21039- Taчно и течно

бе н

ик е

Јелена Ковачевић

За

во

д

за

уџ

ГРАМАТИКА ЕНГЛЕСКОГ ЈЕЗИКА

За гимназије и средње стручне школе

ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ • БЕОГРАД

а

са вежбањим

За издавача др Милољуб Албијанић, директор и главни уредник

Рецензенти др Радмила Поповић, доцент на Катедри за англистику Филолошког факултета у Београду мр Душица Блажић, виши предавач енглеског језика на Географском факултету у Београду Ивана Брковић, професор у Првој београдској гимназији у Београду Лектор за енглески језик Dr Sheila Sofrenović Уредник Слободанка Ружичић Одговорни уредник Татјана Костић

ик е

За издавача др Милољуб Албијанић, директор и главни уредник

за

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд

уџ

бе н

Министар просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, решењем број 650-02-120/2012-06 од 17. августа 2012. године, одобрио је овај уџбеник за издавање и употребу у гимназијама и средњим стручним школама.

ISBN 978-86-17-18137-4

д

37.016:811.111’36(075.3)

во

© КОВАЧЕВИЋ, ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ, Београд, 2012. Јелена, 1940Ово дело се не сме умножавати, фотокопирати и на било који начин репродуковати, Тачно и течно : граматика енглеског језика у целини нити у деловима, без писменог одобрења издавача.

За

са вежбањима : за гимназије и средње стручне школе / Јелена Ковачевић ; [илустрације Светлана Симеуновић ; фотографије Растко Ковачевић]. - 1. изд. Београд : Завод за уџбенике, 2012 (Београд : Бирограф). - 359 стр. : илустр. ; 29 cm

Министар просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, Тираж 2.000.

- Регистар. од 17. августа 2012. године, одобрио је овај решењем број 650-02-120/2012-06 уџбеник за издавање и употребу у гимназијама и средњим стручним школама.

ISBN 978-86-17-18137-4

COBISS.SR-ID 193362956

ISBN 978-86-17-18137-4 © ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ, Београд, 2012. Ово дело не се не умножавати,фотокопирати фотокопиратииина набило билокоји којидруги начинначин репродуковати, смесме се умножавати, репродуковати, у целини ни уу деловима, деловима, без писменог одобрења издавача. уницелини нити издавача.

3

САДРЖАЈ Предговор..............................................................................................................................9 Речник граматичких појмова...............................................................................................13 Шта је граматика и зашто је учимо......................................................................................27 Енглески гласови .................................................................................................................28 Нагласак, ритам и интонација.. ............................................................................................33 Везани говор и његове карактеристике . . .............................................................................35 Фонолошке разлике између британског и америчког енглеског..........................................39

д

за

уџ

бе н

ик е

Unit 1. . .................................................................................................................................42 Именице...............................................................................................................................42 Множина именица. . ..........................................................................................................44 Врсте именица..................................................................................................................46 Заједничке и властите именице........................................................................................46 Конкретне и апстрактне именице.. ...................................................................................47 Збирне именице................................................................................................................48 Сложене именице.............................................................................................................49 Бројиве и небројиве именице...........................................................................................50 Род именица. . ....................................................................................................................56 Присвојни облик или генитив именица...........................................................................58 Генитив са “of ”..................................................................................................................61 Употреба именица и именице у улози придева................................................................64 Тест 1.. ...............................................................................................................................66

За

во

Unit 2. . .................................................................................................................................68 Детерминатори....................................................................................................................68 Одређени и неодређени члан. . ..........................................................................................70 Изостављање члана или нулти члан.................................................................................76 Тест 2.. ...............................................................................................................................78 Показни детерминатори: this, that, these, those...............................................................80 Неодређени детерминатори: some, any, not any...............................................................84 Одрични детерминатори: not ... any, no. . ..........................................................................87 Квантификатори: many/much; a lot of/lots of; few/little ..................................................88 Дистрибутивни детерминатори: all, both, each, every, either, neither, half ......................94 Присвојни и упитни детерминатори................................................................................96 Бројеви као детерминатори..............................................................................................96 Тест 3.. ...............................................................................................................................98 Unit 3. . ............................................................................................................................... 1 00 Заменице........................................................................................................................... 1 00 Личне заменице..............................................................................................................100 Показне и присвојне заменице.......................................................................................104 Неодређене заменице.....................................................................................................106 Детерминатори у улози неодређених заменица. . ............................................................110

4

Бројеви у улози заменица...............................................................................................113 Упитне и односне заменице............................................................................................114 Повратне и узајамно повратне заменице. . ......................................................................118 Тест 4.. .............................................................................................................................120 Unit 4. . ...............................................................................................................................122 Придеви.............................................................................................................................122 Редослед придева............................................................................................................122 Партиципи као придеви.................................................................................................126 Поређење придева (компаратив)....................................................................................128 Поређење придева (суперлатив).....................................................................................130 Употреба компаратива и суперлатива придева .............................................................134 Тест 5.. .............................................................................................................................136

бе н

ик е

Unit 5. . ...............................................................................................................................138 Прилози. . ............................................................................................................................138 Грађење прилога . . ...........................................................................................................142 Поређење прилога .. ........................................................................................................144 Тест 6.. .............................................................................................................................146

д

за

уџ

Unit 6. . ...............................................................................................................................148 Предлози. . ..........................................................................................................................148 Предлози који изражавају просторне односе ................................................................150 Предлози који изражавају временске односе.................................................................152 Предлози испред и иза именица, после глагола и после придева...................................157 Предлози на крају реченице...........................................................................................158 Тест 7.. .............................................................................................................................160

За

во

Unit 7 ................................................................................................................................162 Везници. . ............................................................................................................................162 Координативни и субординативни везници..................................................................164 Бројеви. . .............................................................................................................................166 Кардинални и редни бројеви, разломци и децимали......................................................169 Тест 8.. .............................................................................................................................172 Unit 8 ................................................................................................................................174 Глаголи...............................................................................................................................174 Динамички и стативни глаголи......................................................................................175 Помоћни глаголи be, do, have.........................................................................................177 Време и вид глагола........................................................................................................178 Unit 9. . ...............................................................................................................................180 Изражавање садашњости .. ..............................................................................................180 Садашње просто време (презент прости).. .....................................................................180 Презент прости глагола be, have.. ...................................................................................183 Презент трајни (садашње трајно време). . .......................................................................186 Стативни глаголи и презент трајни................................................................................189

САДРЖАЈ

Тест 9.. .............................................................................................................................190 Unit 10.. .............................................................................................................................192 Изражавање прошлости...................................................................................................192 Претерит прости (прошло просто време)......................................................................192 Изражавање прошлости помоћу used to и would. . .........................................................198 Прошло трајно време.. ....................................................................................................200 Садашњи перфект прости..............................................................................................204 Садашњи перфект трајни...............................................................................................210 Прошли перфект прости................................................................................................212 Прошли перфект трајни.................................................................................................212 Тест 10. . ...........................................................................................................................216

бе н

ик е

Unit 11.. .............................................................................................................................218 Изражавање будућности.. .................................................................................................218 Облици за изражавање будућности.. ..............................................................................220 Тест 11. . ...........................................................................................................................224

уџ

Unit 12.. .............................................................................................................................226 Модални и полумодални глаголи.. ....................................................................................226 Can, may, must, will, shall, would, should, ought, dare, need ... ......................................228 Тест 12 ............................................................................................................................236

д

за

Unit 13.. .............................................................................................................................238 Фразални глаголи . . ...........................................................................................................238 Фразални и предлошки глаголи.....................................................................................240 Тест 13. . ...........................................................................................................................242

За

во

Unit 14.. .............................................................................................................................244 Глаголски начин. . ...............................................................................................................244 Императив......................................................................................................................244 Конјунктив.. ....................................................................................................................248 Unit 15.. .............................................................................................................................250 Пасив..............................................................................................................................250 Актив и пасив.................................................................................................................254 Пасив и безлично it........................................................................................................254 Узрочно have и get..........................................................................................................255 Тест 14. . ...........................................................................................................................258 Unit 16.. .............................................................................................................................260 Герунд, инфинитив и партиципи. . ......................................................................................260 Герунд.............................................................................................................................262 Инфинитив.....................................................................................................................263 Партиципи. . ....................................................................................................................268 Тест 15. . ...........................................................................................................................270 Unit 17.. .............................................................................................................................272

5

6

Клаузе................................................................................................................................272 Врсте клауза. . ..................................................................................................................273 Субјекат, предикат и објекат. . .........................................................................................276 Реченица............................................................................................................................278 Врсте реченица...............................................................................................................280 Упитне реченице. . ...........................................................................................................281 Тест 16. . ...........................................................................................................................284 Unit 18.. .............................................................................................................................286 Релативне (односне) реченице.. ........................................................................................286 Релативне (односне) клаузе............................................................................................288 Рестриктивне и нерестриктивне клаузе.........................................................................289 Тест 17. . ...........................................................................................................................292

бе н

ик е

Unit 19.. .............................................................................................................................294 Кондиционалне (погодбене) реченице.............................................................................294 Нулти тип кондиционалних реченица...........................................................................296 Први тип кондиционалних реченица.............................................................................296 Други и трећи тип кондиционалних реченица. . .............................................................298 Тест 18. . ...........................................................................................................................302

за

уџ

Unit 20.. .............................................................................................................................304 Индиректни говор. . ............................................................................................................304 Изјавне реченице у индиректном говору.......................................................................306 Питања у индиректном говору.......................................................................................309 Тест 19. . ...........................................................................................................................312

