ик е
PREDRAG PIPER MARINA PETKOVI] VU^INA RAI^EVI]
бе н
RUSKI JEZIK
За
во
д
за
уџ
za prvi razred gimnazije i ugostiteqsko-tturisti~ke {kole (drugi strani jezik ‡ prva godina u~ewa)
Zavod za uybenike • Beograd
PERVÀÒ RAZDEL PERVÀÒ RAZDEL
Recenzenti dr KSENIJA KON^AREVI], docent Filolo{kog fakulteta Univerziteta u Beogradu Recenzenti MILKA JOVANI], dr KSENIJA KON^AREVI], {kolski nadzornik u Ministarstvu prosvete Republike Srbije docent Filolo{kog fakulteta Univerziteta u Beogradu SVETLANA MIRKOVI], MILKA JOVANI], profesor Prve beogradske gimnazije {kolski nadzornik u Ministarstvu prosvete Republike Srbije Lektor za ruski jezik SVETLANA MIRKOVI], MARINA PETKOVI] profesor Prve beogradske gimnazije
Urednik Lektor za ruski jezik VLADANA ANTONIJEVI] MARINA PETKOVI]
ик е
Odgovorni Urednik urednik TATJANA KOSTI] VLADANA ANTONIJEVI]
бе н
Glavni urednik Odgovorni urednik DRAGOQUB KOJ^I] TATJANA KOSTI]
Za izdava~a DRAGOQUB KOJ^I], direktor
уџ
Za izdava~a Glavni urednik DRAGOQUB KOJ^I], direktor DRAGOQUB KOJ^I]
За в
од
за
Ministarstvo prosvete Republike Srbije svojim re{ewem broj 650-02-00039/2000-03 od 19. juna 2000. godine odobrilo je ovaj uybenik za izdavawe i upotrebu u prvom razredu gimnazije Ministarstvo prosvete Republike i ugostiteqsko-turisti~ke {kole. Srbije svojim re{ewem broj 650-02-00039/2000-03 od 19. juna 2000. godine odobrilo je ovaj uybenik CIP - Каталогизација у публикацији za izdavawe i upotrebu prvom razredu gimnazije Народна библиотека Србије,uБеоград i ugostiteqsko-turisti~ke {kole. 37.016:811.161.1(075.3)
ПИПЕР, Предраг, 1950Руски језик : за I разред гимназије и угоститељскотуристичке школе : (други страни језик - прва година учења) / Предраг Пипер, Марина Петковић, Вучина Раичевић. - 6. изд. - Београд : Завод за уџбенике, 2012 (Лозница : Мобид). - 286 стр. : илустр. ; 29 cm + 1 електронски оптички диск (CD-ROM ; 12 cm)
ISBN 978-86-17-18978-3 Тираж 1.000. ISBN 978-86-17-18978-3 1. Петковић, Марина [аутор], 1945- 2. Раичевић, Вучина, 1945- [аутор]
ISBN 978-86-17-18978-3
COBISS.SR-ID 214127116
ISBN 978-86-17-18978-3 © ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ, Београд (2000–2015) Ово дело не сме се умножавати, фотокопирати и на било који други начин репродуковати, ни у целини ни у деловима, без писменог одобрења издавача.
SADR@AJ Izgovor i pisawe u ruskom jeziku
9
1 Razdel 15
Tekst A: K‚o Ì‚o? ^‚o Ì‚o? Tekst B: Raz”ovor ‹o ‚elefonu DlÔ ~teniÔ i razvle~eniÔ: ^udnaÔ kar‚ina (A. Fet)
15 19 26
ик е
KTO ÏTO? ^TO ÏTO?
2 Razdel
бе н
SEMÃÂ I RODSTVENNIKI
уџ
Tekst A: Kak ‚ebÔ zovu‚? Tekst B: Ska`i‚e, ‹o`aluòs‚a DlÔ ~teniÔ i razvle~eniÔ: Telefonnùò zvonok
3 Razdel DRU@BA
во
4 Razdel
27 33 40
42 42 45 52
д
за
Tekst A: Moò dru” VasÔ Smirnov Tekst B: NadÔ Ru{eva DlÔ ~teniÔ i razvle~eniÔ: Marina Cve‚aeva o sebe
27
54
Tekst A: Na{a kvar‚ira Tekst B: [urina komna‚a DlÔ ~teniÔ i razvle~eniÔ: Parus (M. Á. Lermontov)
54 58 64
За
DOM, V KOTOROM MÀ @IVŒM
5 Razdel PROFESSII
66
Tekst A: V semÛe muzùkan‚ov Tekst B: Pevica DlÔ ~teniÔ i razvle~eniÔ: KnÔ”inÔ Da{kova
66 69 80
6 Razdel STRANÀ, NARODÀ, ÂZÀKI
82
Tekst A: Pered kar‚oò Rossii Tekst B: Mne ‹Ô‚nadca‚Û le‚ Tekst V: O za”rani~nùh ‚uris‚ah DlÔ ~teniÔ i razvle~eniÔ: Ï‚o in‚eresno zna‚Û
82 85 86 95
7 Razdel PUTE[ESTVIÂ, TURIZM
96
Tekst A: Dobro ‹o`alova‚Û v RossiÓ! Tekst B: Sekre‚ dol”ole‚iÔ DlÔ ~teniÔ i razvle~eniÔ: In‚uris‚ ‹redla”ae‚
96 105 115
8 Razdel VREMENA GODA, KLIMAT
118
9 Razdel VREMÂ
бе н
Tekst A: Moò ras‹orÔdok dnÔ Tekst B: Ri‚m `izni DlÔ ~teniÔ i razvle~eniÔ: Cve‚o~nùe ~asù
ик е
Tekst A: Godovoò vi‚ok Tekst B: Klima‚ Rossii DlÔ ~teniÔ i razvle~eniÔ: NablÓdeniÔ za ‹o”odoò
уџ
10 Razdel POKUPKI
во
11 Razdel
138 138 144 156
159 159 164 174
д
за
Tekst A: V univerma”e Tekst B: @enskiò harak‚er DlÔ ~teniÔ i razvle~eniÔ: MedvedÛ na mo‚ocikle
118 127 136
PRAZDNIKI. GOSTI. ^TO MÀ LÁBIM ESTÃ I PITÃ
За
Tekst A: Rossiòskie ‹razdniki Tekst B: V ”os‚Ôh u ‚ovariÈa DlÔ ~teniÔ i razvle~eniÔ: ObmanÈiki ‹onevole
177 177 181 193
12 Razdel [KOLA Tekst A: Ne sovsem obù~naÔ {kola Tekst: B: DenÛ {kolù DlÔ ~teniÔ i razvle~eniÔ: O~enÛ li ‚rudno russkoe ‹ravo‹isanie
196 196 200 208
13 Razdel SVOBODNOE VREMÂ Tekst A: Turis‚i~eskiò ‹ohod Tekst B: S‹or‚smenù DlÔ ~teniÔ i razvle~eniÔ: O~i ~ërnùe
210 210 213 220
14 Razdel SREDSTVA SVÂZI
224
Tekst A: Pozdravi‚elÛnoe ‹isÛmo Tekst B: Na ‹o~‚e DlÔ ~‚eniÔ i razvle~eniÔ: Zdravs‚vuò, doro”oò dru”!
