Историја за 8. разред основне школе - 18310

ЂОРЂЕ ЂУРИЋ • МОМЧИЛО ПАВЛОВИЋ

И

СТОРИЈA

К.Б. 18310

www.zavod.co.rs

0 0 2 6 2 052612 029041 88 6600262

за осми разре основне школе

Др Драгомир Бонџић Др Коста Николић

И

СТОРИЈA

уџбеник са одабраним историјским изворима за 8. разред основне школе

Завод за уџбенике • Београд

Рецензенти др Бојан Димитријевић, научни саветник, Институт за савремену историју, у Београду Љиљана Дукић Рајковић, професор историје у Основној школи „Бранислав Нушић” у Београду Ивана Николић Радуловић, професор историје у Основној школи „Вук Караџић” у Кладову Уредник мр Небојша Јовановић Одговорни уредник Слободанка Ружичић Главни уредник др Милорад Марјановић За издавача др Милорад Марјановић, в. д. директора

© ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ, Београд, 2020. Ово дело не сме се умножавати, фотокопирати и на било који други начин репродуковати, ни у целини ни у деловима, без писменог одобрења издавача.

САДРЖАЈ

ПРЕДГОВОР 4

I. ОСНОВИ ПРОУЧАВАЊА ПРОШЛОСТИ

5

1. Основне одлике периода од краја Првог светског рата до почетка 21. века и историјски извори

6

2. 1941: устанак и грађански рат 3. Рат у Југославији 1942.

4. Рат у Југославији 1943.

5. Живот у позадини и на фронту 6. Крај рата у Југославији Одабрани историјски извори

IV. СВЕТ, ЕВРОПА И СРПСКИ НАРОД У ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ ДРЖАВИ У ПЕРИОДУ ХЛАДНОГ РАТА

II. ЕВРОПА, СВЕТ И СРПСКИ НАРОД У ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ ДРЖАВИ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТСКА РАТА

12 IV–1. СВЕТ И ЕВРОПА У ПЕРИОДУ

II–1. ЕВРОПА И СВЕТ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТСКА РАТА

12

ХЛАДНОГ РАТА

ХРОНОЛОГИЈА 14 1. Револуције у Русији и Европи 15 2. Свет и Европа после Првог светског рата 19 3. Свет и Европа између демократије и тоталитаризма 23 4. Свет на путу ка новом рату 28 5. Култура, наука и уметност – идеје и покрети 31 Одабрани историјски извори 35

II–2. СРПСКИ НАРОД У ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ ДРЖАВИ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТСКА РАТА

38

ХРОНОЛОГИЈА 40 1. Стварање југословенске државе 41 2. Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца 1918–1929.

48 3. Краљевина Југославија 1929–1935.

54 4. Краљевина Југославија уочи Другог светског рата 1935–1941.

59 5. Друштво, привреда и култура Краљевине СХС/Југославије 63 Одабрани историјски извори 70

III. ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ

76

III–1. ТОТАЛНИ РАТ 1939–1945.

76

ХРОНОЛОГИЈА 78 1. Од европског ка светском рату 79 2. Преломне године (1942–1943) 84 3. Крај Другог светског рата 87 4. Карактер Другог светског рата 92 Одабрани историјски извори 95

III–2. JУГОСЛАВИЈА И СРПСКИ НАРОД У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ

98

ХРОНОЛОГИЈА 100 1. Војни пораз Југославије 101

107 114 117 121 126 131

142 142

ХРОНОЛОГИЈА 144 1. Свет и Европа после Другог светског рата 145 2. Односи, сукоби и кризе у хладном рату 150 3. Друштво, наука и култура у хладном рату 156 Одабрани историјски извори 162

IV–2. СРПСКИ НАРОД У ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ ДРЖАВИ У ПЕРИОДУ ХЛАДНОГ РАТА

166

ХРОНОЛОГИЈА 168 1. Стварање социјалистичке Југославије 169 2. Спољна политика социјалистичке Југославије 174 3. Успон и криза социјалистичке Југославије 178 4. Друштво и култура социјалистичке Југославије 184 Одабрани историјски извори 189

V. СВЕТ, ЕВРОПА, СРПСКА ДРЖАВА И НАРОД У САВРЕМЕНИМ ПРОЦЕСИМА

194

V–1. СВЕТ И ЕВРОПА ПОСЛЕ ХЛАДНОГ РАТА

194

ХРОНОЛОГИЈА 196 1. Пaд Берлинског зида и слом комунизма 197 2. Савремени свет 203

V–2. СРБИЈА И СРПСКИ НАРОД НА КРАЈУ 20. И ПОЧЕТКОМ 21. ВЕКА

207

ХРОНОЛОГИЈА 208 1. Распад Југославије 209 2. Србија на крају 20. века 217 3. Србија почетком 21. века 223 Одабрани историјски извори 228

КОНСУЛТОВАНА ЛИТЕРАТУРА

235

ПРЕДГОВОР Циљ наставе историје у 8. разреду основне школе јесте стицање хуманистичког образовања и развијање историјске свести ученика. Настава историје треба да допринесе разумевању историјског простора и времена, историјских догађаја, појава и процеса, као и развијању националног и европског идентитета и духа толеранције код ученика. Ученици треба да стекну основна знања о најважнијим одликама историје српског народа од краја Првог светског рата до почетка 21. века, као и основна знања о историји европских и ваневропских држава у том периоду. Такође, ученици треба да разумеју најзначајније политичке идеје и стекну основна знања о знаменитим личностима, да схвате да национална историја представља саставни део опште историје, да развијају истраживачки дух и критички однос према прошлости, као и да разумеју узроке и последице најважнијих историјских појава датог периода. Савлађујући наставни програм историје, ученици осмог разреда добијају и подстицаје за свој интелектуални развој. Историја је наставни предмет изузетно погодан за подстицање развоја критичког мишљења, за разликовање чињеница од претпоставки, података од њихове интерпретације и битног од небитног. Историја као наративни предмет, у коме су усмено излагање, опис, разговор, објашњења, тумачења, аргументовање наставника и ученика главна активност, пружа велике могућности за подстицање ученичке радозналости, која је у основи сваког сазнања. Да би схватили догађаје који су се догодили у прошлости, ученици морају да их оживе у свом уму, у чему велику помоћ пружа употреба различитих историјских текстова, карата и других извора историјских података. У писању овог уџбеника аутори су имали у виду интегративну функцију историје, која у образовном систему помаже ученицима да постигну целовито схватање о повезаности и условљености биолошких, географских, економских и културних услова живота човека кроз простор и време. Уџбеник Историјa за 8. разред основне школе састоји се од пет основних тематских целина, у којима је изложена национална и општа историја. Уџбеник има укупно 33 лекције, од чега се 18 лекција односи на историју српског народа, а 14 лекција на општу историју. Прва лекција има методолошки карактер. Материја у овом уџбенику изложена је према актуелном наставном плану и програму. Свака тематска целина започиње хронологијом и кратким уводом, који се односи на најважнија историјска збивања описана у том делу. На крају сваке лекције дат је и одговарајући резиме. Хронологија обухвата шири временски оквир од лекција на које се односи, а њену употребу регулисаће наставници. Уџбеник је опремљен одабраним историјским изворима, биографским нотицама за све значајније личности које су предмет изложене материје, као и објашњењем мање познатих појмова. Аутори

TEMA

I

OСНОВИ ПРОУЧАВАЊА ПРОШЛОСТИ

I

ОСНОВИ ПРОУЧАВАЊА ПРОШЛОСТИ

1. ОСНОВНЕ ОДЛИКЕ ПЕРИОДА ОД КРАЈА ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА ДО ПОЧЕТКА 21. ВЕКА И ИСТОРИЈСКИ ИЗВОРИ Кључне речи: савремена епоха, историјски извори, развој науке и технологије, дигитализација, модерна историјска наука

Подсетимо се: Шта су историјски извори?

ПРОСТОР И ВРЕМЕ. – У периоду од завршетка Првог светског рата па до почетка 21. века дошло је до великих промена у начину живота људи, у политици, идеологији, економији, друштву, култури, науци, технологији и медицини. Технолошки и научни напредак у том периоду био је већи него у свим претходним вековима од настанка цивилизације. Дошло је и до другог глобалног рата између светских сила, који се водио на више континената. Изрази као што су идеологија, светски рат, геноцид и нуклеарни рат ушли су у општу употребу. Научна открића суштински су променила фундаменталне моделе науке и навела научнике да схвате да је универзум комплекснији него што се претходно веровало. На почетку епохе људи су за превоз и пренос робе употребљавали коње, једноставне аутомобиле и теретне бродове, а на њеном крају користили су возове, путничке бродове, авионе и вршили свемирска истраживања. Коње, који су били основно средство личног превоза у западном друштву током хиљада година, у року од неколико деценија заменили су аутомобили и аутобуси. Овај развој омогућила је експлоатација фосилних горива, која су донела енергију у једноставно преносивом облику, али и довела до забринутости због загађења и дугорочног утицаја на животну средину. Човечанство је започело истраживање свемира и људи су начинили прве кораке на Месецу. Масовни медији, телекомуникације и информационе технологије (посебно рачунари, јавно образовање и интернет) учинили су знање у свету значајно доступнијим. Напредак у медицинској технологији побољшао је здравље људи: очекивани животни век на глобалном нивоу је порастао са 35 на 65 година. Међутим, брз развој технологије омогућио је и да ратовање донесе нивое уништења који нису никада раније забележени. Само у Другом светском рату је погинуло преко шездесет милиона људи, а нуклеарно оружје човечанству је донело могућност да само себе уништи за кратко време. Први и Други светски рат довели су до уништења империјалних сила. Царства и њихови ратови за ширење и колонизацију по први пут у људској историји престали су да буду фактор у глобалним дешавањима. Последњи отворени сукоб великих сила

 Земља снимљена из свемира

6

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

завршен је 1945. године. Свет је постао културно уједначен више него икада раније – због развоја саобраћаја и комуникационих технологија, популарне музике и других утицаја западне културе, међународних корпорација и тенденција економске глобализације крајем 20. века. ИЗВОРИ ЗА МОДЕРНУ ЕПОХУ. – Убрзани научни и технолошки развој током 20. и почетком 21. века пресудно је утицао и на спољни изглед и садржину историјских извора, сачуваних трагова на основу којих се изучава прошлост. Свој значај сачували су писани извори, чија бројност и разноврсност се стално увећавала током савременог доба. Развојем државне управе, различитих служби, политичког, економског и културног живота, као и међународних односа, број различитих докумената (уговора, записника, потврда, решења, извештаја, реферата, елабората, анализа) постао је огроман. Већ средином 20. века преовладали су документи писани на писаћој машини и постепено су нестали званични документи писани руком. Крајем 20. и почетком 21. века, ширењем употребе рачунара и штампача, и писаће машине су избачене из употребе.

 Депои у Архиву Југославије

Архиви су установе у којима се чува, сређује, објављује и даје на коришћење архивска грађа. Архиви после одређеног времена преузимају документе настале радом државних органа, политичких партија, привредних, друштвених и културних организација и других установа или истакнутих личности. Од тих докумената формирају фондове или збирке, смештају их у депое, сређују и дају на коришћење заинтересованим лицима, пре свега историчарима. Архивска грађа представља културно-историјско добро, значајно за државу, друштво, нацију и појединца. За српску историју у савременом добу најважнији архиви су Архив Србије и Архив Југославије. Архив Србије је основан 1898. године. Архив Југославије је основан 1950. године и чува архивску грађу савезних органа југословенске државе, током њеног постојања под различитим називима, од 1918. до 2006. године. Постоје и градски и локални архиви, у којима се чува архивска грађа локалних органа власти, организација и појединаца, значајна за локалну историју, али и за националну историју у целини.

 Архив Југославије

 Архивски документ 7

I

ОСНОВИ ПРОУЧАВАЊА ПРОШЛОСТИ

Ширење писмености и убрзан развој комуникација током 20. века утицали су на то да писма постану све присутнији и занимљивији историјски извор. Осим истакнутих историјских личности, државника, књижевника и научника, писмену преписку су одржавали и „обични људи” из свих друштвених слојева. Осим о важним државним пословима и политичким питањима, у писмима се писало о приватним и личним темама, свакодневном животу, осећањима, схватањима, доживљајима из рата или мирнодопског служења војног рока, с путовања итд. Преписка је вршена међу члановима породице и пријатељима, али и између непознатих људи из различитих крајева света. Ширење писмености и побољшавање животног стандарда довели су и до повећања броја, тиража и квалитета новина и часописа. Захваљујући развоју комуникација, чији је резултат био бржи проток информација, новине су редовно доносиле најновије вести из целог света, са удаљених ратишта, међународних састанака или спортских такмичења. Поред вести, у новинама су се могли прочитати подаци и приче о људима, догађајима и најудаљенијим крајевима света. Тако је ширена популарна култура. У Србији су се, поред листа „Политика” (1904), у међуратном периоду појавили листови „Време” и „Правда”, а после Другог светског рата почео је да излази велики број новина, часописа, ревија, локалних листова, часописа посвећених деци, женама, радницима, популарној музици, спорту. Тако је штампа постајала све важнији и кориснији, мада често непоуздан историјски извор.

 Насловна страна београдског листа „Време” 1935. године 8

 Насловна страна магазина „Џубокс” 1966. године

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Мемоаре о Другом светском рату написали су британски премијер Винстон Черчил (за које је добио Нобелову награду за књижевност 1953), француски председник Шарл де Гол, совјетски војсковођа Георгиј Жуков, немачки војсковођа Ерих фон Манштајн, британски политичар Фицрој Маклин и многи други. О српској и југословенској историји у 20. веку своја сећања су забележили политичари Милан Стојадиновић, Светозар Прибићевић, Влатко Мачек, Драгољуб Јовановић, Родољуб Чолаковић, Владимир Велебит, Светозар Вукмановић Темпо, Милован Ђилас; лекар и официр Гојко Николиш, официр Павле Јакшић, дипломата Вељко Мићуновић, уметници Иван Мештровић, Миодраг Б. Протић, Драгослав Михаиловић Михиз, научник Милутин Миланковић и многи други. Од дневника поменимо дневник Ане Франк, ратни дневник Владимира Дедијера, дневничке белешке политичара Милана Грола, Александра Ранковића, Борисава Јовића, лекара Андрије Штампара, дипломате Косте Ст. Павловића и других.

Током 20. века почео је да се појављује све већи број мемоара, дневника и различитих писаних сведочанстава о прошлим историјским догађајима. Писали су их истакнути политичари, војсковође, уметници, али и мање познати учесници разних историјских збивања који су сматрали да треба да оставе писани траг о самим догађајима, али и о личним ставовима и осећањима. Дневници су поузданији јер настају у време догађаја, али лични ставови аутора их често чине непоузданим. За разлику од њих, мемоари се пишу много година после догађаја које описују и дају њихову целовитију слику. Мемоаре, међутим, поред личних ставова, обликује и често избледело сећање аутора. Материјални извори (предмети или грађевине из прошлости) за историју савременог доба такође су бројни и разноврсни. Осим предмета који су постојали и у ранијим периодима, у 20. веку су се појавили све разноврснији и дуготрајнији предмети, од нових материјала (пластике, гуме, вештачких тканина). Поред тога, с развојем технике појавили су се бројни и разноврсни електрични апарати, који сликовито сведоче о начину живота и брзом напретку човечанства у 20. и 21. веку (телевизори, радио-апарати, фото-апарати, телефони, компјутери, мобилни телефони). Фотографија је у модерном добу такође постајала све квалитетнија и приступачнија. Преовладале су фотографије у боји, а развој и ширење технике фотографисања довели су до тога да скоро сваки историјски догађај, објекат и историјска личност буду фотографисани и овековечени. Поред тога што је постала општеприсутна у јавној сфери, фотографија је продрла и у породични и лични живот човека, тако да од краја 20. века остају забележени не само јавни догађаји и познате личности (сусрети државника, политички састанци и митинзи, спортска такмичења, друштвени догађаји) већ и слике из породичног живота и свакодневице „обичних људи” из градова и села. Исто се догодило и са аудио-визуелним снимцима. Видео-камере су с временом постајале све приступачније, па су, осим филмских снимака важних догађаја, документарних филмова, телевизијских емисија о догађајима и људима, интервјуа с познатим личностима, историјски извор постали и безбројни приватни снимци из свакодневног живота, породичних и приватних догађаја. Захваљујући томе, бројна лична усмена сведочанства учесника и савременика догађаја брже су се прикупљала и, потом, обрађивала. Дошло је до развоја такозване оралне историје. Радио и телевизија су продрли у скоро свако домаћинство и допринели развоју информисаности, ши-

издање мемоара  Српско Винстона Черчила

 Фиксни и мобилни телефони 9

I

ОСНОВИ ПРОУЧАВАЊА ПРОШЛОСТИ

рењу популарне културе, али и ширењу политичке и економске пропаганде и утицаја. Међутим, развој компјутеризације и дигитализације и појава интернета (www, world wide web) крајем 20. и почетком 21. века довео је до појаве нових и промена у посматрању раније познатих историјских извора. Појавили су се дигитални извори. Документи званичних државних органа и других организација настају и чувају се у дигиталном облику (и када се одштампају на папиру, остају у дигиталној форми). Истовремено, архивска грађа из прошлих времена све се више дигитализује, то јест, скенира и чува у дигиталном облику. Исто се дешава и с фотографијама и видео-снимцима, који настају и чувају се у дигиталној форми. Све ове врсте историјских извора постају приступачне брзо, лако и свуда широм планете постављањем на интернет. Формирају се посебни интернет сајтови посвећени појединим појавама, догађајима, личностима из прошлости или прошлости у целини. Још од друге половине 20. века историја је постала веома заступљена и на телевизији, па су се с временом појавили и специјализовани ТВ канали за историју, са садржајима различитог квалитета и поузданости. Лична и јавна преписка путем писама је скоро у потпуности нестала и уступила место преписци мејловима и телефонским порукама. Све ово је наметнуло бројне проблеме установама које стварају и чувају документацију, као и историчарима и историји као науци. Бројност и приступачност дигиталних извора олакшала је њихово проналажење и рад с њима. На интернету је доступно мноштво информација о прошлости, могућност претраживања олакшава долазак до њих, али не решава проблем поузданости и квалитета њиховог садржаја. Истовремено, историчари су у прилици да своја сазнања више не представљају само у књигама, већ и путем различитих презентација у телевизијским програмима и на интернету. Појавили су се бројни интернет сајтови који се баве представљањем прошлости, међу којима су само мали део сајтови научних установа. Појавиле су се нове историјске дисциплине: јавна историја (или примењена историја), која проучава присутност и разне облике бављења историјом у свакодневном животу, ван учионица и научних установа (пре свега у медијима, на телевизији и интернету), и дигитална историја, која истражује могућности истраживања, рада и презентације историјских знања у доба дигитализације. ПРОШЛОСТ И САДАШЊОСТ. – Историјско памћење конструишу друштвене групе и оне одлучују шта је „достојно помена” и како ће нешто бити запамћено, а појединци треба да се идентификују са јавним догађајима према значају који они имају за њихову групу. У модерним друштвима утицај државе има пресудни утицај кад је реч о званичном памћењу. Изабрани догађаји производе се у „знамените”, да би се накнадно организованом идеолошком акцијом увели у заједничко сећање. Сам историјски догађај не мора пресудно да утиче на заједничко меморисање, које се често не конституише као историјска чињеница, већ као накнадна интерпретација. Зато историјски догађаји и личности у јавном сећању немају заувек дату вредност, већ се увек тумаче изнова, у светлости актуелних схватања и потреба.

10

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

 Сајт научног часописа Модерна историјска наука настоји да о прошлости суди објективно, колико је то могуће, у складу с научном методологијом. Она непрекидно настоји да одговори на питање зашто се нешто догодило, али она није фаталистичка да би унапред тврдила да је оно што се догодило било и неизбежно. Увек је постојало више могућности пред реализацијом неког историјског чина или пред расплетом неке друштвене или државне кризе. ПИТАЊА И ЗАДАЦИ 1. Које су основне карактеристике периода од краја Првог светског рата до данашњих дана?

2. Који су већ познати, а који нови историјски извори за савремено доба?

3. Који су најважнији архиви за истраживање српске историје у савременом добу?

4. Објасни појмове дигитална и јавна историја.

ОСНВЕС Заводздуџ бџеа џенивака Бдогџб џб роаРа цовџт чвдкчрџт оака бџ ба уасИги бауа. мџ Рд Бдогџб еојџт Богводбуџт, уанпуџт г кдиуџфџсрџт оајвџРа рџРг Рд н БџкБнуџчкг гјздугџ гјтфдб чвдка г Огвџк пџвдпаучква. цоџздуд чн егфд еоОд удтџ н егфџ рџз оаугРдз гчкџогРчрџз Бдогџбн. мд Боџздуд чн, Бџодб Бџоачка рвафгкдка Огвџка пџвдра, бџвдфд г бџ вдфгрги џБачуџчкг џб унрфдаоуџт оајаоаИа г јаташдИа Огвџкуд чодбгуд. л џвџз Бдогџбн чн чд БџРавгфг уџвг гчкџогРчрг гјвџог, бџр чн чд гјтфдб г јуапаР вдН Бџјуакги гјвџоа гјздугфг. цоџћдч рџзБРн кдогјаћгРд г бгтгкафгјаћгРд бџвдџ Рд бџ БџРавд бгтгкафуги гјвџоа, Игиџвд БогчкнБапуџчкг сгоџз чвдка Бнкдз гукдоудка г БџРавд уџвги бгчћгБфгуа, раџ скџ чн Равуа (БогздИдуа) гчкџогРа г бгтгкафуа гч кџогРа.

11

TEMA

II

ЕВРОПА, СВЕТ И СРПСКИ НАРОД У ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ ДРЖАВИ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТСКА РАТА

II–1

ЕВРОПА И СВЕТ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТСКА РАТА

Први светски рат је завршен 11. новембра 1918. године победом сила Антанте. Последице рата су имале огроман утицај на послератни политички, економски, друштвени и културни живот у Европи и свету. Јануара 1919. у Паризу је отворена Конференција мира, на којој је створена нова карта Европе и света. Силе победнице су диктирале услове уговора који су потписани с пораженим земљама. Основано је и Друштво народа ради очувања колективне безбедности у свету. Успостављен је нови међународни поредак, Версајски поредак, који су током наредне две деценије силе победнице (пре свега Француска и Велика Британија) настојале да одрже, а побеђене и незадовољне земље (пре свега Немачка и Италија) тежиле да промене. Последице рата, незадовољство условима мировних уговора и велика економска криза довели су до политичке нестабилности и успона тоталитарних идеологија, пре свега фашизма у Италији и нацизма у Немачкој. Из револуције и грађан­ског рата у Русији је настао СССР – прва комунистичка земља на свету заснована на тоталној власти и насиљу једне партије и комунистичкој идеологији. Агресивна спољна политика Јапана, Италије и Немачке током тридесетих година 20. века довела је до нарушавања Версајског поретка и увела Европу и свет у нови светски рат.

