West Balkan Environmental Core Set of Indicators, 2012 - Serbian

ЗАПАДНИ БАЛКАН

ОСНОВНИ СЕТ ИНДИКАТОРА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ 2012

Ово је публикација Зои мреже за животну средину, произведена у блиској сарадњи с Европском агенцијом за животну средину и партнерима. © Zoï Environment Network 2012 Умножавање је дозвољено под условом да се наведе извор, осим где је другачије наведено.

ISBN: 978-2-940490-01-1 Штампа: УМЕТНИК, Марка Орешковића 28, Београд – Звездара

Изјава о ограничењу одговорности: Овај извештај је припремљен уз финансијску помоћ Европске комисије, у оквиру пројекта „Припреме за учешће држава кандидата и потенцијалних кандидата у агенцијама Заједнице: Пројекат учешћа земаља Западног Балкана у раду Европске агенције за животну средину у периоду 2009-2011“. Мишљења изражена у овом документу су мишљења консултанта и не представљају званични став Европске комисије. У овој публикацији назив Косово* се односи на територију установљену Резолуцијом 1244/99 Савета безбедности Уједињених нација. Упамтите да је… ‘…циљ EEA да подржи развој и помогне значајном и мерљивом унапређењу животне средине Европе кроз пружање благовремених, циљаних, релевантних и поузданих информација креаторима политика и широј јавности.’ Изјава о мисији на полеђини посетница Европске агенције за животну средину

2

Основни сет индикатора животне средине Западног Балкана

Текст Алекс Кирби Уреднички тим Јасмина Богдановић Александра Шиљић Мапе и графикони Емануел Бурне Јан Демон Јасмина Богдановић Александра Шиљић Фотографија Немања Шиљић Ројтерс Лектура Питер Сондерс Стела Брицолакис

(под уговором са Стокхолмским институтом за животну средину)

Насловна страна и прелом Каролин Даниел Оригинална идеја Светлана Гјоргјева (Македонија)

С енглеског превела Слободанка Тица

Сарадници

Гордон Макинес • Европска агенција за животну средину Милан Хренко • Европска агенција за животну средину Виолета Филипич • Агенција за животну средину Аустрије Тони Зампарути • Консултантска кућа Milieu Ото Симонет • Зои мрежа за животну средину

Албанија

Етљева Цанај • Агенција за животну средину и шумарство Нарин Панарити • национални стручњак

Босна и Херцеговина

Шевала Корајчевић • Агенција за статистику Мехмед Церо • Министарство животне средине и туризма Горан Крстовић • Министарство животне средине и туризма

Хрватска

Рене Вукелић • Агенција за заштиту животне средине Мира Зовко • Агенција за заштиту животне средине Далиа Мејашки • Агенција за заштиту животне средине

Македонија

Светлана Гјоргјева • Центар за информисање о животној средини, Министарство животне средине и просторног планирања Катерина Николовска • Центар за информисање о животној средини, Министарство животне средине и просторног планирања Драган Гјоргјев • Институт за јавно здравље

Косово*

Рифат Морина • Агенција за заштиту животне средине Иљириана Орана • Агенција за заштиту животне средине Ризах Хајдари • Агенција за заштиту животне средине Африм Бериша • Агенција за заштиту животне средине Сабит Рестељица • Агенција за заштиту животне средине

Црна Гора

Драган Асановић • Агенција за заштиту животне средине Владан Божовић • Агенција за заштиту животне средине Лидија Шћепановић • Агенција за заштиту животне средине

Србија

Дејан Лекић • Агенција за заштиту животне средине Елизабета Радуловић • Агенција за заштиту животне средине Маја Крунић-Лазић • Агенција за заштиту животне средине Небојша Реџић • Агенција за заштиту животне средине

3

ПРЕДГОВОР Гордон Макинес и Ото Симонет

Племенити задатак сакупљања података и индикатора (показатеља) ради приказивања стања и трендова у области животне средине једне земље, града или региона обично се не сматра нарочито „секси“ послом – вероватно врло мало деце сања о томе да се једног дана баве информацијама о животној средини. Али опет, ако зароните дубље у материју, можете осетити узбуђење – посебно када радите у пограничним европским регионима. На пример, алармантан пад удела обновљиве енергије у потрошњи примарне енергије у целом региону у последњих 10 до 15 година или још увек веома мали проценат становништва повезаног на систем пречишћавања отпадних вода (ПОВ) разлози су због којих политичари и администрација, а и грађани, ноћу не би требало мирно да спавају. Представљањем голих чињеница, ма колико сувопарне биле, могли бисмо да покренемо промене. Стога би тај досадни задатак сакупљања података и индикатора на крају могао да се покаже као користан за широк спектар корисника. Иза ове кратке књижице стоји импресиван процес промена на Западном Балкану: државни органи, грађанско друштво и приватни сектор редовно сакупљају и сабирају податке. Информације се преносе онима који желе да знају какво је стање животне средине да би могли да врше поређења са задатим циљевима и доњим границама и предузимају неопходне мере. Преко стотину професионалаца из региона допринело је овој јединственој компилацији података и индикатора и помогло да се створе неопходни темељи демократије у региону, који корак по корак постаје саставни део Европе.

4

Основни сет индикатора животне средине Западног Балкана

Аутор: Марко Сомборац Објављено у Блицу: http://www.blic.rs/Strip/1130/Marko-Somborac

5

Хрватска Укупна територија (км2) ..............87 661 Укупан бр. становника (милион) .....4,43 Просечна плата (EUR) ....................721 Валута.............................................HRK БДП по гл. ст. (конст. USD из 2000.) 6 387 Бр. корисника Интернета (на 100 становника) ...........................50 Почетак сарадње с EEA ...............2001 На путу ка ЕУ ... Држава кандидат од 2004, приступање предвиђено за 1. јул 2013.

Босна и Херцеговинa Укупна територија (км2) ..............51 209 Укупан бр. становника (милион) .....3,84 Просечна плата (EUR) .....................408 Валута .............................................BAM БДП по гл. ст. (конст. USD из 2000.).2 158 Бр. корисника Интернета (на 100 становника) ...........................38 Почетак сарадње с EEA ...............1997 На путу ка ЕУ... Потенцијална држава кандидат.

Црна Гора Укупна територија (км2) ................13 812 Укупан бр. становника (милион).......0,62 Просечна плата (EUR) .....................477 Валута...............................................EUR БДП по гл. ст. (конст. USD из 2000.) 2 195 Бр. корисника Интернета (на 100 становника) ...........................44 Почетак сарадње с EEA .................20043 На путу ка ЕУ ... Држава кандидат од 2010. Србија и Црна Гора заједно; одвојено од 2007.

3

Албанија Укупна територија (км2) ............... 28 748 Укупан бр. становника (милион) .......3,19 Просечна плата (EUR) ......................241 Валута................................................ALL БДП по гл. ст. (конст. USD из 2000.) 1 879 Бр. корисника Интернета (на 100 становника) .............................41 Почетак сарадње с EEA .................1997 На путу ка ЕУ... Потенцијална држава кандидат.

6

Пажња: Сви наведени подаци су из 2009. године.

2

у складу с Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН (1999)

Основни сет индикатора животне средине Западног Балкана

Србија Укупна територија (км ) .................77 474 Укупан бр. становника (милион) .......7,32 Просечна плата (EUR) .......................336 Валута ..............................................RSD БДП по гл. ст. (конст. USD из 2000.) .1 228 Бр. корисника Интернета (на 100 људи) ......................................56 Почетак сарадње с ЕЕА .................20043 На путу ка ЕУ... Држава кандидат од 2012.

2

3

Србија и Црна Гора заједно; одвојено од 2007.

САДРЖАЈ УВОД

8

ИНДИКАТОРИ

13

ОРГАНИЗАЦИЈЕ И СТРУЧНИ САРАДНИЦИ

РЕФЕРЕНЦЕ

40 42

Косово2 Укупна територија (км2) ...............10 908 Укупан бр. становника (милион) .....1,81 Просечна плата (EUR) ......................165 Валута...............................................EUR БДП по гл. ст. (конст. USD из 2000.) 1 789 Бр. корисника Интернета (на 100 људи) ......................................21 Почетак сарадње с EEA .................2010

“Даје ти осећај 1 да знаш.” Дежан Ле Кик 1

oсећај, енг. sense (SENSE = пројекат ЕЕА))

Македонија Укупна територија (км2) .............. 25 713 Укупан бр. становника (милион) ......2,05 Просечна плата (EUR) ......................333 Валута...............................................MKD БДП по гл. ст. (конст. USD из 2000.) 2 143 Бр. корисника Интернета (на 100 становника) ............................51 Почетак сарадње с EEA .................1997 На путу ка ЕУ… Држава кандидат од 2005.

Извори: Институт за статистику Албанијe; Агенција за статистику Боснe и Херцеговинe; Државни завод за статистику Републике Хрватскe; Државни завод за статистику Републике Македоније; Агенција за статистику Косова2; Завод за статистику Црнe Горe; Завод за статистику Републике Србијe; База података Светске банке; Светски индикатори развоја, Светска банка; Internet World Stats; ГД за проширење, Европска комисија, 2011.

7

УВОД Не постоји лак начин да се представи публикација о индикаторима. Једноставни на први поглед, сложени и крхки у суштини – тако би се могли описати индикатори. Индикатор животне средине може се упоредити с кључем који откључава врата бољег разумевања кроз мерење и јасну презентацију. Индикатори животне средине у Европској унији (ЕУ) обично се организују на основу добро утемељеног система оцене Европске агенције за животну средину (EEА):

Покретачке силе – Притисци – Стање – Утицај – Реакције или просто ППСУР оквир. Он „описује стање животне средине, њен утицај на људе, екосистеме и материјале, притиске на животну средину, покретачке силе и реакције које управљају тим системом“1. Индикатори EEА су, међу многим другима, одабрани и дефинисани у односу на политичке документе ЕУ, са циљем праћења напретка европских политика. ЕЕА је припремила одређени број основних индикатора – укупно 37 – који чине Основни сет индикатора којима се мери напредак у приоритетним областима политика и олакшава успостављање стандарда једне земље. Овај сет индикатора такође се користи као кључни елемент Заједничког информативног система о животној средини (SEIS).

