Када се Бранко Радичевић, средином 19. века, појавио у српској поезији, био је толико необичан и различит од других, да су сви који су се интересовали за литературу морали да схвате да се догодило нешто веома важно у култури српског народа. Свако се морао определити да ли га подржава или напада. Због своје веселости, врелог оптимизма, опредељености за љубав и младалачку слободу, Бранко је остао до данашњих дана песник омладине. Он је знао да јасно и храбро изрази тајне, надања, очекивања и тежње младог човека те је зато остао појам младалачког полета и животне радости, иако је умро врло млад, не окончавши све оно што је желео да нам каже.
БРАНКОВЕ ПЕСМЕ Мини Караџић (у споменицу)
Ђачки растанак (одломак)
Певам дању, певам ноћу, Певам, селе, што год хоћу; И што хоћу, то и могу, Само једно још не могу: Да запевам гласовито, Гласовито, силовито, Да те дигнем са земљице, Да те метнем међ’ звездице. Кад си звезда, селе моја, Да си међу звездицама, Међу својим, селе моја, Милим сестрицама.
Циц! Руди риба — јоште мало — Сад му је печена, Срце му се заиграло: „Амо сад, милена!
Он итнуо удичицу, Рибицу је стекô, Метнуо на жеравицу, Па је тако пекô.
Доле ћемо јако сести, Ал’ ће да се слади, Морô би те, рибо, јести И да није глади.“
„Жеравицо, де се труди, Немој тако споро.“ Рибица му веће руди, Готова је скоро.
Па је узе, па њом брже Да примакне к усти, Чун се љуљну, он се трже, Оде санак пусти.
Милица Јевремовић, V2
Aл’ се небо осмеива, Ал’ се река плави, А рибарче у чун снива Јасно кô на јави.
Уранак
... Свирац свира, Не да мира, А још више девојчице, Њине очи и ножице, Деде, брате, ијујуј! Де поскочи, не лудуј, Ко би јако момак био Па се не би помамио! Ао селе босонога, Зла ти маја дозлабога, Не дала ти чарапица Ни лагани папучица, Да учиниш клепа-клапа — За тобоме, душо, скапа. Охо, селе, вита стаса, Држ’ се браци око паса, Коловођа колом вија, Коло лети, зној пробија, Ал’ у твоји недри туце Окле снега до две груде? Чудо, селе, дивно чудо, Ала би се млађан грудô !“ Коло, коло, наша дика, Пушка пуца: цика, цика! Па све тако пуцај, бери, Певај, играј до вечери, А кад сунце веће седа, Бесна момчад још се не да, Иде кући, подвикује, Пуни пушке, попуцује, Свирац свира, мома поје: „Коловођа, злато моје!“...
Жеља Кад сам лудо дете био Жеља ми је била: Кад би Боже уделио Мени једна крила, Кад би Бога дао око Мене тако јасно Да по свету нашироко Све ја видим ласно; А да видим где највише Грожђа свакојака Где смокава и сувише Ти красни бресака. Где најлепши лептирова Има и тичића, И јеленски још рогова, Шкољакa и пужића; Да полетим, па да шпаге Све напуним редом — Ао брацо, жеље драге: С крилом и погледом! Сад би гледо дено мома По најлепши има, Па би весо тамо ома Полетео њима, Да се нагледам млада века Ти чарни очица, да се нагрлим бели сека, Наљубим усница.
Лука Мировић, V2
страна 1
Бранко Радичевић увек је био омиљен песник младих и служио као узор свима онима који су волели да пишу. О томе сведочи наша млада песникиња Јована Уруковић, ученица 8. разреда наше школе, с којом су чланови наше Новинарске секције разговарали.
Само се срцем добро види Око је заварати врло лако Јер одсјај на површини може видети свако. Загребати се дубље мора не би ли се суштина појавила испод тврдих кора. Сви се нечег плашимо, са нечим се боримо и у том страху, често, око себе штит створимо. Само искрено срце осетити може све емоције и страхове који се у нама множе. Срце слагати не можемо, оно наслути скривено што је, оно осети најдубљу тајну и не наседа на маску сјајну. Максимовић Јелена VII2
страна 2
Свака награда има посебно место у мом срцу, али ипак ћу издвојити Културно-издавачког центра ,,Српска кућа“ Пожаревац. Тада сам се највише обрадовала јер се моја песма нашла међу сто младих талената Борског округа. Ту ми је објављена песма ,,Кад порастем бићу дете“. Да ли би желела да твоја збирка песама буде објављена? Да, то је моја велика жеља. То је, ваљда, сан сваког песника! Шта би поручила љубитељима и ствараоцима поезије? Поручила бих им оно што је и Мика Антић: ,,Путева има триста да се оде из детињства. А, само се ретки сете да остану вечно дете! “
Марко Адамовић VI1
Када и где си написала прву песму? Прву песму написала сам у 3. разреду основне школе, за време распуста, на мору у Грчкој. О чему најчешће пишеш? Најчешће пишем о сновима, љубави, природи, далеким пределима, све зависи од мог расположења и инспирације. Коме су посвећене твоје песме? Моје песме су посвећене људима који су утицали на формирање моје личности, породици, вршњацима и свим љубитељима поезије. Како си дошла на идеју да пишеш песме? Нисам имала идеју о писању песама, већ је то дошло само од себе, спонтано. По природи сам повучена и стидљива, те ми је лакше да своја размишљања и емоције пренесем на папир. Који је твој омиљени песник? Не могу да издвојим једног, али међу омиљенима су ми: Бранко Радичевић, Десанка Максимовић, Јован Дучић и Мика Антић. Знамо да учествујеш на бројним конкурсима и да освајаш награде. Можеш ли нам рећи која ти је награда најдража и када си се највише обрадовала?
Дедин шешир Напољу ветар дува А стари дека главу чува. Зато шешир свој носи, Да му ветар не брчка по коси. Деда о фризури брине, Да му ветар шешир не скине, Већ се деда дичи Јер му шешир лепо личи Ал кад ветар јако дуне, Он све шешире коси Ето, зато мој дека Само качкет носи. Матија Стефановић IV1
Марија Јаковљевић V Јана Мијуцић VI1
Када ти смехом почне дан Постоје дивни тренуци који дуго живе у нама, а само сећање на њих измами осмех. Ја могу да кажем да сам једно веома срећно дете, јер таквих тренутака у мом сећању има пуно и врло је тешко издвојити један. Ево једног који се десио у најскорије време. Сваког јутра у нашој кући је општа јурњава и журба. Моја сестра и ја устајемо тако што моја мама улети у собу са њеним чувеним: „Ајде, децо, устајте, данас је дан за нове победе!“ То ми је некако смешно, јер се осећам као да нас спрема да освојимо неки планински врх, а не за школу. Увек се чује вика. Не могу да нађем патике за физичко, сестри треба купатило, настаје општи хаос. Мама у свој тој гужви пита: „Марко, да ли си спаковао зубе и опрао књиге?“ Моја сестра и ја смо се погледали и почели гласно да се смејемо. Мама, несвесна шта је изговорила, чудно нас је гледала. Онда смо јој рекли и сви се смејали. Лепо је кад ти дан почне слатким смехом, а још лепше када га делиш са људима које волиш. Марко Уруковић IV1
Уранак
Изненадни сусрет Дан је био прохладан. Одлучила сам да прошетам до оближње шуме. Док сам шетала чула сам цврчка како пева тужну песму. Прошла сам поред камена и застала сам да гледам његову боју. Упорно сам се трудила да нађем тог певача. Но, пусто лишће и трава заклањала су ми видик. Села сам на камен и стрпљиво претраживала лист по лист. Изненада се испред мене појавило неко зелено створење. Ко ли је то, упитала сам се? Сада сам гледала пукотину из које је изашло, на цврчка сам потпуно заборавила. Сада поново угледах ту животињу, била је тако танка, елегантно зелене боје. Имала је малу шиљату главу и дуг реп. Одмах сам га препознала, био је то гуштер Како је природа богата изненађењима. Тражим невидљивог цврчка, који је дивно певао а онда ме изненади гуштер. Сара Думитрашковић IV2
Пролећно Јутро Стигло нам је пролеће, природа се буди, улицама шета пуно срећних људи. Зелени се трава, шарени се цвеће, за дете свако нема веће среће. С нестрпљењем чекам да осване сутра, јер нема ничег лепшег од пролећног јутра. Андреа Стојадиновић V3
Певај и кад ти је најтеже
У машти по далеким пределима
Када срце лек свом болу тражи, песма снажи. Кад се пада, кад се страда, песма нам је једина нада. Кад лутам и не знам где ћу даље, песма добре сигнале шаље. Кад земљи мојој је најтеже, Из грла песма се разлеже. Са песмом уместо јаука гинуло се у инат свима Свако песму за своју муку има. Сада видим оно што нисам знала, песма нас је одржала, Њојзи хвала. Уместо олује слушаћемо славује Песма наша нек се до неба чује, до неба нек се разлеже, певај и кад ти је најтеже!