За

во

д

Додатак............................................................................................................................315 Творба речи....................................................................................................................316 Неправилна множина именица......................................................................................318 Правописна правила при додавању наставака -s и -es именицама и глаголима. . ....................................................................319 Правописна правила при додавању глаголског наставка -ed.........................................320 Правописна правила при додавању наставка -ing.. ........................................................320 Изговор наставака..........................................................................................................321 Ред речи у реченици.......................................................................................................321 Слагање субјекта с глаголом...........................................................................................322 Листа најчешћих стативних глагола...............................................................................323 Глаголи после којих следи инфинитив. . ..........................................................................324 Глаголи после којих следи објекат и инфинитив............................................................324 Глаголи после којих следи герунд...................................................................................324 Глаголи после којих може да следи инфинитив и герунд...............................................324 Уводни глаголи који се користе у индиректном говору.. ................................................325 Листа неправилних глагола............................................................................................325 Разлике између британског и америчког енглеског........................................................328 Основна правила интерпункције. . ..................................................................................330 Листа фразалних глагола................................................................................................333 Решења задатака...........................................................................................................338 Индекс појмова. . .............................................................................................................357

vowels

apostro

ПРЕДГОВОР

ик е

УВОД

phe

ESS STR

РЕЧНИК ГРАМАТИЧКИх ПОјМОВА

бе н

Grammar

7

ПРАВИлА ПИСАЊА НАСТАВАКА

за

д

НАГлАСАК, РИТАМ И ИНТОНАцИјА

во

ΦОНОлОШКЕ РАЗлИКЕ ИЗМЕђУ

бРИТАНСКОГ И АМЕРИЧКОГ ЕНГлЕСКОГ

За

pronunciation

ЕНГлЕСКИ ГлАСОВИ

endings

S T N A N O S N O C

spelling

INTONATION

уџ

ШТА јЕ ГРАМАТИКА И ЗАШТО јЕ УЧИМО

За во д за уџ бе н

ик е

9

ПРЕДГОВОР Професорима

За

во

д

за

уџ

бе н

ик е

Ова граматика намењена је ученицима средњих школа. Конципирана је тако да се ради са професором на часу, али и да ученици могу да се њоме самостално служе. Тачно и течно је приручник са обиљем вежбања и основном идејом да се граматичке структуре представе, кад год је то могуће, помоћу аутентичних текстова и дијалога у одговарајућем контексту, другим речима да се представе онако како се у језику употребљавају. Од корисника ове граматике се очекује да сами постепено откривају језичке законитости, да уочавају како се нека структура користи и да дођу до извесних закључака пре него што им се дају граматичка правила која се односе на одређену структуру. Аутор овог приручника види учење граматике не само као упознавање са великим бројем језичких правила и законитости, већ пре свега као упознавање са тим како језик функционише и учење о томе како речи користити да се постигне јасно и прецизно изражавање. С обзиром на то да постоји више варијаната енглеског језика са којима се сусрећемо у све чешћим међукултурним контактима, указано је на извесне разлике које постоје у граматици и изговору између две доминантне варијанте енглеског језика: британског енглеског (овде означеног као ВЕ) и америчког енглеског (означеног као АЕ). Такође је указано и на неке разлике које постоје у граматици енглеског језика и нашег језика а нарочито онда када се као резултат тих разлика јављају грешке и тешкоће код оних који говоре нашим језиком. Граматички приручник Тачно и течно садржи и основна правописна правила, решења свих вежбања и тестова као и додатни део који се састоји од извесног броја табела као што су нпр. табеле именица које имају неправилну множину, затим листе неправилних глагола, правила за изговор наставака за прошло време и наставака за треће лице једнине садашњег времена, основне разлике у погледу граматике између британске и америчке варијанте енглеског језика итд. Граматика такође садржи и Регистар појмова и Речник граматичких термина који се користе у овом приручнику.

Структура приручника Овај приручник се састоји од већег броја јединица од којих свака обухвата једну граматичку тему, као нпр. именице, глаголи, реченице итд. Већина јединица започиње текстом, описом фотографије или цртежа, или дијалогом који илуструју употребу одређене граматичке структуре и имају за циљ да укажу на употребу дате структуре у језику. Вежбања која следе треба да помогну ученицима да се са датом структуром у потпуности упознају и донекле је прихвате. Материјал је организован тако да су целине визуелно уочљиве. Наиме, једна целина се налази на две или четири стране увек исто распоређене, тј. текст или дијалог који илуструје употребу одређене граматичке јединице, и питања под називом Откривамо граматику на левој страни а прва група лакших вежбања на десној. На следећој страни су детаљна објашњења и правила о томе како се граматичка структура која је предмет те граматичке јединице гради и када и како се употребљава. Бројна вежбања која потом следе, сложенија су и свеобухватнија у односу на прву групу вежбања и имају за циљ да се структура која се обрађује увежба, усвоји и коначно правилно употреби. После сваке јединице дат је тест којим се проверава у којој мери се савладало оно што је претходно увежбавано.

10

Вежбања су означена иконицама на којима су бројеви 1, 2, 3 или на којима је комбинација два броја (1,2 или 2,3). Ниво 1 означава ниво знања који је примерен првом разреду гиманазије и овде је назван основим нивоом, број 2 означава ниво знања које се очекује од ученика другог разреда што бисмо овде означили као средњи ниво, и коначно ниво три који одговара нивоу знања ученика трећег и четвртог разреда и то је напредни ниво. Подела на три нивоа није ни тако строга ни савршена, она је само покушај да се донекле укаже на различиту тежину вежбања и примереност тих вежбања одређеном нивоу знања језика.

бе н

ик е

Пожељно је да професори помогну ученицима: да добро упознају књигу, да им укажу на значај тога да покушају сами да сагледају језичке законитости, да им укажу на неопходност самосталног рада, да их подстичу да се не задовоље само израдом вежбања, примерених њиховом нивоу, већ да онима који су на вишем нивоу сугерирају да ураде и вежбања нижег нивоа (јер тако још више утврђују стечено знање), а да оне на нижим нивоима подстичу да покушају да раде и тежа вежбања која су изнад њиховог нивоа, да их подстичу да раде дате тестове и контролишу резултате пружајући им неопходну помоћ, али и подстичући их на више самосталности у раду.

уџ

Ученицима

За

во

д

за

Овај приручник има за циљ да покаже да граматика није никакав „баук“ и да се не учи тако што се одређена граматичка правила морају научити напамет. Напротив, ова књига има за циљ да вам помогне да сами откривате како енглески језик функционише, да о томе самостално доносите закључке и да помоћу бројних вежбања, примерених вашем нивоу знања, усвајате одређене законитости овог језика и коначно почнете да их сами у језику примењујете. Иако ова књига, попут ваших уџбеника, садржи јединице (units) означене бројевима 1, 2 итд., за разлику од уџбеника овде не морате ићи редом. Наиме, радићете ону јединицу чији је садржај за вас у датом тренутку важан, било зато што се то тренутно ради у школи, или зато што сами желите да употпуните знање о томе. Прво што треба да урадите јесте да упознате саму књигу, тј. да видите шта све она садржи и где се шта у њој налази. Тако нпр. ако, радећи задатке или читајући граматичка објашњења, наиђете на неки граматички појам који вам је нејасан, или о коме мало или ништа не знате, потражићете објашњење у Речнику граматичких појмова на самом почетку књиге. Ако вам то није довољно и желите да се још више о томе обавестите, погледаћете индекс на крају ове граматике где ћете наћи бројеве страница на којима о томе можете више сазнати. Некада ћете и у фусноти наћи обавештење где се о одређеном појму може још више сазнати. Пошто сте се упознали са садржајем књиге, потребно је да упознате садржај и структуру језичке јединице. Видећете да је на почетку саме јединице дата једна кратка дефиниција одређеног граматичког појма или структуре, и то у виду речничке одреднице која вам је заправо показатељ шта је то на шта у датом тексту, дијалогу или опису слике треба обратити посебну пажњу. Текст или дијалог изабран је тако да јасно покаже како се одређена граматичка структура користи у писаном тексту или говору. Веома је важно да тај текст, дијалог или опис у потпуности разумете. Ако садржи непознате речи, потражите њихово значење у

ПРЕДГОВОР

д

за

уџ

бе н

ик е

неком речнику. Пошто сте прочитали текст, разумели га и обратили пажњу на граматичку структуру која се ту на више места јавља, покушајте да урадите вежбања под насловом Откривамо граматику. Ово вежбање треба да раде сви ученици без обзира на то коме нивоу знања језика припадају. Оно је од изузетне важности јер помоћу њега сами откривате како језик функционише и тако учите на основу сопственог запажања и закључивања. Наравно, ова сазнања ћете употпунити упознавањем правила која следе на следећим страницама. Та правила нећете учити напамет, али, радећи вежбања која следе, постепено ћете их усвајати и сами почети да примењујете. Вежбања су означена иконицама на којима су бројеви који показују ниво знања језика: 1 (основни ниво), 2 (средњи ниво), 3 (напредни ниво) или на којима је комбинација два броја (1,2 или 2, 3). То ни у ком случају не значи да се строго ограничите само на вежбања која припадају вашем нивоу знања. Напротив, препоручљиво је да покушате да урадите и она вежбања која су за вас лака, јер на тај начин понављате и утврђујете већ познато. Исто тако можете покушати да урадите и она вежбања која су нешто тежа и изнад вашег нивоа. Видећете да ћете осетити велико задовољство ако у томе успете, а ако наиђете на тешкоће и не успете, увек можете да потражите помоћ у решењима на крају књиге. Веомa је важно да помоћу теста, који следи после сваке граматичке партије, проверите шта сте, а шта можда нисте научили у претходној граматичкој јединици. То је прилика да пре него што кренете даље утврдите и поновите оно што можда нисте тако добро научили и увежбали. Аутор овог приручника верује да ћете се уверити да граматика може да се учи и коришћењем занимљивих и поучних вежбања, као и уз забаву помоћу квизова, укрштених речи, па чак и уз шале, те да се правила које владају у једном језику најбоље усвајају када их сами уочавамо и вежбајући научимо како да их примењујемо.

За

во

На крају желим да изразим велику захвалност рецензентима др Радмили Поповић, мр Душици Блажић и Ивани Брковић, илустратору Светлани Симеуновић као и целокупном тиму Завода за уџбенике који је учествовао у изради овог приручника. Сви они су својим знањем, искуством, ентузијазмом и искреном подршком помогли да ова књига добије свој коначни изглед. Лектор за енглески језик Dr Sheila Sofrenović је такође својим корисним примедбама допринела квалитету ове књиге. Веома сам захвална и мојим колегиницама и пријатељицама Mary Thompson-Popović, Љиљани Смуђи и Зорици Бабић са којима сам често делила своје повремене дилеме, разговарала о проблемима на које сам током писања ове књиге наилазила и које су ми увек пружале снажну колегијалну и пријатељску подршку.

Аутор

11

За во д за уџ бе н

ик е

13

РЕЧНИК ГРАМАТИЧКИХ ПОЈМОВА

adjunct /"&dZVNkt/ допуна, прилог или прилошка фраза која додаје значењу глагола у реченици adverb /"&dv3;b/ прилог, реч која ближе одређује глагол, придев, клаузе, реченице или други прилог и често даје одговор на питања зашто, како, када, где, или колико често се нешто догађа или се догодило

за

уџ

absolute phrase /&bs@%lu;t "freIz/ апсолутна фраза, група речи која се састоји од именице или заменице и партиципа као и речи које их ближе одређују. Односи се на читаву реченицу и за разлику од осталих фраза има субјекат али не и глагол у личном глаголском облику.

adjective clause /%&dZ@ktIv "klO;z/ придевска клауза, (видети relative clause)

ик е

absolute comparative /&bs@%lu;t k@m"p&r@tIv/ апсолутни компаратив, облик компаратива који се употребљава у ситуацији где се не пореди уобичајеним начином са неким или нечим поменутим, већ с нечим што се подразумева као нпр. younger generation (подразумева се да се мисли у односу на older generation)

adjective /"&dZ@ktIv/ придев, реч која описује именицу или заменицу

бе н

А

За

во

д

abstract noun /%&bstr&kt "naUn/ апстрактна именица, именица који означава нешто неопипљиво, нешто што не можемо да опажамо чулима

action verb /"&kSn%v3;b/ (такође dynamic verb) глагол акције, динамички глагол, глагол који описује радњу, оно што радимо или оно што се дешава active sentence /%&ktIv"sent@ns/ активна реченица, реченица у којој је субјекат вршилац радње active voice /%&ktIv"vOIs/ актив, активно стање, глаголско стање у коме је субјекат реченице вршилац радње (видети пасив)

adverb of degree /%&dv3;b @v dI"gri;/ прилог за степен, врста прилога који појачава или умањује значење неког другог прилога или придева adverb of frequency /%&dv3;b @v "fri;kw@nsI/ прилог учесталости, врста прилога који показује колико често се нешто дешава adverb of manner /%&dv3;b @v "m&n@(r)/ прилог за начин, врста прилога који описује начин на који неко нешто ради или на који се нешто дешава adverb of opinion /%&dv3;b @v @"pInj@n/ прилог мишљења, прилог којим се изражава

14

именицу на коју се односи (Belgrade, the capital of Serbia, is stuated at the confluence of the Sava and the Danube.)