TПроцес сакупљања података и оцењивања индикатора чини наизглед бескрајан свет бројки, слика, мапа и графикона којим морају да управљају они који иза тих података стоје. Као што је локална пијаца пуна деликатесних производа, обиља боја и мрежа снабдевања, људи којима је поверен рад на индикаторима треба да буду у стању да „скувају“ вишедимензионалне индикаторе помоћу добро утврђених података и протока информација које обезбеди персонализованија верзија Мреже за информисање и посматрање животне средине (EIONET).

1

8

2

Која је ваша боја?

Сирово насупрот куваном и изнето на шведски сто

У ствари, треба да почнемо тако што ћемо одредити приориретну тему или сектор. Без обзира на то да ли је сивом бојом означена загађеност ваздуха, наранџастом климатске промене, љубичастом енергетика или плавом воде, теме и сектори су предодређени националним или интернационалним приоритетима. То је онај лакши део. Оно што је тешко је тражење, прегледање и анализа података. Такође, можете се запитати у чему је разлика између сировог податка и индикатора – заправо, нема јасне границе. Док се сирови подаци изражавају као чисте бројке, индикатор „открива, пружа доказе и његов значај се простире изван онога што је заправо измерено на појаву од већег интереса“2.

Физичко-хемијске карактеристике индикатора Пошто сте одабрали једну или више боја и обезбедили одговарајуће сирове састојке за кување, требало би да будете у стању да припремите врло добар индикатор.

Извор: BАLKАN CАRTООN-GАLLERY (http://www.dоnikа.cоm/cаrtооn.html)

EEА, 2011. Служба за терминологију и откривање животне средине (ETDS) EEА, 2005. Основни сет индикатора EEА – Водич

Основни сет индикатора животне средине Западног Балкана

Добар индикатор3: • • • • •

је релевантан за одређено питање; може се изразити као „испод“ или „изнад“ циља; је упоредив на међународном нивоу; се заснива на доступним или исплативим подацима; је лак за преношење и разумевање.

Срећом, ми већ имамо 37 индикатора ЕЕА који покривају 10 различитих тема и сектора, појашњавају приоритете ЕУ, компатибилни су с другим земљама или чак регионима, и релевантни за политику заштите животне средине. Али да бисте дали значење целокупном свом раду (и раду многих других), мораћете да прођете кроз следећих пет корака.

Коло среће се окреће… Пет практичних корака за формирање једног индикатора животне средине: Корак I Одаберите приоритет политике Одаберите списак индикатора Користите препознатљиву методологију и дефиниције скупа података Истовремено дефинишите одговарајуће скупове података и протоке података на националном нивоу Корак II Организујте податке на логичан начин Постарајте се да елементи буду тачни Извршите прорачуне Проверите прорачуне Направите графикон Корак III Извршите брзу критичку проверу евентуалних необјашњених варијација (нагле падове или порасте за једну или више година) Упоредите податке с другим земљама/ регионима Спроведите процес верификације података

3

Корак IV Анализирајте текућу националну праксу (главно оцењивање) Анализирајте текуће национално законодавство (контекст политике) Потражите ма какве наговештаје будућих трендова (нпр. сценарије или нацрте закона) Корак V Пренесите своје резултате (другим институцијама, без обзира на обавезе у вези с извештавањем) Објавите своје резултате (нпр. извештај о стању животне средине) Упоредите резултате с циљевима политике Ажурирајте и пратите резултате током времена.

После забаве Можда ћете осећати мамурлук (типично), олакшање (не тако типично), вртоглавицу (ретко), бићете више код куће (деца ће можда опет почети да вам се обраћају), или ћете чак бити срећни што је ваш извештај, оцена или резултат угледао светлост дана... али задржите мало енергије за наредне године, када ћете поновити процес. ОК, можда не баш од почетка – имаћете отворен ланац снабдевања подацима, имаћете спремну еxcel табелу и нацрт контекста политике и, што је најважније, имаћете претходно искуство за појасом. Следећи пут, лепо и опуштено попијте кафу са својим снабдевачем података, сакупите податке, убаците их у еxcel табелу, видите да ли се слажу с другим подацима, проверите прорачуне, додајте још једну временску одредницу свом графикону, и потражите најновије вести на дату тему у вези са новим праксама и планираним законодавством. Можда ћете се чак изненадити што се ствари брзо одвијају (или не одвијају уопште). Ако вам један или више података или индикатора чудно изгледају, вратите се корак уназад и консултујте оригинални извор. И, срећно! Запамтите да нисте сами. Преко стотину људи ради на индикаторима за Западни Балкан.

GRIDA/Arendal, 1998. Cookbook for State of the Environment Reporting on the Internet.

9

ПРОЦЕС САРАДЊЕ СА ЗАПАДНИМ БАЛКАНОМ СТАТИСТИЧКИ ПОДАЦИ •

Сарадња EEА са земљама Западног Балкана почела је још 1997. године у Албанији, Босни и Херцеговини, Македонији, а тек 2010. на Косову*, док су се у међувремену прикључиле све остале земље Западног Балкана с перспективом интеграције у ЕУ.

•

IPA пројекат је наследник PHARE, CARDS и EuropAid програма подршке активности земаља и унапређења њихових резултата.

PHARE (Пољска и Мађарска: Програм помоћи за економско реструктурирање ових држава) је настао 1989. године као један од претприступних инструмената за помоћ земљама које су поднеле захтев за чланство у ЕУ; проширен је да укључи земље Западног Балакана и трајао до 2000. године, када га је заменио…

CARDS (Програм помоћи Заједнице за обнову, развој и стабилизацију), настао 2000. године као један од главних финансијских инструмената Процеса стабилизације и приступања ЕУ за земље Западног Балкана, у износу од 5,13 милијарди евра, трајао до 2006. године, када га је заменио…

IPA (Инструмент за претприступну помоћ), који покрива и земље кандидате и земље потенцијалне кандидате.

•

Укупни резултати земаља Западног Балкана су се поправили када је реч о испуњавању обавеза извештавања Европске агенције за животну средину. Године 2009/2010, резултати земаља су се кретали између 6% и 78%. Годину дана касније, ове бројке су скочиле на 44% и 92%, с Хрватском на 11. месту од 39 EIONET земаља које је координисала ЕЕА.

•

Крајњи циљ ЕЕА је да у потпуности укључи земље Западног Балкана у редовне оцењивачке извештаје, да развије редован систем извештавања о индикаторима (посебно, о Основном сету индикатора ЕЕА) и да помогне развој капацитета и стварање контаката и веза. Један од многих информативних система о животној средини које ће Google претрага приказати је SEIS. Европска комисија је 2008. године промовисала SEIS као систем „унапређења сакупљања, размене и коришћења података о животној средини широм Европе“ и тренутно се развија у оквиру различитих група земаља (земље чланица EEA, земље Западног Балкана, источни суседи и Русија, јужни суседи и централна Азија).

Да ли сте знали?

Процес утврђивања индикатора за земље Западног Балкана (од 2004. и још увек траје) обухвата: 7 година, 6 пројеката, 5 регионалних радионица и 4 групе посета земљама, а за резултат има скок од 0 до 25 основних индикатора који су региону на располагању.

10

Основни сет индикатора животне средине Западног Балкана

УПУТСТВО ЗА УПОТРЕБУ ПУБЛИКАЦИЈЕ Ради свеобухватног прегледа и разумевања садржаја ове публикације, следећи елементи треба читаоцу да послуже као водич: •

Свака тема/сваки сектор има своју боју: боје су додељене на логичан начин: на пример, сектор пољопривреде и тема биодиверзитета означени су светло зеленом односно тамно зеленом бојом, тема климатских промена је наранџаста, док је тема воде плава.

•

Пошто свих седам партнера има одвојене токове података ка ЕЕА, различите боје се примењују за сваку појединачну земљу кроз целу публикацију, чиме је дат једноставан и јасан преглед расположивих података (види пример мапе у наставку).

•

У већини приказа индикатора на две стране, наћи ћете мапу земаља Западног Балкана. Ту већ на први поглед можете да видите које земље су обухваћене представљеним индикатором, а које нису (обухваћене земље су адекватно обојене). Дефинисање Европске уније: EY-10: Чешка Република, Пољска, Словачка, Словенија, Летонија, Литванија, Естонија, Кипар и Малта EY-12: ЕУ-10 + Бугарска и Румунија EY-15: Аустрија, Белгија, Данска, Финска, Француска, Немачка, Грчка, Ирска, Италија, Луксембург, Холандија, Португал, Шпанија, Шведска, Уједињено Краљевство EY-27 = ЕУ-12 + ЕУ-15

ХРВАТСКА БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА СРБИЈА у складу с Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН (1999) 1

КОСОВО1

ЦРНА ГОРА АЛБАНИЈА МАКЕДОНИЈА

•

Пасуси на левој страни објашњавају намену сваког индикатора, анализирају трендове и дају кратак водич за спровођење политике на регионалном и нивоу ЕУ. На крају ћете видети питање „Да ли сте знали?“ и одговор који ће вас можда изненадити. По потреби су укључене дефиниције неких термина специфичних за одређени индикатор.

•

Да би сте лакше створили слику о тренутној ситуацији или промене током година, мапе и графикони по потреби обухватају и поређење на националном (по држави), регионалном (регион Западног Балкана), европском, па и глобалном нивоу.

11

РОЈТЕРС / Хазир Река Дрвеће на Шар-планини, на југоистоку Косова*, виђено у јесен. 24. октобар 2010.