HRONOLOGIJA • Фебруар–март 1917. – Фебруарска револуција у Русији • Новембар 1917. – Октобарска револуција у Русији • 3. март 1918. – Русија потписује мир с Немачком у Брест Литовску • 11. новембар 1918. – капитулација Немачке, крај Првог светског рата • 18. јануар 1919. – почела Конференција мира у Паризу • Март 1919. – основан фашистички покрет у Италији • Април 1919. – француске и британске трупе повукле се из Русије • 28. јун 1919. – завршена Мировна конференција у Паризу; у Версају потписан мировни уговор с Немачком • 1919. – у Паризу основано Друштво народа; у Москви основана Коминтерна • 1920. – потписан Рапалски споразум између Југославије и Италије • 1922. – завршен грађански рат у Русији победом бољшевика; Совјетска Русија названа Савез Совјетских Социјалистичких Република (СССР) • 28. октобар 1922. – италијански фашисти ушли у Рим; Бенито Мусолини формирао фашистичку владу • 1929. – почела велика економска криза • Септембар 1931. – Јапан напао Манџурију • 30. јануар 1933. – Адолф Хитлер постао немачки канцелар • Октобар 1933. – Немачка напустила Друштво народа • Октобар 1935. – Италија напала Етиопију (Абисинију) • Фебруар 1936. – победа Народног фронта у Шпанији и почетак грађанског рата • 13. март 1938. – Немачка анектирала Аустрију (Аншлус) • 29. септембар 1938. – Француска и Велика Британија потписале Минхенски споразум са Немачком • 15. март 1939. – Немачка окупирала Чехословачку • Април 1939. – крај грађанског рата у Шпанији, победа трупа Франциска Франка • 23. август 1939. – потписан совјетско немачки пакт

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

1. РЕВОЛУЦИЈЕ У РУСИЈИ И ЕВРОПИ Кључне речи: Фебруарска револуција, Октобарска револуција, бољшевици, диктатура пролетаријата, грађански рат, Црвена армија, белогардејци

Подсетимо се: Које су основне карактеристике политичког, економског и друштвеног живота у Русији крајем 19. и почетком 20. века? УЗРОЦИ РЕВОЛУЦИЈЕ У РУСИЈИ. – У Русији је и пре Првог светског рата владало незадовољство политичким стањем, спорим развојем привреде и великим друштвеним разликама. Незадовољство народа и војске расло је током Првог светског рата због несташица, глади, исцрпљености, великих људских губитака и пораза на фронту. Власт није била способна да води неразвијену земљу у модерном рату, нити да решава велике друштвене и економске проблеме. У војсци, градовима и фабрикама избијали су немири, штрајкови и побуне, који су претили да се претворе у револуцију. ФЕБРУАРСКА РЕВОЛУЦИЈА. – У датим околностима сиротиња, радници и војници су фебруара 1917. (односно марта по новом календару) у Петрограду подигли побуну против рата и царске власти и убрзо освојили престоницу. Војска је отказала послушност цару и прешла на страну побуњеника. Револуционари су заузели важније установе и похапсили царске министре. Цар Николај II Романов се повукао с престола и Русија је постала република. То је био крај руског царства и династије Романов. Власт је преузела Привремена влада, састављена од грађанских демократских партија, а најутицајнија личност био је умерени социјалиста Александар Керенски. Влада је покушавала да настави рат и да реши Николај II Романов (1868–1918) био је последњи руски цар. Током фебруарске револуције је абдицирао. Ухапшен је 21. марта и био је заточен у Царском Селу и Тобољску. После Октобарске револуције пребачен је у Јекатеринбург, где је у ноћи између 16. и 17. јула 1918. године стрељан с целом породицом (супругом Александром, престолонаследником Алексејем и четири кћерке).

 Породица Романов 15

II

ЕВРОПА, СВЕТ И СРПСКИ НАРОД У ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ ДРЖАВИ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТСКА РАТА

тешке економске и политичке проблеме, али без успеха. Стање на фронту и у позадини било је све теже, снабдевање је било лоше, војска је трпела поразе и незадовољство народа је расло. Избијале су побуне градске сиротиње, сељака и војника. Међу војницима, сељацима и радницима све више је растао утицај бољшевика, који су обећавали прекид рата, поделу земље сељацима, одузимање фабрика од власника и потпуни прелазак власти на совјете, који су стварани широм земље, а главни је био у Петрограду.

 Александар Керенски (1881–1970)

Абдикација је одрицање од престола, подношење оставке на неки положај. Бољшевици су били већина у руском револуционарном покрету после расцепа 1903. године. Залагали су се за формирање чврсте, дисциплиноване партије професионалних револуционара, која ће извести револуцију, насилно доћи на власт и увести неограничену власт радничке класе – диктатуру пролетаријата. То је, по њиховом мишљењу, био једини пут за рушење капитализма и стварање бескласног друштва – комунизма. Совјети су представнички органи власти у Русији за које је народ директно бирао своје представнике.

ОКТОБАРСКА РЕВОЛУЦИЈА. – Вођа бољшевика Владимир Иљич Лењин се још од априла 1917. године припремао за извођење револуције. Лењин је 7. новембра 1917. (25. октобра по старом календару) у Петрограду подигао оружани устанак радника и војника под вођством бољшевика и извео Октобарску револуцију. Бољшевици су без отпора похапсили чланове Привремене владе, заузели Зимски дворац (царску палату у којој је било седиште Владе) у Петрограду, путеве, мостове, железничку станицу, пошту, телеграф. Придружили су им се војници и морнари с крстарице Аурора, који су отказали послушност Привременој влади. Бољшевици су саставили нову привремену владу „радника и сељака”, Савет народних комесара, на чијем челу се налазио Лењин. Земља је одузета богатим поседницима, али није подељена сељацима, већ је стављена у колективну својину. Сазвана је Уставотворна скупштина, у којој су бољшевици остали у мањини. Лењин је почетком 1918. године распустио Скупштину и завео диктатуру пролетаријата, неограничену власт радничке класе. Марта 1918. године бољшевичка влада је у Брест Литовску потписала мир с Немачком. Пристала је на веома неповољне услове и предала Немачкој око 25% предратне територије Русије (Финску, Естонију, Летонију, Литванију, Пољску).

 Владимир Иљич Лењин (1870–1924) 16

Владимир Иљич Уљанов – Лењин рођен је 1870. године у Симбирску. Руском социјалдемократском покрету приступио је средином 90-их година 19. века. Утицао је на расцеп у Руској социјалдемократској радничкој партији 1903. на бољшевике и мењшевике, залажући се за стварање партије професионалних револуционара. Био је често хапшен, па је отишао у Швајцарску, где је живео до 1917. године. Априла 1917. вратио се у Русију, у немачком блиндираном возу, снабдевен огромним количинама новца и злата за извођење револуције. Његов повратак је организовала Немачка, којој је одговарало заоштравање стања у Русији и слабљење руске војске. Лењин је предводио бољшевике у Октобарској револуцији и грађанском рату и показао велике организаторске способности. Преживео је атентат, али се убрзо разболео и умро 1924. године. Наследио га је Јосиф Висарионович Стаљин.

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Комесари су владини функционери, министри.

 Лењин говори на московском тргу

 Аурора

ГРАЂАНСКИ РАТ. – Док су бољшевици освајали власт, њихови противници, пре свега царски официри, организовали су трупе у унутрашњости (Бела гарда) и спремали се да угуше револуцију. У лето 1918. године у Русији је избио грађански рат између бољшевичке Црвене армије („црвени”) и белогардејаца („бели”). Убрзо су се умешале и западне силе, које су пружале новчану и војну помоћ белогардејцима, страхујући од преливања револуције на сопствене земље. И Јапан је послао своје јединице као подршку „белима”, док се Сједињене Америчке Државе нису придружиле интервенцији. Црвену армију су у почетку чинили слабо наоружани радници, војници, сиротиња и морнари балтичке флоте. Када је команду преузео Лав Троцки, један од најистакнутијих бољшевичких вођа, убрзано је стварао војску револуције, са стручном командом, гвозденом дисциплином и високим моралом. Увео је обавезну општу мобилизацију и у јесен 1918. године Црвена армија је бројала око 800.000 војника, а крајњи циљ је био да се створи џиновска армија од три милиона људи. У пролеће 1919. године започело је повлачење страних трупа, али сукоби су настављени и наредних година. Рат је завршен 1922. године, победом Црвене армије. Проузроковао је огромна разарања, смрт преко три милиона људи и одлазак више од два милиона поражених у емиграцију. По завршетку грађанског рата Совјетска Русија је, децембра 1922. године, добила назив Савез Совјетских Социјалистичких Република (СССР). То је била прва земља у којој је изграђиван социјализам – друштвени поредак који је обележио 20. век. Лењин је још 1919. године основао Комунистичку партију бољшевика и Комунистичку интернационалу (Коминтерну) – међународну револуционарну организацију путем које је требало ширити револуцију и комунизам у свету и контролисати комунистичке партије других земаља.

у ликовном (пропагандном)  Бољшевик приказу

 Коњица Црвене армије у нападу 1919.

РЕВОЛУЦИЈА У НЕМАЧКОЈ 1918–1919. – Октобарска револуција је утицала на избијање револуција у средњој Европи после Првог светског рата. У пораженој Немачкој прво су се у новембру 1918. године побунили морнари у Килу када су добили наредбу да крену у последњу битку с британском флотом. Револуција се ширила и оснивани су савети по целој земљи. Крајем године је основана Комунистичка партија Немачке, која се залагала за револуцију и непосредну власт радника. Комунисти су јануара 1919. године организовали демонстрације у Берлину, које је

17

II

ЕВРОПА, СВЕТ И СРПСКИ НАРОД У ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ ДРЖАВИ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТСКА РАТА

војска угушила и притом убила вође комуниста Розу Луксембург и Карла Либкнехта. Превласт су добиле умереније партије које су се залагале за постепене демократске реформе. На заседању Уставотворне скупштине у фебруару 1919. године у Вајмару је проглашена Вајмарска република. У мају 1919. војска је срушила и републику савета коју су комунисти формирали у Минхену. РЕВОЛУЦИЈА У МАЂАРСКОЈ 1919. – После распада Аустроугарске избила је револуција у Мађарској, у марту 1919. године. Револуцију је подигла Мађарска комунистичка партија, под вођством Беле Куна и под утицајем Октобарске револуције. Створена је Мађарска совјетска република, оснивани су совјети и од приватника су одузети земља и предузећа. Због грађанског рата бољшевици нису могли да пруже помоћ коју су тражили мађарски комунисти и крајем јула 1919. године стране трупе су сломиле мађарску Црвену армију и угушиле револуцију.

 Револуција у Берлину 1918.

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ 1. Наведи узроке револуције која је избила у Русији фебруара 1917. године.

2. Ко су били бољшевици?

3. Опиши ток Октобарске револуције.

4. Како је завршен грађански рат у Русији?

5. Опиши укратко живот и дело Владимира Иљича Лењина.

6. У којим су још европским земљама, осим у Русији, избиле револуције после Првог светског рата?

 Роза Луксембург (1871–1919) ОСНВЕС З аводзд зу џбен иуџкБегероРгк гезоцу д иктеБк в чубтвктв 1917. дџбдск тугесвИдзк цезем зу отвјуик меиктпдзк д фтенскјуик туфвбсдцк. Отдгтумуик гскБк идзу вофугкск Бк тујд фесдРдшцу д уцеиемоцу фтебсуму. ле ов доцетдоРдсд берјугдИд, цезд ов, фтуБгеНуид ћуВдием, ецРебтк 1917. дџгусд КцРебктоцв тугесвИдзв д фтувџусд гскоР. ЗосуБде зу нткНкиоцд ткР дџмуНв Утгуиу ктмдзу д бусенктБузкИк, цезд зу Рткзке Бе 1922. д џкгтјде оу фебуБем Утгуиу ктмдзу. З ткРв зу оРткБксе фтуце Ртд мдсдеик рвБд, к гдју еБ Бгк мдсдеик феткГуидп зу еРдјсе в умднткИдзв. З БуИумбтв 1922. еоиегки зу Акгуџ АегзуРоцдп АеИдзксдоРдшцдп ауфвбсдцк, фтгк цемвидоРдшцк џумрк в огуРв. КцРебктоцк тугесвИдзк зу феБоРкцск д дџбдзкВу иувофусдп тугесвИдзк в Думкшцез д ЏкНктоцез 1918–1919. неБдиу.

18

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

2. СВЕТ И ЕВРОПА ПОСЛЕ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА Кључне речи: последице рата, Конференција мира, Вудро Вилсон, Версајски поредак, Друштво народа

Подсетимо се: Који су били узроци Првог светског рата?

ПОСЛЕДИЦЕ РАТА. – Први светски рат је оставио за собом велике демографске, материјалне и политичке последице. Више од двадесет милиона људи је погинуло или умрло од болести, а остао је и велики број инвалида и ратне сирочади. Материјална разарања су била огромна, куће, фабрике, путеви и пруге били су порушени, поља необрађена, стока и алати уништени. У рату су нестала четири царства (Немачка, Русија, Аустроугарска и Турска), а формиране су нове државе: Аустрија, Мађарска, Чехословачка, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, Пољска, Финска, Литванија, Летонија, Естонија и Совјетски Савез. Свет је био оштро подељен на победнике (Француска, Велика Британија, Италија, САД и њихове савезнице) и поражене (Немачка, Аустрија, Мађарска, Турска, Бугарска). КОНФЕРЕНЦИЈА МИРА У ПАРИЗУ. – Европа и свет били су исцрпљени ратом, који је беснео четири године. Зато је тражен начин да се обезбеди стабилан мир који би потрајао у дужем периоду. Победничке земље хтеле су да потврде војничке успехе и да задовоље своје политичке интересе. Основна намера Француске, чији су интереси били одлучујући за темеље послератног поретка, била је да спречи евентуалну нову немачку агресију. Енглеска је, на другој страни, настојала да спречи претерано јачање француске и потпуно уништење немачке моћи. У Русији је био у току грађански рат, те није била позвана на конференцију мира и није могла да утиче на политичке промене. Заједнички циљ великих сила био је спречавање ширења револуције и комунизма из Русије на друге земље. Конференција мира почела је 18. јануара 1919. године, у дворцу Версај крај Париза. Силе победнице – САД, Британија, Француска и Италија – имале су одлучујућу реч. Амерички председник Вудро Вилсон је још 8. јануара 1918. године објавио својих 14 тачака за успостављање мира у послератној Европи. Он је заступао демократска начела, јавност дипломатије и равноправност народа, али су остале земље занемариле његове предлоге. Већина земаља настојала је да приграби што више новца од репарација (ратне одштете), па је амерички Конгрес одлучио да повуче свог представника с Конференције мира.

19

II

ЕВРОПА, СВЕТ И СРПСКИ НАРОД У ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ ДРЖАВИ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТСКА РАТА

 Вудро Вилсон

 Конференција мира у Паризу 1919. године

Вудро Вилсон (1856–1924) био је председник САД у два мандата (1912–1920). У Првом светском рату борио се да очува неутралност своје земље, а истовремено је радио на учвршћивању економских и политичких односа са Антантом. Пошто је Немачка објавила подморнички рат и потопила осам америчких бродова, Вилсон је почетком априла 1917. успео да издејствује да Конгрес објави рат Немачкој. Био је један од главних креатора нових међународних односа. По завршетку рата истицао је да сваки народ има право да сам одређује своју политичку будућност и осуђивао је тајну дипломатију. Његовом иницијативом створено је Друштво народа, као организација за одржање новонасталог поретка. Добитник је Нобелове награде за мир 1919. године.



Ревизионизам представља захтеве за промену одредаба уговора о миру у периоду између Првог и Другог светског рата и за промену Версајског поретка.

20

МИРОВНИ УГОВОРИ. – Упркос бројним неспоразумима, мировни уговори потписани су са сваком од побеђених држава. Првим од њих, Версајским уговором, Немачка је, као главноокривљена за избијање рата, претрпела највећу казну: вратила је Француској области Алзас и Лорену, одрекла се свих колонија, а њена војска убудуће није смела да има више од 100.000 војника. Морала је да плати и велику ратну одштету, а Сарска и Рурска област (индустријски врло развијене) стављене су под француску управу. После Версајског, уследило је потписивање уговора и са осталим побеђеним земљама – Аустријом, Бугарском, Мађарском и Турском. Церемонија потписивања уговора обављана је у различитим париским дворцима, по којима су ти уговори и названи. Поредак настао на темељу одлука Конференције мира и мировних уговора назван је Версајски поредак. Заснивао се на интересима земаља победница у Првом светском рату, пре свега Француске, и оне су се бориле за његово одржање. С друге стране, поражене земље, пре свега Немачка, Мађарска и Бугарска, нису биле задовољне и захтевале су промену (ревизију) новог поретка. Иако је била једна од победничких сила, Италија није била задовољна поделом ратног плена. Незадовољство појединих земаља и бројни нерешени међународни проблеми довели су до политичке нестабилности у деценијама после Првог светског рата.

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

МИРОВНИ УГОВОРИ ПОСЛЕ ВЕЛИКОГ РАТА Држава

Место и време потписивања мировног уговора

Територијални губици

Величина војске Посебне одредбе

Немачка

Версај, 28. јун 1919.

Алзас и Лоренa враћени Француској; делови територије припојени су Пољској, Белгији и Чехословачкој.

До 100.000 војника; забрањени су јој тешка артиљерија, тенкови, подморнице, авиони и већина ратних бродова.

Аустрија

Сен Жермен 10. септембар 1919.

70% територије до 30.000 у Аустроугарској војника

Бугарска

Неј, 27. октобар 1919.

западна Тракија, до 20.000 Добруџа, делови војника уз границу с Југославијом

Мађарска

Тријанон 4. јун 1920.

60% територије до 35.000 у Аустроугарској војника

Турска

Севр, 10. август 1920.

80% предратне територије

Окупација Рајнске и Сарске области на 15 година

Строго забрањено уједињење с Немачком

ДРУШТВО НАРОДА. – Колективну безбедност, мир и нови поредак у Европи и свету требало је да штити Друштво народа (Лига народа), основано на Конференцији мира у Паризу (1919). Друштво је

 Палата народа у Женеви, седиште Друштва народа 21

II

ЕВРОПА, СВЕТ И СРПСКИ НАРОД У ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ ДРЖАВИ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТСКА РАТА

у почетку имало 26 чланица, потом 60, али никада није обухватало све земље. Седиште му је било у Женеви. Основни задатак Друштва било је очување мира, колективне безбедности и независности његових чланица. У случају међусобних спорова, пре него што би дошло до рата, земље су биле обавезне да потраже мирна средства за решавање проблема. Али Друштво није имало инструменте (војну силу) да спроведе своја начела, па је његово дејство имало само морални ефекат.

 Застава лиге народа ПИТАЊА И ЗАДАЦИ 1. Које су нове државе настале по завршетку Првог светског рата?

2. На којим принципима је радила Конференција мира у Паризу?

3. Наведи основне одредбе мировног уговора с Немачком.

4. Који су били извори сукоба европских држава после Првог светског рата?

5. Који су били задаци Друштва народа?

ОСНВЕС Заво двзудџо абу, џено нз џбдионз ибквби Бзгоџо абу, реизе нз взгоџз Раецзиз т двзут. Зе чзсевец кбваИзуџт, иб меијзазипоно цоаб т Зб аокт 1919, ибдубгб нз иевб џбауб фваеРз. Об уз џбауз издубгб дт шзуоао пбадувб: лтадџб, Нтдонб, ћтдуаетсбадџб о Взцбшџб. К дазрчен о одуеш иен фваеРо о иб Убгџбит ибдубгз дт иевз раГбвз: Аоидџб, фдуеионб, Дзуеионб, Доувбионб, ОООН, ЗеЏдџб, ћтдуаонб, Ебжбадџб, њзПедгевбш џб о мабЏзвоиб Оа„б, Хавбуб о Огевзибпб. Оогз Ре„зриопз дт роџуо абгз тдгевз тсевеаб џено дт РеуРодбио д РеабГзиоц кзцЏбцб. Вб узцзЏт уоП тсевеаб ибдубе нз Бзадбндџо Реазрбџ, џено дт догз Ре„зриопз ибдуенбгз рб ераГз, б РеабГзиз кзцЏз Гзгзгз рб Раецзиз. Нбро ештвбчб џегзџуовиз „зк„зриедуо, 1919. едиевбие нз ЛатИуве ибаерб.

22

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

3. СВЕТ И ЕВРОПА ИЗМЕЂУ ДЕМОКРАТИЈЕ И ТОТАЛИТАРИЗМА Кључне речи: политичка криза, либерална демократија, фашизам, нацизам, комунизам, велика економска криза

Подсетимо се: Које су основне карактеристике парламентарне демократије?

Политичке и друштвено-економске прилике у Европи и свету после Првог светског рата биле су обележене последицама рата, одлукама Конференције мира у Паризу, политичким и економским кризама, развојем либералне демократије и успоном тоталитарних система – фашизма, нацизма и комунизма. ЛИБЕРАЛНА ДЕМОКРАТИЈА. – Силе победнице у Првом светском рату, Француска, Велика Британија и САД, и низ других земаља, чувале су либералну демократију, сматрајући је најбољим постојећим друштвеним уређењем. Ово уређење се заснивало на поштовању устава и закона, на вољи и интересима народа и на политичким и економским слободама. Француска је била велика ратна победница, највећа европска континентална сила и главни чувар Версајског поретка и демократије. Тежила је да што више ослаби Немачку, као главног супарника, и у том циљу је користила утицај на низ мањих европских земаља. У унутрашњој политици су владале нестабилност и борба лево и десно оријентисаних партија, честе су биле смене влада, али демократски поредак је остајао неокрњен. Велика Британија је и даље уживала велики углед, али њен светски престиж и колонијална империја су све више слабили. У Европи је превласт преузимала Француска, а на светској сцени САД. У унутрашњој политици борбу су водили конзервативци, либерали и лабуристи. Током међуратног периода жене су стекле пуно бирачко право. САД су из рата изашле као највећа економска сила, умногоме заслужна за победу Антанте. После рата је превладала изолационистичка политика, али утицај у свету је постајао све већи. С временом је ограничавано усељавање и растао страх од ширења бољшевизма. За власт су се надметале конзервативна Републиканска и лево оријентисана Демократска партија. Жене су у целој земљи добиле право гласа, али права црнаца још увек нису поштована.

мировна конференција,  Париска јануар 1919. године

ВЕЛИКА ЕКОНОМСКА КРИЗА. – Страховита разарања и огромне материјалне и људске жртве током рата негативно су утицали и на

23

II

ЕВРОПА, СВЕТ И СРПСКИ НАРОД У ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ ДРЖАВИ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТСКА РАТА

развој привреде у свету и Европи. Последице су биле нарочито видљиве у послератној Немачкој, где је инфлација достигла невероватне размере. Током двадесетих година дошло је до опоравка и развоја привреде, нарочито у САД. Међутим, због преоријентације ратне производње на мирнодопску и увођења савремене технологије, у развијеним земљама се производило више него што је тржиште могло да прихвати. Хиперпродукција је доводила до велике незапослености, пада цена и огромних залиха непродате робе. У лето 1929. године дошло је до слома берзе у Њујорку и избијања велике економске кризе, која се убрзо прелила на цео свет. Трговина у САД је потпуно замрла, банкарски систем је пропао, милиони људи остали су без посла, а глад, алкохолизам и криминал постали су честе појаве. На председничким изборима 1932. године победио је Френклин Рузвелт. Убрзо је почео да спроводи политику новог курса, која се темељила на развоју индустрије, помоћи фармерима, социјалном старању и отварању јавних радова за незапослене. Оживљен је банкарски систем и САД су убрзо изашле из кризе.

 Њујорк после слома берзе 1929.

Делано Рузвелт (1882–1945),  Френклин председник САД у четири мандата (1932–1945)

Инфлација је пуштање у оптицај средстава за плаћање у знатно већем обиму него што је потребно, тј. претерано штампање новчаница. Хиперпродукција је производња робе већа него што је тржишту потребно.

