23666

МИРКО КУЛИЋ ПРЕДРАГ КАПОР СРЂАН МАРИНКОВИЋ

За

во

д

за

уџ

бе н

ик е

БАНКАРСКО ПОСЛОВАЊЕ

Рецензенти проф. др Бошко Живковић, редовни професор Економског факултета Универзитета у Београду мр Драгица Живковић, наставник економске групе предмета у Првој економској школи у Београду

ик е

Сташа Крстић, проф. економске групе предмета у Економско-трговинској школи у Крушевцу

бе н

Уредницa доц. др Љиљана Тешмановић Одговорнa уредница Татјана Костић

уџ

Главни уредник Драгољуб Којчић

во

д

за

За издавача Драгољуб Којчић, директор

За

Министар просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије одобрио је употребу овог уџбеника у трећем и четвртом разреду средњих стручних школа својим решењем број 650-02-350/2014-06 од 5. 1. 2015. године.

ISBN 978-86-17-19055-0

© ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ, Београд, 2015. Ово дело не сме се умножавати, фотокопирати и на било који други начин репродуковати, ни у целини ни у деловима, без писменог одобрења издавача.

МИРКО КУЛИЋ ПРЕДРАГ КАПОР СРЂАН МАРИНКОВИЋ

уџ

бе н

ик е

БАНКАРСКО ПОСЛОВАЊЕ

ЗА ТРЕЋИ И ЧЕТВРТИ РАЗРЕД ЕКОНОМСКЕ ШКОЛЕ

За

во

д

за

ОБРАЗОВНИ ПРОФИЛ ФИНАНСИЈСКИ ТЕХНИЧАР

4

Садржај

ПРЕДГОВОР. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

за

уџ

бе н

ик е

I. УВОДНИ ДЕО УВОД . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 1. ПОЈАМ БАНКАРСТВА И БАНКЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 2. ВРСТЕ БАНАКА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 2.1. Централна банака. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 2.2. Пословне (комерцијалне) банке . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 2.3. Инвестиционе банке . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 2.4. Специјализоване банке. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 2.5. Универзалне банке . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 Виртуелна банка . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 3. БАНКАРСКИ СИСТЕМИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17 3.1. Банкарски систем САД . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17 3.2. Банкарски систем Немачке . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 3.3. Банкарски систем Републике Србије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 4. УЛОГА БАНКАРСКОГ СИСТЕМА У ПРИВРЕДНОМ СИСТЕМУ . . . . 20

За

во

д

II. БАНКЕ УВОД . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 1. ЦЕНТРАЛНА БАНАКА – НАРОДНА БАНКА СРБИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 1.1. Задаци и функције . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 1.2. Органи управљања. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30 1.3. Мере и инструменти . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 1.4. Имовина, приходи, расходи и капитал . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33 2. ПОСЛОВНЕ БАНКЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 2.1. Дефиниција пословне банке . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 2.2. Оснивање банке . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 2.3. Пословање банке . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 2.4. Извори средстава (фондови) пословне банке. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37 2.5. Пласмани банке . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41 2.6. Биланси банке и управљање средствима . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41 2.7. Организација банке и начин управљања банком. . . . . . . . . . . . . . . . . 45 2.8. Контрола пословања банке . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46 2.9. Престанак рада банке и статусне промене . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46 3. МЕђУБАНКАРСКИ ОДНОСИ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 4. ПОВЕЗАНОСТ БАНАКА И ПРИВРЕДНИх ОРГАНИЗАЦИЈА . . . . . . . 50

5

5. ОДНОС БАНАКА И ДРУшТВЕНИх ДЕЛАТНОСТИ . . . . . . . . . . . . . . . . 51 6. ОДНОС БАНАКА И ДРЖАВНИх ОРГАНА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52

уџ

бе н

ик е

III. БАНКАРСКО ПОСЛОВАЊЕ УВОД . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56 1. ВРСТЕ БАНКАРСКИх ПОСЛОВА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57 2. ПАСИВНИ БАНКАРСКИ ПОСЛОВИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58 2.1. Депозитни послови и врсте депозитних послова . . . . . . . . . . . . . . . . 58 2.2. штедни улози . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59 2.3. Недепозитни извори средстава . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61 2.4. Потенцијал банке и мултипликација средстава . . . . . . . . . . . . . . . . . 62 3. АКТИВНИ БАНКАРСКИ ПОСЛОВИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65 3.1. Кредити . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65 3.2. Врсте кредита . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65 3.3. Пласмани у хартије од вредности . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74 4. ОСТАЛИ БАНКАРСКИ ПОСЛОВИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76 4.1. Неутрални банкарски послови. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76 4.2. Остали банкарски послови . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91

За

во

д

за

IV. TЕХНИКА БАНКАРСКОГ ПОСЛОВАЊА УВОД . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96 1. ПОЈАМ КРЕДИТА И УГОВОР О КРЕДИТУ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97 2. ВРСТЕ КРЕДИТА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .100 3. УСЛОВИ ЗА ДОБИЈАЊЕ КРЕДИТА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .103 4. ПОСТУПАК И ТЕхНИКА ОДОБРАВАЊА КРАТКОРОЧНИх КРЕДИТА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .105 5. ОТПЛАТА КРЕДИТА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .108 6. ПОСТУПАК И ТЕхНИКА ОДОБРАВАЊА ИНВЕСТИЦИОНИх КРЕДИТА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .109 7. ПОТРОшАЧКИ КРЕДИТИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .112 7.1. Техника потрошачког кредитирања . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .112 8. ИНСТРУМЕНТИ ОБЕЗБЕђЕЊА НАПЛАТЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .115 9. ПОСЛОВИ БАНАКА СА СТАНОВНИшТВОМ . . . . . . . . . . . . . . . . . . .120 10. ПОСЛОВИ шТЕДЊЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .121 11. ПОСЛОВИ ПО ТЕКУЋИМ, ЖИРО И ДРУГИМ РАЧУНИМА ГРАђАНА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .124 11.1. Послови платног промета и банкарски рачуни . . . . . . . . . . . . . . .125 V. ПОСЛОВИ БАНАКА СА ИНОСТРАНСТВОМ УВОД . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .130 1. КРЕДИТНИ ПОСЛОВИ СА ИНОСТРАНИМ БАНКАМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .131 2. ПОСЛОВИ ПЛАТНОГ ПРОМЕТА СА ИНОСТРАНСТВОМ. . . . . . . . .132