мишљење о некој идеји или читавој реченици

affirmative /@"f3;m@tIv/ потврдни (облик), реч или фраза која изражава потврду или слагање /@"fIks/ афикс, слово или група слова која се додаје на почетку или крају речи да би се направила нова реч

assimilation /%@sImI"leISn/ асимилација, процес у коме се гласови мењају под утицајем околних гласова attribute /"&trIbju;t/ атрибут, особина коју неко или нешто има

уџ

affix

aspect /"&spekt/ (глаголски) вид, глаголски облик који показује да ли нека радња траје или је завршена, да ли се понавља или се дешава само једанпут

ик е

adverbial /@d"v3;bI@l/ (такође adverbial phrase) прилошка одредба, група речи која не садржи субјекат ни глагол и има исту улогу као и прилог

article /"a;(r)tIk(@)l/ члан, врста детерминатора који показује да ли је именица/именичка фраза одређена и специфична или неодређена

бе н

adverb of time /%&dv3;b @v "taIm/ прилог за време, прилог који даје одговор на питање Када?

д

за

agreement /@"gri;m@nt/ слагање, слагање једне речи са другом у лицу, роду, броју и падежу

За

во

antecendent /&ntI"si;d@nt/ антецедент, реч, фраза или калуза на коју се односи заменица apostrophe /@"pQstr@fI/ апостроф (´), знак који показује да је неко слово или неки број изостављен apostrophe s /@"pQstr@fI es/ знак (´) који се додаје иза или испред s да се покаже припадање apposition /&p@"zISn/ апозиција, именица или именска фраза, увек запетама одвојена од остатка реченице која преименује или ближе одређује

auxiliary verb /O;g%zIlI@rI"v3;b/ помоћни глагол, глагол који се користи уз главни глагол да би се формирала различита времена, упитни или одрични облик као нпр. be, have, do, can, will итд.

B bare infinitive /%be@(r) In"fInItIv/ инфинитив без to base form /"beIs %fO;m/ основни облик (глагола), најпростији облик глагола без наставака и без инфинитивног to bipartite noun /baI%pa;traIt"naUn/ именица која има само облик множине и односи се на ствар која се састоји од два повезана дела као нпр. glasses, shorts, trousers

РЕЧНИК ГРАМАТИЧКИХ ПОЈМОВА

C

complement /"kQmplIment/ допуна, реч или група речи које могу да допуњавају предикат (именски део предиката), или да буду допуна објекту

cardinal number /%ka;dIn@l "nVmb@(r)/ кардинални (главни) број, број који показује колико има некога или нечега

clause /klO;z/ клауза, група речи која увек има субјекат и предикат и изражава потпуну мисао

/"k@UlQn/ две тачке, (:), знак у писању који се употребљава онда када се нешто наводи или набраја

д

за

colon

compound sentence /%kQmpaUnd "sent@ns/ напоредна реченица, реченица која се састоји две или више назависних реченица обично повезаних неким везником

уџ

collective noun /k@%lektIv "naUn/ (такође group noun), збирна именица, реч која означава групу људи, животиња или ствари као једну целину

compound noun /%kQmpaUnd "naUn/ сложена именица, именица која је настала од две или више речи које дају именици ново значење

ик е

/keIs/ падеж, облик именице или заменице који показује њен однос према другим речима

бе н

case

complex sentence /%kQmpleks "sent@ns/ сложена реченица, реченица која се састоји од главне реченице и једне или више зависних клауза

За

во

comma /"kQm@/ запета (зарез), знак интерпункције који се користи да би се одвојили делови реченице, направила кратка пауза и одвојиле речи при неком набрајању common noun /%kQm@n "naUn/ заједничка именица, реч која означава бића, места, ствари и појаве у општем смислу comparative /k@m"p&r@tIv/ компаратив, облик придева или прилога који показује разлику или сличности између две ствари у количини, броју или особинама и има наставак -er или more испред придева

concrete noun /%kQNkri;t "naUn/ конкретна именица, именица која се односи на опипљиве, материјалне предмете, бића и ствари, на све оно што опажамо чулима conditional clausе /k@n%dIS@n@l "klO;z/ погодбена клауза, врста зависне клаузе која обично почиње са if или unless. (If I have time , I will come to see you.) мада се срећу и примери без ових везника као нпр. Had I been there, I could have helped you.

conditional sentence /k@n%dIS@n@l "sent@ns/ погодбена реченица, врста реченице која у клаузи после if или unless говори о неким могућим (реалним или нереалним) ситуацијама, а у главној реченици о очекиваним (реалним или нереалним) исходима

15

16

означава биће, предмет или појаву која се може пребројати и која има и једнину и множину

conjunction /k@n"dZVNkSn/ везник, реч која спаја две речи или два дела реченице consonant /"kQns@n@nt/ сугласник, глас који се ствара затварањем једног дела говорног тракта тако да ваздушна струја не пролази слободно од плућа до уста

D

content word /"kQntent %w3;d/ садржинска реч, реч која има лексичко значење, врста речи које у реченици носе значење и дају главни смисао реченици

defining relative clause /dI%faInIN relatIv "klO;z/ (такође restrictive relative clause) рестриктивна релативна клауза, зависна клауза која садржи информацију неопходну за разумевање реченице и почиње релативном заменицом, али за разлику од нерестриктивних релативних клауза не захтева употребу запете

ик е

бе н

уџ

continuous (такође progressive) /k@n"tInjU@s/ глаголски облик (тачније глаголски вид) који показује да се нека радња дуже одвија у датом временском периоду (може да буде садашњи, прошли или будући)

declarative sentence /dI%kl&r@tIv "sent@ns/ изјавна реченица, реченица којим се даје нека информација или износи нека тврдња

во

д

за

contraction /k@n"tr&kSn/ сакраћени облик, речи или групе речи које се често користе уместо пуних облика у говорном енглеском језику

За

coordinating conjunctions /k@U%O;dIneItIN k@n"dZVNkSn/ координативни, напоредни везници, везници који се употребљавају да повежу двe речи, две фразе или два дела реченица исте структуре и увек се налазе између речи које повезују (and but for nor or so yet) copula /"kQpjUl@/ (такође linking verb) копула, глагол који везује субјекат са именским делом предиката countable /"kaUnt@bl/ (такође count noun) бројива именица, именица која

definite article /%defIn@t "a;(r)tIk(@)l/ одређени члан (the) реч која означава и сужава значење именица на оно што је познато и говорнику/ писцу и слушаоцу/читаоцу dependent clause /di%pend@nt "klO;z/ (такође subordinate clause) зависна клауза, клауза која не може да стоји као независна целина јер њено значење допуњава главна реченица determiner /dI"t3;mIn@(r)/ детерминатор, (a / an, the, this, those, some, many, most, few, all, both, no, several, my, two, etc.) реч која даје више информација о именици или именичкој фрази. diphthong /"dIfTQN/ двогласник (дифтонг), глас који се састоји од два самогласника повезана у један слог

РЕЧНИК ГРАМАТИЧКИХ ПОЈМОВА

discourse marker /"dIskO;s %ma;k@(r)/ маркер дискурса, реч која у говору одваја делове реченице (као нпр. well, you know, I think итд.)

E

first conditional /%f3;st k@n"dIS(@)n(@)l/ (такође) type 1 conditional sentences први кондиционал (погодбени начин), врста реченице у којој се обе клаузе односе на будућност, мада је глагол у реченици после if у садашњем времену If the weather is nice, I will go for a walk. You will pass the test if you study hard. function word /"fVNkS@n %w3;d/ функцијска (граматичка) реч, реч као која изражава граматичке односе и обично нема битније значење (чланови, везници и предлози)

во

д

за

уџ

elliptical clause /I%lIptIk@l "klO;z/ елиптична реченица, реченица код које су неки делови изостављени јер се сами по себи подразумевају или су јасни из контекста као нпр. My sister has two children and my brother has three. (my brother has three children).

finite verb /%faInaIt"v3;b/ лични глаголски облик, облик који показује лице и број

ик е

direct speech /daI%rekt "spi;tS/ директни/управни говор, дословно навођење нечијих речи

F

бе н

direct object /daI%rekt"QbdZIkt/ директни (прави) објекат, именица, заменица или именичка фраза која допуњава значење прелазних глагола и на коју се односи радња глагола у реченици (He hit the ball.)

За

embedded question /Im%bedId "kwestS@n/ уметнута питања, врста индиректних питања која чине део потврдне или упитне реченице као нпр. I wonder where she has gone. Do you know what time it is? exclamation mark /%ekskl@"meIS(@)n "ma;k/ знак узвика (!), правописни знак који се налази на крају узвичне речи, фразе или реченице exclamative sentence /ekskl@%metIv "sent@ns/ узвична реченица, реченица која обично изражава снажна осећања или утиске као нпр. What a day! How nice of you!

future continuous/ progressive /%fju;tS@(r) k@n"tInjuUs /prQ"gresiv/ трајно будуће време, време које се употребљава за радњу која ће бити у току у одређеном тренутку у будућности (We will be travelling at this time tomorrow.) future forms /%fju;tS@(r) "fO;mz/ облици за будуће време, глаголски облици који се користе за изражавање будућности као што су will+infinitive, be going to, be to+infinitive, be about to итд. future perfect /%fju;tS@(r)"p3;f@kt/ будући (футур) перфекат, време које се употребљава за радњу која ће се завршити до неког одређеног тренутка у будућности (It will have been finished by the end of the week.) future perfect continuous /%fju;tS@(r) p3;f@kt k@n"tInjU@s/

17

18

gerund /"dZer@nd/ герунд, реч настала од глагола коме је додат наставак -ing а која се употребљава као именица grading adverb /%greIdIN "&dv3;b/ прилог за степен, врста прилога који изражава степен или обим неке радње, појачава или умањује значење придева или прилога

H

if clause /If "klO;z/ зависна реченица, део погодбене реченице, која почиње са if и изражава реалну или нереалну ситуацију imperative /Im"per@tIv/ императив, глаголски начин којим се изражава наредба, захтев, упутство итд.