224 227 235
15 Razdel ZDOROVÃE
238 238 242 251
16 Razdel SREDSTVA MASSOVOÒ INFORMACII
ик е
Tekst A: Na{ dru” dok‚or Tekst B: V ‹oliklinike DlÔ ~teniÔ i razvle~eniÔ: Vernos‚Û
уџ
бе н
Tekst A: U‚ro na~inae‚sÔ s ”aze‚ù Tekst B: DebÓ‚ Tekst V: Goluboò Ìkran DlÔ ~teniÔ i razvle~eniÔ: Po~emu ona rasserdilasÛ
За
во
д
за
DlÔ ~teniÔ, razmù{leniÔ, peniÔ Grammati~eskie terminù i tablicù Osnovnùe intonacionnùe konstrukcii Russko-serbskiò slovarÛ poslovic Malùò russko-serbskiò slovarÛ lo`nùh Ìkvivalentov
253 253 257 258 264
281 285 285 286
За в од за уџ бе н
ик е
PREDGOVOR PREDGOVOR
За в
од
за
уџ
бе н
ик е
PA@QIVO PA@QIVO ^ITAWE ^ITAWE PREDGOVORA PREDGOVORA predstavqa predstavqa obavezan obavezan uslov uslov zaza uspe{nu uspe{nu primenu primenu uybenika, uybenika, posebno posebno kada kada Predgovor Predgovor profesoru profesoru zamezamewuje wuje priru~nik priru~nik zaza kori{}ewe kori{}ewe uybenika, uybenika, obja{wava obja{wava koncepciju koncepciju uybeniuybenikaka i sugeri{e i sugeri{e kako kako gaga treba treba primewivati. primewivati. Ovaj Ovaj uybenik uybenik namewen namewen je je u~ewu u~ewu ruskog ruskog kao kao drugog drugog stranog stranog jezika jezika uu prvom prvom razredu razredu gimnazije gimnazije i ugostiteqsko-turisti~ke i ugostiteqsko-turisti~ke {kole. {kole. Napisan Napisan je je uu skladu skladusasasadr`ajem sadr`ajemnastavnog nastavnogprograma programazazatajtajpredmet predmetbudu}i budu}idadaje je prvenstveni prvenstvenizadatak zadataknastave nastaveostvarivawe ostvarivawepredvi|enog predvi|enognastavnog nastavnogproprograma. grama.Zato Zatoautori autoriovog ovoguybenika uybenikapreporu~uju preporu~ujuprofesorima profesorimadadaJO[ JO[ JEDNOM JEDNOM PRO^ITAJU PRO^ITAJU NASTAVNI NASTAVNI PROGRAM PROGRAM zaza ruski ruski jezik jezik u prvom u prvom razredu razredu gimnazije gimnazije (drugi (drugi strani strani jezik) jezik) pre pre nego nego {to {to po~nu po~nu dada koriste koriste uybenik, uybenik, kako kako bibi imali imali potpuno potpuno jasnu jasnu sliku sliku o gradivu o gradivu koje koje sese u nastavi u nastavi mora mora obraditi. obraditi. Uybenik Uybenik pru`a pru`a vi{e vi{e odod programskog programskog minimuma minimuma i ostai ostavqa vqa mogu}nost mogu}nost dada sese sadr`aj sadr`aj programa programa pro{iri pro{iri i varira, i varira, odnosno odnosno dada nasnastavnik tavnik sam sam odabere odabere u uybeniku u uybeniku one one delove delove lekcije lekcije koje koje vidi vidi kao kao najpriknajprikladnije ladnije zaza ostvarivawe ostvarivawe pojedinih pojedinih delova delova programa programa u odre|enom u odre|enom razredu. razredu. Drugim Drugim re~ima, re~ima, nene treba treba pre}i pre}i svaku svaku stranicu stranicu uybenika uybenika odod po~etka po~etka dodo kraja kraja (osim (osim uvodnog, uvodnog, fonetskog fonetskog dela). dela). NeNe treba treba nini poku{avati poku{avati dada sese uybenik uybenik obradi obradi stranicu stranicu popo stranicu stranicu u celini. u celini. ToTo jednostavno jednostavno nije nije nini mogu}no mogu}no s obzirom s obzirom nana broj broj raspolo`ivih raspolo`ivih ~asova. ~asova. Treba Treba iziz svake svake lekcije lekcije odabrati odabratii ipre}i pre}ione onedelove delovekoji kojisusuu udatim datimrazrednim razrednimuslovima uslovimanajnajpogodniji pogodniji zaza obradu obradu konkretnih konkretnih sadr`aja sadr`aja nastavnog nastavnog programa. programa. LEKCILEKCIJAJA UVEK UVEK NUDI NUDI VI[E VI[E OD OD MINIMUMA, MINIMUMA, {to {to zna~i zna~i dada PROFESOR PROFESOR IMA IMA MOGU]NOST MOGU]NOST i OBAVEZU i OBAVEZU IZBORA. IZBORA. Stepen Stepen obaveznosti obaveznosti pojepojedinih dinihdelova delovalekcije lekcijenije nijeisti. isti.Najobaveznije Najobaveznijeje jeono ono{to {toje jeu ugramagramati~kom ti~kom delu delu lekcije lekcije uokvireno, uokvireno, a sasvim a sasvim susu fakultativni fakultativni izbori izbori tektekstova stova nana kraju kraju svake svake lekcije lekcije i na i na kraju kraju uybenika. uybenika. OdOd ve`bawa, ve`bawa, zadataka zadataka ii mikrodijaloga mikrodijaloga (obi~no (obi~no ihih je je desetak desetak u lekciji) u lekciji) treba treba odabrati odabrati one one zaza koje kojeprofesor profesorproceni procenidada}e}enanawima wimanajboqe najboqeobraditi, obraditi,ponoviti ponovitii i u~vrstiti u~vrstiti gradivo gradivo izlo`eno izlo`eno u prethodnom u prethodnom delu delu lekcije. lekcije. Boqe Boqe je je obradiobradititi i tekst i tekst AA i tekst i tekst BB u svakoj u svakoj lekciji, lekciji, ali ali oba oba takva takva teksta teksta u su{tini u su{tini variraju variraju op{tu op{tu temu temu lekcije. lekcije. Zato Zato ne}e ne}e biti biti pogre{no pogre{no ako ako sese nana ~asovi~asovimama obradi obradi samo samo jedan jedan odod tata dva dva teksta. teksta. Ciqevi Ciqevi ovog ovog uybenika uybenika bi}e bi}e utoliko utoliko uspe{nije uspe{nije ostvareni, ostvareni, ukoliko ukoliko sese wegova wegova primena primena bude bude oslawala oslawala nana druga druga savremena savremena nastavna nastavna sredstva, sredstva, a pre a pre svega svega nana priru~nike priru~nike predvi|ene predvi|ene zaza nastavu nastavu ruskog ruskog jezika jezika u sredwoj u sredwoj {koli {koli ‡‡ nana gramatiku gramatiku ii re~nik. re~nik. UU tom tom svetlu svetlu treba treba gledati gledati nana gramagramati~ka ti~ka uputstva uputstva ii ve`be ve`be u pojedinim u pojedinim lekcijama, lekcijama, gramati~ke gramati~ke tablice tablice nana kraju kraju uybenika, uybenika, kao kao i na i na obja{wewa obja{wewa zna~ewa zna~ewa novih novih re~i re~i u pojedinim u pojedinim leklekcijama, cijama,male malere~nike re~nikeantonima, antonima,la`nih la`nihme|ujezi~kih me|ujezi~kihekvivalenata, ekvivalenata,