6

3. ИНСТРУМЕНТИ ПЛАЋАЊА У МЕђУНАРОДНОМ ПЛАТНОМ ПРОМЕТУ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .133 3.1. Банкарска дознака . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .133 3.2. Документарни акредитив. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .136 3.3. Документарни инкасо . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .139 4. СИСТЕМ МЕђУНАРОДНИх ПЛАЋАЊА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .141

бе н

ик е

VI. ПРИНЦИПИ ПОСЛОВАЊА БАНАКА УВОД . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .144 1. ОСНОВНО О ПРИНЦИПИМА И АНАЛИЗИ ПОСЛОВАЊА БАНАКА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .145 2. ПРИНЦИП ЛИКВИДНОСТИ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .147 3. ПРИНЦИП СОЛВЕНТНОСТИ (СИГУРНОСТИ). . . . . . . . . . . . . . . . . . .149 4. ПРИНЦИП РЕНТАБИЛНОСТИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .151 5. ОСТАЛИ БАНКАРСКИ ПРИНЦИПИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .153

во

д

за

уџ

VII. БАНКАРСКИ МЕНАЏМЕНТ УВОД . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .156 1. ПОЈАМ И фУНКЦИЈЕ МЕНАЏМЕНТА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .157 2. СТРАТЕГИЈСКО ПОСЛОВНО ПЛАНИРАЊЕ У БАНКАРСТВУ . . . . .158 3. КРАТКОРОЧНИ АСПЕКТ УПРАВЉАЊА БАНКОМ . . . . . . . . . . . . . . .159 4. ОРГАНИЗАЦИОНА (КОРПОРАТИВНА) СТРУКТУРА . . . . . . . . . . . . .161 5. КОНТРОЛА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .162 5.1. Врсте контроле према органима задуженим за контролу . . . . . . .162

За

VIII. ФИНАНСИЈСКИ ИНФОРМАЦИОНИ СИСТЕМ УВОД . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .166 1. ЗНАЧАЈ ИНфОРМАЦИОНИх СИСТЕМА У БАНКАРСТВУ. . . . . . . .167 2. ЕЛЕКТРОНСКИ СИСТЕМИ У БАНКАРСТВУ НА МАЛО. . . . . . . . . . . . . 168 2.1. Платне и кредитне картице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .168 2.2. АТМ уређаји . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .169 2.3. Системи за електронски пренос средстава на местима продаје − ЕфТ/ПОС терминали . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .170 2.4. Интернет и мобилно банкарство . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .170

IХ. ХАРТИЈЕ ОД ВРЕДНОСТИ УВОД . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .174 1. ПОЈАМ хАРТИЈА ОД ВРЕДНОСТИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .175 2. ВРСТЕ хАРТИЈА ОД ВРЕДНОСТИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .177 2.1. хартије од вредности према природи инкорпорисаног права. . . .178 2.2. хартије од вредности према природи односа које одражавају. . . .179

7

2.3. хартије од вредности према начину одређивања имаоца права . .180 2.4. Акције . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .181 2.5. Обвезнице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .184 2.6. Благајнички запис . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .185 2.7. Заложница . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .186 2.8. Коносман . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .187 2.9. Сертификат о депозиту . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .188 3. ПОСЛОВАЊЕ хАРТИЈАМА ОД ВРЕДНОСТИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .189

уџ

бе н

ик е

X. ФИНАНСИЈСКО ТРЖИШТЕ УВОД . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .194 1. ПОЈАМ фИНАНСИЈСКОГ ТРЖИшТА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .195 2. ВРСТЕ фИНАНСИЈСКИх ТРЖИшТА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .196 3. ОРГАНИЗАЦИЈА фИНАНСИЈСКОГ ТРЖИшТА . . . . . . . . . . . . . . . . . .199 4. ТРЖИшТЕ НОВЦА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .200 5. ДЕВИЗНО ТРЖИшТЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .202 6. ТРЖИшТЕ КАПИТАЛА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .203 7. БЕРЗЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .204 8. ВРСТЕ БЕРЗАНСКИх ПОСЛОВА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .206

за

ЛЕКСИКОН ВАЖНИЈИх ТЕРМИНА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .208

За

во

д

ЛИТЕРАТУРА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .211

За во д за уџ бе н

ик е

9

Предговор

За

во

д

за

У Београду, јуна 2014. године

уџ

бе н

ик е

Уџбеник Банкарско пословање намењен је ученицима трећег и четвртог разреда економске школе, образовни профил – финансијски техничар. При изради Уџбеника водило се рачуна о важећем наставном плану и програму. Материја банкарског пословања обједињена је у једном уџбенику, уместо, као што је раније било – у два – једном за трећи, а другом за четврти разред. Настојали смо да комплексну материју банкарског пословања приближимо ученицима, као и да Уџбеником обухватимо све новије тенденције у банкарском пословању и урадимо потребна ажурирања у складу са променама прописа.