Основни сет индикатора животне средине Западног Балкана

ИНДИКАТОРИ

Пољопривреда Подручја под органском пољопривредом

Биодиверзитет Заштићене области

Климатске промене Потрошња супстанци које оштећују озонски омотач

Енергетика Потрошња финалне енергије по секторима Укупни енергетски интензитет Потрошња примарне енергије по енергентима Потрошња примарне енергије из обновљивих извора

Саобраћај Потражња за путничким саобраћајем Потражња за теретним саобраћајем

Отпад Настајање комуналног отпада

Водa Употреба слатководних ресурса Пречишћавање комуналних отпадних вода

13

Пољопривреда

Подручја под органском пољопривредом Намена

Упоредни трендови у органској

Идентификација трендова ка еколошки одрживијим праксама у пољопривредној производњи.

пољопривреди

Трендови

5

Удео органске производње у укупној пољопривредној производњи Западног Балкана је врло низак, али расте. Године 2009. износио је око 0,3%; крајем деведесетих година прошлог века у Европској унији 10 био је 0,5%. У Албанији је било највише органских фарми, скоро 2%, затим у Хрватској ‒ 0,6%. У Босни и Херцеговини и Србији било их је најмање. Националне политике о органској пољопривреди су слабе, али скоро свуда (осим у Босни и Херцеговини) органска пољопривреда је у порасту.

Спровођење политике

ЕУ сматра да органска пољопривреда доприноси високом нивоу биодиверзитета и очувању врста и природних станишта. Европска комисија је 2004. године објавила „Европски акциони план за органску храну и пољопривредну производњу“, којим је промовисала ову праксу, мада без постављања конкретних циљева за државе чланице. Албанија, Хрватска и Македонија желе да повећају удео области покривене органском пољопривредом, тако да у Албанији износи 5% до 2013, Македонији бар 5% до 2011. и Хрватској бар 10% (укључујући пашњаке и шуме) до 2010. године.

Да ли сте знали?

Прелазак с конвенционалне на органску производњу није ни лак ни брз – у просеку је потребно пет година да се тај процес заврши.

14

Удео искоришћеног пољопривредног подручја 4,7 %

4

ЕВРОПСКА УНИЈА 27

3 2 1

ЗЕМЉЕ ЗАПАДНОГ БАЛКАНА 0,3 %

0 2006

2007

2008

2009

Извори: Евростат, EEА, 2011.

Број органских фарми 900

817

ХРВАТСКА

800

700 МАКЕДОНИЈА 600 500 400

327

300 200 100 0

2006

2007

2008

2009

Извори: Завод за статистику Републике Хрватске, Министарство пољопривреде, рибарства и руралног развоја Републике Хрватске; Државни завод за статистику, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Македоније, 2011.

Основни сет индикатора животне средине Западног Балкана

Органска пољопривреда у одабраним земљама Европске уније 10 и Балкана Удео пољопривредног подручја и еволуција Подручја под органском пољопривредом 2009 2006

ЕСТОНИЈА БАЛТИЧКО МОРЕ

Квадратни километри 3 000

ЛЕТОНИЈА ЛИТВАНИЈА

2 000

ПОЉСКА

ЧЕШКА РЕПУБЛИКА

1 000

СЛОВАЧКА

500

МАЂАРСКА СЛОВЕНИЈА

50 РУМУНИЈА

ХРВАТСКА

СРБИЈА

БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА

БУГАРСКА АЛБАНИЈА

Удео искоришћене пољопривредне области Преко 5% Од 1 до 5% Испод 1%

МАКЕДОНИЈА КИПАР

ЗЕМЉЕ ЗАПАДНОГ БАЛКАНА Извори: Министарство пољопривреде, хране и заштите потрошача, Удружење органских произвођача, Удружење BioAdria, ревија „Мониторинг“ из Албаније; Агенција за статистику Босне и Херцеговине; Завод за статистику Републике Хрватске, Министарство пољопривреде, рибарства и руралног развоја Републике Хрватске; Државни завод за статистику, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Македоније; Организација за контролу органске производње, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, Завод за статистику Републике Србије; Евростат, 2011. СРЕДОЗЕМНО

МОРЕ

15

Биодиверзитет

Заштићене области Намена

Заштићена подручја Западног Балкана

Мерење нивоа очувања и/или обнављања компоненти биодиверзитета.

Временска линија очувања

Трендови

У региону Западног Балкана је од осамдесетих година прошлог века порасла укупна површина под заштитом државе, па је 2009. износила преко 20 000 км2, 7% површине региона. Проценат заштите варира, од 13% у Албанији до нешто преко 1% у Босни и Херцеговини. Албанија, Косово* и Македонија су у своје законодавство уградиле категоризацију Међународне уније за очување природе и природних ресурса.

Спровођење политике

Директива о птицама (Директива 2009/147/ЕЗ Европског парламента и Савета од 30. новембра 2009. о очувању дивљих птица) и Директива о стаништима (Директива Савета 92/43/EEЗ од 21. маја 1992. о очувању природних станишта и дивље флоре и фауне) чине основу законодавства ЕУ о очувању природе. Оне позивају на очување биљних и животињских врста и станишта и одређивање заштићених подручја. Земље Западног Балкана су се обавезале на очување природе кроз низ паневропских и међународних конвенција (посебно кроз Конвенцију о биолошком диверзитету (1992), и конвенције из Рамсара1 (1971), Хелсинкија (1974) и Барселоне2 (1976)). Оне углавном захтевају да се одреде локалитети ради очувања посебно угрожених врста или екосистема. Најрелевантнији законски оквир је Конвенција о биолошком диверзитету (1992) ‒ потписнице су све земље осим Косова*. Заштита природе заснива се на државном законодавству, које се значајно развило последњих година.

Да ли сте знали?

Површина под заштитом државе у 39 европских земаља порасла је до 2008. г. на око 1 милион км2, тј. 1,5 пута је већа од површине Француске.

16

1 2

Кумулативна заштићена подручја Хиљаде квадратних километара 0

2

4

6

8

10 12 14 16 18 20 22

1950

ХРВАТСКА СРБИЈА1 КОСОВО2

1955

АЛБАНИЈА МАКЕДОНИЈА

1960 1965 1970 1975

ЦРНА ГОРА БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА 1 - укључујући Косово до 2008 2 - у складу с Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН (1999)

Пажња: Заштићена подручја Косова одређена пре 2008. г. и заштићена подручја Црне Горе одређена пре 2006. г. тада су припадала Србији, иако су приказана браон и црвеном бојом.

1980 1985 1990 1995 2000 2005 2010 Извори: Common Database on Designated Areas (CDDA), Европска агенција за животну средину; Регистар заштићених природних добара, Министарство културе Републике Хрватске; Агенција за заштиту животне средине Косова, Завод за статистику Косова у складу с РСБУН 1244/99; Институт за заштиту природе, Завод за статистику Црне Горе, 2011.

Рамсарска конвенција (1971) је Конвенција о мочварама Барселонска конвенција (1976) је Конвенција о заштити Средоземног мора од загађења

Основни сет индикатора животне средине Западног Балкана ХРВАТСКА

Заштићена подручја Квадратни километри 8 000

Prague Заштићена подручја Западног Балкана

удео POLAND морских области 12 %

5 000 2 000

CZECH REPUBLIC

300 GERMANY Пажња: Иста локација може бити заштићена у оквиру више различитих статуса. Преклапања су уклоњена а области заокружене у прорачуну пропорционалне квадратне површине (преко пута), али не у прорачуну националног процента (доле). Неке области приказане доле нисуVienna међународно признате.

Заштићене области

БОСНА АND ХЕРЦЕГОВИНА

SLOVAK REPUBLIC. ЦРНА ГОРА

МАКЕДОНИЈА

1%

Bratislava

АУСТРИЈА

СРБИЈА1

Будимпешта

АЛБАНИЈА

3%

1 - укључујући Косово

МАЂАРСКА

СЛОВЕНИЈА

Љубљана 8%

РУМУНИЈА

Загреб

0

ХРВАТСКА

Београд

БОСНА И

1%

100 km

ХЕРЦЕГОВИНА

Сарајево 6%

СРБИЈА

9%

ЦРНА ГОРА

Подгорица

Рим 4%

Софија БУГАРСКА

Скопље

Јадранско

МАКЕДОНИЈА

9% ИТАЛИЈА

море

13 %

Проценат заштићених подручја на укупној државној територији

Приштина КОСОВО 2

Тирана АЛБАНИЈА

Средоземно

ГРЧКА

море 2 - у складу с Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН (1999)

Атина Извори: Common Database on Designated Areas (CDDA), EEА, 2011; Светска база података о заштићеним областима, Програм УН за животну средину – Светски центар за мониторинг очувања, Међународна унија за очување природе, 2011.

17

Климатске промене

Потрошња супстанци које оштећују озонски омотач Намена

Трендови у региону

Установити да ли се супстанце које оштећују озонски омотач постепено и благовремено искључују из употребе.

Западног Балкана

Трендови

Потрошња супстанци које оштећују озонски омотач

Земље широм света су се сложиле да постепено укидају производњу и употребу сусптанци које оштећују озонски омотач, који штити сва жива бића од сунчевог штетног ултраљубичастог зрачења. Укупна потрошња супстанци које оштећују озонски омотач у земљама Западног Балкана смањена је за скоро 97% између 1995. и 2009. године, у складу с међународно договореним распоредом. Ове супстанце се не производе у региону.

Потенцијал оштећења озона у тонама

Спровођење политике

1 400

Циљ Бечке конвенције (1985), сродног Монтреалског протокола о супстанцама које оштећују озонски омотач (1987) и каснијих уговора је заштита озонског омотача и контрола, те постепено укидање хлорофлуороугљеника (CFC), халона и других супстанци које оштећују озонски омотач. Земље Западног Балкана1 ратификовале су и конвенцију и протокол. После измена и допуна Монтреалског протокола, ЕУ је усвојила још амбициознији план контроле с циљем постепеног укидања производње и потрошње CFC од јануара 1995. године. Ово се догодило много пре него што су земље Западног Балкана ратификовале протокол и започеле спровођење националних програма постепеног искључивања супстанци које оштећују озонски омотач и основале националне секторе за озонски омотач у одговарајућим министарствима.