За в
од
за
уџ
бе н
ик е
poslovica poslovicai inastavnih nastavnihizraza izrazau uuybeniku uybeniku‡ ‡sastavqene sastavqenetako takodadadaju daju osnovne osnovne pregledne pregledne informacije informacije u vezi u vezi sasa predvi|enim predvi|enim programom programom i da i da podstaknu podstaknu u~enika u~enika nana stalno stalno kori{}ewe kori{}ewe gramatike gramatike i re~nika. i re~nika. Uybenik Uybenik je je napisan napisan sasa idejom idejom dada sese i izvan i izvan nastave nastave ruskog ruskog jezika jezika u u prvom prvom razredu razredu gimnazije gimnazije mo`e mo`e koristiti koristiti zaza po~etno po~etno u~ewe u~ewe ruskog ruskog jezika jezika nana sredwo{kolskom sredwo{kolskom ili ili starijem starijem uzrastu. uzrastu. Strukturu Strukturu lekcije lekcije u ovom u ovom uybeniku uybeniku nene treba treba shvatiti shvatiti kao kao obavezni obavezni model model~asa ~asa iako iako ~as ~as mo`e mo`e biti biti prema prema woj woj organizovan. organizovan. Lekcije Lekcije naj~e{}e naj~e{}e imaju imaju dva dva dela dela odod kojih kojih svaki svaki po~iwe po~iwe posebnim posebnim tekstom tekstom sasa istom istom zajedzajedni~kom ni~kom temom. temom. Ponekad Ponekad sese daje daje i kra}i i kra}i tekst tekst V,V, koji koji }e}e nastavnik nastavnik iskoiskoristiti ristiti prema prema sopstvenoj sopstvenoj proceni proceni o raspolo`ivom o raspolo`ivom vremenu vremenu i mogu}noi mogu}nostima stima u~enika u~enika u odre|enom u odre|enom razredu. razredu. Dopunski Dopunski tekstovi tekstovi predvi|eni predvi|eni susu zaza uspe{nije uspe{nije u~enike u~enike i grupe i grupe u~enika u~enika prvenstveno prvenstveno u vannastavnom u vannastavnom radu radu u u {koli {koli ili ili izvan izvan {kole. {kole. UU uybeniku uybeniku sese kombinuju kombinuju principi principi strukturalnog, strukturalnog, funkcionalnofunkcionalno-komunikativnog -komunikativnog ii kognitivnog kognitivnog pristupa pristupa u nastavi u nastavi stranog stranog jezika jezika sasa osnovnim osnovnim ciqem ciqem dada sese pored pored po~etnog po~etnog pasivnog pasivnog ovladavawa ovladavawa omogu}i omogu}i ii ve}i ve}i stepen stepen aktivnog aktivnog ovladavawa ovladavawa ruskim ruskim jezikom. jezikom. AUTORI AUTORI
IZGOVOR IZGOVOR I PISAWE I PISAWE U RUSKOM U RUSKOM JEZIKU JEZIKU
IZGOVOR IZGOVOR II PISAWE PISAWE UU RUSKOM RUSKOM JEZIKU JEZIKU Ruska Ruska azbuka azbuka ima 33 imaslova 33 slova (wihovi (wihovi ruski ruski nazivi nazivi su u zagradi): su u zagradi):
бе н
ик е
Aa (a), Aa (a), Bb (bÌ), Bb (bÌ),Vv (vÌ), Vv (vÌ),Gg (gÌ), Gg (gÌ), D d (dÌ), D d (dÌ), Ee (òe), Ee (òe), Œë (òo), Œë (òo), @` (`Ì), @` (`Ì), Zz (zÌ), Zz (zÌ),Ii (i), Ii (i), Òò (iÒò kratkoe), (i kratkoe), Kk (ka), Kk (ka), Ll (ÌlÛ), Ll (ÌlÛ), Mm (Ìm), Mm (Ìm), Nn (Ìn), Nn (Ìn),Oo (o), Oo (o), Pp (pÌ), Pp (pÌ), Rr (Ìr), Rr (Ìr), Ss (Ìs), Ss (Ìs),Tt (tÌ), Tt (tÌ),Uu (u), Uu (u), Ff (Ìf), Ff (Ìf),Hh (ha), Hh (ha), Cc (cÌ), Cc (cÌ), ^~ (~e), ^~ (~e),[{ ({a), [{ ({a), ÇÈ (Èa), ÇÈ (Èa), ÎÍ (tvërdùò ÎÍ (tvërdùò znak), znak), Àù (ù), Àù (ù), ÃÛ (mÔgkiò ÃÛ (mÔgkiò znak), znak), ÏÌ (ÌÏÌ oborotnoe), (Ì oborotnoe), ÁÓ (òu), ÁÓ (òu), ÂÔ (òa). ÂÔ (òa).
уџ
Ruskoj Ruskoj i srpskoj i srpskoj }irilici }irilici zajedni~ka zajedni~ka su 24 su slova. 24 slova.
за
U srpskoj U srpskoj azbuci azbuci ne postoje ne postoje slovaslova Œ, Ò,Œ, Ç,Ò, Î,Ç, À,Î, Ã,À, Ï, Ã, Á,Ï, Â.Á, Â.
За в
од
NekaNeka ruskaruska pisana pisana slovaslova donekle donekle se razlikuju se razlikuju od odgovaraju}ih od odgovaraju}ih srpskih srpskih slova. slova. Uporedite Uporedite ruskaruska pisana pisana slovaslova sa odgovaraju}im sa odgovaraju}im srpskim srpskim pisanim pisanim slovima slovima i i utvrdite utvrdite gde postoje gde postoje razlike: razlike:
U ruskom U ruskom jeziku jeziku vrlo vrlo je va`na je va`na razlika razlika izme|u izme|u glasaglasa i slova. i slova. IstoIsto slovoslovo u u o u obliku o u obliku dom izgovara dom izgovara se se ruskom ruskom jeziku jeziku mo`emo`e ozna~avati ozna~avati razli~ite razli~ite glasove glasove (npr.(npr. o ~ita o ~ita a). a). alio,uali obliku u obliku domádomá slovoslovo se kaosekratko kao kratko kao o,kao Izgovor Izgovor glasaglasa (i ~itawe (i ~itawe slova) slova) zavisi zavisi od wegovog od wegovog mesta mesta u re~i. u re~i. RuskiRuski s a m so ag m lo a sg n li a sc ni imogu c i mogu bitibiti skra}eni skra}eni (redukovani), (redukovani), ili mogu ili mogu promenipromeniti iti kvalitet, i kvalitet, u zavisnosti u zavisnosti od toga od toga da lidasuli pod su akcentom pod akcentom ili nisu. ili nisu. U nekim U nekim 9
9
IZGOVOR I PISAWE U RUSKOM JEZIKU
slu~ajevima va`na je i pozicija redukovanog samoglasnika u odnosu na nagla{eni slog, kao i priroda suglasni~ke okoline datog samoglasnika. Samoglasnici pod akcentom se ne redukuju. Ruski s u g l a s n i c i su ili tvrdi ili meki (umek{ani). Svaki tvrdi suglasnik, uz nekoliko izuzetaka, ima svoj meki par, npr. »bõ i »b'õ, »võ i »v'õ, »gõ i »g'õ itd. Tako, npr. MAL »malõ zna~i ßmali", a MÂL »m'alõ zna~i ßgu`vao je". Na~in zapisivawa izgovora naziva se transkripcija.