Aутор прва три поглавља је проф. др Предраг Капор, следећих пет поглавља проф. др Срђан Маринковић, а последња два поглавља проф. др Мирко Кулић. Посебно смо захвални рецензентима на корисним примедбама и сугестијама. Радо ћемо прихватити сугестије ученика и професора како би нова издања Уџбеника била још боља. Аутори

За во д за уџ бе н

ик е

I. УВОДНИ ДЕО САДРЖАЈ

ик е

1. Појам банкарства и банке 2. Врсте банака 3. Банкарски системи 4. Улога банкарског система у привредном систему

бе н

КАДА САВЛАДАТЕ ГРАДИВО ОВОГ ПОГЛАВЉА, МОЋИ ЋЕТЕ ДА:

За

во

д

за

уџ

• дефинишете појам банке, • знате разлику између појединих врста банака, • сагледате основне елементе банкарског система и • разумете улогу банака у привредном систему.

12

Увод

бе н

ик е

суштинску улогу у побољшању ефикасности привреде. Индиректно финансирање укључује финансијског посредника између крајњих власника средстава − штедише или депонента и зајмопримца − корисника средстава и помаже да се средства ефикасно трансферишу од једних до других. финансијски посредник позјамљује средства од зајмодавца – штедише, а потом их пласира као кредит зајмопримцима – корисницима. Процес индиректног финансирања помоћу финансијских посредника главни је смер кретања средстава од зајмодаваца ка зајмопримцима.

За

во

д

за

уџ

Учењем о новцу, банкарству и финансијским тржиштима стиче се знање о многим интересантним питањима важним за свакодневни живот. финансијски систем је сложен и обухвата различите типове финансијских институција, укључујући банке, осигуравајућа друштва, инвестиционе фондове или финансијске компаније, при чему су све оне под већим или мањим надзором државе. Банке и остале финансијске институције усмеравају средства људи и фирми које та средства привремено не ангажују ка онима који то чине и на тај начин имају важну и

13

1. Појам банкарства и банке

бе н

ик е

новним класичним функцијама банке, има својих недостатака. Њом се обухвата примарна функција и пословање великог броја банка, али не и свих врста банака, нарочито не у савременим условима. Закон о банкама Републике Србије дефинише банку као акционарско друштво са седиштем у Републици Србији, које има дозволу за рад Народне банке Србије и обавља депозитне и кредитне послове, а може обављати и друге послове. Обухватнија дефиниција банке је да је она специјализована привредна организација, финансијски посредник, која прикупља слободна новчана средства по разним основама и пласира ова средства у разним видовима, пре свега, кроз одобравање кредита и куповину хартија од вредности. Она пружа и друге врсте услуга својим комитентима или обавља финансијске и друге трансакције за свој рачун, а у циљу остваривања прихода, односно профита по том основу.

за

уџ

Појмовно „банкарство” у својој основи обухвата изучавање банкарског система и банкарске праксе, као и изучавање општих питања кредитног система и кредитне праксе. Наука о банкарству је део укупне економске науке. Нaука о банкарству даје објашњења садржаја и структуре банкарског система и банкарског пословања. Појам речи банка доста је стар и у литератури се најчешће наводи да потиче од италијанске речи „banco”, која означава клупу (тезгу, данас шалтер) на којој се вршила размена новца, као и остале новчане операције плаћања и наплате у вези са прометом који се обављао на трговима, вашарима, домаћим и међународним сајмовима.

во

д

У Еврозони је крајем 2012. године на једну банку долазило 55.504 становника (ECB [2013] Banking Structure Report, Frankfurt am Main, str. 10)

За

Банке се најкраће и најчешће дефнишу као финансијске организације које се, као својом основном активношћу, баве примањем депозита и давањем кредита (зајмова) и обављањем одређених новчаних послова за потребе својих комитената. Међутим, ова дефиниција, иако тачна, када се ради о ос-

ПИТАЊА И зАДАЦИ

1) шта је банкарство?

2) шта изучава наука о банкарству?

3) Како се дефинише банка?

14

2. Врсте банака

ик е

одговарајуће политике девизног курса и интервенцијама (куповином и продајом девиза ) на девизном тржишту. Централна банка обавља и одређене послове за потребе државе, као што су послови у вези са закључивањем и сервисирањем државних зајмова, кредитирање државе, наплате пореских и других прихода, а може се бавити и пословима платног промета у земљи и са иностранством.

бе н

Постоји више критеријума по којима се банке могу разврстати. Најчешће коришћени критеријум за поделу банака је онај који води рачуна о томе на који начин банке долазе до средстава, односно о природи послова којима се нека банка претежно бави. Према овом критеријуму, банке се могу поделити на: централне или емисионе, пословне (комерцијалне), инвестиционе, специјализоване банке и универзалне банке.

ПИТАЊА И зАДАЦИ

1) Које су основне врсте банака?

2) шта су улога и задатак централне банке?

уџ

2.1. ЦЕНТРАЛНА БАНАКА

За

во

д

за

Централна банка заузима кључно место у националном финансијском систему, с обзиром на своју улогу емисионе банке или банке банака. У најважније послове и задатке који карактеришу рад централне банке убрајају се право емисије новца и кредита, спровођење монетарне политике, креирање и одржавање спољне ликвидности и обављање одређених послова за рачун државе. Централна банка има право емисије новца који представља законско средство плаћања у једној земљи. Насупрот томе, централна банка давањем кредита банкама, односно куповином недоспелих потраживања од банака ствара тзв. примарни новац. Централна банка спроводи монетарну политику преко есконтне политике, политике операција на отвореном тржишту, политике активирања и дезактивирања депозита и политике обавезних резерви. Посебно значајан задатак централне банке састоји се у одржавању спољне ликвидности земље, управљању девизним резервама земље, као и у регулисању курса националне валуте. Она то постиже вођењем

2.2. ПОСЛОВНЕ (КОМЕРЦИЈАЛНЕ) БАНКЕ Примарни посао пословних (комерцијалних) банака је прикупљање претежно краткорочних средстава по основу депозита сектора привреде, ванпривреде и становништва и њихово усмеравање већином ка одређеним комерцијалним наменама (због чега се називају и комерцијалне банке), као што је финансирање производње и промета, и то превасходно на кратак рок. Овај вид банакарских институција један је од најраспрострањенијих облика банкарских институција. Ове институције располажу мрежом филијала путем које прикупљају депозите и врше комерцијално кредитирање, као и послове платног промета и друге послове са становништвом (вођење рачуна). Будући да располажу вишковима ликвидних новчаних средстава, имају

2. Врсте банака

1) шта су пословне банке?

