Баћић Ментор: доц. др Мато Уљаревић

овом чланку даћемо сажет приказ нашег научноистраживачког рада на дату тему. У реализацији објеката, сходно просторно-планској документацији, свједоци смо, неријетко "изненадних", непожељних ефеката покретања земљаних маса. Јасно је да је проблем у нивоу и обиму геотехничких истраживања за предметну локацију. Као аутори овог рада бавили смо се потребним нивом и обимом геотехничких истражних радова у функцији планираних пројеката. Анализирајући ефекте хазарда и ризика покретања земљаних маса, а у свјетлу прихватања-непри-

Година

1 — Број 2 — децембар, 2013

хватања истих за реализацију пројекта, указали смо на неопходан обим геотехничких истражних радова и анализа, као подлоге у функцији усвајања просторно-планске документације. Осврћући се ка реализацији пројеката, можемо закључити да у већини случајева, истражни радови нису спроведени у потребној мјери. Овакви ефекти имају редовно за посљедицу додатне (непредвиђене) радове, а некада и одустајање од пројекта на предметној локацији. Све ово резултује повећаним финансијским трошковима на пројекту и закључком "експертског тима", у већини случајева, “да се на основу геолошких испитивања то није очекивало". Савршено је јасно да је онда проблем у нивоу и обиму геотехничких истраживања за предметну локацију. Неопходни садржаји техничке документације са освртом на истражне радове Кроз рад смо приказали која су то неопходна истраживања, да би један пројекат био у потпуности „опремљен“ са аспекта планске документације. Са аспекта изградње неког објекта, прије свега потребно је прикупити сву неопходну техничку документацију, која између осталог садржи и елаборате геотехничких истражних радова, као и техничке подлоге за пројектовање у функцији истражних радова. Неопходно је да техничка документација буде комплетирана по садржају у складу са Правилником о садржини

и начину израде техничке документације и законом о уређењу простора и грађењу. Техничка документација треба да садржи потребне геодетске и сеизмолошке подлоге, геотехничке елаборате као и остале подлоге односно елаборате зависно од врсте објекта и пројекта. Геодетске подлоге чине ажурни катастарско-топографски план локације и катастар водова, инсталација и подземних објеката, овјерене од органа надлежног за геодетске послове. Геотехничке елаборате чине инжењерско-геолошка, хидрогеолошка, инжењерскосеизмолошка, геофизичка документација, која се израђује на основу одговарајућих истраживања и мјерења, зависно од нивоа техничке документације и степена истражености терена, а у свему према техничким нормативима за темељење грађевинских објеката. Елаборат о геотехничким и геомеханичким карактеристикама земљишта, који служи као подлога за дефинисање начина темељења објеката, ради се у складу са одредбама закона којим је урађено геолошко истраживање у Републици.

Година

1 — Број 2 — децембар, 2013

Истражни радови Пројектни геотехнички профил је основни модел за израду геотехничких пројеката. Он се исказује у Геотехничком елаборату. Геотехнички елаборат је документ који у себи садржи резултате свих геотехничких истраживања и радњи. На њему се темеље све даље радње, прорачуни и димензионисања потребна за осигурање стабилности и механичке отпорности грађевине за коју је геотехнички елаборат рађен. Садржај му је технички исти за све грађевине за које се истражни радови раде, али ниво радова и приступ њиховом тумачењу различити су у зависности за какву врсту грађевине и на каквом тлу је рађен. Истраживање нивоа извршених истражних радова на актуелном клизишту „Чемерно“ у БиХ у функцији планске документације На конкретном примјеру клизиште „Чемерно” показали смо ниво извршених истражних радова, анализирали хазард и ризик и тиме указали на важност и суштину ових радова, како за пројекат и пројектанта, тако и за сами објекат и његову употребу. За клизиште „Чемерно“ у зони кога је изграђена саобраћајница на магистралном путу М18 Фоча – Гацко, нажалост се не може наћи кроз цијели историјат грађења од 1966. па до данас, да се инжењер понашао у свјетлу неопходних процедура у реализацији објеката у подручјима потенцијалних клизишта.

Важно је напоменути, из претходно наведеног, да нема квалитетног рјешења стабилизације клизишта без потпуног истраживања и описа клизишта, као и узрока који су довели до њега; сасвим је логично да и техничка рјешења која су израђена на основу подлога са нижим процентом поузданости, у овој проблематици губе свој смисао и суштину. Такође, констатујемо да је без реалног образложења, инжењер избјегао мјере опажања у самом тијелу клизишта, по извршеној санацији. На готовим конструкцијама изведених шипова могао се на једноставан начин обезбиједити континуирани мониторинг из кога би се сагледавала усаглашеност актуелних појава са параметрима прикупљеним/сагледаним у геотехничким-истражним радњама.

И данас смо, често, свједоци геотехничких истраживања у току градње или чак и при самом крају реализације објекта. Нажалост, ти истражни радови нису контролне природе већ су исказани као потреба у сагледавању настале појаве у покретању земљане масе. Једноставно говорећи, све што је пропуштено по питању геотехничких истражних радова у периоду планирања инвестиције, мора се урадити касније. Цијена истражних радова је вјероватно иста, али је дискутабилно колика је цијена неусаглашености техничких рјешења са стварном ситуацијом на терену. Цијени промашаја ,свакако, треба додати и цијену санационих радова, као и радова накнадног "усиљеног" прилагођавања ранијег техничког рјешења новосагледаним (утврђеним) параметрима терена добијених неопходним

Можемо на крају закључити да овдје планска документација није урађена по правилима и прописима, што нам по свему говори и понашање поменутог клизишта након бројних извршених санација до данас. Инжењер је прихватио ризик, али у овом случај се није успио изборити са њим.

истраживањима. Очито је да нивои (врста,обим) истражних геотехничких радова, с обзиром на карактер објекта, требају бити оптимално сагледани, планирани и реализовани, како би са великом поузданошћу послужили као подлоге за израду техничких рјешења објекта.

TRIMO URBAN CRASH 2013

Могућности компоновања објекта Аутори: Никола Јуричевић, Антонијо Јуларџија

роз наставни предмет Развој и социологија насеља, студентима треће године архитектуре АГГФ-а пружила се прилика да учествују на међународном такмичењу студената архитектуре и дизајна TRIMO URBAN CRASH, које се одржало у Љубљани, априла ове године. Аутори су такмичењу приступили са својим пројектом као одговор на дати задатак. Од 220 пријављених екипа, наши студенти са својом идејом ушли су у финални круг од 30. Основни концепт је био да се пројектује објекат који је мултифункционалан, индустријски произведен, једноставан за постављање и што је најбитније модуларан. Коришћена модуларна јединица је 20ft контејнер. Идеја је отворити јединицу на двије веће стране и тиме омогућити потпуну проточност и транспарентност. По функцији подијељене су на паркинг модул (save block), сервисни модул (repair block) и модул за одмарање (checkpoint block). Могућности које пружа овај објекат у смислу просторног компоновања су огромне. Због

Година

1 — Број 2 — децембар, 2013

модуларности објекта и различитих начина његовог компоновања, постоји могућност више начина интеракције са јавним простором тј. дефинисања јавног простора. Од садржаја у простору се налази: паркинг за градска бицикла, паркинг за бицикла, пуњење електричних бицикала, self-service за бицикла, ормарићи, продаја дијелова, wc, апарати за пиће и храну као и један облик caffe bar-a. Објекат је самоодржив, користи сунчеву енергију преко соларних плоча на крову, као примарни извор енергије (за осветљење, пуњење електричних бицикала, разне апарате). Типски елементи су такође eko-friendly (еуро палете 120x80, рециклирани материјали). Постоје стаклени панели (могућ је и плексиглас или било који транспарентни материјал) који се клизно отварају формирајући комуникације унутар модула. Сваки модул има другачији смијер отварања клизних панела, зависно од функције. Такође, постоји могућност потпуног отварања бочних страница како би се остварила потпуна проточност. Бочне стране контејнера су постављене на подконструкцију (најсличније конструкцији гаражних врата) са механизмом који подиже те зидове и тако ствара надстрешнице што доприноси квалитету објекта и јавног простора.

CMY

TRIMO BIKE BASE TRIMO BIKE BASE

Регионални конгрес студената геодезије 2013

Значај геодезије у постављању индустријских постројења Аутор: Младен Амовић

посљедњим деценијама двадесетог вијека дошло је до убрзаног развоја у различитим областима људског рада и дјеловања, као што су урбанизам, грађевинарство и индустрија. Индустријска мјерења, коришћењем савремених техника су постала незамислива без примјене геодетских метода и техника. Примјена геодезије у индустрији базира се, прије свега, на њеном доприносу ефикаснијој реализацији пројекта и на обезбјеђењу захтјеваног квалитета индустријског производа. У раду ће бити приказан значај геодетске струке у индустрији кроз примјер реализације једног геодетског пројекта у индустријском постројењу. Наиме, биће приказан поступак испитивања паралелности шина у отежаним, индустријским условима које су база за постављање машине на њихову основу. Брз напредак развоја индустрије у посљедњим годинама довео је до развоја свих грана које доприносе њеном напретку. Долази до развоја нових техни-

Година

1 — Број 2 — децембар, 2013

ка, комбинација постојећих које ће довести до што бољих резултата у најразличитијим областима дјеловања. Овај развој се посебно огледа у грађевинарству, приликом изградње грађевина посебних намјена, као што су бране, мостови, тунели, путеви, жељезничке пруге и други објекти. Индустријска мјерења су, захваљујући новим геодетским инструментима високе тачности и ефикасности (прије свега ласерским трекерима и аутоматизованим и роботизованим тоталним станицама и теодолитом) постала незамислива без примјене геодетских метода и техника. Примјена геодезије у индустрији се базира прије свега на ефикаснијој реализацији пројекта где је на примарном мјесту квалитет производа. То нам говори да геодезија у индустрији има примјену како у фази израде тако и у фази контроле квалитета индустријског производа. Ово су сасвим логични кораци и примјена геодезије у индустрији развијених земаља је врло присутна. Могло би се чак рећи да је допринос геодезије развоју индустрије значајан и да је индустријама у развоју најјефтиније повећање нивоа квалитета производа остварити кроз инвестиције у геодетску технологију. Ова улагања су релативно мала у односу на приносни потенцијал који могу да остваре. Значај поменутих радова биће приказан кроз примјер

Година

1 — Број 2 — децембар, 2013

59 према томе је доста специфична. Успостављање геодетске мреже објекта састоји се из три основне фазе које обухватају: 1) рекогносцирање терена, 2) стабилизацију и сигнализацију тачака и 3) мјерење унутар мреже.

испитивања паралелности шина у симулираним и отежаним условима у хангару универзитетског Кампуса. Априорно је било доказати да се коришћењем одговарајућих техника докаже паралелност шина и омогући постављање потребне машине на њихову основу. На основу приказаних резултата мјерења и њихове детаљне обраде изведени су закључци који су потврђени одоговарајућим доказима о њиховој тачности и вјеродостојности, што одговара основним принципима свих геодетских стручњака. Геодетска мрежа објекта Геодетски радови који су везани за грађење једног комплексног индустријског објекта или постављање постројења, као што је већ раније наведено, захтијевају многобројне активности, које са собом носе велику одговорност геодетских стручњака. За коректно и правилно обављање геодетских радова неопходно је успостављање одговарајуће специфичне геодетске мреже, која ће чинити основу за све геодетске радове. Геодетска мрежа објекта састоји се од основне мреже, односно мреже тачака ван објекта и мреже тачака на објекту. Ова мрежа често се назива и контролном мрежом објекта или мрежом посебних намјена зато што се са ње изводе сва контролна мјерења ка објекту и

Геодетска мјерења У основној мрежи су мјерени правци и дужине. За извођење мјерења је коришћена тотална станица Топцонових Сет 500 карактеристика σp=5" и σd=2 mm + 3 ppm. Са сваке тачке су мjерени правци и дужине према остале три тачке у основној мрежи, и са сваке тачке основне мреже мjерени су само правци према тачкама објекта. Приликом мjерења праваца примјењена је гирусна метода, а сви правци су измjерени у 3 гируса. Дужине су мjерене у два положаја дурбина, обострано. Инструмент је центрисан оптичким виском. Приликом мjерења дужина вршено је присилно центрисање тоталне станице и призми. Обрада резултата мјерења Резултати мјерења у основној мрежи су најприје тестирани на присуство грубих грешака. Потом је, након отклањања грубих грешака, извршено тестирање на присуство систематских утицаја у резултатима мјерења. На основу ових тестирања извршена је а приорна оцјена тачности те се приступило изравнању резултата мјерења. Изравнање је извршено по методи најмањих квадрата, а за датум мреже је усвојен минималан траг кофакторске матрице на свим тачкама. У овом дијелу рада треба указати на смањену тачност мјерења праваца усљед релативно кратких визура (табела 1). Специфичност индустријских услова се можда најбоље огледа управо у отежаном мјерењу праваца са становишта тачности.