24

ФАШИЗАМ У ИТАЛИЈИ. – Још од уједињења национализам је чинио суштину политичког живота Италије. На незадовољство због резултата рата надовезала се велика криза која је захватила привреду и друштво. Несташице угља, петролеја, електричне енергије и животних намирница достигле су катастрофалне размере. Глад је харала, сиромашни људи били су принуђени да отимају храну, а сељаци да присвајају земљу. Тиме је била олакшана појава ауторитарног покрета, који ће добити име фашизам. Он се брзо раширио међу сиромашним слојевима и незадовољним круговима буржоазије. Фашистички покрет у Италији основан је марта 1919. године. Његов национализам имао је посебан облик јер је најважнија идеолошка категорија била држава, а не нација (као касније код нациста у Немачкој). Вођа покрета био је Бенито Мусолини, бивши социјалиста, који је сматрао да треба применити силу за остварење политичких идеја. Фашисти су брзо створили разгранату мрежу својих организација. У њима су доминирали наоружани људи који су били обучени у црне униформе. Они су застрашивали своје противнике и спроводили насиље широм Италије. Њихов утицај постепено је растао и у војсци. После пада владе (крајем октобра 1922) фашисти су позвали своје присталице да масовно крену на Рим. Оружани сукоб је избегнут, а краљ је понудио Мусолинију да састави владу, што се и догодило 30. октобра 1922. године. Често је писано како је Мусолини власт у Италији освојио после „марша на Рим”, на који је кренуо са својим присталицама после Напуљске скупштине у октобру 1922. године. На Рим, међутим, није марширао нико. Мусолини је у тај град допутовао ноћним брзим возом, а његове присталице такође су допутовале возом како би суделовале у победничком мимоходу 31. октобра 1922. године. Међутим, Мусолини је желео потпуну власт, па је јануара 1925. године укинуо скупштину и увео отворену диктатуру своје партије. Фашистичка власт ослањала се на војску, полицију и одреде „црнокошуљаша”, који су батинали све своје

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Мусолини (1883–1945), оснивач  Бенито фашистичког покрета

Бенита Мусолинија у Рим октобра  Улазак 1922. године

противнике. То се понекад дешавало отворено, на улици, пред очима света, а све чешће је долазило и до тајних убистава важних политичких противника. Италија је постала земља која је све отвореније износила своје планове о обнављању Римског царства, о „старој слави Италије”, о Јадранском мору као „италијанском језеру” и, уопште, о потреби прера­ стања Италије у империју. НАЦИЗАМ У НЕМАЧКОЈ. – Националсоцијалистички покрет настао је у Немачкој исте године када и фашистички у Италији (1919). Његов пут до власти био је дужи и одвијао се на другачији начин. У августу 1919. године у немачком градићу Вајмару донесен је Устав Немачке републике. Раздобље немачке историје од ове године па до доласка Адолфа Хитлера на власт назива се раздобљем Вајмарске републике. Послератна Немачка била је земља незадовољних људи. Узроци тог незадовољства били су у великом паду животног стандарда, као и у одредбама Версајског мировног уговора. Немци нису разумели зашто је одговорност за рат приписивана само њима, а одредбе о ограничавању војних снага сматрали су понижавајућим. Дуг период привредне кризе у Немачкој довео је до опадања производње, пораста незапослености, социјалне несигурности, пораста цена и глади. Такви услови створили су велико незадовољство, које се брзо претварало у протесте против политичког система демократије. Број присталица нацизма непрестано је растао. Они су сматрали да Немачка своју величину мора да изрази поновним стварањем изузетно јаке државе. Националсоцијализам се развио из мале Немачке радничке пар­ тије, када је на њено чело дошао Адолф Хитлер. Он је потом формирао нову странку, која је добила име Немачка националсоцијалистичка рад– ничка партија (немачка скраћеница NSDAP). Хитлер је своју партију од почетка усмерио ка задобијању незадовољних грађана. Основе политичког програма у унутрашњој политици чинили су антикомунизам, национализам, расизам, мржња према другим народима, пре свега Јеврејима, и мит о вођи и расној чистоћи. Веома је било важно и уверење да појединац мора да служи заједници. Нација је била највиша категорија у оквиру које су решавани сви политички и економски проблеми. У спољној поли-

Хитлер са својим присталицама на  Адолф почетку каријере, у познатој минхенској пивници „Хофбројхаус”

25

II

ЕВРОПА, СВЕТ И СРПСКИ НАРОД У ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ ДРЖАВИ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТСКА РАТА

тици Хитлер је тражио рушење мировних уговора, експанзију Немачке и окупљање свих „расно чистих” Немаца у велику Немачку. Касније је детаљније разрадио планове за стварање империје – обновљеног царства, које ће у наредним годинама добити име Трећи рајх. После избора одржаних у новембру 1932. године ниједна странка није могла да формира владу. Као најбројнија група у парламенту (Рајхстагу), нацисти су, користећи сукоб између комуниста и социјалдемократа, и уз подршку војног врха, успели да добију мандат за састав владе. То се десило 30. јануара 1933. године, када је немачки председник Паул фон Хинденбург, ветеран из Првог светског рата, уручио Хитлеру мандат за састављање владе. Тако је Хитлер постао председник немачке владе – канцелар.

 Адолф Хитлер у време успона нацизма Ауторитарност је владање по прин­ ципу војне дисциплине, с неприкосновеним ауторитетом власти и уз беспоговорну послушност поданика. Десничарски покрет је политички покрет који заступа идеје конзервативизма, национализма, а често и шовинизма. Канцелар је председник владе у Немачкој.

СОВЈЕТСКИ КОМУНИЗАМ. – Совјетска држава створена је на резултатима оружаних борби у времену од 1917. до 1922. године. Службени назив државе од јула 1918. био је Руска Совјетска Социјалистичка Република, а крајем 1922. назив је промењен у Савез Совјетских Социјалистичких Република (СССР) или Совјетски Савез. Јануара 1924. године умро је Лењин, а власт је постепено преузео Јосиф Висарионович Џугашвили, који је остао упамћен по партијском надимку Стаљин („челични”). Он је имао неограничену личну власт. Политички програм бољшевика био је стварање друштва без угњетавања и сиромаштва, друштва социјалних једнакости. Укинута је приватна својина у индустрији и пољопривреди, уведена планска привреда, стварани су велики друштвени поседи (колхози) и вршена је убрзана и насилна индустријализација и модернизација земље. Сву моћ у огромној држави имала је Свесавезна комунистичка партија (бољшевика), чије су основне карактеристике биле дисциплина и централизам, што ће се касније пренети на целу државу. Масовна убијања недужних, наводних политичких противника постала су од почетка тридесетих година главна одлика совјетског друштва. Из основне идеје да револуционарна власт мора да буде немилосрдна према противницима и да је Стаљин творац социјализма, „најправеднијег уређења”, рођен је његов култ личности, који је у СССР-у однео више милиона живота. Страдали су чак и стари бољшевички револуционари, угледни комунисти, али и многи припадници иностраних комунистичких партија. Тако је у Совјетском Савезу страдало и преко 850 југословенских комуниста. Та дешавања остала су у историји упамћена као „Стаљинове чистке”.

Лав Троцки (1879−1940) био је један од најистакнутијих револуционара, вођа Октобарске револуције и командант Црвене армије. Дошао је у сукоб са Стаљином, због чега је протеран и касније убијен у емиграцији.

 Лав Троцки

26

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Јосиф Висарионович Џугашвили – Стаљин (1879–1953) био је вођа совјетских комуниста и шеф совјетске државе у периоду од 1924. до 1953. године. Као бивши ученик богословије, ступио је у редове руске социјалдемократије (1898) и почео активно да се бави политиком. Више пута хапсила га је Охрана (тајна царска полиција) и прогонила у Сибир. У првој совјетској влади постао је министар (комесар) за национална питања. У грађанском рату имао је много одговорних задатака, а за време Лењинове болести постављен је за генералног секретара Совјетске комунистичке партије. После Лењинове смрти (1924) почиње његов успон и стицање огромне, неконтролисане моћи. Од 1928. године стално се обрачунавао с најугледнијим бољшевицима, док их готово све није ликвидирао. Од његовог имена настао је појам стаљинизам, који се односи на терор, прогон и убиства милиона неистомишљеника у концентрационим логорима у Сибиру.

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ 1. Наведи узроке и последице Велике економске кризе.

2. У каквим се условима појавио фашизам у Италији?

3. Наведи основне одлике унутрашње и спољне политике нациста?

4. На које функције су дошли Мусолини и Хитлер када су освојили власт у својим државама – Италији и Немачкој?

5. Које су основне одлике стаљинизма?

6. Зашто је Европа у овом периоду била под снажним утицајем тоталитарних идеологија?

 Јосиф Висарионович Стаљин

Колхоз је облик задружног пољо­ привредног газдинства у Совјетском Савезу, настао колективизацијом и насилним одузимањем ОСНВЕС земље. Тоталитарна држава је држава Архив АМерм хевохарм МНоН хево к леМрјН хР нкик Р ЛРнрарТ јрикокцарТ која контролише све фазе живота к варЈрсхарТ аМкфк, кфНфеНЈрТ јрхивЛкВНсН МНоН к рЛМвЛнНсН ­ скМре својих поданика, чак и приватни и Јкч РмрерМН. Џвсув јрнвЛЈкВв, гМНЈВРхаН, швикаН, СМкоНЈкТН к тљд, породични живот. овХкив хР ЛН рЛМХв швМхНТхак јрМвЛНа Р свПРЈНМрЛЈкс рЛЈрхксН, Фракција НР је део политичке органи­ РЈРоМНћЖрТ јрикокВк хР цРеНив хкховс икнвМНиЈв ЛвсраМНокТв. т који се разишао с целином. зације ЛМРмв хоМНЈв, Р фвсуНсН ЈвфНЛреруЈкс Јрекс јрМвоарс к јМкокхЈР ­ Догматизам је слепо веровање у неку идеју. окс јрхивЛкВНсН МНоН, аНр ћор хР нкив поНикТН к КвсНцаН, ЈНхоНик

хР ороНикоНМЈк јраМвок ђНћкфНс к ЈНВкфНс, фНхЈреНЈк ЈН хоеНМНЖР ТНав ЈНВкрЈНиЈв ЛМХНев, МРћвЖР свПРЈНМрЛЈкч РмрерМН к хјруЈрјр ­ икокцарТ вахјНЈфкТк. И треТвохарс тНевфР хв МНфекТНиН хрВкТНикхокц ­ аН ЛМХНеН, фНхЈреНЈН ЈН ЛРнракс ЛМРћоевЈр­варЈрсхакс јМрсвЈНсН к ороНиЈрТ еиНхок к ЈНхкуР ТвЛЈв јНМокТв.

27

II

ЕВРОПА, СВЕТ И СРПСКИ НАРОД У ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ ДРЖАВИ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТСКА РАТА

4. СВЕТ НА ПУТУ КА НОВОМ РАТУ Кључне речи: успон фашизма и нацизма, агресивна спољна политика, освајања, нови поредак, расизам

Подсетимо се: На којим принципима је почивао Версајски поредак?

поздрављају долазак  Аустријанци немачких војника 1938.

Расизам је учење о неједнакости људских раса, о постојању нижих и виших раса; покрет за одржавање „чистоће расе”, посебно развијен у нацистичкој Немачкој.

УСПОН ТОТАЛИТАРНИХ ДРЖАВА. – Почетком тридесетих година ревизионистичке тежње у међународним односима све више су јачале, а тоталитарне идеје су у условима велике економске кризе добијале све више присталица. Тоталитарне државе Јапан, Италија и Немачка почеле су да нарушавају постојећи међународни поредак и да воде освајачку политику. Јапан је с политиком територијалног ширења започео одмах после доласка на престо цара Хирохита (1926), када су војни кругови задобили превласт у друштву. Главна жртва њихове освајачке политике била је Кина. Јапан је 1931. освојио Манџурију, најбогатији део Кине, и тамо успоставио своју државу Манџуко. Користећи се слабошћу европских колонијалних сила, запосео је и француске и британске колоније у југоисточној Азији. И Италија је тридесетих година 20. века почела да води агресивну спољну политику. Рим је одлучио да заузме Етиопију, па су италијанске снаге кренуле у напад почетком октобра 1935. године. Етиопски народ пружао је снажан отпор, али је 1936. године био принуђен на предају. Немачка је 1933. године напустила Друштво народа и потом почела да се наоружава и да нарушава одредбе Версајског уговора. Циљеви немачке политике били су окупљање свих Немаца у једној држави, а потом територијално ширење, освајање „животног простора”, стварање Велике Немачке и „новог поретка” у Европи заснованог на расизму. Због неодлучности западних сила, Хитлер је 1936. повратио области Рур и Сар. Затим је марта 1938. извршио анексију Аустрије (Аншлус). Немачка влада је истицала да је то њен последњи територијални захтев у Европи. Међутим, убрзо је поставила нов: прикључење Судета, области у Чехословачкој где је живело преко три милиона Немаца. Судетска област је раније припадала Немачком царству, а већина становника подржавала је нацизам. Истовремено су Немачка и Јапан 1936. године потписали Антикоминтерна пакт, усмерен против СССР-а, којем је следеће године приступила и Италија. ШПАНСКИ ГРАЂАНСКИ РАТ. – После изборне победе Народног фронта (1936) букнуо је грађански рат у Шпанији. Против нове владе (коју су подржавали комунисти и социјалисти) побуна је почела у шпанском Мароку, под руководством фашистички оријентисаних генерала.

28

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

На њиховом челу био је Франциско Франко. Они су одмах заузели важне градове, луке, аеродроме и најзначајније установе. Кад су се и републиканске снаге организовале за борбу, почео је трогодишњи грађански рат. Републиканце су помагали СССР и интернационалне бригаде антифашиста добровољаца, а фашисте Немачка и Италија. Рат се завршио 1939. године, победом фашиста, захваљујући великој помоћи коју је Франко добијао од Немачке и Италије. МЕЂУНАРОДНИ ОДНОСИ ДО НАПАДА НА ПОЉСКУ. – Друштво народа је било немоћно пред експанзијом фашистичких држава. Хитлеровим освајачким плановима наруку је ишла и нова политика коју су заговарале Француска и Британија: споразум четири велике силе – две „версајске” и две „ревизионистичке”. Британија и Француска сачувале би вођство тако што би га поделиле с Немачком и Италијом. Убрзо се показало да је у питању била велика заблуда, која је довела до жртвовања малих земаља средње Европе. На тај начин су Француска и Енглеска изгубиле свој престиж изграђен на начелу поштовања права и равноправности управо малих држава. Највећи пораз ове политике представљао је тзв. Минхенски споразум, који су 29. септембра 1938. године потписале ове земље. Председници влада Невил Чемберлен (Британије) и Едуар Даладје (Француске) одобрили су Немачкој припајање Судетске области, верујући да ће тако коначно задовољити Хитлерове територијалне апетите и спречити даље разбуктавање сукоба до светског нивоа. Једини резултат Минхенске конференције било је, у ствари, даље снажење Немачке. Она је ојачала привредно, јер је добила индустријски развијене области, политички, јер је постигла велике међународне успехе, и војнички, пошто је с њених источних граница нестала једна добро опремљена армија. Сам Хитлер је још више учврстио своју власт и стекао ореол националног хероја. Само неколико месеци касније, у марту 1939. године, Немачка је окупирала целу Чехословачку и отпочела с припремама за напад на Пољску.

 Франциско Франко (1892–1975)

 Мусолини и Хитлер приликом потписивања Минхенског споразумa 29

II

ЕВРОПА, СВЕТ И СРПСКИ НАРОД У ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ ДРЖАВИ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТСКА РАТА

ПАКТ НЕМАЧКЕ И СОВЈЕТСКОГ САВЕЗА. – Политички догађаји нагло су почели да се заоштравају средином 1939. године. Британија и Француска одбиле су Стаљинове понуде о узајамној оружаној помоћи у случају немачког напада. Стога је Стаљин одлучио да се нагоди с другом страном – нацистичком Немачком. Тиме је добијао време за даље војне припреме. За Хитлера је то била изненадна прилика, коју је искористио на најбољи могући начин. Путеви за напад на Пољску сада су били директно отворени, а избегнута је највећа опасност за Немачку – рат на два фронта. Споразум су потписали министри спољних послова, Вјачеслав Молотов и Јоаким фон Рибентроп, у Москви, 23. августа 1939. године (пакт Рибентроп–Молотов). Јавни део уговора подразумевао је обавезу да земље потписнице неће нападати једна другу и да неће помагати трећу страну, уколико би напала једну од њих. Тајни део односио се на одређивање територијалних интереса у Европи. Немачка је прихватила да Совјетски Савез окупира Финску и три балтичке државе (Литванију, Летонију и Естонију), као и целу источну Пољску, што ће се и догодити на почетку Другог светског рата.

 Адолф Хитлер Адолф Хитлер (1889–1945) био је вођа нациста, немачки канцелар, једна од најмрачнијих личности новије историје. После незавршене гимназије и неуспелог уписа на студије уметности у Бечу, живео је као молер и цртач плаката. У Првом светском рату, као добровољац у немачкој војсци, стекао је чин каплара. У августу 1920. постао је председник безначајне Немачке радничке партије, којој ће променити име у Немачка националсоцијалистичка радничка партија и удахнути јој нови програм, који се темељио на расизму и шовинизму. Успео је да привуче незадовољнике свих врста. С временом је задобио и симпатије високих кругова немачког крупног капитала и војске, који су спремали освету за пораз у претходном рату. Са групом истомишљеника покушао је да изведе пуч у Минхену (1923). Осуђен је на пет година робије, али је издржао само једну. У затвору је написао књигу Моја борба, која је постала политички програм нациста. Велики рат, који је Хитлер дуго планирао, почео је нападом на Пољску. Читави народи били су на ивици истребљења, у концентрационим логорима су страдали милиони људи, највише Руси, Пољаци и Јевреји. Хитлер је извршио самоубиство, заједно са супругом Евом Браун, 30. априла 1945. године.



30

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ 1. Наведи значајнија ратна жаришта уочи избијања Другог светског рата.

2. Објасни циљеве спољне политике нацистичке Немачке.

3. Ко се сукобио у Шпанском грађанском рату?

4. Какав су став према агресивној политици фашистичких држава заузеле Француска и Британија?

5. Који су били интереси Немачке и Совјетског Савеза приликом потписивања пакта о ненападању августа 1939. године?

ОСНВЕС

Др агомиБн иџћрмКмићс тгрћНн игинкћинџНм рџлнПм РнанН, ЕинкћГн ћ ОмВноБн агомкм КС рн НнџСИнПнГС агКигГмУћ ВмЧСНнџгрНћ агџмрнБ ћ рн КаџгПгрм мБКанНАћгНћКићоБС агкћићБС. еОгПћ агџмрнБ– Ан БгГћ КС Км Анкнтнкм ОмВноБн ћ ЕинкћГн С ЊПџгаћ, н РнанН Нн ШнкмБгВ ћКигБС, ћВнг Гм Ан ЛћТ ИћџмЈм ћ аџмПкнКи гПћс АмВнТн Нн Ииг ПмУмВ - аџгКиг џС. ШџСИиПг Ннџгрн Гм Жћкг НмВгУНг аџмр ЈћсгПгВ гКПнГноБгВ агкћ ићБгВ, БгГгГ Гм агтгргПнкн ћ агаСКиТћПгКи ЗџнНЛСКБм ћ МмкћБм Ђџћ инНћГм. Шг БџнГн иџћрмКмићс тгрћНн МмџКнГКБћ агџмрнБ Гм Жћг КџСИм н КПми ћ ЊПџган КС Км НнИкћ Нн аџнтС НгПгт КПмиКБгт џнин.

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

5. КУЛТУРА, НАУКА И УМЕТНОСТ – ИДЕЈЕ И ПОКРЕТИ Кључне речи: научна открића, култура, уметност, архитектура, филм

Подсетимо се: Које су основне одлике науке и уметности крајем 19. и почетком 20. века? НОВА НАУЧНА ДОСТИГНУЋА. – У међуратном раздобљу наука у свету брзо је напредовала. То је било време наглог развоја атомске физике. Откривене су нове врсте честица – неутрон и позитрон и вештачка радиоактивност. Уочи Другог светског рата откривен је процес цепања атома – фисија, што је имало огромне последице у будућности. Утицај теорије релативитета Алберта Ајнштајна се ширио, а развијене су и квантна механика и астрономија. Белгијски физичар Жорж Ламетр поставио је основе теорије настанка свемира из великог праска. Обављени су и први експерименти с ракетама. У медицини је 1928. године постигнут велики успех – Александар Флеминг је открио пеницилин, за шта је 1945. године добио Нобелову награду. Примена пеницилина смањила је смртност од заразних болести, а у Другом светском рату спасла многе рањенике. Велики напредак постигнут је и у лечењу шећерне болести, маларије и шарлаха. Пронађена је и вакцина против тетануса и жуте грознице, а у Француској је почела

 Тутанкамонова гробница

 Алберт Ајнштајн (1879–1955)

 Александар Флеминг (1881–1955) 31

II

ЕВРОПА, СВЕТ И СРПСКИ НАРОД У ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ ДРЖАВИ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТСКА РАТА

масовна вакцинација деце против туберкулозе. Открића на подручју хемије омогућила су велики напредак у индустрији. У биологији се нагло развијала генетика. Напредовале су и друштвене науке – историја, социологија, психологија, етнологија итд. У овом периоду (1922) догодило се и највеће археолошко откриће – пронађена је Тутанкамонова гробница у Египту. НАПРЕДАК ТЕХНИКЕ И ПРОИЗВОДЊЕ. – Техника је такође брзо напредовала. Радио је постао уобичајени уређај у многим домаћинствима. Средином тридесетих година почело је и приказивање телевизијског програма. Први аналогни компјутер конструисан је 1925. године. Нагло се развијао и ваздушни саобраћај. Покретна трака која омогућава масовну индустријску производњу, а коју је први употребио Хенри Форд у својој фабрици аутомобила, у овом је раздобљу примењивана широм света, у свим гранама производње. Аутомобилска индустрија брзо се развијала, нарочито у САД, Немачкој, Француској, Великој Британији и Италији.

 Аутомобил из међуратног времена

 Ернест Хемингвеј Ернест Хемингвеј (1899–1961) био је истакнути амерички писац и новинар, припадник „изгубљене генерације”. Учествовао је у Првом светском рату као ратни дописник и борац, а потом и у грчко-турском рату, Шпанском грађанском рату и Другом светском рату. Уживао је у лову, риболову, путовањима и авантурама. Написао је романе Збогом оружје, Сунце се поново рађа, За ким звоно звони, Старац и море и др. По његовим делима је снимљено више филмова. Добитник је Нобелове награде за књижевност 1954. године.



32

КЊИЖЕВНОСТ. – У књижевности су се дуго осећале последице Првог светског рата. Појавила су се бројна дела која су говорила о ратним ужасима, патњама војника и цивила и бесмислености страдања. Нека од њих су романи: Ериха Марије Ремарка На западу ништа ново (1929) и Три ратна друга (1936), Ернеста Хемингвеја Збогом оружје (1929) и Јарослава Хашека Добар војник Швејк (1923). Појавили су се „писци изгубљене генерације” (Ернест Хемингвеј, Томас Стернс Елиот, Езра Паунд), који су били погођени ужасима рата, а потом и огорчени сазнањем да мир није донео праведније друштво. Појава широке читалачке публике, разграната продајна мрежа и штампање књига у великим тиражима дали су књижевницима већу стваралачку слободу. Књижевници су писали исповедне романе о личним искуствима и отуђености појединца, али и о социјалним проблемима и неправдама. Појавило се мноштво нових књижевних праваца, израза и облика, који су кршили традиционалне приступе. Оригиналне доприносе књижевности дали су Џемс Џојс, Вирџинија Вулф, Вилијам Фокнер, Албер Ками, Бертолд Брехт и други. АПСТРАКТНА УМЕТНОСТ И МОДЕРНА АРХИТЕКТУРА. – Апстрактна уметност је изражавала настојања сликара 20. века да одбаце традиционално схватање по којем уметност представља одраз природе. Она се јавила на више места у Европи. У Минхену је Василиј Кандински створио прву апстрактну слику. Као уметник, дивио се баварском сликарству на стаклу и руским иконама. Радио је спонтано, стварајући призоре надахнуте пејзажима, легендама и библијским темама. Шпанац Пабло Пикасо је био творац правца кубизам, а примењивао је друге традиционалне и авангардне приступе. Владимир Татљин увео је конструктивизам са динамичним конструкцијама од стакла, метала и жица. Модерна архитектура развијала се у Немачкој, Француској и Холандији. Нов архитектонски стил постао је познат под именом интерна­ ционални стил. Његове главне одлике биле су несиметрично уређивање

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

 Василиј Кандински (1866–1944), Композиција IV

 Пабло Пикасо (1881–1973), Герника геометријских облика и застакљивање, које често обухвата углове и отворену основу. Током неколико година овај стил се раширио по целој Европи, не само у изградњи стамбених зграда већ и других грађевина. РАЗВОЈ ФИЛМСКЕ УМЕТНОСТИ. – Настанак филма везује се за браћу Лимијер (Луј и Огист), који су у децембру 1895. године у Паризу организовали прву филмску пројекцију. Почетком 20. века најзначајније филмске школе биле су италијанска (велики историјски спектакли) и француска, чији су аутори користили дела великих писаца романтизма. Рани немачки филм карактерисао је натуралистички стил, из кога се касније развио експресионизам. Значајан допринос развоју филмске уметности дали су и совјетски ствараоци непосредно после револуције, иако су њихови филмови садржали снажне идеолошке поруке, разумљи-

33

II

ЕВРОПА, СВЕТ И СРПСКИ НАРОД У ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ ДРЖАВИ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТСКА РАТА

Између два светска рата филм се потврдио као уметност, забава и индустрија. У америчком Холивуду изграђени су највећи филмски студији на свету. Развој технике омогућио је и напредак у филмској индустрији. Године 1927. снимљен је Певач џеза, филм којим је започело доба звучног филма. Убрзо се појављује и филм у боји, а од 1928. додељује се и Оскар, годишња награда за најзначајнија филмска достигнућа. Крајем двадесетих година појавили су се и први анимирани филмови и јунаци Волта Дизнија. Први фестивал у Венецији одржан је 1932. године. То је најстарији филмски фестивал на свету. Међу филмским ствараоцима највише се истицао Чарли Чаплин, једно од највећих имена у историји филма. Појављују се и прве филмске звезде – Рудолф Валентино, Грета Гарбо, Бет Дејвис и Кларк Гејбл.