2) На ком финансијском тржишту пословне банке имају посебно важну улогу?

2.3. ИНВЕСТИЦИОНЕ БАНКЕ

ПИТАЊА И зАДАЦИ

1) Чиме се баве специјализоване банке?

2) Како специјализоване банке најчешће формирају свој кредитни потенцијал?

За

во

д

за

уџ

Инвестиционе банке су значајни учесник на финансијском тржишту, а за потребе привредних компанија својих комитената обављају разне послове везане за емисију и пласман хартија од вредности, баве се консултантским активностима у процесу преструктурирања компанија, али и финансијским трансакцијама које су у вези са преструктурирањем, затим управљањем имовином, инвестиционим фондовима и портфолиом хартија од вредности. У последње време се под појмом инвестиционе банке и инвестиционог банкарства подразумева управо овај профил банке и банкарских послова.

ик е

ПИТАЊА И зАДАЦИ

(за разлику од универзалних банака). Посебним видом специјализованих банака могу се сматрати хипотекарне и ломбардне банке, као и развојне банке чија је основна функција финансирање програма развоја националне привреде као целине или неког од њених сектора, као што је инфраструктура. Свој кредитни потенцијал углавном формирају на основу улога и депозита чланова који припадају грани или области која се кредитира. Оне могу обављати и одређене стандардне бакарске послове за потребе својих комитената. Путем ових банака у одређеној мери реализује се и државна политика према одређеним привредним гранама и областима.

бе н

значајну улогу на финансијском тржишту, и то, пре свега, на тржишту новца.

15

ПИТАЊА И зАДАЦИ

1) шта су инвестиционе банке?

2.4. СПЕЦИЈАЛИЗОВАНЕ БАНКЕ Гранске или специјализоване банке представљају такву врсту банака које одобравају кредите искључиво појединим привредним гранама или областима (као што су пољопривреда, индустрија, унутрашња трговина, спољна трговина, задругарство). Но, термин специјализована банка користи се и за банке које су се специјализовале за неки одређени вид банкарског пословања

2.5. УНИВЕРЗАЛНЕ БАНКЕ Универзалне банке се баве свим врстама банкарских послова, без обзира на рок, тако да представљају банке општег типа. Оне су прави „финансијски супермаркети” који нуде комплетан асортиман банкарских услуга својим комитентима у које спадају и физичка и правна лица. Универзалне банке су по својој суштини ипак ближе депозитним банкама, при чему у структури њиховог пословања преовлађује одређена врста банкарских послова, иако могу да пружају све врсте банкарских услуга. Универзалне банке, по правилу, послују путем разгранате мреже филијала на целој територији једне државе, ширећи се често и преко њених граница. Поред банака, у једном броју земаља у финансијском систему постоје и различите

Уводни део

ПИТАЊА И зАДАЦИ

1) шта су универзалне банке?

2) Анализирајте на које све начине разне банке утичу на свакодневни живот и укупну привреду, као и због чега је важна њихова функција финансијског посредовања.

За

во

д

за

уџ

Виртуелна банка је банка која нема физичку локацију већ постоји само у виртуелном свету. Прва виртуелна банка основана је 1995. године (Security First Network Bank у Атланти, у власништву Royal Bank of Canada) и она је нудила многе услуге на интернету. Да ли је виртуелно банкарство можда доминантна форма банкарства у будућност? Поставља се питање да ли ће виртуелне банке (тзв. cliks) елеминисати банке које физички постоје и њихове филијале (тзв. bricks) као основни механизам за пружање банкарских услуга. По свему судећи и физичке и виртуелне банке биће једнако заступљене у будућности (Мишкин, стр. 235–236).

небанкарске финансијске институције: штедионице, штедно-кредитне задруге и кредитне уније, које се примарно баве прикупљањем штедње становништва и одобравањем кредита својим члановима.

ик е

ВИРТУЕЛНА БАНКА

бе н

16

17

3. Банкарски системи

специјализације или законских прописа. Банкарски системи појединих земаља знатно се разликују, али имају и доста сличности; свима им је заједничко постојање централне банке и великог броја пословних банака различитог профила.

ик е

Банкарски систем представља организацију банкарства у некој земљи или групи земаља, у смислу структуре, функција, власништва и међусобне повезаности банака. Овај појам може означавати и поделу рада међу банкама у једној земљи која је резултат

БАНКАРСКИ СИСТЕМ

БАНКА Б

БАНКА В

за

БАНКА А

уџ

бе н

ЦЕНТРАЛНА БАНКА

д

3.1. БАНКАРСКИ СИСТЕМ САД

За

во

Централна банка САД основана је 1913. године доношењем закона којим је основан Федерални резервни систем (Federal Reserve District − FED), са 12 федералних резервних банака. фЕД у Вашингтону обједињује рад федералних банака и обавља функције централне банке: конципира и спроводи монетарну политику, обавља операције и услуге за банке чланице система, послове за владу САД и контролише пословање банака чланица. Поред тога, фЕД емитује новац преко Државне благајне (Трезора). фЕД према закону има велики степен независности. Комерцијалне банке су најбројнија врста банака и њихова основна функција је мобилисање депозита и пласман краткорочних кредита, као и пружање услуга финансијског посредовања. Комерцијалне банке могу бити глобалне банке, које се ба-

БАНКА Г

БАНКА Д

ве међународним банкарствома, девизним пословањем и најширим спектром банкарских послова, националне комерцијалне банке (које могу да послују на целој територији САД) и државне (локалне) комерцијалне банке (које могу да послују само на територије једне савезне државе). Најпознатије и највеће комерцијалне банке у САД су Bank of America, Bank of New York, Citigroup и JP Morgan Chase. У САД је посебно развијена групација инвестиционих банака, које се превасходно баве пословима са хартијама од вредности, финансијским консалтингом, финансијским преструктурирањем компанија, управљањем протфолијом хартија од вредности и имовином трећих лица. Највеће инвестиционе банке (сада банкарски холдинзи) у САД су Morgan Stanley и Goldman Sachs Group.