Osnovni znaci r u s k e transkripcije (daju se uvek u kvadratnoj zagradi) jesu slede}i.
ик е
бе н
уџ
за
д
За
»ôõ »öõ »ìõ »íõ »jõ »ˆõ »uõ » 'õ »: õ
[ta obele`ava? Samoglasnik »aõ pod naglaskom (videti pravilo 2) Prvi stepen redukcije »oõ, »aõ (videti pravilo 3) Drugi stepen redukcije »oõ, »aõ (videti pravilo 4) Otvoreno »eõ, npr. Ìx »Ìhõ, ceh »cÌhõ Sredwe »eõ, vrlo sli~no srpskom »eõ Prvi stepen redukcije »eõ, »aõ iza mekih suglasnika Drugi stepen redukcije »eõ, »aõ iza mekih suglasnika (videti pravilo 10) Nagla{eno »oõ Nagla{eno »uõ Nagla{eno »ùõ Nagla{eno »iõ Glas vrlo sli~an srpskom »jõ Tzv. neslogovno »iõ (glas izme|u »jõ i »iõ) Nenagla{eno »uõ Znak za umek{anost prethodnog suglasnika, npr. »b'õ, »v'õ Znak za du`inu suglasnika...
во
Znak »áõ »œõ »Íõ »èõ »éõ »'iõ »Ûõ
Prva va`nija pravila za po~etno ~itawe Pravilo 1. U ruskom jeziku ne postoji razlikovawe akcenata prema tonu i prema du`ini kao u srpskom. Akcenat u principu mo`e biti na bilo kom slogu re~i, dakle i na nastavku, upor. máma, môre, Vôlga (akcenat je na prvom slogu osnove re~i), ali vagôn, rukáv, sundök (akcenat je na posledwem slogu osnove re~i), ruká, travá, vinô (akcenat je na nastavku). Akcenat se obele`ava samo u uybenicima ruskog jezika za strance. Slovo Œ uvek je pod akcentom i ozna~ava glas »'oõ, ali se pi{e samo u uybenicima ruskog jezika za strance, npr. daë{Û, tëmnaÔ.
10
IZGOVOR I PISAWE U RUSKOM JEZIKU
Pravilo 2. Nagla{eni samoglasnici se ne skra}uju, dok se nenagla{eni samoglasnici skra}uju (redukuju), a ~esto mewaju i kvalitet. Primeri izgovora nagla{enih samoglasnika a) izme|u tvrdih suglasnika, ili b) na po~etku re~i: a)
tam ceh `il dom luk; »tamõ »cÌhõ »`ùlõ »domõ »lukõ;
b)
ah Ìh im on um »ahõ »Ìhõ »imõ »onõ »umõ
ик е
Pravilo 3.
бе н
Nenagla{eni samoglasnici »oõ i »aõ izgovaraju se kao kratko »aõ u dva slu~aja: a) u prvom slogu ispred nagla{enog sloga, ili b) na apsolutnom po~etku re~i nezavisno od udaqenosti od akcentovanog sloga.
ZAKâN »zœkônõ ANANÉS »œnœnásõ
за
a) MOSKVÉ »mœskváõ b) ONÉ »œnáõ
уџ
To je pravilo o tzv. prvom stepenu redukcije »oõ, »aõ. Primeri.
За
Pravilo 4.
во
д
Pro~itajte na isti na~in: vodá, gorá, oknô, vagôn, glagôl, zakôn... Ankará, Ararát, oblaká, atamán...
Nenagla{eni samoglasnici »oõ ili »aõ izgovaraju se kao vrlo kratak glas sredweg reda u dva slu~aja: a) u bilo kom slogu i z a nagla{enog sloga, ili b) u nenagla{enom slogu i s p r e d nagla{enog sloga osim na apsolutnom po~etku re~i i neposredno ispred nagla{enog sloga. To je pravilo o tzv. drugom stepenu redukcije »oõ, »aõ. Primeri: a) LâNDON »lôndÍnõ b) DOBROTÉ »dÍbrœtáõ
BäDVA »bödvÍõ SAKSOFâN »sÍksœfônõ
Pro~itajte za nastavnikom na isti na~in: zámok, zôna, ká{a, kô`a, lámpa, márka, möka... gospodá, gospo`á, karnavál... 11
IZGOVOR I PISAWE U RUSKOM JEZIKU
Pravilo 5. Zvu~ni suglasnici izgovaraju se bezvu~no: a) na kraju re~i, ispred pauze, b) ispred bezvu~nog suglasnika. Primeri: a) ZUB »zupõ
b) VâDKA »vôtkÍõ
ик е
Pro~itajte na isti na~in: západ, klub, mor`, mu`, narôd, rog, rod, sud... avtôbus, avtomát, nízko, rézko, gládko...
бе н
Pravilo 6.
уџ
Slova Â, E, I, Œ, Á pored toga {to ozna~avaju samoglasnike npr. »aõ, »eõ, »iõ, »oõ, »uõ kada su pod akcentom, istovremeno ozna~avaju umek{anost prethodnog suglasnika (osim »`õ, »{õ, »cõ). Npr. LICO ‡ ~ita se »l'icôõ. Skoro svi tvrdi suglasnici imaju umek{ane parove: »põ ‡ »p'õ, »tõ ‡ »t'õ, »gõ ‡ »g'õ, »lõ ‡ »l'õ,
»võ ‡ »v'õ, »zõ ‡ »z'õ, »hõ ‡ »h'õ, »nõ ‡ »n'õ.