60 У табели бр. 1 су приказане тачности мјерених праваца са респективним дужинама визура. Тачност центрисања инструмента приликом мјерења праваца у основној мрежи је износила σci=1 mm, а тачност центрисања сигнала σcs=1 mm. Иако су приказане вриједности стандардног одступања мјерених праваца неуобичајено велике за инжењерске радове и интуитивно на први поглед неприхватљиве, прије категоричног одбацивања овако измјерених праваца треба узети у обзир дужине визура. Наиме, грешка мјереног правца од 134" на дужини од 1,5 m узрокује помјерање положаја тачке за 1,1 mm. Ова вриједност одступања положаја тачке је у инжењерским радовима начелно ипак прихватљива. Другим ријечима, правци се у условима кратких визура тешко могу мјерити тачније него што је учињено приликом реализације овог задатка, али утицај који имају на стандардно одступање положај тачака је прихватљив управо због кратких визура. Ипак, треба инсистирати на што је могуће дужим визурама, како због тачности тако и због унутрашње поузданости мјерених праваца У табели бр. 2 су приказане тачности мјерених праваца са респективним дужинама визура. Тачност центрисања инструмента приликом мјерења праваца у основној мрежи је износила σci=1 mm, а тачност центрисања сигнала σcs=1 mm. У другом случају долазимо до идентичног закључка као и у првом. Наиме, грешка мјереног правца од 104" на дужини од 2,2 m узрокује помијерање положаја тачке за 1,1 mm. Рјешавање проблема регресионом анализом Најприје је потребно одрадити регресиону анализу која нам омогућава да у једној XY равни нанесемо n тачака тако да можемо повућу праву линију која на најбољи начин апроксимира

Година

1 — Број 2 — децембар, 2013

положај датих тачака. Тражићемо рјешење које зависи само од положаја n тачака и у том погледу ћемо користи МНК, који упрошћено каже да се права линија позиционира између датих тачака тако да је збир квадрата дужина од датих тачака до праве линије минималан, при чему се дужине мјере вертикално, у правцу y осе. Тестирање сагласности контролисане фигуре Контрола геометрије подразумијева провјеру да ли посматрана фигура/тијело/ објекат посједује тражене геометријске особине. Поставља се општи услов да обиљежене тачке припадају двијема правим које су међусобно паралелне. У конкретном случају гдје се тестирају праве са по четири тачке испуњен је један постављени услов гдје је вриједност теста нулте хипотезе: 3.6006Е-06, а дозвољена вриједност: 1.9384. Вриједности Т и F и чињеница да је Т < F указују да су постављени услови испуњени те се прихвата нулта хипотеза: двије праве које чине шине су паралелне. Поступак тестирања је у потпуној аналогији са горе описаним поступком гдје је за

Табела 1. Тачност праваца мјерених у основној мрежи и дужине визура

Правац

Дужина визуре [m]

σε ["]

σp ["]

p 3N-5N=

6.5180

1.1078

35.3980

p 3N-6N=

6.2800

1.1078

36.7382

p 3N-2N=

1.9635

1.1078

117.4542

p 5N-2N=

6.2185

1.1078

37.1012

p 5N-3N=

6.5180

1.1078

35.3980

p 6N-2N=

5.4715

1.1078

42.1622

p 6N-3N=

6.2800

1.1078

36.7382

p 6N-5N=

1.7270

1.1078

133.5373

p 2N-3N=

1.9635

1.1078

117.4542

p 2N-5N=

6.2185

1.1078

37.1012

p 2N-6N=

5.4710

0.9594

42.1625

Година

1 — Број 2 — децембар, 2013

61 по том критеријуму међусобно разликују. Правци опажани према тачкама објекта са станица које су ближе самим тачкама објекта имају мању поузданост од оних опажаних са станица које су на већем растојању, што је у складу са чињеницом да тачност мјерених праваца зависи од дужине визуре. Препорука је да се код сличних радова у индустријским условима мјерењу дужина да одређена предност, док би за мјерење праваца требало обезбиједити по могућности дуже визуре, уз што боље пресјеке мјерених праваца. На основу датог примјера гдје се конкретизовао проблем можемо закључити да је геодезија дала један значајан допринос развоју индустрије и да без њеног учешћа у свим потребама индустрије нема ни квалитетног производа ни напретка у производњи и добијању квалитетнијих рјешења.

Правац

Дужина визуре [m]

σε ["]

σp ["]

p 3N-1

3.9610

2.0420

58.2562

p 3N-2

4.3820

2.0420

52.6665

p 3N-3

5.0910

2.0420

45.3438

p 3N-4

5.4260

2.0420

42.5501

p 3N-5

6.0140

2.0420

38.4000

p 3N-6

6.3150

2.0420

36.5750

p 3N-7

7.2190

2.0420

32.0102

p 3N-8

7.4590

2.0420

30.9845

p 5N-1

3.7380

2.0420

61.7275

p 5N-2

4.2180

2.0420

54.7112

p 5N-3

2.8130

2.0420

82.0059

p 5N-4

3.4210

2.0420

67.4413

p 5N-5

2.2820

2.0420

101.0772

p 5N-6

3.0240

2.0420

76.2876

p 5N-7

2.2200

2.0420

103.8989

p 5N-8

2.9550

2.0420

78.0677

p 6N-1

4.5725

2.0420

50.4757

p 6N-2

5.2175

2.0420

44.2467

Коришћена литература:

p 6N-3

4.0190

2.0420

57.4165

[1] Беговић, А: Примењена геодезија, Завод за графичку технику Технолошко-металуршког факултета, Београд, 1979. [2] Цветковић, Ч, Примена геодезије у инжењерству, Београдски графички завод, Београд, 2010. [3] Госпавић, З, Методологија контроле геометрије инжењерских објеката, магистарски рад, Грађевински факултет у Београду, Београд, 1995. [4] Паар, Р, Каповић, З, Марендић, А, Геодетске основе за посебне намјене, семинарски рад, Геодетски факултет Свеучилишта у Загребу, Загреб, 2000.

Табела 2. Тачност праваца мјерених према објекту и дужине визура

праве постављен један услов. На основу свега изложеног у раду јасно је да адекватна примјена геодетских метода мјерења и обраде добијених резултата пружа могућност поузданог утврђивања геометријских особина инжењерских објеката и њихових појединих дијелова. Улога геодетских стручњака у изградњи и праћењу инжењерских објеката је велика, а у самом њиховом ангажовању контрола геометрије заузима важно мјесто, како по обиму радова тако и по одговорности коју тај посао са собом носи. Иако је постигнута задовољавајућа тачност, примјетно је да мјерене дужине имају много већу унутрашњу поузданост од праваца, док се и сами правци

Архитектура унутрашњих простора

Флексибилност стамбеног простора Аутор: Стефан Вуковић Ментори: проф. др Владимир Мако; асистенти: мр Маја Ђилас, дипл. инж. арх. Иван Живановић, дипл. инж. арх.

редмет рада на предмету Архитектура унутрашњих простора 2 је ремоделација куће др Бранка Петровића на углу Гајеве улице и Улице Иве Лоле рибара у Бањалуци. Кућа је изграђена 1939. године

Година

1 — Број 2 — децембар, 2013

према пројекту архитекте Стојана Боровнице. Интервенцијом у оквиру постојеће парцеле било је потребно осмислити стамбену јединицу са пословним простором у приземљу који према типу дјелатности може функционисати независно или у оквиру стамбеног простора. У односу на анализу контекста, дефинисан је концепт интервенције – адаптација и надоградња. Основни концепт представља покушај да се на мјесто постојећег објекта значајног за архитектонско насљеђe, који тренутно није у употреби, формира нови простор у потпуности посвећен потребама младих. Приземље објекта је замишљено као мултифункционални Омладински центар, простор за радионице, изложбе и сл. Спратна етажа објекта је замишљена као привремено становање у виду омладинског хостела, који такође може функционисати независно или у оквиру приземне етаже. Циљ концепта је да се са што мањим степеном интервенције на постојећем стању, оствари транспарентан простор, отворен за јавност, а на спрату формира интимнији амбијент за дневни и ноћни боравак.

Грађевинарство у свијету 66

Zaha Hadid Architects - изградња мулти- функционалног комплекса у Београду

LEED стандарди (Leadership in Energy & Environmental Design)

73 74 76

Мост Гистав Флобер

79 80

Непријатности у грађевинарству

Karim Rashid, геније савременог дизајна Експанзија кружних раскрсница у Бањалуци Слијегање кривог торња у Пизи

Zaha Hadid Architects - изградња мултифункционалног комплекса у Београду

Авангардне форме у грађевинарству и архитектури

Пишу: Тамара Пиљагић и Милица Миличевић

Година

1 — Број 2 — децембар, 2013

Година

1 — Број 2 — децембар, 2013

еоград је одувијек интригирао својом историјом, културом, географским положајем и наравно специфичном архитектуром. Древни град настао на раскршћу свијетова, на ушћу Саве у Дунав, развијао се у духу времена, освајача и локалних традиција. Архитектонски, представља мјесто гдје су се сусрели најразличитији стилови и епохе, оставивши неизбрисив траг на његовом лицу. Посљедњих деценија Београд се успавао живећи заробљен у неким прошлим временима. Међутим, то би се убрзо могло промијенити, а модернистички развој Београда могао би бити успостављен на локацији некадашње Беко текстилне фабрике, изградњом мултифункционалног комплекса од стране пројектантске куће Заха Хадид Архитектс (Zaha Hadid Architects) из Лондона. Хадидова је преузела утицај Модернистичке архитектуре 20-ог вијека која је типична за Београд и комбиновала је са параметричким дизајном који карактерише рад њеног студија. Грчка компанија Ламда Дивелопмент (Lamda Development) купила је зграду фабрике текстила Беко у стечају 2007. године за 55,8 милиона евра. Имајући у виду неколико рјешења свјетских

архитектонских бироа, компанија се одлучила за пројекат студија Заха Хадид Архитектс. Овај комплекс би могао успоставити нове животне стандарде на српском и регионалном тржишту, али и у архитектури те би Београд могао бити први град у овом дијелу Европе који ће се моћи похвалити авангардном грађевином с потписом славних архитектонских имена. Пројекат се фокусира на урбаној регенерацији веома значајне, а сада практично неискоришћене локације на пресјеку кључних културолошких цјелина у самом срцу Београда. "Мјесто на коме ћемо ускоро почети градњу представља црну тачку на мапи Београда, иако је од строгог центра града удаљено свега 500 метара - тренутно није у употреби и потпуно је неприступачно”, каже Зисимос Данилатос (Zissimos Danilatos), директор развоја грчке компаније Ламда дивелопмент. Велика парцела у центру града од преко 38.000 квадрата налази се између Калемегдана и спортског центра “Милан Гале Мушкатировић”.

Студио Захе Хадид у сарадњи са архитектом Патриком Шумахером (Patrick Schumacher) дизајнирао је мултифункционални комплекс кога чине хотел, луксузни апартмани и пословни простори. На овај начин “новом” Беку се отвара могућност да постане нови урбани центар града захваљујући разноврсном садржају кога чине: стамбени објекти, галерије, пословни дио, хотел са 5 звјездица, најсавременији конгресни центар који је неопходан Београду да би се пласирао на свјетском тржишту конференција, те продавнице и робне куће. Устаљена форма класичног блока, карактеристична за стари дио Београда, разбијена је низом зелених површина, каскадно пореданих и неправилних облика. Узимајући у обзир комплексност пројекта, коришћење иновативних материјала и примјену најновијих технологија у градњи, предвиђа се да би укупна инвестиција могла надмашити чак 200 милиона евра. Ову цифру додатно поскупљују и системи еколошке градње,

68 али с друге стране они ће за будуће кориснике представљати знатно смањење трошкова живљења. Резиденцијални дио градиће се врхунским системима градње као и најквалитетнијим завршним материјалима, а испод цијелог комплекса планирана је велика паркинг гаража, те службе за одржавање и обезбјеђење. Тренутно се раде анализе тржишта као и остале припреме на организацији резиденцијалног дијела комплекса. У складу с најављеном ексклузивношћу, предвиђен је највиши стандард градње и коришћење обновљивих извора енергије. У те сврхе вршена су бушења и истраживања о могућностима изградње система за прикупљање кишнице, те истраживања о могућим експлоатацијама соларне енергије. Према изјавама надлежних из Републичког завода за заштиту споменика културе, понуђено рјешење студија Захе Хадид у потпуности је у складу да прописаним условима заштите. Параметри који су узети у обзир при одлучивању као што су спратност,

Година

1 — Број 2 — децембар, 2013

квадратура, облик грађевине те проценат зелених површина испоштовали су задане стандарде за ову захтјевну, историјску локацију. С обзиром да се ради о простору који се налази у близини тврђаве и заштићен је као дио споменика културе, урбанистички план је под одређеним условима дозволио градњу објекта од максимално 115.000 квадрата. Рјешење које нуди студио ЗХА заузимаће површину од 94.000 квадрата. Приликом пројектовања је вођено рачуна о томе да поглед са тврђаве ка Спортском центру 25. мај буде слободан и отворен. Дио приземља је предвиђен за пролазе намијењене пјешацима и тиме им се омогућује директан приступ обали Дунава. Заједно са предложеним пројектом „Облак“ јапанског архитекте Соу Фуџимота (Sou Fujimoto) на Савском пристаништу, нови Беко комплекс ће означити ревитализацију цијеле старобеоградске стране Ушћа, која игра битну улогу у историји града Београда. Становници и туристи пролазиће кроз новоформирани комплекс који

ће повезивати сусједне тениске терене Новака Ђоковића и остале рекреационе садржаје Спортског центра 25. мај са ресторанима и баровима Бетон хале и подручја Савамале. У току неколико протеклих мјесеци инвеститор је потрошио око пола милиона евра на уклањање постојећих објеката и остатака некадашње фабрике Беко, а комплетним чишћењем оронулих фабричких хала у близини Калемегдана стварају се услови за почетак изградње комплекса. Завршетак радова може се очекивати током 2016. Основна идеја која стоји иза параметрицизма студија Заха Хадид Архитектс лежи у увођењу флуидних форми у архитектуру, органских облика који постоје у природи, флори и фауни. Грађевине иза којих стоји студио Захе Хадид у потпуности су лишене стереотипних елемената у грађевинарству: нема ригидних форми, равних линија, понављања, класичне расподјеле простора по функционалности, симетрије. Форма је обла, објекат изгледа другачије из сваког угла, простор тече, флуидан је, а одаје се претакају једна у другу без прекида. Међутим, док је план детаљне регулације прошле године био на јавном увиду, дио стручне јавности побунио се против градње комплекса на поменутој локацији. На челу са Александром Бановић, архитектом и аутором претходног плана за тај блок из 1969. године критичари су упозоравали на проблем заклањања визура са ријеке на тврђаву, те да је недопустиво да се било шта гради

Година

1 — Број 2 — децембар, 2013

на тој локацији јер припада тврђави као заштићеном споменику културе од изузетног значаја. Такође напомињу како ће ово рјешење представљати проблем за околне саобраћајнице због бацања велике сјенке на њих, као и за предвиђене згуснуте просторе унутар самог комплекса које ће се угушити у својој сопственој сјенци, чинећи их мрачним и влажним, што је поготово непожељно у граду који нема довољно сунчаних дана у току године. Ипак, већина београдске архитектонске сцене и стручне јавности углавном поздравља одлуку инвеститора поводом ангажовања једне од водећих свјетских архитеката. Они који најбоље познају рад и идеологију Захе Хадид знају да је ријеч о врхунском професионалцу и да је сваки пројекат са њеним потписом гаранција да ће објекат бити у потпуној хармонији са окружењем. Говорећи о имену које се давно уписало у историју архитектуре требамо имати на уму да овај пројекат за њу сигурно није само професио-

нални ангажман без сагледавања шире конотације и естетике града. Акценат њеног стваралаштва јесте управо на детаљима, и средини са којом објекат кореспондира. Рендери њених објеката тек када се отјелотворе добијају на тежини, а апстрактност њених визија постаје схваћена и примјењива. “Београд је веома инспиративан и жив град. У њему се сударају и спајају енергије различитих људи који имају различита интересовања, а то

69 је велики изазов за архитекте. Чини ми се да одскаче од осталих градова Југоисточне Европе по томе што има велику жељу да унапреди свој изглед. Снажно сам осетио тај импулс и пожелео да учествујем у тој трансформацији”, истакао је Патрик Шумахер, у склопу свог предавања на Београдској недељи дизајна 2012. Без обзира на различите погледе на овај пројекат, једно је несумњиво: могућност да визионар попут Захе остави печат на српској престоници и тиме је позиционира на свјетску мапу градова са атрактивним објектима је велика част за Београд. Овај тренутно напуштени дио града добиће потпуно нови дашак живота и повезати историјске четврти Дорћола, једне од најзанимљивијих локација у српској престоници. Сигурно је да ће такав објекат допринијети културолошком и туристичком развоју, те у великој мјери учествовати у стварању доброг имиџа града и државе.

