Латински језик за 2. разред гимназије - 22156

За

во

д

за

уџ бе н

ик е

ЛАТИНСКИ ЈЕЗИК II

Рецензенти др Милена ЈОВАНОВИЋ, редовни професор Филолошког факултета Универзитета у Београду др Драгана ДИМИТРИЈЕВИЋ, ванредни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду др Татјана ЗДРАВКОВИЋ СТОЈАНОВИЋ, наставник латинског језика, Прва нишка гимназија ,,Стеван Сремац” Уредник Соња МАКСИМОВИЋ Одговорни уредник др Татјана КОСТИЋ

ик е

Главни уредник др Милорад МАРЈАНОВИЋ

уџ бе н

За издавача др Милорад МАРЈАНОВИЋ, в. д. директора

за

Министар просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије решењем број 650-02-671/2019-03 од 10. 3. 2020. године одобрио је овај уџбеник за издавање и употребу у другом разреду гимназије.

во

д

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 37.016:811.124'02(075.3)

За

ЛАТИНСКИ језик II : за други разред гимназије / Марјанца Пакиж ... [и др.] ; [илустрације Тијана Кнежевић]. - 1. изд. Београд : Завод за уџбенике, 2020 (Земун : Бирограф). - 152 стр. : илустр. ; 27 cm Тираж 3.000. - Латинско-српски речник: стр. 130-148. Српско-латински речник: стр. 149-152.

ISBN 978-86-17-20361-8 1. Пакиж, Марјанца, 1950- [аутор] COBISS.SR-ID 17687049 ISBN 978-86-17-20361-8 © ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ, Београд, 2020. Ово дело не сме се умножавати, фотокопирати и на било који други начин репродуковати, ни у целини ни у деловима, без писменог одобрења издавача.

Марјанца Пакиж • Борис Пендељ Милица Кисић Божић • Урош Рајчевић

Латински језик II

За

во

д

за

уџ бе н

ик е

за други разред гимназије

Београд

САДРЖАЈ ПРЕДГОВОР. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 I LINGUAM LATINAM MECUM DISCETIS. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 Инфинитив презента пасивног; депонентни глаголи; семидепонентни глаголи; глагол fio, fieri, factus sum

II QUIS URBEM ROMAM CONDIDIT?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16

ик е

Конструкција акузатива с инфинитивом

III HISTORIA MAGISTRA VITAE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20

уџ бе н

Инфинитив перфекта; инфинитив футура; конструкција акузатива с инфинитивом; глаголи volo, nolo, malo

IV FORMOSUS ESSE VIDEOR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28

за

Конструкција номинатива с инфинитивом; глагол fero, ferre, tuli, latum; сложенице глагола ferre

V DE HORATIO POETA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34

во

д

Партицип презента; о партиципу перфекта; глагол eo, ire, ii, itum; сложенице глагола ire

VI PUERO LEGENTE MAGISTRA REDIT. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42

За

Апсолутни аблатив

VII NON MULTUM TEMPORIS SUPEREST . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50 Сложенице глагола esse; глагол prosum, prodesse, profui; глагол possum, posse, potui

VIII DE ORPHEO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54 Партицип футура; перифрастична конјугација активна (футурски исказ)

IX ITER SINGIDUNUM. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60 Герунд; неодређене заменице

X SINGIDUNI. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65 Герундив; перифрастична конјугација пасивна (герундив уз esse) 4 IV

САДРЖАЈ

XI QUISQUIS AMAT, VALEAT. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73 Конјунктив; независни конјунктив

XII NESCIMUS UBI TRANIO SIT. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82 Зависне реченице; consecutio temporum; зависноупитне реченице

XIII TRANIO SEMPER FABELLAS LEGIT. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88

ик е

Реченице уз verba postulandi и curandi; реченице уз verba impediendi; реченице уз verba timendi; намерне реченице

Условне (хипотетичке) реченице

уџ бе н

XIV SI DISCIMUS, SCIMUS AUT: SI PROFICISCIMUR, SCIMUS. . . . . . . . . . . . . . . . 92 XV VINCERE CUM POSSIS, INTERDUM CEDE SODALI. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96 Допусне (концесивне) реченице

XVI CUM VER ESSE INCIPIT, TRANIO SE ITINERIBUS DAT . . . . . . . . . . . . . . . . 100

за

Временске (темпоралне) реченице

XVII UTRUM SUM AN SIM INTELLIGENDUM EST. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108

во

д

Узрочне (каузалне) реченице

За

XVIII ADEO ANXIA FUIT MAGISTRA, UT HANC EPISTULAM SCRIPSERIT. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114 Последичне (консекутивне) реченице; експликативне реченице (уз fit, accidit, evenit, restat, sequitur итд.)

XIX SOMNIUM TRANIONIS (UT OMNES SENTIMUS, RES IN ORDINEM REDIGENDAE SUNT). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118 Поредбене (компаративне) реченице

XX SUNT, QUI LATINE LOQUI NON POSSINT. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124 Односне (релативне) реченице

ЛАТИНСКО-СРПСКИ РЕЧНИК. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130 СРПСКО-ЛАТИНСКИ РЕЧНИК. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149 5 V

ПРЕДГОВОР

За

во

д

за

уџ бе н

ик е

У првој години учења латинског језика упознали сте основе латинске морфологије. Научили сте врсте речи у латинском језику, њихове промене и њихове главне функције. У другој години учења биће мање нових облика, дакле мање морфологије, а више синтаксе – граматичке дисциплине која се бави односима и функцијама речи у реченици и међусобним односима реченица. Првих неколико лекција биће најтеже јер ћемо се у њима бавити конструкцијама које су специфичне за латински језик, које имају „застрашујуће” називе, и које се на српски језик не могу превести дословно, реч по реч, него помоћу додатних правила и извесног напрезања сивих ћелија. Учење латинског језика понекад подсећа на решавање математичких задатака: учењем напамет не постиже се много – ствари треба најпре разумети. Потом их, наравно, треба више пута поновити (Repetitio est mater studiōrum – говорили су Римљани), за шта се и пружа прилика, ако се раније науче. Олакшавајућа околност је и то што у овој књизи има само двадесет лекција, што значи да је за сваку предвиђено више часова, а више латинског текста омогућиће да граматичке партије боље разумете и утврдите. Ликови који ће вас водити кроз књигу нису историјске личности, као што су били млади и старији Цицерони из уџбеника за први разред. Овога пута водичи су један лик из комедије и једна персонификација: Транион, лукави роб из Плаутове комедије Авети и Историја, која тврди да је учитељица живота. Пошто су ови ликови имагинарни, појављиваће се у разним временима и на разним просторима. Њихови дијалози послужиће за учење латинске граматике, а кроз пропратне текстове упознаћете и понеког од значајнијих представника римске књижевности. Неки од латинских текстова дати су у оригиналу, као на пример песма римског песника Катула посвећена Лезбији у XII лекцији или кратак одломак о страстима из Сенекиног писма, док су други такође преузети из дела разних писаца (Ливије, Вергилије, Цезар, Хорације, Плаут, Овидије, Хигин), али су прерађени и прилагођени појединим граматичким партијама и тренутном знању ученика. Кроз II, III и IV лекцију провлачи се прича о оснивању Рима и о митским прецима Римљана: о Енеји, јунаку који је успео да побегне из разорене и запаљене Троје, да дође до италског тла и тамо оснује династију чији су изданци Ромул и Рем, оснивачи Рима. Овом причом Римљани су своје порекло повезали не само с тројанским јунаком већ и с боговима: Енејина мајка је, према предању, богиња Венера (Афродита), а отац Ромула и Рема је бог Марс, што се све лепо уклопило у успостављање принципата Октавијана Августа и будуће династије Јулијеваца-Клаудијеваца. Римљани су и на овај начин покушавали да достигну Грке, њихову културу, па и њихову митологију. У VIII, XIII и XVII лекцији упознаћете неколико грчких митова које су обрадили римски писци: о Орфеју и Еуридики, о Дедалу и Икару, о Тезеју, Аријадни и Минотауру. Да би ове приче биле целовите, а и да латински текст не буде предугачак, неке смо делове ових прича препричали или их просто превели на српски. Тако смо поступили и с Цезаровим извештајем о нападу на Британију у VI лекцији. Можда ће вас ове приче подстаћи да прочитате још неку, ако већ нисте. Прочитајте их сад, док сте млади, јер ћете их касније теже запамтити. А зашто је уопште добро знати ове приче и шта ће нам то у доба телевизије, компјутера и „паметних телефона”? Зато што су, као и латински језик уосталом, живеле много дуже него што је трајала римска држава. Биле су, као и Илијада и Одисеја, као грчке трагедије, као и Библија, непресушан извор тема и мотива за књижевности европских народа и за све друге врсте уметности, пре свега ликовне и музичке.

6 VI

ПРЕДГОВОР

За

во

д

за

уџ бе н

ик е

Осећаћете се врло добро када на некој слици, у неком музеју у Паризу или Лондону или негде другде препознате сцену из мита који већ знате, или када будете разумели латински текст неког музичког дела барока или романтизма. Уосталом, шетајући европским градовима препознаваћете свуда елементе грчке и римске архитектуре: јонске и коринтске стубове, забате са скулптурама, као и античке називе улица и тргова – у Паризу постоје Марсова поља (Champs de Mars), која су постојала и у античком Риму, или Јелисејска поља (Champs Elysées), како су Грци називали боравиште умрлих јунака и племенитих покојника. Најзад, можда ће вам бити забавно да погледате како су на латински преведени Вини Пу и Алиса у земљи чуда, Астерикс или Хари Потер. У IX и X лекцији „оживели” смо личности чија су имена била уклесана на натписима надгробних споменика које су археолози ископали у Београду – античком Сингидунуму, а који су Римљани држали од 2. века наше ере све до краја антике. Њихови дијалози су, наравно, измишљени, као што су измишљени и сви они ликови који у те две лекције немају имена. На овом месту захваљујемо свима који су нам помогли да саставимо ову књигу: професорима латинског језика средњих школа који су је користили. Посебно захваљујемо Светлани Лома, што нам је омогућила да напишемо лекције о Сингидунуму, и Саши Брајовић, која је обезбедила репродукције уметничких слика. Бићемо захвални за сваку корисну примедбу. Можете их слати на e-mail адресу mpakiz@f. bg.ac.rs.

7 VII

Tranio sum, servus, vafer et astūtus.

Plautus me invēnit.

Per totum hunc librum vos comitābor.

д

за

уџ бе н

Постарији атински трговац (овде senex), који је оставивши својевремено сина код куће отишао у Египат, где је тргујући провео три године, враћа се у Атину. Кућни роб Транион види како се старац искрцава с брода. Трговчев син је у међувремену потрошио највећи део очевог новца, приређујући забаве за друштво и нову девојку. Транион одлучује да онемогући оцу улазак у кућу, где управо траје једна од пијанки, и најпре закључава улазна врата. Отац се чуди што су врата закључана и узалуд куца... (Отац – прорачунати „бизнисмен” и обично тврдица, расипни и неодговорни син и лукави и сналажљиви роб, који решава проблеме у корист сина, чести су ликови у Плаутовим комедијама.)

ик е

LINGUAM LATĪNAM MECUM DISCĒTIS

За

во

Senex (secum loquitur): Habeo gratiam magnam, Neptūne, tibi quod triennio post salvus advenio domum! (conātur aperīre ianuam). Sed quid, occlūsa ianua est! Pultābo. (ianuam pultat) Tranio (senem aggreditur): Ere, salve! Gaudeo quod salvus advenisti domum.

Senex: Cur ianua occlūsa est? Cur nemo respondet? Quando ego domum ingrediar? Quando meum complectar filium?

Tranio: Eho, an tu tetigisti has aedes?

Senex: Tetigi... pultāvi!?

Tranio: Indignum facinus fecisti!!! Fuge, obsecro, ab aedibus!

Senex: Quid loqueris, perfide?

Tranio: Septem menses nemo natus hanc domum ingressus est. Omnes emigravimus.

Senex: Mentīris, scio.

Tranio: Hic capitāle scelus factum est. Hospes necāvit hospitem; iste, ut opīnor, qui tibi has aedes vendidit, aurōque hospitis est potītus.

Senex: Cur talia suspicamini?

Tranio: Dicam, nam oculis meis omnia vidi. Post cenam illo die omnes condormivimus; lucernam forte oblītus eram exstinguere... Tum subito exclāmat ille...

8 VIII

ЛЕКЦИЈА I

За

во

д

за

уџ бе н

ик е

Senex: Quem dicis?

Tranio: Illum qui sexaginta ante annis mortuus est, occīsus, inepte sepultus in aedibus. Quae hic monstra fiunt... Non audeo loqui! Nimium terribile est!!!

His Tranio fallaciis usus est, itaque senem decēpit. Senex domum ingredi non est ausus. Sic et convivium non est intermissum.

9 IX

РЕЧНИК

ик е

mentior, 4. mentītus sum – измислити, лагати monstrum, -i, n. – чудовиште, наказа morior, 3. mortuus sum – умрети nimium – сувише obliviscor, 3. oblītus sum – заборавити obsecro, 1. -āvi, -ātum – молити, преклињати occīdo, 3. occīdi, occīsum – убити, посећи occlūdo, 3. -si, -sum – затворити opinor, 1. opinātus sum – мислити, слутити perfidus, 3 – неверан, непоштен; perfide – лукавче, лијо Plautus, -i, m. – Плаут, славни римски писац комедија potior, 4. potītus sum (+ абл. или ген.) – присвојити нешто, докопати се pulto, 1. -āvi, -ātum – лупати, ударати quod – што, јер scelus, -eris, n. – злочин senex, -nis, m. – старац sic – тако, овако suspicor, 1. suspicātus sum – сумњати, нагађати talis, -e – такав, овакав, онакав tango, 3. tetigi, tactum – такнути, дирнути terribilis, -e – страшан, ужасан Tranio, -ōnis, m. – Транион, лик из Плаутове комедије triennium, -ii, n. – три године ut – како, као, као што utor, 3. usus sum – употребити, служити се, окористити се (+ абл.) vafer, -fra, -frum – лукав, превејан

За

во

д

за

уџ бе н

aggredior, 3. aggressus sum – напасти некога aperio, 4. -rui, -rtum – отворити, открити astūtus, 3 – лукав, домишљат audeo, 2. ausus sum – смети, усудити се aurum, -i, n. – злато capitālis, -e – главни, смртни comitor, 1. comitātus sum – пратити, следити complector, 3. complexus sum – загрлити, обухватити condormio, 4. -īvi, -ītum – уснути, заспати conor, 1. conātus sum – покушати convivium, -i, n. – гозба, част decipio, 3. -cēpi, -ceptum – узети; залуђивати, преварити eho – е! еј! erus, -i, m. – домаћин; господар, газда emigro, 1. -āvi, -ātum – иселити се, селити се exclāmo, 1. -āvi, -ātum – викати, викнути exstinguo, 3. -stinxi, -stinctum – угасити facinus, -oris, n. – дело, чин, злочин fallacia, -ae, f. – превара, лукавштина forte – случајно gaudeo, 2. gavīsus sum – радовати се, веселити се gratiam habēre – бити захвалан hospes, -itis, m. – гост indignus, 3 – недостојан, неприкладан, ружан inepte – незгодно, неприлично ingredior, 3. ingressus sum – ући, улазити intermitto, 3. -mīsi, -missum – прекинути loquor, 3. locūtus sum – говорити

ГРАМАТИКА Инфинитив презента пасивног Депонентни глаголи Семидепонентни глаголи Глагол fio, fieri, factus sum

ИНФИНИТИВ ПРЕЗЕНТА ПАСИВНОГ

И у латинском и у српском језику инфинитив је нелични облик и стога он не може самостално да чини предикат. Најпознатији нам је инфинитив презента активног, други облик који се на10 X

ЛЕКЦИЈА I

води у речнику. У том облику опажамо презентску основу глагола и одређујемо којој конјугацији припада. Јавља се и инфинитив презента пасивног, који се на српски преводи као пасив. Добија се додавањем наставка -ri на презентску основу глагола I, II и IV конјугације, односно наставка -i за глаголе III конјугације (осим код глагола III конјугације на -io, којима је инфинитив презента пасивног једнак презентској основи). Инфинитив презента активног

Глагол

Инфинитив презента пасивног

spectāre – посматрати

spectāri – бити посматран

moneo, 2. monui, monitum

monēre – опомињати

monēri – бити опомињан

cano, 3. cecini, cantum cupio, 3. cupīvi, cupītum

canere – певати cupere – желети

cani – бити певан cupi – бити жељен

audio, 4. audīvi, audītum

audīre – слушати

ик е

specto, 1. spectāvi, spectātum

уџ бе н

audīri – бити слушан

ДЕПОНЕНТНИ ГЛАГОЛИ (VERBA DEPONENTIA)

д

за

Депонентни глаголи углавном имају само пасивне облике, али њихово значење је увек активно. Таквих глагола има у свим конјугацијама и, као сви глаголи с активним значењем, они могу бити прелазни и непрелазни. Наводе се у три облика: 1. л ицу једнине презента (нпр., conor – покушавам); инфинитиву презента (нпр., conāri – покуша(ва)ти); 1. л ицу једнине перфекта (нпр., conātus sum – покушао сам).