ве за време у коме су та дела настајала. Неслућене могућности које филмском наративном току, нарочито драматичним секвенцама, може да пружи техника филмске монтаже открио је Сергеј Ајзенштајн (Оклопња­ ча Потем­кин), а Дзига Вертов успешно је снимаo свакодневицу, обична или важна збивања, бришући границе између документарног и играног филма.

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ

 Чарли Чаплин (1889–1977)

1. Наведи најзначајнија научна открића у међуратном периоду.

2. Како се развијала техника у међуратном периоду?

3. Који су најзначајнији књижевници стварали после Првог светског рата?

4. Које су најзначајније одлике апстрактне уметности?

5. Опиши развој филмске уметности у међуратном периоду.

 Инсерт из филма „Оклопњача Потемкин”

ОСНВЕС Завоа, дзуџбебника и БгиргзРа рзбца тв тз чгсб гасрикаез в БзгибРв исцзИв Рра трздтоа гада. мгбкџи Бгбџаеатји Ббтдаеи тв бтџбра Ргвпдрзџбн, Ббеидифобн и оведвгџбн гасрбка. Озџдаг оведвгџиу счираша Ббцзгиб тз ис лгаџјвтоз и Ззцафоз в НћВ и Кракјагтов. Уши Гзрџбтд тз гасрикаеа БбР тџаГџиц вдијакзц Агрбн трздтобн гада. Абкариеб тз цџбпдрб џбриу ошиГзрџиу Бгараја и исгаса обки тв ог пиеи дгаРијибџаеџз тдарбрз. ДгаРијибџаеџа турадаша кз бРчајираеа и аБтдгаодџа вцздџбтд в теиоагтдрв. НџаГаџ гасрбк кз РбГирзб и Џиец, обки тз џагбфидб чгсб гасрикаб в НћВ, нРз кз Ббтдаб џз тацб вцздџбтд рзЕ и иџРвтдгика, сачара и раГаџ Рзб БбБвеагџз оведвгз.

34

Одабрани историјски извори 1. Џон Рид о уласку бољшевика у зимски дворац 1917. У међувремену, ми смо несметано ушли у дворац. Тамо је још увек било много долажења и одлажења, истраживања новопронађених просторија у огромној згради, као и тражења скривених гарнизона јункера којих није било. Попели смо се на спрат и лутали из собе у собу. У овај део дворца ушли су и други одреди с невске стране. Слике, кипови, тапети и теписи у великим просторијама за пријеме били су нетакнути. Међутим, у канцеларијама су сви столови и ормани били обијени, хартије разбацане по поду, а у собама за становање скинути су прекривачи с кревета и обијени ормани. Најскупоценија пљачка била је одећа коју радни народ није имао. У једној соби у којој је био нагомилан намештај наишли смо на два војника који су скидали са столица скупоцену шпанску кожу. Објаснили су нам да то узимају да направе чизме… Стари дворски лакеји, у својим плавим, црвеним и златним ливрејама, нервозно су стајали унаоколо и из навике понављали: „Не можете ући, господине! Забрањено је”. Најзад смо продрли у златну и малахитну собу с пурпурним брокатним завесама, у којој су министри заседали цео тај дан и ноћ, и у којој су их лакеји издали црвеногардејцима. Дуг сто покривен чојом био је у онаквом стању у ком је био у тренутку њиховог хапшења. Испред сваког празног седишта налазило се перо, мастило и хартија. Хартије су биле ишкрабане нацртима планова за акцију и скицама прогласа и мани-

феста. Већина тих скица била је очигледно прецртана кад се показало да су скице некорисне, а остатак хартије био је прекривен нејасним геометриским цртежима, које су министри махинално цртали док су погружено седели и слушали један другог како предлажу фантастичне планове. Узео сам једну од тих ишараних хартија с рукописом Коновалова, на којој је писало: „Привремена влада позива све класе да је подрже”. Изашли смо у хладну, устрепталу ноћ, пуну звукова невидљивих армија у покрету и патрола. С друге стране реке, где се назирала тамна маса Петропавловске тврђаве, чула се промукла вика. Плочник испод наших ногу био је посут издробљеним гипсом од украса са зидова дворца који су били погођени мецима с ратног брода „Аурора”. То је била једина штета причињена бомбардовањем.

Џон Рид (1887–1920), амерички песник, путописац и  новинар. Био је сведок револуције у Русији 1917. и оставио сведочанство у књигама Десет дана који су потресли свет и Шест црвених месеци у Русији. Умро је у Русији 1920. од пегавог тифуса и сахрањен је у зидинама Кремља.

35

ИСТОРИЈСКИ ИЗВОРИ

2. Извештај Милоша Црњанског из Берлина 12. марта 1938.

3. Немачко-Совјетски споразум о ненападању 1939.

Према информацијама дописника, немачке трупе данас у подне свечано су дочекане у Салцбургу, Инсбруку и Линцу. Аустријска војска свуда је са великим одушевљењем дочекала немачку војску, братимила се с њом и наставила да је прати на маршу. Становништво Аустрије дочекало је са најсвечанијим одушевљењем немачку војску. Нигде није било ни најмањег инцидента. Немачке трупе стигле су данас на италијанску границу на Бренеру. Италијанске трупе изашле су у сусрет алпинском одељењу које је стигло из Цирла и срдачно су поздравиле немачку војску. Г. Хитлер је стигао данас у 4 сата по подне у своје родно место у Браунау у Аустрији. Овог тренутка (17.15 ч.) г. Хитлер се налази на путу при уласку у Линц и већ вечерас, или сутра пре подне, биће свакако у Бечу. Енглески и француски посланици у Берлину уложили су данас пре подне своје протестне ноте због уласка немачких трупа у Аустрију. Дописнику Пресбироа дато је приватно обавештење, да је Немачка најенергичније одбила ове протесте, као неумесне. Немачке трупе појавиће се још ноћас на југословенско-аустријској граници. У Берлину је врло срдачно примљено писање штампе у Београду о догађајима у Аустрији.

Влада Немачког Рајха и влада Совјетског Савеза Социјалистичких Република, руковођене жељом да се учврсти мир између Немачке и Совјетске Русије, а полазећи од основних одредаба уговора о неутралности, закљученог априла 1926. године између Немачке и Совјетске Русије, дошле су до следећег споразума: Члан 1. Обе уговорне стране обавезују се да се уздрже од сваког насилног акта, сваког агресивног поступка и сваког напада једне према другој и то било појединачно или заједно са другим силама. Члан 2. У случају да једна од уговорних страна буде предмет напада неке треће силе, онда друга уговарачка страна неће потпомагати ни у ком виду ову трећу силу. Члан 3. Владе обеју уговорних страна остаће убудуће стално међусобно у вези путем консултовања како би се узајамно информисале о питањима која додирују њихове заједничке интересе. Члан 4. Ниједна од обеју уговорних страна неће учествовати ни у каквој групацији сила која је, посредно или непосредно, уперена против друге уговорачке стране. Москва, двадесет трећег августа хиљаду деветсто тридесет девете године. За владу Немачког Рајха: Рибентроп с. р. За владу СССР: Молотов с. р.

 Аустријанци поздрављају улазак немачких војника 36

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

4. Немачко-Совјетски споразум о границама и пријатељству 1939. Влада Немачког Рајха и влада СССР сматрају после распада досадашње пољске државе као искључиво свој задатак да у тим областима поново успоставе мир и ред и да обезбеде народима који тамо живе миран развитак, који одговара њиховој националној индивидуалности. У том циљу оне су се сложиле по следећим питањима:

одбијају свако мешање трећих сила по питању одређивања те границе.

Члан 1. Влада Немачког Рајха и влада СССР одређују као границу обостраних интереса обеју држава у области досадашње пољске државе границу која је забележена у приложеној карти, и која ће бити потанко описана у једном допунском протоколу.

Члан 4. Влада Немачког Рајха и влада СССР сматрају ово садашње уређење као сигурни основ за даљи прогресивни развитак пријатељских односа између њихових народа.

Члан 2. Обе стране уговорнице изјављују да је граница обостраних интереса обеју држава, како је одређена у чл. 1, дефинитивна и да они

Члан 3. Потребно ново државно уређење у областима западно од линије наведене у чл. 1, преузима влада Немачког Рајха, а у областима источно од те линије влада СССР.

Члан 5. Овај уговор биће ратификован и документи о ратификацији биће измењани што је пре могуће у Берлину. Уговор ступа на снагу одмах по потпису.

 Текст тајног протокола

 Молотов потписује споразум, иза њега је Рибентроп 37

Етничка карта Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца

II–2

СРПСКИ НАРОД У ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ ДРЖАВИ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТСКА РАТА

На темељу југословенске идеје и ратних циљева српске владе у Првом светском рату извршено је уједињење јужнословенских народа и 1. децембра 1918. формирана је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца (СХС). Први устав нове државе донет је 28. јуна 1921. (Видовдански устав). Краљевина СХС је била јединствена уставна и парламентарна монархија којом је владала династија Карађорђевића. Од самог почетка држава је била растрзана политичким, националним, друштвеним, економским и културно-просветним разликама и сукобима. Држава је имала бројне непријатеље, а парламентарни живот су реметили сукоби, који су кулминирали атентатом на хрватске посланике у Скупштини 1928. године. Краљ Александар I Карађорђевић завео је 6. јануара 1929. личну владавину; суспендован је Устав и парламентаризам, а држава је добила назив Југославија. После атентата на краља Александра 1934. државом је уместо малолетног престолонаследника Петра II владало Намесништво с кнезом Павлом Карађорђевићем на челу. Крајем тридесетих година 20. века Краљевина се у спољној политици усмеравала ка Италији и Немачкој и покушавала је да реши економске проблеме и преуреди унутрашње уређење. Ти напори су прекинути избијањем Другог светског рата.

HRONOLOGIJA • 7. децембар 1914. – Нишка декларација • Април 1915. – Лондонски уговор Антанте и Италије; оснивање Југословенског одбора • Мај 1917. – Мајска декларација • Јул 1917. – Крфска декларација • 1. децембар 1918. – проглашена прва југословенска држава – Краљевство (Краљевина) Срба, Хрвата и Словенаца • 20. децембар 1918. – формирана прва југословенска влада с радикалом Стојаном Протићем на челу • 28. новембар 1920. – одржани избори за уставотворну скупштину (Конституанту) • 28. јун 1921. – донесен први устав нове државе, тзв. Видовдански устав • 29. јун 1921. – комуниста Спасоје Стејић покушао атентат на регента Александра • 1924. – почео с радом Радио Београд, прва радио-станица у Југославији • Фебруар 1925. – Хрватска републиканска сељачка странка признала уставно уређење Југославије • 20. јун 1928. – атентат у Скупштини: радикалски посланик Пуниша Рачић убио двојицу хрватских посланика и тешко ранио Стјепана Радића • 6. јануар 1929. – краљ Александар суспендовао Устав, укинуо Скупштину и завео личну власт • 3. октобар 1929. – држава добила ново име – Краљевина Југославија • Септембар 1931. – донесен тзв. Октроисани устав • 9. октобар 1934. – у Марсељу убијен краљ Александар Карађорђевић, приликом званичне посете Француској • Мај 1935. – одржани први парламентарни избори после краљеве диктатуре • 26. август 1939. – потписан споразум о стварању Бановине Хрватске • Јун 1940. – Југославија успоставила дипломатске односе са Совјетским Савезом

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

1. СТВАРАЊЕ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ДРЖАВЕ Кључне речи: југословенска идеја, Нишка декларација, Југословенски одбор, Мајска декларација, Крфска декларација, уједињење

Подсетимо се: Какав је допринос Србија дала победи сила Антанте у Првом светском рату? ИДЕЈА ЈУГОСЛОВЕНСТВА. – Идеја о уједињењу јужнословенских народа у заједничку државу јавила се крајем 18. и била је присутна током читавог 19. века. У време борбе за ослобођење Србије од Турака појављивала се у различитим видовима идеја о ослобађању осталих делова српског народа и других јужнословенских народа у Турској и Хабз-

 Југословенски простор 1914–1918.

41

II

ЕВРОПА, СВЕТ И СРПСКИ НАРОД У ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ ДРЖАВИ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТСКА РАТА

Декларација је објава, свечана изјава.

буршкој монархији и уједињењу у заједничку државу. Добијањем независности Србија је све више посматрана као стуб око којег треба ујединити остале Јужне Словене. Таква очекивања од Србије била су део све већег заоштравања односа Србије и Аустроугарске почетком 20. века. После анексије Босне и Херцеговине и, нарочито, после балканских ратова порастао је утицај Србије на јужнословенско становништво у Аустроугарској. Помоћ у ослобађању од аустроугарске власти очекивали су не само Срби већ и Хрвати и муслимани с тих простора. То је све више узнемиравало Аустроугарску, која је у Србији видела опасност коју по сваку цену треба отклонити. НИШКА ДЕКЛАРАЦИЈА 1914. – Србија је у Први светски рат ушла пре свега да би одбранила своју независност од Аустроугарске, али већ крајем прве ратне године и после првих великих победа другачије је формулисала своје ратне циљеве. Српска Народна скупштина, која се пред нападом аустроугарске војске повукла у Ниш, донела је 7. децембра 1914. године Нишку декларацију, у којој је као ратни циљ прогласила не само одбрану Србије већ и ослобођење и уједињење све неослобођене браће – Срба, Хрвата и Словенаца. Тако је званично постављено југословенско питање, у оквиру којег је требало решити и уједињење српског народа. За остварење таквог циља требало је не само победити већ и разбити Аустроугарску, али и придобити савезнике. Српска влада се за постављени ратни циљ залагала током целог рата и била главни чинилац стварања југословенске државе.

 Јован Цвијић (1865–1927) Поред оружане борбе и политичког рада, српска влада је током рата слала бројне научнике, професоре Београдског универзитета, у савезничке земље да код страних влада и у јавности објашњавају ратне циљеве Србије и траже подршку за уједињење јужнословенских народа. Најбољи српски научници, историчари, географи и филолози путовали су у савезничке престонице, држали предавања и писали чланке у којима су износили доказе да треба формирати заједничку државу Јужних Словена и да поједини делови Балканског полуострва треба да уђу у будућу државу. Међу њима су били географ Јован Цвијић, геолог Јован Жујовић, историчари Станоје Станојевић и Јован Радонић, филолог Александар Белић и други.

ЈУГОСЛОВЕНСКИ ОДБОР. – Српска влада је и на друге начине тежила да оствари постављени ратни циљ. Зато је подстицала стварање једног одбора који би чинили представници јужнословенских народа с територије Аустроугарске и који би у иностранству подржавао напоре српске владе за стварање заједничке државе и ширио југословенску пропаганду у савезничким и неутралним земљама. Јужнословенски политичари с територије Аустроугарске сазнали су за преговоре савезника са Италијом и Лондонски уговор (1915), којим је Италија добијала ис-

 Југословенски одбор 42

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

точну обалу Јадранског мора за улазак у рат на страни Антанте. Да би се супротставили томе, у априлу 1915. године основали су у Паризу Југословенски одбор, који је касније прешао у Лондон. Председник је био хрватски политичар Анте Трумбић, а чланови српски и хрватски политичари, новинари, адвокати и уметници из Аустроугарске (Франо Супило, Никола Стојановић, Душан Васиљевић, Иван Мештровић и други). Циљ одбора био је да се заједно са српском владом дипломатским и политичким путем бори за стварање југословенске државе. КРФСКА ДЕКЛАРАЦИЈА 1917. – Током 1917. године на Крфу су разговарали представници српске владе и Југословенског одбора о условима уједињења јужнословенских народа и уређењу будуће заједничке државе. Постојали су различити ставови: српска влада се залагала за чврсту централизовану државу, а представници Југословенског одбора, плашећи се српске превласти у новој држави, тражили су да постоји више федералних или аутономних јединица у којима би била заштићена права осталих народа. Ипак је, 20. јула 1917. године, донесена Крфска декларација, коју су потписали председник српске владе Никола Пашић и председник Југословенског одбора Анте Трумбић. Предвиђено је да се Срби, Хрвати и Словенци после рата уједине у једну државу под називом Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, која би била јединствена, уставна, демократска, парламентарна монархија под династијом Карађорђевића. Обухватала би све територије на којима живе Срби, Хрвати и Словенци. У њој би били равноправни сви народи, вере (православна, католичка и муслиманска) и сва писма (ћирилица и латиница). Сви грађани би били равноправни и постојало би опште право гласа. Устав је требало да после рата донесе Уставотворна скупштина.

прве стране Крфске  Фотографија декларације

 Никола Пашић (1845–1926)

 Анте Трумбић (1864–1938) Мајска декларација. – Током рата су се и на другим странама појављивале различите идеје о уједињењу јужнословенског становништва с простора Аустроугарске. Маја 1917. године у Бечу су посланици из Истре и Далмације у Бечком царевинском већу основали Југословенски клуб и објавили Мајску декларацију, којом је тражено уједињење Срба, Хрвата и Словенаца у једну државу у оквиру Хабзбуршке монархије. То је био другачији начин решавања југословенског питања од оног који је заступала српска влада.

Никола Пашић је, као министар спољних послова и председник владе, водио Србију кроз два балканска рата и Први светски рат. Имао је кључну улогу у формулисању и остварењу ратних циљева Србије, односно у југословенском уједињењу и стварању Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, коју је представљао на Конференцији мира у Паризу и с прекидима био председник владе до смрти 1926. године.

43

II

ЕВРОПА, СВЕТ И СРПСКИ НАРОД У ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ ДРЖАВИ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТСКА РАТА

 Свечани дочек српске војске у Београду Женевска декларација. – Почетком новембра 1918. године у Женеви су се састали представници Народног вијећа, Југословенског одбора и српске владе и 12. новембра усвојили Женевску декла­ рацију. Овај документ је предвиђао да се Србија и Држава Словенаца, Хрвата и Срба уједине у заједничку државу у којој би биле равноправне и чије уређење би одредила Уставотворна скупштина. Међутим, развој догађаја ишао је другим током и Никола Пашић је повукао свој потпис са декларације.

СТВАРАЊЕ ДРЖАВЕ СЛОВЕНАЦА, ХРВАТА И СРБА. – Пресудни утицај на стварање и уређење будуће државе имао је ток збивања на ратиштима, одлука савезника да дозволе распад Аустроугарске и нарочито пробој Солунског фронта, победе српске војске и ослобођење Србије у јесен 1918. године. То је убрзало политичке догађаје током октобра и новембра 1918, који су довели до распада Аустроугарске и стварања југословенске државе. У јеку офанзиве српских и савезничких снага октобра 1918. године у Загребу је образовано Народно вијеће Срба, Хрвата и Словенаца. Оно је предвиђало стварање независне државе која би се потом ујединила са Србијом. Крајем октобра, док је аустроугарска војска била у расулу, Хрватски сабор је прекинуо све односе са Аустроугарском и у Загребу је 29. октобра проглашена независна Држава Словенаца, Хрвата и Срба на

 Српска војска улази у Загреб 44

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

 Велика народна скупштина у Новом Саду 1918. територији Аустроугарске. Формиране су и покрајинске владе у Загребу, Љубљани, Сарајеву и Сплиту. Међутим, нова држава није била међународно призната, потресали су је унутрашњи немири, а италијанска војска је запосела територије у Истри и Далмацији које су Лондонским уговором обећане Италији. Народно вијеће је позвало српску војску, која је, по споразуму са савезницима, до половине новембра 1918. године ушла у Сарајево, Загреб, Ријеку, Љубљану и избила на границе нове државе. УЈЕДИЊЕЊЕ И СТВАРАЊЕ КРАЉЕВИНЕ СХС. – Краљевина Србија је била међународно призната држава која је изашла из Првог светског рата на страни држава победница. Српска војска је допрла до граница територије коју је требало да обухвати будућа држава југословенских народа. Крајем новембра почео је процес присаједињења бивших

 Подгоричка скупштина 1918.

45

II

ЕВРОПА, СВЕТ И СРПСКИ НАРОД У ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ ДРЖАВИ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТСКА РАТА

 Проглашење уједињења 1. децембра 1918. аустроугарских територија с претежно српским становништвом Србији. Скупштина српског народа из Срема је 24. новембра у Руми донела одлуку да се присаједини Србији. Потом је 25. новембра у Новом Саду такву одлуку донела Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Барањи, Бачкој и Банату. На Подгоричкој скупштини 26. новембра донесена је одлука да се краљ Никола и династија Петровића збаце с престола, да се Црна Гора уједини са Србијом под династијом Карађорђевића и да заједно ступе у заједничку државу Срба, Хрвата и Словенаца. Суочено с тим одлукама, социјалним немирима, присуством српске војске и захтевима Италије, Народно вијеће из Загреба послало је своје представнике у Београд да изврше уједињење с Краљевином Србијом. Регент Александар Карађорђевић је 1. децембра 1918. године прогласио уједињење и стварање Краљевства/Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Тиме је био остварен ратни циљ Србије, за чије је остварење она дала велике људске и материјалне жртве током Првог светског рата. У нову државу Србија је унела своју државност и успела је да уједини у једној држави све Србе.

46

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ 1. Који ратни циљ је поставила Србија у Нишкој декларацији?

2. Шта је утицало на оснивање Југословенског одбора?

3. Шта је било предвиђено Крфском декларацијом?

4. Које су разлике у мишљењима постојале између српске владе и Југословенског одбора у вези са уређењем будуће државе?

5. Шта је предвиђала Женевска декларација?

6. Шта је имало пресудну улогу у завршној фази уједињења јужнословенских народа 1918. године?

7. Када и где је проглашено уједињење?

ОСНВЕС Заводз ду џубуеваз 1914. ниџоку Б горРид џуРцзазбодо Рзи азтко боч сиИтзмоцз иИцивијупу о Бдуџопупу Имоф Завз, Оамзтз о Зцимукзбз. шБлкиИцимукИРо сицотоНзао оћ ВБИтаиБнзаИРу ИБ Б зсаоцБ 1915.

- ни џоку иИкимзцо шБниИцимукИРо иџвиа, Ридо ду оези ћзџзтзР џз азџо кз ИтмзазпБ дБниИцимукИРу џалзму. КауџИтзмкобо ИасИРу мцзџу -о шБни ИцимукИРин иџвиаз ИБ дБцз 1917. ниџоку џикуцо УаГИРБ џуРцзазбодБ, Ридие ду сауџмојуки Итмзазпу ћздуџкоНРу џалзму Завз, Оамзтз о Зци мукзбз сиџ џокзИтодие УзазјиајумоАз. Кивуџу ИасИРу мидИРу Б дуИук 1918. ниџоку сауИБџки ИБ Бтобзцу кз тиР Бдуџопупз, Риду ду ћзмаруки 1. џубуеваз 1918. ниџоку Итмзазпуе УазчумИтмз/Уазчумоку Завз, Оа мзтз о Зцимукзбз.

47

II

ЕВРОПА, СВЕТ И СРПСКИ НАРОД У ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ ДРЖАВИ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТСКА РАТА

2. КРАЉЕВИНА СРБА, ХРВАТА И СЛОВЕНАЦА 1918–1929. Кључне речи: Видовдански устав, парламент, избори, националне супротности, политичке странке, атентат у Скупштини

Подсетимо се: Који су били главни чиниоци уједињења јужнословенских народа?

КОНСТИТУИСАЊЕ ДРЖАВЕ. – Нова држава проглашена је 1. децембра 1918, а међународно је призната 1919. године на Париској мировној конференцији. Потпуно конституисање државе завршено је тек крајем 1920. године, када су утврђене њене границе. Оне су успостављене потписивањем посебних мировних уговора са сваком од земаља суседа које су учествовале у Првом светском рату (Аустрија, Мађарска, Румунија, Бугарска и Италија) и потврђивањем предратних граница Србије са Грчком и Албанијом. Државна територија Краљевине СХС, после дефинисања граница, захватала је 248.666 km2 и у њој је живело око 12.000.000 становника. Највише је било Срба, 4.700.000 (39%), Хрвата, 2.900.000 (24%) и Словенаца, 1.000.000 (8,5%). Припадника националних мањина (Мађара, Немаца, Албанаца, Румуна, Словака, Русина) било је око два милиона, што је чинило шестину укупног становништва. Београд је био главни град Краљевине СХС (са око 111.000 становника 1921), а преко 100.000 становника имао је и Загреб. Други већи градови били су: Сарајево, Скопље, Нови Сад, Љубљана и Битољ. Одмах после проглашења уједињења приступило се организовању привремене државне управе и припремама парламентарних избора. У децембру 1918. године формирана је прва влада и Привремено народно представништво (привремена народна скупштина). Прва влада састављена је од представника најзначајнијих странака три уставна народа. Председник Владе постао је српски политичар, радикал Стојан Протић, потпредседник је био Словенац Антон Корошец, министар спољних послова Хрват Анте Трумбић, министар унутрашњих послова Светозар Прибићевић, најистакнутији српски политичар из Хрватске. Привремено народно представништво чинили су посланици предратне српске скупштине из 1912. године, чланови Народног вијећа и представници Војводине и Црне Горе. Председник првог југословенског парламента постао је хрватски политичар др Иван Рибар. Задатак Привременог народног представништва био је да припреми изборе за уставотворну скупштину.