LEED стандарди (Leadership in Energy & Environmental Design)

Цертификација „зелене“ градње Пише: Биљана Суботић

EED стандарди за цертификацију објеката зелене градње развијени су од стране USGBCа (http://www.usgbc.org/). Од прве пилот верзије LEED NCv1.0 објављене 1998. године, па до данас, LEED је растао од система оцjењивања за нове објекте па до свеобухватног система од шест повезаних рејтинг система који обухватају све аспекте развоја и изградње објеката на чијем унапређењу свакодневно ради више од 180.000 пpофесионалаца. LEED акредитације су настале са циљем мотивисања професионалаца у пољу зелене градње да своје знање одрже и унаприједе. Постоје три нивоа акредитације: 1. програм основне обуке доноси звање GP (Green Associate); 2. специјализација за одређени систем оцјењивања - звање AP (Accredited Professional).

Година

1 — Број 2 — децембар, 2013

У оквиру LEED AP постоји подјела према ужој специјалности: • BD + C (дизајн и конструција) • О + М (радни процеси и одржавање) • ID + C (унутрашњи дизајн и конструкција) • Домови • ND (цјелине, Neighborhood Development) 3. стручњаци заслужни за посебан допринос акредитују се као LEED Fellow. Како заправо фунцкионише процес акредитације у кратким цртама објашњава нам Свјетлана Суботић LEED AP BD + C. До саме иницијативе да се полажу LEED испити дошло је кроз сугестије послодаваца који су се упустили у градњу објекта за који имају у плану да буде LEED сертификован. Да би се добила LEED AP специјалност мора се прво положити испит LEED GA гдје се уче основе LEED праксе. Може да се бира имеђу одвојеног и заједничког полагања ова два испита која трају по 2 сата и састоје се од по 100 питања која захтијевају знатне напоре при савладавању чак и људима искусним у неким другим пољима градитељства.

Сједиште корпорације Генезиме за микробиолошка истраживања у Кембриџу, САД је један од узора међу LEED Платинум сертификованим зградама

Taipei свјетски финансијски центар, Народна Република Кина од 2011. године је највећи објекат на свету са LEED сертификатом платинум

Година

1 — Број 2 — децембар, 2013

Santa Monica Civic Center је прва LEED сертификована паркинг структура гдје се осим паркинга за обична возила налази и паркинг за возила на електрични погон заједно са неопходним системима за пуњење

Renaissance Pravda је први објекат у Русији који има LEED Златни сертификат

Испиту претходи претрес сваког кандидата након чега ступају у просторије добро опремљене видео надзором и започињу испит. Одмах након завршетка кандидати добијају резултате. Са положеним испитом постају дио тима који ради на имплементирању LEED стандарда. "Ја радим бодовање које је везано за процес изградње - извођачи радова. Дизајн тиму и мени, подносе доказе о испуњењу специјалних смијерница на које их обавезује LEED. Након што прегледамо те

доказнице убацујемо их у систем гдје одмах видимо колико наш пројекат напредује ка добијању LEED цертификације", истакла је за МОСТ Свјетлана Суботић. LEED AP специјалност мора да се обнавља сваке друге године, за шта је услов 30 часова настављене едукације која може да се оствари кроз учешће у LEED пројектима, кроз LEED курсеве, волонтирање везано за LEED, или се може изабрати понављање испита.

LEED стандардом је предвиђено 6 стандардних категорија, дефинисаних према типологији објеката. Системи имају исту структуру, али у оквиру њих се третирају различита специфична питања релевантна за дату типологију на основу којих се утврђује број бодова за објекат као што су одрживост градилишта, потрошња воде, материјали и сировине, иновативност пројекта, потрошња енергије, загађење ваздуха... Постоје четири нивоа цертификације и то: • Основни (40-49 бодова) • Сребрени (50-59 бодова) • Златни (60-79 бодова) • Платинум (више од 80 бодова).

Година

1 — Број 2 — децембар, 2013

Предности које доноси примјена LEED стандарда су вишеструке: осим значајног утицаја на смањење трошкова режија и одржавања, као и повећање квалитета животне средине унутар таквих објекатa, такође се повећава и цијена некретнине као и заинтересованост купаца и управо су то разлози зашто су LEED стандарди примјењени на преко 7.000 пројеката широм свијета.

Феникс конвенцијски центар је објекат са површином нешто мањом од 85.000 m2 који има LEED Сребрни сертификат

LEED поени

Година

1 — Број 2 — децембар, 2013

Мост Гистав Флобер

Пловидбени пут и важна саобраћајница Пише: Марија Лукач

Француској, у граду Руен, преко ријеке Сене појавила се потреба за грађењем моста који је требало да омогући пловидбени пут али и да прихвати важну саобраћајницу која представља раскрсницу свих важнијих аутопутева тог подручја. Као и Tower Bridge у Лондону и овај мост требало је да представља везу између највеће француске луке и центра града. Архитектонски биро SCAU, који је побједио на конкурсу, понудио је необично али и захтјевно рјешење вертикално подизног ,,лифт моста“. Тачније, мост подижу четири масивна пилона, распоређена у пару и укопана у корито Сене, и снопови врхунских челичних каблова, по 8 на сваком, који цијелу конструкцију моста подижу на висину од 50 метара. Готово сви вертикално подизни мостови подупрти су торњевима који су у овом случају спојени у порталну конструкцију. Силе потребне за подизање распона покретног дијела, који износи 120 метара, преносе се на челичну ужад помоћу

трења. Оба краја покретног распона морају се подизати једнаком брзином у вријеме дизања тако да распон остане хоризонталан. Вријеме које је потребно за подизање на висину од око 50 метара је 12 минута, што је релативно брзо у односу на остале покретне мостове. Кесони и габиони изграђени су на лицу мјеста и то у два корака: бачени су изнад нивоа воде а потом се спустили на своје мјесто користећи систем прикључака и каблова. Торњеви су такође ливени на лицу мјеста коришћењем „jump-forme“. Висина моста износи 86 метара што га чини највишим лифт мостом у Европи, ширина је дефинисана локацијом око 180 метара са по 3 коловозне траке у оба смјера. Укупна дужина је 670 метара. Мост је тежак 1.300 тона с тим да је коловоз епоксидног састава и дебљине само 12 милиметара, а ,,лептир“ челична конструкција изнад торња која се састоји од три паралелна рама оптерећује овај мост за око 450 тона. Мост је отворен 2008. године након 4 године градње и процјењује се да се годишње подигне 30 пута и преко њега пређе око

50.000 аутомобила. Шести мост на Сени носи име познатог француског писца, а изабрали су га становници Руена. Предност градње оваквих мостова је та што дужина покретног распона није одређена механизмом већ само конструкцијским ограничењем распонског склопа, једноставно управљање и то што се за покретно оптерећење понаша као код обичног фиксног моста. Највећи недостаци су комплексни и скупи торњеви, због којих је у градњу овог моста уложено око 60 милиона евра, ограниченост отвора који се ослобађа дизањем као и одређен ризик од неуспјеха дизања моста који сваки власник брода треба да преузме.

Karim Rashid, геније савременог дизајна

,,Change the world’’ Пише: Тамара Учур

„Добар дизајн је раздраганост доживљаја. Предмети и простори у нашим животима не смију бити препреке већ раздрагани доживљаји, организми с којима живимо.“ Карим Рашид

арим Рашид је човјек који је помјерио границе уобичајног дизајнирања, те подстакао све дизајнере и пројектанте да изађу из оквира стандардног обликовања простора. Конкретна дефиниција његовог ,,посла'' не може се описати једном рјечју. Он је и дизајнер ентеријера и пројектант и индустријски дизајнер, модни дизајнер, диџеј, укратко - човјек који је успио да сва своја интересовања претвори у производе и презентује их свијету. Добитник је преко 300 најзначајнијих награда у пољима дизајна, те има преко 3.500 реализованих пројеката који су нашли пут до серијске производње. Вишеструко награђивани индустријски дизајнер у својим пројектима је дизајнирао производе за више стотина наручилаца из цијелога свијета, укључујући и

Година

1 — Број 2 — децембар, 2013

посебно звучна имена попут Alessi, Artemide, Audi, Bozart, Cappellini, Estée Lauder, Giorgio Armani, Issey Miyake, Kenzo, Prada, Sony, Toyota i Umbra, и сл. Карим Рашид је вишеструки добитник награда Red Dot Award, Chicago Athenaeum Good Design Award, I.D. Magazine Annual Design Review, IDSA Industrial Design Excellence Award, те многих других. Карим је рођен у Каиру, од оца египатског и мајке енглеског поријекла. 2008. године се вјенчао са српкињом, хемијским инжењером Иваном Пурић, те му је због тога Србија постала други дом. Карим нема омиљено мјесто пребивалишта, јер себе сматра грађанином свијета. Његови радови се налазе у сталној поставци у 14 музеја широм свијета. Ванредни је професор индустријског дизајна већ 10 година и врло радо виђен гост на конференцијама и на универзитетима из области дизајна широм свијета. Својој престижној колекцији награда придонио је и почасни докторат на Коркоран колеџу умјетности и дизајна у Вашингтону. Његов стил је осјећајни минимализам. Његове идеје су техноорганске и инфоестетске - удружују природне, мекане линије и употребљива рјешења. Осјећајно и чисто, минималистички и органски. Читав покрет оп-арта и геометријску апстракцију Карим наводи као надахнућа за власито стваралаштво. "Дизајн обликује културу свијета од самог почетка. Ми дизајнирамо системе, градове и производе. На том путу бавимо се свјетским проблемима. Међутим, дизајн данас није рјешавање проблема, већ

Година

1 — Број 2 — децембар, 2013

уљепшавање нашег окружења и стварности. Дизајн у наш живот уноси естетско, искуствено, поетско и емоционално уживање. Моја највећа жеља је да видим људе који живе у модусу нашег времена, да учествују у иновацијама, да ослободе себе носталгије, традиције, старих обичаја и кича. Потребно је да будемо свјесни и усаглашени са свијетом у овом тренутку. У људској природи је да живимо у прошлости - да бисмо промијенили свијет морамо промијенити људску природу ", објашњава Карим. Карим је познат као дизајнер који се не устручава боја. Познато је да је његов заштитни знак роза боја, те је често виђен у лично дизајнираним розим одијелима. Његов посљедњи

75 производ, насупрот претходнима, не долази у визуелној форми, већ у облику електропоп албума гдје дијели своје филозофије о дизајну и свијету у глобалу. Албум је изашао на тржиште 18. новембра ове године, под називом ,,Change the world’’. Иако је ово тек први Каримов албум, он је годинама уназад познат као ди-џеј који је наступао на многим познатим клубовима, те на његовом сајту постоје и контакт информације уколико неко жели да га букира за одређени догађај. Електропоп звук који преовладава на албуму није изненађење с обзиром на Каримов стаж на том музичком пољу, међутим албум залази дубље од тога – он је манифестација дизајнеровe добро документоване филозофије о људском пејзажу и објектима који се налазе у њему. Разноликост и широки дијапазон Каримовог талента и интереса, као и способност да се с лакоћом пребацује из подручја у подручје, користећи у свом раду различите материјале и поигравајући се најразноврснијим идејама и естетиком - помаже му да заиста прошири видике и помиче границе дизајна подижући га на виши ниво.

Експанзија кружних раскрсница у Бањалуци

Побољшање проточности и безбједности свих учесника у саобраћају Пишу: Игор Шикањић и Тамара Пиљагић

роблеми у саобраћају попут многобројних загушења постала су бањалучка свакодневица. Развој града, а самим тим и моторизованог саобраћаја намеће потребу за систематичним унапређењем градске путне мреже. Након серије нелогичних потеза на-

Година

1 — Број 2 — децембар, 2013

длежних, у скорије вријеме дошло се до одређених промјена и побољшања. Нова рјешења у виду изградње кружних токова постају све чешћи тренд у Бањалуци. По дефиницији, раскрснице са кружним токовима представљају каналисане раскрснице кружног облика, са централним острвом и кружним коловозом у који се уливају три или више кракова пута и по којем се одвија вожња у смјеру супротном од смјера казаљке на сату. Велика популарност оваквог инжењерског рјешења проблема раскрсница у нивоу, широм свијета, није без разлога. Наиме, предности у односу на класично рјешење раскрсница са укрштањем саобраћајних струја су многобројне, и то првенствено: • Висок ниво безбједности у саобраћају као резултат смањеног броја конфликтних тачака у односу на класичну раскрсницу, а прије свега немогућности вожње кроз раскрсницу без смањења брзине; • Кружни токови дају во-

зачима више времена за реакцију, а штете у евентуалним несрећама су знатно умaњене; • Смањују вријеме чекања, буку и емисију штетних гасова возила; • Могућност пропуштања саобраћајних токова великог интезитета; • Естетски изглед уз мање трошкове одржавања у односу на семафоризоване раскрснице, као и мања потрошња простора за исти капацитет. Статистички подаци показују да кружне раскрснице смањују могућност удеса за 39%, посљедице саобраћајних незгода су смањене за 76% (нема чеоних судара, нити судара под правим углом), те смањење саобраћајних загушења и до 75%. Поред многих предности, одлуку о извођењу кружне раскрснице не треба олако схватати. Неопходно је стручно утемељити, аргументовати, те доказати оправданост и смисленост пројектовања таквих рјешења. Критеријуми који се морају испоштовати односе се на функционалност, пропусност, безбједност и економичност. Велики број кружних расрксница у низу не омогућава синхронизацију (зелени талас). Такође, у већ изграђеним подручјима, јављају се потешкоће са извођењем централног острва, а недостатак је и тај што саобраћај није могуће водити уз помоћ саобраћајне полиције. Узимајући све параметре у обзир, за локалне прилике, конкретно саобраћајно оптерећење и положај раскрснице, неопходно је урадити детаљну анализу варијантних рјешења и одабрати најадекватније.