Уводни део

Број банака у САД опао је са преко 8.000 почетком 2000. на нешто мање од 6.000 крајем 2012. године (ECB [2013] Banking Structure Report, Frankfurt am Main, str.

31) ПИТАЊА И зАДАЦИ

Актива банкарског сектора Немачке крајем 2012. године износила је 7.600 милијарди евра (ECB [2013] Banking Structure Report, Frankfurt am Main, str. 7).

уџ

1) шта је банкарски систем?

2) Које су карактеристике банкарског система САД?

се баве прикупљањем штедње и кратокрочним кредитирањем. Кредитне задруге, односно задружне кредитне установе сличне су штедионицама, оне обављају све врсте банкарских послова за мала и средња предузећа, преузетнике, трговце и пољопривреднике, и то на локалном нивоу, али постоје и оне регионалног карактера. Ова група финансијских институција је далеко бројнија у банкарском систему Немачке. Постоје и специјализоване банке, које се баве одобравањем хипотекарних кредита или су специјализоване за финансирање стамбене изградње (са функцијама штедње), саобраћаја и појединих индустријских грана.

ик е

Поред наведених, постоје још и штедне банке и удружења за штедњу и кредите који се баве прикупљањем орочених депозита, заправо кредитне уније које су депозитно-кредитне институције на задружној основи.

бе н

18

3.2. БАНКАРСКИ СИСТЕМ НЕМАЧКЕ

За

во

д

за

Централна банка је Савезна банка или Бундесбанка (Bundesbank) основана 1875. године. Она емитује новац, води монетарну политку и финансијско и благајничко пословање за Савезну владу. У свом пословању имала је велики степен аутономије, који је сада ограничен Европском монетарном унијом и Европском централном банком, централном банком еврозоне (зоне евра) којој припада и Немачка. Пословно банкарство реализује се путем приватних и јавних банака, али у банкарском систему постоји доминација великих „старих” банка, као што су Немачка банка (Deutsche Bank) и Комерцијална банка (Commerzbank). У Немачкој доминира модел универзалне банке подељене на комерцијалне банке (у ову категорију спадају наведене велике комерцијалне банке), Поштанску банку (Postbank) и регионалне комерцијалне банке. штедионице представљају специфичну врсту банака-штедионица које су углавном формиране на локалном нивоу, а примарно

ПИТАЊА И зАДАЦИ

1) Које су карактеристике банкарског система Немачке?

2) Чиме се баве специјализоване банке у Немачкој?

3.3. БАНКАРСКИ СИСТЕМ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ Банкарски систем Србије налази се још увек у фази развоја и трансформације. Централна банка је Народна банка Србије (НБС) која обавља класичне функције једне централне банке. Она утврђује и спроводи монетарну и девизну политику, управља девизним резервама, утврђује и спроводи мере за јачање финансијске стабилности, стара се о одржавању спољне ликвидности, издаје новчанице и ковани новац, даје и одузима дозволе за рад банкама.

3. Банкарски системи

свету. Више речи о банкарском систему у Србији биће у даљем тексту у оквиру појединих поглавља. Билансна актива банкарског сектора Србије била је крајем 2000. године 799 милијарди динара, а крајем 2013. године 3.148,8 милијарди динара (НБС, Статистички билтен, бр. 3/2014, стр. 25). ПИТАЊА И зАДАЦИ

бе н

ик е

1) Које су карактеристике банкарског система Републике Србије?

2) У чему су слични, а у чему се разликују банкарски системи појединих држава?

За

во

д

за

уџ

Пословне банке су развијене на моделу универзалне банке које пружају велики број услуга физичким и правним лицима путем мреже пословних јединца (филијала, експозитура и шалтера) и банкомата. Као банкарски послови доминирају примање депозита и штедних улога, одобравање кредита и послови платног промета. Већи број банака у Србији има стране осниваче. Број банка у Србији значајно се смањио − преко 80 банака на почетку 2001. свело се на 30 банака крајем 2013. године. Овај број резултат је затварања (стечаја и ликвидације) банака које су лоше пословале и нису испуњавале прописане услове за рад, али и спајања банака, односно веће банке су преузеле мање, што је у складу са тендовима у

19

20

4. Улога банкарског система у привредном систему

бе н

ик е

средничка функција банке, тако да делокруг пословања банке одређују следећи послови: 1) моблизација слободних новчаних средстава и мултипликација новца (прикупљање депозита, прибављање средстава и секундарно креирање новца); 2) инвестирање средстава и управљање средствима (пласман средстава у форми кредита и други облици пласмана) и 3) посредовање на финансијском тржишту (и посредовање у обављању функције платног промета). У зависности од степена општег привредног развоја неке земље развијен је и финансијски и банкарски систем. Ретки су случајеви да нека земља има релативно развијен банкарски и неразвијен привредни систем, и обратно. Развој привредног и банкарског система је паралелан и међусобно условљен процес. За добро функционисање привредног система посебно је важна способност банкарског система да поред емисије новца централне банке (тзв. примарни новца) „ствара” додатни износ новца, односно да на бази положених депозита емитује кредите (и ствара „депозитно-кредитни” новац). Секундарна емисија новца на основу потенцијала којим банка располаже представља особеност банкарског механизма да умножава свој кредитни волумен методама кредитно-монетарне мултипликације новца и кредита. Овакво креирање новца у банкама представља тзв. секундарну емисију, јер његову основу чини монетарна база, односно новац централне банке (примарни новац). Како је кредитно-монетарна мултипликација лимитирана нивоом издвајања средстава у обавезну резерву код централне банке (и потребом држања одређене резереве за очување ликвидности текућег посла-