 Грб Краљевине СХС

 Застава Краљевине СХС

48

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

 Стојан Протић (1857–1923)

 Етничка карта Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца ИЗБОРИ ЗА УСТАВОТВОРНУ СКУПШТИНУ И ВИДОВДАН­ СКИ УСТАВ. – Избори за уставотворну скупштину Краљевине СХС одржани су 28. новембра 1920. године. На њима је учествовало више од двадесет политичких странака. Највише посланичких места (мандата) освојиле су: Демократска странка, Народна радикална странка, Комунистичка партија Југославије и Хрватска републиканска сељачка странка. Задатак уставотворне скупштине био је да донесе устав Краљевине, што се и десило на Видовдан, 28. јуна 1921. године, после дуге политичке борбе у скупштини. Први устав нове државе назван је Видовдански устав. Краљевина СХС је дефинисана као уставна парламентарна монархија. Загарантована је равноправност вероисповести, језика (српско-хрватско-словеначки) и писма (ћирилица и латиница). Законодавну власт вршили су краљ и Народна скупштина заједнички, али је владар имао већа овлашћења од парламента. Сазивао је редовна и ванредна заседања и имао право да распусти Скупштину. Потврђивао је и проглашавао законе, био врховни заповедник војске и заступник државе у односима са иностранством. Његова личност била је неприкосновена (уживала је потпуни имунитет пред судом). Видовданским уставом одбачене су све тежње хрватских и словеначких странака за федерацијом или републиком и усвојен је концепт државног и народног јединства („троимени народ”). Државни простор такође је проглашен за јединствен (унитаран), без историјских и етнич-

 Проглашење Видовданског устава 49

II

ЕВРОПА, СВЕТ И СРПСКИ НАРОД У ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ ДРЖАВИ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТСКА РАТА

ких граница унутар њега. Свим државним пословима управљало се из једног центра (централистичко уређење државе). Држава је административно подељена на 33 области, области су подељене на округе, окрузи на срезове, а срезови на општине. Грађани мушког пола уживали су сва демократска права (бирачко, право на удруживање, право збора и договора), док жене још увек нису добиле бирачко право. Видовдански устав је од почетка имао многе противнике који се нису слагали са унитарним и централистичким уређењем. Сукоб бранилаца и противника устава обележио је политички живот Краљевине у наредном периоду и допринео сталној политичкој кризи и нестабилности. ПОЛИТИЧКЕ СТРАНКЕ У КРАЉЕВИНИ СХС. – На политичкој сцени Краљевине постојао је велики број политичких странака. Већина странака окупљала је средњи или богати слој грађанства, неке партије биле су радничке, неке су чланове и присталице налазиле међу многобројним сељаштвом, а поједине странке заступале су посебне националне и верске интересе. Оснивана су и политичка удружења националних мањина. Најзначајније српске странке биле су Народна радикална странка (НРС) и Демократска странка (ДС). Радикали су били на власти током Првог светског рата и имали су велики утицај у Краљевини Србији. Подржавало их је и српско сељаштво и српско грађанство. На челу странке је, све до смрти 1926. године, био Никола Пашић. Демократска странка је основана 1919. године у Сарајеву. Тежила је јединственој и чврстој југословенској држави, сматрајући да су Срби, Хрвати и Словенци један народ „по крви и језику” и по заједничким животним интересима. Председник странке био је Љубомир Давидовић. Године 1924. Светозар Прибићевић, један од истакнутих вођа демократа, формирао је, са својим присталицама, Самосталну демократску странку (СДС).

Карађорђевић,  Александар краљ Југославије 1921–1934.

Концепт је замисао, схватање.

 Никола Пашић (1845–1926)

 Љубомир Давидовић (1863–1940) 50

 Светозар Прибићевић (1875–1936)

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

 Стјепан Радић (1871–1928)

 Антон Корошец (1872–1940)

Хрватска републиканска сељачка странка (ХРСС) била је најутицајнија хрватска странка у Краљевини. Њен став је био да су Хрвати и Срби два посебна народа и да Хрвати прво треба да се изборе за своју самосталну државу, па да се онда уједине са Србијом. До 1925. године посланици ХРСС-а нису учествовали у раду Народне скупштине. Те године су, на изненађење југословенске јавности, прихватили монархију и променили име партије у Хрватска сељачка странка (ХСС). Вођа странке био је Стјепан Радић (до смрти 1928), а потом Влатко Мачек. Словенска људска странка (СЛС) основана је крајем 19. века. Залагала се за ослобођење Словенаца и стварање југословенске државе. Ослањала се на католичко свештенство, које је имало велики утицај на словеначко село, и настојала да очува словеначку посебност у Краљевини. Југословенска муслиманска организација (ЈМО), с Мехмедом Спахом на челу, окупљала је богатије муслимане из Босне и Херцеговине. Определила се за југословенство и желела да избегне сврставање муслимана међу Србе или Хрвате.

Социјалистичка радничка партија Југославије (комуниста) основана је у априлу 1919. године у Београду, као „револуционарна партија радничке класе”. Настала је под утицајем руске Октобарске револуције, а на свом другом конгресу, одржаном јуна 1920. године у Вуковару, променила је име у Комунистичка партија Југославије (КПЈ). Имала је велики утицај у сиромашном градском становништву, али и међу многим екстремним националним покретима у Краљевини, који су се борили за разбијање државе. Југословенски комунисти залагали су се за долазак на власт насиљем. Због тога је 30. децембра 1920. године усвојена владина уредба Обзнана, којом је до доношења устава забрањен рад КПЈ. Одговор комуниста био је – револуционарни терор. Најдрастичнији су случајеви неуспешног атентата на регента Александра (29. јуна 1921) и убиство министра Милорада Драшковића (јула 1921). Тада је по хитном поступку 2. августа 1921. године донесен Закон о заштити државе, којим је потпуно забрањен рад КПЈ, а мандати њених посланика у Скупштини су поништени. КПЈ је наставила рад у илегалности, борећи се за разбијање Краљевине СХС.

Филиповић (1878–1938),  Филип један од оснивача КПЈ

51

II

ЕВРОПА, СВЕТ И СРПСКИ НАРОД У ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ ДРЖАВИ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТСКА РАТА

Мандат је пуномоћ, овлашћење, посланичко пуномоћје. Илегалност је незаконитост, противзаконитост, тајност.

КРИЗА ПАРЛАМЕНТАРИЗМА. – Српски политичари су сматрали да је стварањем Краљевине СХС 1918. године српско национално питање решено. Међутим, у првој деценији постојања нова држава се суочила са бројним проблемима. Срби, Хрвати и Словенци били су далеко од слоге какву је желео краљ Александар и нису имали иста очекивања од заједничке државе. Парламентарни систем није функционисао у складу са традицијама Краљевине Србије. Ниједна скупштина изабрана у периоду од 1920. до 1927. године није испунила четворогодишњи мандат, а од 1918. до 1928. године промењене су 23 владе. Владе су углавном формиране на Двору и краљ Александар је имао пресудан утицај у политичком животу. Скупштина је постала поприште политичке борбе у којој су распаљиване националне страсти, а страначке вође се међусобно оптуживале и обрачунавале. Поред хрватског националног питања и политичких сукоба, државу су потресали и нерешени социјално-економски проблеми. Сукоб централистичке и федералистичке концепције државног уређења био је основни узрок нестабилности Краљевине и кризе њеног политичког система. За разлику од српских странака, Хрвати су имали углавном јединствен став према државном и националном питању и борили су се против централизма и за своје засебне интересе. Док су владајуће снаге чиниле напоре да се земља економски повеже и модернизује, Краљевина СХС је средином 1928. године упала у драматичну кризу, која је запретила политичким раздвајањем државе на источни и западни део. АТЕНТАТ У СКУПШТИНИ. – Непрестана полемика између хрватских и српских посланика, нарочито радикала, дошла је до критичне тачке и довела до злочина на седници Скупштине који се десио 20. јуна 1928. године. У крајње запаљивој атмосфери радикалски посланик Пуниша Рачић пуцао је са скупштинске говорнице. Том приликом убијени су посланици ХСС-а Павле Радић и Ђуро Басаричек и тешко је рањен Стјепан Радић, који је месец дана касније у Загребу преминуо од последица атентата.

 Центар Београда (данашњи Трг републике) снимљен 1926.

52

 Загреб између два светска рата

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Атентат је узбуркао хрватску јавност. У тешкој политичкој атмосфери образована је влада под председништвом Антона Корошеца, вође СЛС-а. Хрватски посланици су 1. августа 1928. године донели одлуку о бојкоту даљег рада Скупштине.

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ 1. Како су утврђене границе Краљевине СХС?

2. Који је био задатак Привременог народног представништва?

3. Када је донесен први устав нове државе и које су његове основне одредбе?

4. Које су политичке странке биле најважније у Краљевини СХС?

5. За шта се залагала Комунистичка партија Југославије и зашто је режим забранио њен рад?

6. Како се развијао парламентарни живот у првој деценији постојања Краљевине СХС?

7. Који догађај је представљао врхунац кризе парламентаризма у Краљевини СХС?

ОСНВЕС Заводзуџв баев, назвив у бкБздџвгв рБаРуавџв цд 1. тдгдРеав 1918. у РдчсџваБтџБ Иаумџвив јкдтдпд, 1919. фБтуџд. ЗБџјиуисујвОд ташвзд тБзалдџБ цд 1921. фБтуџд, БтадчузвОдР фавџугв у тБџБлдОдР НутБзтвџјћБф сјивзв, ћБцуР цд рБаРуавџв цдтуџјиздџв у гдџиавкумБзвџв сјивзџв ИваквРдџиваџв џвјкдтџв РБџваВуцв. КдчсиуР, џБзв ташвзв јд БтРвВ јсБУукв јв еаБцџуР џвгуБџвкџуР, ИБкуиуУћуР у таслиздџБдћБџБРјћуР ИаБекдРуРв, ћБцу јс тБздку тБ јивкџд ИБкуиуУћд ћаумд у џдјивеукџБјиу. Г ИБкуиуУћБР шузБис јс јд еБаукд еаБцџд ИБкуиуУћд Иваиуцд, в скБфв ћавов Акдћјвџтав цд УдјиБ еукв Иадјстџв. ГадчдОдР ташвзд јс Бт ИБУдићв еукд џдмвтБзБоџд Вазвијћд у јкБздџвУћд Иваиуцд, ћБцд јс јд мвквфвкд мв рдтдавкумвР уку всиБџБРуцс. Дваиуцјћу јсћБеу у ћаумв ИваквРдџиваумРв јс тБлку тБ заВсџгв ћвтв цд умзалдџ видџиви с ЏваБтџБц јћсИлиуџу, 20. цскв 1928. фБтуџд.

53

II

ЕВРОПА, СВЕТ И СРПСКИ НАРОД У ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ ДРЖАВИ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТСКА РАТА

3. КРАЉЕВИНА ЈУГОСЛАВИЈА 1929–1935. Кључне речи: диктатура, бановине, Октроисани устав, Мала антанта, Балкански савез, Марсељски атентат, Намесништво

Подсетимо се: Каква је била улога краља Александра у политичком животу Краљевине СХС до 1929. године? ЛИЧНА ВЛАДАВИНА КРАЉА АЛЕКСАНДРА. – После атентата у Скупштини краљ Александар Карађорђевић је размишљао о мирном разлазу Срба и Хрвата. Међутим, после консултација са страначким првацима одустао је од поделе државе и донео одлуку да заведе личну владавину (диктатуру), како би се земља спасла од распада. Одлука о распуштању Скупштине, суспендовању Устава и забрани рада политичких партија обзнањена је 6. јануара 1929. године. За председника Владе постављен је генерал Петар Живковић, а краљ је себе прогласио носиоцем целокупне власти у земљи. Образлажући зашто више нема Скупштине и посланика, краљ је поручивао да између њега и народа „више не може да буде посредника”. У завођењу личне владавине краљ Александар је имао ослонац у групи демократа и радикала привржених Двору, као и у државној управи, органима правосуђа, полицији и жандармерији. Осим подршке коју је добио из иностранства (Француска и Чехословачка), краљу је на руку ишло и расположење једног дела становништва, које је очекивало да се

Александар I Карађор­ ђевић (1888–1934) био је ујединитељ Срба, Хрвата и Словенаца и југословенски краљ (1921– 1934). Опште и војно образовање стицао је у Швајцарској и Русији. Престолонаследник је постао 1909. године. У балканским ратовима командовао је Првом армијом и извојевао велику победу код Куманова. Регент (вршилац краљевске власти) постао је 22. јуна 1914. године и у том својству био врховни командант српске војске у Првом светском рату. Краљ нове југословенске државе постао је 16. августа 1921. године, после смрти оца, краља Петра I. Јуна 1922. године оженио се румунском принцезом Маријом, с којом је добио синове Петра, Томислава и Андреја. Истрајавао је на очувању унитарне (јединствене) државе, без унутрашњих граница. У спољној политици највише се ослањао на Француску. Убијен је 9. октобра 1934. године у Марсељу, од усташа и припадника ВМРО приликом званичне посете Француској.

 Краљ Александар с породицом 54

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

стање у земљи поправи и да почне решавање нагомиланих економских проблема. Диктатура је омогућила режиму да се обрачуна с противницима, истакнутим личностима грађанске опозиције, комунистима и сепаратистима. Међутим, отпор диктатури је био снажан. Комунисти су појачали антидржавне активности, а сепаратистичке снаге су јачале, нарочито у Хрватској и Македонији. Један број посланика Хрватске странке права, међу њима и Анте Павелић, отишли су у Италију и Мађарску и створили усташку организацију, док су у Македонији пробугарски елементи, под видом борбе за њену аутономију, појачавали своју антијугословенску делатност. АДМИНИСТРАТИВНА ПОДЕЛА И НОВИ УСТАВ. – Краљ је сматрао да без партијских борби и трзавица може да изврши брзо национално уједињење проглашавањем јединствене „југословенске нације”. Забранио је коришћење националних имена и симбола и наметнуо идеологију „интегралног југословенства”. Држави је промењено и име, па се од 3. октобра 1929. године звала Краљевина Југославија. Да би поништио националне супротности, краљ Александар је земљу поделио на девет бановина и управу главног града (Београд, Панчево и Земун). Потпуно је напустио националне критеријуме и разбио историјске покрајине југословенских народа. Србија је била подељена на пет, а Хрватска на четири бановине. Територија Словеније била је јединствена, у оквиру Дравске бановине. Бан је имао највишу власт у бановини и одговарао је директно краљу, који га је и постављао на то место.

 Петар Живковић (1879−1947) Суспендовати значи обуставити, прекинути, разрешити некога дужности. Сепаратиста је онај који тежи отцепљењу од неке заједнице.

 Административна подела Краљевине Југославије 1929.

55

II

ЕВРОПА, СВЕТ И СРПСКИ НАРОД У ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ ДРЖАВИ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТСКА РАТА

Интегралан значи целовит, потпун, целокупан. Октроисани устав је устав који не доноси уставотворна скупштина или неко друго законодавно тело, већ владар лично.

Како би показао да не страхује од уставних обавеза и демократских институција, краљ Александар је донео и одлуку да своме народу „подари” устав. Донет 3. септембра 1931. године, тзв. Октроисани устав давао је краљу апсолутну превласт у политичком животу. Он је постављао и разрешавао председника владе и министре, а у ванредним условима могао је да делује мимо Устава и закона. Уведено је дводомно Народно представништво с Народном скупштином и Сенатом. Спроведени су и избори, на којима је победила једина, режимска листа Југословенске националне странке. Уставом из 1931. године диктатура је била ублажена, али су представници забрањених политичких странака и даље били незадовољни. Сматрали су да је Уставом само озакоњен „прикривени апсолутизам”. СПОЉНА ПОЛИТИКА. – Од уједињења 1918. године Краљевина СХС се у спољној политици ослањала на старе српске савезнике, земље Антанте, пре свега на Француску, чврсто се везујући за систем створен на Конференцији мира у Паризу. Краљевина је требало да служи као препрека немачком надирању на исток и обнови Хабзбуршке монархије, али и као „заштитни кордон” према Совјетском Савезу. Основни циљеви краља Александра, као владара великог међународног угледа и творца спољне политике Краљевине СХС, били су да учврсти међународни положај земље и да је заштити од опасности које су претиле од ревизионистички настројених суседа. Поред Мађарске и Бугарске, највећу претњу Краљевини представљала је Италија, која је имала отворене претензије на источну обалу Јадранског мора. Повезујући се с државама балканског региона и средње Европе, краљ Александар је намеравао да се осигура од мађарског и бугарског ревизионизма, као и да ојача положај државе према Италији. Због тога је 1920. и 1921. године потписан одбрамбени савез Краљевине СХС, Чехословачке и Румуније, који је назван Мала антанта. Слични су били и циљеви Балканског савеза, који је склопљен 1934. године између Краљевине Југославије, Румуније, Грчке и Турске.

 Краљ Александар и Луј Барту

 Атентат у Марсељу

 Сахрана краља Александра 56

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

УБИСТВО КРАЉА АЛЕКСАНДРА. – У октобру 1934. године, у време када су се у Европи већ назирале велике промене у међународним односима и предвиђали нови ратни сукоби, краљ Александар је отпутовао у посету Француској. Одмах после искрцавања у луци Марсељ, 9. октобра, краља Александра и француског министра спољних послова Луја Бартуа напали су атентатори и обојицу смртно ранили. Атентатори су били припадници хрватског усташког покрета и македонске пробугарске организације ВМРО (Унутрашње македонске револуционарне организације), који су имали помоћ Мађарске и Италије. Краљ Александар је био снажна личност и настојао је да од Југославије створи јаку државу. Због тога је сметао многима, па су разни непријатељи Југославије, и у земљи и у иностранству, његово убиство дочекали као своју победу. НАМЕСНИШТВО. – Пошто је наследник круне, краљ Петар II, био малолетан, после убиства краља Александра образовано је Намесништво, које су чинили: кнез Павле Карађорђевић, брат од стрица убијеног краља, др Раденко Станковић (сенатор) и др Иван Перовић, бан Савске бановине. Кнез Павле се брзо снашао у новој улози и водио је главну реч у Намесништву.

 Намесници Иво Перовић, Раденко Станковић и кнез Павле Карађорђевић полажу заклетву

Петар II Карађорђевић  Краљ с краљицом Маријом

Тестамента краља  Фотографија Александра о одобравању намесника

57

II

ЕВРОПА, СВЕТ И СРПСКИ НАРОД У ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ ДРЖАВИ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТСКА РАТА

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ 1. Зашто је краљ Александар завео личну владавину?

2. Како је Краљевина СХС реорганизована 1929. године?

3. Какву је спољну политику водила Краљевина СХС/ Југославија?

4. Зашто је убијен краљ Александар?

5. Која су два терористичка покрета у земљи највише радила на разбијању Југославије?

6. Ко су били чланови Намесништва?

ОСНВЕС Заво дзуџбвенва иу 6. ивеквав 1929. Бгнреу Рвцуг зртек цзвнвцрек. чвбскИмуев иу јџксИмрев, бкбсуенгцве иу пбмвц, РвфавОуе иу авн -сг зрмртџрш свамрив р бцв цзвбм иу сауИзв к џавоуцу акџу. лгтуг иу саг Бге сгзрмртџрш сагмрцерџв џгир бк сакНвзр гмсга нрџмвмкар. лагБ звИуев иу иунребмцуев „икБгбзгцуебџв евћрив”, наНвцв иу нгфрзв рВу Завоуцрев КкБгбзвцрив р сгнуоуев иу ев фвегцреу. Урџмвмкав иу кфзв Нуев нгегИуОуВ ГџмагрбвегБ кбмвцв 1931. Бгнреу. Заво дзуџбвенва иу тцабмг ксавцовг р бсгоегВ сгзрмрџгВ р муНрг иу нв гн КкБгбзвцриу бмцгар бмвфрзек наНвцк. пфриуе иу к вмуемвмк к Авабуок 1934. Бгнреу. пВубмг ВвзгзумегБ лумав II цзвнвзг иу ДвВуберИмцг.

 Октроисани Устав

58

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

4. КРАЉЕВИНА ЈУГОСЛАВИЈА УОЧИ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА 1935–1941. Кључне речи: кнез Павле, хрватски национални покрет, преуређење Југославије, Бановина Хрватска

Подсетимо се: Који су били основни циљеви хрватских политичара после стварања југословенске државе? ВЛАДА МИЛАНА СТОЈАДИНОВИЋА. – Први парламентарни избори после увођења диктатуре одржани су 5. маја 1935. године. Наредног месеца владу је формирао Милан Стојадиновић, иначе познати економиста. Основне карактеристике његове владавине биле су: економско јачање земље, постепено удаљавање Југославије од њених традиционалних савезника и приближавање Италији и Немачкој, као и покушај да се очува неутралност у идеолошки подељеној Европи. Стојадиновић је образовао нову политичку странку – Југословенску радикалну заједницу (ЈРЗ), која је окупила бивше радикале, као и представнике Словенске људске странке и Југословенске муслиманске организације. Стојадиновић је као министар спољних послова највише напора уложио у нормализовање односа са Италијом. Први корак ка зближавању учињен је 1936. године када је потписан трговински споразум између две земље. Последњих месеци 1937. године Стојадиновић је посетио Париз, Лондон и Рим. Врхунац те дипломатске активности био је састанак са Адолфом Хитлером, јануара 1938. године у Берлину. Хитлер је изјавио да ће Немачка строго поштовати неприкосновеност југословенских граница, да ће спречити претензије Хабзбурговаца и да две земље никада неће бити непријатељи.

Милан Стојадиновић (1888–1961) био је српски политичар, истакнути економиста и председник југословенске владе. Школовао се у Немачкој и Француској, а докторирао је (1911) у Београду. Министар финансија у југословенској влади први пут је постао 1922. године. У политику се вратио после смрти краља Александра и у мају 1935. године постао је председник Владе. Учврстио је безбедност земље и заступао идеју независности економских од политичких односа. Због приближавања Немачкој и Италији и противљења споразуму с Хрватима и федерализацији земље, под притиском Британаца смењен је с положаја председника Владе (1939). Затим је основао Српску радикалну странку. Кнез Павле га је интернирао, најпре у унутрашњост Србије, па на Илиџу. Одатле је предат Британцима, који су га 1941. године депортовали на острво Маурицијус, у Индијском океану. Успео је да се пребаци у Аргентину, где је помагао српске емигрантске групе, али се није активно бавио политиком.

Интернација је затварање, ограничавање слободе кретања политички сумњивим људима и противницима. Депортација је прогонство, протеривање.

 Милан Стојадиновић 59

II

ЕВРОПА, СВЕТ И СРПСКИ НАРОД У ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ ДРЖАВИ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТСКА РАТА

ПАД МИЛАНА СТОЈАДИНОВИЋА. – Хрватска сељачка странка, с Влатком Мачеком на челу, све је снажније и организованије захтевала решење хрватског националног питања и тражила широка аутономна права за Хрватску. Мачек је одбијао да учествује у раду обновљене Скупштине у Београду и тражио промене Устава. У почетку је преговарао с Миланом Стојадиновићем. Расправљало се о броју управних јединица на које је требало поделити Краљевину и о степену аутономије које би те јединице имале. Како Стојадиновић није био спреман да испуни хрватске захтеве, преговори су прекинути. Истовремено је јачала и опозиција у Србији, која је захтевала демократизацију политичког живота у земљи и подржавала Мачека и Хрвате у њиховим тежњама за децентрализацијом. Уочи парламентарних избора децембра 1938. године српска опозиција се трудила да своје присталице убеди како Хрвати нису противници заједничке државе. На тим изборима листа Милана Стојадиновића однела је веома тесну победу над листом Удружене опозиције, коју је предводио Мачек, иако је гласање било јавно и режимски пропагандни притисак велики. Истовремено, ни Стојадиновићева спољна политика усмерена ка Немачкој и Италији више није одговарала британским интересима, па је он био приморан да у фебруару 1939. године поднесе оставку. Председник југословенске владе постао је Драгиша Цветковић, личност потпуно у сенци кнеза Павла, првог намесника, који ће од тада концентрисати сву власт у својим рукама и водити спољну политику Југославије све до 27. марта 1941. године.