Монализа смеши се док ја у њу гледам, Кад оно, одједном, у биоскоп седам.
Кипу слободе дивим се ја Французи поклоне, очигледно, праве од срца. Дивно је упознати нову културу, Зато људи управо и путују. Не треба ти авион, нити брод, Треба ти машта и цео свет је твој. Милица Јевремовић V2 Јелисавета Југовић VIII2
Када сам тужна, када сам сама, друштво ми прави моја оловка и папир стари. Чудне се риме сложе и одмах ме орасположе. Песмо моја драга, од тебе нема већег блага. Кад се небо натмури, наљути, друштво ми праве моји верни другови: моја оловка, папир стари. Чудне се риме сложе и стихови умноже.
Михајло Митровић VIII
Уранак
И где се клоне и где се пада, песма снажи. И све поприма више дражи. Даје нам крила, летимо све до дуге, а тамо нема више туге. Јована Уруковић VIII3
Вук Перишић VII2
Где се клоне, где се пада - песма снажи
Дуња Јовић VIII2
Марија Стопа VIII3
Милица Јевремовић V2
Филмски фестивал у Кану заиста је диван, Али и карневал у Венецији такође чаробан Сиднејску оперу слушам ја сад А сутра путујем у Салзбург, Моцартов родни град.
страна 3
Интервју: Филип Ивковић, ученик генерације школске 2015/16. Прошле године за ученика генерације проглашен је Филип Ивковић, тада ученик одељења 8/2. Разговарали смо са њим о успесима који су за њим и пановима за будућност. За коју се школу определио ученик генерације 2015-16 и зашто? Определио сам се за Неготинску гимназију, а један од главних разлога је био тај што нисам имао много избора у овом граду. Такође сам се посаветовао и са родитељима који су желели да останем овде барем још једну годину. Како си се снашао у новом окружењу? У новом окружењу сам се нашао сјајно. Знао сам већ унапред са ким ћу ићи у одељење и видео сам да су то све другари које познајем. Нисам познавао само једну девојчицу из Ниша, али убрзо смо се спријатељили као да се знамо већ дуги низ година, тако да није било потребе да се дружим само са друговима из основне школе. Како организујеш своје време? Колико времена проведеш у учењу, колико у спорту и колико ти остаје за дружење? С обзиром да сам сада у гимназији морам мало више времена да проведем учењу, али наравно, то ме не спречава да тренирам и излазим са друговима. Највише времена посвећујем спорту јер ме то чини срећним, а после тога учим колико ми остане времена. Са друштвом мало слабије излазим током радних дана, али викендом не пропуштам изласке. По чему ћеш памтити основну школу? Највише по својим спортским такмичењима. Током тих такмичења било је разних емоција у мени. Охрабрења од стране мог наставника, Гитановић Банета, као и путовања до Мајданпека и Петровца на Млави посебно су ми остала у сећању. Иако смо изгубили у Петровцу на Млави, не могу да заборавим подршку са трибина и од екипе. Сећам се и мог постигнутог гола за изједначење који смо прославили уз много емоција. Има ту још много тога што ћу памтити, али овај тренутак ће ми сигурно остати у најлепшем сећању на основну школу.
Чиме да се руководе садашњи осмаци при избору средње школе? Ја бих им предложио да не журе са избором, већ да седну и полако размисле шта могу да ураде у будућности. Знам да свако од нас има свој циљ, тако да би требало да иду ка том циљу и да одаберу школу која је ка том циљу усмерена. Мислим да би им најбоље било и да се посаветују са родитељима који су кроз све то прошли и знају који ће нас успони и падови чекати кроз живот. Који су твоји даљи планови? Моји планови су пре свега да постанем одговоран човек, да имам срећну породицу са којом ћу делити своје тренутке у животу. Наравно, имам и план да остварим свој циљ у животу који сам поставио још када сам био мали и никада га нисам променио. Тај мој циљ многи већ знају па га нећу поново спомињати, пустићу да се прикаже сам када дође време.
Стонотенисери Шампиони Србије! О нашим стонотенисерима се доста причало и још увек се прича. И то са великим разлогом. Петар Видић, најмлађи члан репрезентације Србије, прича о разлозима за славље. Којим новим успесима можеш ти лично, а и наша школа да се похвали? У протеклих годину дана наступао сам на многим такмичењима у категорији млађих кадета и кадета, појединачно и екипно и на такмичењу школа. Освојио сам петнаестак медаља у појединачној кон-
страна 4
Уранак
куренцији на такмичењима у целој Србији, више у категорији млађих кадета. Екипно смо освојили златне медаље за млађе кадете и кадете централне Србије, и бронзане на државном нивоу. Оно што је највећа новина и изненађење је то што смо у такмичењу основних школа из целе Србије освојили златну медаљу у конкуренцији до 8. разреда, где су наступали најбољи кадети из наше државе. Још један велики успех је и то што сам примљен у репрезентацију Србије, као најмлађи члан, а наступао сам и на два европска такмичења у Србији и Немачкој. У Немачкој сам постигао одличан резултат, пласирао сам се у првих осам појединачно и екипно. Ко чини твоју стонотенисерску екипу? Окосницу наше екипе чине три члана: Јанковић Саша, Пуцаревић Марко и ја. Сви смо ученици ОШ
„Бранко Радичевић“. Тренирамо заједно пет и по година, одлично се познајемо и полако сазревамо као права екипа. Тренутно смо на високом трећем месту у лиги Србија-исток. Боримо се да пређемо и у виши ранг. Који наставници су вас водили на такмичење школа и где сте путовали? -Општинско и регионално је било у Неготину, а на републичко смо путовали у Земун. На такмичење нас је водио наставник Бане Гитановић. Са њим смо прошли све кругове такмичења, од општинског, регионалног до републичког. Тако смо стигли до злата. Колико ће бити тешко одбранити злато? -Биће тешко, пошто ће и следеће године наступати најбољи играчи из целе Србије. Иначе, ми се сви одлично познајемо пошто сви идемо на исте турнире који се организују током године.