За

во

д

за

уџ

Банкарски систем је део финансијског система, а финансијски систем је део укупног привредног система једне земље. финансијски систем и финансијски сектор имају битну улогу у функционисању сваке новчане и тржишне привреде; путем њега обезбеђује се проток (трансфер) капитала између појединих субјеката (компанија, становништва и државе), у настојању да се капитал, уз посредовање финансијског сектора, усмери на оне субјекте, пројекте и програме за које се очекује да ће овај капитал употребити на ефикасан и рационалан начин, за шта, као универзална мера, служи профит. С тим у вези, у оквиру банкарског система обављају се две основне врсте трансакција: 1) финансијске трансакције по основу текућег пословања привредних субјеката (финансирање текућег пословања) и 2) финансијске трансакције којима се преноси финансијска штедња од суфицитарних ка дефицитарним привредним субјектима (финансирање развоја). Финансијски систем, као део укупног привредног система, представља одговарајући скуп институција, инструмента и механизама, путем којих се остварују моблизиација, концентрација, трансфер и алокација финансијских средстава и штедње друштва. У свему томе банке, као финансијски посредници, имају веома значајну улогу. Међутим, развојем финансијског тржишта, улога банака, као примарно кредитно-депозитних финансијских посредника, све се више мења. Значи, прибављање и усмеравање новчаних средстава је основна финансијска по-

4. Улога банкарског система у привредном систему

бе н

ик е

ције примарног новца. што је износ резерви у односу на депозите банаке мањи, то ће више новца бити у банкарским каналима. Банке ће, дакле, моћи да створе већу укупну масу новца, и обратно. Послујући са већом масом (износом) новца, банке ће моћи да остваре већи профит, тако да су заинтересоване да резерве (пре свега резерве код централне банке) буду што мање. Међутим, и ниским резервама готовог новца поједине банке могу лако да дођу у ситуацију неликвидности и да угрозе цео банкарски систем. Због тога централна банка, по правилу, прописује да све пословне банке морају имати одређене минималне резерве готовог новца тзв. обавезна резерва (кроз утврђивање стопе обавезне резерве), која се одређује према висини (и структури) депозита банака. Висином обавезне резерве централна банка непосредно утиче на процес мултипликације новчане масе, па се подизањем нивоа обавезне резерве успорава креирање новчане масе, а смањењем нивоа обавезне резерве подстиче процес креирања новчане масе. Напомиње се да банке, у зависности од своје пословне политике и природе пословања, држе и веће резерве (резерве ликвидности) него што су резерве које прописује централна банка, па се и за овај износ резерви (преко обавезне резерве) додатно умањује расположиви потенцијал за креирање новчане масе. Насупрот томе, новчани мултипликатор зависи од односа готовог новца према депозитима банкарског сектора (тзв. коефицијент готовине). што је већи степен поверења привредних субјеката (пре свега становништва и предузећа) у банкарски систем, то ће више новца бити у депозитима банака, а мање у готовини код привредних субјеката ван банкарских токова. Наравно, свако држање новца ван депозита банка значи истовремено и одрицање од каматних прихода и представља опортунитетни трошак. Међутим, држање одређеног износа готовог новца код привредних

За

во

д

за

уџ

вања банке), тиме је и ограничена могућност банака да у секундарној форми креирају новац. Цео процес финансијског посредовања банака и њихове улоге у „стварању” (креирању) новца може се објаснити на следећи поједностављени начин, не упуштајући се дубље у комплексну материју која припада монетарним финансијама. Централна банка емитује готови новац (новчанице и ковани новац) и ствара обавезе према другим секторима (који представљају за њих потраживања), која се називају примарни новац (ПН) и он представља монетарну основу на којој се гради целокупна новчана маса једне земље. У Србији динарски примарни новац, то јест примарни новац по ужој дефиницији, обухвата готов новац у оптицају, банкарске динарске резерве и динарске резерве других сектора код централне банке – Народне банке Србије (НБС). Примарни новац по широј дефиницији укључује још и девизне депозите банака и других сектора код НБС. Примарни новац покреће цео процес умножавања или мултипликације новчане масе која се одвија кроз депозитно-кредитне операције пословних банака. Процес стварања новца заснива се на умножавању или мултипликацији примарног новца као монетарне основе новчаног система. При томе, овај новчани мултипликатор (НМ) који показује колико се повећава новчана маса у односу на полазну новчану масу, зависи од два кључна параметра, и то: 1) односа резерви банака (обавезне резерве код централне банке и резерве ликвидности које саме банке одређују у зависности од своје пословне политике и структуре депозита) према њиховим депозитима и 2) односа готовине коју држе привредни субјекти према депозитима банака. Укупна понуда новца или укупна маса новца (МН) у оптицају добија се као производ новчаног мултипликатора и примарног новца (МН = НМ x ПН). При томе, резерве (Р) битно утичу на величину мултиплика-