»fõ ‡ »f'õ, »sõ ‡ »s'õ,
»mõ ‡ »m'õ,
Primer:
 IDä »idöõ (sa tvrdim »dõ) MÀ IDŒM »id'ômõ (sa mekim »d'õ)
За
ali
во
д
за
»bõ ‡ »b'õ, »dõ ‡ »d'õ, »kõ ‡ »k'õ, »rõ ‡ »r'õ,
Umek{ani suglasnici »b'õ, »v'õ, »g'õ ... imaju dopunski pokret sredweg dela jezika prema tvrdom nepcu (sli~no pokretu za izgovor glasa »iõ, ali slabije). Tvrdi suglasnici »`õ, »{õ, »cõ nemaju mekih parova. Meki suglasnici »~õ, »jõ nemaju tvrdih parova. Slovo Ç ~ita se kao dugo meko [, dakle kao: »{'{'õ = »{':õ. Pro~itajte za nastavnikom slogove: ta ‡ tÔ, tÌ ‡ te, to ‡ të, tu ‡ tÓ; da ‡ dÔ, dÌ ‡ de, do ‡ dë, du ‡ dÓ; sa ‡ sÔ, sÌ ‡ se, so ‡ së, su ‡ sÓ; za ‡ zÔ, zÌ ‡ ze, zo ‡ zë, zu ‡ zÓ; pa ‡ pÔ, pÌ ‡ pe, po ‡ pë, pu ‡ pÓ; ba ‡ bÔ, bÌ ‡ be, bo ‡ bë, bu ‡ bÓ. Pro~itajte za nastavnikom re~i: VOL »volõ (zna~i ßvo") i VŒL »v'olõ (zna~i ßvodio je"); VAL »valõ (zna~i ßbedem") i VÂL »v'alõ (zna~i ßvenuo je"). Pro~itajte za nastavnikom i slede}e re~i: bel, bil, vinô, gde, greh, déti, zimá, niktô, píli, Èi, Èöka. 12
IZGOVOR I PISAWE U RUSKOM JEZIKU
Pravilo 7. Slova Â, E, Œ, Á ~itaju se pod akcentom kao »ja,õ, »jeõ, »joõ, »juõ (a) kada stoje samostalno, ili (b) kada su iza slova za samoglasnike, npr. a)  »jaõ
b) MOÂ »mœjáõ
Pro~itajte za nastavnikom: tvoü, tvoë, tvoû, paüc, ühta, Öva.
ик е
Pravilo 8.
бе н
Meko}a suglasnika na kraju re~i ili ispred drugog suglasnika obele`ava se slovom Ã, npr. »kon'õ »p'is'môõ
уџ
KONÃ PISÃMâ
за
Pro~itajte za nastavnikom: balÛzám, borÛbá, denÛ, kulÛtöra, pisÛmô, pisátÛ, carÛ.
д
Pravilo 9.
За
во
Nenagla{eni samoglasnici »eõ, »aõ (obele`eni u pisawu slovima E, Â, npr. perô, pÔtnô /zna~i ßmrqa"/) iza mekih suglasnika, a u prvom slogu ispred akcentovanog sloga, izgovaraju se kao redukovani glas izme|u »iõ i »eõ. U takvim slu~ajevima smatra se pravilnim tako|e izgovor kra}eg »iõ. To je prvi stepen redukcije glasova »eõ, »aõ iza umek{anih suglasnika. Primer: PERâ PÂTNâ
»p'irôõ »p'itnôõ
Pro~itajte za nastavnikom: balerína, bedrô, gnezdô, zvezdá, medálÛ, rebrô, Ôzìk.
Pravilo 10. Nenagla{eni samoglasnici »eõ, »aõ (obele`eni u pisawu slovima E, Â, npr. ángel, mésÔc) iza mekih suglasnika izgovaraju se kao vrlo kratak glas predweg reda (znak transkripcije »Ûõ) u dva slu~aja:
13
IZGOVOR I PISAWE U RUSKOM JEZIKU
a) kada se nalaze u bilo kom slogu osnove re~i iza nagla{enog sloga u istoj re~i, b) kada se nalaze najmawe dva sloga ispred nagla{enog sloga u istoj re~i. To je drugi stepen redukcije »eõ, »aõ iza umek{anih suglasnika. Primeri: a)
»áng'Ûlõ »v'ét'Ûrõ »v'Ûl'i~'ináõ »r'Ûdœvôˆõ
ик е
b)
ÉNGEL VÖTER VELI^INÉ RÂDOVâÒ
Pro~itajte za nastavnikom: amerikánec, dezertír, delegát, véter, vé~er, dévÔtÛ, désÔtÛ.
уџ
бе н
* Vrlo ~esto se u istoj re~i primewuju dva pravila ili vi{e pravila ~itawa, npr. u re~i vodopád (pored prvog i drugog stepena redukcije »oõ imamo i bezvu~no izgovarawe suglasnika na kraju re~i; u re~i absörd jedna~ewe po zvu~nosti »põ umesto »bõ i obezvu~avawe na kraju re~i »tõ i sl.
За
во
д
за
* Neka specifi~nija izgovorna pravila (npr. o jedna~ewu prema meko}i ili o izgovoru glasova u nastavcima) u ovom op{tem pregledu va`nijih izgovornih pravila se izostavqaju.
Õto üsno?
14
PERVÀÒ RAZDEL
KTO ÕTO? ^TO ÕTO? TEKST A
За
во
д
за
уџ
бе н
ик е
‡ Kto èto? ‡ Õto Svéta. ‡ Svéta? ‡ Da, Sveta. ‡ A kto tam sidít i ~itáet? ‡ Õto Mí{a. ‡ On tvoò brat? ‡ Da, on moò brat. ‡ A Svéta vá{a sestrá? ‡ Da, Svéta ná{a sestrá. A èto na{ dom. Sléva ‡ park, gostínica, {kôla i pô~ta, správa ‡ muzéò, teátr i bibliotéka, naprôtiv dôma ‡ magazín, a pozadí dvor. ‡ A gde vá{a {kôla? ‡ Ná{a {kôla von tam. ‡ A èto ~to? ‡ Õto ná{a ma{ína. Oná zdesÛ. ‡ KakáÔ èto ma{ína? Kto tam sidít i ~itáet? ‡ Õto ßmoskví~". ‡ Õto nôvaÔ ma{ína? ‡ Net, èto ne nôvaÔ ma{ína. Õto stáraÔ ma{ína. ‡ ^to tù zdesÛ délae{Û? ‡ Â `du svoû podrögu Üru. ‡ Õto Üra idët ottöda? ‡ Da, vot i oná. Üra, Üra, idí sÓdá! Mù zdesÛ.
PoÔsnéniÔ k tékstu Kto èto? ‡ ko je to?; ~to èto? ‡ {ta je to?; dom ‡ ku}a; sléva gostínica ‡ levo je hotel; správa teátr ‡ desno je pozori{te; naprôtiv dôma magazín ‡ preko puta ku}e je prodavnica; pozadí dvor ‡ pozadi je dvori{te; von ‡ eno; ma{ína ‡ auto; zdesÛ ‡ ovde; ^to ... délae{Û? ‡ [ta ... radi{?; `du ... podrögu ‡ ~ekam ... drugaricu; vot i oná ‡ evo je; idi sÓdá ‡ hajde ovamo.
