Uobičajeni problemi u čitanju
XI
San joj je oduvek bio da postane lektor, u čemu je na kraju i uspela. Međutim, šest meseci nakon stoje počela da radi, počela je da očajava jer je, da bi postigla ritam koji je posao zahtevao, čitanju materijala posvećivala ne samo puno radno vreme, već i veći deo noći. Kao i kod skandinavske devojke, njena početna brzina čitanja bila je 100 reci u minuti, a razumevanje je bilo veoma loše. Tokom trajanja kursa, nije otkrivala svoju „tajnu". Na konačnom testu, njena brzina taj
iznosila je 700 reci u minuti, a razumevanje je bilo dobro. Čim je izračunala svoju konačnu brzinu, ustalaje i ispričala svoju priču. Svako bi očekivao da bude uznemirena, ali ona se tresla od glave do pete. Objasnila je daje ceo svoj život osećala stid zbog svoje nesposob nosti i neznanja, i da je iznenada sve to nestalo, i da bi želela to da proslavi. Istovremeno, međutim, osećala je i skoro nekontrolisan bes zbog protraćenih godina i poniženja, i iznenadnog saznanja da ju je etiketa disleksije zlostavljala i držala u mentalnom zatvoru. A sve to je bilo nepotrebno. Najsrećniji deo njene priče je u tome da se vratila svom poslu i da je bila sposobna da svoje dnevne obaveze završi za vreme kraće od normalnog radnog vremena. Treća i poslednja priča tiče se Kim, izvršnog direktora Medicinskog odbora Univerziteta u Teksasu. Dok je pohađala kurs o mapama uma i brzom čitanju koji je vodila Vanda Nort, Kim je na samom početku objasnila da pati od teškog oblika disleksije i da verovatno neće biti u stanju da savlada veći deo materijala sa kursa. Njena početna brzina čitanja iznosila je 120 reci u minuti, a razumevanje je bilo veoma loše. Ipak, Kirnje bila uporna i veoma uspešna, dosegnuvši veoma dobrih 750 reci u minuti i odlično razumevanje na kraju drugog dana kursa. Kurs je takođe obuhvatao i deo o veštinama izlaganja, i od svakog polaznika se očekivalo da, na završnoj ceremoniji, održi kratku prezen taciju. Kirnje napustila prostoriju kako bi se pripremila za prezentaciju. Nakon nekoliko minuta vratila se prekrivena papirima zalepljenim svud po sebi na kojima je pisalo: „glupača", „sporać", „tantos", ,,bezvredna", „disleksična", „gubitnik" i „idiot". Koristeći usporenu mi miku, polako je skidala jedan po jedan natpis sa sebe, cepala ga praveći 138
Treći segment: Super-koncentracija i razumevanje