Интервју - Драгица Раковић, наша драга учитељица 1. Када сте почели да радите као учитељица? Прво сам почела да радим у Грљану, а затим у подручном одељењу у Поповици. После изградње школе „Јосип Броз Тито“ у Неготину, подручно одељење Поповица припало је новој школи и тако сам постала члан новог колектива. Данас се та школа зове „Бранко Радичевић“ и ја у њој још увек радим. 2. Које људске особине сматрате да је најважније развијати код ученика? Настојим да својим ученицима пренесем љубав према раду, према изговореној или написаној речи како би им то касније помогло да остваре своје животне циљеве. На том узрасту, кад су деца код учитељице или учитеља, стиче се основа за све будуће планове и успех у животу. Добар учитељ свакодневно помаже деци да савладају многе вештине и прошире своје видике. Учи их колико је важно непрекидно улагање у себе и своје знање. Изузетно сам поносна на то што су многи моји ученици стекли факултетско образовање, док су други постигли значајне успехе у пословима којима се баве. Верујем да сам делом и сама допринела томе усађујући им радне навике и љубав према знању. 3. Шта бисте поручили млађим колегама, који тек почињу да се баве овим послом? Учитељ мора да буде на високо моралном и стручном нивоу и без калкулација и личних симпатија да вреднује свачији рад истим критеријумом. У том случају учитељ мора личним примером и ставом да то потврди и деца као и њихови родитељи да стекну међусобно
Уранак
поверење, и иуспех неће изостати. Свака друга половична решења штете професији а посебно деци. Мој став никада нисам мењала и сматрам га исправним а резултати то и потврђују. 4. Имате ли свој животни мото? „Дајте ми добре учитеље па ћу вам препородити свет“ Лајбниц. Сматрам да је у овој мисли сажета сва мудрост мог позива и животног опредељења. Љубав према наставничком позиву вуче корене из мог детињства, још тада је мој деда је желео да постанем учитељица, а временом сам и сама схватила да је то прави животни позив за мене. 5. С обзиром да је тема броја „Моје псеме, моји снови“ реците нам која је ваша омиљена песма и који је ваш неостварени сан? Моја омиљена песма свакако је везана за свет који ме свакодневно окружење а то је „Деца су украс света“. Ова песма нас својим насловом упућује на нешто чему се сви ми радујемо и посвећујемо овај живот-прво као родитељи а тек онда као учитељи или васпитач и
1.награда- ,,Мала ликовна колонија” Пољопривредна школа Буково рад Милана Дашића, VII разред
та се нит провлачи кроз цео наш живот и професионални рад. А што се тиче мог неоствареног сна као учитеља мислим да не постоји. Моје схватање позива учитеља омогућило ми је да кроз рад остварим своју мисију и ја сам изузетно задовољна и нема сумње да у томе нисам успела у оквиру својих могућности чак можда и више од тога. 6. Да нисте учитељица, којим би сте се послом бавили? То би био посао логопеда. Ефекат свог рада и његова примена одражавају се на најконкретнији начин и то у вама буди јако осећање успешности којом су сви задовољни. Дете на тај начин осећа растерећење и вољу за успехом, што му омогућује срећнији и квалитетнији живот. Наравно, и ту се ради са мање или више успеха, али вреди ићи до краја, а то могу само они најупорнији. 7. Желите ли још нешто да кажете а ми вас нисмо питали? Пошто је наша професија везана за рад са децом која су наша будућност, одговорност учитеља и наставника је недовољно цењена у нашем данашњем друштву. Тренутно је стање јако лоше и питам се куда иде образовање. Надамо се да ће се то ипак променити, и да ћемо моје колеге и ја ипак повратити статус какав заслужујемо. Хвала на уступљеном простору поводом теме броја „Моје песме, моји снови“ и нека моја учитељска реч допре до оних који се баве послом везано за школство и образовање. „Дете је дете, да га волите и разумете“ Љ. Ршумовић
страна 5
страна 6
Уранак
3
Андрија Ђурковић, II1
Филип Марин овић, VII Андрија Ђурковић, II1
Уранак
V Стефан Томић, нкурсу ко ом вн ко 3. награда на ли еготин СУБНОР-а Н
Анђела Гачић,
II1
страна 7
Поштовани читаоци,
социјалне и интелектуалне капацитете за даље школовање и пробудимо свест о правим вредностима, што ће им омогућити да по својим знањима и умењима буду равноправни грађани света.
Наш школски часопис напунио je тридесет и четири године, па би се, у складу с тим, могло рећи да је у “најбољим годинама”. Листајући странице, моћи ћете да видите један део онога што смо урадили у протеклих годину дана. Странице овог листа бележе само неке од бројних успеха наших ученика и њихових наставника. Високе циљеве оправдавају резултати на такмичењима и завршном испиту. Негујући тимски рад, организовали смо многобројне заједничке акције у школи и локалној заједници: - Активно смо учествовали у акцији „Мој град чист и леп“; Сарађаивали смо са Ватрогасном јединицом Неготин; Организовали две берзе уџбеника; Формирали Музички клуб; Отворили зубарску ординацију; Били смо једини учесници из града на фестивалима науке у Бору и Зајечару. Опремањем школе настојимо да остваримо што боље услове за рад и безбедност наших ученика: Окречили смо учионице за први разред; Завршена је прва фаза модернизације видео надзора, па је безбедност ученика побољшана; Извршили сми топлификацију ходника; Санирали квар на водоводној мрежи у подручном одељењу у Видровцу; Уз помоћ донације манастира Буково украсили двориште школе корпама за смеће израђене у радионици манастира.