Да ли сте знали?

Рупа у озонском омотачу изнад Антарктика је 2011. године достигла 26 милиона км2 и око 89 пута је већа од региона Западног Балкана, а 6 пута од површине ЕУ.

1

Осим Косова*

18

2 000

1 800

1 600

1995 A1

CFC

A2

Халони

E1

Метил-бромид

B1 B2 - B3

Други CFC, CTC, MCF

C1 - C2 C3

CHCFC, HBFC, бромохлорометан

1 200

1 000

2000 800

600

400

200

2005

30 19 2

2009 0 CFC – хлорофлуороугљеник; CTC – угљентетрахлорид; MCF – метилхлороформ; HCFC – хидрохлорофлуороугљеник; HBFC – хидробромофлуороугљеник

Пажња: Подаци за Црну Гору доступни су од 2004. Извор: Секретаријат за озон, Програм УН за животну средину УНЕП (United Nations Environment Programme - UNEP)

Основни сет индикатора животне средине Западног Балкана

Трендови у региону Западног Балкана

Развој у периоду 1995-2010

Потрошња супстанци које оштећују озонски омотач

Потрошња супстанци које оштећују озонски омотач 1995 2010

Потенцијал оштећења озона у тонама АЛБАНИЈА

1 000

874

БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА

438 3

ХРВАТСКА

900

ЦРНА ГОРА

СРБИЈА

„Производња“ подразумева произведену количину, минус уништена количина и минус количина која се користи као сировина у производњи других хемикалија.

700

ЦРНА ГОРА

МАКЕДОНИЈА

АЛБАНИЈА

Ово објашњава негативну вредност за Хрватску у 2006.

600

СРБИЈА

БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА

„Потрошња“ подразумева производњу плус увоз минус извоз контролисаних супстанци.

800

8

ХРВАТСКА

601 Извор: Секретаријат за озон, УНЕП, 2011.

МАКЕДОНИЈА

500

400

Трендови у Европској унији

300

Пад потрошње супстанци које оштећују озонски омотач, 1995-2009

200

Килограми на хиљаду становника 100 80

100

60 0

Регион Западног Балкана

40

1996 1998 2000 2002 2004

1995 Извор: Секретаријат за озон, УНЕП, 2011.

2008 2006

2010

20

Европска унија 27

0 1995 1997 1999 2001 2003 2005 2007 2009 Извор: Секретаријат за озон, УНЕП, 2011.

19

Енергетика

Потрошња финалне енергије по секторима Намена

Промене у потрошњи енергије

Праћење напретка у смањењу потрошње енергије у секторима коначних потрошача кроз спровођење енергетске ефикасности и политика очувања енергије.

Потрошња финалне енергије по секторима Милиони тона нафтног еквивалента

Трендови

Потрошња финалне енергије у земљама Западног Балкана порасла је за 47% од 1995. до 2008. године. Пад од 9% током 1999. године приписује се НАТО бомбардовању које је погодило индустрију и производњу електричне енергије у Србији, земљи с највишом потрошњом енергије у региону - чак 40% од укупне потрошње. Индустрија је била сектор који је, после саобраћаја, најбрже растао. Године 2008, потрошња финалне енергије у сектору индустрије износила је 35%, у сектору саобраћаја, домаћинстава и услуга 28%, 27% односно 8%, док је у сектору пољопривреде износила само 2%.

Спровођење политике

Оквири политике на регионалном нивоу обухватају правне тековине ЕУ, Кјото протокол (1997), Уговор о Енергетској повељи (1991) и Уговор о оснивању Енергетске заједнице (2005). Све земље региона су земље кандидати или потенцијални кандидати за чланство у ЕУ, али нису све потписнице Кјото протокола или Конвенције УН о климатским променама. Све су потписнице Уговора о оснивању Енергетске заједнице, који ствара и правни и економски оквир за питања енергетике. У оквиру овог уговора, земље су прихватиле заједничке регулаторне оквире који се везују за европске стандарде у области енергетике и животне средине.

Да ли сте знали?

Само једна трећина енергије добијене сагоревањем угља стиже до потрошача као електрична енергија.

20

1995 2008

ИНДУСТРИЈА

[ Западни Балкан ]

8 САОБРАЋАЈ

7 ДОМАЋИНСТВА

6

5

4

3

УСЛУГЕ

2

1

ПОЉОПРИВРЕДА, РИБАРСТВО И ДРУГО

0 Извор: Међународна агенција за енергетику, 2010.

Потрошња финалне енергије обухвата сву енергију испоручену потрошачима (индустрија, саобраћај, домаћинства и други сектори) за све врсте потрошње. Она не подразумева испоруку енергије енергетским постројењима, за трансформацију и/или сопствену употребу, нити губитке у мрежи.

Основни сет индикатора животне средине Западног Балкана

Потрошња енергије по секторима Удео сваког сектора у укупној потрошњи финалне енергије у 2008. години

Западни Балкан

Европска унија 27

Индустрија Саобраћај Домаћинства Услуге Пољопривреда, рибарство и друго

Извор: Евростат, EEА, 2011.

Извор: Међународна агенција за енергетику, 2010.

Трендови на Западном Балкану Потрошња финалне енергије по глави становника Тоне нафтних еквивалената на хиљаду становника ХРВАТСКА

1 600 1 400

СРБИЈА 1 200 1 000 МАКЕДОНИЈА

800

БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА АЛБАНИЈА

600 400 200 0 1995 1996

1998

2000

2002

2004

2006

2008

Извори: Међународна агенција за енергетику, 2010; Институт за статистику Републике Албаније; Агенција за статистику Босне и Херцеговине, Завод за статистику Републике Хрватске; Државни завод за статистику Републике Македоније; Завод за статистику Републике Србије; Светска банка, 2011.

21

Енергетика

Укупни енергетски интензитет Намена

Трендови у области енергетске

Установити да ли земље раздвајају потрошњу енергије од привредног раста.

ефикасности

Трендови

Од 1995. до 2008. године, укупна потрошња енергије у региону Западног Балкана у просеку је расла 1,95% годишње, док је бруто домаћи производ (БДП) у константним ценама у просеку растао 3,17% годишње. Укупни енергетски интензитет је стога падао 2,19% годишње. Потребна су даља истраживања како би се установило да ли је ово смањење повезано с унапређењем енергетске ефикасности, са структурним променама у сектору привреде или с другим факторима. Смањење енергетског интензитета је варирало током посматраног периода.

Спровођење политике

Све земље Западног Балкана су или кандидати или потенцијални кандидати за чланство у ЕУ па морају интегрисати и спроводити законодавство ЕУ. Ово је такође обавеза предвиђена Уговором о Енергетској заједници, чије су све потписнице. Правне тековине ЕУ захтевају повећање енергетске ефикасности, оснивање заједничког енергетског тржишта и смањење утицаја производње и коришћења енергије на животну средину. Главни инструменти су Кјото протокол (Косово* није потписница) и Уговор о Енергетској заједници. Када је реч о законодавству у области енергетике, државе различито напредују.

Да ли сте знали?

Када укључите обичну сијалицу с ужареним влакном, само 10% електричне енергије се претвара у светлост. Преосталих 90% губи се у виду топлоте

Глобални пад

Имајте у виду да индексиране вредности само помажу да се упореде трендови.

Енергетски интензитет Индекс = 100 у 1995.

110

Земље Западног Балкана АЛБАНИЈА

100 СРБИЈА 90

80

ХРВАТСКА МАКЕДОНИЈА

70

60

1996 1995

120

ЗЕМЉЕ ЗАПАДНОГ БАЛКАНА

БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА 1998

2000

2002

2004

Светски региони

2006

БЛИСКИ ИСТОК

110

100

СВЕТ АФРИКА

90 ЕУ-27 80 ИНДИЈА

70

САД

КИНА 60

1996 1995

1998

2000

2002

2004

Извори: Међународна агенција за енергетику, 2010; Светска банка, 2010.

22

2008

2006

2008

Основни сет индикатора животне средине Западног Балкана

Енергетски интензитет на Западном Балкану Упоредни нивои

Тоне нафтних еквивалената на милион USD БДП-а

Србија је највећи потрошач енергије у региону, а има релативно низак БДП. Такође, основни енергетски микс чине углавном угаљ и нафта.

1 800 1 600

СРБИЈА 1 400 1 200 1 000

МАКЕДОНИЈА

БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА

800

ЗЕМЉЕ ЗАПАДНОГ БАЛКАНА

600

АЛБАНИЈА

400

Хрватска има висок удео гаса и највиши БДП у региону.

200 0

1995

1996

1998

2000

2002

2004

ХРВАТСКА

2006

2008

Извор: Међународна агенција за енергетику, 2010.

На енергетски интензитет може, између осталог, утицати животни стандард, клима, енергетска ефикасност грађевинских објеката, ефикасност производних процеса, снабдевање енергијом и саобраћајни модели. Високи нивои енергетског интензитета указују на високе трошкове конвертовања енергије у БДП.

Енергетски

интензитет = однос између континенталне потрошње енергије и БДП-а. Њиме се мери потрошња енергије једне привреде и њена укупна енергетска ефикасност.

23

Енергетика

Потрошња примарне енергије по енергентима Намена

Потрошња примарне енергије по

Дефинисање трендова енергетских миксева у бруто континенталној потрошњи енергије (БКПЕ) у региону.

енергентима

Трендови

Трендови у региону Западног Балкана Милиони тона нафтних еквивалената

Удео фосилних горива (угља, лигнита, нафте и природног гаса) у БКПЕ земаља Западног Балкана порастао је са 84% у 1995. на 87% у 2008. години. У апсолутним вредностима, потрошња фосилних горива је порасла за 42%, док је потрошња обновљивих извора енергије пала са 15% на 11%. Највећи пораст у потрошњи фосилних горива забележен је код нафте (скоро 2,6% годишње), а затим код гаса (2,1%). У поређењу с ЕУ-27 и светом, на Западном Балкану висок је удео потрошње угља и лигнита. Укупна БКПЕ је порасла за 38%. Пад је забележен 1999, када је НАТО бомбардовање утицало на индустрију и производњу електричне енергије, и између 2004. и 2006. године, могуће због суша које су смањиле производњу хидроенергије.