д

за

уџ

head word /%hed "w3;d/ главна реч, реч која носи главно значење у оквиру фразе и која се не може изоставити. Главна реч у именској фрази је именица или заменица, у глаголској фрази глагол, у прилошкој прилог итд.

idiom /"IdI@m/ идиом, утврђени израз чије значење не може да се погоди на основу значења сваке поједине речи у изразу (have a bee in one´s bonnet – имати фикс идеју; be in someone´s shoes – бити на нечијем месту; change one´s mind – променити мишљење итд.)

ик е

G

I

бе н

будући трајни перфекат, време које говори о радњи која ће се одвијати до одређеног тренутка у будућности She will have been living here for a year next month.

За

во

helping verb /%helpIN "v3;b/ (такође auxiliary verb) помоћни глагол, глагол који се користи уз главни глагол да би се формирала различита времена, упитни или одрични облик (be, have, do, can, will) homograph /"hQm@grA;f/ хомограф, реч која се пише исто као и нека друга реч али се изговара другачије и има друго значење homonym /"hQm@nIm/ хомоним, реч која се пише и изговара исто као нека друга реч али има друго значење

imperative sentence /Im%per@tIv "sent@ns/ заповедна реченица, реченица која се изражава императивом и којом се изриче нека заповест, даје савет или упутства impersonal it /Im%p3;s@n@l "It/ безлично it, заменица it, употребљена као безлични субјекат, често када се говори о времену, атмосферским приликама или раздаљини (It"s very hot today. It"s two miles from here.) impersonal you /Im%p3;s@n@l "ju;/ безлично you, употреба заменице you када се говори уопштено а не о некој одређеној особи или групи лица indefinite article /In%defIn@t "a;(r)tik(@)l / неодређени члан (a /an) реч која дефинише именицу као неодређену

РЕЧНИК ГРАМАТИЧКИХ ПОЈМОВА

(обично додавањем суфикса) да би се указало на промену граматичке функције речи cat – cats (једнинамножина); care – careless (именица - придев)

indefinite determiner /In%defIn@t dI"t@mIn@(r)/ неодређени детерминатор, реч која се користи уз друге речи да означи неодређен број или неодређену количину нечега

-ing form /IN "fO;m/ глаголски облик који се завршава на -ing и може да се користи као партицип презента, за формирање глаголских времена, а може да буде придев и именица

independent clause /IndI%pend@nt "klO;z/ независна клауза, група речи коју чине субјекат и предикат и која може да стоји самостално као реченица

interjection /Int@"dZekS@n/ узвик, реч која се обично употребљава у говорном језику да се изразе осећања, привуче пажња, изрази допадање, негодовање итд. Oh, no! Hey! Ouch!

бе н

interrogative pronoun /"Int@%rQg@tIv "pr@UnaUn/ упитна заменица, заменице као who, whose, whom, what which када се користе да би се поставила питања

уџ

indicative /In"dIk@tIv/ индикатив, глаголски начин којим се изражава исказ, негирање или питање у вези са постојећим чињеницама

ик е

indefinite pronoun /In%defIn@t "pr@UnaUn/ неодређена заменица, заменица која се односи на неодређено лице, ствар или појаву

во

д

за

indirect object /IndaI%rekt "QbdZIkt/ индиректни (неправи) објекат, објекат на кога глаголска радња у реченици утиче индиректно (She wrote John the letter.)

За

indirect speech /"IndaI%rekt "spi;tS/ (такође reported speech) неуправни или индиректни говор, речи које користимо да бисмо пренели нечији говор не наводећи дословно изговорене речи при чему су често потребне и неке промене као нпр. промене заменице, глаголског времена итд.

interrogative sentence /"Int@%rQg@tIv "sent@ns/ упитна реченица, реченица која почиње неком упитном речи или помоћним глаголом а којом се тражи информација, потврда или негирање неког исказа или чињенице и која на крају има знак питања intonation /Int@"neIS@n/ интонација, промена висине тона, јачине гласа, дужине слога и ритма у говорном језику

infinitive /In"fInItIv/ инфинитив, основни облик глагола коме често претходи "to"

intransitive verb /In%tr&nzItIv "v3;b/ непрелазни глагол, глагол иза кога не следи директан објекат

inflection /In"flekS@n/ (такође inflexion), инфлексија, промена облика речи

irregular verb /I%regjUl@(r) "v3;b/ неправилан глагол, глагол који не формира

19

20

прошло време (the simple past tense) додавањем наставака -d или -ed

ски облици у реченици. У енглеском језику постоје три главна начина: (1) indicative - индикатив или показни начин који се употребљава да се нешто саопшти или постави питање (2) imperative - императив или заповедни начин којим се изражава захтев или наредба и (3) subjunctive - конјуктив или савезни начин којим се изражавају жеље, сумња, супростављање неком чињеничном стању.

L lexical verb /%leksIk@l "v3;b/ (такође main verb) пунозначни глагол, сваки глагол који се односи на радњу, активност, догађај или стање и може да буде главни глагол у глаголској фрази

N

negative statement /%neg@tIv "steItm@nt/ одрична реченица, реченица са одричним обликом глагола

уџ

main clause /%meIn "klO;z/ главна клауза, која може да се користи као самостална реченица

ик е

M

morpheme /"mO;fI;m/ морфем, најмања језичка јединица која има значење као нпр. cat – једна морфема, cats - две морфеме, cat + s (знак за множину именица)

бе н

linking verb /%lINkIN "v3;b/ везивни глагол или копула, глагол који повезује субјекат и допуне (као нпр. глаголи be, seem, feel итд)

д

за

main verb /%meIn "v3;b/ (видети) lexical verb

За

во

modal verb /%m@Ud@l "v3;b/ модални/непотпуни глагол, глагол који нема лични глаголски облик као што су: can, may, must, should итд. који се употребљавају уз пунозначне глаголе и изражавају обавезу, дозволу, могућност, способност или степен вероватноће modifier /"mQdIfaI@(r)/ одредба или модификатор, реч, фраза или клауза које ближе одређују значење неке речи или групе речи. Модификатори могу да буду придеви, прилози, придевске и прилошке клаузе, инфинитивне, партиципске и предлошке фразе. mood /mu;d/ начин, ово подразумева начин на који су употребљени глагол-

nominative (case) /"nQmIn@tIv (keIs)/ (такође subjective case) номинатив, падеж у коме је субјекат реченице. У енглеском језику ово је значајно само у случају личних заменица и заменице who. non-defining relative clause /nQn%dIfaInIN relatIv "klO;z/ (такође non-restrictive relative clause), релативна клауза која даје више информација о некоме или нечему, али које нам нису неопходне да бисмо знали о коме или о чему се ради non-finite verb /%nQn faInaIt "v3;b/ безлични глаголски облик, облици као што су инфинитив и партиципи

РЕЧНИК ГРАМАТИЧКИХ ПОЈМОВА

noun group /"naUn %gru;p/ (такође noun phrase) именска група /фраза, група речи у реченици која се заједно понаша као именица (The nice blue dress is mine.) number /"nVmb@(r)/ број, граматичка категорија која се односи на разлику између једнине и множине (именица, заменица и донекле глагола)

participle /pA;"tIsIpl/ партицип, глаголски облик који се користи за формирање времена particle /pA;"tIkl/ партикула, прилог или предлог који се повезује са глаголом и чини фразални глагол (come across, get up, go away, look after итд.) part of speech /%pa;t @v"spi;tS/ врста речи, једна од главних граматичких група у којој су речи подељене према својој функцији у реченици (именице, заменице, глаголи, придеви итд.) passive voice /%p&sIv "vOIs/ пасив, трпно стање, начин структурирања реченице у којој субјекат није вршилац радње већ лице или ствар која трпи последице неке радње

уџ

numeral /"nju;m@r@l/ број, врста речи којима се представљају бројеви (cardinal: one, two; ordinal: first, second)

P

ик е

/naUn/ именица, реч која означава лице, ствари, појмове, места, појаве, догађаје, осећања, материју или особину

бе н

noun

O

За

во

д

за

object /"QbdZIkt/ објекат, именица, заменица или именска фраза која долази после прелазног глагола или предлога (I like her. He is writing a letter. Go out with him. ) object of a preposition /%QbdZIkt @v @ prep@"zISn/ предлошки објекат, прва именица или заменица која следи после неког предлога

object pronoun /"QbdZIkt %pr@UnaUn/ објекатски облик заменице, заменица која се употребљава као објекат глагола или предлога (као нпр. me, him, her, us them) ordinal number /%O;din(@)l "nVmb@(r)/ редни број, број који показује где нешто долази по редоследу (first, second, third etc.)

past continuous/progressive /%pA;st k@n"tInjU@s /prQ"gresiv/ прошло трајно време, време које говори о радњи или ситуацији која je била у току у прошлости past participle /%pA;st pA;"tIsIpl/ прошли партицип, безлични глаголски облик који се код правилних глагола завршава на -ed (код неправилних глагола то је онај трећи облик који налазимо у листама неправилних глагола као нпр. : go – went – gone, buy – bought – bought, run– ran –run итд). Прошли партицип се употребљава уз помоћни глагол have за грађење перфeрктивних времена, уз помоћни глагол be за грађење пасива а некада и као придев.

21

22

past simple /%pA;st "sImpl/ (такође simple past) прошло просто време, време које описује радњу која се догодила и завршила у прошлости

phrasal verb /%freIz@l "v3;b/ фразални глагол, спој од једног лексичког глагола и једне или две партикуле од којих је прва прилошког а друга предлошког карактера као нпр. come back, get up, go away, look forward to итд.

plural /"plUr@l/ множина, облик именице или глагола који се односи на два или више лица или ствари

уџ

perfect /"p3;fekt/ перфекат, прошло, свршено време

phrase /freIz/ фраза, група речи које имају заједничку функцију и чине део реченице. Постоје именска фраза, глаголска фраза, придевска фраза, прилошка фраза, предлошка фраза које могу да функционишу као именица, глагол, придев, прилог или предлог.

ик е

past perfect continuous /%pA;st p3;fekt k@n"tInjU@s/ прошли перфект трајни, трајно давнопрошло време, употребљава се за радњу која се одиграла у прошлости и трајала све до почетка неке друге радње у прошлости

they итд. а које се односе на лица која учествују у разговору или она о којима се говори

бе н

past perfect /%pA;st"p3;fekt/ прошли перфект, давно прошло време, ово време се употребљава за радњу која се догодила у прошлости пре неке друге радње

во

д

за

perfect infinitive /%p3;fekt In"fInItIv/ инфинитив перфекта, инфинитив који настаје од глагола have и прошлог партиципа главног глагола (to have gone)

За

person /"p3;s(@)n/ лице, граматичка категорија именице, заменице и детерминатора. Разликујемо прво лице које се односи на самог говорника (I, me, myself, my, mine за једнину), (we, us, ourselves, our, ours за множину), друго лице које се односи на слушаоца (you, yourself, your, yours) за једнину и (you, yourselves, your, yours) за множину, и треће лице које се односи на све друге или све друго (he, him, himself, his, she, her, herself, hers, it, itself, its) за једнину и (they, them, themselves, their, theirs) за множину. personal pronoun /%p3;s@n@l "pr@UnaUn/ лична заменица, речи као што су I, you,

plural noun /%plUr@l "naUn/ именица која се користи само у множини positive /"pQzItIv/ потврдни облик, облик клаузе, реченице, исказа који не садрже одричну реч као што је not possessive determiner /p@%zesIv dI"t@mIn@(r)/ (такође possessive adjective) присвојни детерминатор, речи као што су my, your, his, our итд., које показују коме или чему нешто припада или је са тим неким или нечим повезана possessive pronoun /p@%zesIv "pr@UnaUn/ присвојна заменица, заменица која показује припадање (mine, yours, his, hers, ours, yours, theirs).