Искористићу прилику да се захвалим ученицима и наставницима школе који су уложили труд и време за припрему часописа и тиме допринели његовој занимљивости и разноликости. Наравно, немогуће је дати потпуну слику школског живота у неколико листова папира, али покушали смо да, на овај начин, прикажемо наше активности и информишемо јавност о ангажовању и раду ове установе. Надамо се да ћете уживати и пронаћи оно по чему се разликујемо од других школа. Директор Драган Ђукић
Као директор школе, морам рећи, да сам поносан на наше ученике и наставнике јер смо сачували континуитет у остваривању добрих резултата постигнутих на такмичењима из различитих предмета и тиме, још једном, оправдали име које носи наша школа. Традицију и углед наше школе гради стручан и квалитетан наставни кадар, отворен за усавршавање и сарадњу у складу са захтевима савременог васпитања и образовања. Наш циљ је да код ученика формирамо радне навике, подстакнемо
оје
V вић, 1
Леп Инес
страна 8
Анђела Величковић Киселић, V2
Вељко Перишић, VII3
Уна Б
алча
нови
ћ, V
Уранак
Литерарни конкурс из српског језика –млађи узраст
I награда - Ненад Гогошевић IV, ОШ „Стеван Мокрањац“ Кобишница I награда - Пеђа Дачић IV1, ОШ „Б. Радичевић“ Неготин II награда - Филип Ђурић IV3, ОШ „Б. Радичевић“ Неготин II награда - Селена Дуцић IV2,ОШ „Б. Радичевић“ Неготин III награда - Милош Мицић IV2, ОШ „Б. Радичевић“ Неготин III награда - Борко Веселинов I2, ОШ „Вера Радосављевић“ Неготин
Ликовни конкурс поводом Дана школе – млађи узраст I награда - Михајло Пернић III разред, ОШ „Јован Јовановић Змај“ Јабуковац II награда - Милијана Ђорђевић IV2, ОШ „Бранко Радичевић“ Неготин III награда - Јован Калушевић II разред, ОШ „С. Мокрањац“ Кобишница
Похвале:
Похвале:
Ксенија Филчић, III разред, ОШ „Ј.Ј. Змај“, Јабуковац Лука Лекић, ОШ „Хајдук Вељко“, Штубик Теодора Стојић, III1, ОШ „Бранко Радичевић“ Неготин Ленка Банковић, II1, ОШ „Бранко Радичевић“ Неготин Јован Калушевић, IIразред, ОШ„С. Мокрањац“ Кобишница
Павле Сладојевић III1, ОШ „Бранко Радичевић“ Неготин Вања Ђорђевић II2, ОШ „Вера Радосављевић“ Неготин Лазар Васиљкић III разред, ОШ „П. И. Вељко“ Радујевац
Урош Николић, II2
Литерарни конкурс из српског језика – старији узраст
I награда - Јована Уруковић VIII3, ОШ „Бранко Радичевић“ Неготин II награда - Милица Никић VIII2, ОШ „Вера Радосављевић“ Неготин III награда - Магдалена Траиловић VII2, ОШ „Вук Караџић“ Неготин
Похвале:
Енглески језик
I награда - Вук Перишић VII3, ОШ „Б. Радичевић“ Неготин II награда - Марија Радосављевић VII3, ОШ „Б. Радичевић“ Неготин III награда - Лука Антић VI3, ОШ „Б. Радичевић“ Неготин
Похвале:
Анђела Милутиновић,VII3, ОШ „Бранко Радичевић“ Неготин Анђелина Казимировић, V разред, ОШ „Ј.Ј. Змај“, Јабуковац
Немачки језик
Јована Уруковић, VIII разред
I награда - Јелан Јовић VI3, ОШ „Бранко Радичевић“ Неготин
Уранак
Ликовни сусрет “БРАНКОВА ПАЛЕТА” – старији узраст I награда - Нађа Недин VIII раз., ОШ „Б.Радичевић“ Неготин II награда - Која Лучић VIII раз., ОШ „Вук Караџић“ Неготин III награда - Ива Бабић VIII разред, ОШ „Бранко Радичевић“ Неготин
Похвале:
Мартина Назири VIII разред, ОШ „Вук Караџић“ Неготин Александра Крстић VIII разред, ОШ „Стефанија Михајловић“ Брза Паланка Владимир Клисурић VIII разред, ОШ „Вук Караџић“ Неготин Ања Лукијановић VIII разред, ОШ „Стефанија Михајловић“ Брза Паланка Ања Калиновић VI2, ОШ „Вера Радосављевић“ Неготин Јована Миљковић, VIII разред, ОШ „П.И.Вељко“ Душановац Нина Стојић VI2, ОШ „Вера Радосављевић“ Неготин
Катарина Мишић, VIII1
Немања Барбуцић,VII разред, ОШ „Ј.Ј. Змај“, Јабуковац Немања Давидовић, VIII раз., ОШ „П. И. Вељко“, Радујевац Моника Барбуловић, ОШ „Хајдук Вељко“, Штубик Дејан Драгић, VIразред,ОШ „Ст. Мокрањац“ Кобишница
страна 9
СРЕДИНА
СРЕДИНА
I награда
I награда
Сви смо се слатко насмејали
Моја жеља
Ово што ћу вам испричати догодило се летос код бабе и деде у селу. Моја бака, Цана, чува три козе, а свака има по два јарића. Јарићи су били немирни, али, зато, мени уопште није било досадно. Имао сам друштво из комшилука. Мој комшија Стева и ја смо се договорили да се играмо каубоја и Индијанаца. Нашли смо стари шешир и бојице. Бабиног петла смо очерупали, па је Стева био прави Индијанац. Е, фалили су нам коњи, али то су били јарићи. Таман смо их узјахали, кад се појави бака Цана са једним подужим прутом, те нас појури. Настао је општи хаос. Бежали смо ми, а бежали су и јарићи. Спасао нас је деда Ица отевши прут баба Цани. После нас је деда частио сладоледом јер одавно није видео бабу како трчи. Касније је и нама било смешно. Тако смо се сви насмејали и у сласт појели сладолед. Пеђа Дачић IV1 ОШ „Бранко Радичевић“ Неготин
II награда
Јесен у мом селу
Сама реч „јесен“ наводи нас дапомислимо на нешто тужно, увело. И ове године јесен је покуцала на наша врата и донела пунекорпе свакојаких јесењих плодова, али са собом једонела и кише. Те суморне кише чије капинепрестано лупају у олуке и буде у мени неке чудне осећаје. Небом тумарају густи тмурни облаци који су спремни сваког часа да заплачу. Магла је обавила све око нас. Опало лишће се нагомилало, прекрива улице као бескрајни жути тепих. Некада, зелене гране, поносне на своју боју и одећу, сада су огољене и тужне. Чаробњак, ветар, не да спокоја и мира опалом лишћу, већ са њим изводи разне акробације. Сазрели и опали плодови кестена се котрљају улицама. Чује се само шапат златножућкастог лишћа и тужно шушкање пожутеле и увеле траве кроз чије се власи провлачи прохладни јесењи ветар. Јесен нам је донела пуно плодова и дарова. Јесен волим јер није претерано вруће, него је лепо и освежавајуће. Сања Дуцић IV2 ОШ „Бранко Радичевић“ Неготин
страна 12
Точак мењам као од шале, шрафове завртим велике и мале. Волан окренем и мотор покренем, код сваког возила отклоним квар, по потреби мењам чак и фар. Свакога дана гледам тату у радном оделу, он, као доктор прави, све лако поправи. За њега знају сви моји другари, он све лепо чак и завари. Ето, то је моја жеља јака, да постанем механичар као мој тата.
Тајна мог дрвета
Иза мале оронуле кућице израсло је једно лепо дрво, крушка.Кад год одем у село, ја се попнем на крушку и разгледам околину. Њене гране су раширене на све стране, а стабло је велико и широко. На лето њене старе гране најпре улепшавају бели мирисни цветићи, а затим зрели жути плодови. Ја често шетам селом, али, најпре, увек обиђем стару крушку на којој се одмарам у хладовини. Само она и ја знамо једну тајну коју сам јој испричао кад сам био мали. Понекад помислим:„Ко зна шта све она памти и чува...“ Њене старе гране крију тајне и успомене свих нас који смо се играли испод ње. Зиме долазе и пролазе, а моја крушка још увек поносно стоји ту и чува нашу тајну. Филип Ђурић IV3 ОШ „Бранко Радичевић“ Неготин
II награда
Моја је жеља, да, као мој тата, Будем мајстор прави, да увек све лако поправим. Ауто, мотор, трактор или џип, па да све онда свира „бип, бип, бип“.