15
PERVÀÒ RAZDEL
Zvöki i bökvù (Glasovi i slova) a) Glas »ùõ (varijanta glasa »iõ) dolazi samo iza tvrdih suglasnika, a izgovara se sa izvesnim podizawem i povla~ewem unazad sredweg dela jezika (donekle sli~no kao za izgovor glasa »uõ), npr. TÀ. Pro~itajte za nastavnikom: MÀ, VÀ, DÀM, MÀSLÃ, RÀBA, SÀR, [KâLÀ, KRÀM. b) ^TO se izgovara »{toõ
Odgovorite na pitawa:
За
во
д
за
1. Kto tam sidít i ~itáet? 2. Gde park? 3. A gde muzéò? 4. ^to naprôtiv dôma? 5. A ~to pozadí? 6. Gde teátr? 7. A ma{ína? 8. Ïto stáraÔ ma{ína? 9. Kto idët ottöda?
уџ
?
бе н
ик е
v) Pro~itajte za nastavnikom poznate geografske nazive azbu~nim redom: Éfrika, Belgrád, Vôlga, GréciÔ, Dunáò, Evrôpa, @enéva, Zimbábve, ItáliÔ, Òémen, Krùm, LÓblüna, Moskvá, Nôvgorod, Omsk, Pôdgorica, RossíÔ, SérbiÔ, Tíssa, Urál, FránciÔ, HélÛsinki, Cétine, ^ernogôriÔ, [anháò, Çécin, Ïkvadôr, Šrmala, ÂpôniÔ.
Cárskoe Selô. Park
ObÈee i otli~noe (Zajedni~ko i razli~ito) A. [ta mislite kako se ruski ka`e: Bog, vera, du{a, brat, sestra, narod, nebo, zvezda, ruka, noga, uho, ulica, list, trava, sneg, dobro, zlo...? Te re~i su i srpske i ruske. Da li se u tekstu A nalaze jo{ neke takve re~i? Koje su to re~i? B. Da li razumete i slede}e ruske re~i? Pro~itajte i prepi{ite: ázbuka, avtonômiÔ, avtomobílÛ, avtoritét, avtonômno, agréssiÔ, aktívno, aktuálÛno, akupunktöra, allergíÔ, álibi, alÛpinízm, ambíciÔ, appetít, argumént, ármiÔ, arhív, arhitéktor, askét, associáciÔ, aféra, audiokasséta, autsáòder, aÌrôbika, bank, balerína, balét, barrikáda, basketbôl, bedrô, bez, bélo, bes16
PERVÀÒ RAZDEL
smìslenno, bes{ömno, bíznes, biznesmén, biográfiÔ, biolôgiÔ, bikíni, bogátstvo, bogáto, bogoslôv, bodibílding, boòkôt, bok, bômba, bontôn, borÛbá, brak. V. Da li razumete ruske re~i: bökva, slôvo, gostínica, ma{ína? (Pa`wa! Te ruske re~i imaju druk~ije zna~ewe nego u srpskom jeziku!) rus. bökva = srp. slovo rus. slôvo = srp. re~ rus. gostínica = srp. hotel rus. ma{ína = srp. auto
ик е
Takvih re~i nije malo. Gostínica ßKôsmos" v Moskvé
уџ
бе н
G. ^ega se najpre setite kada se ka`e Rusija? Neka svako zapi{e deset prvih asocijacija i da profesoru da vam na slede}em ~asu ka`e koje su va{e asocijacije naj~e{}e i kako se to ka`e na ruskom jeziku.
за
Grammátika
д
Upitne zamenice i prilozi (VoprosítelÛnùe mestoiméniÔ i naré~iÔ)
За
во
Kto èto? Ïto TánÔ. Gde TanÔ? Oná na koncérte. Po~emö? TanÔ lûbit mözùku. Kogdá koncért? V {estÛ. ^to Ìto? Ïto u~ébnik. Kakôò u~ébnik? U~ebnik po istôrii. ^eò u~ebnik? Tvoò. SkôlÛko straníc? Dvésti. Upitna intonacija (VoprosítelÛnaÔ intonáciÔ)
Sá{a zdesÛ? Da, on zdesÛ.
Sa{a i Grí{a tam? Da, oní tam.
Má{a idët sÓdá? Da, oná idët sÓdá.
Ma{a i Üra idöt tudá? Da, oní idöt tudá.
PisÛmô le`ít zdesÛ? Da, onô le`ít zdesÛ.
PisÛmô i perô le`át tam? Da, oní le`át tam. 17
PERVÀÒ RAZDEL
Upra`neniÔ Upra`nenie 1 (pérvoe) Napi{ite slovima. »vœdáõ, »gœráõ, »œknôõ, »vœgônõ, »glœgôlõ, »œblœkáõ
Upra`nenie 2 (vtorôe)
бе н
ик е
Pro~itajte. (a) vùtÛ ‡ vitÛ, dùm ‡ Díma, mùl ‡ mil, sùn ‡ sinÛ, pùl ‡ pil (b) glavá, nogá, kordôn, ovcá, po`ár, travá, potolôk, polosá, máma, pápa, bábu{ka
уџ
Moskva. Donskôò monastìrÛ
Upra`nenie 3 (trétÛe)
д
за
Postavite pitawa. 1. [kôla tam. 2. Koncért v dva ~asa. 3. Ma{ína nôvaÔ. 4. Sìra mnôgo. 5. Ïto Moskvá. 6. Ïto moò brat.
во
Upra`nenie 4 (~etvërtoe)
За
Navedite antonime (re~i sa suprotnim zna~ewem). Obrazac: stáraÔ nôvaÔ. zdesÛ sestrá sléva moò na{
...... ...... ...... ...... ......:
Upra`nenie 5 (pütoe) Koja re~ je suvi{na? skôlÛko, kogdá, kto, gde, ~to, kakoò, zdesÛ, ~eò
18
Gerb Moskvì
PERVÀÒ RAZDEL
TEKST B
RAZGOVâR PO TELEFâNU
уџ
бе н
ик е
Zdrávstvuò, Svéta! ‡ Privét! Kak delá? ‡ Horo{ô. A u tebü kak? ‡ NormálÛno. Smotrû filÛm po televízoru. ‡ Horô{iò filÛm? ‡ Net, ne ô~enÛ ... Na dvoré hôlodno? ‡ Da. I do`dÛ idët, i véter döet... A zdesÛ teplô, uûtno. ‡ Tù znáe{Û prognôz pogôdù na závtra? ‡ Net, ne znáÓ. Ä ‡ Prognôz pogôdù na závtra glasít: Âsnùò, sôlne~nùò denÛ. ‡ Vot i prekrásno... A Ô segôdnÔ vé~erom idö v kinô. ^to tù délae{Û segôdnÔ vé~erom? ‡ K so`aléniÓ, segôdnÔ vé~erom Ô zanÔtá. ‡ A závtra? ‡ Zavtra Ô svobôdna. ‡ Horo{ô, togdá prihodí k nam zavtra. Vé~erom mù vsegdá dôma.