Регулациони план за спој источног и западног транзита - Улицом Ивана Горана Ковачића, Бања Лука

Година

1 — Број 2 — децембар, 2013

Први кружни ток у нашем граду, изграђен је прије пет година. На раскрсници улица Булевара цара Душана, Крајишких бригада, Карађорђеве и Омладинске, изграђен је вишетрачни кружни ток, за који су одобрена финансијска средства износила 1.454.000 КМ. Годину дана касније, кренули су радови и на другом кружном току, на раскрсници улица Марије Димић, Крајишких бригада и Ивана Горана Ковачића. Дуго је владала конфузија око правила кретања у самом кружном току. Ове године, Бањалука је постала богатија за још двије кружне раскрснице. Недавно је пуштен у рад једнотрачни кружни ток на раскрсници код Градског моста, на лијевој обали Врбаса, за који је вриједност уговора износила 180.000 КМ. Новост је и једно експериментално, монтажно рјешење на Старчевици на мјесту гдје се укрштају улице Мајке Југовића и Слободана Кустурића, чије је коштање износило 29.000 КМ. Јавност је другачије прихватила ова два изведена пројекта. Бањалучани сматрају да је раскрсница код Кастела и Градског моста "продисала" и данас се њоме пролази без већих потешкоћа. С друге стране, о монтажном

Година

1 — Број 2 — децембар, 2013

кружном току на Старчевици, владају подијељена мишљења. Треба имати на уму да је ово привремено пројектно рјешење које служи да се искуственим путем утврди потреба и адекватност извођења предвиђене конструкције у путној мрежи насеља. Сљедећа кружна расрксница би требало да буде изграђена на укрштању улица Царице Милице, Цара Лазара и Мирка Ковачевића. Потреба за новим кружним током се јавила након изградње већ једног, са друге стране Градског моста. Упркос проточности са једне стране моста, семафор је на другој страни стварао велике гужве. Неријетко су колоне прелазиле преко моста, на другу обалу Врбаса. Овакво стање би поништило позитивне ефекте већ изграђене кружне раскрснице, 200 метара даље. Сходно томе, семафор је угашен и кренуло се са прикупљањем документације за нови монтажни кружни ток. Према Регулационом плану Бањалуке, извјесно је извођење великог броја кружних раскрсница у скорој будућности. Мјесне заједнице Борик 1, Борик 2, Булевар, Кочићев Вијенац и Лауш 2, су само неке мјесне заједнице у којима је

предвиђено модернизовање саобраћајница. Регулациони планови за сва насеља налазе се на службеној страници Града. Тренутно, највећи проблем представља саобраћајна (не) култура наших суграђана. Напомене које можда звуче безазлено, али би их сви учесници у саобраћају требали имати на уму јесу: • Возила у кружном току имају предност у односу на возила из уливних правац (не важи правило „десне стране“); • Возило на улазу у кружну раскрсницу, у случају слободног коловоза, се не зауставља већ у ток улази смањеном брзином; • За пјешаке и бициклисте у кружним раскрсницама важе иста правила као у класичним раскрсницама; • У кружним раскрсницама је забрањена (и сасвим непотребна) вожња уназад; • Дугачким возилима је дозвољено да током вожње по кружном коловозу користе и неасфалтирани (калдрмисани) дио кружног коловоза (прегазни дио централног острва); за мала возила то није потребно. Без обзира на различите и понекад скептичне коментаре, неминовно је да је генерални утисак позитиван. Кружне расркснице у Бањалуци оправдале су своју функцију. Извјесно побољшање проточности као и повећана безбједност свих учесника у саобраћају у самим раскрсницама, најбољи су показетељ исправних одлука о извођењу кружних токова.

Година

1 — Број 2 — децембар, 2013

Непријатности у грађевинарству

Од илузије до пропуста Пише: Драган Видовић

ако важи за град у коме је грађевинарство достигло границе маште и гдје су инжењери реализовали, до прије десетак година, незамисливе подухвате, Дубаи ипак има недостатке који сада долазе до изражаја. Град планиран да буде центар свих највећих свјетских дешавања и мјесто које је већ постало најпожељнија локација за живот, сада се сусреће са проблемима. Наизглед све функционише како треба, али слаба тачка овог града је његов систем одводњавања отпадних вода. Систем за одвод отпадних вода је незамјењив систем који у сваком насељу треба да буде планиран дугорочно. Мора се водити рачуна о свим плановима који утичу на тај систем. У Дуба-

иу се то показало као круцијалан проблем, који је усљед недостатка дугорочног планирања осудио град на константну стрепњу од непредвиђених околности. Дубаи има одличан систем за одвод отпадних вода који је спроведен до постројења за прераду тих вода. Грешка је настала из разлога што систем није централизован. Само 70% отпадних вода се преноси кроз канализациони систем. Преосталих 30% одлази у резервоаре који се касније цистернама одвозе до постројења за прераду тих вода. Резервоари имају капацитете да акумулирају отпадне воде за 3 дана. Новоизграђени небодери врше огроман притисак на систем за одвод отпадних вода. То би било, поређења ради, као да читав један мали град прикључите на постојећи систем у неком другом граду. Проблем који се појавио у посљедњих неколико година усљед презасићености система, је немогућност постројења за прераду отпадних вода да приме сву отпадну воду из града. Из тог разлога хиљаде цистерни чекају у реду испред постројења и по 24 часа како би предале отпадне воде. Дубаи се сада суочава са ситуацијом да постоје поља на којима несавјесни возачи испуштају воде које превозе јер не желе да чекају по цијели дан у камион-цистерни по несносним врућинама које владају у том граду. Све ове чињенице узрокују

многе проблеме. Воде које буду депоноване на отворена поља на крају завршавају у Персијском заливу што увелико нарушава тај екосистем. Мирис који се задржава у тим дијеловима је несносан. У случају да су камиони-цистерне у немогућности да извуку воде из резервоара дошло би до катастрофалних посљедица у тим дијеловима града (радничке четврти). Уколико би неко од постројења за прераду отпадних вода престало да ради, читав Дубаи би се утопио у сопственим отпадним водама. У протеклих неколико година дешавали су се случајеви да у читавом насељу дође до излива отпадних вода. 2008. године у стамбеном насељу у коме је тада живјело око 60.000 људи дошло је до излива отпадних вода. Улице, дворишта, паркови, све је било прекривено водом из канализационог система. Саобраћај је био блокиран, мирис који је завладао у том дијелу града је био неподношљив. Чак и ако су станари држали куће затвореним, непријатан мирис је долазио кроз одвод. Иста ситуација се догодила након 7 дана у истом насељу али и у другим насељима се појавио исти проблем. Овакве и сличне ситуације које се дешавају у грађевинарству, будућим инжењерима требају бити поука како би се евентуални пропусти избјегли. Закључујемо да инжењери треба да обрате пажњу на околности којима ће њихов објекат бити изложен након реализације, односно у фази експлоатације.

Година

1 — Број 2 — децембар, 2013

Слијегање кривог торња у Пизи

Вијековима дуга борба са гравитацијом Пише: Наташа Вујовић

ако грешка приликом пројектовања грађевинских конструкција може постати свјетска атракција доказ је Криви торањ у Пизи. Овај препознатљиви италијански симбол је заправо звоник романичке катедрале и налазисе на Тргу чуда. Темеље торња је поставио чувени архитекта Бонано Писано. Приликом избора темеља није довољно посветио пажњу карактеристикама тла. Цијело ово подручје је на слојевитом тлу које је веома непогодно за градњу. Састављено је од дебелих наслага глине што је узрок великом консолидационом слијегању (процес смањења запремине тла усљед опадања порних притисака а повећања ефективих напона). Тип темеља је масовни камени прстен, који није подупрт шиповима како би се оптерећење од објекта преносило на слојеве веће носивости. Криви торањ у Пизи има 7 спратова и исто толико звоника, а тежак је око 14.000 тона. На почетку градње 1173. године, проблеми нагињања торња нису одмах уочени, све док није саграђен трећи спрат. Сљедећих 100 година је обустављена градња али је упркос ризику

торањ завршен крајем XIV вијека. Велики број сличних примјера постоји у свијету, који су се чак срушили, а сматра се да разлог због кога овај торањ одолијева времену јесу зидови у основи који су дебели преко 4 метра. Од завршетка градње торањ се годишње нагињао за 1 милиметар, а врхунац је био вертикални нагиб од чак 5,4 метра 1993. године. Да би спријечили рушење славног торња, средином двадесетог вијека формиран је одбор инжењера за рестаурацију која је трајала 10 година. У пројекту вриједном 40 милона долара посебан акценат стављен је на стабилизовање темеља као и на и исушивање тла. Додати су челични каблови, и са једне стране звоника извађено је 70 тона земље, затим је торањ исправљен уз помоћ тегова тешких неколико тона. Након завршетка радова торањ се исправио за читавих 38 центиметара. Очекује се да ће то обезбиједити стабилност торња у наредних 200 - 300 година. На овај начин стручњаци су успјели да врате свијету једну од најаутентичнијих грађевина. Само најхрабрији туристи смогну снаге да се попну на 294-ту степеницу колико их има у овом торњу, на исто оно мјесто са кога је Галилео Галилеј изводио свој експеримент и доказао да брзина падања различитих тијела не зависи од њихове масе. 1987. године криви торањ у Пизи је уврштен у Унескову листу свјетске баштине.

Торањ прије и послије рестаурације

Међународна сарадња 82

Могућности стипендирања студената и обављања стручне праксе

Стипендиста DAAD-а на мастер студијама у Дрездену

87 89 91 93

Стручна пракса на Тајланду

Како се грађевинарство изучава у Бечу? IACES-oв конгрес у Истанбулу Студијска посјета Израелу, земљи на три мора

Могућности стипендирања студената и обављања стручне праксе

Изабери најбоље за себе Пишу: Наташа Вујовић, Саша Татар и Невена Новаковић

Година

1 — Број 2 — децембар, 2013

Година

1 — Број 2 — децембар, 2013

ећина студената није у могућности да покрије све трошкове студија, а посебно да приушти студије у иностранству. Срећом, за добре студенте постоје разни програми стипендирања за студије и стручне праксе у иностранству. Овдје ћемо укратко споменути неке од њих. DAAD стипендије Њемачка служба за академску размјену је највећа свјетска организација која подржава међународну размјену студената и научних радника. Од оснивања 1925. године, DAAD је стипендирала више од 1,5 милиона научних радника у Њемачкој и иностранству. DAAD подржава интернационализацију њемачких универзитета, промовише германистику и њемачки језик у иностранству, помаже земље у развоју у успостављању ефикасности универзитета, те савјетује одговорне у питањима културне, образовне и развојне политике.

У 2011. години DAAD је стипендирао више од 70.000 научних радника из Њемачке и иностранства широм планете. Стипендије се додјељују студентима и научним радницима из свих области. Сваке године DAAD додјељује најбољим кандидатима из БиХ укупно око 40 стипендија које се односе на студијски боравак и истраживање у Њемачкој. Стипендије DAAD-а за кандидате из БиХ обухватају

сљедеће програме: 1. Стипендије за Мастер-студије за студенте свих струка; 2. Студијске стипендије за умјетнике; 3. Стипендије за љетни курс њемачког језика у трајању од 4 седмице; 4. Стипендије за двомјесечни интензивни курс њемачког језика; 5. Стипендије за стручне екскурзије у Њемачку; 6. Истраживачке стипендије за асистенте и докторанте; 7. Краткотрајни истраживачки боравци за предаваче на високообразовним институцијама и за научнике; 8. Стипендије за умјетнике: радни боравци за предаваче на умјетничким академијама. Издвојене информације и услове пријаве за поједине програме стипендија за БиХ можете наћи на DAAD-овој facebook страници www. facebook.com/DAAD Сарајево, на подлинк "Stipendije/ Stipendien". Стипендије Erasmus Mundus - програм међународне академске размјене Универзитет у Бањој Луци је почетком 2011/12 школске године постао партнер у два пројекта у оквиру Erasmus Mundus програма међународне размјене студената, наставника и ненаставног особља, а то су JoinEU-SEEPENTA и EUROWEB. Универзитет је на овај начин направио важан корак у приближавању ка једном од основних принципа реформе високошколског образовања према Болоњској декларацији, а то је академска мобилност.

83 Свеобухватан информативни портал о стипендијама за БиХ Поред наведених програма стипендија, постоје и многи други. На web страници www.stipendije.bа можете пронаћи информације о разним програмима стипендија који се нуде држављанима БиХ. Није било неоуобичајено да су студенти Архитектонско-грађевинско-геодетског факултета чинили највећи број заинтересованих за овај програм у протекле двије школске године. Такође, два студента студијског програма архитектура су веома успјешно похађала наставу треће године основних студија на Универзитету у Болоњи и Универзитету у Марибору у оквиру JoinEU-SEE програма, и вратили се са положеним испитима и ECTS бодовима за цијелу школску годину.

Стипендија JoinEU-SEEPENTA је општег карактера, намијењена студентима и особљу из свих области струке и науке, док је стипендија EUROWEB намијењена искључиво развоју информационих технологија и инжењерства. За стипендију у оквиру програма JoinEU-SEE-PENTA могу да се пријаве студенти сва три циклуса, постдокторанти, наставно и административно особље универзитета, путем web странице www.joineuseepenta.eu. Стипендија подразумијева

84 исплату мјесечне школарине и покрива трошкове путовања, визе и путног осигурања. Овогодишњи позив за пријаве је отворен до 1. фебруара 2014. године за кандидате који ће почети са програмом размјене у јесен 2014. Други позив ће бити накнадно објављен у јесен 2014, а у оквиру којег могу да се пријаве докторанти, постдокторанти и наставно и административно особље универзитета који ће почети са програмом размјене у јесен 2015. године. Позив за пријаве за EUROWEB стипендију је отворен до 31. јануара 2014. Све информације о двије стипендије Erasmus Mundus програма у којима учествује Универзитет у Бањој Луци могу се пронаћи на web страницама www.joineuseepenta.eu и www.mrtc.mdh.se/euroweb. Универзитет у Бањој Луци је, заједно са деканима факултета, именовао академске координаторе за међународну размјену на сваком факултету. Према томе, будите слободни да се јавите и поставите питања о стипендији на e-mail адресу nnovakovic@agfbl.org. Стипендије њемачке привреде Програм стипендија Њемачке привреде нуди могућност обављања стручне праксе у трајању од три до шест мјесеци у некој од реномираних њемачких фирми. Праксе обично почињу у јулу, а програм покрива све трошкове боравка у Њемачкој, као и трошкове пута. За стипендисте је обезбијеђен петодневни програм упознавања у Берлину, као и курс њемачког језика

Година

1 — Број 2 — децембар, 2013

за вријеме трајања праксе. Предуслови за аплицирање: • да сте студент вишег семестра или сте недавно завршили студиј; • да је ваш студиј из области економије, техничких студија (архитектура, грађевинарство, машинство, електротехника и сл), журналистике или пољопривреде; • да сте млађи од 30 година у тренутку пријављивања; • да говорите енглески или њемачки језик; • да сте држављанин БиХ. Рок за пријаву у 2013. години је прошао, док ће нови конкурс бити расписан у октобру 2014. године. Све информације можете

наћи на web страници www. stipendienprogramm.org. Стручне праксе посредством IAESTE BiH IAESTE (The International Asssociation for the Exchange of Students for Techical Experience) je међународно удружење за размјену студената ради стручне праксе. Удружење обезбјеђује студентима из више од 80 земаља практичну обуку везану за њихово поље студирања. У 2013. години IAESTE је послао 44 студената из БиХ на стучну праксу у 21 земљу свијета. Национални комитет Бањалука броји 16 чланова АГГФ-а, што је скоро половина укупног броја активних чланова. Конкурсу за стручне праксе, који се одржава једном годишње, крајем новембра, могу приступити студенти

свих факултета. Да бисте се пријавили на конкурс потребно је доставити: • апликацију са основним подацима; • потврду о редовном статусу студента; • увјерење о положеним испитима са просјечном оцјеном студирања. О интересовању студената АГГФ-а за обављање стручне праксе у иностранству, говори и статистика овогодишњег конкурса, на који је аплицирало 19 студената архитектуре, 13 студената грађевинарства и 6 студената геодетског одсјека. На основу усвојеног правилника за бодовање формира се коначна ранг листа студената који су аплицирали. Позиција на ранг листи формира се бодовима стеченим на основу оцјене из енглеског језика добијене на тестирању организованом од стране Удружења, просјека оцјена, године студија (студенти старијих година студија имају предност) и минулог рада у Удружењу, уколико сте члан Удружења. Размјена пракси се обавља на годишњој конференцији IАЕSTE-a, те на основу ранг листе студенти бирају одговарајуће праксе. Ово је савршена прилика за стицање практичног искуства као и упознавање модерних технологија рада широм свијета. Све потребне информације о чланству у IAESTE и услове конкурса можете сазнати на web страници www.iaeste. ba, путем e-mail-a iaeste@blic. net или лично у канцеларији Удружења у Улици Мајке Југовића 1, Студентски центар П1.