Ненад Гогошевић IV ОШ „Стеван Мокрањац“ Кобишница
III награда
Моје замишљено путовање
Највише на свету бих волео да сам капетан лађе и да могу да пропутујем цео свет. За сапутника бих повео свог брата близанца – Вука. Пловили бисмо најлепшим бродом на свету и на њему би било пуно морнара. Обишли бисмо све земље света. Продавнице бомбона и слаткиша бисмо пребацили на брод и разделили сиромашној деци. А, када бисмо путовање продужили, отишли бисмо у, највећу на свету, фабрику играчака. Дивно бих се тамо са братом играо, а нико нас не би видео. Моје замишљено путовање не би било обично путовање, већ нешто сасвим, сасвим друго. Ех, то путовање! Кад би се барем остварило! Милош Мицић IV2 ОШ „Бранко Радичевић“ Неготин
III награда
Пролеће
Мале беле висибабе су најавиле одлазак хладне зиме и долазак пролећа. Белу боју ливада и паркова ускоро ће заменити зеленило и шарено цвеће.Дрвеће облачи своје пролећно одело. Чује се цвркутање птица. Птице селице се враћају у своја стара гнезда. Чује се смех и радост деце из парка. Улицама града људи шетају и уживају у пролећном сунцу.И ја сам одједном постао срећнији и проводим више времена напољу са другарима. Компјутер ће се одморити од мене. Борко Веселинов I2 ОШ „Вера Радосављевић“ Неготин
Уранак
I награда
II награда
Моје песме моји снови
Љубав је највећи покретач у животу. Попут сунца, љубав сија својим зрацима, који нам свакодневно улепшавају живот. Различите врсте љубави утичу да људи постану племенитији и бољи. Сваким даном човек све више истражује и проучава. Проналази и открива нове ствари, од проналаска ватре, до свемирских летелица. Мотивисани љубављу према животу, људи су желели да га учине што једноставнијим и лепшим. Јер човек је најсавршеније биће на планети. Од давнина се људски ум борио за мир међу људима, радост и срећу, за љубав и саосећање према другима. Мржња, болест, туга никада нису могле да победе човекову љубав према човечанству. Мој свет детињства чини љубав мојих родитеља, другова и свих драгих бића која ме воле и која ја волим. Родитељи ми пружају несебичну љубав, подршку и разумевање, они су ми највећи ослонац у животу. Научили су ме да верујем како за сваки проблем постоји решење и да сви заједно, сложно и са љубављу можемо превазићи сваку препреку. Ништа, такође, није тако искрено и невино као љубав и оданост мојих љубимаца. Они увек знају да ми излече сваку рану и на „чудан“ начин ме утеше. Довољан је само један њихов поглед и мој би свет туге одмах нестао. Љубав је свуда око нас. Њу осећамо на сваком кораку, у сваком тренутку. Она нас окружује. Љубав према животу, свету, родитељима, породици, немерљива је. Она нам даје смисао живота, без кога нема опстанка.
Док звезде златне свој санак кују, Моје мисли некуд путују, Осетим у мени нешто ври, Што никад није управо зри! Стале су казаљке, стало је време, Кад плима речи ка мени крене, Дрхтава рука полако шара, Чаролију речи душа ствара. Песме су снови без почетка и краја, Оне су део песничког сјаја, Небо тада није високо, Док те гледа небеско око. И док срце тихо стрепи, Остварују се снови лепи. И не знаш да ли је сан или јава, Док у теби песма спава. Из сна се тргох и пустих глас, Моје песме, моји снови, Живе за љубав, живе за нас. Јована Уруковић VIII3 ОШ „Бранко Радичевић“ Неготин
Дејвид Јовановић, VII3
Ива Балчановић, VII3
Уранак
Нема сунца без светлости ни човека без љубави
Милица Никић VIII2 ОШ „Вера Радосављевић“ Неготин
III награда
Моја жеља
Као мала, волела сам да слушам бајке и приче, које ми је причала моја мама. Омиљена бајка ми је била о златној рибици која испуњава рибару три жеље. Питам се шта бих ја пожелела да сам на његовом месту? Када размишљам о томе шта бих пожелела, одлутам далеко у својим мислима. Загледам се кроз прозор у даљину и потпуно се препустим размишљању. Прво ми на памет падну особе као што су биле Јованка Орлеанка, која се борила за своју родну Француску против Енглеза. Пожелим да будем као она, да помажем људима којима је потребна помоћ и да научим памети лоше и окрутне људе. А онда се сетим храброг и одважног Робина Худа, легендарног хероја који је симбол правде, крадући од богатих и дајући сиромашнима. Тада пожелим да криминал и неправда ишчезну са лица земље. Сетим се неустрашивих истраживача под вођством капетана Вилијама и Луиса и тада пожелим да посетим и откријем нове делове света, реке, мора, планине... Такође, желим да постоји равноправност између полова, да сви имају иста права и обавезе, баш као што се за то борила Енглескиња Елизабет. Пожелела бих слободу за сва жива бића, као што је то била неостварена жеља Хенриет Тубмен. Волела бих да се забрани лов на животиње, нарочито када су у питању ретке и скоро изумрле врсте. Исто важи и за биљке, које треба неговати и чувати. Све у свему, не могу да се одлучим само за једну жељу. Постоји пуно ствари које бих желела да исправим и поправим. Али, највише од свега, волела бих да мој утицај на животе других буде значајан, баш као што су многи научници били упамћени по многим справама и изумима. Све жеље се могу испунити, ако верујемо у себе и потрудимо се да их претворимо у стварност. Управо као што су то постигле славне личности са великим сновима и жељама, које су успеле да остваре своје циљеве и буду уписани у историју. Магдалена Траиловић VII2 ОШ „Вук Караџић“ Неготин
strana 13
Моја жеља
Љубав је тајна скривена у нашим душама. Љубав је тајанствена моћ која покреће душу човека, свет, планине, космос… Желим да будем срећник који свет око себе посматра заљубљеним погледом и очима пуним љубави. Срећни су они који своју срећу поклањају и деле са другима. Сваког од нас прате „звезде радоснице“ и „звезде падалице“, желим само да пронађем своју звезду радосницу. Желим да се загледам у љубавно небо, да пронађем особу која ће ме волети, желим да се неко загледа у моју душу, јер у љубав верујем и љубав желим да поклањам као најлепши дар. Не желим више да усамљено ходам по мраку, да не видим сјајну светлост, да не осећам најлепши божији дар. Сви чезнемо за љубављу, за топлином, за нежношћу, за оним истинским припадањем некоме. Моја жеља ће трајати све док не пронађем праву бескрајну љубав. Немања Барбуцић, VII разред ОШ „Јован Јовановић Змај“ Јабуковац
Лазар Перовић, VIII1
Веруј у своје снове
Ја сам добра вила, а неки ме зову и вила снова. Имам чаробне моћи. Ја улазим у дечије снове која у њих не верују, и треба да им докажем да снови могу и да се остваре! Синоћ сам у сну посетила Марију и њеног брата Марка. Марко је желео да постане ватрогасац. Једном је сањао да је гасио је пожар на вежби за ватрогасце. Пао је са мердевина и избацили су га из ватрогасне службе. Ја сам га једва убедила да треба поново да покуша и постане ватрогасац. На крају сам му рекла: „Није важно пасти, важно је опет устати“. Код његове сестре Марије било је много лакше. Она је желела да постане посластичарка. У сну су јој изгорели колачи. Било је лако убедити је да покуша поново. Само сам јој рекла: „ Покушај поново и сигурно ћеш успети“. На крају су и Марко и Марија успели да остваре своје снове јер нису одустали. Веруј у своје снове и оставриће ти се. Ксенија Филчић, III разред ОШ „Ј.Ј. Змај“ Јабуковац
страна 14
Мајка