16

Спровођење политике

0

У средишту захтева ЕУ у области енергетике, који се односе на земље Западног Балкана као актуелне или потенцијалне кандидате за чланство у ЕУ, јесу климатски и енергетски циљеви ЕУ, тзв. циљеви „20-20-20“, који захтевају пораст удела обновљивих извора енергије у укупној потрошњи енергије на 20% до 2020. године. Најрелевантнији елементи међународног регулаторног оквира су Кјото протокол, Уговор о Енергетској повељи и Уговор о Енергетској заједници.

Да ли сте знали?

Највећа нафтна мрља изазвана изливањем из танкера настала је у ували Принц Вилијам на Аљасци, 24. марта 1989. Са 40 000 тона изливене сирове нафте ова несрећа се сматра највећом еколошком катастрофом на мору чији је узрок људски фактор.

24

УГАЉ И ЛИГНИТ

14 НАФТА

12

2008

10

1995

8 6

ГАС ОБНОВЉИВИ ИЗВОРИ

4 2

ОСТАЛО 1

1 - Индустријски отпад и нето увоз електричне енергије Извор: Међународна агенција за енергетику, 2010.

Западни Просечна годишња промена (%) Балкан 2007-2008 1995-2008 Угаљ и лигнит Нафта Гас Обновљиви извори Остало Укупно

+ 1,71

+2,53

+ 2,59

- 1,82

+ 2,10

- 0,61

- 0,06

+ 2,70

+ 4,86

- 4,04

+ 1,95 %

+ 0,48 %

Примарна енергија је облик енергије који се налази у природи, а који још није подвргнут конверзији или трансформацији. То је енергија која се налази у сировим енергентима и другим облицима енергије које један систем прима као унос. Може бити обновљива и необновљива. Укупна потрошња примарне енергије или БКПЕ представља количину енергије која је потребна да задовољи потребе одређене земље.

Основни сет индикатора животне средине Западног Балкана

Микс енергената у 2008. години

Поређење с Европском унијом

Земље Западног Балкана

Потрошња примарне енергије у 2008.

Милиони тона нафтних еквивалената

Хиљаде милиона тона нафтних еквивалената

16

СРБИЈА

ЕУ-27

Угаљ и лигнит Нафта

14

18

Гас Обновљиви извори

12

16

Нуклеарна енергија Остало1

10

14

ХРВАТСКА

8

БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА

12

6 4

МАКЕДОНИЈА АЛБАНИЈА

2

Потрошња примарне енергије ЕУ-27 је 50 пута већа од потрошње у земљама Западног Балкана.

10

8

6

0

Компаративни микс енергената Глобални, европски и балкански ниво

ЗЕМЉЕ ЗАПАДНОГ БАЛКАНА

Удели енергената Проценат потрошње примарне енергије 50

0 СВЕТ

Нафта

100 %

Угаљ

33 %

27

36 %

17

Гас

Извори: Међународна агенција за енергетику, 2010; Евростат, 2011.

4

2 1 0

О. Н.

21

13

6

ЕУ-27

24

8

13

14

11

ЗЕМЉЕ ЗАПАДНОГ БАЛКАНА

34 %

39

1 - Инсутријски отпад и нето увоз електричне енергије. Извор: Међународна агенција за енергетику, 2010.

25

Енергетика

Потрошња примарне енергије из обновљивих извора Намена

Удео обновљиве енергије у

Утврдити којом брзином расте удео обновљиве енергије у укупној бруто континенталној потрошњи енергије (БКПЕ) у региону.

потрошњи примарне енергије

Трендови

Земље Западног Балкана Проценат

АЛБАНИЈА БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА

Удео обновљиве енргије у БКПЕ у земљама Западног Балкана пао је са 15% у 1995. години на 11% у 2008, али је ипак био виши од регистрованих 9% у ЕУ 2009. године. Пад се може приписати порасту укупне потрошње примарне енергије од 38% у овом периоду док производња два главна обновљива извора, хидроенергије и биомасе, није значајно порасла. Ово двоје (плус отпад као енергент), чини више од 99% обновљивих извора енергије у региону. Други извори, попут ветра, соларне и геотермалне енергије, једва да се користе у земљама Западног Балкана. Тенденција пада, заједно с недостатком одговарајућих или неспровођењем постојећих политика, зауставиће смањење емисије гасова с ефектом стаклене баште

Проценат 60

Спровођење политике

50

Циљеви ЕУ „20-20-20“ захтевају повећање удела обновљивих извора на 20% од укупне потрошње енергије. Земље у региону различито напредују у усвајању законодавства ЕУ у области енергетике.

Да ли сте знали?

Обновљиви извори енергије се користе још од давнина. Становници Кине и Блиског Истока користили су ветрењаче за пумпање воде и млевење житарица још 200. године пре нове ере. Такође, Римљани су међу првима користили геотермалну енергију за загревање кућа.

26

1995

50 40

2008

ХРВАТСКА

30

МАКЕДОНИЈА

20

СРБИЈА

10 5 0 Извор: Међународна агенција за енергетику, 2010.

Промена у уделу обновљиве енергије у потрошњи примарне енергије Земље Западног Балкана

АЛБАНИЈА

40 30 25 20

ЗЕМЉЕ ЗАПАДНОГ БАЛКАНА

15 10 5 МАКЕДОНИЈА 0

БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА

ХРВАТСКА СРБИЈА

Извор: Међународна агенција за енергетику, 2010.

Основни сет индикатора животне средине Западног Балкана

Удео обновљиве енергије у потрошњи примарне енергије Регионални ниво

Глобални ниво

Проценат

Проценат

50

50

40

40

АФРИКА

30

ЗЕМЉЕ ЗАПАДНОГ БАЛКАНА

2008

ИНДИЈА

30 КИНА

20

20

1995

ЕУ-27

10

10

5

5

0

0

Извори: Међународна агенција за енергетику, 2010.; Евростат, 2011.

Извор: Евростат, 2011.

СЈЕДИЊЕНЕ ДРЖАВЕ РУСИЈА БЛИСКИ ИСТОК

Потрошња енергије по енергентима Проценат 100 90 80

ОСТАЛО

11 %

ОБНОВЉИВА

14 %

ГАС

34 %

НАФТА

Обновљиви извори енергије Биомаса Хидроенергија Остало

0.1 % 0.3 %

ВЕТАР

СОЛАРНА

70 60

0.5 %

50

Западни Балкан, 2008.

40

Просечне годишње стопе раста

30 20 10 0

39 %

УГАЉ И ЛИГНИТ

1995-2008 Соларна 7,14 % Ветар 7,14 % Геотермална 1,32 % Хидро -0,63 % Биомаса и отпад 0,18 % Обновљиви извори -0,24 % - укупно

ГЕОТЕРМАЛНА

Извор: Међународна агенција за енергетику, 2010.

27

Саобраћај

Потражња за путничким саобраћајем Намена

Развој мреже у Хрватској

Утврдити да ли се потражња за путничким саобраћајем раздваја од привредног развоја.

Километри мреже Индекс = 100 у 1990.

400

Трендови

350

Потражња за путничким саобраћајем у региону Западног Балкана константно је расла између 2001. и 2009. године, али много спорије од раста БДП. Унапређене економске перформансе региона тако су довеле до додатног притиска на животну средину. Мада је друмски саобраћај остао доминантан вид, ваздушни саобраћај је постигао највећи раст. Изненадно реструктурисање привреде, економска криза и политичка превирања у неким земљама региона можда су допринели том тренду, заједно с другим локалним околностима као што је раст цена горива.

Спровођење политике

Правне тековине ЕУ у области саобраћаја дефинишу стандарде емисије моторних возила. Према последњој оцени земаља Западног Балкана које желе чланство у ЕУ, а коју је обавила Европска комисија 2010. године, у већини земаља су неопходни даљи напори и унапређења у области усвајања и спровођења законодавства ЕУ које се односи на саобраћај (осим Хрватске и Македоније, које су показале значајан напредак). На нивоу ЕУ, циљ раздвајања потражње за саобраћајем од раста БДП први пут је дефинисан у Стратегији интеграције саобраћаја и животне средине, која је усвојена у Хелсинкију 1999. године. Бела књига Европске комисије о јединственој саобраћајној политици у Европи – ка конкуретном и ефикасном систему саобраћаја, из 2011. године, захтева прелазак на систем саобраћаја са ниским нивоом угљеника и пад од 60% у секторској емисији гасова с ефектом стаклене баште до 2050. године.

Да ли сте знали?

Године 1970. грађани Европе у просеку су путовали 17 км дневно. Данас, тај пут износи 35 км дневно.

28

Ауто-путеви

300 250 200 150

Пруге

100 50

Остали путеви

Пловне реке

0 1990

1995

2000

2005

2009

Извор: Евростат, 2011.

Видови путничког саобраћаја у земљама Западног Балкана Милијарде путничких километара 25

Друм

од укупне потражње за саобраћајем 2009. г.

Ваздух 20

Пруга

81 %

78 %

15

10

5

11 %

12 %

8%

10 %

0

2001

2005

2009

Извори: Институт за статистику, Министарство јавних радова и саобраћаја Републике Албаније; Агенција за статистику Босне и Херцеговине; Завод за статистику Републике Хрватске; Државни завод за статистику Републике Македоније; Завод за статистику Црне Горе; Завод за статистику Републике Србије, 2011.

Основни сет индикатора животне средине Западног Балкана

Потражња за путничким саобраћајем наспрам националног богатства Раздвајање? Путнички километар Индекс = 100 у 2001.

200

Имајте на уму да индексиране вредности само помажу у Потражња за саобраћајем брзо расте поређењу трендова.

у Босни и Херцеговини и Албанији.

Потражња за саобраћајем

180

БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА

Путнички километар представља превоз једног путника на раздаљини од једног километра.