Година

1 — Број 2 — децембар, 2013

Стипендиста DAAD-а на мастер студијама у Дрездену

Истрајати у намјери Пише: Божана Баћић

очетком завршне године на Архитектонско-грађевинско-геодетском факултету у Бањој Луци нисам ни замишљала да ћу годину дана касније становати и студирати у, како то Нијемци кажу, њиховом најљепшем граду, Дрездену. Чудни су путеви Божији, па су ме тако, сплетом околности, сви моји путеви довели у Њемачку. Да не мислите како ми је њемачки језик као матерњи…није јер студирам на енглеском (ово наглашавам за све оне који би се окушали у студирању овдје, а кочи их знање језика). Иначе, боје нашег факултета у Дрездену брани нас троје,

Марко Божић, Страхиња Ђукановић и моја маленкост, али се искрено надамо да ће се тај број временом повећавати. Али, да се вратим на оне своје путеве који су, могу слободно рећи, били прилично трновити. Упорност се исплати, то сада свима говорим, битно је истрајати у намјери. Али без стипендије њемачке службе за академску размјену (DAAD) тешко да бих све ово успјела. У току конкурисања за стипендију добар успјех сигурно није био на одмет, али волим мислити да ме нису гледали искључиво кроз оцјене. Припрема докумената, препоруке, искуства, ваннаставне активности (организоване од стране нашег IACES комитета) су били моја позивница на разговор у Сарајево. Након жељно ишчекиваног разговора, услиједило је чекање до, не сјећам се тачно којег, априла. Потајно се увијек надате, а и онај добар просјек улије додатно самопоуздање у таквим ситуацијама. Тада ми је јављено да сам добила стипендију, као и плаћен курс њемачког језика на Гете институту у Дрездену. Од тог тренутка се броје дани до поласка. Трећег августа путовање

Технички Универзитет у Дрездену

је званично почело, мада не баш у великом стилу. На станици у Добоју сам чекала аутобус за Дрезден који је каснио око 1 сат, а температура ваздуха на отвореном је била око 40 °C. Хајд’ што је Дрезден 1.170 километара удаљен од Добоја и што путовање траје 20 сати, али што смо уз све то имали претрес у Минхену. Након 22 сата стигла сам у Дрезден, исцрпљена, уморна али знатижељна. Смјестила сам се у своју собу (предност тога што сам стипендиста је што су многе ствари ишле глатко, па ме и соба чекала спремна) и загрлила јастук. Иначе, цимерке су ми биле из Боливије и Бурме, одлично смо се слагале. Тако су почела и завршила два мјесеца на Гете институту, након чега сам била задовољна стеченим знањем њемачког језика. Што би наш народ рекао „Срба у Дрездену нема ни за лијека“. Институт током та два мјесеца је био „свијет у малом“. Људи са свих континената, свих боја и нација су се скупили да уче њемачки језик. Ако мене питате, заиста једно лијепо искуство. Стекла сам познанике широм свијета, ех да је и новца, па да их посјетим.

Година

Semperoper Dresden

Почетком октобра је стигло појачање са АГГФ-а. Страхиња је дошао да се заједно боримо за ту „цијењену њемачку диплому“. Становање у дому се увелико разликује од оног у дому у Бањој Луци. Што би рекли „колико пара, толико музике“. Тамо сам била на издисају снага пењући се до свог 4-ог спрата, а овдје, лифт па хоп, ето ме на 11-ом спрату… да, да, 11-ом, они немају проблеме са сеизмиком па им се зграде пењу у висине до 15-ог спрата. Нисам покушавала, али мислим да бих могла да видим факултет са свог прозора. Иначе, Дрезден има 30-ак домова и 15-ак студентских мензи.

1 — Број 2 — децембар, 2013

Дрезден је град на истоку Њемачке, главни град савезне републике Саксоније. Четврти у Њемачкој по величини, а има само 560.000 становника па дјелује пусто и празно. Смјештен је на ријеци Елби, и мени се, искрено, највише и допада тај дио око ријеке. Ријека дијели град на два дијела, нови и стари. Прилично јефтин, са јетиним животним намирницама него код нас, са много замкова, тврђава, музеја. Чула сам једном веома сликовит коменатaр о Дрездену па ћу га искористити у овој прилици, то је град који изгледа као музеј на отвореном. Технички универзитет у Дрездену је један од 11 њемачких универзитета који има титулу „одличности“ (excellence university). Има око 37.000 студената и највећи је универзитет у Саксонији. Коријени универзитета су пуштени давне 1828. године у склопу краљевске саксонске техничке школе. У склопу универзитета је и грађевински факултет (Fakultät

Bauingenieurwesen) који нуди мастер програм на енглеском језику. Опет свијет у малом, једном сам бројала, око 25 различитих националности у малом амфитеатру слуша механику континуума и остале предмете. Занимљиво и садржајно. Индијци воде по бројности, а ту су негдје и Кинези, остали нису тако бројни. Моја топла препорука свима, дођите бар на седам дана у Дрезден, али љети, њемачка зима није блага, и увјерите се у љепоте овог града. И да, ако имате жељу за студирањем у Њемачкој, обавезно конкуришите за стипендију DAAD-а! И на крају - шта даље? Има ли мјеста чувеном Шантићевом вапају: “Остајте овдје, сунце туђег неба, неће вас гријати к'о што ово грије...“? Правимо ли Технички универзитет у Бањој Луци? Па хајде да га направимо, као што Шантић каже, туђе нас сунце неће гријати као наше. Или што би наш народ рекао: „Свуда пођох, својој кући дођох!“

Година

1 — Број 2 — децембар, 2013

Стручна пракса на Тајланду

Прилике које не треба пропустити Пише: Новица Лакетић

Рендер пројекта „CP Leadership Institute“ садржан од три објекта: Guest house, VIP center i Training center

осредством међународног удружења за размјену студената ради стручне праксе IAESTE BiH, у јулу ове године, као студент треће године Архитектонско-грађевинско-геодетског факултета добио сам прилику за стручно усавршавање у трајању од 11 седмица, у фирми “Charoen Pokphand Engineering” која је огранак највеће тајландске корпорације “CP Group”. Пројекат на којем сам радио, “CP Leadership Institute”, а који се састоји од три засебна објекта, представљао је највећи грађевински подухват на Тајланду са преко 26.000 m2, 400 радника и вриједности пројекта преко 13 милиона €, што је за тајландски стандард више него велика цифра. Градилиште се налазило у бајковитом градићу Пак Чонг на око два сата вожње од Банкока. Мој посао се сводио на проучавање поступака извођења појединих грађевинских елемената и дијелова конструкције, као и вођења документације. Упознат сам са неким од основних процеса на градилишту, од постављања арматуре, излијевања и његе бетона и др, о којима сам дотад само читао у књигама. Ту сам први пут био у прилици да повежем теоријско знање са практичним. Иако сам дошао у

вријеме кад су радови фундирања већ извршени, љубазни инжењери моје компаније су ми објаснили поступак извођења радова на фундирању. Због специфичности услова терена и осјетљивости објекта на слијегање прибјегло се фундирању на шиповима. Ради се о побијаним шиповима пречника 450 mm и дужине 7 m. Укупно 300 шипова је постављено при фундирању ових објеката. У Банкоку се због конзистенције тла и морфологије терена користе шипови дужине и до 30 метара. На једном од објеката су коришћени челични решеткасти носачи помоћу којих се савлађују распони од 30 m што је заиста фасцинантно. Неки од радова су извођени ноћу, најчешће варење, због недозвољених дилатација усљед високих дневних температура. Тајланђани велику пажњу посвећују заштити на раду те је заиста немогуће видјети радника без шљема или

88 без појаса за везивање уколико се обављају радови на висини. Такође, током седмице се одржавају стални састанци између инвеститора и извођачких компанија током којих се доносе најбоља рјешења. Једна од ствари која ме посебно одушевила је велики број младих људи запослених у свим секторима фирме. Сви су били сусретљиви и трудили су се да ми што више помогну. Посљедње двије седмице сам провео у главној пословници фирме, у Банкоку. Ту сам учио основе коришћења једног од најпознатијих инжењерских софтвера STAAD.Pro и његову примјену на објекту велике спратности. Будући да ми је ово била прва стручна пракса, много сам научио и надам се да ће ми стечена знања помоћи у будућој каријери. Наравно, нису изостали ни туристички обиласци. Банкок.... метропола са преко 10 милиона становника, заиста одише разноликошћу у сваком погледу. Мноштво храмова, многе знаменитости и паркови, те с друге стране комплекси супермодерних зграда, чине Банкок једним од туристичких центара

Година

1 — Број 2 — децембар, 2013

Азије. Средином јула посјетио сам сјевер Тајланда, гдје сам са осталим студентима, који су такође обављали праксу, имао прилику да уживам у природи градова као што су Chiang Mai, Chiang Rai i Pai. Први сусрет са тигровима, јахање слонова и специфична храна сјевера су само нека од искустава које смо понијели са сјевера Тајланда. Крајем августа смо се запутили на југ. Ни у најлуђим сновима нисмо очекивали оно што нас је затекло тамо. Тиркизно-плаво море и бијеле пјешчане плаже су нас оставиле без даха. Током боравка посјетили смо многа мјеста, уживали у “snorkeling“-у и шаренилу подводног свијета. На сваком кораку смо наилазили на насмијана лица и срдачности, а то је оно што бих истакао као највеће богаство Тајланда. Једно од највећих вриједности ове стручне праксе су пријатељства која сам стекао. Препоручио бих свима да искористе прилику да путују, науче нешто ново, упознају нове људе и културе, јер овакве прилике се не пружају често.

Година

1 — Број 2 — децембар, 2013

Како се грађевинарство изучава у Бечу?

Из прве руке Пише: Милош Савановић

дакле почети причу о студирању на Техничком универзитету у Бечу? Шта је оно што би највише занимало студенте АГГФ-а, и уопште, особе које ће бити у прилици да читају овај чланак? У овом тексту покушаћу сажети ту причу и „из прве руке“ дати одговоре на нека учестала питања, дотакнути се неколико увијек актуелних студентских тема и кроз њих покушати представити ТУ Беч и на неки начин га, уз најбоље намјере, упоредити са Универзитетом у Бањој Луци. Приоритет у представљању дао сам Грађевинском факултету предметног Универзитета, не због већ пословичног професионалног ривалства и анимозитета међу нашим сродним студијским програмима, већ јер сам и сам студент грађевинарства, па сам с тим питањем најбоље упознат. Шалу на страну, нећу трошити редове на, већини већ добро познату причу, о условима за упис на универзитете у Аустрији, потребама и начинима учења њемачког језика и сл. Одговоре на ова питања можете пронаћи на интернет порталима (ако редакција дозволи „рекламу“, за добробит заинтересованих студената, по тачности и обиму информација, истакао бих интернет страницу „studiraj.eu“) или ће их неко писати, неком другом приликом.

Основне информације о популарном ТУ Технички универзитет у Бечу – један је од јавних (државних) Универзитета у граду – држави Беч (према политичком уређењу, Аустрија је република састављена од 9 федералних држава, од којих је једна – главни град Беч). Основан је 1815. године под називом „Политехнички институт Аустријског цара Франца 1“, од када у континуитету образује високостручне кадрове техничких занимања, а изучавање грађевинарства је, у разним облицима, присутно још од самог оснивања институције. Данас је то модерна академска институција на којој се, уз примјену Болоњске декларације, образује око 30 хиљада студената на 53 студијска програма, 8 факулета. О величини инстутуције говоре и подаци да је на њој запослено око 4500 радника, од чега око 3300 научног и умјетничког кадра, те 136 редовних професора. Буџет Техничког универзитета у Бечу за 2013. годину износи 203 милиона евра. Већина студијских програма Техничког универзитета, што се тиче града Беча, постоје само на овој установи. Нека од нама и широј јавности, најпознатијих имена, која су своје образовање стицали и усавршавали на ТУ Беч, су Милутин Миланковић, Виктор Каплан, Кристијан Андреас Доплер и многи други свјетски познати научници.