Од свих чланова моје породице, издвојио бих моју мајку. Иако ми сви пружају много љубави и пажње, блискост са њом је већа и она ме увек разуме и подржава. Лепо је кад у животу имаш неког коме можеш све рећи, сваку тајну, сваку жељу, сваку мисао… лепо је када знаш да постоји неко на кога се увек и у свакој ситуацији можеш ослонити, неко ко те разуме, даје снагу за нов почетак, улепша ти дан и враћа осмех на лице. Спољашњи изглед није једино што краси моју мајку. Њено племенито срце може сваког да разуме. Духовита је и врло радо прихвата шале. У сваком друштву је прихваћена. Не прави разлику у годинама, све подједнако поштује, и у свако се друштво уклапа. Од заносне линије која ју је красила у младости, остале су наглашене облине након рођења двоје деце. Без обзира на године остала је препознатљива по стилу одевања који одише префињеношћу. Можда зато што ради у канцеларији са кодексом облачења и понашања, па тако и дан данас њену гардеробу чине комплети, униформа, ципеле на штиклу. Благе је нарави, увек насмејана, спремна да ми помогне и охрабри кад год ми је то потребно. Нежан поглед њених црних очију увек осећам на себи. Нежно ме милује њима, са пуно љубави. Много је вредна и радна, устаје увек рано за посао, али јој никад није тешко због мојих прохтева, захтева и свега што затражим од ње. Увече се врати уморна са посла, она вешто скрива умор и нервозу. Верује у мене, жели да постанем пре свега добар човек, јер за њу ништа није немогуће. Бодри ме и помаже ми у свему. Понекад се и љути на мене, али брзо заборави и опрости. Често помислим да ли ћу кад порастем бити као она. Пре свега добар човек, увек вољна да свакоме помогне, пуна разумевања, искрена према људиМашта може свашта ма. Надам се да хоћу јер ме Када машта мени дође је она научила да волим, да све што не ваља брзо прође. и ја будем искрен према љуМене моја машта луда дима и да имам јасан циљ на крилима носи свуда. коме тежим. Волео бих да и Видиш ствари свакојаке ја будем стуб породице као шарен свет као из бајке што је сада она, која пороВилењаци и патуљци, дицу држи чврсто на окупу. слатки мали неваљалци. Са њима сам другар прави Немања Давидовић вртешка у мојој глави. VIII разред Ленка Банковић II2 ОШ „Павле Илић Вељко“ ОШ „Б. Радичевић“ Неготин Радујевац
Моја жеља Ја имам много жеља, а рећи ћу ти само три. Ја желим исто оно што желе и сви. Прва је жеља моја да су срећна деца сва. Да не буду болесна и гладна, већ сита и здрава. Друга је жеља моја да не буде више рата. Нека мир завлада свуд да кући остане тата. Трећа је моја жеља да мама моја заувек живи, Да у кући буде весеља и да се свему што је лепо диви. Теодора Стојић III1 ОШ „Бранко Радичевић“ Неготин
Уранак
Моја мама
Моја жеља
Како време пролази људи све ужурбаније живе, па тако настојимо да се и ми остваримо у тој средини. Неко је остварен као лекар, полицајац, радник, мајка. А ја желим само једно, да се кроз своју мисију живота остварим најбоље што могу. Наши родитељи као и сви други циљају ка једном да им деца буду срећна, образована и лепо васпитана. Као дете са својих десет година, волим фудбал, цртаће и разне друштвене игре. Волео бих да постанем аутомеханичар и да свима помажем. Хтео бих да будем цењен као добар мајстор. У животу не морамо све имати, јер не би знали како је кад нешто немамо. А најважније је имати, здравље и поштење. Поштење је нешто што се не може купити, учи се у породици, стиче добрим делима. Добар сам ученик и желим да будем још бољи. Надам се да ће се моји снови и моја маштања остварити. Тежићу да се остварим у будућем занимању најбоље што могу, сви ће ме ценити, поштовати мој рад који ћу поштено радити, то ће бити мој остварен циљ. Лука Лекић ОШ „Хајдук Вељко“ Штубик
Петра Јовановић, II2
Ангелина Милосављевић, VI1
Свакодневно ме окружују многи људи. Желим да упознам особе доброг срца. Али ја имам само једну такву особу којој сам се дивила и којој ћу се увек дивити. То је моја мама. Има тужно име Сузана, пуна је суза, али не… Моја мама је једна крупна и јака жена, може да подигне стену… Шалим се само не може стену, али може да загрли брата и мене у исто време, јер нас воли највише на свету. Краси је црвена коса и кестењасте очи. Нежна је, брижна и има велико срце. Воли да има реда у кући и због тога нас понекад строго погледа, а тада брат и ја у мишију рупу се сакријемо… Ма шалим се, то су очи једне маме које брину за нас и из којих падају сузе понекад, а да ми не видимо и не знамо. Ми видимо спољашњу срећу и расположеност, али не видимо унутрашњу бол. Моја мама је највреднија жена коју знам. Верује у брата и мене и помаже нам да изађемо на прави пут. Свакодневно, са пуно љубави, нас испрати у школу и дочекује. Она је мој највећи пријатељ, све моје тајне зна. Ја имам најбољу маму на планети. Желим за крај да јој поручим да ћу је увек волети највише на свету. Барбуловић Моника ОШ „Хајдук Вељко“ Штубик
Милан Дашић, VIII1
Уранак
Милош Ставрић, V2
Литерарни конкурс из немачког језика Mein Traumberuf ist…
Mein Name ist Jelan Jovic und ich bin 12 Jahre alt. Ich besuche die 6. Klasse und mein Lieblingsfach ist die Geschichte. Mein Traumberuf ist es, ein Historiker zu werden. Ich liebe Geschichte und verstehe sie gut. Ich habe großes Interesse an der Erforschung. Meine Aufgabe als Historiker wäre es, die Geschichte zu erforschen und das historische Geschehen zu rekonstruieren, um frühere Zustände und damalige Entwicklungen nachvollziehbar zu machen.Wenn ich keinen Job in diesem Bereich finde, kann ich als Geschichtslehrer an einer Schule arbeiten. Diese Arbeit erfordert Geduld, Präzision, Genauigkeit und viel denken und argumentieren. In diesem Beruf gibt es viele Arbeitsplätze, aber die meisten gehen ins Ausland, weil dort die Bezahlung besser ist.Mein Wunsch ist es, in Serbien zu bleiben, deshalb muss ich noch mehr lernen, um diesen Wunsch zu erfüllen. Jelan Jović VI-3 OŠ „Branko Radičević“ Negotin 1. nagrada
strana 15
My dream
Kids have many dreams and I have them too, but I will tell you just about one. My dream is to become a famous journalist. I like this job because it’s very interesting and you can visit a lot of different places like museums and stadiums, and you can meet many famous personalities. If this dream ever comes true, I would like to work for BBC. When you go live on TV or write an article for the newspaper, it’s very important to tell the facts and not give your personal opinion. My reports will always be positive and truthful. When I grow up, I believe I’ll become successful in this profession. I don’t have an idol, but still, I think being a journalist is a great job. Luka Antić VI3 OŠ „Branko Radičević“ Negotin 3. nagrada
MY DREAM
I have dreams. My friends think that if I dream too much I will not be able to achieve anything serious in my life. But I disagree! I often dream, almost every day. Those are the moments of the day when I can relax, when I don’t have to think about things like school, grades, problems around me. This is my time only. My biggest dream is to travel around the world, and to help children who are poor. I know it will be very expensive, so I better start saving money right now! I know if I try hard enough, sooner or later my dream will come true. Anđelina Kazimirović, V razred OŠ „Jovan Jovanović Zmaj“ Jabukovac Pohvala
страна 16
A day in the school of my dreams
I’ve always wanted the school to be just the way it is in my dreams. As I like to let my imagination run wild, I will try to describe this perfect day in it. First of all, teachers would be very mild to the pupils and show more understanding for their needs . They would arrange different games for the students and make their teaching material more amusing.I believe this is very important because students would enjoy lessons more. Students should also be able to choose which classes they want to go to. There would be classrooms where students could express their creativity and talents such as painting, writing, singing or dancing. There would also be courts for all possible sports, and even an indoor pool for swimming. With more sport there would be less violence and everyone would get on well with each other. A school day would start at 10AM and finish at 1PM, so the classes would be shorter and the breaks longer. The breaks would be especially interesting as the students would play with the animals in the small zoo in the school garden. Instead of our regular dining roomthere would be a large canteen with a variety of dishes to choose from. I could go on with all my ideas, but things can never be perfect,even if we think that everything can always be better.