За

во

I к онјугација: hortor, hortāri, hortātus sum – храбрити, бодрити II к онјугација: polliceor, pollicēri, pollicitus sum – обећавати III к онјугација: labor, labi, lapsus sum – падати; тећи patior, pati, passus sum – трпети, подносити; допустити loquor, loqui, locūtus sum – говорити IV конјугација: partior, partīri, partītus sum – делити Императив се гради тако што се на презентску основу додају наставци за 2. лице једнине (-re) односно множине (-mini). Инфинитив през. активног

Императив, 2. лице сг.

Императив, 2. лице пл.

hortā-ri

hortāre

hortamini

pollicē-ri

pollicēre

pollicemini

lab-i pat-i loqu-i

labere patere loquere

labimini patimini loquimini

partī-ri

partīre

partimini 11 XI

Tigris et Euphrātes amnes per Mesopotamiam labuntur. Реке Тигар и Еуфрат теку кроз Месопотамију.

Pirātae ingentem praedam inter se partientur. Пирати ће поделити међу собом огроман плен.

Stultum est sortem suam lamentāri. Глупо је оплакивати своју судбину.

Magnum praemium tibi pollicitus sum. Обећао сам ти велику награду.

Bonam viam, eque, sequere! Коњу, прати добру стазу!

ик е

Партицип перфекта депонентних глагола често се преводи глаголским прилогом прошлим (-вши).

Hannibal Alpes transgressus in Italiam contendit. Прешавши преко Алпа, Ханибал се упутио у Италију.

СЕМИДЕПОНЕНТНИ ГЛАГОЛИ (VERBA SEMIDEPONENTIA)

уџ бе н

Код семидепонентних глагола времена презентске основе имају активне облике, док су код времена перфекатске основе (перфекат, плусквамперфекат и футур II) облици пасивни, али им је значење активно. Семидепонентни глаголи наводе се, као и депонентни, у три облика: 1. л ицу једнине презента (нпр., audeo – усуђујем се); инфинитиву презента (нпр., audēre – усудити/усуђивати се); 1. лицу једнине перфекта (ausus sum – усудио сам се).

д

за

Остали семидепонентни глаголи: gaudeo, 2. gavīsus sum – радовати се; soleo, 2. solitus sum – имати обичај; (con)fīdo, 3. (con)fīsus sum – уздати се; diffīdo, 3. diffīsus sum – не уздати се.

во

Quamquam classem habēbant, non ausi sunt proelium committere. Премда су имали флоту, нису се усудили да започну битку.

За

ГЛАГОЛ FIO, FIERI, FACTUS SUM

Глагол fio, fieri, factus sum (постајати, настајати, бивати) припада групи глагола који имају посебну промену (као и глагол esse). По грађењу облика, с изузетком инфинитива презента, припада семидепонентним глаголима. Презент

12 XII

fio, fis, fit –, –, fiunt

Имперфект

fiēbam, fiēbas...

Футур I

fiam, fies...

Перфект

factus, -a, -um sum...

Плусквамперфект

factus, -a, -um eram...

Футур II

factus, -a, -um ero...

ЛЕКЦИЈА I

Овај глагол нема неке облике (нпр. 1. и 2. лице. мн. презента, императив), а неке позајмљује од глагола esse и facere.

Nemo fit casu bonus. Нико не бива добар случајно.

Brutus primus consul factus est. Брут је постао први конзул. Глагол fieri такође замењује пасивне облике глагола facere. Нпр., certiōrem facere – обавестити; certior fieri – бити обавештен.

ЗАДАЦИ

уџ бе н

I. Преведите дате реченице на српски језик.

1. Vincere scis, Hannibal, victoria uti nescis.

2. Invidi aliōrum calamitatibus gaudēre solent.

3. Nemo mortalium deus fieri potest.

4. In agro terrae motus horribilis factus est.

ик е

Senatores certiōres facti sunt de militum seditiōne. Сенатори су обавештени о побуни војника.

за

II. Преведите реченице на латински језик: 1. Старац ће покушати да отвори врата.

2. Заборавили смо да напишемо писмо.

3. Шта говорите, зашто лажете?

Римска комедија – палијата

За

во

д

Први век старе ере најчешће називамо златним добом римске књижевности, јер управо тада своје највише домете остварују жанрови поезије и прозе. Са драмом је ситуација нешто другачија: трагедија и комедија у Риму процват доживљавају читав век раније, дакле, у II веку пре нове ере. Свој специфичан назив – fabula palliāta, римска комедија дугује чињеници да њени главни представници, Плаут, Цецилије и Теренције, у ствари обрађују и свом времену прилагођавају већ постојеће грчке комедије из тзв. новоатичког периода. Тако ликови носе грчка имена, радња се најчешће збива у Атини, а глумци су одевени по грчкој моди, уз неизбежне огртаче који у римској верзији носе назив pallium, па отуд и име fabula palliāta. Попут данашњег биоскопа, телевизије или интернета, позоришне представе су некада биле веома популаран вид забаве, али и начин стицања образовања. Организатор једне позоришне представе у Риму био је dominus gregis, нешто попут данашњег менаџера, који је уједно био и главни глумац и предводник позоришне трупе. Он је сарађивао с посебним представницима власти задуженим за организацију свих могућих светковина (данас улогу најближу тој има министарство културе) и уз њихову помоћ прикупљао добровољне новчане прилоге неопходне за постављане једног комада на сцену. Улаз је за публику био бесплатан. Dominus gregis је откупљивао текст од аутора, па овај након тога не би зарадио ништа од саме представе (сем славе и популарности), али не би сносио ни трошкове у случају потпуног неуспеха. Глумачка трупа је обично бројала 6–8 чланова, махом робова или ослобођеника, искључиво мушкараца који су играли и женске улоге.

13 XIII

За

во

д

за

уџ бе н

ик е

Позоришна сезона се у Риму поклапала с периодима посебних верских светковина и игара које су тим приликама одржаване: – у септембру, у време римских игара (Ludi Romāni), посвећених Јупитеру, – у новембру, у склопу плебејских игара (Ludi plebēii), поново посвећених Јупитеру, – сваког јула, за време светковина посвећених Аполону (Ludi Apollināres) и – у априлу, поводом празника у част Велике Мајке (Magna Mater), када су организоване тзв. Ludi Megalenses. Прву праву зграду позоришта (theatrum) подигао је Помпеј, тек 55. год. пре нове ере. До тада су представе извођене на импровиПозориште у Басри (данашњи Јордан) изграђено зованим и привременим позорнипочетком II века н. е. цама од дрвета. Публика је стајала или доносила сопствене столице. Нешто касније су придодата и дрвена седишта за гледаоце (cavea). Позорница (scaena) својом сценографијом је у највећем броју случајева дочаравала призор градске улице с фасадама неколико кућа. Улази кућа су уједно били и пролази до малених одаја за пресвлачење и припрему глумаца. Уобичајен детаљ на сцени био је и олтар, вероватно посвећен Аполону као заштитнику уметности. Поуздано се зна да је у нешто каснијем периоду постојала и позоришна завеса (aulaeum), која се подизала и спуштала на почетку и крају представе. Будући да настаје по моделу новоатичке комедије, палијата из ње преузима већ постојећу галерију ликова, с њиховим шаблонизованим костимима и маскама. Неизбежни јунаци римске комедије тако постају Senex, Adulescens и Servus. Senex је строги и џангризави старац, обично незадовољни отац неког младог расипника или женскароша. Није га тешко замислити: на позорници носи белу перику, маску вечито забринутог или љутитог израза, дугачку тунику и огртач од јефтиног материјала у жућкасто-браон тоновима.

Adulescens је наивни, лакомислени и обавезно заљубљени младић. У сталном је генерацијском сукобу са оцем, који га кори због нерада, трошења новца или безглаве заљубљености у девојку, која је по правилу куртизана, или му је из других разлога недоступна. Радња римске палијате увек подразумева силне љубавне перипетије, али има неизоставан happy end. Adulescens носи далеко раскошнији и отменији костим и црну перику.

Servus је виспрени и враголасти роб, подсмешљиви мајстор преваре и саветник неискусног младића. Он својим мрежама лажи и урнебесних сплетки води и усмерава радњу римске палијате – све до срећног завршетка, при чему и сам успева да с пуно шарма умакне заслуженој 14 XIV

ЛЕКЦИЈА I

За

во

д

за

уџ бе н

ик е

казни. Носи кратку тунику, црвену перику, лакрдијашку маску и pallium пребачен на раме, да би му хитре руке биле увек слободне. Женски ликови имају мањег удела на сцени и далеко су блеђи. То су углавном meretrix (куртизана), matrōna (римска госпођа) и ancilla (робиња). За разлику од скромног костима робиње, прва два лика носе богате одоре боје злата (да се подвуче њихова похлепа) и ништа мање раскошан накит. Ваља поменути и споредне ликове: паразита, кувара, војника и друге, које су обично тумачили исти глумци, играјући две улоге истовремено. Тит Макције Плаут, из умбријског града Сарсине, живео је од 254. до 184. год. старе ере и био најзначајнији писац римске палијате. Мало је веродостојних података о његовом животу. Вероватно је измишљена прича да је каријеру започео као глумац и своју на тај начин зарађену уштеђевину уложио у неки пропали трговачки подухват. Тако је био принуђен да мукотрпно ради у млину, у слободно време пишући комедије, што му на концу доноси велику славу и материјалну сигурност. Сачувано је двадесетак Плаутових палијата, од којих су најзначајније: Амфитрион (Amphitrio), Магарци (Asinaria), Ћуп (Aulularia), Заробљеници (Captīvi), Епидик (Epidicus), Авети (Mostellaria), Лажа (Pseudolus) и Хвалисави војник (Miles gloriōsus). Плаут остаје упамћен као велики мајстор језика који се није устручавао да комедије зачини масним уличним жаргоном. Био је изузетно талентован и духовит, а истовремено и популаран писац (данас би се чак рекло и комерцијалан). Извршио је снажан утицај на комедиографе и драмске ауторе каснијих периода. Посебно треба поменути имена попут Шекспира и Молијера, који своје чувено дело Тврдица пише по узору на Плаутов Ћуп. На исти начин настаје и комедија Кир Јања Јована Стерије Поповића. Пред нама је призор из Плаутовог дела Авети (Mostellaria). Сам почетак комедије има класичан љубавни заплет: вешти и домишљати роб Транион помаже свом младом господару Филолаху да освоји наклоност девојке за којом чезне. Намћорасти младићев отац Теопропид је на путу, а син за то време организује даноноћне забаве и нештедимице расипа његов новац. Изненадни очев повратак сасвим баца у запећак љубавну ноту заплета и место уступа Транионовој невероватној вештини лагања. Лукави роб успева да комично наивног старца убеди како су му кућу запосели духови, и на тај начин одлаже његово непријатно сазнање да га је син довео до ивице банкрота. Читава превара је на крају, наравно, обелодањена, али, по лепом обичају римске палијате, прича има већ очекивани повољан исход. Призор из комедије, рељеф у печеној глини 15 XV

уџ бе н

Quaerētis fortasse, discipuli: Quis urbem Romam condidit? Respondēbo, si vultis audīre.

Tu, qui audīre non vis, tace tamen, quia plurimi volunt. Sed quis vestrum est qui non vult audīre?

Omnes volumus omnia scire et audīre.

(Aut fortasse nolunt quidam stultiōres?!)

Sed nemo fatebitur se stultum esse.

Ego certe malo multa scire et narrāre quam nescīre et tacēre. Ergo, quia omnes vultis me narrāre, narrābo. Vos autem, qui mavultis nescīre quam scire, nolīte ceteros impedīre; sin aliter dicēmus vos molestos esse. Sed nemo putat se molestum esse...

Ergo...

ик е

QUIS URBEM ROMAM CONDIDIT?

Scio me nihil scire.

Revertar, cum haec omnia didiceritis…

За

во

д

за

c, c, c, tantae molis erat Romānam condere gentem.

Према античкој традицији, Рим су основали потомци тројанског принца Енеје, тачније његовог сина Асканија – Јула. Пошто су Троју, моћан и богат град на западној обали Мале Азије, заузели и уништили Грци, једна група тројанских избеглица допловила је под вођством Енеје у Италију после много лутања и невоља које су их на путу сналазиле. Римски песник Вергилије написао је Енеиду, еп у коме се описују доживљаји тројанског јунака Енеје, његова лутања Средоземљем, његов долазак у Италију, као и савези и борбе с тамошњим владарима.

16 XVI

ЛЕКЦИЈА II

Narrat Vergilius Aenēam, deae Veneris filium, ob Iunōnis iram in multa pericula adductum esse. Vi ventōrum de Sicilia aliquando ad litora Africae iactum esse ibīque amōre Didōnis, regīnae Carthaginiensium, captum; sed eum amōrem non fuisse gratum deis immortalibus, ideōque Troiānos iussos esse ex Africa in Italiam proficisci. Facit porro poēta Aenēam voluntāti deōrum parēre et relinquere Didōnem. Inde narrat regīnam mori maluisse quam diutius vivere et vita se privasse.

Troiānos tandem in Italiam venisse constat ibīque cum rege Latīno societātem iunxisse, filiamque Latīni, Laviniam nomine, Aenēae in matrimonium datam esse.

Narrat postrēmo Vergilius Turnum, Rutulōrum regem (huic Lavinia ante pacta erat) bellum movisse adversus Latīnum Troianosque; eundem post multa proelia victum et ab Aenēa occīsum esse.

Triginta annis post urbs Alba Longa ab Ascanio, Aenēae filio, condita est.

РЕЧНИК

moles, -is, f. – бреме, тежина, напор, мука moveo, 2. movi, motum – кренути, покренути nolo, nolle, nolui – не хтети paciscor, 3. pactus sum – обећати, уговорити pareo, 2. parui – покоравати се; приказати се porro – даље, затим postrēmo – напокон privo, 1. -āvi, -ātum – лишити се proficiscor, 3. profectus sum – отпутовати, кренути regīna, -ae, f. – краљица Rutuli, -ōrum, m. – Рутули, стари народ у Лацију scriptor, -ōris, m. – писац Sicilia, -ae, f. – Сицилија sin – ако пак, ако ли; sin aliter – иначе societas, -ātis, f. – друштво, савез stultus, 3 – луд, будаласт taceo, 2. -ui, tacitum – ћутати turbo, 1. -āvi, -ātum – узнемиравати, пореметити; побркати Turnus, -i, m. – Турно, рутулски краљ Venus, Veneris, f. – Венера, римска богиња љубави Vergilius, -ii, m. – Вергилије, познати римски песник vir, viri, m. – мушкарац, муж, јунак volo, velle, volui – хтети, желети

За

во

д

за

уџ бе н

adversus, предлог са ак. – против Aenēas, -ae, m. – Енеја, тројански јунак Africa, -ae, f. – (северозападна) Африка Alba Longa, -ae, f. – Алба Лонга, град у Лацију aliquando – једанпут, једном Ascanius, -ii, m. – Асканије, син Енејин certe – сигурно, заиста ceteri, -ae, -a – други, остали circulus, -i, m. – круг consto, 1. -stiti – бити постојан; слагати се; коштати; constat – познато је Dido, -ōnis, f. – Дидона, краљица Картагине diutius – дуже doleo, 2. -ui, -itum – болети, жалити fateor, 2. fassus sum – признати, изјавити gratus, 3 – угодан, мио, драг impedio, 4. -īvi, -ītum – сметати, спречавати in matrimonium dare – удати (некога) inde – оданде ira, -ae, f. – срџба, гнев, љутња Italia, -ae, f. – Италија iubeo, 2. iussi, iussum – заповедати, наложити iungo, 3. iunxi, iunctum – спојити, сјединити, склопити Latīnus, -i, m. – Латин, име личности из Енеиде Lavinia, -ae, f. – Лавинија, Латинова кћи litus, -oris, n. – обала malo, malle, malui – више волети matrimonium, -ii, n. – брак

ик е

Граматичка објашњења налазе се у следећој лекцији.