РЕЧНИК ГРАМАТИЧКИХ ПОЈМОВА

prepositional phrase /%prep@"zISn@l "freIz/ предлошка фраза, комбинација предлога и других речи (детерминатора, придева, именице или заменице)

present simple /%prez@nt "sImpl/ (такође simple present) садашње време, време које обично описује уобичајена стања и радње које се стално дешевају (па и сада), као и опште истине. Облик овог времена је исти као и основни облик глагола, осим у трећем лицу једнине где се јавља наставак -s или -es. I always work in the afternoon.

Time passes quickly.

за

уџ

prepositional verb /prep@%zIS@n@l "v3;b/ предлошки глагол, састоји се од глагола и предлога али предлог није део глагола нити у потпуности мења његово значење као код фразалних глагола

present perfect continuous /%prez@nt p3;fekt k@n"tInjU@s/ садашњи перфект трајни, време које се користи за радњу која је почела у прошлости и још увек траје, или је до недавно трајала We have been living in this flat for ten years.

ик е

preposition /prep@"zISn/ предлог, реч која показује однос именице или заменице са другим речима у реченици, клаузи или неком изразу и обично се налази испред именице или заменице

о догађајима и искуствима из временски недефинисане прошлости, затим из недавне прошлости а код оних глагола који немају трајне облике и о нечем што је трајало у прошлости све до садашњег тренутка I have seen that play twice. He has published a book recently.

бе н

predicate /"predIk@t/ предикат, део реченице који садржи глагол и даје информације о субјекту реченице

За

во

д

present continuous/progressive /%prez@nt k@n"tInjU@s /prQ"gresIv/ презент трајни, време које описује радњу која је у току, или говори о плану за будућност I am watching a film on TV. She is coming next week. present participle /%prez@nt pA;"tIsIpl/ (такође -ing participle) садашњи партицип или партицип презента, безлични глаголски облик који се гради додавањем наставка -ing на глаголску основу и употребљава за грађење трајних времена

present perfect /%prez@nt"p3;fekt/ садашњи перфект, глаголско време које повезује прошлост и садашњост тако што говори о радњи у прошлости и њеним резултатима који постоје у садашњости. Ово време говори

pronoun /"pr@UnaUn/ заменица, реч која се користи уместо именице, када не морамо, не знамо или не желимо да неког или нешто именујемо proper noun /%prQp@(r) "naUn/ властита именица, реч која означава име или назив одређеног лица, места, предмета, организације, географског појма итд. и која се пише великим словом punctuation /pVNktju"eIS(@)n/ интерпункција, стандардни знаци у писању који се употребљавају да би се одвојиле речи у реченицама, клаузама и фразама и постигао јасан смисао

23

24

quantifier /"kwQntIfaI@(r)/ квантификатор, реч која указује на број или количину нечега као нпр.: two books, many people, little time итд. question /"kwestS@n/ питање, врста реченице у којој глагол претходи субјекту и која се користи да би се поставило питање

regular verb /%regjUl@(r) "v3;b/ правилан глагол, глагол који има наставак -ed за прошло време и прошли партицип relative clause /%relatIv "klO;z/ односна (релативна) клауза, зависна клауза која обично почиње односном заменицом (who, whom, whose, that итд.) или прилозима where,when,why, што даје више информација о неком или нечем поменутим у главној реченици

За

R

во

д

за

уџ

question tag /%kwestS@n "t&g/ упитна фраза (мини питање), питање које се поставља после неког исказа да би се добила потврда тог исказа као нпр.: Nice day, isn"t it? He doesn"t speak English, does he? You can come tonight, can"t you?

reflexive verb /rI%fleksIv "v3;b/ повратни глагол, глагол код кога је вршилац радње исти као и објекат и који се употребљава са повратном заменицом (to enjoy oneself, to hurt oneself, to cut oneself итд.)

ик е

Q

made myself clear. They enjoyed themselves at the concert last night.

бе н

purpose clause /%p3;p@s "klO;z/ намерна клауза, зависна клауза која се користи да би се показало шта неко намерава да учини I am going out to get some coffee. She did it in order to help you.

real conditional sentence (такође conditional type 1 sentence, first conditional) видети first conditional reason clause /%ri;z@n "klO;z/ узрочна клауза, врста зависне реченице која говори о узроку радње која се одвија у главној реченици I came here tonight because I wanted to see you. reflexive pronoun / rI%fleksIv "pr@UnaUn/ повратна заменица, заменица која се употребљава када су објекат и субјекат исто лице или ствар I think I

relative pronoun /%relatIv "pr@UnaUn/ односна (релативна) заменица, заменица која уводи у односну реченицу (who,whose, which, that) reported speech /rI%pO;tId "spi;tS/ неуправни (индиректни) говор, речи које користимо да бисмо препричали нечије речи уместо да их дословно наводимо He said that he would go to London soon. reporting verb /rI%pO;tIN "v3;b/ уводни глагол, глагол који показује да се нешто цитира, препричава или парафразира (say, tell, suggest, reply, promise, ask, wonder) restrictive relative clause /rI%strIktIv relatIv "klO;z/ (видети defining relative clause)

РЕЧНИК ГРАМАТИЧКИХ ПОЈМОВА

стативни глагол, глагол стања, врста глагола који описују стање или ситуацију и немају трајне облике као што су глаголи be, know, like, love, prefer, seem, understand итд.

result clause /ri;%zVlt "klO;z/ последична клауза, зависна клауза која показује резултат неке радње или ситуације и обично почиње са so, so … that итд.

ик е

subject pronoun /%sVbdZekt "pr@UnaUn/ субјекатска заменица, заменица која замењује субjекат реченице или клаузе (I, you, he, she, it, we, they) subjunctive /s@b"dZVNktIv/ конјуктив или савезни начин, глаголски начин који се употребљава да се изразе надање, сумње, жеље, да се дâ неки предлог у вези са будућношћу итд.

за

уџ

sentence /"sent@ns/ реченица, група речи која, ортографски описанo, почиње великим словом а завршава се тачком - изјавне или обавештајне реченице, знаком питања - упитне реченице или знаком узвика - заповедне реченице. Реченица обично садржи субјекат (осим заповедних реченица) и предикат. Реченица може да буде проста која се састоји од само једне независне клаузе, може да буде сложена која се састоји из једне главне и једне или више зависних клауза, или напоредна која се састоји од две или више независних клауза.

subject /"sVbdZekt/ субјекат, именица, именска фраза или заменица која показује ко је вршилац неке радње или ко трпи неку радњу или стање изражено глаголом She likes pop music. The big fat cat is ours. I am told not to come.

He seems tired.

бе н

S

За

во

д

short form /%SO;t"fO;m/ скраћени облик, реч или група речи речи којима недостаје једно или више слова што је обично означено апострофом као нпр. I´m, he´d, couldn´t итд. simple sentence /%sImpl"sent@ns/ проста реченица, реченица која се састоји од само једне независне клаузе silent letter /%saIl@nt"let@(r)/ немо слово, слово које се не изговара иако је написано као нпр. e у речима nice, file или b, t, g, у речима climb, listen, design

singular /"sINgjUl@(r)/ jeднина, облик именице или глагола који се односи само на једно лице или ствар stative verb /%steItIv "v3;b/ (такође state verb)

subordinate clause /s@%bOdIn@t "klO;z/ (видети dependent clause) subordinate conjunction /s@%bOdIn@t k@n"dZVNkSn/ субординативни, зависни везници, ови везници повезују зависну клаузу са независном и чине већину везника (although, because, while итд.) superlative /su;"p3;l@tIv/ суперлатив, највиши степен поређења придева или прилога, облик који има наставак – est или most испред придева

T tag question (видети question tag)

25

26

/tens/ глаголско време, сваки глаголски облик који показује време догађања неке радње: садашњост, прошлост или будућност

time clause /%taIm"klO;z/ временска клауза, зависна клауза која обично почиње са after, before, when, while итд. и показује временски однос између два догађаја који се ту помињу

type 1 conditional sentences /taIp wVn k@n"diS@n@l %sent@ns/ (видети first conditional)

За

verb

во

д

за

uncountable /Vn"kaUt@bl/ (такође noncount noun) небројива именица, именица која се најчешће јавља у облику једнине

V

vowel /vAU@l/ самогласник, глас који настаје када ваздушна струја слободно пролази од плућа до усана

W ‘wh’- word /%dVbl jU eItS "w3;d/ речи које почињу са wh и употребљавају се да се поставе питања и да се повежу реченице (who, whom, what, where, why итд.) wh- question /%dVbl jU eItS "kwestS@n/ отворена или информативна питања, питања која почињу са упитним речима и захтевају пун одговор What do you do? Where are you going? How will you get there?

уџ

U

voiceless /"vOIsl@s/ безвучни, безвучни гласови настају кад нема треперења гласних жица

бе н

transitive verb /"tr&ns@tIv %v3;b/ прелазни глагол, глагол који има директни објекат She is writing a letter. I read the book last month.

који настају кад ваздух који пролази изазива вибрације гласних жица

ик е

tense

/v3;b/ глагол, реч која се користи да покаже радњу, стање или неко искуство

verb group /%v3;b "gru;p/ глаголска група или фраза, фраза коју чине сви они елементи који допуњавају значење глагола у реченици а то су главни глагол или главни глагол и помоћни глаголи, објекти, прилози или зависне реченице voiced /vOIst/ звучни, звучни гласови су они

Y 'yes-no’ question /% jes n@U "kwestS@n/ затворена питања, питања која настају инверзијом помоћног глагола и субјекта и на које се одговара са да или не, Can you speak French? Do you get up early? Have you ever been to London?