Петар Видић, V1
A day in the school of my dreams
Everyone agrees that our schools aren’t perfect, and that is why I sometimes dream about an ideal school. I imagine it very different from other schools. In the school of my dreams students would have lockers for their personal stuff. Everyone would wear uniforms, both students and teachers. Students would be more attentive in class, and teachers wouldn’t be that strict. Everyone would be happy with good marks then. There would be modern equipment of all kinds. Every classroom would have an interactive whiteboard. Students would use tablets instead of notebooks. In the summer, we could have lessons in outdoor classrooms. There would be a court for each sport. We would also have an indoor pool and an ice rink. It would be interesting to have sports teams and cheerleaders, too. We would organize festivals, costume balls, concerts, quizzes, challenges and parties. For students who want to practice their skills, there would be clubs for archery, drawing, acting, singing, math. I hope a school like this will exist one day and children will go there with joy. Vuk Perišić VII3 OŠ „Branko Radičević“ Negotin 1. nagrada
Marija Radosavljevic VII3 OŠ „Branko Radičević“ Negotin 2. nagrada
A day in the school of my dreams
Imagination is a very beautiful thing because you can create something new and fun from common and annoying things. A day in my fantasy school would be more than just a regular day at school. Classes would start at about nine o’clock. Children would only go to classes that they enjoy most and that they need for further education. We would have five lessons every day. On Wednesdays we would discuss new ideas and possible problems. We would do homework, but not lots of it, so that we could have enough time for learning, resting and playing. The school would be on three floors. The first floor would be for children from first to fourth grade. The second would be for children from fifth to eighth grade. The third would be for teachers. There would be a huge courtyard with benches and exercise equipment. As for meals, we would have breakfast at half past nine and we would eat something light. We could have some candies or fruit for snacks later. I’d like to spend at least one day like this. I think school would be more fun and children would enjoy spending their time in it. Anđela Milutinović VII3 OŠ „Branko Radičević“ Negotin Pohvala
Уранак
Робот- ново наставно средство у нашој школи!
Приликом пријема робота организована је обука за наставнике и објашњена су основна правила везана за такмичења која ће се одржавати. Посебну захвалност дугујемо компанији Elixir Group чијом су донацијом набавњена поменута наставна средства и њима снабдевено осам основних школа у Неготину и непосредном окружењу.
Уранак
креативности и лакшег решавања проблема. Кућидок учите, радите домаће задатке или покушавате да решите математичке и друге проблеме, слушајте музику и то Џез (Jazz) иликласичну. Тихо, у позадини, никако превише гласно. Џез музику и многа класична дела лако можете наћи на интернету(youtube.com). Снови и на јави Текстови песама често одражавају наше снове. Сањајте и када сте будни. Јер, то о чему сањамо док смо будни, то је оно што нас мотивише и води кроз живот. Неко сања о томе да постане лекар, глумац или чувар животиња у зоолошком врту. Сањајте о томе шта желите да постанете кад порастете јер ће вам то помоћи да сваког јутра изнова устанете из кревета и прионете на посао како бисте остварили своје снове. Рајковић Ивица
Инес Лепојевић, V1
Песма, снови и школа. Музика и песма могу бити одличан пријатељ свима онима који уче и онима који подучавају. Када сте лоше воље, ујутро, за време школе или након часова, музика ће сигурно помоћи. Пустите неку од својих омиљених песама и уз њу играјте и певајте као да сте на концерту. То ће поправити ваше расположење и бићете далеко бољи ученик, наставник и друг. Сви волимо кад смо окружени веселим људима. У добром расположењу све је лакше, лепше и сви проблеми су решиви и мањи. Музика и учење Музика је одличан алат који има невероватне моћи. Три научникаиз Индије (Геетханјали, Адаларасу и Рајсекаран) су 2012. године дошли до сазнања да одређене врсте музике активирају и стимулишу менталне функције мозга које онда воде до бољег памћења, стимулисања
Марија Стопа, VIII
Песма, снови и школа
Андреја Марјовић, VIII3
Свет се данас не може замислити без рачунара, те малене направе коју често можемо видети у рукама деце за време школског одмора. Међутим, поставља се се питање – колико деца заиста знају како ради рачунар? Експанзија информационих технологија и њихова примена у свим друштвеним делатностима условљава потребу да се деца још од најранијих узраста обучавају за њихово коришћење. На овај начин се деца припремају како за разумевање сложенијих појмова са којима ће се сретати у даљем току школовања, тако и за препознавање своје личне професионалне оријентације. Ове године ОШ “Бранко Радичевић” у Неготину учествовала је на конкурсу у оквиру акције КОДиграње у оквиру програма фонда Б92 - Битка за знање. Реч је о акцији која за циљ има да код основаца подстакне алгоритамски начин размишљања и омогући едукацију из области програмирања и роботике. Наша школа је учешћем на овом конкурсу добила пет mBot робота – наставног средства које ће се користити за обуку наших ученика и потстицати их да кроз игру, на аутентичан и креативан начин решавају проблеме из ових области. Још једна битна карактеристика оваквог приступа настави је стимулација ученика за рад у тиму.
strana 17
☺
♫
♪ ♫
♪
Питалице Питали смо наше најмлађе ђаке Професионални рвач, јахачица, учитељица, ветеринар и полицајац, најбољи кошаркаш у НБА лиги, да будем јутјубер су само неки од занимљивих одговра које су дали Дарија, Теа, Лена, Васа, Владимир, два Михајла, Никола и Сара. Док је Ања изразила жељу да буде и принцеза и полицајац. Место за живот из снова је за неке у облику сладоледа док је за неке друге кућа са животињама које се претварају да су људи, а ви видите где припадате -Психолог пише на папирима и лечи људе од психопата. - Сан који желим да остварим кад порастем јесте да будем жив заувек. Чиме се бави директор школе? - Он брани школу. -Он гледа децу која јуре. -Он је главни. -Директор ради исто што и учитељица. - Даје доброј деци дипломе. Захваљујемо се нашој деци на занимљивим и инспиративним одговорима.
☺
СНОВИ ЧЕТВРТАКА Милијана Ђорђевић: Желим да упознам нове пријатеље и нове људе! Да идем свуда по свету и радујем се успеху! Да бих остварила свој циљ потребно је много труда и самопоуздања. Морам да верујем у себе! Милијана Вучинић сања о великој кући и огромном травњаку где се игра са својим псом. Урош Костић каже: ,,Све се може, кад се хоће“ и верује да ће једнога дана бити познати кошаркаш. Сара Владовић сања да буде кројачица. За сада креира одећу за лутке. Вук Мицић жели да ухвати највећу рибу коју би дао кувару да направи гозбу, а не би се љутио и да пронађе дијамант. Анђелија Анђелковић: ,,Новац није услов за срећу, а здравље и мир јесу“. Илија Сиротовић би желео да људи живе у миру и да све неспоразуме решавају речима, а не оружјем. Милош Мицић: ,,Знам да много тога није могуће, али, ако верујемо у своје снове и следимо своје срце, можемо да будемо шта год пожелимо. Ја бих желео да будем научник“.