за
PoÔsnéniÔ k tékstu
За
во
д
Zdrávstvuò! ‡ Zdravo!; Privét! ‡ Zdravo!; Kak delá? ‡ Kako si?; Ni~egô ‡ Nije lo{e; A u tebü kak? ‡ Kako si ti?; normálÛno ‡ uobi~ajeno; smotrétÛ po televízoru ‡ gledati na televiziji; horô{iò ‡ dobar; ne ô~enÛ ‡ nije ba{...; na dvoré hôlodno ‡ napoqu je hladno; doædÛ idët ‡ ki{a pada; véter döet ‡ vetar duva; teplô ‡ toplo; uûtno ‡ prijatno, udobno; znatÛ ‡ znati; prognôz pogôdù na závtra ‡ vremenska prognoza za sutra; üsnùò ‡ vedar; sôlne~nùò denÛ ‡ sun~an dan; vot i prekrásno ‡ ba{ lepo; prihodítÛ ‡ dolaziti; k soæaléniÓ ‡ naæalost; segôdnÔ vé~erom ‡ ve~eras; zánÔt ‡ zauzet; závtra ‡ sutra; togdá ‡ onda, tada; vsegdá ‡ uvek; dôma ‡ kod ku}e.
Zvöki i bökvù (a) U re~i SEGâDNÂ slovo G ~ita se kao »võ. (b) ZDRÉVSTVUÒ se ~ita »zdrástvuˆõ. U toj re~i ne izgovara se prvo V. (v) Na kraju nastavka za 2. lice jednine prezenta pi{e se meki znak samo po tradiciji, ali se izgovara »{õ kao da mekog znaka nema, npr. u~i{Û »ö~'i{õ. Pro~itajte za nastavnikom: PÜ[E[Ã, NâSI[Ã, VâZI[Ã.
19
PERVÀÒ RAZDEL
ZadániÔ Zadanie 1 (odin) Pro~itajte tekst B. Nau~ite nove re~i i izraze.
Zadanie 2 (dva) Postavite pitawa. Upotrebite upitne zamenice i upitnu intonaciju. Svéta dôma? Gde Svéta? Obrazac: Svéta dôma.
ик е
Svéta dôma. Oná smôtrit filÛm. Na dvoré hôlodno. Dôma teplô i uûtno. Vé~erom Svéta zanÔtá. Závtra oná svobôdna.
Pro~itajte tekst B u parovima.
уџ
Grammátika
бе н
Zadanie 3 (tri)
за
Li~noe mes‚oimenie ‚re‚Ûe”o lica mno`es‚venno”o ~isla (Li~na zamenica tre}eg lica mno`ine) oná
во
onô
ONÜ
Oní razgovárivaÓt. Oní slö{aÓt mözùku. Oní zdesÛ.
Nas‚oÔÈee vremÔ (Sada{we vreme)
1
20
ONÜ
Mí{a i BôrÔ dôma. Marína i ÉnÔ na koncérte. PisÛmô i molokô na stolé.
За
Primérù:
ONÜ
д
on
2
Ô ~itáÁ tù ~itáE[à on ~itáET
mù ~itáEM vù ~itáETE oni ~itáÁT
Ô govorŠ tù govorÜ[Ã on govorÜT
mi govorÜM vù govorÜTE Ä oni govorÂT
Ô pi{ä tù pí{E[Ã on pí{ET
mù pí{EM vù pí{ETE oni pí{UT
Ô slì{U tù slì{I[Ã on slì{IT
mù slì{IM vù slì{ITE oni slì{AT
Ô idä tù idŒ[à on idŒT
mù idŒM vù idŒTE oni idäT
PERVÀÒ RAZDEL
Napomena: Gotovo svi glagoli sa infinitivom na -itÛ pripadaju drugoj konjugaciji (npr. govorítÛ). Glagoli sa infinitivom na -etÛ, -atÛ ve}inom idu po prvoj konjugaciji (npr. `alétÛ, ~itátÛ), ali mogu biti i u drugoj konjugaciji (npr. vídetÛ: ví`u, vídi{Û..., spatÛ: splÓ, spi{Û...).
Upra`neniÔ Upra`nenie 1 (pérvoe)
ик е
Pro~itajte naglas. brat ‡ bratÛ, mal ‡ mÔl, matÛ ‡ mÔtÛ, pil ‡ pùlÛ, dan ‡ danÛ
бе н
Upra`nenie 2 (vtorôe)
уџ
Pro~itajte i zapamtite vremenske priloge. (a) utrom ‡ dnëm ‡ vé~erom ‡ nô~ÛÓ (b) v~erá ‡ segôdnÔ ‡ závtra
за
Upra`nenie 3 (trétÛe)
во
д
Pro~itajte i zapamtite antonime. hôlodno ‡ teplô; horô{iò ‡ plohôò; svobôdno ‡ zánÔto; vsegdá ‡ nikogdá.
За
Upra`nenie 4 (~etvërtoe)
Upotrebite zamenicu i glagol u mno`ini. 1. On ~itaet knigu. 2. Ona slu{aet muzùku. 3. Ono le`it na stole.
Upra`nenie 5 (pütoe) Napravite oblike sada{weg vremena slede}ih glagola. ZnatÛ: znáÓ, znáe{Û, ... (znati) DömatÛ: dömaÓ, dömae{Û, ... (misliti) VéritÛ: vérÓ, véri{Û, ... (verovati) @elátÛ: `eláÓ, `eláe{Û, ... (`eleti) @alétÛ: `aléÓ, `alée{Û, ... (`aliti)
21
PERVÀÒ RAZDEL
Upra`nenie 6 ({estôe) Pro~itajte re~enice podi`u}i intonaciju na izdvojenim re~ima. Obrazac: Mí{a idët sÓdá? Mi{a idë‚ sÓda? Mi{a idët sÓda? Svéta ~itáet kní”u? Sveta ~i‚ae‚ knigu? Sve‚a ~itaet knigu? Vá{a ma{ína s‚áraÔ? Va{a ma{ina staraÔ? Va{a ma{ina staraÔ?
Upra`nenie 7 (sedÛmôe)
бе н
ик е
Uporedite ruske i srpske re~enice. Uo~ite razliku. Ïto dom. (srp. To je ku}a.) Mi{a tam. (srp. Mi{a je tamo.) Oná zdesÛ. (srp. Ona je ovde.) Má{a na koncérte. (srp. Ma{a je na koncertu.)
за
Prevedite na ruski jezik. 1. To je {kola. 2. Park je tamo. 3. To je pozori{te. 4. Ira je na koncertu.
уџ
Upra`nenie 8 (vosÛmôe)
д
Upra`nenie 9 (devütoe)
BolÛ{ôò teátr
За
во
Uporedite ruske i srpske re~enice. Uo~ite razliku. Ïto ne on. (srp. To nije on.) Mi{a ne tam. (srp. Mi{a nije tamo.) Ona ne zdesÛ. (srp. Ona nije ovde.)
Upra`nenie 10 (desütoe) Prevedite na ruski jezik. 1. To nije {kola. 2. Park nije tamo. 3. Muzej nije ovde.