плакат  Изборни Милана Стојадиновића, 1938.

СПОРАЗУМ ЦВЕТКОВИЋ−МАЧЕК И БАНОВИНА ХРВАТ­ СКА. – Довођењем Драгише Цветковића на чело југословенске владе, кнез Павле Карађорђевић је створио услове за преговоре с Мачеком. Решење националног питања у Југославији тражено је парцијално, прво за Хрвате, да би се потом нашло и за Словенце и Србе. После више месеци сложених преговора, 26. августа 1939. године објављен је Споразум Цветковић–Мачек, о стварању Бановине Хрватске, с Иваном Шубашићем на челу. Бановина Хрватска је обухватила територију Савске и Приморске бановине и поједине срезове из других бановина. Бановина је добила свој сабор и широко поље надлежности, а Мачек је постао потпредседник југословенске владе. Српски владајући кругови, међутим, нису обезбедили Србима у Бановини Хрватској ни минимум аутономије. Напротив, тамошњи Срби били су остављени и заборављени. На другој страни, Мачек је сматрао да је Споразум тек први корак у остварењу хрватских интереса, како у процесу државног осамостаљивања, тако и у новим територијалним захтевима према Босни и Војводини. Међу српским политичарима су се као реакција појавили захтеви за формирање српске територијалне јединице у Краљевини, али даље преуређење земље је спречило избијање рата.

 Драгиша Цветковић

УОЧИ РАТА. – Влада Цветковић–Мачек наставила је Стојадиновићеву спољну политику и још више се повезала с Немачком и Италијом у економском и политичком погледу. У догађајима од 1934. до 1941. године, пре свега у креирању спољне политике, значајно место и улога припадају кнезу Павлу Карађорђевићу. Мада је био присталица и покло-

 Влатко Мачек 60

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

 Административна подела Краљевине Југославије 1939. ник енглеског начина живота, он се, због развоја међународних односа, донекле приклонио силама Осовине. На то је утицало попуштање Запада агресивном нацизму, али и нестабилност и нејединство Југославије. Кнез Павле Карађорђевић истицао је политику неутралности, верујући да ће очувати независност своје земље. Западне земље су, посебно од избијања Другог светског рата 1939. године, показивале амбиције да ојачају своје присуство у Југославији, али нису имале могућности да те амбиције остваре слањем трупа, флоте или оружја. Краљевина Југославија је тек у јуну 1940. године успоставила дипломатске односе са Совјетским Савезом, чиме је међу последњим земљама у Европи признала ту државу. Југословенски суседи већ су били у интересној сфери немачког Рајха – Аустрија је била припојена, Мађарска се налазила у подређеном положају према Немачкој, Румунија је приступила Тројном пакту у новембру 1940, а Бугарска је то урадила 1941. године. Италија је окупирала Албанију 1939. и у јесен 1940. године напала Грчку, која се храбро одупирала. Немачка је зато интензивно почела да ради на томе да Југославију мирним путем, уз пуно обећања, преведе на своју страну. Имала је у виду не само припреме за напад на Грчку већ и почетак ратне кампање против Совјетског Савеза. Тако је Краљевина Југославија постала објекат зараћених страна и представљала је пример мале државе која се прилагођавала захтевима светских сила. Велика Британија је предлагала Југославији да нападне Италијане у Албанији и тако олакша положај Грцима, али није могла да

Споразума  Потписивање Цветковић–Мачек

61

II

ЕВРОПА, СВЕТ И СРПСКИ НАРОД У ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ ДРЖАВИ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТСКА РАТА

Кнез Павле Карађорђевић (1893–1976) био је краљевски намесник за време малолетства Петра II Карађорђевића. Син је кнеза Арсена, млађег брата краља Петра I. Улогу најодговорнијег човека у држави обављао је у најтеже време у историји Краљевине Југославије. После смрти краља Александра преузео је у своје руке судбину државе, која је била на ивици распада. Изузетно образован, правио је компромисе када је сматрао да су неопходни и на крају је своју политичку каријеру завршио неславно, збачен и отеран у прогонство. Успоставио је тесне политичке и економске односе с Немачком, надајући се да ће тако Југославији обезбедити неутралност у светском рату. У пролеће 1941. године разишао се с Британцима, јер је одбио њихов захтев да Југославију уведе у рат. Прихватио је немачку понуду јер је добио велике уступке – гаранције суверенитета и територијалног интегритета, није тражена војна помоћ, а обећан му је чак и Солун. Кнез Павле се одлучио за приступање Тројном пакту, што је била одлука фатална по њега. Официрском завером је 27. марта 1941. године оборен и интерниран је у Кенију.

јој помогне ни на који начин. Јачање балканског отпора фашизму подржавале су и САД, иако су биле неутралне. Кнез Павле је остао доследно веран западним демократским државама и три године издржавао снажан притисак Немачке и Италије. Када се уверио у немоћ Запада, одлучио се за приступање Тројном пакту.

 Кнез Павле Карађорђевић

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ 1. Које су основне карактеристике владе Милана Стојадиновића?

2. Зашто је Милан Стојадиновић мењао спољнополитички курс Југославије?

3. Који су били разлози пада Милана Стојадиновића с власти?

4. Како је решено хрватско питање у Краљевини Југославији уочи Другог светског рата?

5. Какве су биле реакције на стварање Бановине Хрватске?

6. Какав је био спољнополитички положај Краљевине Југославије уочи почетка Другог светског рата?

ОСНВЕС Зе мљаснмие 1935. зе вреут ок јсчес ђмрез бтсоејмзсвмд, шсом ок врејес јс 1938. ћсјмзк. њз ок кшсзсиушм соехес љкигА м пнмармлмс ок Зкиехшсо м жтермом. цејм нкчевеОе зефмсзерзсћ пмтеОе А САћсуревмом м уимнмвеОе зкљејсвсгутве Јнвете, 26. евћАуте 1939. псутмћзАт ок упснељАи с утвенеОА Пезсвмзк Јнветушк, шсом ок љзехмс пнсикзА јнлевзсћ АнкДкОе САћсуревмок. Негк пнкАнкДкОк јнлевк упнкхмрс ок мљамоеОк нете. Зе псхктшА НнАћсћ увктушсћ нете упсгзспсрмтмхшм псрслео Внегквмзк САћсуревмок амс ок вксие шсипрмшсвез м сзе ок амре пнмзАДкзе је аерезумне мљикДА љеЏткве уАшсагкзмЏ вкрмшмЏ умре. Веје ук Авкнмс А зкисд Чепеје, шзкљ Шеврк ВенеДснДквмд ук сј рАхмс ље пнмутАпеОк Гнсозси пештА.

62

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

5. ДРУШТВО, ПРИВРЕДА И КУЛТУРА КРАЉЕВИНЕ СХС/ ЈУГОСЛАВИЈЕ Кључне речи: друштво, привреда, култура, наука, уметност, народни обичаји, верске заједнице

Подсетимо се: Каква су била привредна, културна и научна достигнућа Краљевине Србије почетком 20. века? ПРИВРЕДА. – Краљевину Југославију карактерисала је неједнака привредна развијеност појединих делова. Нова држава је од свог оснивања имала читав низ проблема економске природе, што је у значајној мери утицало на неуједначен развој друштва. Вековни живот у оквиру различитих култура спречавао је брзо уједињење. Посебно отежавајући фактори били су огромна разарања и људске жртве које су у балканским ратовима и Првом светском рату поднеле Србија и Црна Гора. Због огромних људских губитака није било довољно радне снаге, па су поља била запуштена и необрађена. У Србији су нешто развијенији били северни крајеви и Поморавље. Западна и источна Србија (осим рудника у Бору) и југ били су потпуно неразвијени. У тим крајевима живело се претежно од пољопривреде, а приход се остваривао и од занатства, домаће радиности и ситне трговине. Црну Гору су притискале глад и заразне болести, а народ је био подељен на присталице и противнике уједињења. Зато је она била на још нижем степену развоја, а крај рата дочекала је с проређеним становништвом.

 Београдски сајам тридесетих година 20. века 63

II

ЕВРОПА, СВЕТ И СРПСКИ НАРОД У ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ ДРЖАВИ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТСКА РАТА

 Мост краља Александра I, данашњи Бранков мост Други део уједињене државе, који је пре тога био у саставу Аустроугарске, био је много развијенији у економском и индустријском погледу. У Хрватској, Словенији и Војводини постојали су велики земљишни поседи, а економска политика у Краљевини довела је до тога да се развијене покрајине још брже развијају, а оне економски заосталије спорије. Тако је привредни развој Хрватске био осам пута већи него пре уједињења. Краљевина је у целини била претежно аграрна земља која је извозила пољопривредне производе, руде и дрво, а увозила индустријске производе и машине. Саобраћај је био лош и било је мало добрих путева, пруга, мостова.

 Варош у Србији тридесетих година 20. века 64

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

 Трг краља Александра I у Краљеву око 1925. ДРУШТВО. – Највећи број становника Краљевине Југославије живео је на селу и бавио се пољопривредом – око 78%. Село је у највећем делу земље било под јаким утицајем патријархалне традиције и народних обичаја. Степен образовања био је веома низак, а владала је и велика неписменост. Зато су на селу тешко прихватани савремени технолошки изуми који су омогућавали модернизацију пољопривреде. Иако су за развој пољопривреде постојали добри услови, она је у односу на пољопривреде других земаља знатно заостајала. Узрок томе била је доминација ситног поседа, јер је земљиште било подељено на готово два милиона парцела до пет хектара. Сељак је производио све што му је било потреб-

 Стари Београд, кафана Албанија

српска сеоска породица  Једна тридесетих година 20. века

65

II

ЕВРОПА, СВЕТ И СРПСКИ НАРОД У ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ ДРЖАВИ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТСКА РАТА

аутомобил у Краљеву, марке Форд,  Први Р. Јовичића, 1928.

но за домаћинство. Земља је обрађивана плугом, а у многим крајевима и дрвеном ралицом. Сталан страх од глади довео је до тога да се на малом поседу производе само житарице. Пошто су били оптерећени великим порезима, сељаци су масовно одлазили у градове. Сеоска породица живела је скромно. Целокупан живот народа заснивао се на искуствима која су прикупљана вековима. Обичаји су били једна од важних одлика друштвених заједница, посебно у планинским областима. Они су обухватали и регулисали целокупан живот. На велику бројност празника и распрострањеност празноверја пресудно су утицали незнање и страх од непознатог. Градова је било мало и били су лоше повезани. Електрификација и изградња и уређивање градова су текли споро. Социјалне разлике су биле велике. Огромна већина становништва је живела у сиромаштву, у лошим и нехигијенским условима становања, уз слабу исхрану и у борби са болестима и глађу. КУЛТУРА И НАУКА. – Прилике у области школства и образовања у Краљевини биле су различите. И у овој области западни делови били су у великој предности у односу на источне (нарочито у односу на Санџак, Косово и Метохију и Македонију). У држави је 1921. године било 51,5% неписмених, да би се десет година касније тај проценат смањио на око 44%. Обавезна је била само четворогодишња основна школа, а грађанске, као и разне занатске школе осниване су у мањим градовима. Гимназија и средњих стручних школа није било довољно да задовоље потребе друштва. У појединим већим местима постојале су учитељске школе. Постојала су само три потпуна универзитета – у Београду, Загребу и Љубљани – и било је неколико високих уметничких школа. У области науке Југославија је дала више светски познатих научника, од којих посебно треба издвојити Михајла Петровића Аласа (математика), Јована Цвијића (географија), Александра Белића (лингвистика), Милутина Миланковића (астрономија), Слободана Јовановића (правне науке и историја), Бранислава Петронијевића и Ксенију Атанасијевић (филозофија). И књижевност је била у замаху. Српски писци пратили су модернистичке правце и иза себе оставили веома значајан књижевни опус. То су били Милош Црњански, Иво Андрић, Растко Петровић,

 Милутин Миланковић

 Иво Андрић 66

 Исидора Секулић

 Милош Црњански

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

 Народно позориште у Београду 30-их година 20. века Исидора Секулић, Јован Дучић, Драгиша Васић, Момчило Настасијевић, Станислав Винавер. У ликовним уметностима велика достигнућа су постигли хрватски вајар Иван Мештровић и српска сликарка Милена Павловић Барили. Позориште је имало солидну традицију у свим већим центрима. Постојали су успешни професионални ансамбли и много малих аматерских позоришта у скоро свим већим градовима. У музици и филму постизани су скромнији резултати. Оперске сцене постојале су у Београду, Загребу, Дубровнику, Осијеку, Љубљани и Марибору, а балетске у Београду, Загребу и Љубљани. Прва радио-станица у Краљевини, Радио Београд, почела је с радом 1924. године. Штампа је постигла несумњив напредак у односу на стање од пре 1918. године и у многим областима пратила је модерне европске токове новинарства. Најутицајнији лист била је „Политика” (основана још 1904), као најстарији дневни лист на Балкану. ЦРКВЕ И ВЕРСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ. – Југословенска држава је, поштујући начела умереног верског либерализма, преко својих ресора водила надзор и контролу над организацијом и радом цркава и верских заједница. Такође, помагала их је и материјално. Зато је већ јула 1919. године образовано Министарство вера − тело централне државне управе, које је имало највишу управну власт у свим верско-политичким пословима. Видовдански устав потврдио је либерална начела у односу на веру, истичући слободу вере и савести и равноправност свих усвојених вера. Према уставној одредби, прихваћене су оне верске организације које су претходно добиле законско признање у било којем делу државе: Српска православна црква, Римокатоличка црква, Исламска верска заједница, Протестантска, Старокатоличка и Мојсијева јеврејска црква. Према првој југословенској држави Српска православна црква показала је потпуну лојалност и оданост. Уједињење свих српских земаља у оквиру Југославије видела је као могућност да се српски народ окупи у јединственој држави. До духовног и административног сједиња-

67

II

ЕВРОПА, СВЕТ И СРПСКИ НАРОД У ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ ДРЖАВИ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТСКА РАТА

 Катедрала Светог Марка на Корчули  Црква Лазарица у Крушевцу Верски либерализам је равнодушност према вери, дух толеранције и слобода савести; у политичком смислу, то је одвајање цркве од државе. Клерикализам је политичко деловање Католичке цркве, покушај да се пресудно утиче на развој друштва у складу с католичким верским учењем, пре свега у домену свакодневног живота.

68

вања свих православних митрополија и епархија дошло је 1920. године. У јединствену Српску православну цркву ушле су Београдска, Карловачка и Црногорско-приморска митрополија и бројне епархије. Српска православна црква била је повезана с црквама грађанских демократских држава. Подржавала је постојећи државни курс и југословенску националну идеологију краља Александра. Римокатоличка црква била је строго централизована верска организација. На челу римокатоличке хијерархије налазио се папа, који је имао функције шефа (примаса) универзалне Католичке цркве и шефа града–државе (Ватикана) и обједињавао све верске функције. Југословенска римокатоличка хијерархија подржала је формирање Краљевине СХС због очувања католичких земаља насељених Словенцима и Хрватима. Почетно југословенство, међутим, постепено се претворило у непријатељство према Краљевини, јер је држава сузбијала изражене клерикалне претензије католичке цркве.

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Исламска верска зајед­ница. – У периоду турске владавине муслимани на Балкану чинили су једну верску заједницу са осталим муслиманима Османске империје. Упоредо с ослобађањем српских земаља од турске власти у њима се оснивају засебне исламске верске заједнице. У Краљевини су, због историјског наслеђа, постојале две исламске заједнице. Муслимани Србије (с Македонијом и Косметом) и Црне Горе чинили су једну заједницу, под управом врховног муфтије у Београду, а муслимани Босне, Херцеговине, Хрватске, Славоније, Далмације и Словеније другу заједницу, под управом реис-ул-уле­ ме у Сарајеву. Муслимани су верске представнике бирали непосредно или посредно преко изборних тела. Заједница је била под надзором државе и добијала је материјалну помоћ, а могла је да одржава духовне везе са исламским заједницама у иностранству.

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ 1. Који су били узроци неравномерног економског развоја Краљевине?

2. Шта је успоравало развој пољопривреде?

3. Које су основне карактеристике друштва Краљевине?

4. Наведи значајнија достигнућа на пољу науке, књижевности и уметности.

5. Како су били уређени односи између цркве и државе у Краљевини?

 Бегова џамија у Сарајеву

ОСНВЕС Земљасниз взрутомснкз јмемјчаентмом ка иакађимјм бенсеађим емдснка иутч. шусм ђећмсм ка уђ утинсмњм нхмом инд ајуиухтјнг беуАоахм, пчу ка з саонјук хаен зчнлмоу им иакађимј емдсук ђезпчсм. жутаАиу учаћмсмкзцн Омјчуен Анон тз уреухим емдмемњм н љзђтја ћечса јука тз з Амојмитјнх емчуснхм н жесух тсачтјух емчз буђиаоа феАнкм н Сеим Јуем. П Земљаснин ка беаусомђмсмоу таутју тчмиусинпчсу јука та Амсноу буљубенсеађух н зромсиух ћнсаоу з тнеухмпчсз. жеутсач иа бенонја тз Аноа чапја, бутчукму ка саонјн беулаимч иабнтхаинг н сомђмом ка саонјм иаемсиухаеиутч з јзочзеиу-беутсачиух емдсукз. ф ђезра тчемиа, хиурн имзДинлн, јњнћасинлн н зхачинлн тчсмемон тз ђаом им асеубтјух инсуз. Нећмсм ка, бупчзкзцн имДаом саетјнг тоуАу ђм, суђном имђдуе н јуичеуоз имђ уерминдмлнкух н емђух лејмсм н саетјнг дмкађинлм.

69

Одабрани историјски извори 1. Видовдански Устав ОДЕЉАК I Опште одредбе Члан 1 Држава Срба Хрвата и Словенаца је уставна, парламентарна и наследна монархија. Службени је назив државе: Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца.

 Видовдански устав – фотографија насловне стране

Члан 2 Грб је Краљевине Двоглави Бели Орао у полету, на црвеном штиту. Врх обе главе Двоглавога Белог Орла стоји Круна Краљевине. На прсима орла је штит, на коме су грбови, српски: бео крст на црвеном штиту са по једним огњилом у сваком краку; хрватски: штит са 25 поља црвених и сребрнастих наизменице; словеначки: на плавоме штиту три златне шестокраке звезде. Испод тога бели полумесец. Државна је застава плава, бела, црвена, у водоравном положају према усправном копљу. ОДЕЉАК II Основна грађанска права и дужности Члан 4 Држављанство је у читавој Краљевини једно. Сви су грађани пред законом једнаки. Сви уживају једнаку заштиту власти.

70

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Не признаје се племство ни титуле, нити икаква преимућства по рођењу. Члан 5 Ујемчава се лична слобода. Нико не може бити узет на одговор, нити бити притворен, нити иначе ма од кога бити лишен слободе, осим у случајевима које је закон предвидео. Нико не може бити притворен за какву кривицу без писменог и разлозима поткрепљеног решења надлежне власти. Ово решење мора се саопштити лицу, које се притвара, или у часу притварања, или, ако то није могућно, најдаље у року од 24 часа, од часа притварања. Против решења о притварању има места жалби надлежном суду у року од три дана. Ако у овом року не би било жалбе, истражна власт мора решење послати суду у року од 24 часа. Суд је дужан донети своју одлуку у року од два дана, од дана пријема решења. Решење судско је извршно. Органи власти, који би скривили против ових одредаба, казниће се за незаконито лишење слободе.

 Видовдански устав – фотографија прве стране

2. Проглас Краља Александра 6. јануара 1929. Моме Драгом Народу Свим Србима, Хрватима и Словенцима Највиши народни и државни интереси и њихова будућност заповедају Ми, да се, и као Владалац и као Син ове земље, обратим непосредно Народу и да му отворено и искрено кажем оно што Ми у садањем тренутку налаже Моја савест и Моја љубав према Отаџбини. Наступио је час, кад између Народа и Краља не може и не сме више бити посредника. У току толиких прошлих напора и толиког стрпљења, које сам показао у вршењу Својих високих дужности, Моју је душу раздирао вапај наших народних маса радних и родољубивих, али и намучених, које су руковођене својим природним и здравим расуђивањем, већ одавно назирале да се више не може ићи путем којим се досад ишло. Моја очекивања, као и очекивања Народа, да ће еволуција нашег унутарњег политичког живота донети сређење и консолидовање

прилика у земљи, нису се остварила. Парламентарни ред и сав наш политички живот добивају све више негативно обележје, од чега Народ и Држава имају за сада само штете. Све корисне установе у нашој Држави, њихов напредак и развитак целокупног нашег народног живота, доведени су тиме у опасност. Од таквог нездравог политичког стања у земљи страда не само унутарњи живот и напредак, него и напредак и сређивање и развијање спољних односа наше Државе, као и јачање нашег угледа и кредита у иностранству. Парламентаризам, који је као политичко средство по традицијама од Мога незаборављенога Оца, остао и Мој идеал, почеле су заслепљене политичке страсти злоупотребљавати у тој мери, да је постао сметња за сваки плодни рад у Држави. Жалосни раздори и догађаји у Народној Скупштини поколебали су код Народа веру у корисност те установе. Споразуми, па и најобичнији односи између странака и људи постали

71

ИСТОРИЈСКИ ИЗВОРИ су апсолутно немогући. Уместо да парламентаризам развија и јача душу народног и државног јединства, он, овакав, какав је почиње да доводи до духовног расула и народног разједињавања. Моја је света дужност, да свим средствима чувам Државно и Народно Јединство. И ја сам решен да ову дужност без колебања испуним до краја. Чувати јединство народно и целину државну, то је највиши циљ Моје Владавине, а то мора бити и највећи закон за Мене и свакога. То Ми налаже Моја одговорност пред Народом и пред историјом. То ми налаже љубав према Отаџбини и пијетет према безбројним драгоценим жртвама, које падоше за тај идеал. Тражити лека томе злу у досадањим парламентарним променама владе или у новим законодавним изборима, значило би губити драгоцено време у узалудним покушајима, који су нам већ однели неколико последњих година. Ми морамо тражити нове методе рада и крчити нове путеве. Ја сам уверен, да ће у овом озбиљном тренутку сви Срби, Хрвати и Словенци разумети ову искрену реч свога Краља и да ће они бити Моји највернији помагачи у току Мојих будућих напора, којима је једини циљ: да се у што краћем времену постигне остварење оних установа, оне државне управе и оног државног уређења, које ће најбоље одговарати општим народним потребама и државним интересима. Ради тога решио сам и решавам, да Устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца од 28. јуна 1921. године престане важити. Сви земаљски закони остају у важности, док се према

потреби Мојим Указом не укину. На исти начин доносиће се у будуће нови закони. Народна Скупштина изабрана 11. новембра 1927. године распушта се. Саопштавајући ову Моју одлуку Моме народу, наређујем свима властима у Држави да по њој поступају, а свима и свакоме заповедам да је поштују и да јој се покоравају.

6. јануара 1929. у Београду

Александар, с. р.

 Моме драгом народу − Проглас од 6. јануара 1929.

3. Споразум Цветковић−Мачек 1939. Сматрајући да је Југославија најбољи јемац независности и напретка Срба, Хрвата и Словенаца; у циљу што поузданијег и потпунијег очувања јавних интереса, Претседник Краљевске владе Драгиша Цветковић и Претседник Хрватске сељачке странке и Сељачке демократске коалиције др. Влатко Мачек, прилазећи решавању хрватског питања, после дужих већања, сложили су се у следећем:

72

Члан I Потребно је образовати заједничку владу. Ова влада ће по пристанку меродавних фактора, а на основу члана 116 Устава, извршити образовање бановине Хрватске, на њу са државе пренети одговарајуће надлежности и донети политичке законе. Она ће, у сагласности са меродавним факторима, припремити све што је потребно за преуређење државне заједнице.

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Члан II Савска и приморска бановина, као и срезови Дубровник, Шид, Илок, Брчко, Градачац, Травник и Фојница, спојиће се у једну јединицу која ће се звати Бановина Хрватска. Дефинитивни опсег Бановине Хрватске одредиће се приликом преуређења државе; при томе ће се водити рачуна о економским, географским и политичким околностима. Том приликом издвојиће се из горе наведених срезова, који су припојени Бановини Хрватској општине и села, која немају хрватску већину. Члан III Новим јединицама као и у држави биће обезбеђена равноправност Срба, Хрвата и Словенаца, као и једнако поступање у погледу њиховог учешћа у вршењу јавне службе. Исто тако биће обезбеђена равноправност усвојених и признатих вероисповести. Уставом ће се зајемчити једнака основна грађанска и политичка права.