Анђела Величковић Киселић, V
Перица: „ Тата, имам за домаћи задатак да нађем заједнички именилац за 2/3 и 5/7“. Отац: „Интересантно. У моје време, пре 30 година, и ми смо тражили исто. Зар од онда није пронађен?“ Учитељица: ,,Ако ти данас дам два папагаја, а сутра три, колико ћеш имати укупно папагаја?“ Перица: ,,Шест“. Учитељица: ,,Како шест?“ Перица: ,,Па, ја већ имам једног папагаја код куће“. Једна дама на питање колико јој је година, одговорила је: ,,Кад сам се удала, мој муж је имао 35 година, а ја 20. Он сада има 70 година, значи, мени је 40“. Јелена је јуче поподне купила неке дечије играчке за свог четворогодишњег сина Јована и то је платила 1000 динара, а онда је сутрадан купила те исте играчке и још неке друге, и није платила ништа. Како је то могуће? (Првог дана Јелена је купила играчке, а другог дана их скупљала). Сви близанци у Нигерији, и девојчице и дечаци, добијају иста имена. Прворођени близанац зове се Таиво, а другорођени Кехинде. Замисли да се и у Србији донесе овакав закон?! Како би се звали наши близанци? а) Мара и Сава; б) Гага и Аца; ц) Сима и Тања; д) Саша и Вања.
Бојана Данковић, III1
ШАЉИВА СТРАНА
Марија Рајић, V3
страна 18
Лука Мировић, V2
Уранак
НЕОСТВАРЕНИ СНОВИ И ОМИЉЕНЕ ПЕСМЕ НАСТАВНИКА 8. Милијана Ђурић Омиљена песма: “ Don’t worry, be happy” Неостварени сан: Да посети Њујорк. 9. Сузана Стојковић Омиљена песма: Све песме Дина Мерлина Неостварени сан: Да обиђе цео свет. 10. Марија Думитрашковић Омиљена песма: “Do you love me?” Неостварени сан: Да постане певачица. 11. Милош Јотић Омиљена песма: “Жеље, честитке и поздрави” Неостварени сан: Да посети Свету гору и Јерусалим. 12. Предраг Перицић Омиљена песма: “Жал” од Шабана Шаулића Неостварени сан: Нема неостварених снова. 13. Слађана Карановић Омиљена песма: Било која песма од “Индекса” или “Бијелог дугмета” Неостварени сан: Да постане глумица. 14. Ема Милошевић Анђелић Омиљена песма: Сва музика од које се најежим, расплачем или развеселим. Неостварени сан: Да обиђе цео свет.
15. Зоран Радојчић Омиљена песма: “Ти живиш у облацима мала” Неостварени сан: Да постане машиновођа. 16. Љубиша Благојевић Омиљена песма: “Наши дани” Неостварени сан: Да постане капетан Беле лађе. 17. Бојан Мариновић Омиљена песма: “Nothing else matters” Неостварени сан: Нема неостварених снова. 18. Психолог школе Омиљена песма: “Gimme Shelter” Неостварени сан: Да живи на бар 5 континената. 19. Јелена Тодоровић Омиљена песма: “Ламент над Београдом” Неостварени сан: Да постане дрво . 20. Секретар школе Омиљена песма: Peter Green - Slabo day Неостварени сан: Да пропутује свет чопером. Марина Лаудановић, V
1.Директор школе Омиљена песма: “Растао сам поред Дунава” Неостварени сан: Да постане капетан „Беле лађе“. 2. Владица Булатовић Омиљена песма: Све песме “ Бијелог дугмета” Неостварени сан: Да се професионално бави кулинарством. 3.Ђорђе Медић Омиљена песма: “Сирома’ сам ал волим да живим” Неостварени сан: Да постане премијер. 4. Драгиња Трнкић Омиљена песма: “CE LA VIE” Неостварени сан: Нема неостварени сан. 5. Ана Манић Омиљена песма: “Свет је леп када сањамо”. Неостварени сан: Да заврши медицину и постане докторка. 6.Весна Првуловић Омиљена песма: “Didn’t know I was looking for love” Неостварени сан: Да обиђе цео свет. 7. Биљана Андонов Омиљена песма: “Ој, девојче Пироћанче” Неостварени сан: Да постане професионални пливач.
Цртеж: Михајло Митровић, VIII3
Уранак
Марија Радосављевић, VII3
Кожа човека најдебља је на табанима и петама, а најтања на очним капцима. Парадајз је воће, а лубеница поврће. Маслац од кикирикија се може претворити у дијамант. Постоји 7000 различитих врста јабука. Једна јабука на дан смањује могућност можданог удара. Велика бела ајкула има 300 зуба. Током године сваки човек у просеку пређе 6,5 км намештајући и размештајући постељу за спавање. Лоптица за стони тенис може да достигне брзину и до 105,6 км/ч. Пехар који се додељује победнику Вимблдона није од злата како многи мисле, у питању је сребрни пехар који је само позлаћен. Фудбалска утакмица између панамских фудбалских друголигаша Крикија и Таура одиграна 2010.године прекинута је након што је рој афричких пчела убица напао играче и гледаоце.
Анђела Милутиновић, VII3
Ако нисте знали...
strana 19
ЗАНИМЉИВОСТИ
И једна олимпијска занимљивост...
Сара Владовић, IV2
Олимпијска химна се свира сваки пут током дизања олимпијске заставе. Химну је компоновао Грк Спиридон Самарас уз речи грчког песника Костиса Паламаса. Химна је први пут изведена током церемоније отварања првих игара у Атини 1896. године, али све до 1958. године није постала и званична химна МОК-а.
Кристина Лазаревић, VI1
„Олимпијска застава има белу позадину са пет испреплетаних кругова (плави, жути, црни, зелени и црвени) на средини. Овај дизајн има симболично значење: кругови представљају пет континената уједињених Олимпизмом и то су боје које се појављују на свим заставама данашњег доба.“ Пјер де Кубертен, оснивач модерних Олимпијских игара
Ур
Биљана едници: А Весна П ндонов рвулови ћ Милош Јотић
страна 20
ци:
Сарадни
укић Драган Ђ агојевић Бл Љубиша зић Ла Виолета овић јк а Ивица Р доровић о Т Јелена ић лованов је Иван Ми винарске секци о Н и в о Члан
па: Штам Ц” Неготин А Н Е В Р ка “П Графи
Андрија Ђурковић, II1
Анђела Стојановић, II1
Бранко Радичевић на крштењу добио је име Алексије, па су га тако у детињству и раној младости звали. Себи је дао име Бранко тек када је стигао у Беч, а за основу је узео грчко име Александрос, што значи ,,онај који брани људе“.
Поема ,,Ђачки растанак“ није увек носила овај наслов. Све до почетка штампања Бранкове књиге, звала се ,,Опроштај“. Тек тада јој је Бранко дао оно право име, које је до данас остало симбол, не само у нашој поезији, већ и у ђачком животу читавих генерација.
Уранак