89 Студирање на овом Универзитету се у текућем, као и у претходном семестру, поново наплаћује (неколико претходних семестара било је бесплатно), а цијена за студенте из Босне и Херцеговине (уколико немају пасош – држављанство неке од земаља чланица Европске уније) износи cca. 750 евра по семестру. Колико у Бечу цијене испите из Бањалуке? Једна од уобичајених процедура при почетку студија на ТУ Беч је признавање испита положених на другим универзитетима, уколико сте претходно негдје студирали, односно ако не долазите на самом почетку „бечелор“ студија. Право да покрене процес признавања раније положених испита, бар када је ријеч о процедури на ТУ Беч, студент стиче уписом као редован. Потребно је да кандидат сам изврши поређење наставних предмета или области и изрази захтјев које тачно предмете из наставног програма ТУ Беч жели да покуша признати. Ако упоредимо студијске програме Техничког универзитета у Бечу са студијским програмима техничких факултета Универзитета у Бањој Луци, можемо рећи да је наставни план и програм у многоме сличан, а та сличност, нарочито је изражена када је студијски програм грађевинарства Прочеље главне зграде Универзитета, саграђене 1818. год. на Карловом тргу

Куполна сала смјештена у куполи главне зграде Универзитета - поред свечаности, семинара и концерата, свакодневно се користи и за предавања

у питању, са битним изузетком и напоменом да се на ТУ, као у осталом и на великој већини студијских програма у Аустрији, примјењује однос „бечелор“: „мастер студије“ = 180:120 „ECTS“ бодова. Баш због поменуте сличности студијских програма, студенти који долазе са бањалучког АГГФ-а, а поготово они са студијског програма Грађевинарства, имају позитивна искуства са признавањем испита положених у Бањалуци. Ипак, то што су студијски програми слични не значи и да су идентични, па не треба очекивати да ће вам бити признати сви испити положени на неком другом универзитету, па тако ни испити положени у Бањалуци. ТУ Беч и Универзитет у Бањој Луци – сличности и разлике Осим одређених разлика у студијском програму евидентнесу и разлике у организацији наставе и приступу изучавању одређених предмета и области. Навешћу само неке, које су мени биле интересантне јер се битно разликују од праксе на Бањалучком универзитету, на којем сам претходно студирао. Тако, на примјер, имамо ситуацију да су предавања и вјежбе, односно теоретска и практична настава, из већине области организоване као засебне наставне цјелине, са одвојеним фондом часова и

Година

1 — Број 2 — децембар, 2013

ECTS бодова. Из наведеног произилази и ситуација да се ови дијелови одвојено полажу, односно да чак нисте ни обавезни истовремено да их „слушате“. Такође, готово ни један од предмета није условљен другим, па тако студент сам бира редослијед полагања испита у току студија, у чему има толику слободу која може ићи и до нелогичних ситуација. Поред тога, студент нема ограничења по питању оптерећења по семестру, односно има слободу да упише од 0,5 (колико носи предмет са најмањим оптерећењем) до 50, па и више ECTS бодова, уколико сматра да то може постићи, што директно утиче на дужину трајања студија. Категорије као што су „обнављање године“, „дозвољени пренос бодова“, „апсолвентски стаж“, које на Универзитету у Бањалуци често представљају оптерећења, и дефинитивно заоставштину прошлости (без обзира биле оне у корист или на штету студената), не егзистирају, односно у оваквом систему и потпуно примјењеном болоњском процесу, као такве, губе смисао. Оно што није у складу са болоњском декларацијом, а пракса је на ТУ Беч, је да присутво настави није обавезно и да се ни из једног предмета не води евиденција присуства нити студенти добијају или губе одређене бенефиције (бодове) на основу тога. Дио (и до 20%) од 180 ECTS бодова сваког студијског програма односи се на изборне предмете и вјештине. Наиме, студент је, да би стекао диплому студијског програма који похађа, обавезан дио од 180 бодова остварити кроз изборне предмете или активности које бира из широког дијапазона понуђених могућности које често не морају имати никакве везе са примарном темом студија. То говори да обавезни предмети сваког студијског програма у збиру садрже мање од 180 бодова, односно да студент не добија диплому иако је положио све обавезне предмете. Занимљива је ситуација да

студент као своје изборне предмете може полагати и испите са других факултета, па тако и оне који су обавезни предмети неких других студијских програма. ECTS бодовима бодоване су и стручне екскурзије, студијске посјете, учешће на семинарима и научним скуповима. Усљед техничких и кадровских могућности многи предмети се организују и у зимском и у љетном семестру. Опет захваљујући кадровској попуњености, многи предмети имају више ангажованих професора, а готово сви предмети имају више асистената (и до десетак), који су обично подијељени према ужим специјалностима унутар истог предмета. Риједак је случај ангажовања истих професора или асистената у наставним активностима више различитих катедри – института, а поготово факултета. Треба ли напомињати да су административне и наставне процедуре потпуно електронизоване? Студент све активности везане за студентску службу и процес наставе, као што су: пријављивање предмета, пријављивање испита, издавање докумената, комуникација са наставним и административним особљем, размјена материјала и сл, обавља путем свог „профила“ на, функционалној и веома корисној, интерној виртуелној мрежи универзитета. Карактеристичан изглед зграде универзитетске библиотеке, смјештене у оквиру комплекса на Карловом тргу

Година

1 — Број 2 — децембар, 2013

IACES-oв конгрес у Истанбулу

Предстaвници нашег LC-a у побједничком тиму Пише: Драгана Илић

„Dream team“

периоду од 27. 10 - 03. 11. одржан је IACES-ов конгрес у Истанбулу под називом „ACCESS '13“. На Генералној скупштини изабрано је ново руководство IACES-а. За новог предсjедника изабран је Jose Calejo (LC Porto), његов први замjеник је Mohammed Sadegh Amrollahi (LC Teheran), а за другог замјеника је изабрана Serra Kuday (LC Istanbul). Прошлогодишња улога нашег локалног комитета „координациони центар“ припала је LC ITU Istanbul. Такође, одлучено је да се сљедећи IACES-ов конгрес „ACCESS '14“, којем се већ радујемо, одржи у Порту. Конгресу у Истанбулу су присуствовали представници бројних локалних комитета широм свијета. Шест студената АГГФ-а су представљали ЛК Бањалуку. Наше импресије и искуства стечена на овом конгресу је тешко предочити у само пар реченица. Били смо изненађени организованошћу и срдачношћу домаћина који су се потрудили да нам сваки тренутак боравка учине садржајним и занимљивим. Два представника ЛК Истанбул су нам приредили симболичан дочек на самом аеродрому. У том духу је и настављена наша прича у овом граду, садржајно, забавно и досад недоживљено. Већ сље-

91 дећег дана смо од раног јутра били на ногама, пуни енергије, жеље за новим сазнањима, дружењем, упознавањем нових људи, нових мјеста уз много смијеха и забаве. Другог дана нашег боравка у Истанбулу смо показали и доказали да осим што смо весели, дружељубиви и разиграни посједујемо и одређено знање. Чланових нашег локалног комитета (Драгана и Ана) били су у побједничком тиму стручног такмичења, које је за нас организовала компанија HILTI. Интернационално вече, које је традиција оваквих конгреса је било заиста посебно. Људима широм свијета представили смо домаћи џем, ајвар, херцеговачки мед, пршут и више врста домаће ракије за коју се чуло и у Мексику. Отуда и афирмација оне „наше“, " Rakijа connecting people". Имали смо прилику да пробамо јела и пића специфична за различите дијелове свијета, као и да научимо понешто о њима. Праву слику Истанбула стекнете тек након крстарења Босфором, а ми смо захваљујући труду домаћина имали прилику да уживамо у једном таквом. Писати о њиховом универзитету ITU Aiazaga би значило писати о нашем мањем граду. Да, добро сте прочитали, седам

92 дана не би било довољно да само упознате све дијелове универзитета и обиђете све њихове лабораторије. Потрудили су се да нам одрже и неколицину стручних предавања, која су заиста била поучна и јако занимљива. Имали смо прилику да видимо мост који спаја европски и азијски дио Истанбула о којем су нам држали и предавање. Босфорски мост обично називају Први Босфорски мост. То је један од два моста у Истанбулу, који се простире на Босфорском мореузу и на тај начин повезује Европу и Азију. Први Босфорски мост је по конструкцији висећи мост ширине 39 метара, док је растојање између торњева 1074 метара. Висина главних носећих дијелова износи 105 метара. Због своје дужине, конструкције, важности, али прије свега љепоте, мост се налази на листи најљепших мостова на свијету. Посјетили смо и огромну фабрику пива Efes Pilsen гдје нам је на више начина приказан процес производње пива. Објаснили су нам да је за једног грађевинца овај процес општа култура, што смо лако прихватили, алудирајући на љубав грађевинца према овом пићу. Обишли смо велелепне историјске грађевине. Аја Софија нам је била посебно занимљива због своје необичне историје. Пар сати слободног времена које смо имали искористили смо

Година

1 — Број 2 — децембар, 2013

да са колегама из ЛК-а Мостар посјетимо Миниатурк, огромни парк макета значајних турских грађевина кроз историју. Мостарци су били одушевљени макетом мостарског Старог Моста. Као што традиција IACESa налаже, посљедње вече у Истанбулу организован је Sing a song party. Током вечери сваки локални комитет је отпјевао пјесму и на тај начин представио своју земљу и факултет. Била је то највеселија, а уједно и најтужнија ноћ у Истанбулу јер смо послије те ноћи сви пошли својим кућама и својим устаљеним животима. Свако од нас се из Истанбула вратио са једним прелијепим животним искуством више, са новим стеченим знањима, са много нових пријатеља и са надом да ћемо се поново срести. Представили смо своју земљу и факултет у добром свјетлу, чему свједочи и чињеница да ће нам студенти са ITU Aiazagа Istanbul доћи у посјету крајем године. Надамо се да ћемо имати прилику да и даље на овакав начин представљамо РС, наш град и факултет, јер иако се још увијек не можемо похвалити великим материјалним достигнућима, имамо добре намјере, знање и жељу да на аутентичан начин то другима представимо!

Лабораторија за испитивање материјала и конструкција на Техничком Универзитету у Истанбулу

Година

1 — Број 2 — децембар, 2013

Студијска посјета Израелу, земљи на три мора

Научимо да цијенимо воду Пише: Ана Ковић

Посјета компанији Мекорот

елегација студената и професора АГГФ-а је од 4. до 11. јуна ове године боравила у студијској посјети Израелу у оквиру пројекта „Научимо да цијенимо воду“. Сврха организовања студијске посјете било је проширење практичних и теоријских сазнања у области хидроградње, нарочито регулацији водотока, третману отпадних вода и управљању водним ресурсима. Главни пројектни задатак био је допринијети јачању високоспецијализованих стручњака из области хидроградње у РС ради боље искоришћености и ефикаснијег управљања хидро потенцијалом РС, као и пријатељским везама и сарадњи с Израелом. Садржај посјете био је разнолик, а овом приликом истакнуто је најзначајније. Реализована је цјелодневна посјета Универзитету у Хаифи, Техничком факултету „Технион“. Домаћини су нам показали лабораторије, библиотеке, кабинете за наставу, а омогућено нам је и присуство предавањима из

93 области хидротехнике. Овом посјетом постигнута је сагласност за даљу сарадњу којом би студентима нашег факултета било омогућено студирање на Универзитету у Хаифи тако што би трошкове школовања финансирале солидарно владе Израела и РС. У оквиру цјелодневне посјете водећој свјетској компанији из области хидроградње „Мекорот“, презентован нам је: “Паметни” систем за аутоматизовање операција и даљинску контролу хидро објеката; системи планирања (top-down) и развоја; начин управљања водоснабдијевањем градова и централни систем филтрације воде; поступак добијања питке воде поступком десалинизације морске воде; системи подршке одлучивању (планирање водних система, предвиђање нивоа хидро базена, временско предвиђање потребне количине воде, хидролошка истраживања, употреба SCADA контролних система); начин рјешавања проблема несташице воде, сложених структура локалних система водоснабдјевања, велике удаљености извора воде од мјеста потрошње и др. Представници Мекорота изразили су задовољство и упутили приједлог да студентима АГГФ-а буде омогућено да учествују у пројектима које ће Мекорот реализовати у Републици Српској. Поред посјета стручног карактера, организовано је и низ других. Као афирмацију побратимских односа посјетили смо побратимски град Модин, гдје су нам градоначелник и делегација уприличили добродошлицу и свечани ручак. Реализована је и посјета Представништву РС у Израелу, те пријем код Патријарха

Година

1 — Број 2 — децембар, 2013 Мекорот постројење

јерусалемског Теофила III. Уприличили смо кратко представљање Патријарху, упознали га са развојем бањалучког Универзитета, те се осврнули на личну перцепцију улоге духовности у животу младих људи у Републици Српској и шире. Патријарх нам је указао на улогу православно-хришћанског идентитета у изазовима личне и колективне природе, сврставајући и поредећи положај српског народа са другим православним народима и осврћући се на специфичне проблеме данашњице. Поред љепоте говора, Његово Блаженство Патријарх јерусалимски нам је уручио симболичне поклоне.

Нису изостале ни посјете историјским, културним и туристичким објектима Израела. Обишли смо стари град Капернаум на обали Галилејског језера; Назарет, град Христовог одрастања; Јерихон, најстарији град на свијету; Зид плача; Витлејем, мјесто рођења Христовог; Цркву Христовог гроба; Голанску висораван; ријеку Јордан; Мртво море; Маслинову гору, те ходили „путем страдања“.

Монографија посвећена студијској посјети Израелу Импресије и искуства стечена на овом путовању нису прошла незаписано. Заједно смо их овјековјечили монографијом под називом „Вјера, нада, љубав-недосањан сан о Израелу, земљи на три мора, искуства, импресије и визије градитеља“. Тимски запис аутора омогућиће свим читаоцима да спознају стечена знања и вриједности ове студијске посјете. Ми градитељи смо имали ВЈЕРЕ, ЉУБАВИ, НАДЕ, снаге и жеље да истрајемо и остваримо НЕДОСАЊАН САН О ИЗРАЕЛУ. Наша ИСКУСТВА, ИМПРЕСИЈЕ И ВИЗИЈЕ О ЗЕМЉИ НА ТРИ МОРА од овог тренутка доступне су и вама, драги читаоци.

Представљамо 96

Срђан Лончар - кошаркаш првог тима бањалучког Борца

Умјетност и ја

Срђан Лончар кошаркаш првог тима бањалучког Борца

Опуштени грађевинац Разговарала: Љиљана Дувњак

Година

1 — Број 2 — децембар, 2013

Година

1 — Број 2 — децембар, 2013

рђан Лончар (С. Л.), рођен у Бањалуци 1991. године, студент треће године АГГФ-а, у кошарци је још од првог разреда основне школе. Прошао је све млађе селекције, у којима је носио капитенску траку, а од 2009. године је првотимац КК „Борац“ из Бањалуке. Кошарка му је све и каже да не би могао да замисли живот без ње. „Мост“ Студент грађевинарства, кошаркаш Борца, успјешан и друштвен. Како подносиш популарност? С. Л. Ја то не доживљавам као популарност. Покушавам увијек бити приступачан и отворен за све, свима друг. Пар пута су ми млађи кошаркаши тражили аутограм или савјете, са осмијехом сам све прихватио. Данас су то моји мали другари којима увијек радо пружим руку на улици, а ако имам времена и погледам њихове утакмице. „Мост“ Од када се бавиш кошарком? С. Л. Од 1999. године, средином првог разреда сам почео да тренирам кошарку. „Мост“ Био си капитен свих млађих селекција. Које ква-

литете мора да испуни неки играч да би био капитен екипе? С. Л. Гледајући по себи, то би био редован одлазак на тренинг, одговорност, максимална посвећеност екипи, највећи навијач екипе и мотиватор. „Мост“ Од када си у првој екипи Борца? С. Л. Од 2009. године када је у клуб дошао тренер Боро Ђаковић, који ми је пружио прве минуте у првом тиму.