 Грб Бановине Хрватске

Члан IV Пренеће се у надлежност Бановине Хрватске послови пољопривреде, трговине и индустрије, шуме и рудника, грађевина, социјалне политике, народног образовања, физичког васпитања, правде, просвете и унутрашње управе. Члан V Законодавну власт у стварима из надлежности Бановине Хрватске врше Краљ и Сабор заједнички. Сабор састављају заступници, које народ слободно бира општим, једнаким, непосредним и тајним гласањем, са представништвом мањина. Управну власт у стварима из надлежности Бановине Хрватске врши Краљ преко Бана. Бана Бановине Хрватске именује и разрешава Краљ. Бан је одговоран Краљу и Сабору. Сваки писмени чин Краљевске власти у пословима Бановине Хрватске премапотписује Бан и сноси одговорност за исти. Драгиша Ј. Цветковић, с. р. Др. Влатко Мачек, с. р.

 Мапа Бановине Хрватске 73

ИСТОРИЈСКИ ИЗВОРИ

4. Годишњи извештај о стању државних народних школа у школском срезу косовско-митровачком за школску 1937/1938. годину Појаве које ометају правилан и успешан рад у школама многобројне су и разноврсне: прва и највећа сметња за што успешније извођење наставе у свима школама – нарочито сеоским, јесте раштрканост села и засеока и њихова удаљеност од постојећих школа, јер су сва села и засеоци потпуно брдског – разбијеног типа, а не груписана и ушорена; друга главна сметња јесте посве слабо материјално и економско стање сељачког имања овога краја, јер многи ђачки родитељи нису у стању да набаве деци књиге и најпотребнији школски прибор. Врло су чести случајеви да деца долазе у школу сасвим слабо одевена и обувена и то за време хладних зимских дана. Услед овога настају често обољења код деце, а у вези с тим и многи изостанци од школе. Трећа главна сметња, немање путева кроз ове брдске крајеве као и немање мостова како преко мањих тако и преко

 Косовска Митровица панорама 74

већих река које се не могу газити. Ово је био један од разлога што деца појединих села, која се налазе на супротној страни реке Ибра од школе, нису могла преко целе зиме да пређу Ибар и походе школу, јер су оба моста услед великих поплава била однесена; четврта сметња је и то, што многи ђачки родитељи нерадо шаљу децу у школу, нарочито женску децу. Ово је појава нарочито својствена муслиманском живљу овога краја, које је толико верски фанатизовано, да у школи гледа једну противверску установу. Из ових разлога женска деца из среза дреничког до данас нису могла да се доведу у школу. Поред побројаних сметњи и слабо храњење школске деце утиче на правилан ток наставе и њено успешно извођење. Врло често се може видети како сеоска деца по цео дан проведу у школи са парчетом суве недопечене проје, јечменице или овсенице без икаквог другог смока.

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

5. Анализа места Југославије у немачкој политици. Извештај немачког војног аташеа у Београду из јула 1939.

Стојадиновић и немачки министар иностраних послова  Милан Фон Нојрат, 1938.

Југославија је за нас била полазна основица за нашу политику према Истоку и Југоистоку, а то је и данас. Нама је била потребна њена апсолутна неутралност ради разбијања Мале Антанте и непријатељског обруча који нас је стезао са истока и ради спречавања повратка Хабсбурга. Нама је она била потребна, даље, за проширење наше сировинске базе и базе са снабдевање животним намирницама, а била

нам је потребна и као етапа на нашем путу за Малу Азију. Западне силе то знају и због тога нам то оспоравају свим средствима која им стоје на располагању. Осовина је окупацијом Албаније повукла прву дебелу црту преко њиховог рачуна и за нас је ту створила нову етапу, тако да се данас кључни положај налази већ у Бугарској. Као и досада, нама је потребна јака Југославија, која ће с нама бити у савезу, ако желимо да позадинске комуникације на правцу ка Југоистоку буду обезбеђене. Другојачије ствар стоји ако се у ту јаку Југославију не верује и, напротив, сматра да убрзо треба рачунати са Словенијом, Хрватском и Србијом, схватање које посве лежи у границама могућности, јер сви делови Југославије који су раније припадали двојној монархији више или мање показују одлучну жељу да се одвоје од Београда. Аутономија Хрватске биће на тај начин покретачка снага за камен који је почео да се котрља. При томе, нарочито је тешко оценити држање које ће заузети антинемачка комунистичко-католичка тврђава Словеније. Могла би настати потпуно нова ситуација која би нужно довела до потпуне промене курса са немачке стране према нашем југоисточном суседу. При овој напетости у унутрашњој политици Југославије, највећа будност је потпуно на свом месту.

75

 Европа у Другом светском рату

TEMA

III

III–1

ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ ТОТАЛНИ РАТ 1939–1945.

Други светски рат представља највећи и најразорнији ратни сукоб у људској исто­ рији. Његови узроци налазе се у незавршеним процесима из претходног рата. Немачка жеља за осветом доминирала је кроз цео међуратни период. Уверен у своју непобедивост, Хитлер је сматрао да ће својом одлучношћу приморати Велику Британију и Француску да мирно прихвате његову освајачку политику. Овога пута, међутим, западне силе нису могле да остану по страни. То је био тотални рат у коме није постојала разлика између фронта и позадине. Све је постало ратиште: свака кућа, свака фабрика, школа и болница, свако село, сваки град. Начин ратовања утицао је на усавршавање многих техничких до­ стигнућа, посебно авиона, тенкова, подморница, носача авиона и, на крају, најстрашнијег оружја – атомске бомбе. Посебне одлике Другог светског рата јесу и покушај нацистичке Немачке да уништи читаве народе и масовни злочини против цивилног становништва.

HRONOLOGIJA • 1. септембар 1939. – немачким нападом на Пољску почео Други светски рат • 3. септембар 1939. – Велика Британија објављује рат Немачкој • 17. септембар 1939. – Црвена армија напала источну Пољску • 1. март 1940. – Хитлер наредио напад на Данску • 9. април 1940. – Немачка напала Норвешку • 10. мај 1940. – Немачка истовремено напала Француску и земље Бенелукса (Белгију, Холандију и Луксембург) • 11. јун 1940. – Италија објавила рат Британији и Француској • 14. јун 1940. – немачке дивизије ушле у Париз • 22. јун 1940. – Француска потписала капитулацију • 27. септембар 1940. – Немачка, Италија и Јапан потписале уговор о савезништву – Тројни пакт • 28. октобар 1940. – Италија напала Грчку • 22. јун 1941. – Немачка напала Совјетски Савез (операција Барбароса) • 14. август 1941. – САД и Велика Британија потписале Атлантску повељу • 5–6. децембра 1941. – Црвена армија сломила немачку офанзиву код Москве • 7. децембар 1941. – Јапан бомбардовао америчку базу Перл Харбор на Хавајима; САД ушле у рат • 9. јун 1942. – Јапан окупирао цео Филипински архипелаг • 13. септембар 1942. – Немци продрли до Стаљинграда и избили на Волгу • 8. новембар 1942. – отпочео поморски десант америчких снага на северну Африку • 2. фебруар 1943. –капитулација немачких армија код Стаљинграда • Август 1943. – Курска битка • 10. јул 1943. – почела инвазија на Сицилију • 8. септембар 1943. – Италија потписала капитулацију • 28. новембар – 1. децембар 1943. – одржана савезничка конференција у Техерану • 13. и 14. јануар 1944. – офанзива Црвене армије код Лењинграда • 6. јун 1944. – почело искрцавање савезника у Нормандији (операција Оверлорд) • 22. јун 1944. – офанзива Црвене армије од Финске до Украјине • 24. август 1944. – ослобођен Париз • 27. јануар 1945. – ослобођен логор смрти Аушвиц • 4–12. фебруара 1945. – у Јалти одржан састанак Велике тројице (Рузвелт, Стаљин и Черчил) • 28. април 1945. – италијански партизани стрељали Бенита Мусолинија • 30. април 1945. – Адолф Хитлер извршио самоубиство • 1. мај 1945. – Црвена армија продрла у зграду Рајхстага у Берлину • 8. мај 1945. – у присуству представника четири велике силе победнице (САД, СССР-а, Велике Британије и Француске) званично потписан акт о безусловној капитулацији Немачке • 6. август 1945. – САД бациле атомску бомбу на јапански град Хирошиму. Три дана касније атомска бомба бачена је и на Нагасаки.

• 2. септембар 1945. – Јапан потписао капитулацију. Тиме је Други светски рат окончан тачно после шест година.

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

1. ОД ЕВРОПСКОГ КА СВЕТСКОМ РАТУ Кључне речи: тотални рат, нацизам, Тројни пакт, Пољска, Француска, Совјетски Савез, Атлантска повеља

Подсетимо се: Који су најзначајнији догађаји у Европи уочи избијања Другог светског рата? ПАД И ПОДЕЛА ПОЉСКЕ. – Хитлер је наредио немачким оружаним снагама да свом силом нападну Пољску, у зору 1. септембра 1939. године. Напад je отпочео планираног дана и сата, а британска и француска влада, пошто је Берлин одбио да обустави ратне операције, објавиле су 3. септембра рат Немачкој. Иако је Хитлер веровао да ће напад на Пољску остати локални сукоб, рат је постао светски и његов крај означио је истовремено и слом нацизма. Али до тог исхода свет је прошао кроз шестогодишњи пакао, највећи у својој дотадашњој историји. Користећи најсавременију војну технику, Немци су од првог дана на свим фронтовима потискивали Пољаке и нанели им велике губитке. Упркос изузетној храбрости, пољске снаге савладане су невиђеном брзином и жестином. Крајем друге недеље септембра пољска армија престала је да постоји као организована снага. Потом је Совјетски Савез, према одредбама пакта Молотов−Рибентроп, 17. септембра напао Пољску и заузео западне делове Белорусије и Украјине. Тако је Пољска нестала с географске карте као самостална држава. Затим је, у октобру 1939. године, Црвена армија напала балтичке државе Литванију, Летонију и Естонију. Следеће године ове републике постале су део Совјетског Савеза.

Окупација земаља северозападне Европе. – Током јесени и зиме 1939–1940. године Хитлер је планирао да изведе офанзиву на западу Европе. Прва на реду била је Данска. Наредбу за њену окупацију Хитлер је издао 1. марта 1940. године. Норвешка је нападнута 9. априла и покорена за непуних месец дана. Видкун Квислинг је постао норвешки премијер, пружајући пуну подршку непријатељу. По њему су сви слични сарадници окупатора названи „квислинзи”. Територије Данске и Норвешке имале су велики стратешки значај због немачких поморских и ваздухопловних база. Пламен рата незаустављиво је ишао ка тада највећем немачком противнику – Француској. Рано ујутру 10. маја 1940. године истовремено су нападнуте Француска и земље Бенелукса (Белгија, Холандија и Луксембург). Први велики успех било је лако и брзо уништење холандског и белгијског одбрамбеног система, уз помоћ падобранаца и ваздушних једриличарских трупа које су заузеле мостове од стратешке важности.

 Немачки војник на ратишту у Пољској

 Борбе у Норвешкој 79

III

ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ

СЛОМ ФРАНЦУСКЕ. – Врхунац операције био је прелаз преко планинског масива Ардени. Француски стратези нису очекивали напад преко Белгије и Холандије, верујући да ће Хитлер поштовати њихову прокламовану неутралност. Одбрана се припремала из правца севера и североистока, где су постојала јака одбрамбена утврђења (линија Мажино). Немачка оклопна колона протезала се дужином од преко 160 километара. Немачке јединице брзо су форсирале Ардене и 12. маја прешле француску границу. Наставак операција обележен је нападом на град и луку Денкерк, где се налазио један корпус британске војске и део француских снага. Из непознатих разлога Хитлер је зауставио своје тенкове, што су Савезници искористили и 27. маја отпочели евакуацију преко 300.000 својих војника. Евакуисан је и генерал Шарл де Гол, који ће касније наставити борбу из северне Африке. По завршетку ове операције Немци су отпочели серију напада на југ и потпуно разбили француску армију. Италија је 11. јуна објавила рат Британији и Француској, а 14. јуна немачке оклопне дивизије победоносно су ушле у Париз. Хитлерова освета била је потпуна: потписивање капитулације 22. јуна обављено је на истом месту где је 1918. године Немачка потписала своју капитулацију. Примирје с Немачком закључио је француски маршал Филип Петен. Пошто је распустио парламент, завео је диктатуру и тиме дефинитивно укинуо Трећу француску републику. Тако су немачке трупе за тачно 75 дана освојиле Норвешку, Данску, Холандију, Белгију, Луксембург и Француску, са успехом пркосиле снази британске морнарице, отерале британске експедиционе снаге у море и задале страшан пораз француским (чинило се непобедивим) армијама.

 Немачка војска у Паризу, јун 1940.

БИТКА ЗА БРИТАНИЈУ. – После победе над Француском, Хитлер је у лето 1940. године отпочео ваздушне нападе на Велику Британију, с намером да брзо сломи њен отпор, тим пре што Британци нису у потпуности били спремни за одбрану. Немачка авијација, којом је командовао Херман Геринг, извршила је на хиљаде борбених летова према острву. Ипак, морал оних који су се бранили био је несаломив и бомбардовање из ваздуха није донело жељене резултате, па је освајање Британије одложено. Битка за Британију била је први већи Хитлеров неуспех. Велику улогу у одбрани земље одиграо је британски премијер Винстон Черчил. Због својих говора, охрабрења и мукотрпног рада израстао је у хероја отпора и националног јунака. Он је пак највеће заслуге за одбрану земље приписивао храбрим пилотима британског ратног ваздухопловства (РАФ).

 Бомбардовање Лондона

Винстон Черчил (1874–1965) био је британски државник и један од најзначајнијих европских политичара 20. века. На почетку каријере служио је у британској морнарици, а затим се бавио политиком као члан Доњег дома Парламента. Још од 1936. године био је уверен да Британија мора око себе да окупи угрожене нације и одлучно се супротстављао агресивној политици нацистичке Немачке. Черчил је 10. маја 1940. године изабран за председника владе. У припремама за отпор Немачкој настојао је да створи широку коалицију европских држава, а посебан стратешки положај придавао је Балкану. После напада Немачке на Совјетски Савез, са Стаљином је закључио споразум о заједничким дејствима. Створио је и ојачао антихитлеровску коалицију. За вишетомну књигу Други светски рат добио је Нобелову награду за књижевност.

80

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Савез фашистичких земаља учвршћен је 27. септембра 1940. године, када су Немачка, Италија и Јапан потписале уговор о савезништву, познат као Тројни пакт. Овом пакту су до марта наредне године приступиле Данска, Финска, Бугарска, Мађарска, Румунија, Словачка и далеки Манџуко, марионетска држава створена под патронатом Јапана на подручју историјске регије Манџурије у Кини.

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ 1. Објасни на који начин је немачки напад на Пољску прерастао у сукоб светских размера.

2. Зашто је Хитлер веровао да напад на Пољску неће довести до рата с Великом Британијом и Француском?

3. Како је текао немачки напад на земље северозападне Европе?

4. Које су последице окупације Француске и какав је био одјек у неокупираним земљама? НАПАД НА СОВЈЕТСКИ САВЕЗ. – У првој половини 1941. године немачка освајања у Европи била су готово заокружена. Само неколико држава (Шведска, Шпанија, Португалија, Турска и Швајцарска) остале су неутралне. Рат против Велике Британије, мада није био завршен, за извесно време није представљао озбиљнију опасност за Берлин. Због тога је Хитлер одлучио да се обрачуна са својим главним непријатељем – „црвеном империјом” на истоку. У врховима Трећег рајха процењено је да ће СССР веома брзо бити побеђен (рат је требало да траје до почетка зиме). Рачунало се, у првом реду, на огромна богатства у нафти и храни. Та процена темељена је на неспремности Црвене армије: у стаљинистичким чисткама уништен је њен најбољи кадар (више хиљада официра), а није била ни адекватно наоружана. Осим тога, Стаљин је веровао да Немци неће прекршити пакт из 1939. и да их не треба провоцирати. У рано јутро 22. јуна 1941. године, без претходне објаве рата, почела је, под шифрованим називом Барбароса, највећа војна операција у

 Немачке јединице пролазе кроз Украјину

Москве копају војничке ровове на прилазима престоници и  Грађани спремају се за одлучну битку с Немцима, јесен 1941. године

81

III

ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ

Георгиј Константинович Жуков (1896–1974) био је маршал Совјетског Савеза, прослављени командант и један од највећих војсковођа Другог светског рата. Током 1941. сломио је немачку офанзиву код Москве. Од наредне године руководио је дејствима Црвене армије у највећим биткама овог рата: Стаљинградској и Курској. Победоносно је ушао у Берлин (априла–маја 1945). С представницима САД, Британије и Француске, у име совјетске владе, прихватио је безу­ словну немачку капитулацију. После рата заузимао је највише војне и државне положаје до 1957. године, када је смењен са свих функција.



Марионетска држава (влада) јесте номинално суверена држава (влада) коју контролише нека страна држава, као што луткар у позоришту контролише лутку – марионету. РАФ (енглески: Royal Air Force) јесте назив за ратно ваздухопловство Велике Британије.

82

историји ратовања. На линији фронта дугој 3.000 километара стајало је 190 елитних немачких дивизија, опремљених најсавременијим наоружањем. У муњевитом нападу требало је разбити совјетску одбрану, направити велике клинове у позадини, опколити разбијене јединице Црвене армије и постепено их заробљавати и уништавати. Већ првог дана напада руски фронт је пробијен на неколико места, силовитим ударима оклопних јединица. Током прва три месеца рата ситуација по Совјете била је више него страшна. На свим правцима Немци су напредовали и освајали велика пространства, а Црвена армија није успевала да се консолидује. Немачки војници незадрживо су напредовали према Москви и кроз Украјину (17. септембра пао је Кијев), а већ у октобру почеле су припреме за освајање совјетске престонице. Упркос огромним губицима, Црвена армија се опоравила. Постепено је јачао отпор на свим фронтовима, а совјетски војници чекали су свог највећег природног савезника – немилосрдну зиму, за коју немачки војници нису били адекватно опремљени. Крајем октобра почеле су велике кише, а већ почетком новембра, раније него икада пре тога, стигло је нагло захлађење, што је знатно успорило немачке оклопнике који су се налазили на мање од 30 километара од Москве. Врховна команда Црвене армије одлучила је да се Москва одсудно брани. За команданта Централног фронта и одбране града постављен је прослављени генерал Жуков. Црвена армија је попуњена свежим снагама с Далеког истока и у ноћи између 5. и 6. децембра 1941. године први пут је прешла у контраофанзиву. Немачке јединице пред Москвом разбијене су за неколико дана и одбачене скоро 200 километара на запад. И Лењинград је остао неосвојен. Немци су већ у септембру почели да га опседају и стално бомбардују. Овај херојски град издржао је највећу блокаду у људској историји (950 дана) и имао је, до јануара 1944. године, скоро милион жртава, углавном због зиме и глади. Град је све време опсаде снабдеван кроз коридор преко залеђеног језера Ладоге. Његови становници нису клонули духом и јуначки су се бранили. ФОРМИРАЊЕ АНТИФАШИСТИЧКЕ КОАЛИЦИЈЕ. – Немачки напад на СССР наметнули су пред остатак слободног света потребу за стварањем широког антифашистичког фронта. Схватило се да треба формирати коалицију с Москвом и заборавити све идеолошке разлике. Први конкретан корак у стварању антифашистичке коалиције било је потписивање споразума у Москви 12. јула 1941. о узајамној помоћи Совјетског Савеза и Велике Британије. Следећи корак представљала је Атлантска повеља, коју су 14. августа 1941. године потписали Черчил и Рузвелт. У њој је наглашено право сваког народа на самостално национално опредељење, чиме их је требало подстаћи на борбу. Најважнија одлука тицала се става да ће се рат водити до потпуног сламања нацизма и фашизма. Свим државама гарантовано је учешће у светској трговини, међународној сарадњи, као и право на слободну пловидбу. САД и Велика Британија нагласиле су да не теже територијалном проширењу нити територијалним променама без слободне воље народа.

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

БОРБЕ У СЕВЕРНОЈ АФРИЦИ 1941. – Борбе на овом простору уско су повезане с развојем догађаја на Медитерану и италијанским претензијама ка Балкану и Африци. Охрабрен Хитлеровим победама током 1940. године, Бенито Мусолини је, после окупације Албаније, планирао да се Италија прошири на Балкан и северноафричку обалу. У склопу тих планова, Италија је почетком септембра напала Либију, чиме су започеле борбе за северну Африку, које ће трајати до средине 1943. године. Почетком децембра 1940. године Британци су са 30.000 војника храбро ушли у рат на фронту у Африци и напали италијанске положаје у Либији. Италија је затражила помоћ од Немачке и 12. фебруара 1941. године у северну Африку је дошао фелдмаршал Ервин Ромел са својим оклопним јединицама. Од тог тренутка рат се распламсао пуном жестином.

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ 1. Зашто је после брзог слома Француске Хитлер одлучио да нападне Совјетски Савез уместо да оствари своју надмоћ у Европи инвазијом на Британију?

2. Каква је била ситуација у Совјетском Савезу непосредно пред немачки напад?

3. На који начин је дошло до превазилажења супротности између СССР-а и западних сила?

ОСНВЕС

Френклин Делано Рузвелт (1882–1945) био је амерички политичар, 32. председник САД, као члан Демократске странке. Био је гувернер државе Њујорк, а за председника је први пут изабран 1932. године. Творац је програма опоравка којим је санирана велика економска криза, познатог као Њу дил (New Deal) или Договор о новом пословању. Рузвелт је покренуо кампању радикалних мера за оздрављење националне привреде. Кампања је укључивала масовни програм јавних радова који су финансирани из савезног буџета. Ти радови омогућили су запошљавање неколико милиона људи. Реорганизован је банкарски систем, уведени су осигурање за незапослене и старосна пензија. Рузвелт је успоставио дипломатске односе са Совјетским Савезом 1933. године.

Драго миБнмџо рћн КБ стНБт кБлћНџол кћсћПтл кћ РтЕмџа 1939.

- ГОБ ПБВБ гтПокБ гтнтит СБОћ ИћсћПкћ Уиртсћ ЧоОћ КБ тџасорћкћ, ћ кћКиБВо стрћА ПтЊоиБОћ КБ ШрћкСамџћ. ЛмнтирБлБкт КБ нБџОћ Чонџћ Аћ ТБОоџа ЈронћкоКа. ЖтПокБ 1941. амОБПот КБ кБлћНџо кћсћП кћ ГтиКБнмџо ГћиБА, Знт КБ ЧоОћ кћКиБВћ итКкћ тсБрћСоКћ а омнтроКо рћнтићМћ. Ђт КБ Чот ститП Аћ мнићрћМБ иБОоџБ ћкноХћЗомноНџБ џтћОоСоКБ. Ђћџт КБ Драго миБнмџо рћн аЗћт а ктиа ХћАа.

83



III

ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ

2. ПРЕЛОМНЕ ГОДИНЕ (1942–1943) Кључне речи: Јапан, Перл Харбор, САД, Стаљинградска битка, северна Африка

Подсетимо се: Како је почео Други светски рат?

УЛАЗАК САД У РАТ И ЈАЧАЊЕ САВЕЗНИЧКЕ КОАЛИ­ ЦИЈЕ. – После пада Француске и окупације готово читаве Европе, све је већи био притисак да Сједињене Америчке Државе уђу у рат. Са оваквим мишљењем слагао се председник Рузвелт. Прелом је уследио 7. децембра 1941. године после јапанског напада на Перл Харбор на Хавајима, највећу америчку поморску базу у Тихом океану. Америчка одбрана била је потпуно изненађена. Велики број бродова и авиона је уништен или тешко оштећен, а преко три хиљаде морнара је погинуло. САД и Британија су 8. децембра објавиле рат Јапану, а 11. децембра Немачка је објавила рат Америци. Рат се тада претворио у светски у правом смислу те речи. После напада на Перл Харбoр јапанска војска је у низу муњевитих акција освојила велике поседе на Тихом океану и Далеком истоку. У тим освајањима починила је велике злочине над цивилним становништвом (посебно над Кинезима) и над заробљеним савезничким војницима. Прекретница у рату на Тихом океану била је велика поморска битка код острва Мидвеј (јуна 1942). Америчка флота је јапанској морнарици нанела тежак пораз: Јапан је изгубио четири носача авиона и своје најбоље пилоте.