Z zero article /%zi@r@U "a;(r)tikl/ нулти члан, одсуство члана испред именице или именске фразе

27

Шта је граматика и зашто је учимо

бе н

ик е

Граматика је скуп правила или, тачније, прихваћених стандарда по којима се граде речи, фразе и реченице. Ова правила помажу нам да формирамо јасне, смислене и прихватљиве реченице и тако да успешно комуницирамо. Енглески језик је динамичан језик који се развија и временом мења. Осим тога, енглески је постао глобални језик, језик који се употребљава у многим крајевима света и правила се отуда често мењају у односу на то где се језик користи. Па ипак, иако постоје извесне разлике између разних варијаната енглеског језика постоји тзв. Стандарни енглески који се сматра општим признатим моделом енглеског језика. То је језик којим говоре и пишу образовани изворни говорници (они којима је то матерњи језик), језик који је разумљив већини која говори енглески језик и који се учи у школама, користи у медијима, којим говоре јавне личности итд. Стандарни енглески језик подразумева стандардни речник и изговор, стандардни правопис и наравно стандардну граматику. Постоји стандардни британски енглески, (British English - BE), стандардни амерички енглески (American English -AE), стандардни аустралијски енглески итд. Између тих варијаната енглеског језика постоје извесне разлике у изговору и вокабулару и знатно мање у граматици.

уџ

Граматика се обично дели на:

за

морфологију, која се бави облицима речи и тиме како оне настају у језику и синтаксу, која се бави структуром реченице, односно тиме како се речи повезују и граде фразе и реченице. Морфолошке промене

Синтакстичке промене

The boy субјекат The ball

За

во

д

boy - boys stay - stays - stayed happy – unhappy - happiness

hit предикат hit

the ball. објекат the boy.

Морфологија се дели на две главне области и то на: флективну морфологију што подразумева начин на који се облици речи мењају из граматичких разлога (нпр. додавање наставака -s за треће лице једнине или наставка -ed за прошло време, додавање наставка -ly на придев да би се добио прилог итд.) и морфологију која проучава творбу речи (стварање нових речи) и утврђује облике које оне могу имати у реченици. Синтакса се бави проучавањем реченице, међусобним односом њених делова, њиховим значењем и функцијама као и њиховом међусобним слагањем. У енглеском језику ред речи у реченици је од изузетне важности јер показује однос речи у реченици. Тако је нпр. у примеру The boy hit the ball. именица the boy субјекат иза кога следи глагол и обjекат. Ако заменимо место субјекта и објекта реченица добија сасвим друго значење. Синтакса је, дакле, нека врста граматичке алатке која нам помаже да уредимо односе међу речима у реченици тако да та реченица јасно изражава жељено значење. Неки лингвисти сматрају да граматика обухвата и фонетику, науку о гласовима која изучава настанак и особине гласова, и фонологију, науку која проучава гласове као говорне јединице за обележавање разлике у значењу. С друге стране, иако лингвисти не сматрају да је правопис део граматике, многи граматички приручници садрже правописна правила.

28

ЕНГЛЕСКИ ГЛАСОВИ Енглески језик није фонетски, што значи да се речи не изговарају увек онако како су написане нити је сваки глас представљен увек на исти начин и само једним словом. Енглески алфабет има 26 слова (5 самогласника и 21 сугласник) али у енглеском има много више гласова од тога (44), што значи да број гласова и број слова није увек исти.

The English Alphabet Bb /bi;/

Cc Dd Ee Ff Gg Hh Ii Jj Kk Ll /si;/ /di;/ /i;/ /ef/ /dZi;/ /eItS/ /aI/ /dZeI/ /keI/ /el/

Oo Pp Qq Rr Ss Tt Uu /@u/ /pi;/ /kju;/ /a;/ar/ /es/ /ti;/ /ju;/

Mm Nn /em/ /en/

Vv Ww Xx Yy Zz /vi;/ /"dVblju;/ /eks/ /waI/ /zed/zi;/

ик е

A a /eI/

бе н

У енглеском језику често се један исти глас представља различитим словима: son /sVn/ sun /sVn/ flood /flVd/ care /ke@(r)/

уџ

Некада се једно исто слово изговара на више различитих начина: adverb /"&dv3;b/ car /kA;(r)/ shake/SeIk/

advice/@d"vaIs/

д

record (verb) /rI"kO;d/ – забележити, снимити, record (noun) /"rekO;d/ – белешка; досије; грамофонска плоча, permit (noun) /"p3;mIt/ – дозвола. permit (verb) /p@"mIt/ – дозволити

во

за

Постоје речи које се називају хомографима (homographs) које се пишу исто, а изговарају различито:

За

Постоје речи које се пишу различито, а изговарају исто. Такве речи називају се хомофонима (homophones): dear

deer /dI@(r)/

hour our /" aU@(r)/

flour

flower /"flaU@(r)/

Пошто су правила за читање енглеских речи малобројна и често са многим изузецима, у енглеском језику користи се тз. фонетска транскрипција речи што значи да је иза сваке речи у загради дат њен изговор представљен општеприхваћеном фонетском азбуком. У лингвистици глас се стручно назива фонема (phoneme). Енглески језик има 44 фонемe које су представљене знацима Међународне фонетске абецеде (IPA - International Phonetic Alphabet). У енглеским речницима срећу се две незнатно различите транскрипције од којих је једна новијег датума, (коју користимо и у овој граматици) и друга нешто старијег датума али још увек у употреби. Овде је дат преглед свих енглеских фонема онако како се изговарају у најприхваћенијој варијанти енглеског језика Стандардном енглеском, језику образованих изворних говорника британског енглеског тзв. Received Pronunciation (Општеприхваћен изговор). Наравно, у свакој варијанти енглеског језика постоје стандардне форме изговора као што је нпр. General American Pronunciation, или General Australian Pronunciation, Standard Canadian English Pronunciation итд. које се у извесној мери разликују од стандардног

ЕНГЛЕСКИ ГЛАСОВИ

британског енглеског изговора тзв. Received Pronunciation (RP). Овај изговор се везује за стандардну варијанту енглеског језика, варијанту прихваћену од стране већине образованих Британаца, лингвиста и професора енглеског језика широм света као онај облик језика који ће се учити у школама, на факултетима, предавати странцима итд. Разлике које постоје међу варијантама енглеског језика најчешће се запажају у изговору самогласника и дифтонга, у изговору гласа /r/ а некад и у нагласку и интонацији. Овде ће бити речи о (Received Pronunciation) RP, варијанти изговора енглеског језика са освртом на неке основне разлике у изговору које чујемо у стандардном изговору америчког енглеског. Дати су фонетски симболи који се данас углавном користе у већини енглеских речника, као и они симболи који припадају нешто старијој транскрипцији али се још увек срећу у неким речницима, граматикама, уџбеницима и сл.

ик е

Изговор речи се пише у косим заградама. Знак /"/ се употребљава да се обележи најнаглашенији слог у једној речи тзв. примарни нагласак,као нпр.: Internet /"Int@net/

existence /Ig"zIst@ns/

magic carpet /%m&dZI "kA;(®)pIt/

уџ

locomotion /%l@Uk@"m@USn/

бе н

Мање наглашени слог у вишесложној речи има тзв. секундарни нагласак, а обележава се на следећи начин: /" / и показује да је и тај слог наглашен иако у мањој мери у односу на слог са примарним нагласком, као нпр. у речима:

во

д

за

Нагласак се не ставља испред једносложних речи, али се подразумева. Дужина самогласника се означава са две тачке иза фонетског симбола гласа који је тзв. дугачки самогласник /;/. У гласовном систему енглеског језика разликујемо самогласнике (vowels), сугласнике (consonants) и двогласнике или дифтонге (diphthongs).

За

Фонетски симболи за ове гласове су следећи: Самогласници (vowels) Кратки самогласници (short vowels): Дугачки самогласници (long vowels):

& V e @ I i Q U A; 3; i; O; u;

Двогласници/ дифтонзи (diphthongs):

aI aU eI e@ @U I@ OI U@

Сугласници (consonants) Безвучни сугласници (unvoiced consonants): p t k tS f T s S Звучни сугласници (voiced consonants): b d g dZ v D z Z m n N h l r w j Енглески самогласници Енглеске самогласнике можемо да поделимо: према месту настанка у усној дупљи на предње (front), централне (central) и задње (back), зависно од тога колико је језик подигнут, односно колико затвара усну дупљу на затворене (close) и отворене (open),

29

30

према дужини трајања самогласника на кратке (short) и дугачке (long), у зависности од тога да ли су усне заокружене или развучене (нпр. гласови /Q/ и /O;/ се изговарају са заокруженим уснама, док се гласови као што су /i;/, /I/, /e/, итд. изговарају са развученим уснама).

fool /fu;l/ – будала, sheep /Si;p/ – овца, bat /b&t/ – слепи миш, cut /kVt/ – сећи.

за

full /fUl/ – пун ship /Sip/ – брод bet /bet/ – опклада cat /k&t/ – мачка

д

уџ

бе н

ик е

Неки енглески самогласници слични су нашим самогласницима и овде ћемо размотрити само оне који се у мањој или већој мери разликују од самогласника нашег језика. Кратки енглески самогласници /I/, /U/ и /V/ изговарају се са извесним примесама гласа /@/. Самогласник /&/ се изговара тако што се уста отворе као када се изговара глас а али се при томе изговори е. Резултат је глас који је отворенији од енглеског гласа /e/ и који се налази негде између нашег а и е. Глас /A:/ се изговара тако што је уздигнути део језика повучен ближе корену језика те се добија глас који се налази између гласова /V/ и /Q/. Кратки самогласник /Q/ настаје тако што се усне заокруже као да се изговара а али се при том изговори о. Самогласници /3:/ и /@/ се изговарају тако што је језик подигнут као за /e/ и нешто повучен својим највишим делом. Самогласник /@/ који се назива schwa је најчешћи енглески самогласник који се јавља само у ненаглашеним слоговима. У нашем језику се не бележи овај глас али се чује у говору онда када говорник хоће да добије у времену или оклева да нешто каже. За изговор енглеских самогласника је, поред квалитета, од велике важности и дужина самогласника. Наиме, постоје читави парови речи (minimal pairs) које се разликују само у једном гласу и то тако што једна реч садржи кратак а друга дугачак или нешто мало другачији самогласник, те је веома важно тачно их изговорити као нпр.:

За

во

Дате табеле илуструју самогласнике у енглеском језику неким енглеским речима и eнглескe самогласникe у поређењу са самогласницима у нашем језику.

Eнглески самогласници /i;/ /I/ /e/ /&/ /A;/ /a;/ /Q/ /O/ /O;/ /U/ /u/ /u;/ /V/ /3;/ /@;/ /@/

eat /i;t/ meet /mi;t/ it /It/ milk /mIlk/ egg /eg/ bet /bet/ add /&d/ mad /m&d/ are /A; (r)/ car /kA; (r)/ not /nQt/ clock /klQk/ or /O;(r)/ hall/hO; l/ look /lUk/ full /fUl/ who /hu;/ soup /su;p/ sun /sVn/ come /kVm/ girl /g3;l/ bird /b3;d/ ago/@"g@U/ second /"sek@nd/

Eнглески самогласници у поређењу са самогласницима у нашем језику /i;/ /I/ /e/ /&/ /A;/ /Q/ /O;/ /U/ /u;/ /V/ /3;/ /@/

/a;/ /O/ /u/

/@;/

син мир сит кит мед један глас између е и а дар врат дом код зов пост дух буба дуг зуб сан мак у српском се користи када оклевамо у говору

ЕНГЛЕСКИ ГЛАСОВИ

Двогласници/ дифтонзи (diphthongs) Двогласници или дифтонзи су сложени гласови који се састоје од два самогласника повезана у један слог. Први елеменат овог сложеног гласа је дужи и наглашен док је други краћи и ненаглашен. Енглески дифтонзи су нешто дужи на крају речи и испред звучних сугласника а краћи испред безвучних. У тзв. Општеприхваћеном или Стандарном изговору енглеског језика (Received Pronunciation) има 8 дифтонга. То су: / eI/ /aI/ /OI/ /aU/ /@U/ /I@/ /e@/ /U@/.