„Мост“ Борцу не цвјетају руже када је у питању финансирање. Да ли је та околност ишла на руку домаћим кошаркашима, односно да ли би ваше шансе да играте у првом тиму биле мање да Борац има новаца за куповину играча из иностранства? С. Л. Мислим да су тиме омогућене шансе домаћим играчима, који су након добијене шансе добили боље ангажмане у већим клубовима, показали су да су и они једнако добри као и страни играчи. За домаће играче би те шансе биле умањене, али то није случај само у Борцу већ и у свим клубовима, често не виде оно што им је пред носом па траже даље. А што се мене лично тиче, мислим да бих добио коју минуту у тиму, јер сам, како сам већ рекао, ушао у први тим кад је он још имао квалитет у БиХ лиги и био је високо рангиран, али ништа се не зна. „Мост“ Шта ти као играчу највише даје крила, када постигнеш тројку, када побједите противника или када чујеш скандирање навијача? С. Л. Најдражи осјећај ми је кад дам тројку у утакмици која се ломи и чујем скандирање навија-

Година

1 — Број 2 — децембар, 2013 „Мост“ Шта ти је кошарка дала и да ли ти је нешто узела? С. Л. Дала ми је добре пријатеље, искуство, снагу да се борим, да не дужим, дала ми је све добро. А одузела, само новац за чланарину :-)

ча, а поготово мојих најдражих. Али, будући да је Борац „пао“, навијача је све мање, а волио бих да нас они подрже и буду у дворани кад нам требају, јер они су ти који дају крила свеукупно тиму, а поготово сваком играчу индивидуално. „Мост“ Кошарка је врло раширен и популаран спорт. Наши простори су изњедрили свјетске кошаркашке звијезде. Да ли имаш неког кошаркашког узора? С. Л. Кад кажемо кошаркаш, ја помислим на тимског играча, онај који се труди за цијели тим. А таквав је некадашњи играч NBA лиге Џејсон Кид (Jason Kidd), који је играо за цијели тим и трудио се да разигра све играче, да сви дају свој максимум. Управо се и ја трудим да будем такав. Што се тиче наших простора то је мој прошлогодишњи саиграч у КК „Игокеи“ Небојша Јоксимовић, који је репрезентативац Словеније и играч КК „Унион Олимпије“ из Љубљане. Док сам се сусретао са њим у противничким клубовима нисам био његов фан, али кад сам га упознао, он је велики човјек, друг и играч. Помогао ми је да се уклопим у тим и дао ми врло корисне савјете које се трудим примјенити.

„Мост“ Често си играо на турнирима уличне кошарке. Да ли је и то било успјешно? С. Л. Да, јесам. Турнире уличне кошарке играм искључиво из забаве и дружења. Тим који направимо сваке године чине моји пријатељи, тако да побједа и није главни разлог, али лијепо је побиједити. Скоро сваки пут стигнемо до финала. „Мост“ Играо си и у кошаркашкој екипи АГГФ-а. Да ли се радост тих побједа може мјерити с онима у оквиру екипе Борца? С. Л. И ту је питање доброг дружења. Да будем искрен, не може, јер Борац је мој клуб, у мом граду и за њега ћу увијек навијати свим срцем. Али и за АГГФ врло радо заиграм и радујем се побједама, екипа је одлична.

„Мост“ Када једног дана не будеш играо, да ли ће то бити дефинитиван разлаз са кошарком или имаш неке планове у вези с тим? С. Л. Наравно да неће, не могу замислити живот без кошарке. Већ у глави имам неке планове, надам се да ће ми се те жеље испунити и то наравно у склопу Борца. Надам се да ће се Борац вратити на стару славу, то ми је сан. „Мост“ Oткуд интересовање баш за грађевину? Како успијеваш да ускладиш обавезе на факултету и кошарку? С. Л. Све је ствар организације и распоређивања времена. Поставио сам себи неке приоритете, њих обавим и идем даље. „Мост“ Шта за тебе значи бити студент АГФ-а? Има ли нешто што сматраш посебним, нешто по чему су студенти нашег факултета препознатљиви? С. Л. Као примјер само бих навео име наше e-mail групе „Опуштени грађевинци“.

Најзначајнији Срђанови успјеси: • • • • • •

2005. година Првак РС и БиХ у категорији пионира 2006. година Првак РС у категорији кадета, као млађи кадети 2007. година Првак РС категорија кадета 2008. година 2. мјесто у РС у категорији јуниора, млађи јуниори 2009. године Првак РС и 3. мјесто у БиХ у категорији јуниора 2013. године Првак БиХ са КК „Игокеа“

Година

1 — Број 2 — децембар, 2013

Умјетност и ја

Машта оживљена вољом Пише: Ана Јојић

убав према умјетности у мени се створила захваљујући мом старијем брату и његовим радовима који су ми била инспирација и подстицај да искажем своју креативност. Још у основној школи наставници кроз ликовну културу примјећују мој таленат за цртање и склоност ка таквом типу умјетности. Мој рад се наставља и у средњој школи, гдје сам остварила своје прве резултате на разним такмичењима, како у својој држави, тако и ван граница Балкана.

Камени мост - уље на платну

Уз помоћ професорице, која је примјетила мој рад, са још неколико пријатељица основала сам ликовну секцију, те била у прилици да подучавам млађе генерације, излажем своје радове на разним изложбама и промовишем их у школским часописима. То ми је дало подстицај да усавршавам свој рад и испробавам разне технике, уљане боје, сликање на стаклу и керамици, израда накита. Након посјете музеју Салвадора Далија, чије ме слике одушевљавају, посебну пажњу сам посветила сликању на платну, те сам уписала ликовну школу и уз помоћ сликара Владислава Дацешина савладала ову вјештину. Правци у сликарству које његујем су реализам и надреализам, али свакако планирам да се испробам и у другим смјеровима. Након завршене средње школе одлучила сам да упишем архитектуру, јер сматрам да је она краљица умјетности, те да своју креативност и таленат највише могу унаприједити кроз различите пројекте. Испробала сам се и у графичком дизајну, те добила прилику да дизајнирам лого за ресторан Бањалучки сплав. Драго ми

Аутопортрет

је да моје идеје постају реалност и да наилазим на позитивне реакције. Тренутно изучавам иконографију којој се мислим посветити у наредном периоду свог умјетничког усавршавања. Умјетност је нешто што човјека испуњава духовно и даје му онај трачак наде да постоји свијет у коме су воља и машта нешто што заиста може оживјети, како у човјеку тако и на папиру. Oko - уље на платну

Знање плус 102 104 108 110

Технички рјечник TOWER 7 demo – основе Мала школа правописа Занимљивости

102

Технички рјечник

Најчешћи појмови у архитектури, грађевинарству и геодезији Припремиле: Наташа Вујовић, Тамара Учур и Гордана Јаковљевић

Година

1 — Број 2 — децембар, 2013 Г Габиони - или жичане корпе су са свих страна затворени кавези сачињени од поцинкованих челичних шипки или хексагоналних уплетених жица, испуњених каменом. Служе као алтернативно рјешење бетонским конструкцијама у подручју заштите и стабилизације тла. Галерија - надсвођен, с једне стране отворен ходник у објекту; одвојен и повишен дио гледалишта у позориштима и концертним дворанама. Гаргуј - (олук) налази се изнад завршног вијенца на античким грађевинама, скупља воду и одводи је на предвиђеним мјестима преко испуста, тј. гаргуја. Гаусова расподјела - (нормална расподјела) - важна фамилија непрекидних расподјела вјероватноће, са примјенама у многим пољима. Чланови фамилије нормалне расподјеле су дефинисани преко два параметра, а то су математичко очекивање и варијанса σ2. Гашени креч - добија се гашењем живог креча. Користи се као грађевински материјал за прављење малтера. Његова хемијска формула је Ca(OH)2, а запреминска маса (густина) од 1.300 до 1.540 kg/m³. Геодезија - наука која истражује и дефинише облик и величину Земље, бави се премјером Земљине површине, те њеним приказивањем на плановима, картама и другим облицима приказа. Геизон - рубни вијенац на античком храму, плоча вијенца = круна. Геоинформација - информација нераскидиво везана за локацију на Земљиној површи, изнад или испод ње. Ријетко су статичне, па треба узети у обзир и временску компоненту. Гис - база тополошких и атрибутних података о простору са циљем добијања заједничког приказа на рачунару или одштампаној карти. Главни носач - дио носеће

Година

1 — Број 2 — децембар, 2013

конструкције који прима утицаје са кровне површине, унутрашњег простора, дејства вјетра на зидове, температуре и сеизмичких утицаја и преноси их на темеље. Главни пројекат - скуп међусобно усклађених пројеката којима се даје техничко рјешење за објекат и доказује испуњавање битних захтјева за грађевину, као и других захтјева према закону и посебних прописа те техничких спецификација. ГПС (глобални позициони систем) – сателитски радионавигацијски систем за одређивање положаја на Земљи или њеној близини. Чине га: сателитски, контролни и кориснички сегмент. Гранит - дубинска магматска стијена. Широко је распрострањен у земљиној кори. Настао је хлађењем и учвршћењем ужарене магме у унутрашњости Земље. Гранулометријски састав тла - служи за класификацију тла. Дефинисан је кривом која описује садржај зрна различите величине изражен у процентима тежине. Гређом - (трабеација) свеукупност дијелова које носи стуб. Дијелови гређа су: архитрав, фриз и вијенац. Геотехнички елаборат документ који садржи резултате свих геотехничких истраживања и радњи. На њему се темеље све даље радње, прорачуни и димензионисања потребна за осигурање стабилности и механичке отпорности грађевине за коју је геотехнички елаборат рађен. Д Даљинска детекција - метода прикупљања информација путем система који нису у директном, физичком контакту са појавом или објектом који се испитује. Десалинизација или одсољавање воде - поступак смањења (уклањања) минерала из морске воде за добијање питке воде, технолошке воде или воде за наводњавање, те добијање соли као додатне твари.

Диенст - грађевински материјал у готичкој конструкцији; танак, обли полустуб (пресјек му је четвртина, половина или три четвртине круга). Дијабаз - изливна и жична стена габро групе. Дијабази су тамнозелене до црне боје. Структура је офитска, а текстура масивна или мандоласта. Јављају се у виду мањих маса неправилног облика, у виду плоча или у виду жица различите дебљине. Дијастил - три пречника стуба. Диптера - храм окружен тријемом са двоструким редом стубова. Дирекциони угао - угао за који треба ротирати позитивни смјер паралелан са x-осом у смјеру кретања казаљке на сату док се не поклопи са страном на коју се дирекциони угао односи. Дифузија - представља облик пасивног транспорта материјала кроз ћелијску мембрану. То је транспорт материја из средине са већом у средину са мањом концентрацијом све док се концентрације не изједначе. Дифракција - представља појаву привидног скретања таласа са првобитног правца простирања (формирање нових праваца простирања) при његовом наиласку на ивице отвора или на препреку. Допуштени напон - гранична вриједност напона која гарантује сигурну носивост конструкције. Доњон - стамбена кула која се налазила унутар утврђених градова. Дромос - приступни ходник гробном хумку (Толоши). Дуктилност - својство материјала да поднесе пластичну деформацију без лома. E Eдометар - кутијасти апарат у којем се изводи опит стишљивости или консолидације. Слијегање узорка се мјери смањењем његове висине док је изложен вертикалним напонима при чему је бочна деформација

103 спријечена. Едикула - aрхитектонски оквир отвора који се обично састоји од два стуба који носе греде и забат. Еквидистанца - вертикално растојање између двије сусједне основне изохипсе. За једну карту, еквидистанца је константна вриједност. Ако је терен равничарски, са малим распоном висина, еквидистанца ће бити мања, и обрнуто. Експанзивни цемент - цемент у чијем саставу су садржане супстанце које током хидратације доводе до стварања одређених експанзија, па се у првих 10-15 дана испољава значајно ширење цементног камена. Ексер - помоћни елеменат који служи за повезивање различитих материјала, направљен најчешће од метала издуженог ваљкастог облика са нашиљеним једним крајем док се на другој страни налази глава ексера за лакше забијање уз помоћ чекића или других алата. Екседра - ниша, повишено сједиште, најчешће полукружног облика. Екстраполација - предвиђање понашања неке функције на основу њених познатих појединачних вриједности, али изван интервала тих познатих вриједности. Еластичност - механичко својство материјала да се након престанка дјеловање силе која га деформише врати у своје првобитно стање. Граница еластичности је највеће напрезање при којем настаје трајна деформација или пуцање материјала. Eмпора - простор изнад бочних бродова у црквама, уграђен у зиду или подупрт стубовима, одвојен парапетом или балустрадом. Ентазис - задебљање стуба. Енфилада - низ соба чија су врата у једној оси. Епископиум - сједиште епископа (епископска палата). Ехин - јастучаста плоча на капителу.

104

TOWER 7 demo – основе

Научи сам! Припремио: Јовица Калајџић

рограм Tower служи за статичку и динамичку анализу раванских и просторних конструкција. Прорачун се спроводи методом коначних елемената, а геометрија модела се дефинише графички, исцртавањем само контуре конструктивних елемената и оптерећења. Програм се састоји од четири модула која су међусобно повезана: • унос података • формирање мреже • прорачун • обрада резултата.