17 XVII

ик е уџ бе н за д во За Вергилије и две музе, мозаик из III века н. е.

Публије Вергилије Марон Публије Вергилије Марон, рођен у Мантови, један је од највећих песника римског и европског културног наслеђа. Живео је у II веку пре нове ере. Иако пореклом из сиромашне породице, стекао је сјајно образовање, посебно из области филозофије и реторике. Био је дворски песник Октавијана Августа, слављен и признат већ за живота, но свеједно једноставан, повучен и изузетно скроман.

18 XVIII

ЛЕКЦИЈА II

Остаци Троје, Турска

За

во

д

за

уџ бе н

ик е

Написао је збирку идиличне пастирске поезије Еклоге, поучни спев о сеоском животу Георгике и Енеиду, чувени јуначки национални еп. Енеиду, једно од најзначајнијих дела римске књижевности, Вергилије саставља читавих једанаест година. Хексаметре дотерује све до смрти и, незадовољан учинком, чак инсистира да се спев спали. Фабула дела подсећа на авантуристички роман: читалац прати судбину јунака Енеје и његов пут од рушевина Троје до обећаног тла Италије, где, по древном пророчанству, он и његови потомци треба да оснују Рим, државу која ће потом поразити моћну Картагину. Енеида је подељена на дванаест књига или певања, при чему је првих шест, с описом Енејиних лутања, писано по угледу на Хомерову Одисеју, а наредних шест, у којима се приказује ратовање на територији Италије, директна су паралела Илијади. У првој књизи Енеја с преосталим Тројанцима испловљава са Сицилије, али не стиже одмах до оближње Италије: богиња Јунона, стара непријатељица Троје и заштитница Картагине, подиже страшну буру, у којој тону лађе и страда део посаде. Енеја и остатак дружине завршавају на обалама Африке. Ту наш јунак упознаје картагинску краљицу Дидону. Међу њима се рађа љубав, али Енејина судбина је већ предодређена: Јупитер шаље Меркура, гласника богова, да Енеју упозна с неминовношћу његовог пута у Италију. Очајна и насамарена краљица Дидона извршава самоубиство, уз пророчке речи о крвопролићу које у будућности чека Рим и Картагину. Уметнички најуспелија и најсликовитија, шеста књига Енеиде опева силазак Енеје у Подземни свет, где он коначно у потпуности сагледава судбинску улогу Рима у светској историји, као и величину рода Јулијеваца, чији оснивач треба да постане. У седмој књизи Тројанци стижу до ушћа Тибра у Лацију. Овом облашћу у то време влада краљ Латин, чија је кћер Лавинија већ обећана рутулском краљу Турну. Фаун из светих гајева објављује вољу богова по којој Лавинија треба да постане жена странца из далеких крајева. Отац Латин нема ништа против да руку своје кћери уступи придошлици. Новонастала ситуација покреће рат Енеје, Тројанаца и дела италских племена, с једне, и Турна с Рутулима, с друге стране. Након низа неизвесних борби, уз сталне промене ратне среће, сукоб се завршава двобојем Енеје и краља Турна. Победа Вергилијевог јунака затвара узбудљиву приповест о самим зачецима римске моћи.

19 XIX

HISTORIA MAGISTRA VITAE Historia sum, magistra vitae.

Omnia quae vis, narrābo, parvule serve!

Irascor te impatientem esse!

За

во

д

за

уџ бе н

ик е

Sed omnes scimus primum Romanōrum regem Romulum fuisse. Spero nos tandem aliquid de Romulo auditūros.

Прока, краљ Алба Лонге и Енејин потомак, имао је два сина, Нумитора и Амулија. За свог наследника прогласио је Нумитора, али је њега брат Амулије отерао из краљевства и заузео престо. Да би спречио да Нумитор добије потомство, Амулије је послао његову ћерку, Реу Силвију, међу весталке, свештенице богиње Весте, које се нису смеле удавати нити имати деце. Међутим, у Реу Силвију заљубио се бог Марс…

20 XX

ЛЕКЦИЈА III

Fama est partos a Rhea Silvia esse geminos dei Martis filios, Romulum et Remum; hos iussu Amulii in parvo alveo positos esse inque Tiberim abiectos. Tenet fama alveum in sicco fluctibus relictum; lupam tum e proximis montibus acurrisse uberaque infantibus praebuisse. Constat postrēmo infantes a Faustulo, pastōre regio, inventos atque inter pastōres educātos esse, iamque adultum Romulum originem suam a Faustulo cognovisse.

РЕЧНИК

ик е

iussu (од iubeo, само у абл. сг.) – на заповест lupa, -ae, f. – вучица magistra, -ae, f. – учитељица Mars, -tis, m. – Марс, римски бог рата orīgo, -inis f. – постанак, порекло pario, 3. peperi, partum – родити parvulus, 3 – веома мален regius, 3 – краљевски Remus, -i, m. – Рем, Ромулов брат Rhea Silvia, -ae, f. – Реа Силвија, Нумиторова ћерка Romulus, -i, m. – Ромул, оснивач Рима siccus, 3 – сув Tiberis, -is, m. (ак. Tiberim) – Тибар, река у Италији uber, -eris, n. – виме, сиса

За

ГРАМАТИКА

во

д

за

уџ бе н

abicio, 3. abiēci, abiectum – одбацити, бацити accurro, 3. -curri, -cursum – дотрчати adultus, 3 – одрастао alveus, -i, m. – корпа; корито Amulius, -ii, m. – Амулије, Нумиторов брат, краљ у Алба Лонги educo, 1. -āvi, -ātum – одгојити, подићи fama, -ae, f. – глас, прича Faustulus, -i, m. – Фаустул, пастир fluctus, -us, m. – талас geminus, 3 – близанац, близаначки, двострук impatiens, -entis – нестрпљив infans, -antis – нејак, млад, мален; (поименичено) беба irascor, 3. irātus sum (+дат.) – љутити се, гневити се, срдити се

Noli turbāre circulos meos!

Инфинитив перфекта Инфинитив футура Конструкција акузатива с инфинитивом Глаголи volo, malo, nolo

ИНФИНИТИВ ПЕРФЕКТА И ИНФИНИТИВ ФУТУРА Поред инфинитива презента (актив и пасив), у латинском језику постоје још четири инфинитива: инфинитиви перфекта активног и пасивног и инфинитиви футура активног и пасивног (који нећемо радити).

21 XXI

Инфинитив перфекта активног гради се тако што се на перфекатску основу додаје завршетак -isse. Инфинитив перфекта пасивног сложен је облик; чине га партицип перфекта пасивног и облик esse. Тај инфинитив се појављује у више облика (види табелу). Инфинитиве перфекта преводимо на српски свршеним глаголима.

Инфинитив перфекта активног

Глагол

cano, 3. cecini, cantum – певати

spectātum,* -a, -um esse (spectātos, -as, -a esse) – бити осмотрен, a, o

monuisse – опоменути

monitum, -a, -um esse (monitos, -as, -a esse) – бити опоменут

ик е

moneo, 2. monui, monitum – опомињати

spectavisse (spectasse) – осмотрити

уџ бе н

specto, 1. spectāvi, spectātum – осматрати

за

cecinisse – отпевати

cupivisse (cupisse) – пожелети

во

д

cupio, 3. cupīvi, cupītum – желети

За

vestio, 4. vestīvi, vestītum – облачити

Инфинитив перфекта пасивног

vestivisse (vestisse) – обући

cantum, -a, -um esse (cantos, -as, -a esse) – бити отпеван cupītum, -a, -um esse (cupītos, -as, -a esse) – бити жељен vestītum, -a, -um esse (vestītos, -as, -a esse) – бити обучен

* Како се партицип овог инфинитива најчешће налази у акузативу, он се тако и наводи.

Слогови -ve- и -vi- су у неким облицима перфекатске основе у изговору, а затим и у писању, нестајали: norunt (уместо novērunt), spectasse (уместо spectavisse). Инфинитив футура активног такође је сложен облик и чине га партицип футура активног и esse. Попут инфинитива перфекта пасивног, појављује се у више облика: laudatūrum**, -am, -um esse (laudatūros, -as, -a esse); punitūrum, -am, -um esse (punitūros, -as, -a esse)... Немогуће га је превести на српски језик као инфинитив, а у латинском језику користи се искључиво у конструкцијама акузатива или номинатива с инфинитивом. ** l audatūrus, laudatūra, laudatūrum партицип футура активног (в. лекцију VIII)

22 XXII

ЛЕКЦИЈА III

АКУЗАТИВ С ИНФИНИТИВОМ (ACCUSATĪVUS CUM INFINITĪVO)

ик е

Конструкцију акузатива с инфинитивом чине субјекат у акузативу и предикат у инфинитиву. Ова конструкција никада не стоји самостално, него се налази у реченици у којој је наведен глагол (verbum regens) или израз који уводи ту конструкцију. Глагол који уводи конструкцију не мора да буде и предикат реченице, не мора да буде у личном облику, али мора да припада једној од група које ће касније бити наведене. На српски језик ова конструкција углавном се преводи изричном реченицом.

Credo canem latrāre. Верујем да пас лаје. Инфинитив презента у конструкцији показује радњу која је истовремена с радњом глагола који уводи конструкцију.

уџ бе н

Credo canem latravisse. Верујем да је пас лајао. Инфинитив перфекта у конструкцији показује радњу која се догодила пре радње глагола који уводи конструкцију.

Credo canem latratūrum esse. Верујем да ће пас лајати. Инфинитив футура у конструкцији показује радњу која ће се догодити после радње глагола који уводи конструкцију.

д

за

Уколико се у конструкцији налазе акузатив објекта и акузатив субјекта, може доћи до нејасноћа. Оваква ситуација решава се тако што се конструкција гради пасивно: Video canem felem mordēre. (У овом примеру не знамо ко кога уједа.)

Video canem a fele mordēri. Видим да мачка уједа пса.

во

Личне и повратне заменице у конструкцији акузатива с инфинитивом

За

Конструкција акузатива с инфинитивом није лична конструкција. Зато, уколико је лична заменица субјекат конструкције, она мора да се наведе, јер инфинитив није довољан да се види ко врши радњу: Tranio audit me pultāre. Транион чује да (ја) куцам.

Senex putat eum (Traniōnem) pulsum audīre. Старац мисли да он (Транион) чује куцање. Ако у реченици конструкција и глагол који је уводи имају исти субјекат, у трећем лицу једнине користи се лична повратна заменица: Tranio putat se astutūm esse. Транион за себе мисли да је домишљат.

Omnes putant se astūtos esse. Сви за себе мисле да су домишљати. У конструкцији акузатива с инфинитивом присвојна повратна заменица користи се када се односи на субјекат глагола који уводи конструкцију: Tranio maeret erum suum revenisse. Транион жали што се вратио његов господар.

Tranio maeret erum eius revenisse. Транион жали што се вратио господар овога. (Не Транионов господар, већ некога раније поменутог.)

23 XXIII

Глаголи уз које акузатив с инфинитивом стоји као објекат 1. verba dicendi (глаголи говора и сродног значења) polliceor, 2. pollicitus sum – обећавати

narro, 1. -āvi, -ātum – приповедати

loquor, 3. locūtus sum – говорити

trado, 3. -didi, -ditum – причати

scribo, 3. scripsi, scriptum – писати

nuntio, 1. -āvi, -ātum – јављати

doceo, 2. docui, doctum – подучити, доказати

nego, 1. -āvi, -ātum – порицати

certiōrem facere – обавештавати

уџ бе н

2. verba sentiendi (глаголи перцепције и мишљења)

ик е

dico, 3. dixi, dictum – рећи, говорити

sentio, 4. sensi, sensum – осећати, мислити

puto, 1. -āvi, -ātum – мислити

scio, 4. scivi, scitum – знати

spero, 1. -āvi, -ātum – надати се

accipio, 3. -cēpi, -ceptum – дознати video, 2. vidi, visum – видети

existimo, 1. -āvi, -ātum – сматрати

за

audio, 4. -īvi, -ītum – слушати

credo, 3. -didi, -ditum – веровати obliviscor, 3. oblītus sum – заборављати

queror, 3. questus sum – жалити се

laetor, 1. laetātus sum – веселити се

miror, 1. mirātus sum – чудити се irascor, 3. irātus sum – љутити се

во

gaudeo, 2. gavīsus sum – радовати се

За

д

3. verba affectuum (глаголи који казују душевно стање)

doleo, 2. dolui, dolitum – жалостити се maereo, 2. maerui – туговати 4. verba voluntātis (глаголи хтења) volo, velle, volui – хтети, желети

nolo, nolle, nolui – не хтети

malo, malle, malui – више волети

cupio, 3. cupīvi, cupītum – желети

5. глаголи који изражавају наредбу, забрану и допуштање iubeo, 2. iussi, iussum – заповедати

sino, 3. sivi, situm – допуштати

veto, 1. vetui, vetitum – забранити

patior, 3. passus sum – подносити, допуштати

24 XXIV

ЛЕКЦИЈА III

Глаголи и изрази уз које акузатив с инфинитивом стоји као субјекат 1. прави и неправи безлични глаголи decet, 2. decuit – доликује

appāret (appareo, 2) – јасно је

dedecet, 2. dedecuit – не доликује

constat (consto, 1) – познато је

oportet, 2. -uit – треба

expedit (expedio, 4) – корисно је

2. безлични изрази (придеви или именице) са esse

ик е

placet (placeo, 2) – свиђа се

fas est – право је

verum est – истина је

nefas est – грех је

уџ бе н

notum est – познато је credibile est – вероватно је

facinus est – грех је

necesse est – потребно је

fama est – прича се

dignum est – достојно је

opinio est – сматра се spes est – постоји нада

за

turpe est – срамно је

д

ГЛАГОЛИ VOLO, NOLO, MALO

За

во

volo, velle, volui – хтети nolo, nolle, nolui – не хтети malo, malle, malui – више волети сг.

Индикатив презента

пл.

1. volo 2. vis 3. vult 1. volumus 2. vultis 3. volunt

сг.

пл.

1. nolo 2. non vis 3. non vult 1. nolumus 2. non vultis 3. nolunt

сг.

пл.

1. malo 2. mavis 3. mavult 1. malumus 2. mavultis 3. malunt

Индикатив имперфекта

volēbam, volēbas...

nolēbam, nolēbas...

malēbam, malēbas...

Футур I

volam, voles...

nolam, noles...

malam, males...

Инфинитив презента

velle

nolle

malle

Императив

сг. noli; пл. nolīte 25 XXV

Облици перфекатске основе граде се правилно од основа: volu-; malu-; nolu-. Императив глагола nolo користи се за изрицање забране: Noli clamāre! (Немој викати!)

ЗАДАЦИ

уџ бе н

ик е

I. Анализирајте дате реченице и преведите их на српски језик.

1. Legāti nuntiavērunt hostium castra a nostris militibus expugnāta esse.

2. Caesar sperābat Gallos Romanōrum castra non oppugnatūros (esse).

3. Lavinia sperābat se Aenēae uxōrem futūram esse.

4. Intellexi me erravisse cum pater meus me obiurgāvit.

5. Miror te ad me nihil scribere.

6. Te a me amāri scis.

7. Oportuit Romulum in deōrum numero collocāri.

8. Idem velle atque idem nolle, ea demum firma amicitia est.

9. Quae volumus, libenter credimus. (quae: оно што) 10. Alexander vitam multam quam longam malēbat.

II. Дате реченице преведите на српски језик на два начина.

1. Dux iussit milites pontem rescindere.

2. Furem callidum effugere non sinent.

За

во

д

за

Реконструкција Троје из времена Тројанског рата

26

ЛЕКЦИЈА III

За

во

д

за

уџ бе н

ик е

III. Преведите реченице на латински језик.

1. Знам да ништа не знам.

2. Прича се да је Фаустул нашао Ромула и Рема.

3. Закон треба да буде кратак.

4. Сада нећу да учим; хоћу да се играм.