/eI/ /aI/ /OI/ /aU/ /@U/ /I@/ /e@/

may /meI/ bike /baIk/ boy/bOI/ now /naU/ go /g@U/ ear /I@(r)/ chair /tSe@(r)/

train /treIn/ my /maI/ noise /nOIz/ town /taUn/ phone /f@Un/ near /nI@(r)/ there /De@(r)/

ик е

примери

бе н

дифтонзи

Сугласници

за

уџ

Сугласници су гласови који се стварају затварањем једног дела говорног тракта тако да ваздушна струја не пролази слободно од плућа до уста. У енглеском језику има 24 сугласника и већина је слична сугласницима у нашем језику, те ће овде бити речи само о онима који се разликују од наших сугласника.

За

во

д

Енглески сугласници /p/, /b/ и /k/ слични су нашим, али када се налазе на почетку слога и када после њих долази самогласник они су аспировани, тј. праћени снажним дахом или праском и чини се као да их прати једно једва чујно /h/. Сугласник /b/ је, као и у нашем језику, звучни глас што значи да гласне жице трепере услед пролажења ваздуха а сугласници /p/ и / k/ су безвучни што значи да нема треперења гласних жица. Сугласник /d/ је звучни сугласник а /t/ безвучни и настају тако што је врх језика на непцима изнад горњих зуба (као када у нашем језику желимо да произведемо глас н). Гласови /S/ и /Z/ су веома слични нашем гласу ш /S/ и ж /Z/ али нешто мекши. Сугласници /T/ и /D/ настају тако што је врх језика овлаш ослоњен на ивицу горњих зуба испод којих остаје мањи простор којом пролази ваздушна струја. При треперењу ваздушних жица настаје звучни сугласник /D/ а ако гласне жице мирују изговара се безвучни сугласник /T/. Глас /v/ је звучни сугласник који настаје тако што горњи зуби притискају доњу усну. Енглески глас /h/ је налик снажнијем дисању, мекши и мање чујан од српског гласа х. Глас /N/ настаје тако што је језик у положају за глас /g/, ваздушна струја пролази кроз нос а изговара се налик на глас /n/. Овај глас се чује и у нашем језику када изговарамо н које се налази испред к или г, као нпр. у речима танго или танко. У енглеском језику постоје два гласа /l/: светло и тамно /l/. Када се глас /l/ нађе испред самогласника или испред полусамогласника /j/ изговара се као тзв. светло /l/ и тада је слично нашем гласу л. Када се нађе испред сугласника изговара се као тамно /l/ које је затвореније од нашег гласа л. Пример обе варијанте овога сугласника налазимо у речи little,

31

32

где се прво /l/ налази испред самогласника и изговара као светло (отворено) /l/ док се друго налази на крају речи и изговара као тамно /l/. Глас /r/ се у знатној мери разликује од нашега р. При изговору гласа /r/ врх језика је уздигнут ка тврдом непцу и благо повијен уназад, што је сасвим другачији положај од положаја који језик заузима при изговору нашег гласа р. При изговору гласа /w/ усне су заокружене као када изговарамо наше у, али се не изговори у већ језик склизне ка позицији коју има следећи самогласник у речи, као нпр. у речи well или у речи what када језик из положаја за /U/ склизне ка позицији самогласника /e/ односно /Q/. Преглед енглеских сугласника

apple /&pl/ about /@"baUt/ attend /@"tend/ window /"wInd@U/ cake /keIk/ foggy /"fQgI/ picture/"pIktS@(r)/ large /lA;dZ/ fifty /fIftI/ seven /"sev(@)n/ nothing /"nVTIN/ father /"fA;D@(r)/ December /dI"semb@(r)/ busy /"bIzI/ machine /m@"Si;n/ vision /"vIZ@n/ behind /bi"haInd/ summer /"sVm@(r)/ sunny /"sVnI/ singer /"sIN@(r)/ silver /"sIlv@(r)/ sorry /"sQrI/ yellow /"jel@U/ nowhere /"n@Uwe@(r)/

уџ

за

д

во

pen /pen/ but /bVt/ take /teIk/ day/deI/ cut /kVt/ go /g@U/ chin /tSIn/ jump /dZVmp/ phone /f@Un/ voice /vOIs/ thick /TIk/ they /DeI/ soon /su:n/ zebra /"zebr@/ sure /SO; (r)/ genre /"ZQnr@/ hot /hQt/ me /mi;/ none /nVn/

За

/p/ /b/ /t/ /d/ /k/ /g/ /tS/ /dZ/ /f/ /v/ /T/ /D/ /s/ /z/ /S/ /Z/ /h/ /m/ /n/ /N/ /l/ /r/ /j/ /w/

Примери

let /let/ red /red/ what /wQt/

help/help/ web /web/ hit /hIt/ red /red/ quick /kwIk/ big /bIg/ which /wItS/ cage /keIdZ/ off /Qf/ five /faIv/ month /mVnT/ bathe /beID/ miss /mIs/ jazz /dZ&z/ mash /m&S/ garage /"g&rA;Z/

бе н

Фонетски знак

ик е

У примерима који су дати у табели приказани сугласници се јављају у почетном, средњем и задњем положају у речи, што у неким случајевима утиче и на квалитет сугласника (као нпр. код гласа /p/, /t/ итд).

time /taIm/ when /wen/ sink /sINk/ little /"lItl/ or /O; (r)/ mute /mju;t/ snow /sn@U/

33

НАГЛАСАК, РИТАМ И ИНТОНАЦИЈА Подела на слогове и нагласак у речима Речи се састоје од слогова и могу да имају један или више слогова. Слог може бити представљен са једним гласом или групом слова али оно што одређује слог нису слова већ гласови. Сви слогови (са ретким изузецима) садрже самогласник или слово y и обично сугласник који претходи следећем слогу.

- један слог - један слог - један слог - два слога

syllabus /"sIl@b@s/

(sy-lla-bus) information /%Inf@(r)"meIS(@)n/ (in-for-ma-tion)

- три слога -четири слога

ик е

I /aI/ cat /k&t/ cheese /tSi;z/ enter /"ent@(r)/ (en-ter)

бе н

Када се реч састоји од више слогова, један слог је истакнутији у односу на друге. Тај слог називамо наглашеним слогом и обележавамо знаком / " / када је у питању примарни нагласак или знаком /% / када се обележава секундарни нагласак. Када је слог наглашен он је дужег трајања, гласнији, јаснији и изговара се вишим тоном.

уџ

Постоје извесна правила у вези са нагласком унутар речи као што су:

За

во

д

за

једна реч може да има само један наглашен слог, увек се наглашавају самогласници а не сугласници, већина двосложних именица (TEAcher, PREsent, ENter итд.) и двосложних придева (HAPpy, PREsent, DEpressed итд.) има нагласак на првом слогу, већина двосложних глагола има нагласак на последњем слогу (fоrGET, underSTAND, beGIN итд.), код речи које се завршавају на ic, - sion, - tion нагласак је на претпоследњем слогу (giGANtic, diMENsion, appliCAtion итд.), сложене именице обично имају нагласак на првом делу сложенице (ARMchair, TALCUM powder, HOUSEwife итд.); сложени придеви имају нагласак на другом делу сложенице (long DIStance, round TABle итд.); сложени глаголи имају наглашен други део (underLINE, overTURN итд.).

Ритам и интонација Као што су у речима неки слогови наглашени, а неки ненаглашени, тако су и у реченици неке речи наглашене, а неке то нису. Смењивање наглашених и ненаглашених речи у реченици даје ритам реченици. У енглеском језику постоји тенденција да се одржи подједнак временски размак између наглашених слогова у оквиру једне реченице тако да ако између наглашених слогова има три, четири или више ненаглашених слогова они се изговарају брже, и ако их је мање, изговарају се спорије да би се одржао жељени ритам реченице. Речи које су у енглеском језику наглашене називају се садржинским (content words), или речима са лексичким значењем (lexical words), а ненаглашене функцијским или граматичким

34

речима (function/grammar words). Садржинске речи су кључне речи у реченици и оне носе значење и дају главни смисао реченици. За разлику од њих функцијске речи су мање значајне у погледу значења и оне дају реченици граматичку форму. Наглашене речи

Ненаглашене речи

именице (главни) глаголи придеви прилози упитне речи одрични глаголски облици

главни и непотпуни помоћни глаголи чланови везници предлози заменице

уџ

бе н

ик е

Као што смо видели, ритам реченице је смењивање наглашених и ненаглашених слогова. Нагласак и ритам су веома важни за разумевање нарочито када се говори брзо. Подједнако важна за разумевање је и интонација реченице, тј. промена висине тона којим се гласови изговарају. Интонација се заснива на неколико кључних елемената: висини тона гласа, нагласку и ритму. Интонација показује разлику у значењу јер променом интонације можемо да изразимо разна емотивна стања као што су нпр. љутња, изненађење, бојазан итд. Поред тога, интонација има и граматичку функцију. Интонација помаже слушаоцу да боље уочи синтаксичку структуру реченице као нпр. да уочи границу између фраза, клауза и реченица као и разлику између питања и исказа. Тако нпр. следећа реченица изречена са силазном интонацијом (глас се спушта) је тврдња а изговорена са узлазном интонацијом (глас се диже) је питање.

Itʹs

→

за

Itʹs → cheap.

cheаp?

За

во

д

Постоји већи број интонацијских модела које се користе за одређену врсту реченица. Најчешћи тип интонације је тзв. силазна интонација што заправо значи да се тон којим се изговара последњи наглашени слог у реченици спушта. Силазна интонација сматра се неутралном и обично подразумева да нема шта више да се каже, звучи у извесном смислу закључно и коначно. Употребљава се када тражимо или дајемо информацију, код исказних и заповедних реченица, ускличних реченица као и код питања која почињу упитном речи. Глас има нормалну висину, подиже се на најистакнутијем слогу који се назива нуклеус, затим се враћа на почетну, нормалну висину и спушта се на крају реченице. Код питања која почињу упитним обликом (yes/no questions), захтева и молби започиње се нормалном висином тона који се подиже на крају реченице, тачније користи се тзв. узлазна интонација. Код ове врсте интонације глас се подиже на најистакнутијем слогу и до краја реченице задржава ту тенденцију. Исказне реченице:

Emma is a student.