21

Уводни део

ик е

депозитни новац, уз истовремено смањење банкарске активе и пасиве. Наиме, иницијално одобрени кредит централне банке пословним банакама постаје примарни новац на рачунима пословних банака (ПН) који ће оне употребити за давање кредита својим комитентима, при чему се ствара депозитни новац (ДН) на рачунима пословних банака, с тим да се он једним делом одлива, најпре по основу издвајања за обавезну резерву (ОР) на рачуне код централне банке, затим у готов новац у оптицају (ГН), док се трећи део одлива у друге депозите и средства ван система пословних банака (ДД). Из преосталог износа издваја се резерва ликвидности (РЛ), а разлика представља слободан кредитни потенцијал (СП) за поновни пласман у нови циклус кредитирања. После више кредитних циклуса, целокупни иницијални прилив примарног новца се „одлио” у обавезну резерву, готов новац у оптицају, друге депозите и средства ван система пословних банака и резерву ликвидности:

За

во

д

за

уџ

субјеката је и истовремено и нужно ради обављања свакодневних трансакција плаћања привредних субјеката у вези са куповином роба у услуга. На то утичу и неки други фактори: атрактивност каматних стопа које банке нуде депонентима и стопа инфлације. С гледишта целог система монетарних институција, банке креирају новац на неколико начина. У принципу, најважнији канал јесте кредитна активност банака, када банка одобрава кредит неком од својих комитената, при чему се банкарска актива повећава за износ одобреног (и у течај пуштеног) кредита и новчана средства се дозначавају на рачун комитента. Код исте банке се, значи, повећава и пасива, за износ депозитног новца који је створен путем кредита. Слично је и када банка откупи пре рока доспећа (есконтује) меницу или неку другу хартију од вредности, при чему се банкарска актива повећава за износ вредности менице или друге хартије од вредности, док се њена пасива повећава за износ депозитног новца који је комитент добио есконтом менице или продајом друге хартије од вредности и тај износ ставио на рачун. До креирања новца долази и када банка купује девизе у девизним трансакцијама од привредних субјеката (правних и физичких лица). Банка на тај начин повећава своју активу за износ купљених девиза, уз истовремено стварање нових средстава плаћања, тј. депозитног новца (на рачунима привредних субјеката који су продали девизе), чиме повећава и своју пасиву. Последица пораста девизне активе банака или пораста нето потраживања банака према иностранству је креирање додатне количине новца. Процес поништавања новца, посматран на овај начин, реализује се супротним трансакцијама, и то отплатом кредита зајмопримаца, искупом меница и хартија од вредности емитената, односно куповином девиза од банке, при чему се „поништава”

бе н

22

ПН = ОР + ГН + ДД + РЛ

(1)

На основу ових кредитних циклуса одобрено је више износа кредита и креиран је већи износ депозита него што је износио првобитно креирани износ примарног новца, а глобални механизам мултипликације може се приказати на следећи начин: ДН = СП ×

1 ОР + ГН + ДД + РЛ

(2)

Поједностављени приказ секундарне емисије новца и кредитно-монетарне мултипликације може се објаснити на следећем примеру. Претпоставимо да у банкарском систему постоји само једна пословна банка. Да је износ обавезне резерве 20%, резерве ликвидности 10% и да се код сваке депозитно-кредитне трансакције ван банкарског система „одлије” 20% (готов новац и други депозити ван банкарског система).

4. Улога банкарског система у привредном систему

ик е

уџ

Актива банкарског сектора обично не прелази величину БДП-а те земље, међутим, актива банкарског сектора Луксембурга била је крајем 2012. године 1.666% БДП-а те земље, Малте 789% и Кипра 609% (ECB [2013] Banking Structure Report, Frankfurt am Main, str. 7).

ливања” дела средстава ван банкарског система). Сада банка од овог износа издваја поново обавезну резерву од 20% (тј. 11,2 динара), коју депонује код централне банке и задржава још 10% (тј. 5,6 динара) за сопствену резерву ликвидности, тако да јој за одобравање новог кредита остаје 39,2 динара (56 – 11,2 – 5,6). Корисник кредита користи средства као и у претходном случају, а од њега се део умањен за 20% (7,84 динара) враћа у виду депозита у банку. У банку се у „трећем кругу” враћа у виду депозита износ од 31,36 динара, од којих банка издваја обавезну резерву и резерву ликвидности, тако да јој за одобравање новог кредита остаје 21,95 динара. Овај процес се одвија све док се цео новчани „имплус” првобитног депозита кроз неколико итеракција не изгуби. Али, банка је на основу првобитног депозита од 100 динара, одобрила само у прва три „круга” трансакција више кредита (70 + 39,2 + 21,95) него што је имала депозита, уз сва издвајања за обавезну резерву и резерву ликвидности и „одливање” дела новца ван банкарског система.

бе н

Иницијални депозит је 100 динара. Он се евидентира у пасиви биланса стања банке. На основу тог депозита, банка одобрава кредит од 70 динара (који се евидентира у активи биланса стања банке) јер 20 динара полаже код централне банке као обавезну резерву (20%), а 10 динара задржава као сопствену резерву ликвидности (10%). Корисник кредита износ кредита од 70 динара користи за своја плаћања (текуће обавезе и инвестиције), а они привредни субјекети (физичка лица и фирме) који су добили ова средства даље да их користе за потрошњу и штедњу.