Гозба код картагинске краљице Дидоне, илустрација из кодекса (V век) у којем је препис Вергилијеве Енеиде. Кодекси су књиге, испрва састављене од дрвених плоча превучених воском (да би се по њему писало) и увезаних кожним врпцама. Касније су прављени од пергамента (специјално прерађених животињских кожа) или од папира, са корицама од дрвета или коже, често богато украшеним. Текстови који су у њих уписивани руком могли су такође бити украшени сликама – минијатурама. Користили су се у антици и у средњем веку, све до проналаска штампе. Велики део античких текстова сачуван је захваљујући преписивачкој делатности калуђера по европским самостанима.

27 XXVII

FORMŌSUS ESSE VIDEOR De Romulo fabulam usque audīre iussi sumus, quae numquam finīri vidētur...

Diligens esse putor.

Sapiens esse audior.

Disertus esse existimor...

За

во

д

за

уџ бе н

ик е

Discipuli, cum iactatoribus versāri vetamini!

Historiam discite!

Иако су сазнали да су краљевски синови, Ромул и Рем су и даље живели међу пастирима. Али приликом случајног сусрета Нумитор је препознао Рема и схватио да су му унуци живи. У међувремену, Ромул је убио Амулија и потом вратио престо Нумитору. Затим су браћа одлучила да оснују нови град...

Romulus et Remus in iis locis, ubi expositi erant, urbem condidērunt. Sed orta est inter eos contentio: quis novae urbi nomen dabit, quis urbem imperio reget? Auspicia adhibuērunt. Remus prior sex vultures conspexisse traditur. Romulo autem duplex numerus avium se ostendisse dicitur. Sic Romulus, augurio victor, Romam urbem nominavisse fertur primusque muros aedificavisse. Fama est ludibrio fratris Remum novos transiluisse muros et statim ab irāto Romulo interfectum.

28 XXVIII

ЛЕКЦИЈА IV

Mihi admodum crudēlis (esse) vidēris, Historia. Saepе frater fratrem occīdit...

Multum eloquentiae, sapientiae parum...

д

РЕЧНИК

за

уџ бе н

ик е

Sic solus imperio potītus (est) Romulus. Condita urbs conditōris nomine appellāta.

За

во

adhibeo, 2. -ibui, -itum – применити augurium, -ii, n. – аугуриј, опажање и тумачење знакова, прорицање auspicium, -ii, n. – ауспициј, прорицање по лету, цвркуту и понашању птица conditor, -ōris, m. – оснивач contentio, -ōnis, f. – напињање, борба, препирање crudēlis, -e – окрутан, свиреп diligens, -entis – пажљив, марљив disertus, 3 – речит; вешт, окретан eloquentia, -ae, f. – речитост expōno, 3. -posui, -positum – изложити, поставити на, оставити formōsus, 3 – леп iactātor, -ōris, m. – хвалисавац interficio, 3. -fēci, -fectum – убити

ludibrium, -ii, n. – ругање; брука nomino, 1. -āvi, -ātum – именовати, назвати orior, 4. ortus sum – дизати се, настати, букнути ostendo, 3. -endi, -entum (-ensum) – показати; пружати parum – премало, недовољно sapientia, -ae f. – мудрост, разборитост supplicium, -ii, n. – казна trado, 3. -didi, -ditum – предати; причати traho, 3. traxi, tractum – одвући transilio, 4. -lui – прескочити versor, 1. versātus sum – кретати се, дружити се с неким veto, 1. -tui, -titum – не дати, забранити victor, -ōris, m. – победник vultur, -uris, m. – јастреб

29 XXIX

ГРАМАТИКА Конструкција номинатива с инфинитивом Глагол fero, ferre, tuli, latum Сложенице глагола ferre

НОМИНАТИВ С ИНФИНИТИВОМ (NOMINATĪVUS CUM INFINITĪVO)

уџ бе н

ик е

Номинатив с инфинитивом је конструкција коју чине субјекат у номинативу и предикат у инфинитиву, а глагол који уводи конструкцију (verbum regens) увек је пасивног значења. И ова конструкција увек је део реченице, а најчешће се преводи изричном реченицом. Номинатив с инфинитивом је лична конструкција. Због тога се глагол који уводи конструкцију наводи у личном облику и слаже се са субјектом конструкције у лицу и броју, а преводи се безлично.

Caesarem vicisse dicunt. Кажу да је Цезар победио. акузатив с инфинитивом

за

Caesar vicisse dicitur. Каже се да је Цезар победио. номинатив с инфинитивом

во

д

Предикативи и додаци субјекту наводе се у номинативу и слажу се са субјектом у роду и броју:

За

Graecus poēta Homērus caecus fuisse fertur. Прича се да је грчки песник Хомер био слеп.

Amīcae tuae videntur laetae esse. Чини се / Изгледа / Биће да су твоје другарице веселе. Уколико је субјекат номинатива с инфинитивом лична заменица, она се у латинском најчешће не наводи, јер се лице субјекта види из глагола који уводи конструкцију.

Bonus poēta esse existimor.

Сматра се да сам добар песник.

Bonus poēta esse existimāris.

Сматра се да си добар песник

Bonus poēta esse existimātur.

Сматра се да је (он) добар песник.

Boni poētae esse existimāmur.

Сматра се да смо добри песници.

Boni poētae esse existimāmini.

Сматра се да сте добри песници.

Boni poētae esse existimāntur.

Сматра се да су (они) добри песници.

30 XXX

ЛЕКЦИЈА IV

Глаголи који уводе номинатив с инфинитивом У свим лицима и временима: videor, vidēri, visus sum – чини се да ја, изгледа да ја iubeor, iubēri, iussus sum – заповеда се да ја / заповеда ми се да vetor, vetāri, vetitus sum – забрањује се да ја / забрањује ми се да

dicor, dici – говори се да ја

уџ бе н

У лицима и временима презентске основе:

ик е

sinor, sini, situs sum – допушта се да ја / допушта ми се да

putor, putāri – мисли се да ја

credor, credi – верује се да ја

за

iudicor, iudicāri – суди се да ја

existimor, existimāri – сматра се да ја

д

nuntior, nuntiāri – јавља се да ја

во

audior, audīri – чује се да ја

За

fertur, feruntur

прича се (само у наведеним облицима)

traditur, traduntur

ГЛАГОЛ FERO, FERRE, TULI, LATUM – НОСИТИ Облици глагола ferre граде се од различитих основа: презентске основе: fer-; перфекатске основе: tul-; партиципске основе: lat-; Неки облици презентске основе граде се тако што се наставци додају директно на основу, без додавања тематског вокала (атематскo грађење).

31 XXXI

Актив

Пасив

Индикатив презента

сг.

пл.

1. ferimus 2. fertis 3. ferunt

Индикатив имперфекта

ferēbam, ferēbas…

ferēbar, ferebāris…

Футур I

feram, feres…

ferar, ferēris…

Инфинитив

ferre

ferri

Императив

сг. fer

1. fero 2. fers 3. fert

сг.

1. feror 2. ferris 3. fertur

пл.

1. ferimur 2. ferimini 3. feruntur

ик е

пл. ferte

уџ бе н

Облици перфекатске основе граде се правилно од основе tul- (tuli, tuleram, tulero…). Облици партиципске основе граде се правилно од основе lat- (latus sum, latūrus…).

СЛОЖЕНИЦЕ ГЛАГОЛА FERRE Глагол ferre гради сложенице помоћу предлога. Ове сложенице мењају се једнако као и глагол ferre. Неке од њих су:

во

д

за

aufero, auferre, abstuli, ablātum – односити; affero, afferre, attuli, allātum – доносити; confero, conferre, contuli, collātum – доносити; скупљати, поредити; defero, deferre, detuli, delātum – доносити, односити, достављати, додељивати, поверавати; profero, proferre, protuli, prolātum – износити; refero, referre, rettuli, relātum – носити назад, јављати; transfero, transferre, transtuli, translātum – преносити.

За

– (ab) – (ad) – (cum) – (de) – (pro) – (re) – (trans)

ЗАДАЦИ

I. Анализирајте и преведите следеће реченице.

1. Athenienses adversus Socratem iniusti fuisse videntur.

2. Hostes impedimenta in unum locum contulerant.

3. Caesar ex oppido arma proferri iubet.

4. Imperatōri laurea corōna delāta est.

II. Преведите дате реченице на латински.

1. Чини ми се да си срећна.

2. Заповеђено је да се заробљеници одведу у логор.

3. Војник је војсковођи донео воду у своме шлему.

III. Следеће реченице пребаците у множину и преведите.

1. Iudex iustus esse existimātur.

2. Nuper ex Aegypto venisse putāris.

32 XXXII

ЛЕКЦИЈА IV

Тит Ливије

За

во

д

за

уџ бе н

ик е

Тит Ливије из Патавија (данашњa Падовa) живео је у I веку пре нове ере. Никада није вршио ни војне ни политичке функције, па чак није био Римљанин у буквалном смислу те речи (заувек је остао везан за родни град), но свеједно је, искључиво захваљујући свом историографском раду, успео да уђе у најужи круг Августове интелектуалне елите. Спајајући темељно реторско и филозофско образовање, и угледајући се на Цицерона као узора у погледу стила, Ливије нам оставља обимну историју Рима у 145 књига, једноставно насловљену Од оснивања града (Ab urbe condita). Сачувано је укупно 35 књига, а целокупно дело обухвата период од легендарних зачетака Рима до 9. године пре нове ере. Ливију као историографу неретко недостају објективност и реалистичност: он непрекидно идеализује прошлост, стилизује и посматра историју у романтичном светлу. Међутим, све те мане Ливија историографа истовремено су врлине Ливија писца: он остаје запамћен као један од најузбудљивијих и најпиткијих античких приповедача. У том смислу највише наликује грчком историчару Херодоту: тешко да му може- Легенда о осниовању Рима, мо увек веровати као историографу, али његово дело непрекидно држи рељеф на жртвенику из II века н. е. пажњу читалаца и не може му се оспорити велика књижевна вредност. Једна од најинтересантнијих епизода Ливијеве приповести јесте она о легендарном оснивању Рима. Први део – судбина Тројанца Енеје – у потпуности се поклапа с већ помињаном Вергилијевом Енеидом. Штавише песник је, између осталог, користио Ливијево дело као извор. Да се подсетимо: Енеју смо оставили на самом крају Вергилијевог спева као победника у двобоју с рутулским краљем Турном. Након Енејине смрти власт над новооснованим градом Лавинијем прелази у руке његовог сина Асканија (или Јула, како су га звали они који су у њему видели родоначелника рода Јулијеваца). Он је поменути град препустио мајци, а сам потом основао Алба Лонгу и до те мере ојачао своју моћ да му на територији Италије више није било достојног противника. Асканија је наследио син Силвије, овога Силвије Енеја и тако редом – све до владара Проке. Прока је имао два потомка: Нумитора и Амулија. Власт је препустио Нумитору, старијем сину али је млађи син, Амулије, брату силом отео престо, а његову кћер Реу Силвију под маском почасти посветио за свештеницу богиње Весте, лишавајући је тако порода и осуђујући је на доживотно девичанство. Легенда даље каже да је Реа Силвија ипак с богом Марсом добила близанце Ромула и Рема, али је Амулије новорођенчад у котарици бацио у Тибар. Дечаци су правим чудом преживели: пронашла их је и подојила шумска вучица. Потом их је открио управник краљевих стада Фаустул и постао њихов нови отац. Савим очекивано, Ромул и Рем су израсли у праве јунаке и убрзо поразили и убили стрица Амулија. Близанце затим обузима снажна жеља да утемеље нови град, који би по слави далеко надмашио Лавиниј и Алба Лонгу. Ту се рађа њихов први сукоб. Свештеници одређују места на којима ће браћа пратити божја знамења посматрањем лета птица (auspicium), па Ромул добија брежуљак Палатин, а Рем Авентин. Прича се да се шест јастребова, као повољно знамење, најпре указало Рему, али је потом његов брат угледао двоструко већи број птица. Окупљени људи су обојицу поздравили као краљеве, стога је дошло до неизбежног сукоба, у ком је страдао Рем. Постоји и друга верзија приче – да је Рем, ругајући се, прескакао малене бедеме око планираног братовог града, па га је овај из беса убио, уз речи: „Тако и одсад, кад год неко прескочи моје бедеме!” Тако је на крају власт припала Ромулу и управо је он основао моћни град Рим, који и данас носи његово име.

33 XXXIII

DE HORATIO POĒTA Historiam fugientem Musae me trahunt...

Veniunt mihi in mentem illi Horatii versus:

За

во

д

за

уџ бе н

ик е

…dulce ridentem Lalagen amābo, dulce loquentem.

Quintus Horatius Flaccus, libertīno patre natus, iam puer Venusiam relīquit et Romam venit.

Romae ad ludum Orbilii iit, severissimi magistri. Postea Athēnis in Academia philosophiae studuit; tunc subito bellum civīle ortum est. M. Brutus, rem publicam ab Antonio et Octaviāno liberāre cupiens, Athēnas venit et inter alios iuvenes cum eo militāre volentes Horatium primo in Asiam, deinde in Macedoniam secum duxit. Sed bello Philippensi Bruti partes victae sunt, multi milites periērunt, Horatius autem vix effūgit et Romam rediit. Pauper et humilis scriba quaestorius factus carmina et saturas scribere incipit.

Mox Horatius amicitiam iniit cum Maecenāte, qui multis rebus poētam adiūvit. Itaque amīco parvum fundum donāvit, ubi Horatius carmina scribens tranquille vixit usque ad mortem.

Horatius decessit post nonum et quinquagesimum diem quam Maecēnas obierat.

Sepultus est extrēmis Esquiliis iuxta Maecenātis tumulum.

34 XXXIV

ЛЕКЦИЈА V

РЕЧНИК

ик е

misere – јадно, жалосно Musa, -ae, f. – богиња лепих уметности nonus, -a, -um – девети, -а, -о obeo, obīre, obii, obitum – умрети Octaviānus, -i, m. – Октавијан Август, први римски цар Orbilius, -ii, m. (Pupillus) – Орбилије, Хорацијев учитељ pereo, perīre, perii, peritum – пропасти, погинути Philippensis, -e – који припада месту Филипи (у Македонији) philosophia, -ae, f. – филозофија primo – прво, најпре quaestorius, 3 – квесторски, који припада квестору quinquagesimus, -a, -um – педесети, -а, -о redeo, redīre, -ii, -itum – доћи, вратити се rus, ruris, n. – село satura, -ae, f. – сатира scriba, -ae, m. – писар secessus, -us, m. – самоћа sepelio, 4. -pelīvi, -pultum – сахранити studeo, 2. (+ дат.) – трудити се, бавити се tranquille – мирно, тихо, спокојно trans (са aк.) – преко tumulus, -i, m. – гробна хумка, гроб tunc – онда, тада Venusia, -ae, f. – Венузија, град у Апулији, Хорацијево родно место

За

во

д

за

уџ бе н

adiuvo, 1. -iūvi, -iūtum (+ак.) – помагати, потпомагати aeque – једнако, исто тако amicitia, -ae, f. – пријатељство Antonius, -ii, m. – Марко Антоније Brutus, -i, m. (M. Iunius) – Брут (Марко Јуније) civīlis, -e – грађански decēdo, 3. -cessi, -cessum – отићи, преминути eo, ire, -ii, -itum – ићи Esquiliae, -ārum, f. – Есквилин, највећи од седам римских брежуљака extrēmus, 3 – крајњи, последњи Horatius, -ii, m. (Quintus Flaccus) – Хорације, чувени римски песник incipio, 3. -cēpi, -ceptum – почети ineo, inīre, inii, initum – улазити, ступати у, почети inquit – рече iuvenis, -is, m.f. – младић iuxta – тик до, сасвим близу Lalage, -es, f. (грч. ак. Lalagen) – Лалага, Хорацијева пријатељица libero, 1. -āvi, -ātum – ослобађати libertīnus, -i, m. – ослобођеник, роб коме је дата слобода Macedonia, -ae, f. – Македонија Maecēnas, -ātis, m. – Мецена, заштитник и пријатељ Хорацијев matūrus, 3 – зрео milito 1. -āvi, -ātum – служити у војсци

Музе Музе су кћери Зевса и Мнемосине, богиње памћења, и има их девет: Талија, Уранија, Мелпомена, Полихимнија, Ерата, Еутерпа, Калиопа, Клио, Терпсихора. Предводи их бог Аполон, уз чију свирку певају и играју боговима на Олимпу. Музе надахњују и поучавају уметнике и мислиоце, помажући им да започну и успешно заврше уметничка и научна дела. Бораве на брду Хеликон у Беотији, на Парнасу у Фокиди и на другим светим местима. Приказиване су у ликовним уметностима свих периода, а многа дела античке књижевности, почев од Илијаде и Одисеје, почињу инвокацијом Муза, тј. обраћањем песника овим божанствима у жељи да им помогну у поетском подухвату.