It"s raining.

Наредбе:

Finish your homework.

Give me your plate.

НАГЛАСАК, РИТАМ И ИНТОНАЦИЈА

Питања:

Where do you live?

Do you ever visit him?

What do you like there?

Have you seen it?

Захтеви и молбе:

Could I take your car tonight?

Can I get a towel?

Узлазну интонацију употребљавамо и у уводним фразама на почетку реченице, у директном обраћању, у првом делу алтернативних питања (питања са or), као и када се нешто набраја.

→

→

ик е

→ What a lovely day! → How terrible! → Are you coming or staying? → Tea or coffee?

Ускличне реченице:

Алтернативна питања:

бе н

→ comes, tell her about the party. → know what to tell him.

→

→

If she I donʹt

Набрајање:

уџ

→ Mary, can you join me? → Boys, be quiet. → →

за

rubber, a pencil, and some → two, three, four.

→

paper, too.

д

→

I need a One,

→

→ →

Директно обраћање:

→

Уводне фразе :

во

Интонација енглеске реченице може да буде и знатно сложенија те у многим реченицама наилазимо и на кретање тона које није само силазно и узлазно већ може бити:

За

високо-силазно ` (high-fall) високо-узлазно ´ (high-rise)

ниско-силазно ` (low-fall) ниско-узлазно ͵ (low-rise) и силазно-узлазно ˇ (fall-rise)

Везани говор и његове карактеристике У природном свакодневном говору реченице се обично изговарају као једна целина а између појединих речи обично се не прави пауза. У таквом говору који називамо везани говор, долази до извесних гласовних промена које често могу да доведу до лоше комуникације понајчешће између изворних говорника и оних који то нису. Стога је потребно бар донекле познавати такве промене. Основне карактеристике везаног говора су: повезивање и додавање гласова (linking and intrusion), губљење гласова (elision), спајање и промена гласова – асимилација (assimilation).

35

36

Повезивање и додавање гласова (linking and intrusion) У енглеском језику долази до повезивања гласова у следећим ситуацијама: к ада се прва реч завршава на сугласник, а следећа почиње самогласником често се тај сугласнички глас премешта на почетак следеће речи, као нпр.:

пишемо → turn it off изговарамо → tur-ni-toff

can I come again ca-nI-co-mаgain к ада се прва реч завршава на самогласник, а и следећа почиње самогласником уз додавање гласова /j/ , /w/ или /r/ као нпр.:

пишемо → I am пишемо → the end

изговарамо → Ijam изговарамо → thejend

ик е

/j/

/w/

do it go on

/r/

код оних варијаната енглеског када, иако се пише, глас /r/ обично се не изговара на крају речи (британска, аустралијска, новозеландска итд.) /r/ се додаје у изговору онда када се прва реч завршава на самогласник а следећа почиње самогласником, као нпр:

far /fa;/ an engineer /@nendZI"nI@/

dowit gowon

уџ

бе н

за

far away / fa;r@"weI/ an engineer is /@nendZI"nI@rIz/

као нека врста прелазног гласа између два самогласника глас /r/ се у неким случајевима изговара чак и када га заправо нема:

д

во

law (r) and order

the idea (r) of it.

За

Губљење гласова (elision) У везаном језику обично се губе следећи гласови: /@/

int(e)rest

libr(a)ry

t(o)night

/t/ и /d/ када се нађу између два сугласника: san(d)wich Tom an(d)Jerry,

Chris(t)mas /h/

ask (h)im

I should (h)ave gone.

Везани говор и његове карактеристике

Спајање и промена гласова (assimilation) Асимилација је процес у коме се гласови мењају под утицајем околних гласова: 1. тако што постају слични или исти као неки други глас, 2. два гласа се спајају и производе трећи глас.

1. Примери асимилације: t → p white paper /waIp"peIp@(r)/ d → b испред /m/ /b/ /p/ red button /reb"bVtn/ n → m pen pal /pem"p&l/

T→s

испред /S/ /j/ испред /S/ /j/

dress shop /dreS"SQp/ cheese shop /tSi;Z !SQp/

испред /s/

бе н

s →S z→ Z

ик е

t → k that cake /D&k"keIk/ испред /k/ /g/ had gone /h@g"gQn/ d → g

golden gate /%g@UldN"geIt / n→N

tenth song/tens"sQN/

уџ

2. Гласови који се везују и стварају нов глас:

д

за

d + j = dZ would you /w@dZ"ju;/, t + j = tS first year /%f3;stS"jI@(r)/, z + j = Z as you / @Zju;/.

За

во

Поред набројаних гласовних промена, за везани говор карактеристична је и употреба скраћених (contracted forms), као и ненаглашених (weak forms) облика речи. Скраћени облици (contracted forms) am > ´m

is>´s

is not>isn´t

are not> aren´t

shall not>shan´t cannot>can´t

are>´re

have>´ve

has>´s

have not>haven´t

would not> wouldn´t

could not>couldn´t

had>´d

will (shall)> ´ll

had not> hadn´t

do not>don´t

must not> mustn´t

would>´d

will not>won´t

does not>doesn´t shouldn not >shouldn´t итд.

Ненаглашени облици (weak forms) У везаном говору ненаглашене облике обично имају предлози, везници, помоћни глаголи, неки заменички облици. Овде су дати неки примери наглашених и ненаглашених облика тих речи:

37

38

предлози

везници

помоћни глаголи

наглашене ненаглашене наглашене ненаглашене наглашене /@z/ are /a(r)/ /@(r)/ and/&nd/ as /&z/ /@t/ can /k&n/ /k@n/ but /bVt/ at /&t/ do /du;/ /d@/ from /frQm/ /fr@m/ or /O;(r)/ /@v/ was /wQz/ /w@z/ than /D&n/ of /Ov/ /tU/ were /w3;(r)/ /w@(r)/ to /tu;/ остале речи ненаглашене /@/ /@n/ /D@/ /D@t/

за д во За

ик е

наглашене a /eI/

an /&n/

the /Di;/ that /D&t/

уџ

наглашене ненаглашене

/hI/

he /hi;/ /h@(r)/

her /h3;(r)/ /Im/ him /hIm/ she /Si;/ /SI/ them /Dem/ /D@m/ us /Vs/ /@s/ you /ju;/ /j@/

бе н

заменице

ненаглашене /@nd/ /b@t/ /@(r)/ /D@n/

39

Φонолошке разлике између британског и америчког енглеског (Received Pronunciation – RP, General American Pronunciation – GAP) Разлике у изговору

BE /mA;tS/ /nO;T/ /kA;(r)/

AE /mA;rtS/ /nO;rT/ /kA;r/

бе н

March

north

car

али faraway for all

ик е

Разлике у изговору између Општеприхваћеног енглеског изговора (RP) и Стандардног америчког изговора (GAP) огледају се у различитом изговору неких гласова и једна од најуочљивијих је разлика у изговору гласа /r/. У британској варијанти енглеског, при томе стално треба имати у виду да се мисли на RP, глас /r/, се не изговара испред сугласника и на крају речи осим ако после њега следи самогласник. У америчкој варијанти (у највећем делу САД) глас /r/ се најчешће изговара ма где да се нађе у речи: на почетку, средини или на крају:

уџ

/%fA;r@"weI/ /f@"rO;l/

За

во

д

за

Истина, има ситуација и у америчком енглеском када се глас /r/ не изговара као у осталим речима већ само наговештава тако што се самогласник који претходи гласу /r/ изговара као ротички вокал (rhotic vowel) самогласник обојен гласом /r/, а који се обележава следећим симболом /@/, као нпр. у речима: matter /"m&t@/, /"nev@/ итд. Значајна разлика такође постоји и у изговору гласа /A/ који се у америчком енглеском изговара као /&/, када после њега следе f, sk, sp, st, ss, th, као и после n и m када претходe неком сугласнику.

BE AE half

/hA;f/ /h&f/ ask

/A;sk/ /&sk/

gasp

/gA;sp/ /g&sp/

pass

/pA;s/ /p&s/

fast

/fA;st/ /f&st/

path

/pA;T/ /p&T/

ant

/a;nt/ /&nt/

sample

/"sA;mpl/ /"s&mpl/ Још један глас који се другачије изговара у ове две варијанте енглеског језика јесте глас /Q/ који се у британском енглеском изговара заокруженим уснама и језиком повученим уназад, а у америчком енглеском усне су развучене и изговара се глас /A;/, као нпр. у речима:

40

BE AE dog /dQg/ /dA:g/ stop /stQp/ /stA:p/ solid /"sQlId/ /"sA:lId/ topic /"tQpIk/ /"tA:pIk/ Разлика у изговору се може уочити и у изговору гласа /U/ који се у неким речима у британском енглеском изговара као /ju;/ док се у америчкој варијанти после t, d, n и s изговара као /u;/.

BE /"stju;d(@)nt/ /nju;d/ /dju;k/ /sju;t/

student nude duke suit

AE /"stu;d(@)nt/ /nu;d/ /du;k/ /su;t/

ик е

Разлика се уочава и у изговору дифтонга који се у британском енглеском изговара као /@U/ а у америчком као /oU/, као нпр. у следећим речима: AE /goU/ /SoU/ /smoUk/

уџ

бе н

BE /g@U/ /S@U/ /sm@Uk/

go show smoke

За

во

д

за

Глас /t/ је још један глас који се у америчком енглеском, у неким случајевима, изговара другачије од истог гласа у британском енглеском. Наиме, тамо где није на почетку речи и када се нађе између два самогласника глас /t/ се у америчком енглеском изговара као ослабљени глас /t/, као /d/ или се уопште и не изговара, па се тако нпр. у речи water која се у BE изговара као /wO;t@(r)/ а у AE (t) се једва чује. Треба поменути још и речи које се завршавају на -ary и -ory и које се у АЕ изговарају дуже него исте речи у BE као нпр. реч sectetary која се у BE изговара као /"sekr@tri/ а у AE /"sekr@teri/, што значи да је иста реч у АЕ за један слог дужа. Неке мање разлике могу се уочити и у изговору других речи, али то су појединачни примери и не могу се систематизовати: негде је различит нагласак у речи а негде је у питању различит изговор исто написане речи, као што се може видети у следећим примерима: address advertisement lieutenant progress schedule tomato vitamin

BE /@"dres/ /@d"v3;tIsm@nt/ /lef"ten@nt/ /"pr@Ugres/ /"Sedju;l/ /t@"ma;t@U/ /"vIt@mIn/

AE /"&dres/ /"&dv3;taIzm@nt/ /lu:ten@nt/ /"prQgres/ /"skedZ@l, "skedZul/ /t@"meitoU/ /"vaIt@mIn/

Различит нагласак на неким речима, тенденција да се сваки слог јасно изговори без скраћивања и опште, узевши спорији говор дају другачији ритам реченици у америчком енглеском у односу на британски енглески. У односу на британски енглески амерички звучи спорије и има мање варијација у интонацији.