160

АЛБАНИЈА

140 120

ХРВАТСКА

100

СРБИЈА

80

МАКЕДОНИЈА

60

ЦРНА ГОРА

40 2001

2002

2003

2004

2005

2006

Константни USD из 2000. Индекс = 100 у 2001.

160

2007

2008

2009

БДП свуда расте, али нигде брже него у Албанији.

Национални БДП

140 120

Земље Западног Балкана

100 80 2001

2002

2003

2004

2005

2006

2007

2008

2009

Извори: Институт за статистику, Министарство јавних радова и саобраћаја Албаније; Агенција за статистику Босне и Херцеговине; Завод за статистику Републике Хрватске; Државни завод за статистику Републике Македоније; Завод за статистику Црне Горе; Завод за статистику Републике Србије, 2011; Индикатори светског развоја, Светска банка, 2011.

29

Саобраћај

Потражња за теретним саобраћајем Намена

Потражња за теретним саобраћајем

Утврдити да ли се потражња за теретним саобраћајем раздваја од привредног развоја.

Милијарде тона по километру

Трендови

Потражња за теретним саобраћајем скоро је удвостручена између 2001. и 2006. на Западном Балкану, па је све теже ограничити утицаје овог сектора на животну средину. У овом периоду пораст потражње константно је премашивао раст БДП. Између 2007. и 2009. године, примећује се тренд пада од 7% годишње. Подаци можда одражавају премене у сектору саобраћаја изазване економском кризом која је почела 2008. године, те локалне околности као што је пораст цена горива.

Спровођење политике

Прелазак с друмског на водни и железнички теретни саобраћај први пут је формулисан као важан стратешки елемент у Стратегији одрживог развоја, коју је Европски савет усвојио у Готенбургу јуна 2001. Исте године у Белој књизи о заједничкој политици саобраћаја „Европска политика саобраћаја за 2010: Време одлуке“, предложене су бројне мере с циљем преласка с једног вида транспорта на други и раздвајање БДП од сектора саобраћаја. Бела књига Европске комисије о саобраћају (2011) захтева да се пређе на систем саобраћаја с ниском емисијом угљеника до 2050, и смањење секторске емисије гасова с ефектом стаклене баште од 60%. Један од циљева постизања ефикасног система саобраћаја је да 30% друмског теретног саобраћаја на преко 300 километара пређе на друге видове, као што је железнички или поморски саобраћај до 2030, и да се повећа за преко 50% до 2050. За постизање овог циља биће потребно развити одговарајућу инфраструктуру.

Да ли сте знали?

Међународна шпедитерска индустрија је носилац око 90% светске трговине.

30

у 2009. години 13

ХРВАТСКА

12 11

Подаци за Босну и Херцеговину, Македонију и Црну Гору не обухватају унутрашњи пловни саобраћај.

10

Удео друмова

9

77 %

У Србији, 59% робе још увек се превози железницом, а 17% унутрашњим пловним путевима.

8 7

СРБИЈА 6

АЛБАНИЈА МАКЕДОНИЈА

5 93 %

4

89 %

БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА

3 2

63 %

1

24 %

ЦРНА ГОРА 64 %

0

Извори: OECD/Форум о међународном саобраћају, Инсититут за статистику и Министарство јавних радова и саобраћаја Републике Албаније; Агенција за статистику Босне и Херцеговине; Завод за статистику Републике Хрватске; Државни завод за статистику Републике Македоније; Завод за статистику Црне Горе; Завод за статистику Републике Србије, 2011.

Милијарде USD 30 Извор: Годишња табела укупног увоза и извоза, Одсек за статистику Уједињених Нација, 2010.

15

Вредност

извоза

10

10

5 0

увоза

20

Милијарде USD 15

Вредност

25

5

2000

2002

2004

2006

2008 2009

0

2000

2002

2004

2006 200

Основни сет индикатора животне средине Западног Балкана

Главни коридори за теретни саобраћај Западног Балкана Извори: Студија регионалне саобраћајне инфраструктуре на Балкану, REBIS. Извештај Европске комисије, 2003; ViaMichelin, 2011.

Ауто-пут (удвостручен железницом)

Железница за коју не постоји алтернатива у виду ауто-пута

Паневропски коридори

Важне трговачке луке за балкански теретни саобраћај

Ка Немачкој Ка Италији и западној Европи Венеција

РУМУНИЈА

Др

Загреб

ав

Дуна

Трст Копар

Ка Русији

а

Мор

еш

ХРВАТСКА

Осијек

Са

и Црном мору

Нови Сад

ва

Бањалука Тузла

Анкона

100 km

Ти са

СЛОВЕНИЈА

Равена

0

Ка Пољској и источној Eвропи

Љубљана

Ријека

МАЂАРСКА

Будимпешта

АУСТРИЈА

БОСНА И

Задар

ХЕРЦЕГОВИНА

Београд

Сарајево

СРБИЈА Дунав

Сплит

ЦРНА ГОРА

Јадранско Дубровник

Рим

БУГАРСКА

Ниш

Мостар

Софија

Приштина

Подгорица

КОСОВО 1 ин

море

Др

Бари ИТАЛИЈА

Драч

Тирана

Ка Турској и Азији

Скопље

Бриндиси

Битола

АЛБАНИЈА

Таранто

МАКЕДОНИЈА

Патра

Хрватска Србија

Босна и Херцеговина Македонија Албанија Црна Гора

08 2009

Средоземно

Ка Грчкој и басену Средоземног мора ГРЧКА

море 1 - у складу с Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН (1999).

Патра

Атина Пиреј 31

Отпад

Настајање комуналног отпада Намена

Настајање отпада

Оцена ефикасности коришћења природних ресурса у друштвима.

Упоредни трендови

Трендови

Настајање комуналног отпада на Западном Балкану порасло је за скоро 53% од 2003, да би достигло 340 кг по глави становника 2009. године — више него у најмање једној држави чланици ЕУ. Стварање отпада у стопу прати тренд раста БДП, што се приписује брзом привредном расту који прати слободна тржишта и повратак стабилности. Лоше управљање отпадом често представља претњу јавном здрављу и животној средини. Међутим, чини се да се и квалитет статистичких података поправио од 2003. године, па скорашњи пораст може бити одраз тачнијих података.

Спровођење политике

У већини земаља Западног Балкана усвојени су нови закони за управљање комуналним отпадом. Израђени су у складу с директивама ЕУ, пре свега Оквирне директиве о водама (Директива 2008/98/EЗ Европског парламанета и Савета од 19. новембра 2008. о отпаду, којом се укидају одређене директиве), али се често лоше спроводе и примењују. Законодавство ЕУ захтева припрему стратегија о управљању отпадом и програма превенције стварања отпада. Циљеви смањења отпада дефинисани су само у Хрватској и Македонији.

Да ли сте знали?

Просечна комунална депонија може произвести до 150 м³ процедних вода1 дневно, што је једнако количини свеже воде коју просечно домаћинство потроши за годину дана.

1

Процедне воде су течност која се цеди кроз чврст

отпад на депонији.

32

Генерисан комунални отпад Килограми по глави становника 600 500

ЕУ-27

400

ЕУ-12

300 200

Земље Западног Балкана

100 0

1996 1998 2000 2002 2004 2006 2008 1995 2009

Генерисан комунални отпад Килограми по глави становника 500 БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА 400 300

ХРВАТСКА СРБИЈА АЛБАНИЈА

200 100

МАКЕДОНИЈА

0 2003

КОСОВО1 ЦРНА ГОРА (само 2009.)

2004

2005

2006

2007

2008

2009

1. у складу с Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН (1999) Извори: EEА, 2010; Министарство јавних радова и саобраћаја, Министарство животне средине, шумарства и водопривреде Републике Албаније; Агенција за статистику Босне и Херцеговине; Агенција за заштиту животне средине Републике Хрватске, Министарство животне средине и просторног планирања Републике Македоније; Завод за статистику Косова1; Агенција за заштиту животне средине Црне Горе; Агенција за заштиту животне средине Републике Србије; Светска банка, 2011.

Основни сет индикатора животне средине Западног Балкана

Корелација између стварања отпада и прихода Одабране европске земље Стварање комуналног отпада Килограми по глави становника

ДАНСКА

800

ШВАЈЦАРСКА

КИПАР

700

МАЛТА

УЈЕДИЊЕНО НЕМАЧКА КРАЉЕВСТВО

ХОЛАНДИЈА

600 СРБИЈА

500

ЕСТОНИЈА

БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА

400

АЛБАНИЈА

СЛОВЕНИЈА

Популација у милионима 80

ЧЕШКА РЕПУБЛИКА

ЦРНА ГОРА,

200

НОРВЕШКА

БЕЛГИЈА ХРВАТСКА

300

50

МАКЕДОНИЈА

25

100 Земља кандидат (Турска) 0

ПОРТУГАЛ

0

5

10

15

Земље Западног Балкана

ЕУ-15

10

ЕУ-12

EFTA 1

3

20

25

30

35

40

45

50

Хиљаду међународних долара 2005 2 Бруто домаћи производ у паритету куповне моћи

1 – Европско удружење за слободну трговину (Исланд, Лихтенштајн, Норвешка и Швајцарска).

2 – Међународни долар узима у обзир паритете куповне моћи валута и просечне цене робе ради бољег поређења животног стандарда у земљама током времена. Извори: Национални извори земаља Западног Балкана, 2011; Одељење УН за популацију, 2009; Светска банка, 2011.

ВОДОВОД; КАНАЛИЗАЦИЈА, УПРАВЉАЊЕ ОТПАДОМ И РЕМЕДИЈАЦИЈА ПРОИЗВОДЊА

Генерисани отпад по делатностима у Хрватској

ПОЉОПРИВРЕДА, РИБАРСТВО И ШУМАРСТВО

1 800 1 400 1 200 1 000 800

СТРУЈА, ГАС, ПАРНА И ВАЗДУШНА КЛИМАТИЗАЦИЈА РУДАРСТВО И ПОВРШИНСКИ КОПОВИ

2 000 1 600

Удео опасног отпада

Извор: Евростат, 2011. (подаци за 2008.)