35 XXXV

ГРАМАТИКА

Ibis, redībis,(?) numquam,(?) perībis in bello.

Партицип презента активног О партиципу перфекта пасивног Глагол eo, ire, ii, itum Сложенице глагола ire

ик е

ПАРТИЦИП ПРЕЗЕНТА АКТИВНОГ (PARTICIPIUM PRAESENTIS ACTĪVI)

д

Глагол

за

уџ бе н

Партицип презента је глаголски придев III деклинације. Има активно значење и исказује несвршену радњу, истовремену с радњом главног глагола, која може да се догађа у садашњости, прошлости и будућности. Гради се тако што се на презентску основу глагола I и II конјугације додаје у номинативу наставак -ns, а у генитиву -ntis. Код глагола III и IV конјугације у номинативу наставак је -ens, а у генитиву -entis. У аблативу једнине партицип презента има наставак -е (као и када се употребљава поименичено, док као придев у том падежу има наставак -i). Као и сваки придев, слаже се с именицом у роду, броју и падежу. Преводи се, у зависности од употребе, на неколико начина. Партицип ном. сг. spectans – посматрајући, онај који ген. сг. spectantis посматра

moneo, 2. monui, monitum – опомињати

ном. сг. monens – опомињући, онај ген. сг. monentis који опомиње

cano, 3. cecini, cantum – певати

ном. сг. canens – певајући, онај који пева ген. сг. canentis

cupio, 3. cupīvi, cupītum – желети

ном. сг. cupiens – желећи, онај који жели ген. сг. cupientis

audio, 4. audīvi, audītum – слушати

ном. сг. audiens – слушајући, онај који слуша ген. сг. audientis

За

во

specto, 1. spectāvi, spectātum – посматрати

Депонентни глаголи граде партицип презента као сви остали глаголи, и то је један од њихових малобројних активних облика.* *У наредним лекцијама научићете још неке активне облике депонентних глагола.

36 XXXVI

ЛЕКЦИЈА V

Глагол

Партицип

hortor, hortāri, hortātus sum

ном. сг. hortans – храбрећи, онај који ген. сг. hortantis храбри

sequor, sequi, secūtus sum

ном. сг. sequens – пратећи, онај који ген. сг. sequentis прати

ик е

Партицип презента може да се користи атрибутивно, предикативно и у двема конструкцијама (везани партицип и апсолутни аблатив*).

уџ бе н

1. Атрибутивни партицип – партицип стоји као атрибут уз именицу или има вредност релативне реченице: sol occidens – сунце које залази, залазеће сунце; canis furens – пас који бесни, бесан пас.

Canis latrans non mordet. Пас који лаје не уједа.

д

за

2. Предикативни партицип – глаголски предикат надопуњује се партиципом у акузативу уз глаголе видети, чути, опазити, упознати, као и приказати, насликати и сл. Преводи се изричном реченицом и везником како или где.

Puer vidit patrem pisces captantem. Дечак је видео оца како пеца.

Appelles pinxit Alexandrum fulmen tenentem in templo Diānae. Апел је у Артемидином храму насликао Александра како држи муњу.

За

во

3. Везани партицип (participium coniunctum) – као допуна имену (које је субјекат, директни или индиректни објекат), у блиској је вези с преосталим делом реченице. У зависности од смисла и контекста, углавном има значење временске, узрочне, допусне и условне реченице.** Frater meus currens cecidit. Док је трчао, мој брат је пао.

Pater filios in pecuniam ludentes punīvit. Отац је казнио синове јер су играли за новац.

Caesar non pepercit hostibus veniam petentibus. Цезар није поштедео непријатеље иако су тражили помиловање.

Nautae nocturno tempore sidera non videntes cursum tenēre non possunt. Ако ноћу не виде звезде, морепловци се не могу држати правца.

*А псолутни аблатив биће обрађен у наредној лекцији. ** Понекад, партицип презента може се превести и: – намерном реченицом: Venērunt legāti pacem petentes. Дошли су изасланици да траже мир.

– модално (временски): Consul fortiter pugnans cecidit. Конзул је пао/погинуо храбро се борећи – предложним изразом: Alexander moriens anulum suum Perdiccae dedit. Александар је на самрти дао свој прстен Пердики.

37 XXXVII

О ПАРТИЦИПУ ПЕРФЕКТА ПАСИВНОГ Партицип перфекта пасивног научили сте када сте градили пасивни перфекат, плусквамперфекат и футур II, a користили сте га и за грађење инфинитива перфекта пасивног. Међутим, и тај се партицип може користити на више начина, што се уочава у различитим могућностима превода следеће реченице: Femina territa clamāvit. Ако бисмо партицип territa протумачили као атрибут, превод би гласио: Уплашена жена је узвикнула.

уџ бе н

ик е

Али ако тај партицип протумачимо као везани, превод може гласити: Када се уплашила, жена је узвикнула. Будући да се уплашила, жена је узвикнула. Иако се уплашила, жена је узвикнула. Ако се уплашила, жена је узвикнула.

Различите могућности употребе и превођења партиципа перфекта уочите у следећој реченици: Persae Athēnas captas incendērunt. Дословно: Освојену Атину Персијанци су запалили.

за

Боље: Освојивши Атину, Персијанци су је запалили. (гл. прилог прошли) Када (Пошто) су освојили Атину, Персијанци су је запалили. (временска/зависна реченица) Персијанци су Атину освојили и запалили. (независна реченица)

во

д

N. B. П АРТИЦИП ПЕРФЕКТА ИМА ПАСИВНО ЗНАЧЕЊЕ И ИСКАЗУЈЕ РАДЊУ КОЈА СЕ ДОГАЂА ПРЕ РАДЊЕ ГЛАВНОГ ГЛАГОЛА.

За

Fabiae Dolabellae triginta se annos habēre dicenti: verum est, inquit Cicero, nam hoc iam viginti annos audio.

ГЛАГОЛ EO, IRE, II, ITUM – ИЋИ Глагол ire је непрелазан, у пасиву има само 3. л. сг., које се употребљава безлично. Презентска основа пред самогласником је е, а пред сугласником i. Актив

Индикатив презента

38 XXXVIII

сг.

1. eo 2. is 3. it

пл.

1. imus 2. itis 3. eunt

Пасив

сг. 3. л. itur

ЛЕКЦИЈА V

Индикатив имперфекта

сг.

1. ibam 2. ibas 3. ibat

пл.

1. ibāmus 2. ibātis 3. ibant

Футур I

сг.

1. ibo 2. ibis 3. ibit

пл.

1. ibimus 2. ibitis 3. ibunt

сг. 3. л. ibitur

ire

iri

ном. сг. iens* ген. сг. euntis

Партицип презента

пл. ite

Перфект

сг.

1. ii 2. isti 3. iit

пл.

1. iimus 2. istis 3. iērunt

Плусквамперфект

сг.

1. ieram 2. ieras 3. ierat

Футур II

сг.

1. iero 2. ieris 3. ierit

уџ бе н

сг. i

во

д

за

Императив

За

Инфинитив перфекта Инфинитив футура

ик е

Инфинитив

сг. 3. л. ibātur

пл.

1. ierāmus 2. ierātis 3. ierant пл.

1. ierimus 2. ieritis 3. ierint

сг. 3. л. itum est

сг. 3. л. itum erat

сг. 3. л. itum erit

isse

iturūm, -am, -um esse (itūros, -as, -a esse)

RUMŌRES PER FORUM EUNT. O RUMŌRES DICENTES, ITE IN MALAM REM! Трачеви се шире по чаршији. Лајавци, идите дођавола! * Изузетак од правила да је презентска основа пред самогласником е.

39 XXXIX

СЛОЖЕНИЦЕ ГЛАГОЛА EO, IRE, II, ITUM

Као глагол ire мењају се и глаголи: – queo, quire, quivi – моћи; – nequeo, nequīre, nequīvi – не моћи.

уџ бе н

ЗАДАЦИ

ик е

Као и глагол ferre, глагол ire гради сложенице помоћу разних предлога. Те сложенице мењају се једнако као и глагол ire, а већина има непрелазно значење. Неке од њих су: – (ab) abeo, abīre, abii, abitum – одлазити; – (ad) adeo, adīre, adii, aditum – поћи коме, упутити се; – (ex) exeo, exīre, exii, exitum – излазити; – (in) ineo, inīre, inii, initum – улазити, ступати у, почети; – (red) redeo, redīre, redii, reditum – враћати се; – (trans) transeo, transīre, transii, transitum – прелазити, прећи преко.

во

д

за

I. Анализирајте и преведите дате реченице.

1. Medici leviter aegrotantes leniter curant.

2. Mendāci homini ne verum quidem dicenti credere solēmus.

3. Amīcum inveniens, thesaurum invenies.

4. Venit magister ad discipulos suos et eos invēnit dormientes.

5. Legati, via euntes, rapti sunt.

6. Ibam forte via Sacra, sicut meus est mos…

7. Spero te in urbem itūrum esse.

8. Caesar, Romam revocātus, Galliam relīquit.

9. Timeo Danāos et dona ferentes.

За

II. Преведите на латински следеће реченице.

1. Звезде показују правац онима који плове.

2. Пас је опазио мачку како трчи.

3. Ханибал, пошто је савладан од Сципиона, побегао је у Африку.

Квинт Хорације Флак Квинт Хорације Флак, чувени римски песник, рођен је у Венузији, у I веку пре нове ере, као син ослобођеног роба и скупљача пореза. Отац је, без обзира на незнатан социјални статус, успео да ишколује Хорација на најбољи могући начин: послао га је на основне студије у Рим, а потом и у најпознатију оновремену филозофску школу у Атини. Хорација је тамо затекао грађански рат. Одлучио је да буде на страни Брута и Касија, Цезарових убица, који су се борили против Октавијана и Антонија, желећи да одбране римску републику од њихове тиранске власти. Регрутован у Брутове трупе, Хорације је учествовао у бици код Филипа, која се завршила Брутовим поразом и сломом републиканских снага. Хорације у овим друштвеним потресима губи целокупну имовину и запада у политички незгодан положај. Спас му доноси блистави књижевни таленат: три године након битке код Филипа, посредством Вергилија, Хорације упознаје гласовитог Мецену – заштитника и спонзора уметника и књижевника Августовог времена (отуда 40 XL

ЛЕКЦИЈА V

За

во

д

за

уџ бе н

ик е

данас постоји израз мецена, као заједничка именица, за било ког покровитеља у области науке и уметности). Ово познанство из корена мења песников живот, доноси му могућност афирмације, славу и материјалну благодет. Само годину дана по објављивању прве збирке стихова Хорације од Мецене добија идилично и мирно сеоско имање покрај данашњег Тиволија. Након смрти великог Вергилија он званично постаје песник број један у читавом Риму. Успео је да за живота до перфекције доради и објави сва своја дела. Смрт га је задесила изненада, око 8. године пре нове ере. Сахрањен је на брежуљку Есквилину, покрај свог пријатеља и доброчинитеља Мецене. Хорације најпре објављује Еподе (Epōdes) – збирку од седамнаест песама у кратким стиховима, тематски разноврсних. Оне најраније изражавају бунт младог и наивног републиканца, у којима песник упућује свакојаке погрде Октавијану Августу и Антонију. Позније еподе пак славе истог тог Августа, но, осећа се, без искреног жара. Њих двојица, иначе, све време гаје коректне пријатељске односе, али Хорације задржава самосвојност и извесну дистанцу. Чак, да би сачувао своју пуну слободу, одбија част да постане Августов лични секретар (мада неки аутори, као прави разлог за то одбијање, наводе симпатични податак да је Хорација једноставно мрзело да рано устаје). Остале еподе описују најразличитије призоре из свакодневног живота Рима: од уморне и времешне бивше проститутке, до обреда вештице Канидије и њених љубавних чаролија. Следи збирка ода под насловом Песме (Carmina). Хорације, за разлику од већине савременика, зазире од патетике и празне сентименталности: на љубав и жене гледа с дозом здраве ироније и хумора, тако да од прилике четвртина ових песама има љубавну тематику. У остатку ода песник се бави већ уобичајеним темама пријатељства и живота уопште, при чему се непрекидно подвлачи мисао да су разум и уздање у њега основно полазиште исправног живљења. Коначно, Хорације објављује и збирку под именом Ћаскања (Sermōnes), која обухвата Сатире (Saturae) и Писма (Epistulae). Стих сатира је хексаметар и оне су махом поучног карактера. Песник се кроз сцене из свакодневног живота бави универзалним људским врлинама и манама, дајући успут читаоцима корисне савете. Писма су такође срочена у хексаметрима, а и по тону врло наликују сатирама. Далеко најпознатије је Писмо Пизонима, својеврсна Ars poetica римског света и пандан сличном Аристотеловом делу. Писмо Пизонима писано је спонтаним и лаганим стилом, па веома наликује некаквом записаном разговору. Хорације овде, не баш увек систематично, износи критички суд о читавом низу античких дела и писаца, да би потом уследила прича о драми као књижевном роду и законитостима њеног састављања. Најзад, завршни део говори о личности песника, где се посебно наглашава мисао да таленат, колико год изузетан био, не вреди много без озбиљног труда и рада на себи – како у писању тако и у сваком другом стваралаштву. Октавијан Август (рођен 63. год. пре н. е.), у време победе у бици код Акција над Антонијем и Клеопатром 31. год. пре н. е.)

41 XLI

PUERO LEGENTE MAGISTRA REDIT Puero carmina legente................... magistra redit.

rediit.

уџ бе н

ик е

redibit. Док је дечак читао песме.............учитељица се вратила. Док дечак чита песме...................учитељица се враћа. Док дечак буде читао песме…...учитељица ће се вратити.

Inutilibus carminibus perlectis ad res gestas populi Romāni redi!

De Caesare, de Britannis tibi narrābo, pigerrime puer!

За

во

д

за

Libro lecto Libro deposito...............puer magistrae obviam it. Пошто је прочитао (прочитавши) књигу, Пошто је одложио (одложивши) књигу, дечак иде учитељици у сусрет.

Половином првог века пре нове ере Римљани су, под вођством Цезара, осам година водили ратове с Галима и Германима на територији данашње Француске и Швајцарске. Кад је Галија коначно пала под римску власт, Цезар је покушао да освоји, или макар истражи, и Британију, коју су настањивали Келти, а о којој Римљани готово ништа нису знали. О свему томе написао је извештај, заправо књигу, под насловом Commentarii de bello Gallico. О себи је писао у 3. лицу (да ли да би извештај деловао објективније?) Следи одломак из те књиге.

42 XLII

ЛЕКЦИЈА VI

GALLIA PACĀTA CAESAR BRITANNIAM PETIT

уџ бе н

ик е

Germanico bello confecto omnīque Gallia pacāta Caesar in Britanniam proficisci decrēvit.

Convocātis etiam ad se undique mercatoribus tamen de magnitudine insulae, de nationibus, quae Britanniam incolunt, nihil reperit.

Itaque exigua parte aestātis reliqua ipse cum omnibus copiis in Morinos proficiscitur, quod inde erat brevissimus in Britanniam traiectus. Huc naves undique iubet convenīre. Gaium Volusēnum, tribūnum militum, cum navi longa ad Britanniam praemittit.

Interim consilio Caesaris cognito et per mercatōres perlāto ad Britannos a compluribus eius insulae civitatibus ad eum legāti veniunt qui confirmant se obsides dare atque imperio populi Romāni obtemperāre. Quinto die et Volusēnus revertitur perspectis regionibus quantum potuit*; e navi enim egredi non erat ausus.

Tum Caesar naves circiter octoginta onerarias coēgit (nam duas legiōnes in Britanniam transportāre volēbat) equitesque in portum progredi et naves conscendere iussit. His rebus constitūtis naves solvit et hora diei circiter quarta cum primis navibus Britanniam attigit.

Ibi in omnibus collibus hostium copias armātas conspexit.

Barbari consilio Romanōrum cognito, praemisso equitātu nostros navibus egredi prohibēbant.