Upra`nenie 11 (odínnadcatoe) Napi{ite re~i koje se izgovaraju kao {to je dato u transkripciji. »mámÍõ, »pœdrögÍõ, »mœskváõ, »{kôlÍõ, »œnœnásõ, »hÍrœ{ôõ, »pr'irôdÍõ
22
уџ
бе н
ик е
PERVÀÒ RAZDEL
Prirôda v PodmoskôvÛe
за
Upra`nenie 12 (dvenádcatoe)
во
д
Prepi{ite pisanim slovima. Belgrád, gröppa, denÛ, Dunáò, lëd, mëd, Nôvgorod, Parí`, pápa, perô, tô~ka, tô~no, ton, ŠliÔ, ÄÂlta, ÂpôniÔ, Ïkvadôr, ÏstôniÔ, èho.
За
Slová i vùra`éniÔ dlÔ razgovôra na tému Vs‚ré~a. ProÈ Èánie (Re~i i izrazi za razgovor na temu Susret. Rastanak.)
VSTRÖ^A Zdrávstvuò(te)! Dôbrùò denÛ! Dôbroe ötro! Dôbrùò vé~er! Privét! Kak delá? ^to nôvogo? Rád(a) vas vídetÛ! Mù davnô ne vídelisÛ! PrivétstvuÓ ná{ih gostéò iz Moskvì. Dobrô po`álovatÛ!
Dobar dan! Dobar dan! Dobro jutro! Dobro ve~e! Zdravo! Kako si?? [ta ima novo?? Drago mi je da vas vidim! Odavno se nismo videli! Pozdravqam na{e goste iz Moskve. Dobro do{li! 23
PERVÀÒ RAZDEL
PROÇÉNIE Dovi|ewa! Zbogom! Laku no}! Do skorog vi|ewa! Do sutra! Zdravo! Sre}an put! Sre}an ostanak!
ик е
Do svidániÔ! ProÈáòte! Spokôònoò nô~i! Do (skôroò) vstré~i! Do závtra! Poká! S~astlívogo putí! ^itajte: »{'{'isl'ívÍvÍ put'íõ S~astlívo ostavátÛsÔ! ^itajte: »œstœvác:Íõ
бе н
Dialôgi Dialôg 1 (pérvùò)
Dialog 5 (pütùò) ‡ KakáÔ Ìto bökva? ‡ Ïto bukva O. ‡ A èta bukva sléva? ‡ Ïto bukva D »dÌõ. ‡ A vot Ìta bukva správa? ‡ Ïto ‡ M »Ìmõ. ‡ ^to zdesÛ napísano? ‡ ZdesÛ napisano DOM.
за
уџ
‡ Kto Ìto? ‡ Ïto moò brat. ‡ Ïto Mi{a? ‡ Da, Ìto Mi{a.
д
Dialog 2 (vtorôò)
За
во
‡ Kto Ìto? ‡ Ïto moü podröga. ‡ Ïto Svetlána? ‡ Net, Ìto moÔ podröga Marína.
Dialog 3 (trétiò) ‡ ^to Ìto? ‡ Ïto kníga. ‡ Ïto tvoü nôvaÔ kniga? ‡ Da, Ìto moü nôvaÔ kniga.
Dialog 6 ({estôò) ‡ Kto sidít naprôtiv? ‡ Ïto âlÔ Trô{ina. ‡ A gde Üra? ‡ Ira sidít pozadí. ‡ ^to ona tam délaet? ‡ ^itáet.
Dialog 7 (sedÛmôò) Dialog 4 (~etvërtùò) ‡ ^to Ìto? ‡ Ïto slovárÛ. ‡ Ïto va{ slovárÛ? ‡ Net, ne moò. Ïto va{ slovárÛ. 24
‡ ^to on ~itáet? ‡ Gazétu. ‡ KaköÓ gazetu? ‡ ßVe~érnÓÓ Moskvö".
PERVÀÒ RAZDEL
Dialog 8 (vosÛmôò)
Dialog 13 (trinádcatùò)
‡ Gde tvoü {kola? ‡ Von tam. ‡ Kto idët ottöda? ‡ Ïto moò továriÈ Ára.
‡ Dôbrùò denÛ. ‡ Zdravstvuòte. Rad vas vídetÛ. ‡ Â tô`e. Davnô ne vídelisÛ. ‡ Da. Célùò god.
Dialog 9 (devütùò)
Dialog 14 (~etìrnadcatùò) ‡ Dobrô po`álovatÛ, dorogíe gôsti! ‡ Spasíbo. ‡ PrivétstvuÓ vas ot ímeni diréktora institöta. ‡ Spasíbo za tëplùò priëm.
бе н
ик е
‡ Kudá vù idëte? ‡ Mù idëm v bibliotéku. ‡ Bibliotéka dalekô otsûda? ‡ Net. Biblioteka blízko.
Dialog 10 (desütùò)
Dialog 15 (pÔtnádcatùò)
уџ
‡ S~astlívogo putí! ‡ S~astlivo ostavátÛsÔ! ‡ Privét sestré. ‡ Do vstré~i!
за
‡ ZdesÛ svobôdno? ‡ Net, zdesÛ zánÔto. ‡ A gde svobodno? ‡ Von tam svobodnoe mésto.
д
Dialog 11 (odínnadcatùò)
За
во
‡ Zdrávstvuòte! ‡ Zdrávstvuò, Mi{a. Kak delá? ‡ Spasíbo, horo{ô.
Dialog 12 (dvenádcatùò) ‡ Privét, Léna! ‡ Zdravstvuò. ‡ Kak dela? ‡ NormálÛno. A u tebü kak? ‡ Prekrásno.
25
PERVÀÒ RAZDEL
ZadaniÔ Zadanie 1 (odin) Na|ite u re~niku nepoznate re~i i ispi{ite ih u svesku.
Zadanie 2 (dva) Pro~itajte dijaloge po ulogama sa drugom ili sa drugaricom.
Zadanie 3 (tri)
бе н
DlÔ ~téniÔ i razvle~éniÔ
ик е
Smislite i napi{ite dva nova dijaloga.
За
за
во
д
^ödnaÔ kartína, Kak tù mne rodná! BélaÔ ravnína, PôlnaÔ luná, Svet nebés vùsôkih I blestüÈiò sneg, I sanéò dalëkih Odinôkiò beg.
уџ
S‚iho‚vorénie
Divna sliko, Kako si mi draga! Bela ravnica, Pun mesec, Svetlost visokih nebesa, I blistavi sneg, I dalekih sanki Usamqeni let.
Afanásiò AfanásÛevi~ Fe‚ (rösskiò poèt, 1820 ‡1892)
☺ IZ @URNÉLA ßKROKODIL"
KONKURÖNCIÂ
INOSTRÉNNÀE ÂZÀKÜ ‡ Tù govorí{Û po-anglíòski? ‡ Da. ‡ Kak bödet po-anglíòski ßnet". ‡ Naòn. ‡ Ïto ne po-anglíòski, Ìto po-nemécki. ‡ Zná~it Ô govorû i po-nemécki!
Ni~egô ‡ ni{ta »-voõ 26
‡ Gde tù rabôtae{Û? ‡ Nigdé ne rabôtaÓ. ‡ A ~to tù délae{Û? ‡ Ni~egô ne délaÓ. ‡ KakáÔ horô{aÔ rabôta! ‡ Da, no kakaÔ bolÛ{áÔ konkurénciÔ!