Хиљаде тона

600

ГРАЂЕВИНАРСТВО

400 12 %

200 0

33

Вода

Употреба слатководних ресурса Намена

Индекс експлоатације воде

Опис притиска на ресурсе слатке воде током времена с примарним фокусом на одрживост захватања воде у различитим секторима.

Одабране европске земље

Трендови

Године 2009, преко 55% укупне слатке воде захватане у земљама Западног Балкана коришћено је за расхлађивање у производњи струје, око 27% за јавно водоснабдевање, скоро 12% коришћено је у индустријској производњи, а 6% за наводњавање. Између 2004. и 2008. године, захватање за јавно водоснабдевање било је прилично стабилно, док је индустријска производња смањила свој удео. Удео пољопривреде је варираро између 2002. и 2009. године. Индекс експлоатације воде (Water Exploitation Index – WEI) у Македонији је достигао највећу вредност 2004, врло близу прага упозорења од 20%, па је ово година када је у земљи забележен највећи притисак на водне ресурсе.

Спровођење политике

Најважнији релевантни правни акт ЕУ је Оквирна директива о водама, која захтева да земље промовишу одрживу употребу кроз дугорочну заштиту расположивих ресурса и да обезбеде равнотежу између захватања подземних вода и њихове природне допуне. Циљ директиве је да се постигне добар еколошки статус површинских и подземних вода у свим водним телима. На регионалном нивоу, израда нових закона још увек је у току.

Да ли сте знали?

За једну шољицу кафе потребно је 140 литара воде (узимајући у обзир цео животни циклус). Кад би сви на свету пили по шољицу кафе сваког јутра, то би нас „коштало“ око 120 милијарди м3 воде годишње (колико стане у више од 45 милиона олимпијских базена).

34

Захватање воде као проценат расположивих дугорочних ресурса слатке воде 40 % БЕЛГИЈА

35 ШПАНИЈА

30

25 Притисак на водне ресурсе Праг упозорења

20

МАЂАРСКА

15

ЛИТВАНИЈА

10

ЧЕШКА РЕПУБЛИКА

МАКЕДОНИЈА БУГАРСКА

5

ШВАЈЦАРСКА

РУМУНИЈА СЛОВЕНИЈА

0 1999

2000

2001

2002

2003

2004

2005

2006

2007

2008

2009

Извори: Евростат, 2009; EEА, 2010; Државни завод за статистику и водопривреду, јавна предузећа за водовод и канализацију Републике Македоније, 2011; Раскин и др. 1997.

Основни сет индикатора животне средине Западног Балкана

Захватање воде у земљама Западног Балкана Вода захваћена из извора слатке воде за наводњавање, прерађивачку индустрију, производњу електричне енергије (хлађење) и водоснабдевање ГРАНИЦА БАСЕНА СРЕДОЗЕМНОГ И ЦРНОГ МОРА

0

МАЂАРСКА

Блатно језеро

Др

СЛОВЕНИЈА

ав

а

Дун ав

Ка Црном мору

Тиса

АУСТРИЈА

100 km

Укупно захваћена вода 2009 1 2001

РУМУНИЈА

Мор

еш

ХРВАТСКА

Милиони кубних метара годишње 4 000

Сава

СРБИЈА

3 000

ав Мор

БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА

а

Дунав БУГАРСКА

Јадранско

ЦРНА ГОРА

море

КОСОВО2

1 000

а

н ри

Д

500

Ка Средоземном мору

Кубни метри по глави становника годишње 500 до 700

ГРЧКА

Средоземно 1 - 2005. за Албанију.

МАКЕДОНИЈА

р

АЛБАНИЈА

100

Варда

ИТАЛИЈА

200 до 500

море

2 - у складу с Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН (1999).

Испод 200

Извори: Агенција за статистику Босне и Херцеговине; Завод за статистику Републике Хрватске; Државни завод за статистику Републике Македоније; Завод за статистику Црне Горе; Завод за статистику Републике Србије, 2011; AQUASTAT, Одељење за земљиште и воду, Организација УН за храну и пољопривреду, 2010; Евростат, 2010.

Коришћење слатке воде по секторима Србија

Република Македонија

Хрватска

Црна Гора

Удео сваког сектора у потрошњи воде 2009. ЈАВНИ ВОДОВОД ПРЕРАЂИВАЧКА ИНДУСТРИЈА ПРОИЗВОДЊА СТРУЈЕ (ХЛАЂЕЊЕ) НАВОДЊАВАЊЕ

Извори: Национални заводи за статистику (види горе), 2011.

35

Вода

Пречишћавање комуналних отпадних вода Намена

Комуналне отпадне воде по

Утврђивање ефикасности постојећих политика по питању смањења количине отпуштених нутријената и органских супстанци у води.

врсти третмана

Трендови

Пречишћавање отпадних вода у региону Западног Балкана полако се побољшава од 2001. године. Проценат становништва прикљученог на постројења за пречишћавање отпадних вода (ППОВ) 2008. године порастао је изнад 12%, али и ниво пречишћавања и степен напретка значајно варирају од једне до друге земље. Цифра је врло ниска у поређењу с преко 80% становништва прикљученог на ППОВ у северним и јужним земљама чланицама ЕЕА. Проценат становништва прикљученог на ППОВ вероватно је мали због малог броја ППОВ који су тренутно у функцији.

Спровођење политике

Земље Западног Балкана раде на томе да усагласе своје законе с Директивом ЕУ о комуналним отпадним водама (Директива Савета 91/271/ EEЗ од 21. маја 1991. о пречишћавању комуналних отпадних вода). Циљ је да се животна средина заштити од негативних утицаја комуналних отпадних вода, које могу довести до погоршања квалитета површинских и подземних вода. Директива захтева да сва насеља са преко 2 000 становника имају ППОВ и канализацију, и прописује ниво пречишћавања пре испуштања. Захтева се њена пуна имплементација у земљама чланицама ЕУ-15 за 2005. годину, а у 10 нових држава чланица рок је продужен и траје између 2008. и 2015. године.

Да ли сте знали?

Просечна особа проведе три године живота на WC шољи.

36

у Македонији Удео становништва прикљученог на ППОВ у укупној градској популацији Проценат 16

Други третман

14 Биолошко пречишћавање

12

10

8

6 Механичко пречишћавање 4

2

0

1990 2000 2005 2008

Извор: Министарство животне средине и просторног планирања, Државни завод за статистику Републике Македоније, 2011.

Основни сет индикатора животне средине Западног Балкана

Становништво прикључено на систем пречишћавања отпадних вода Удео становништва прикљученог на ППОВ у укупној градској популацији Проценат 30

Земље Западног Балкана

25

ХРВАТСКА

Косово (у складу с Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН, 1999) тренутно нема оперативне погоне за пречишћавање отпадних вода.

Драстичан раст капацитета за пречишћавање отпадних вода у Хрватској

20 МАКЕДОНИЈА

15

ЦРНА ГОРА

10

СРБИЈА

Земље Западног Балкана

[ Процене ]

АЛБАНИЈА

5 0

БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА

2001

2002

2003

2004

2005

2006

2007

2008

Проценат 14

Хиљаде прикључених становника 3 000 2 500 2 000

12

Регион Западног Балкана

10 8

Удео

6

1 500 Извори: Министарство животне средине, шума и водопривреде Републике Албаније; Агенција за статистику Босне и Херцеговине; Евростат за податке за Хрватску; Државни завод за статистику, Министарство животне средине и просторног планирања Републике Македоније; Агенција за заштиту животне средине Црне Горе; Завод за статистику Републике Србије, 2010.

1 000 500

Хиљаде

0 2001

2002

2003

2004

2005

2006

2007

2008

4 2 0

37

Немања Шиљић Изложба меда (Ташмајдан, Београд, 30. септембар 2010). Данас се у Београду често одржавају изложбе меда, на различитим локацијама. За разлику од других индустрија, посао малих произвођача меда је процветао у време економске кризе. Увидевши ислативост пчеларства, многи који су изгубили радно место после затварања фабрика окренули су се овој врсти посла.

38

Основни сет индикатора животне средине Западног Балкана

РОЈТЕРС – Огнен Теофиловски Невеста Вања Ристовска, под велом, јаше коња у сусрет младожењи. Обоје носе народне ношње на овом традиционалном венчању у селу Галичнику, неких 150 км западно од главног града Македоније, Скопља (12. јул 2009). Венчање у Галичнику традиционално траје три дана, одржава се сваког Петровдана, уз старе обичаје, народну ношњу, ритуале и плесове који се вековима преносе с генерације на генерацију.