во

д

за

Део римских војника ипак је поскакао у плитко море и заподенуо борбу с Британцима. Притиснути тешким наоружањем и опремом, они би били поражени да Цезар није наредио да се бродови приближе месту сукоба. Запањени њиховом величином и ратним справама на њима, Британци су посустали. То је охрабрило римске војнике који су још били на бродовима да се и они укључе у борбу и да допринесу Цезаровој победи. Британци су преко посланика затражили мир и обећали да ће дати таоце као гаранцију…

За

Praeclāros commentarios de bello Gallico scripsisti, carissime...

* quantum potuit – колико је могао

Hostibus victis, civibus salvis, re placida, pace perfecta, bello exstincto, re bene gesta, integro exercitu et praesidiis, habeo gratias atque ago deis omnibus caelipotentibus, quia Marte suasōre, Iove adiutōre has res gestas tandem perlēgi.

43 XLIII

РЕЧНИК

ик е

natio, -ōnis, f. – род, племе navis longa – ратни брод (navi – абл.) obses, -idis, m. – талац obtempero, 1. -āvi, -ātum – покоравати се octoginta – осамдесет onerarius, 3 – теретни paco, 1. -āvi, -ātum – покорити, подјармити, умирити perfero, -ferre, -tuli, -lātum – донети, дојавити perficio, 3. -fēci, -fectum – довршити, учинити perlego, 3. -lēgi, -lectum – прочитати perspicio, 3. -spexi, -spectum – видети, упознати placidus, 3 – тих, миран portus, -us, m. – лука praemitto, 3. -mīsi, -missum – напред послати, послати praesidium, -ii, n. – одбрана, стража progredior, 3. -gressus sum – изаћи, напред ићи prohibeo, 2. -hibui, -hibitum – забранити, одбијати quantus, 3 – колики (quantum – колико) reliquus, 3 – остали, преостали reperio, 4. reperi, repertum – открити, опет наћи, налазити res gestae, rērum gestārum – дела, подвизи, походи revertor, 3. reversus sum – вратити се suasor, -ōris, m. – саветодавац, наговарач traiectus, -us, m. – прелаз, превоз vigilia, -ae, f. – стража

За

во

д

за

уџ бе н

adiūtor, -ōris, m. – помагач aestas, -ātis, f. – лето armo, 1. -āvi, -ātum – наоружати, опремити attingo, 3. -tigi, -tactum – дотаћи, стићи barbarus, 3 – варварски, страни; (супст.) варварин Britanni, -ōrum, m. – Британци Britannia, -ae, f. – Британија caelipotens, -ntis – моћан на небу circiter – око, близу collis, -is, m. – брежуљак commentarius, -ii, m. – спис complūres, -ia – више њих confirmo, 1. -āvi, -ātum – утврдити, осигурати consilium, -ii, n. – савет, намера constituo, 3. -ui, -ūtum – поставити, саставити, уредити, организовати convenio, 4. -vēni, -ventum – састати се, скупити се, доћи convoco, 1. -āvi, -ātum – сазивати, позвати depōno, 3. -posui, -positum – одложити egredior, 3. egressus sum – изаћи, искрцати се equitātus, -us m. – коњица exiguus, 3 – мален, незнатан, тесан, оскудан Gaius Volusēnus – Гај Волузен Germanicus, 3 – германски huc – овамо incolo, 3. -colui, -cultum – настањивати, становати integer, -gra, -grum – нетакнут, целовит magnitūdo, -inis, f. – величина mercātor, -ōris, m. – трговац Morini, -ōrum, m. – Морини, народ у северној Галији

44 XLIV

ЛЕКЦИЈА VI

ГРАМАТИКА Апсолутни аблатив

АПСОЛУТНИ АБЛАТИВ (ABLATĪVUS ABSOLŪTUS)

ик е

Апсолутни аблатив је конструкција која чини издвојену целину унутар реченице (absolūtus – одрешен, одвојен). Субјекат конструкције је именска реч у аблативу а предикат партицип презента, предикатив (именица или придев) или партицип перфекта у аблативу. Сем у падежу (аблатив), предикат конструкције слаже се са субјектом и у роду и у броју. Апсолутни аблатив углавном се преводи зависном реченицом (временска, узрочна, допусна, условна), а понекад глаголским прилогом, предложним изразом или обавештајном (независном) реченицом.

уџ бе н

Апсолутни аблатив с партиципом презента

Радња овог вида конструкције је активна и истовремена с радњом главног глагола. Будући да је партицип презента активан, субјекат конструкције и субјекат реченице нису исти.

Fele dormiente mures ludunt. Док мачка спава, мишеви се играју (коло воде).

за

Vobis dormientibus pisces captābo. Док ви будете спавали, ја ћу пецати.

Loquente oratōre de rei publicae condiciōne, omnes tacēbant. Док је говорник говорио о стању у држави, сви су ћутали.

во

д

Omnibus cupientibus poēta carmina sua legit. Песник чита своје песме јер сви (то) желе.

За

Апсолутни аблатив без партиципа

Овај вид конструкције разликује се од претходног због тога што у латинском не постоји партицип презента помоћнog глагола esse. Тако (непотпуни) предикат конструкције чини: 1. именица у аблативу која казује особину (нпр., auctor, adiūtor, dux, testis), службу (нпр. rex, regīna, consul, imperātor, dictātor, praetor) или животно доба (нпр., puer, adulescens, senex); natūra duce – под вођством природе / када, будући да, иако, ако природа води; Caesare consule – за (време) Цезаровог конзулата / када (док) је Цезар био конзул; vobis pueris – у вашем детињству / када сте били деца (мали); 2. придев (нпр., vivus, ignārus, invītus, salvus). vivo Hannibale – за Ханибаловог живота / док је Ханибал био жив invītis omnibus – против воље свих / када, будући да, иако, ако се сви противе...

Patre invīto, filius nummos impendit. Син је потрошио новац против очеве воље / мада се отац (томе) противио.

45 XLV

Понекад се у конструкцији апсолутног аблатива као предикат у истом значењу могу употребити партицип презента или именица: под Ханибаловим вођством: Hannibale ducente / Hannibale duce; за (време) Тарквинијевог краљевања: Tarquinio regnante / Tarquinio rege; уз твоју помоћ: te adiuvante / te adiutōre.

Апсолутни аблатив с партиципом перфекта

уџ бе н

ик е

Радња овог вида конструкције је пасивна и завршава се пре радње главног глагола. Будући да је партицип перфекта пасиван, у преводу на српски језик субјекат конструкције и субјекат реченице могу бити исти.

Opere confecto domum discessērunt. Пошто су обавили посао (дословно: пошто је посао обављен), отишли су кући.

Lecta epistula aliter sentiētis. Ако прочитате писмо (дословно: ако писмо буде прочитано), променићете мишљење. Обратите пажњу на употребу партиципа перфекта депонентних глагола: Profectis amīcis, solus non mansi: libri mei mecum erant. Иако су (моји) пријатељи отишли, нисам остао сам: друштво су ми правиле (дословно: са мном су биле) моје књиге.

за

У уводу је наведено да се конструкција преводи једном од четири врсте зависних реченица. Понекад се може превести на више начина, у зависности од смисла или контекста:

За

во

д

1. Coniuge viso, femina discessit. Када је видела (свога) мужа, жена је отишла. Будући да је видела (свога) мужа, жена је отишла. Иако је видела (свога) мужа, жена је отишла. Ако је видела (свога) мужа, жена је отишла.

2. Athenienses, Persis superātis, Graeciae et Asiae urbibus tribūtum imposuērunt. Пошто су победили Персијанце, Атињани су наметнули порез грчким и азијским градовима. Као и: Победивши Персијанце, Атињани су наметнули порез грчким и азијским градовима. Након победе над Персијанцима, Атињани су наметнули порез грчким и азијским градовима. Атињани су победили Персијанце и наметнули порез грчким и азијским градовима.

N. B. С УБЈЕКАТ АПСОЛУТНОГ АБЛАТИВА НЕ МОЖЕ ДА СЕ ЈАВИ У ПРЕОСТАЛОМ ДЕЛУ У РЕЧЕНИЦЕ, ОСИМ У РЕТКИМ СЛУЧАЈЕВИМА.

46 XLVI

ЛЕКЦИЈА VI

ЗАДАЦИ I. Анализирајте и преведите.

1. Illo abeunte, milites gaudio clamavērunt.

2. Sententiam meam, te rogante, patefаciam.

3. Motibus siderum intellectis, poēta librum de illis rebus scripsit.

4. Hoc facto, laeti tamen fuimus.

DUŌBUS LITIGANTIBUS, TERTIUS GAUDET. Док се двојица свађају, трећи се радује.

уџ бе н

III. Допуните и преведите дате реченице.

1. Пошто је конзул допутовао, inter milites magna orta est seditio.

2. Према сведочењу Ливија, Hannibal crudelissimus fuit.

ик е

II. Преведите реченице на више начина.

1. Coniuge veniente, femina discēdet.

2. Illa femina regīna, incolae felīces erant.

IV. Преведите следеће реченице, а потом зависне реченице ставите у апсолутни аблатив.

1. Si Marcus erit magister, superabimus.

2. Postquam oppidum arsum est, milites discessērunt.

За

во

д

за

V. Преведите реченице.

1. Отпутовао си против моје воље.

2. Иако учитељ предаје, ученици дремкају.

Храм у Ниму, Француска (у античко време Colonia Augusta, Gallia Narbonensis). Један од најбоље очуваних римских храмова.

во

д

за

уџ бе н

Гај Јулије Цезар, једна од најславнијих личности римске историје, живео је у I веку пре нове ере. Цезар је припадао роду Јулијеваца, о чијем је пореклу Вергилије подробно писао у својој Енеиди. Прво образовање стекао је под окриљем своје умне и напредне мајке Аурелије, а потом се школовао код чувеног ретора Марка Антонија. Врло се рано укључио у политичке токове, најпре као присталица народне странке, што га је убрзо довело у озбиљан сукоб с Луцијем Корнелијем Сулом. Због тога је пао у његову немилост, па је био принуђен да на неко време

ик е

Гај Јулије Цезар

За

Касије

Брут 48 XLVIII

Гај Јулије Цезар

напусти Рим. Иако су се њихови односи формално изгладили, Цезар из страха од могуће Сулине освете одлази у Малу Азију. Тамо се показао као одличан војник, а посебно се истакао при опсади града Митилене. Након овог краткотрајног прекида у школовању, Цезар одлази на острво Род, у најбољу ондашњу школу говорништва. По повратку у Рим његова политичка каријера добија наглу узлазну путању: најпре постаје народни трибун, потом квестор, а онда и едил. Уз то стиче велику популарност приређујући сјајне игре и делећи бесплатне залихе хране

ЛЕКЦИЈА VI

во

д

за

уџ бе н

ик е

римској светини. Добија низ титула: од првосвештеника (pontifex maximus) до императора (након ратова у Шпанији). Први тријумвират Цезар склапа с Помпејем и Красом, 60. године пре нове ере, а недуго затим постаје и конзул. Након истека конзулата путује у Галију, где води ратове читавих осам година. За то време, у страху од његове све веће популарности, Помпеј уз помоћ Сената покушава да му одузме команду, и на крају му чак шаље наређење да распусти војску и врати се у престоницу. Тај догађај отвара еру мучних грађанских ратова у Риму: Цезар са својим четама прелази реку Рубикон и директно напада Помпеја. Одсудна битка међу њима одиграва се 48. године пре нове ере код Фарсале. Цезар се враћа у престоницу као победник и стиче необично звање доживотног диктатора. Убијен је у завери, 44. године пре нове ере. Међу завереницима су била и два његова блиска пријатеља – Децим Јуније Брут и Касије Лонгин. Данас се Цезар не везује искључиво за историју, политику и војну вештину. Он остаје упамћен и као врстан књижевник. Написао је дело Белешке о галском рату (Commentarii de bello Gallico), у којем описује војевање не само у Галији, већ и у Британији и Германији. Спис је изузетно веродостојан и важан историјски извор, и при том обилује занимљивим етнолошким и географским подацима. Цезар бира књижевну врсту најближу дневнику или мемоарима, чиме вешто избегава високе уметничке претензије. Пише у трећем лицу, постижући на тај начин ефекат објективности и документарности дела. Други Цезаров значајни спис јесу Белешке о грађанском рату (Commentarii de bello civīli), по стилу и форми налик првом, но мање брижљиво дорађен. Свакако да аутор овде настоји да оправда своје одлуке и поступке, и тако кривицу за грађански рат сваљује на своје противнике. Савремена цивилизација Цезару може да захвали и за појаву првих дневних новина. И заиста, управо је он увео обичај објављивања новости. У његово време излазиле су Дневне новине (Acta diurna). Ваља поменути и његове чувене изреке, које се и данас неретко цитирају: „Veni, vidi, vici” („Дођох, видех, победих”), „Et tu, mi fili, Brute!” („Зар и ти, мој сине Бруте!”), као и славољубиву, али неодољиво искрену изјаву: „Боље први у селу, него други у Риму (граду)”.

За

Умирући Гал, римска мермерна копија хеленистичке бронзане скулптуре

49 XLIX

NON MULTUM TEMPORIS SUPEREST

Cum haec afuit, viximus beatiōres.

Studium abest, cunctatio adest…

За

во

д

за

Pecunia defuit, non potui crustula emere.

уџ бе н

ик е

Nunc nobis adest exitium.

Semper pauca ad summam felicitātem defuisse dicam…

Me absente studiōrum* oblīti estis, discipuli! Nihil vobis mea praecepta profuērunt. Sed ego, etsi aberam, semper vobiscum hic fui. Nunc autem adsum at non multum temporis (ad discendum**) supererat.

Diligentia vobis deest? Vires desunt? Nihil vobis fingere prodest. Omnia negābo et recusābo! Nam vobis proderitis, si didiceritis.

De Caesare narrāvi, qui bello Britannico non solum interfuit, sed etam praefuit… *У з глаголе који значе сећати се или заборављати именица стоји у генитиву (ген. сећања, gen. memoriae). ** з а учење 50 L

ЛЕКЦИЈА VII

РЕЧНИК cunctatio, -ōnis, f. – оклевање, затезање diligentia, -ae, f. – марљивост etsi – иако, ако и, премда exitium, ii, n. – пропаст, погибија felicitas, -ātis, f. – срећа, успех, задовољство

fingo, 3. finxi, fictum – обликовати, измишљати nego, 1. -āvi, -ātum – порицати praeceptum, -i, n. – наредба recūso, 1. -āvi, -ātum – не хтети, противити се studium, -ii, n. – учење, студије

ик е

ГРАМАТИКА

уџ бе н

Сложенице глагола esse Глагол prosum, prodesse, profui Глагол possum, posse, potui

СЛОЖЕНИЦЕ ГЛАГОЛА ESSE

во

д

за

И глагол esse, као и глаголи ferre и ire, гради сложенице помоћу разних предлога. Неке од њих су: – (ab) absum, abesse, afui – бити одсутан; – (ad) adsum, adesse, adfui или affui – бити присутан; – (de) desum, deesse, defui – недостајати; – (inter) intersum, interesse, interfui – учествовати – (ob) obsum, obesse, obfui – шкодити; – (prae) praesum, prаeesse, praefui – бити на челу, управљати; – (super) supersum, superesse, superfui – преостати.

За

Ови глаголи мењају се као глагол esse.

ГЛАГОЛ PROSUM, PRODESSE, PROFUI – КОРИСТИТИ Овај глагол сложен је од преверба prod и глагола esse. У промени, крајње d из предлога губи се пред консонантом. сг. Индикатив презента Индикатив имперфекта Футур I

пл.

1. prosumus 2. prodestis 3. prosunt

1. prosum 2. prodes 3. prodest

proderam, proderas... prodero, proderis...

Облици перфекатске основе (profu-) граде се правилно.

51 LI

ГЛАГОЛ POSSUM, POSSE, POTUI – МОЋИ Презент глагола posse научили сте у првој години учења латинског језика. Облици презентске основе начињени су додавањем преверба pot- на облике глагола esse. Међутим, овде се група ts претвара у ss (potsum: possum и сл.; имперфекат: poteram, poteras... ; футур: potero, poteris...). Засебно се мора памтити само инфинитив posse (очекивало би се potesse). Облици перфекатске основе граде се правилно од основе potu-.

ЗАДАЦИ

уџ бе н

I. Преведите следеће реченице.

1. Apud Romanos consules exercitibus praeerant.

2. Multa petentibus multa desunt.

3. Roma afui quia aegrotābam.

ик е

N. B. П АРТИЦИП ПРЕЗЕНТА ИМАЈУ САМО СЛОЖЕНИЦЕ PRAESUM И ABSUM: PRAESENS, PRAESENTIS – ПРИСУТАН; ABSENS, ABSENTIS – ОДСУТАН.