23

во

д

за

У банку се у „другом круг” враћа кроз штедњу и депозите 56 динара (70 динара умањено за 20%, тј. 14 динара по основу „од-

За

МУЛТИПЛИКАЦИЈА ДЕПОЗИТА (УПРОШЋЕН МОДЕЛ)

Ако банка А прими депозит од 100 новчаних јединица и ако је стопа обавезне резерве која се на такав депозит издваја код централне банке 10%, банка А ће сав преостали износ средстава депозита, након издвајања дела по основу обавезне резерве, моћи да искoристи да би одобрила кредит комитенту банке и тада се упрошћена билансна позиција банке А може приказати на следећи начин (преко тзв. Т-рачуна): Банка А Актива Резерва +10 Кредит +90

Пасива Депозит + 100

Уколико корисник кредита сав новац који је добио на име кредита од банке А (тј. 90 новчаних јединица) потроши на куповину робе и услуга, а продавци тих роба и услуга

24

Уводни део

сав добијени новац депонују у банку, банку Б, а она добијена средства депозита искористи за даље кредитирање (уз издвајање за обавезну резерву од 10%), упрошћена билансна позиција банке Б моглa би се приказати на следећи начин: Банка А Актива Резерва +9 Кредит +81

Пасива Депозит + 90

за

уџ

бе н

ик е

На тај начин ће се износ депозита (а тиме и тзв. депозитног новца) у банци Б (али и целом банкарском сектору) повећати за нових 90 новчаних јединица, а укупно повећање биће 190 новчаних јединица (100 новчаних јединица у банци А и 90 новчаних јединица у банци Б). На основу иницијалног депозита од 100 новчаних јединица, банкарски систем (који је овде представљен банкама А и Б) одобрио је кредите у износу од 171 новчане јединице (90 новчаних јединица банка А и 81 новчану јединицу банка Б), док обавезна резерва код централне банке износи 19 новчаних јединица (10 новчаних јединица које је издвојила банка А и 9 новчаних јединица које је издвојила банка Б). Даљим трансакцијама у низу код других банака (банка В, Г, Д....) наставиће се повећање депозита, и по том основу одобрених кредита, али сразмерно у све мањем износу. (Пример дат у поједностављеном облику према: Frederic S.Mishkin, Монетарна економија, банкарство и финансијска тржишта’, Дата статус, Београд, 2006, стр. 367–369.) ПИТАЊА И зАДАЦИ

3) Како се одвија депозитно-кредитна мултипликација?

4) Зашто је потребно да држава контролише рад банака?

За

во

д

1) Која је улога банкарског система у привредном систему?

2) Како банке „стварају” новац?

РЕзИМЕ Појмовно „банкарство” у својој основи обухвата изучавање банкарског система и банкарске праксе, као и изучавање општих питања кредитног система и кредитне праксе. Наука о банкарству је део укупне економске науке. Наука о банкарству даје објашњења садржаја и структуре банкарског система и банкарског пословања. Банка је специјализована привредна организација, финансијски посредник, која прикупља слободна новчана средства по разним основама и пласира их у разним видовима,

пре свега, кроз одобравање кредита и куповину хартија од вредности, пружање других врста услуга својим комитентима, или обављање финансијских и других трансакција за свој рачун, а у циљу остваривања прихода, односно профита по том основу. Најчешће коришћени критеријум за поделу банака је онај који води рачуна о томе на који начин банке долазе до средстава, односно о садржини послова којима се нека банка претежно бави. Сходно овом критеријуму, банке се могу поделити на: централне

4. Улога банкарског система у привредном систему

бе н

ик е

форми кредита и други облици пласмана); 3) посредовање на финансијском тржишту (и посредовање у обављању функције платног промета). Иницијално одобрени кредит централне банке пословним банакама постаје примарни новац на рачунима пословних банака (ПН) који ће оне употребити за давање кредита својим комитентима, при чему се ствара депозитни новац (ДН) на рачунима пословних банака, с тим да се он једним делом одлива, по основу издвајања, за обавезну резерву (ОР) на рачуне код централне банке, затим у готов новац у оптицају (ГН), док се трећи део одлива у друге депозите и средства ван система пословних банака (ДД). Из преосталог износа издваја се резерва ликвидности (РЛ), а разлика представља слободан кредитни потенцијал (СП) за поновни пласман у нови циклус кредитирања, што се може приказати следећом формулом: ПН = ОР + ГН + ДД + РЛ. После више кредитних циклуса, целокупни иницијални прилив примарног новца „одлио” се у обавезну резерву, готов новац у оптицају, друге депозите и средства ван система пословних банака и резерву ликвидности.

д

за

уџ

или емисионе, пословне (комерцијалне), инвестиционе, специјализоване и универзалне банке. Банкарски систем представља организацију банкарства у некој земљи или групи земаља, у смислу структуре, функција, власништва и међусобне повезаности банака. Банкарски системи појединих земаља се знатно разликују, али имају и доста сличности, с обзиром на то да им је свима заједничко постојање централне банке и великог броја пословних банака различитог профила. Банкарски системи водећих развијених земаља тржишне привреде су најразвијенији и највећи по износу вредности банкарске активе. Банкарски систем је део финансијског система, а финансијски систем је део укупног привредног система једне земље, при чему је прибављање и усмеравање новчаних средстава основна финансијска посредничка функција банке. Делокруг пословања банке у привредном систему одређују следећи послови: 1) моблизација слободних новчаних средстава и мултипликација новца (прикупљање депозита, прибављање средстава и секундарно креирање новца); 2) инвестирање средстава и управљање средствима (пласман средстава у

25

За

во

Појмови које треба запамтити: банка, банкарство, банкарски систем, финансијско посредовање, финансијски систем, централна банка, пословне банке, комер-

цијалне банке, инвестиционе банке, универзалне банке, развојне банке, новчана мултипликација.

За во д за уџ бе н

ик е

II. БАНКЕ САДРЖАЈ

бе н

ик е

1. Централна банка – Народна банка Србије 2. Пословање банке 3. Међубанкарски односи 4. Повезаност банака и привредних организација 5. Однос банака и друштвених организација 6. Однос банке и државних органа

уџ

КАДА САВЛАДАТЕ ГРАДИВО ОВОГ ПОГЛАВЉА МОЋИ ЋЕТЕ ДА:

За

во

д

за

• објасните појам, улогу и организацију централне банке на примеру Народне банке Србије, • разумете начин пословања пословне банке, • објасните како се оснива и престаје са радом пословна банка, • објасните изворе средстава и пласмане пословне банке, • објасните међубанкарске односе и • објасните односе банака са привредним организацијама, друштвеним делатностима и државним органима.