39

ОРГАНИЗАЦИЈЕ И СТРУЧНИ САРАДНИЦИ АЛБАНИЈА Агенција за животну средину и шумарство Етљева Цанај Шпреса Бакри Албански геолошки преглед Назмие Пуца Сониља Марку Удружење органских произвођача Љавдош Феруни Главни технички инспекторат, Министарство привреде, трговине и енергетике Бајрам Цеља Институт за статистику Ељса Дуљи Институт за саобраћајне студије Шкељћим Ђевори Министарство пољопривреде, хране и заштите потрошача Татјана Дишница Министарство привреде, трговине и енергетике Ставри Дима Министарство животне средине, шума и водопривреде Рољанд Кристо Скендер Хаса Национална агенција за енергетику Аљма Сарац Пиро Митруши Национална канцеларија за спровођење пројеката о озону Газменд Ђуљи Институт за јавно здравље Агрон Дељију Љуљета Љено Национални стручњак Нарин Панарити Програм УНДП за климатске промене Миреља Камбери

БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА Агенција за статистику Босне и Херцеговине Шевала Корајчевић Фонд за заштиту животне средине Републике Српске Велена Комленић Природно-математички факултет, Универзитет у Сарајеву Сенка Барудановић Федерални метеоролшки завод Есена Купусовић Мартин Таис Федерално министарство животне средине и туризма Горан Крстовић Мехмед Церо Влада Брчко дистрикта Суада Ћатовић

40

Министарство спољне трговине и економских односа Нада Млинар Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске Озрен Лаганин

ХРВАТСКА Агенција за заштиту животне средине Аница Јурен Бернарда Розман Бисерка Младинић Далиа Мејашки Дејана Рибар Попе Ђурђица Пожгај Гордана Колачко Горан Граовац Хана Месић Јасна Куфрин Марио Чулек Мелита Дошен Мира Зовко Рене Вукелић Жељко Црнојевић

МАКЕДОНИЈА Македонска академија наука и уметности Наташа Марковска Македонско еколошко друштво (невладина организација) Робертина Брајаноска Македонски информативни центар за животну средину, Министарство животне средине и просторног планирања Александра Несторовска Крстеска Анета Стефановска Арминда Рушити Аземина Шакири Катерина Николовска Љупка Димовска Зајков Маргарета Цветковска Маријонка Виларова Ристо Јордановски Светлана Гјоргјева Канцеларија за животну средину Александар Настов Сашко Јорданов Институт за јавно здравље Драган Гјоргјев САРИС ДОО Зоран Величков Државни завод за статистику Сузана Стојановска Виолета Пановска

Основни сет индикатора животне средине Западног Балкана

КОСОВО* Хидрометеоролошки институт Љатафете Љатифи Зећир Имери Агенција за заштиту животне средине Косова Адриана Плана Африм Бериша Ајет Махмути Фадиљ Барјактари Иљириана Орана Мерита Мехмети Мимоза Хусени Ћенан Маџуни Рифат Морина Ризах Хајдари Сабит Рестељица Сами Бехрами Тафе Веселај Вљора Спанца Министарство пољопривреде, шумарства и руралног развоја Љумније Рама Нуртене Хасоли Министарство трговине и индустрије Рамадан Бужаља Висар Бајрактари Министарство животне средине и просторног планирања Фатљије Буза Фидаим Сахити Гани Бериша Висаре Хоџа

ЦРНА ГОРА Агенција за заштиту животне средине Црне Горе Александар Божовић Босиљка Милошевић Драган Асановић Гордана Ђукановић Ирена Тадић Ивана Булатовић Јелена Пејовић Лидија Шћепановић Марија Пулевић Милена Батаковић Милица Вукчевић Татјана Ђоковић Весна Новаковић Весна Влаховић Владан Божовић Хидрометеоролошки завод Црне Горе Дарко Новаковић Завод за заштиту природе Гордана Касом

Канцеларија за одрживи развој, Влада Црне Горе Босиљка Вуковић Министарство економије Антон Љуцовић Вуко Дабовић Завод за статистику Црне Горе Наташа Вучковић

СРБИЈА Агенција за заштиту животне средине Дејан Лекић Драгана Видојевић Елизабета Радуловић Љиљана Ђорђевић Маја Крунић Лазић Миленко Јовановић Милорад Јовичић Нада Мисајловски Небојша Реџић Небојша Вељковић Никола Пајчин Славиша Поповић Тихомир Поповић Завод за статистику Републике Србије Миљана Ћеранић

ОСТАЛИ Европска агенција за животну средину Адриана Георге Гордон Макинес Милан Хренко Роберта Пињатели Стојан Благоев Агенција за животну средину Аустрије Виолета Филипич Консултантска кућа Milieu Тони Зампарути Регионални центар за животну средину, Национална канцеларија Црна Гора Мира Васиљевић Срна Судар Зои мрежа за животну средину Александра Шиљић Каролин Даниел Емануел Бурне Флориан Крауцер Јасмина Богдановић Ото Симонет Јан Демон

41

РЕФЕРЕНЦЕ Институције Aлбанија, Завод за статистику (ИНСТАТ), 2011; http://www.instat.gov.al/ Албанија, Министарство јавних радова и саобраћаја, 2011; http://www.mppt.gov.al/ Албанија, Министарство животне средине, шума и водопривреде, 2011; http://www.moe.gov.al/en/ Босна и Херцеговина, Агенција за статистику, 2011; http://www.bhas.ba/ Босна и Херцеговина, Федерално министарство животне средине и туризма, 2011; http://www.fmoit.gov.ba/# Косово, Агенција за заштиту животне средине Косова, 2011; http://www.ammk-rks.net/?page=2,1 Косово, Завод за статистику Косова, 2011; http://esk.rks-gov.net/eng/ Македонија, Државни завод за статистику, 2011; http://www.stat.gov.mk/Default_en.aspx Македонија, Македонски информативни центар за животну средину, Министарство животне средине и просторног планирања, 2011; http://www.moepp.gov.mk/default-en.asp Македонија, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, 2011; http://www.mzsv.gov.mk/ Србија, Агенција за заштиту животне средине, 2011; http://www.sepa.gov.rs/ Србија, Министарство пољопривреде, трговине, шумарства и водопривреде, 2011; http://www.mpt.gov.rs/ Србија, Завод за статистику Републике Србије, 2011; http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/ Хрватска, Агенција за заштиту животне средине, 2011; http://www.azo.hr/EnglishNoviDizajn Хрватска, Министарство пољопривреде, рибарства и руралног развоја, 2011; http://www.mps.hr/ Хрватска, Завод за статистику, 2011; http://www.dzs.hr/default_e.htm Црна Гора, Агенција за заштиту животне средине, 2011; http://www.epa.org.me/index.php/en Црна Гора, Министарство пољопривреде и руралног развоја, 2011; http://www.mpr.gov.me/en/ministry Црна Гора, Завод за статистику Републике Црне Горе, 2011; http://www.monstat.org/eng/index.php

42

Основни сет индикатора животне средине Западног Балкана

Пројекти Пројекти на тему индикатора, 2006–10: •

Помоћ Албанији, Босни и Херцеговини, Хрватској, Македонији и Србији и Црној Гори у примени Основног сета индикатора ЕЕА и система извештавања као доприноса београдском извештају о четвртој паневропској оцени животне средине за 2007. годину (2006-2007).

•

Израда 12 регионалних информативних листова за Основни сет индикатора земаља Западног Балкана (2007).

•

Развијање система редовног извештавања о животној средини у складу са Основним сетом индикатора ЕЕА за земље Западног Балкана (2008).

•

Подршка развоју Основног сета индикатора ЕЕА ради укључивања у SOER извештавање – фокус на допринос земаља Западног Балкана (2010).

Извештаји Национални извештај о стању животне средине у Републици Хрватској, Агенција за заштиту животне средине, 2011. http://www.azo.hr/Publikacije24 Индикатори животне средине: Типологија и преглед, ЕЕА, 1999; (на енглеском) http://www.eea.europa.eu/publications/TEC25 Основни сет индикатора EEА – Водич, ЕЕА, 2005; (на енглеском) http://www.eea.europa.eu/publications/technical_report_2005_1 Животна средина у Европи – Стање и изгледи, ЕЕА, 2010; http://www.eea.europa.eu/soer/synthesis/translations/zhivotna-sredina-u-evropi-2014 Стратегија проширења и извештаји о напретку, 2010; (на енглеском) http://ec.europa.eu/enlargement/press_corner/key-documents/reports_nov_2010_en.htm Проширење, Европска комисија, 2011; (на енглеском) http://ec.europa.eu/enlargement/candidate-countries/index_en.htm Извештај о стању животне средине у Републици Македонији, Министарство животне средине и просторног планирања, 2010; (на македонском) http://www.moepp.gov.mk/default-mk.asp?ItemID=84F1C8FBC7AC644E9546F523C7B81FBC Cookbook for State of the Environment Reporting on the Internet, GRIDA/Arendal, 1998; http://www.grida.no/publications/list/3181.aspx Извештај о стању животне средине на Косову за период 2006-2007, Агенција за заштиту животне средине Косова*, 2008; (на енглеском) http://www.ammk-rks.net/?page=2,25 Извештај о стању животне средине у Црној Гори за 2010, Агенција за заштиту животне средине Црне Горе, 2010; http://www.epa.org.me/index.php/me/sektor-za-monitoring-analizu-iizvjetavanje Извештај о стању животне средине у Републици Србији, Агенција за заштиту животне средине Републике Србије, 2010; http://www.sepa.gov.rs/download/Izvestaj_o_stanju_zivotne_sredine_za_2010_godinu.pdf 43

Скраћенице CARDS – Community Assistance for Reconstruction, Development and Stabilisation Programme (Програм помоћи Заједнице за обнову, развој и стабилизацију)

CSI – Core Set of Indicators (Основни сет индикатора ЕЕА) DPSIR framework: Driving forces – Pressures – State – Impact – Responses (систем оцене EEА - ППСУР оквир: Покретачке силе – Притисци – Стање – Утицај – Реакције)

ЕЕА – European Environment Agency (Европска агенција за животну средину) EIONET – European Environment Information and Observation Network (Мрежа за информисање и посматрање животне средине)

IPA – Instrument for Pre-Accession Assistance (Инструмент претприступне помоћи) IUCN – International Union for Conservation of Nature (Међународна унија за очување природе)

OECD – Organisation for Economic Co-operation and Development (Организација за економску сарадњу и развој)

PHARE – Poland and Hungary: Assistance for Reconstructing their Economies Programme (Пољска и Мађарска: Програм помоћи за економско реструктурирање ових држава)

REBIS – Regional Balkans Transport Infrastructure Study (Студија регионалне саобраћајне инфраструктуре на Балкану)

SEIS – Shared Environmental Information System (Заједнички информативни систем о животној средини)

SOER – State of Environment Report (Извештај о стању животне средине) UNEP – United Nations Environment Programme (Програм Уједињених нација за животну средину)

WCMC – World Conservation Monitoring Centre (Центар за мониторинг глобалног очувања) WEI – Water Exploitation Index (Индекс експлоатације воде)

44

Основни сет индикатора животне средине Западног Балкана

45

46

Основни сет индикатора животне средине Западног Балкана

47