за

II. Дате реченице преведите на латински.

1. Добрим људима неће недостајати пријатељи.

2. Који ученици су одсутни?

3. Хорације је учествовао у грађанском рату.

4. Мало вина користи, а много шкоди.

За

во

д

Титов славолук, Рим

52 LII

За

во

д

за

уџ бе н

ик е

ЛЕКЦИЈА VII

Via Sacra, римски форум 53 LIII

Орфеј Трачанин, славни музичар и песник, који је, према предању, могао да очара не само људе већ да својим певањем умири чак и дивље звери, заљубио се у нимфу Еуридику…

за

уџ бе н

Eurydicen nympham uxōrem ductūrus omnia ad nuptias parāvit. Sed fax, quam ardentem ante novam nuptam amīci praelatūri erant, non potuit inflammāri, quod omnibus malum omen visum est. Exitus fuit omine gravior: nam eōdem die, dum cum aliis nymphis per prata ambulat, Eurydice occidit dente serpentis in talum recepto.

Postquam eam multis cum lacrimis deflēvit, Orpheus in Tartara descendit; ibi regīnam inferi mundi, Persephonen Plutonemque, deum mortuōrum, aditūrus fuit et Eurydicen a morte revocatūrus.

Caesar non solum Galliam sed etiam Britanniam imperio Romāno adiectūrus erat; ego autem e tantis bellis evasūrus fabulam de Orpheo et Euridyce potius narro:

ик е

DE ORPHEO

За

во

д

De morte Orphei quoque dictūrus fui, sed prae lacrimis loqui non potui…

На многе је чудне призоре наишао Орфеј у Подземљу: на улазу у Хад на чувара, троглавог пса Кербера; прошао је затим крај многих сени мртвих, од којих су неки због својих преступа за живота трпели страшне и вечите казне. Видео је тако Тантала како узалуд покушава да угаси жеђ док му вода стално измиче, Сизифа како узбрдо гура тежак камен, који би се мало под врхом поново скотрљао низбрдо, Данаиде, које су захватале воду у посуде без дна… Стигао је најзад и до краља и краљице мртвих, Плутона и Персефоне…

Pulsis nervis lyrae cantāvit et coniugem suam poposcit. Tunc oculi omnium lacrimis implentur.

Regīna Euridicen vocat, tradit eam marīto simulque et praeceptum dat: „Prior i et noli ad uxōrem respicere prius quam ad superas auras veneritis!”

Ibant per loca obscūra arduo tramite; nec procul afuērunt limite superae orae, cum Orpheus uxōrem visūrus flexit oculos. Protinus Eurydice relapsa est at Orpheus intendens bracchia nihil nisi cedentes auras arripuit. Sic iterum coniugem suam amātam amīsit.

Orpheo rursus flumen Stygem transitūro Charon portitor obstitit…

54 LIV

ЛЕКЦИЈА VIII

РЕЧНИК

ик е

Orpheus, -ei, m. – Орфеј pello, 3. pepuli, pulsum – ударати, куцати Persephone, -es, f. (грч. ак. Persephonen) – Персефона Pluto, -ōnis, m. – Плутон portitor, -ōris, m. – возар potius – радије prae – од praefero, -ferre, -tuli, -lātum – носити испред pratum, -i, n. – ливада procul – далеко protinus – напред, даље; одмах, сместа recipio, 3. -cēpi, -ceptum – примити relābor, 3. -lapsus sum – натраг пасти, вратити се respicio, 3. -spexi, -spectum – обазирати се revoco, 1. -āvi, -ātum – звати (некога) натраг, повратити rursus – натраг; поново serpens, -entis, f. – змија simul – у исто време, заједно Styx, -ygis, f. – Стикс, река у доњем свету superus, 3 – горњи, виши talus, -i, m. – чланак, пета Tartarus, -i, m. (грч. aк. Tartara) – Тартар, подземни (доњи) свет trames, -itis, m. – пут, стаза

За

во

д

за

уџ бе н

adicio, 3. -iēci, -iectum – додати, придодати, добацити ardeo, 2. arsi, arsum – горети, сијати, пламтети arripio, 3. -ripui, -reptum – шчепати, зграбити aura, -ae, f. – горњи свет, ваздух, дух bracchium, -ii n. – подлактица, рука canto, 1. āvi, -ātum – певати, свирати Charon, -ontis, m. – Харон, чамџија у доњем свету coniunx, -ugis, m. f. – муж, жена defleo, 2. -flēvi, -flētum – оплакивати dens, -entis, m. – зуб Eurydice, -es, f. (грч. ак. Eurydicen) – Еуридика evādo, 3. -si, -sum – изаћи, избавити се exitus, -us, m. – излаз; исход, судбина fax, facis, f. – луч, бакља impleo, 2. -ēvi, -ētum – напунити, испунити inferus, 3 – доњи lacrima, -ae, f. – суза limes, -itis, m. – граница, међа mundus, -i m. – свет nervus, -i, m. – тетива, жица, струна nympha, -ae, f. – нимфа obsto, 1. -stiti – стајати на путу, испречити се omen, -inis, n. – коб, знамење ora, -ae, f. – крај, граница; област, свет

ГРАМАТИКА Партицип футура Перифрастична конјугација активна (футурски исказ)

ПАРТИЦИП ФУТУРА (PARTICIPIUM FUTŪRI ACTĪVI) Иако је партицип футура активан глаголски придев, као и партицип презента, његова основа се добија од партиципа перфекта пасивног. Од тог облика се одбаце наставци -us, -a, -um и замене наставцима -ūrus, -ūra, -ūrum, према родовима. Партицип перфекта: victus, victa, victum – побеђен, -а, -о. Партицип футура: victūrus, victūra, victūrum – онај (она/оно) који ће победити/побеђивати.

55 LV

Глагол

Партицип футура spectatūrus, -a, -um – онај који ће посматрати

moneo, 2. monui, monitum – опомињати

monitūrus, -a, -um – онај који ће опомињати

vinco, 3. vici, victum – побеђивати

victūrus, -a, -um – онај који ће побеђивати

audio, 4. audīvi, audītum – слушати

auditūrus, -a, -um – онај који ће слушати

ик е

specto, 1. spectāvi, spectātum – посматрати

Партицип футура глагола esse је futūrus, a, um – онај који ће бити, будући.

уџ бе н

Као сваки придев, партицип футура се са именицом на коју се односи слаже у роду, броју и падежу. Њиме се исказује радња која ће се догодити после радње главног глагола.

Feles piscem comesūra labra sua lambit. Мачка која ће појести (која намерава да поједе, која хоће да поједе) рибу облизује своје усне.

за

Партиципом футура такође се исказује радња коју неко намерава да изврши. Тада се преводи намерном реченицом.

д

Pueri natant corpora sua exercitūri. Деца пливају да би вежбала своја тела.

За

во

ПЕРИФРАСТИЧНА КОНЈУГАЦИЈА АКТИВНА (CONIUGATIO PERIPHRASTICA ACTĪVA)

Перифрастична конјугација активна, или једноставније футурски исказ, гради се помоћу партиципа футура активног и обликâ помоћног глагола esse. Овај исказ функционише потпуно исто као сваки исказ с именским делом и помоћним глаголом. Партицип футура у њему има посебно значење – намеру – па се зато преводи глаголима хоћу, намеравам, вољан сам, док помоћни глагол одређује време. Овде треба посебно пазити на то да ли је време свршено или несвршено.

Aqua frigida bona est. Хладна вода је добра.

Aquam frigidam bibitūrus sum. Намеравам (хоћу, вољан сам) да пијем хладну воду.

Aquam frigidam bibitūrus eras. Намеравао си да пијеш хладну воду.

Aquam frigidam bibitūri fuērunt. Намерили су да пију хладну воду.

56 LVI

ЛЕКЦИЈА VIII

ЗАДАЦИ

За

во

д

за

уџ бе н

II. Преведи реченице.

1. Тантал је намеравао да захвати воду.

2. Бићемо вољни да ти ујутру спремимо оброк.

3. Персефона је била вољна да помогне Орфеју.

4. Лисица намерава да ухвати петла.

ик е

I. Анализирај и преведи дате реченице.

1. Lupa infantes gemellos nutritūra fuit.

2. Gladiatōres in circo decertatūri imperatōrem Romānum salutābant.

3. Hannibal cum ingenti exercitu Alpes transiit Romam oppugnatūrus.

4. Caesar, dum bellum contra Parthos susceptūrus est, in Senatu necātus est a coniurātis.

Вилијем Блејк, енглески сликар, XVIII–XIX век: Кербер, цртеж

Публије Овидије Назон Публије Овидије Назон живео је у време Октавијана Августа. Као и сва римска омладина виших сталежа, и Овидије је по завршетку реторске школе у Риму отпутовао на даље школовање у Атину; путовао је и у Анадолију и на Сицилију, а по повратку у Рим радио је краће време као државни чиновник. Но и поред очевог негодовања, он ту каријеру врло брзо напушта и сас57 LVII

ик е уџ бе н

Ј. Патинир, холандски сликар, XV–XVI век: Харон превози душе умрлих преко Стикса

За

во

д

за

вим се предаје писању поезије. (Како сам каже у једној песми, проза му није ишла: „…quidquid temptābam scribere versus erat“). Био је изузетно талентован, али истовремено и најнеподобнији и најласцивнији песник Августове епохе. Његов чувени спев, тачније пародија на дидактичке (поучне) епове, Умеће љубави (Ars amatoria), изазива праву буру у Риму. Поменуто дело могло би се назвати и приручником за освајање жена: Овидије, на основу сопственог искуства, даје савете мушкарцима како да без претераног труда задобију наклоност љубавнице, и како да ту наклоност одрже онолико колико им то одговара. Основни мото и полазишна тачка за Овидија јесте констатација „да се баш свака жена може освојити”. Умеће љубави објављено је управо у време прогона Августове развратне и раскалашне кћери Јулије, чије је понашање било сушта супротност очевим идејама о реституцији посрнулог римског морала и врлине, па нимало не изненађује чињеница да је и сам Овидије убрзо доживео исту судбину. Несташни поета бива протеран у место Томи на обали Црног мора, у регије насељене варварским племенима Гета и Сармата. Тамо Овидије пише Тугованке (Tristia) и Писма с Понта (Epistulae ex Ponto), по којима је Иво Андрић назвао своју познату збирку лирске прозе. Чини се да су у овој фази стваралаштва усахле Овидијева бескрајна разиграност и духовитост: он постаје горак и суморан, на моменте молећив и понизан. Непрекидно јадикује за Римом и обраћа се ондашњим утицајним личностима за помоћ. Никада се више није вратио у престоницу, но тешко је поверовати да је заиста клонуо духом у мери у којој би се то из Тугованки и Писама с Понта могло помислити: кажу да се и у новој средини одлично снашао, штавише, да је научио језик Гета и на њему срочио читав низ нових песама. Овидије пре прогонства објављује и многа друга дела. Поменућемо само још два: Празнични календар (Fasti) и Преображења (Metamorphoses). Прво, у којем се описују римски празници 58 LVIII

ЛЕКЦИЈА VIII

уџ бе н

ик е

и обичаји, знања из области астрономије, историје и митологије, никада није завршено. Иако идеализује прошлост Рима и слика је у романтичном светлу, Овидије ни овде није одолео да не исмева глупост и празноверице обичног света. Метаморфозе, еп у петнаест књига, износи наративни преглед свих античких митова с мотивом чудесне трансформације. Дело започиње причом о претварању хаоса у космос, наставља се приповестима о гигантима и људима, о потопу и израстању нове генерације смртника из посејаног камења, легендама о Зевсу и Ији, Аполону и Дафни, Орфеју и Еуридики, Пираму и Тизби итд., а завршава се претварањем Гаја Јулија Цезара у комету. Митови су одабрани и обрађени тако да свако од преображења представља објашњење за неку појаву, биљку, животињу или ствар (етиолошки мит): нимфа Дафне се претвара у ловор, прелепи дечак Нарцис у истоимени цвет, крв несрећних љубавника Пирама и Тизбе боји плод дуда у црвену боју, вешту предиљу Арахну богиња Атина из љубоморе претвара у паука. Овидијеве Метаморфозе имале су велики утицај на књижевност, музику и ликовну уметност средњег века, ренесансе, барока, романтизма, а и данас представљају драгоцен извор тема и мотива за све врсте уметности.

За

во

д

за

Орфеј међу Трачанима, слика са грчког пехара, V век пре н. е.

59

ITER SINGIDŪNUM

уџ бе н

ик е

Ad confluentem Savi et Danubii sub rupe ardua urbem quandam video! Multa mala in navigando perpessi fortasse tandem Singidūnum venimus!

за

Castra legiōnis Flaviae IV summo vertice posita sunt. Qui arcem aditūri sunt utrōque latere* montis ascendere possunt. Nunc ad appellendum omnia paraaaaate, nauuutae!!!

За

во

д

Est quisque ipse faber fortūnae suae…

Aliqua de causa dolōrem aliquem capitis sentio…

Ego mercandi causa Singidūnum venio. Nam proficiscendo et mercando iam multa alia municipia adii.

Non iterum magister bibendi ero.

60

*u trōque latere – с обе стране

Magister sum. Decurio quidam me invitāvit. Pueros eius doctūrus sum. Iam diem colloquendo dixit – cras erit.

At est mihi experientia docendi permagna!

ЛЕКЦИЈА IX

РЕЧНИК

ик е

latus, -eris, n. – бок magister bibendi – онај који управља пијанком, наздравља mercor, 1. mercātus sum – куповати, трговати municipium, -ii, n. – градић nuper – недавно, ономад permagnus, 3 – веома велик, превелик perpetior, 3. pessus sum – трпети, подносити rupes, -is, f. – стена, литица, гребен Savus, -i, m. – Сава Singidūnum, -i, n. – Сингидунум, римски град на месту данашњег Београда summus, 3 – највиши, изврстан

уџ бе н

arduus, 3 – стрм caput, -itis, n. – глава causa, -ae, f. – узрок, разлог; causa (псеудопредлог уз ген.) – ради, због colloquor, 3. collocūtus sum – разговарати, договарати се confluens, -entis, m. – ушће, спој двеју река Danubius, -ii, m. – Дунав decurio, -ōnis, m. – декурион, члан градског сената experientia, -ae, f. – искуство, вежба; знање faber, -bri, m. – ковач Flavius, 3 – Флавијев, флавијевски

ГРАМАТИКА

за

Неодређене заменице Герунд

д

НЕОДРЕЂЕНЕ ЗАМЕНИЦЕ (PRONOMINA INDEFINĪTA)

За

во

Неодређене заменице махом се састоје од заменица qui, quae, quod и quis, quid, којима су придодати суфикси и префикси. Ове сложене заменице имају именички облик када стоје самостално, а придевски облик када стоје уз именице. Неке од њих су: Именичке

Придевске

aliquis, aliquid – неко, нешто

aliqui, aliqua, aliquod – неки, -а, -о

quis, quid – ко, шта

qui(quis), qua(quae), quod – који, -а, -е

quisque, quidque – свако, свашта

quique, quaeque, quodque – сваки, -а, -о

quisquam, quidquam – ико, ишта

ullus, ulla, ullum – икоји, -а, -е

quidam, quiddam – неко, нешто

quidam, quaedam, quoddam – неки, -а, -о

quilibet, quidlibet – ко, шта му драго

quilibet, quaelibet, quodlibet – који, -а, -е му драго

61 LXI

Неодређене заменице имају исту промену као односне и упитне заменице, а префикси и суфикси су непроменљиви. Заменица ullus, 3 такође има заменичку промену: ген. ullīus; дат. ulli. Именски облици имају само једнину.

– Код заменица quidam, quiddam и quidam, quaedam, quoddam долази до једначења по звучности: m испред d у акузативу сингулара и генитиву плурала прелази у n. Неодређеним заменицама припадају и именичке заменице nemo, nihil. nemo – нико

nihil – ништа

генитив

nullīus

nullīus rei

датив

nemini

nulli rei

акузатив

neminem

nihil

аблатив

nullo

ик е

номинатив

nulla re

За

во

д

за

уџ бе н

Заменицама nemo, nihil значењски је одговарајућа придевска неодређена заменица nullus, -a, um – ниједан, -а, -о. Сасвим очекивано, ова заменица има једнаку промену као ullus: ген. сг. nullīus, дат. сг. nulli. Именичка неодређена заменица nemo некада се може користити и као придевска: nemo poēta – ниједан песник. С обзиром на то да су ове заменице одричне, кад им се дода негација, оне мењају значење. Тачно значење зависи од тога да ли негација долази пре или после заменице: – nemo non – свако; – non nemo – неко, понеко; – nihil non – све; – non nihil – нешто, понешто; – non nullus – неки, понеки.