Година

1 — Број 2 — децембар, 2013

Након стартовања програма увијек се улази у први модул: „Унос података“. Принцип рада са програмом је да се прво у модулу „Унос података“ задају сви улазни подаци потребни за дефинисање проблема. Затим се прелази у модул „Формирање мреже“, одакле се након генерисања мреже коначних елемената, бира опција за прорачун. По завршеном прорачуну се у модулу „Обрада резулата“ анализирају прорачунати утицаји, димензионишу елементи конструкције и формира пројектна документација. Прелазак из једног у други модул се одвија избором одговарајуће опције у падајућем менију „Модули“. Изглед екрана У свим модулима програма, изглед екрана је исти, односно подијељен је на сљедеће области: • хоризонтални мени • област икона • статусну линију • командну линију • област цртежа и • листу нивоа

Година

1 — Број 2 — децембар, 2013

Ово је тек дио могућности Тower-a, довољан да нам помогне при рјешавању и контроли школских ручно рађених задатака. Бесплатну инсталацију Tower 7 demo, корисне туторијале и приручник можете пронаћи на сајту www.radimpex.rs. Активирање, понављање и прекидање наредби Све наредбе у програму се могу равноправно активирати, како из хоризонталног менија, тако и избором иконе која је предвиђена за извршење дате наредбе. Док је миш у положају да показује неку од икона, послије извјесног времена на екрану ће се отворити мали прозор у коме ће бити исписано значење дате иконе. Ова опција ће бити од велике помоћи поготово на почетку рада са програмом. Обзиром да сваки од прозора има своју специфичну намјену, то се не могу све наредбе у програму извршавати равноправно у свим прозорима. Без обзира на тренутно активни прозор, програм ће ипак дозволити да покренете сваку од наредби, али ће при избору тачака у појединим прозорима вршити контролу да ли је избор те тачке могућ, и по потреби издати одговарајуће упозорење. Како се у хоризонталном менију не налазе све наредбе које користи програм, то се десним

Носач обрађен у примјеру

105 кликом миша преко назива сваког од прозора, отвара падајући мени у коме су садржане наредбе које су специфично везане само за дати прозор. Често се указује потреба за поновним избором команде која је непосредно завршена. У овим случајевима, не морате поново активирати исту наредбу, већ је довољно притиснути тастер „Enter “ или кликнути на десни тастер миша. Свака команда се може у току њеног извршавања прекинути. Прекид извршења било које наредбе се врши притиском на тастер „ESC“, послије чега ће програм поново бити у стању чекања да се изврши нека нова наредба. Прекид наредби се може постићи и притиском на тастер „Enter “, односно десним кликом миша. Примјер Да бисте лакше савладали функције програма које су потребне за рјешавање једноставнијих проблема са којима се сусрећемо у механици и отпорности материјала, сада ћемо у неколико корака, редом одредити М, Т и Н дијаграме лука са затегом, који је оптерећен концентрисаном силом, концентрисаним моментом и једнакоподијељеним оптерећењем.

106 1. корак: Дефинисање диспозиције По дифолту, 2D поглед Тоwer-a подешен је на хоризонталницу (X-Y координате), а наш носач који рјешавамо је рам који лежи у вертикалној равни (у Тоwer-u X-Z координате). Дакле, у лијевом доњем прозору „Dispozicija“ кликом на стрелицу поред имена прозора отварамо падајући мени и бирамо опцију „Novi“. Затим, у истом прозору повлачимо хоризонталну линију произвољне дужине и притиснемо Enter (при томе пазимо да нам је укључен „Orto mod“ – друга иконица у десној вертикалној области икона или пречица F8, а „Osnap“ – избор тачака прецизним погађањем искључен). Сада можемо примијетити да су координате у 2D погледу X-Z. Прозор за цртање увећамо преко цијелог екрана дуплим кликом на „2D pogled“. 2. корак: Постављање оса У десној области икона бирамо иконицу „Ose“ и уносимо хоризонтална растојања збрајајући их (2 => Enter => 4 => Enter => 7 => Enter). На командној линији бирамо подкоманду „Drugi pravac“ и уносимо вертикална растојања. Мрежу зумирамо кликом на иконицу „Zum sve“.

Година

1 — Број 2 — децембар, 2013

3. корак: Исцртавање контура носача Укључимо „Osnap“ (пречица F3) и бирамо иконицу „Greda“, а затим по претходно дефинисаним осовинама исцртамо контуре. Tower ће отворити прозор у коме тражи да дефинишемо попречни пресјек и врсту материјала греде, али како је овога пута наш циљ само одерђивање М, Т и Н дијаграма, а не и димензионисање, овај корак прескачемо кликом на ОК. Да бисмо поставили непокретни ослонац, бирамо иконицу „Tačkasti oslonac“, кликнемо на тачку ослањања и притиском на Enter отварамо прозор за подешавање врсте ослонца. По дифолту је подешен непокретни ослонац па завршавамо са ОК. Покретни осланац постављамо тако што поновимо команду „Tačkasti oslonac“, а потом бирамо поткоманду „Set“ са командне линије. Сада у прозору за подешавање врсте ослонца морамо додати нови тип (покретни ослонац), кликнемо на команду „Dodaj“ па поља поред R1 и R2 одчекирамо тако да нам само вертикална реакција - R3 остане чекирана. Идемо на ОК, затим кликнемо на тачку ослањања и завршимо команду. Остало је још да поставимо зглобове. Из хоризонталног менија отворимо падајући мени „Konstrukcija“ и бирамо опцију

За укљештење чекирамо R1, R2, R3 и М2 (момент око осе 2)

Година

1 — Број 2 — децембар, 2013

„Oslobađanje uticaja“. Активирамо М3, а потом кликамо на крај сваког штапа гдје је зглобна веза и завршимо команду.

N1 - дијаграми нормалних сила по локалној оси 1; Т2, 3 - дијаграми трансверзалних сила по локалној оси 2 односно 3; М1,2,3 - дијаграми момената по локалној оси 1 односно 2 или 3; u1, 2, 3 - помијерања по локалним осама; r1, 2, 3 - ротације по локалним осама; Xp, Yp, Zp - помијерања по глобалним осама; Xr, Yr, Zr - ротације по глобалним осама;

4. корак: Постављање оптерећења Концентрисану силу постављамо кликом на иконицу „Tačkasto opterećenje“, а потом бирамо нападну тачку силе и притиснемо Enter. Отворио нам се прозор „Tačkasto opterećenje“. Сила, као тип оптерећења, већ је чекирана. Уносимо интензитет силе, у овом случају 100 kN, притиснемо Enter и бирамо смјер дејства, у овом случају то је смјер X-осе. Завршимо са ОК. За постављање концентрисаног момента поновимо команду „Tačkasto opterećenje“ и бирамо нападну тачку. Сада у прозору

107 „Tačkasto opterećenje“ треба да чекирамо момент као тип оптерећења. Уносимо интензитет момента, у овом случају 50 kNm, притиснемо Enter и бирамо смјер дејства око Z-осе. Завршимо са ОК. Једнакоподјељено оптерећење бирамо кликом на иконицу „Linijsko opterećenje“ и постављамо га кликом на крајње тачке штапа по коме оптерећење дјелује (иако оптерећење дјелује по пројекцији штапа, никако не бирамо тачку ван контура носача, већ увијек крајње тачке штапа). У прозору „Linijsko opterećenje“ сила, као тип оптерећења, већ је чекирана, а као интензиитет у оба поља уносимо -10 kN/m јер нам је оптерећење константно (минус јер дјелује супротно од позитивног смјера X-осе). Чекирамо поље „Po projekciji“, притиснемо Enter и бирамо смјер дејства у правцу X-осе. Завршимо са ОК. 5. корак: Обрада резултата Када смо унијели све податке треба да пређемо у модул за формирање мреже. У хоризонталном менију идемо на падајући мени „Moduli“ и бирамо „Formiranje mreže“. Тоwer тражи да снимимо датотеку уколико то нисмо раније урадили. Пошто је мрежа формирана, истим путем прелазимо у модул „Proračun“, већ је чекирана Teorija I па само потврдимо са ОК. Прорачун се изврашава у дјелићу секунде и Тower нас аутоматски пребацује у модул за обраду података. За приказ реакција ослонаца у области икона бирамо иконицу „Reakcije“, а за исцртавање дијаграма бирамо иконицу „Uticaji u gredama“. Врсту дијаграма бирамо кликом на поткоманду „prIkaz“ која се налази на командној линији.

108

Мала школа правописа

Гласовне промјене Припремила: Тамара Учур

ласовна промjена (алтернација) јесте смjењивање гласова у ријечи при творби или промјени њеног облика. Ако описујемо ове промјене синхронијски (у језикословљу: описивање језичких појава онако како дјелују у неком временском раздобљу), исправније је рећи да се ради о гласовним алтернацијама (лат. alternatio „смјењивање, мијењање“). Уколико ово смјењивање гласова посматрамо дијахронијски (у језикословљу: разматрање језичких појава онако како слиједе или се збивају протицањем времена), рећи ћемо како се ради о гласовним промјенама. Са становишта правописа издвајамо најважније : • Глас х се по правилу изговара и пише гдје му је по етимологији мјесто: хљеб, храна, махати, дух, рухо, хвала (фалити, а не хвалити ) и сл. • Глас х изостаје без замјене: трунути, историја, рђа, рвати (али опхрвати) • Глас х замијењује се са в: бува, мува, дувати, кувати, кувар, дуван, и сл.

Година

•

1 — Број 2 — децембар, 2013

Признају се двојства: увоухо, пастув-пастух, глувглух, сув-сух Ј се по правилу пише између и-а, и-е, и-у, и-и: и-а: армија, Марија, Србија, са радија, и сл. Али – иако, антиамерички; и-е: дијета, клијент, премијер, пијем, и сл. Али - архиепископ, полиедар; и-у: пију, подијум, у жирију, и сл. Али - приупитати, ниуколико; и-и: судији, медији, чији, старији, Маријин, и сл. Али - шиити, шиитизам.

Ј се по правилу не пише између и-о, а-и, е-и, о-и, у-и, осим у случајевима када је ј дио основе ријечи или творбеног форманта: и-о: пио, авион, милион, радио, фиока, Миодраг, амбициозан, комедиограф, итд. Али - змијо, Србијо, вијоглав; а-и: наиван, кокаин, каиш, лаик , Каиро, наиме, итд. Али - догађаји, крајина, гајити, Мајин, калајисати; е-и: атеиста, неимар, шеик, протеин, резимеи, итд. Али - креји, сеји, музеји; о-и: егоизам, сакои, октоих, итд. Али - моји, завоји, кројити, сојино, хероји; у-и: бедуин, флуид, кануи, табуи, уигран, итд. Али - олуји, зуји, бујици; Ј се не умеће између е-а: идеалан, сеанса, геак, клишеа, резимеа, итд. Међутим, са завршетком –еја прилагођене су стране ријечи

Година

1 — Број 2 — децембар, 2013 као: идеја, етопеја, орхидеја, епопеја, турнеја, Кореја, Гвинеја. Пише се редовно ј у императивима типа: пиј, пијмо, налиј, налијмо, шиј, шијмо, гриј, гријмо, и сл. Једначење сугласника по звучности врши се према другом сугласнику (у оквиру парова: б-п, г-к, д-т, ђ-ћ, ж-ш, з-с, џ-ч). Српски, бјекство, слатка, потпредсједник, претпоставити, претходни, дршка, свеска, свагдашњи, опсервација, супстандард, супстанца, супстрат, и сл. Али - подтачка, подтекст, подтип, предтурски, адстарт, субполаран, предтерен, и сл. Промјена у вези са сугл. к (/ц), г, х: • ручица, ножица, мајчица, дашчица, и сл.

109

•

Али - бакица, кукица, пречкица, кћеркица; краљичин, Новичин, Миличин. Али - пјевачицин, спремачицин, Анчицин; У дативу и локативу: руци, хуци, дасци, љусци, тројци, дршци, паланци, спрези, нези, сврси; Али - кћерки и кћерци, слуги и слузи, епохи и епоси, маски и масци, фрески и фресци; Баки, ћики, лиги, кациги, професорки, црнки; Али - Атици, Африци, Бањалуци, Ријеци, Корзици.

Промјена л у о Правилно је: талац-таоца, таоци-талаца, тужилац-тужиоца, тужилаца, читалацчитаоца, читалаца, итд. Али - зналац-зналца, страдалац-страдалаца, страдалацстрадаоца. Обао и обал, топао и топал, подао и подал; Огледалце, оделце, крилце. Непостојано а Приједлози над, под и пред добијају –а испред инструментала мном и замјеничких енклитика: нада мном, преда мном, пода мном; Као и уз, низ и кроз испред зам. енкл.: уза се, уза ме, низа ме, кроза њ, итд. Приједлози с и к обавезно се проширују испред ријечи које почињу истим или сличним сугласником: са сестром, са зида, са женом, са шлагом; ка кући, ка Гочу, ка храму; Док је у осталим случајевима избор слободан: с Аном – са Аном, к мосту - ка мосту и сл.

110

Занимљивости

Да ли сте знали Припремила: Љиљана Дувњак

• Да су конопци моста Голден Гејт, у Сан Франциску, у Калифорнији изграђени од око 128 000 километара челичне жице. • Да највећи жељезнички систем на свијету имају Сједињене Америчке Државе са дужином од 226 000 километара, који повезује 48 држава. • Да су научници с кинеског универзитета Зеи јанг открили најлакши материјал на свијету, сунђерасту супстанцу сачињену од лиофилизованог угљеника која по кубном центиметру тежи 0,16 милиграма, и назвали је графен аерогел.

• Да геодезијска купола Бакминстера Фулера носи оптерећење с најмањим утрошком грађевинског материјала. • Да се највећа грађевина на свијету, Кинески зид, простире Кином у укупној дужини од 8851 километара.

Година

1 — Број 2 — децембар, 2013

• Да Конак малог Ристе у Пироту спада у најстарије и најљепше грађевине балканско-оријенталног типа. Припадао је угледном трговцу Христивоју Јовановићу- Малом Ристи који га је изградио 1848. године. • Да су први тунели за канализацију настали отприлике око 2500 година п.н.е. на тлу данашњег Пакистана, гдје су остаци тих грађевина од опеке и нађени.

је то био први асфалтни пут на свијету. • Да су Високи Дечани највећа црквена грађевина средњовјековне Србије. Храм је дугачак преко 36 метара, широк 24, а висина кубета достиже 29 метара отуд и придјев високи. • Да је Емпајер стејт билдинг, њујоршки облакодер са 102 спрата и 1575 степеника, направљен од око 10 милиона цигли и има 6.500 прозора. • Да је највиши водопад у Србији Јеловарник на Копаонику, висок 71 метар и налази се на надморској висини око 1500 метара. Екипа геолога открила га је 1998. године.

• Да се претпоставља да је за протеклих 75 година, откад је отворен Голден Гејт у Сан Франциску, преко тог чувеног моста прешло око 1,6 милијарди возила. • Да је тунел испод Ламанша, који повезује Фокстон у Великој Британији и Кале у Француској, укупно дугачак 50 km, oд чега је 37 km под водом и то је најдужи подводни тунел. • Да се најстарији универзитет на свијету налази у Болоњи и непрекидно ради од оснивања 1088. године. • Да је први челични мост на свијету, направљен 1779. године, налази се у Коулбрукдејлу, у Енглеској и дугачак је 60 метара. • Да Авенија Вудворд у Детроиту носи ознаку М1 јер

• Да би се, кад би се извадила сва со из океана, Европа прекрила слојем дебљине пет километара. • Да је Чилеански град Калама један од насувљих градова на свијету са годишњом количином падавина од свега пет милиметара.

• Да је прошле године у Јапану отворен највиши ТВ- торањ на свијету- Токио скајтри (Небеско дрво) висок 634 метра. • Да звук најбрже путује кроз чврсте предмете, па кроз воду, те тек онда кроз ваздух.