ГЕРУНД (GERUNDIUM)

Ном.

–––– (scribere)

Scribere ars est.

Писање је вештина.

Ген.

scribendi

Ars scribendi.

Вештина писања.

Дат.

scribendo

Tempus impendo scribendo.

Време посвећујем писању.

Ак.

ad scribendum

Idoneus ad scribendum.

Погодан за писање.

Абл.

scribendo

Disco scribendo.

Учим пишући.

Герунд је глаголска именица II деклинације средњег рода, која има активно трајно значење. Гради се од презентске основе и форманта -nd за I и II деклинацију, односно форманта -end за III и IV конјугацију. Герунд има само једнину, и то само косе падеже. Уместо номинатива користи инфинитив презента. На српски се најчешће преводи глаголском именицом на -ње; аблатив герунда без предлога најчешће се преводи прилогом времена садашњег на -ћи.

62 LXII

ЛЕКЦИЈА IX

Cicero clarus erat arte loquendi. Цицерон је био славан по вештини говорења. Акузатив герунда стоји само уз предлоге (најчешће ad).

Libri ad legendum scripti sunt. Књиге су написане за читање (да би се читале). Аблатив герунда може да стоји уз предлоге, али и без њих.

Nihil agendo homines in vitia incidunt. Не радећи ништа, људи греше (упадају у грешке).

Estne periculum in currendo per vias urbis? Зар не постоји опасност у трчању кроз улице града?

ЗАДАЦИ

уџ бе н

I. Преведите следеће реченице.

1. Accurrit quidam notus mihi nomine tantum.

2. Aliquis nostrum cras in domum vestram veniet.

3. Quendam ex amīcis tuis magister vituperāvit.

4. Proficiscendo multa discimus, multa legendo.

5. Vergilius gloriam Romae augendi causa scribēbat.

6. Iuvenes cupidi fuērunt puellas pulchras videndi.

7. Pretium ob tacendum accipiunt.

ик е

Код депонентних глагола, герунд је један од облика који се граде једнако као и код свих осталих глагола. hortāri → ген. hortandi; sequi → ген. sequendi

За

во

д

за

II. Преведите следеће реченице на латински.

1. Нико није хтео да дâ охолом краљу воду за пиће. (velle) 2. Пишући чувамо историју.

3. Радујемо се читању Хорацијевих песама.

4. Цезар је свашта чинио ради победе (побеђивања).

Оклоп дачког коњаника; приказ победе над Дачанима са Трајановог стуба у Риму 63 LXIII

Trans Danubium fumum video.

Iazyges aliquid moliuntur!?

SINGIDŪNI Cavendum est!

Civi Romāno patria defendenda est ubicumque est!

уџ бе н

Sed ubi sunt thermopolia?

Mihi est edendum, non solum lavandum!

ик е

Castra aquilifero non erant relinquenda!

Lucius Calpurnius sum, aquilifer legiōnis Flaviae IV. Si thermas petis, hac via tibi eundum* est.

во

д

за

Quid mihi agendum est; manendum aut proficiscendum?

Dic, amīce! Nam multa mihi vendenda sunt: pallia, paludamenta, tunicae, ornātus muliebris, electrum, unguenta… Omnia Aquilēiae emi. Imperatōrem Hadriānum ventūrum audio, fortasse vendam aliquid?

Nam sollemnia hic habitūri sunt.

За

Iuro et confirmo ego, Barbius Ulpiānus, cornicularius, milites iam omnia habēre.

Sed mulieres numquam se satis ornātas esse putant...

* герундив глагола ire

ЛЕКЦИЈА X

уџ бе н

Mox imperātor veniet; omnia mihi paranda sunt, omnia curanda. Cum uxōre mea, Valentīna, tibi colloquendum est de pueris...

At eius uxor Valentīna Scupis matri meae ancilla fuerat. Nunc de lectīca non descendit. Putes* eam sine pedibus esse… ha, ha… bla, bla…

ик е

Vide M. Ulpium Trophimum: modo servus erat.

Traiānus ei libertātem dedit, at nunc decurio est et putat se caelum tetigisse...

Monilia quaedam mihi emenda sunt, gemmae, unguenta…

Quousque tandem haec matrōna nobis gerenda erit!?

За

во

д

за

?

* putes – помислио би

65 LXV

РЕЧНИК

ик е

Iazyges, -gum, m. – Јазиги, сарматско племе које је живело уз Дунав iuro, 1. -āvi, -ātum – заклињати се lectīca, -ae, f. – носиљка Lucius Calpurnius – Луције Калпурније M. Ulpius Trophimus – Марко Улпије Трофим molior, 4. molītus sum – трудити се, смерати monīle, -is, n. – огрлица, ђердан muliebris, -e – женски ornātus, -us, m. – украс, накит pallium, -ii, n. – палијум, грчка кабаница paludamentum, -i, n. – војничка кабаница quousque – докле sollemnia, -ium, n. – свечаност thermopolium, -ii, n. – крчма Traiānus, -i m. – Трајан ubicumque – гдегод, свуда Valentīna – Валентина, жена Улпија Трофима

за

уџ бе н

Aquileia, -ae, f. – Аквилеја, град у горњој Италији aquilifer, -eri, m. – орлоноша, заставник Barbius Ulpiānus – Барбије Улпијан caveo, 2. cavi, cautum – чувати се, бити на опрезу civis, -is, m. f. – грађанин, грађанка confirmo, 1. -āvi, -ātum – утврдити, доказати, потврдити cornicularius, -ii, m. – разводник; официр descendo, 3. -di, -sum – силазити, доћи, ући edo, 3. -ēdi, -ēsum – јести electrum, -i, n. – јантар, ћилибар fumus, -i. m. – дим gemma, -ae, f. – драги камен gero, 3. gessi, gestum – носити, водити Hadriānus, -i, m. – Хадријан, римски цар

ГРАМАТИКА

За

во

д

Герундив Перифрастична пасивна конјугација (герундив уз esse)

ГЕРУНДИВ (GERUNDĪVUM)

Како му само име казује, герундив је у тесној вези с герундом. То је глаголски придев који се гради од презентске основе и истих форманата: -nd за I и II и -end за III и IV деклинацију, а потом му се додају завршеци за придеве I и II деклинације, према роду. Иако се гради од активне основе, герундив има пасивно значење – њиме се означава радња која мора или треба да се врши. Због тога се још назива и participium necessitātis (партицип неопходности). Глагол

Герундив

specto, 1. -āvi, -ātum – осматрати

spectandus, -a, -um – онај који мора бити (треба да буде) осмотрен

moneo, 2. monui, monitum – опомињати

monendus, -a, -um – онај који мора бити (треба да буде) опоменут

66 LXVI

ЛЕКЦИЈА X

cano, 3, cecini, cantum – певати

canendus, -a, -um – онај који мора бити (треба да буде) певан capiendus, -a, -um – онај који мора бити (треба да буде) узет

capio, 3. cepi, captum – узимати audio, 4. audīvi, audītum – слушати

audiendus, -a, -um – онај који мора бити (треба да буде) слушан

Иако се то ретко јавља, герундив може стајати и као атрибут. У том случају, као сваки придев, он се слаже с именицом у роду, броју и падежу:

ик е

cantus audiendus – песма која се мора слушати. Герундив се негира негацијом non, и тада изражава радњу која се не може или не сме вршити:

уџ бе н

cantus non audiendus – песма која се не може слушати.

ПЕРИФРАСТИЧНА КОНЈУГАЦИЈА ПАСИВНА (CONIUGATIO PERIPHRASTICA PASSĪVA)

За

во

д

за

Герундив се сасвим ретко јавља као атрибут, али се често јавља као именски део предиката. Попут партиципа футура, герундив удружен с помоћним глаголом esse чини засебну конјугацију. Како је герундив пасивни придев, ова перифрастична конјугација је пасивна; једноставније се зове герундив уз esse. Једнако као у активној конјугацији, овде се помоћним глаголом одређује време и свршеност исказа. Њиме се исказује радња коју треба вршити: онда када се та радња сматра општим саветом, или када се радња још није извршила, али је треба (из)вршити. Код ове конјугације глагол esse може бити само у трећем лицу једнине или множине. Потреба коју исказује герундив преводи се глаголима треба, мора, ваља и временом у коме је помоћни глагол. Треба обратити пажњу да ли esse изражава свршену или несвршену радњу. Перифрастична конјугација пасивна може се превести на српски као пасив, али природније је да се преводи безлично: да се + 3. лице, или инфинитивом.

Manus lavandae sunt. (Руке треба да буду пране.) Руке треба прати. (Ваља да се перу руке.)

Manus lavandae erant. Требало је прати руке.

Manus lavandae erunt. Ваљаће да се перу руке. Као и сам герундив, перифрастична конјугација пасивна узима негацију non, и преводи се глаголима требати, смети, морати.

Manus lavandae non fuērunt. Није требало опрати руке. Уколико није наведен предмет глаголске радње, герундив стоји у номинативу средњег рода, а глагол esse је у 3. лицу једнине.

Lavandum est. Треба прати.

67 LXVII

Како је ово пасивна конструкција, лице које треба да врши радњу неће бити у номинативу. Користи се datīvus auctōris – датив вршиоца радње. У уобичајеном превођењу на српски језик вршилац радње ће постати субјекат активне реченице. Датив се може одржати у српском у слободнијој конструкцији.

Manus tibi lavandae sunt. Мораш да переш руке. (Дужност ти је да переш руке. / На теби је да переш руке.) Уколико се у реченици јављају два датива, онда се, ради јасноће, као у другим пасивним реченицама, вршилац радње налази у аблативу с предлогом а/ab.

A te canticum novum mihi canendum erat. Ти си морао да ми певаш нову песму.

Manus lavatūra es.

перифрастична пасивна

уџ бе н

перифрастична активна

ик е

Обратите пажњу на сличности и разлике између активне и пасивне перифрастичне конјугације.

Треба да переш руке.

за

Намераваш да переш руке.

Manus tibi lavandae sunt.

ЗАДАЦИ

За

во

д

I. Преведите дате реченице.

1. Amicōrum consilia nobis non sunt neglegenda.

2. Tibi non modo deliberandum est, sed etiam agendum.

3. Quae tibi facienda sunt, fac hodie!

4. Canis silens saepius cavendus erit.

5. Vulpi a corvo non confidendum fuit.

II. Дате реченице преведите на латински.

1. Мораћете да поједете све колаче.

2. Требало је да пишем писма оцу.

3. Пастири морају да прикупе и одведу своје овце.

III. Исправите дате реченице. Иако ова конструкција није својствена књижевном латинском, у романским језицима се неопходност може изразити облицима глагола чији је корен debeo, допуњен инфинитивом. Измените реченице тако да одговарају правилној латинској употреби.

1. Nemo debet tyrannum timēre.

2. Debuistis mihi libros heri reddere.

68 LXVIII

ЛЕКЦИЈА X

Сингидунум

ик е

Пред крај 1. века пре н. е. Римљани су покорили Скордиске, келтско племе које се још у 3. веку пре н. е., при повлачењу из Грчке и Македоније, настанило на десној обали Дунава,* недалеко од ушћа Саве. Келти су своје насеље по свој прилици називали Сингидунум (имена многих келтских насеља у Галији имају завршетак на -dunum), и то је, колико сe зна, најстарије познато име за насеље на територији данашњег Београда. Римљани су ово име преузели, пошто су на месту данашњег Калемегдана пред крај 1. века пре н. е. и почетком 1. века н. е., у време владавине Октавијана Августа, подигли логор (castrum). То је било једно у низу утврђења дуж десне обале Дунава, која су служила за одбрану од упада Дачана и других племена с леве обале. Тако се у близини данашњег Костолца налазило утврђење Виминацијум (Viminacium), одакле потичу најстарији сачувани надгробни споменици римских војника који су служили у саставу IV Флавијевске легије (Legio quarta Flavia). Ту легију је у Виминацијум поставио цар Трајан 101–106. год. н. е. у време ратова против Дачана, који су живели на тлу данашње Румуније и у

уџ бе н

*Трагови њихових насеља нађени су на Роспи ћуприји и на Карабурми.

За

во

д

за

Део саркофага (прва половина II века нове ере), нађеног 1901. год. у Нушићевој улици у Београду, у коме је био сахрањен дечак, син М. Улпија Трофима и његове жене, становника Сингидунума које смо „оживели“ у овој лекцији. Када се разреше скраћенице и допуне оштећена места овај натпис гласи: Dis Manibus (душама умрлих) M. Ulpio Ploto vixit annos V dies LVII M. Ulpius Trophimus augustalis et ornatus ornamentis decurionalibus municipi Singiduni et Claudia Valentina filio. Наука која се бави реституцијом старих натписа, њиховим читањем и тумачењем зове се епиграфика.

69 LXIX

уџ бе н

ик е

Банату. Судећи, међутим, по писаним изворима (географ Птолемеј из Александрије, 2. век н. е.), легија је петнаестак година раније већ била стационирана у Сингидунуму, али надгробни споменици из тог периода у Београду нису нађени. Пошто је Дакија освојена и покорена, Хадријан је 118. године IV Флавијевску легију трајно поставио у Сингидунум и она је ту остала до краја антике. Како смо већ рекли, логор се налазио на Калемегдану, на месту Горњег града, а лука и тзв. canabae – центар за снабдевање војске, тржнице, терме, можда и насеља за трговце, занатлије, чиновнике, жене и децу војника и друге људе који су могли пратити војску – у Доњем граду, уз реку. По завршетку војне службе која је трајала двадесет година, војници, који су потицали из најразличитијих делова Римског царства: (северна Италија, Галија, Далмација, Грчка, Мала Азија итд.), могли су се и званично оженити и остати да живе у Сингидунуму, што су многи и чинили. Тако се град постепено ширио од Калемегдана према данашњем Тргу републике, па и даље, ка данашњем Булевару краља Александра и Ташмајдану. На овом подручју нађени су трагови

4

во

д

2

за

1

За

3

6

5 7

Римске провинције на Балкану 1. Норикум 5. Горња Мезија 2. Панонија 6. Доња Мезија 3. Илирик или Далмација 7. Тракија 4. Дакија 70 LXX

ЛЕКЦИЈА X

За

во

д

за

уџ бе н

ик е

римских грађевина: остаци храмова, терми и других зграда, надгробни споменици и вотивни стубови (заветни стубови посвећени божанствима). Сингидунум је у 2. веку имао статус муниципија (municipium), а у 3. веку добио је статус колоније (colonia). Био је један од важнијих градова у римској провинцији Горњој Мезији (Moesia Superior), која се углавном простирала територијом данашње Србије (без Војводине, која је западним делом припадала римској провинцији Панонији, а источним Дакији). Налазио се на важном речном пловном путу ка истоку, према Црном мору, којим су саобраћале две римске флоте, панонска (classis Pannonica) и мезијска (classis Moesica). Био је и раскрсница путева; у Сингидунуму се одвајао пут који је водио према југу, ка Скупију (Scupi), данашњем Скопљу, па даље у Грчку. И на месту данашњег Земуна налазио се антички град, по имену Taurūnum, а узводно уз Саву Сирмијум (Sirmium), данашња Сремска Митровица. У 3. веку основан је Naissus (данашњи Ниш), родно место римског цара Константина (владао почетком 4. века). Слабљењем Римског царства пред крај антике, његове границе постале су несигурне. Тако су у Сингидунум повремено упадали разни освајачи: Хуни, Сармати, Готи, Авари. У 6. веку византијски цар Јустинијан успео је да успостави чвршћу власт и да обнови зидине око тврђаве, оштећене од многих упада. Током његове власти на границама Римског царства појавиће се и Словени. Остаци палате цара Галерија у Гамзиграду крај Зајечара, саграђене почетком IV века. Галерије (владао 293–311) био је савладар цару Диоклецијану (284–305), који је увео ситем тетрархије – владавине четворице, поделивши римско царство на источно и западно. И он је на обали Јадранског мора, крај античког града Салоне, саградио велелепну палату, и сада добро очувану. Унутар и око ње се током средњег века развио град Сплит.

71 LXXI