 Бомбардовање Перл Харбора

БОРБЕ НА ИСТОЧНОМ ФРОНТУ 1942–1943. – Пораз Немаца пред Москвом није значио и одустајање Хитлерових армија од даљих освајања на Источном фронту. Немачка је покренула офанзиву на Јужном фронту како би што пре избила на Волгу и Кавказ, где су се налазили богати извори нафте и природног гаса. Тако би се директно угрозио Средњи исток и отворио пут према Индији, уз евентуално спајање с јапанским снагама. Тежиште борбе пребацило се на фронт код Стаљинграда, града на доњем току реке Волге. Град се од оснивања па до 1925. године звао Царицин, а од тада па до 1961. године носио је име по совјетском вођи. Од тада се зове Волгоград. До средине августа, упркос великим губицима, Немци су овладали десном обалом Дона, продрли до Стаљинграда и избили на Волгу, северно и јужно од града. Уличне борбе трајале су до 19. новембра, када је Црвена армија прешла у контраофанзиву (операција „Уран”), што је истовремено означило и почетак зимске офанзиве на целој линији фронта.

84

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Непознати хероји Стаљинграда О хероизму и јунаштву војника за време Стаљинградске битке писано је много. Ипак, посебна страница међу тим борбама јесте подвиг лекара санитараца. Они су износили рањене с бојног поља, пружали помоћ под мецима. Често су морали да помажу не само својим војницима већ и немачким. Према Хипократовој заклетви, у време ратних дејстава лекар је дужан да спасава и своје и туђе. О тим суровим данима борци Црвеног крста причали су дописнику Гласа Русије: „Од јуна 1941. у Стаљинграду и области почињу да се формирају болнице. Од 1941. до 1943. за фронт су радиле већ 432 болнице. У војне болнице су претворене школе, болнице. Већи део медицинских радника су биле жене и тинејџери који су били хитно позвани у помоћ фронту. Практично нико од њих није имао искуство у раду. Неки су стигли да заврше тромесечне курсеве медицинске припреме. Пружање прве медицинске помоћи морало је да се учи самостално. Сваког дана стотине рањених су пребациване у болнице. Доласком мразева ситуација се погоршала. На зиму 1942. температура је достигла минус четрдесет. – У граду је започела епидемија тифуса – говори Антонина Георгијевна Григулич (Морозова). На лето 1942. као 16-годишња девојка кренула је у санитарну војну болницу. – Од краја новембра су започеле жестоке борбе. Бомбардовања и ракетирања нису престајала. Рањени и убијени нису могли да се преброје – говори Антонина Георгијевна. Она је заједно са својом другарицом ишла у помоћ борцима. – Када су Немце коначно разбили овде код Стаљинграда, сви смо се вратили на линију фронта да помажемо да се сакупе наши војници и убијени Немци. Зима. Људи су лежали под снегом. Ми смо их откопавали. Све смо скупили. Хоћеш, нећеш. Две девојке су вукле војнике, слагале их и сахрањивале. У области Песковатка много је сахрањених – и Немаца и наших. Тамо су остали заробљени Немци. Ми смо их узели у болницу и лечили.”

Совјетске јединице су крајем новембра заузеле Калач на левој обали Дона, па је немачка 6. армија остала у окружењу. Затим је Црвена армија потпуно разбила немачку групу армија „Б”, под командом фелд­ маршала Фридриха фон Паулуса. Немачке снаге трпеле су страховите ­губитке, пре свега нанете новим руским оружјем, вишецевним бацачима ракета названим „каћуша”. Мртви немачки војници бројали су се стотинама хиљада и 2. фебруара 1943. године Фон Паулус се предао. Страхоту ове битке преживело је око 90.000 немачких војника армије која некада бројала 1.450.000 војника. Стаљинградска битка сматра се прекретницом у Другом светском рату и једном од најдраматичнијих и најразорнијих битака у целокупној историји ратовања. Она је показала да Вермахт није непобедив, а Црвена армија је пребродила искушења и кризе и постала је најјача копнена војска на свету. Веома брзо је целом линијом Источног фронта уследио напад совјетских јединица. Најзначајнија победа, а уједно и највећа тенковска битка у Другом светском рату, била је Курска битка, вођена у августу 1943. године. У њој су Немци страховито потучени и од тада су се јединице Вермахта налазиле у константном повлачењу. Црвена армија је кренула у свој моћни поход, а крајње одредиште био је Берлин, срце Трећег рајха. СЕВЕРНОАФРИЧКО РАТИШТЕ. – Године 1942. велике промене у корист Савезника одиграле су се и на афричком континенту. Током октобра британске снаге, под командом генерала Бернарда Монтгомерија, извеле су напад на немачко-италијанске оклопне јединице код Ел Аламејна. У жестоким борбама успеле су да потуку непријатеља и 4.

у Стаљинграду  Споменик (данашњем Волгограду) Mајка отаџбина зове

Бернард Монтгомери (1887–1976) био је британски фелдмаршал. Служио је у колонијалним снагама у Индији и учествовао у Првом светском рату. Службовао је и у Палестини и Египту. Током 1940. постао је командант британских експедиционих снага у Француској и успешно је руководио евакуацијом Денкерка. Од августа 1942. командовао је британском 8. армијом у Египту. Учествовао је у ослобођењу Сицилије и јужне Италије, а на челу 21. групе армија и у инвазији Нормандије и даљим походима до капитулације Немачке. После рата био је командант британске окупационе зоне у Немачкој и начелник Империјалног генералштаба.



85

III

ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ

Инвазија је упад с војском у туђу земљу. Вермахт је назив за оружане снаге Немачке.

новембра прешле су у офанзиву према Тунису, чиме је ова битка била окончана. На тај начин Савезници су преузели иницијативу на Афричком фронту, стално напредујући према западу и припремајући услове за инвазију Италије са афричког континента. Инвазија на Сицилију почела је 10. јула 1943. године. Већ првог дана инвазије освојени су многи важни положаји на обали и у унутрашњости острва. Операције су трајале до средине августа, када је цело острво ослобођено. Ова акција довела је до кризе Мусолинијевог режима. Велико фашистичко веће је 25. јула разрешило Мусолинија свих функција и власт предало краљу Виторију Емануелу. Безусловну капитулацију Италија је потписала 8. септембра 1943. године.

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ

 Амерички тенкови у Палерму

1. Зашто су САД ушле у рат?

2. Зашто се Стаљинградска битка сматра прекретницом Другог светског рата?

3. Како су текле ратне операције на фронту у северној Африци 1942. године?

ОСНВЕС Заво дзуџбе нуикбк БазгБрбк увгв бРзцзтџцџ Би ицвчвр созеџИзмџј пфзуџОрџј нутвав и увг, РбуРз и Бзазумбо пшуџлџ, рвб џ азцџрџ БирбРџ мв НБгбОмбф шубмги. ћувозф 1942. џ дбОзгрбф 1943. кбеџмз беџ кувцв Бз дузцбфмв Рџгрв и лзцбф увги, мзфвОрб-БбаозгБрџ БирбР рбе сгвВџмкувев, рбоџ Бз чвауКџб азцџрбф дбРзебф Ууазмз вуфџоз. Гбрбф 1943. иБцзеџцв оз џ рвдџгицвлџов Нгвцџоз.

86

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

3. КРАЈ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА Кључне речи: Густав линија, Нормандија, савезничко искрцавање, Јалта, атомска бомба

Подсетимо се: Како су САД ушле у Други светски рат?

САВЕЗНИЧКИ УСПЕСИ У 1944. ГОДИНИ. – Прве велике борбе на Источном фронту почеле су код Лењинграда и Новгорода у ноћи између 13. и 14. јануара 1944. године. У следећих седам дана пробијене су немачке одбрамбене линије и настављене офанзивне операције. До априла 1944. Црвена армија потпуно је потукла немачке јединице у Украјини, као и на централном делу фронта. На том правцу налазила се Варшава, а одатле је било веома лако доћи и до Берлина. Борбе на Криму вођене су у априлу и мају; Немци су имали преко 100.000 погинулих. На италијанском фронту у првој половини 1944. године вођене су борбе ограниченог интензитета и једна значајна операција – пробој тзв. Густав линије (утврђене немачке линије дуж Апенина). Акција је почела у априлу. Немци су пружили снажан отпор, али премоћ Савезника у људству и ратној техници била је одлучујућа и 4. јуна ослобођен је Рим. У овим операцијама учествовале су и снаге италијанског покрета отпора. ОТВАРАЊЕ ЗАПАДНОГ ФРОНТА. – Савезничко искрцавање на европски континент, на обале северне Француске (операција Овер­ лорд), почело је, после снажних бомбардовања, у ноћи између 5. и 6. јуна 1944. године. С обзиром на то да Немци нису знали где ће бити искрцавање, само мали део војске концентрисали су у Нормандији.

савезника у Нормандији,  Искрцавање 6. јуна 1944. године

На обале Нормандије првог дана је искрцано више од 150.000 људи. Тако је отпочела инвазија западне Европе, највећа војна операција те врсте у историји ратовања. Савезници су непрестаним убацивањем нових снага успели да одрже и знатно прошире своје положаје. Врховни командант ове операције био је амерички генерал Двајт Ајзенхауер. До 18. јуна на копно Француске искрцано је 629.000 људи. Инвазија је знатно уздрмала врх Трећег рајха. Хитлер је покренуо контраофанзиву на Западном фронту, што је био само очајнички потез. Савезници до 20. августа потпуно опкољавају и уништавају 60.000 немачких војника. Тиме је битка за Нормандију била завршена, а Савезници су кренули ка Паризу.

тенкови напредују  Савезнички према Берлину

87

III

ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ

Током 20. јула група немачких официра, предвођена пуковником Клаусом фон Штауфенбергом, у намери да што пре заустави рат, покушала је да убије Хитлера у његовом главном штабу у Вучјој јазбини, у источној Пруској. Фон Штауфенберг је поставио бомбу испод конференцијског стола, али је Хитлер прошао само с лакшим повредама. Завереници су ухапшени и стрељани. О овом догађају је 2008. године снимљен филм Операција Валкира. Насловну улогу, лик Фон Штауфенберга, играо је Том Круз.

У међувремену су у јужну Француску искрцане свеже савезничке снаге и оне су за два дана стигле до Сене. У Паризу је 17. августа букнуо устанак под руководством Покрета отпора. Хитлер је наредио да се Париз разори, али немачки генерал Дитрих фон Холтиц (командант града) одбио је да изврши ово наређење. Истовремено, француска армија, под командом генерала Жака Леклерка, ушла је 24. августа у француску престоницу, а сутрадан је генерал Шарл де Гол преузео власт у Француској. ЦРВЕНА АРМИЈА У ПОКРЕТУ. – На Источном фронту започела је одлучујућа офанзива Црвене армије на свим фронтовима од Финске до Украјине. Офанзивне операције почеле су 22. јуна 1944. године. У борбама до краја августа ослобођени су цела Украјина и делови Пољске до реке Висле. У даљем напредовању Црвена армија је освојила Румунију (у другој половини августа), а затим је стигла на границе Бугарске, где је избио устанак, збачен фашистички поредак и изабрана нова влада. Црвена армија се приближава и осталим земљама источне Европе.

Двајт Ајзенхауер (1890–1969) био је генерал и председник САД у два мандата (1952–1960). Завршио је војну академију, командну и генералштабну школу као први у класи. Од 1935. до 1940. био је на Филипинима. Начелник Генералштаба америчке војске постао је 1942. године. Исте године прешао је у Лондон и командовао америчким снагама на европском ратишту. Залагао се за што хитније отварање другог фронта у западној Европи. У децембру 1943. године именован је за врховног команданта савезничких снага за инвазију. Водио је широке офанзивне операције на фронту све до немачке капитулације.



САВЕЗНИЧКА ОФАНЗИВА У ПРОЛЕЋЕ 1945. – На Западном фронту Савезници су наставили офанзивне операције према срцу Рајха. Бон је заузет 9. марта, а затим се ушло у Сарску област. Овим победама у потпуности је разбијен немачки одбрамбени систем, што је проузроковало општу деморализацију немачких јединица. Офанзива Црвене армије почела је 12. јануара 1945. године, на свим фронтовима од Балтика до Будимпеште. Потпуно су потучене немачке снаге од Висле до Одре. Варшава је ослобођена 17. јануара, а логор смрти Аушвиц 27. јануара 1945. године. У међувремену је (од 4. до 12. фебруара 1945) одржан састанак „Велике тројице” (Рузвелт, Стаљин и Черчил) у Јалти (на Криму). На том састанку, у предвечерје капитулације Немачке, донесене су значајне одлуке о даљем вођењу рата на свим фронтовима, као и о послератном уређењу света. Основни принцип био је подела света на интересне зоне, а наслућивао се и будући сукоб Сједињених Држава и Совјетског Савеза. КАПИТУЛАЦИЈА НЕМАЧКЕ. – Пропаст „трећег немачког царства” била је извесна. Црвена армија је 25. априла опколила Берлин, а истог дана, на реци Елби, срела се са америчким снагама. Хитлер је 30. априла извршио самоубиство. Црвена армија је продрла у зграду Рајхстага и тачно 1. маја истакла је црвену заставу на њеној куполи; 2. маја Берлин је у потпуности освојен.

88

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

 Конференција у Јалти, фебруар 1945. године Протокол о безусловној капитулацији свих немачких оружаних снага потписан је у Ремсу (у Француској), а 8. маја, у присуству представника четири велике силе победнице (САД, СССР-а, Велике Британије и Француске) званично је потписан акт о безусловној капитулацији, с важењем од 9. маја. Други светски рат у Европи је завршен.

 Руски војници на улицама Берлина 89

III

ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ

 Генерал Вилхелм Кајтел потписује капитулацију Немачке Рат се, међутим, наставио на Далеком истоку. Иако је пораз био потпуно известан, војни врх Јапана није желео да се преда. Пред избором између две могућности − инвазије јапанских острва, уз велике губитке, или примене новог, разарајућег оружја, нови амерички председник Хари Труман одлучио је да употреби атомску бомбу. Тако је 6. августа 1945.

 Потписивање капитулације Јапана 90

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

године, први пут у историји човечанства, бачена атомска бомба – на јапански град Хирошиму. Три дана касније иста судбина задесила је и Нагасаки. Страховита разарања која су проузроковале ове бомбе, а посебно споредни ефекти од радијације и топлотног удара, изазвали су шок у целом свету. Цар Хирохито прихватио је безусловну капитулацију, која је потписана 2. септембра на америчком ратном броду Мисури. Тиме је Други светски рат окончан тачно после шест година.

 Атомска бомба бачена на Нагасаки ПИТАЊА И ЗАДАЦИ 1. Наведи савезничке успехе у првој половини 1944. године.

2. Који су резултати операције „Оверлорд”?

3. У чему је значај конференције одржане у Јалти?

4. Оцени догађаје који су окончали Други светски рат. Да ли је употреба атомске бомбе била оправдана?

ОСНВЕС Заводзо уа џб ебданзо 1944. ибџкБа егангеаро Раркза ебгоца Бо тч нбдБбв сгбБнИ, И мсгкјк к тноркук. пгкчкфаБк Бо џасоБцкРБа Обг Оа, РбуБкјк шагволно Окрк чИ И БаегачноБбв ебРродаНИ. ћркдБб уа Окрб к Бо појкскзИ. пбчра РкВа ИцочнбеБкл ебгоцо, КоеоБ нозбУа егароцк И џасоБцкРИ, ебзИВоРоуИГк џо ИнРгџк ебцкјкуа И мцкук.- Аг РаБо огвкуо бчрбОбџкро уа ибнбРб џРа нгаГкБа Базоџо бзИекгоБа нагк нбгкуа к чнРбгкро ебРбфБа ИчрбРа цо егбџбг згбц ДарбгИчкуИ к зо игоБкјово пбфчза к ЏИвИБкуа. Ечраџкрк чИ кБРоцкуо жРгбеа бџ чнго Ба оБирбовагкдзкл нгИео, безбфоРоНа Заводза, цоРгВБа ОбгОа Бо појкскзИ к чрбв чкро њчбРкБа.

91

III

ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ

4. КАРАКТЕР ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА Кључне речи: окупирана Европа, антисемитизам, геноцид, развој наоружања

Подсетимо се: Када је отворен Западни фронт?

ОКУПИРАНА ЕВРОПА. – Немачка је на освојеним територијама успоставила различите облике окупационе власти. Посебно су у Совјетском Савезу, Пољској, Југославији и Грчкој извршени бројни злочини над цивилним становништвом. При првим појавама покрета отпора у окупираној Европи Немци би почињали да спроводе терор. Становништво је живело у сталном страху од хапшења, одвођења на принудни рад или стрељања. Таоци су одвођени и стрељани, вршене су велике одмазде и пустошене изабране области. Неким територијама Немачка је управљала непосредно (у Пољској и деловима Совјетског Савеза), а у некима је образовала нове владе. У Француској су Немци, окупиравши њене северне делове и Париз, поставили нову владу, чији је председник био маршал Петен, који је управљао француском територијом јужно од Париза. Ово подручје названо је Вишијевска Француска, по бањи Виши, у којој је било седиште те владе.

Нирнбершки закони су антисемитски закони у нацистичкој Немачкој усвојени 1935. године, за време годишњег митинга нацистичке партије у Нирнбергу. Овим законима Јевреји су лишени немачког држављанства, забрањено им је и учешће у друштвеном животу Немачке и стављени су потпуно ван закона.

 Ознака коју су Јевреји морали да носе

ХОЛОКАУСТ. – Појам „Холокауст” односи се на истребљење преко шеснаест милиона људи које је спровео Трећи рајх током Другог светског рата. Скоро шест милиона жртава били су Јевреји, што представља две трећине укупне популације европских Јевреја. Остале жртве су били пољски, руски и украјински цивили и ратни заробљеници, као и Роми и људи с менталним и физичким оштећењима. Званичан прогон Јевреја у Трећем рајху почео је 1935. године доношењем тзв. Нирнбершких закона, којима су Јеврејима одузети грађанска права и имовина, а многи су емигрирали. У почетку је уведен систем изолације, тако да су Јевреји и други појединци, који су обележени као „асоцијални”, послати у посебна гета. Корени антисемитизма. – Антисемитизам представља нетрпељивост, мржњу и предрасуде према Јеврејима као религијској групи или нацији. Немачки антисемитизам био је израз мржње према људима који су одбијали да буду асимиловани. Крајем 19. века Јеврејима су неоправдано приписиване непопуларне идеје, пре свега либералне, од којих су страховали привилеговани слојеви. Немци су мрзели Јевреје више од осталих народа и приписивали су им све негативне особине које су биле супротне од аријевских „врлина”. Хитлер је антисемитизму дао посебан облик и обезбедио инструменте за уништење Јевреја. Он је све своје противнике поистоветио с њима, а немачка нација представљена је као изабрана и позвана да као спасилац ослободи људски род од „јеврејске опасности”.

Јевреја у  Одвођење концентрациони логор

92

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

 Нацистички логор Аушвиц Отварање Источног фронта (1941) довело је до формирања специјалних, такозваних одреда смрти (они су припадали снагама СС и полиције) и који су слати на окупиране територије да убијају цивиле. Ови одреди највише су оперисали у Пољској и Совјетском Савезу. Јануара 1942. нацистичке главешине донеле су одлуку о активирању „коначног решења”, тј. о примени најефикаснијег метода за масовно уништење људи. Претварање концентрационих логора у логоре за истребљење помоћу гасних комора почело је одмах. Први и највећи логор смрти био је Аушвиц, у Пољској, у коме је страдало више од три милиона људи, припадника 27 различитих нација. По Холокаусту су остали познати и логори Мајданек (такође у Пољској), Треблинка (у Украјини), Јасеновац (у Хрватској), Маутхаузен (у Аустрији), Дахау, Бухенвалд и Берген-Белзен у Немачкој. „Коначно решење” прво је примењено на три милиона Јевреја у Пољској, да би се касније проширило на остале окупиране земље. Млади и способни за рад коришћени су као робовска радна снага све док не би умрли. Остали, укључујући и више од милион и по деце, директно су слати у гасне коморе и потом кремирани. Убијање људи је обустављено тек пошто су савезничке армије ослободиле концентрационе логоре.

Ана Франк (пуно име Anelie Mari Frank, 1929−1945) једна је од најпознатијих јеврејских жртава Холокауста. Рођена је у Франкфурту (на Мајни), а њена породица се 1933. преселила у Холандију, па је Ана већи део живота провела у Амстердаму. Када је Немачка 1940. окупирала Холандију, почео је прогон Јевреја, па се Анина породица скривала. Ана је писала дневник у којем је описивала свој живот. После рата он је објављен под називом Дневник Ане Франк. Када је 4. августа 1944. године скровиште њене породице откривено, сви су депортовани у концентрационе логоре. Ана је умрла од тифуса, у концентрационом логору Берген-Белзену. Тачан датум смрти није познат, али се верује да је преминула у фебруару или марту 1945. године, скоро у исто време када и њена сестра Марго. Анин отац Ото био је заточен у Аушвицу и он је једини из породице преживео рат. Вратио се у Амстердам и пронашао дневник своје ћерке Ане, у коме је она бележила своје мисли од јуна 1942. до августа 1944. године. Дневник је први пут објављен 1947. у Холандији.

 Споменик Марго и Ани Франк 93

III

ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ

 Бацање атомске бомбе на Хирошиму

РАЗВОЈ НАОРУЖАЊА. – У Другом светском рату ратна индустрија имала је посебан значај. Производња оружја посебно је расла у САД јер њихова територија није била захваћена ратом, а совјетска фабричка постројења су, да би могла несметано да раде, пресељавана у Сибир. Немачка је у рату остала без сировина, а и њена индустрија је била далеко слабије развијена од савезничких индустрија. У Другом светском рату први пут су употребљене падобранске јединице. Највећи ваздушни десанти Немаца били су десант на Крит (1941) и десант на Дрвар (1944), а највећи англоамерички десант извршен је код Арнхема у Холандији (1944), о чему је изванредно уметничко сведочанство оставио Ричард Атенбороу у филму Недостижни мост. На Пацифику су бојни бродови наоружани топовима изгубили првобитни значај. На непрегледном воденом пространству водећу улогу преузели су носачи авиона. Од 1943. до 1945. године савезнички авиони свакодневно су бомбардовали Немачку. Американци и Британци производили су тешке четворомоторне бомбардере („летеће тврђаве”, „либераторе”, и „ланкастере”) који су са свих страна били заштићени митраљезима и носили неколико тона бомби. У групама од више стотина нападали су војне циљеве, али и градове. Амерички бомбардери имали су јаку ловачку пратњу и летели су дању, за разлику од британских, који су нападали ноћу. Немачки градови Дрезден, Келн, Хамбург и Берлин претрпели су велика разарања, а погинуло је и много цивилног становништва. Савезничка авијација бомбардовала је и градове у окупираним земљама, међу којима и Београд, на Ускрс (16. и 17. априла) 1944. године. ПИТАЊА И ЗАДАЦИ 1. Какав је систем окупације Немачка завела на освојеним територијама?

2. Објасни корене антисемитизма.

3. Шта је Холокауст?

4. Које су нове врсте наоружања коришћене у Другом светском рату?

ОСНВЕС З емљасн извриусн мтрљ иљусокјв иљ ив чзв ирмтђв. бт двчђсд иљ окјв икјв шисзкђв (бвнтћут, њртјкдт к хтгтђ), усдв иљ ђтнвмтзтјв чт гсус мв извр к љмвчв ат гмвнт изсдкн иАзтртпкнт. З рсн изврљ ђв ок окјс нвирт лт нђсав ђтмсчв, ђкрк ок гсирсдтјт жљчиут гмтзт, ијсосчт к чвнсумтркдт. бт чмљасд ирмтђк окјк иљ звјкук цтзвлђкОк (цдвчкпвђв фнвмкћув емСтзв, цсздвриук цтзвл к Јвјкут Пмкртђкдт), усдк иљ счо мтђкјк ћсзвћтђирзс сч ђтдзвДва лјт љ чсртчтНпсд кирсмкдк двм иљ ВтНкиркћук мвСкнк лтгмвркјк чт љђкНрв ђтдзмвчђкдв рвусзкђв Окзк јклсзтђса изврт.

94

Одабрани историјски извори 1. Директива Адолфа Хитлера за напад на Совјетски Савез (Главни штаб, 18. децембар 1940) Немачке оружане снаге морају бити спремне да једним брзим походом смрве Совјетску Русију још пре окончања рата против Енглеске. У ту сврху ће копнена војска употребити све расположиве јединице, уз основ да окупиране територије морају бити обезбеђене против неочекиваних напада. Задатак Ваздухопловства ће бити да као подршку копненој војсци у источном походу стави на располагање онако јаке снаге колико је потребно да се може очекивати брзо окончање копнених операција и да штета нанесена источнонемачкој територији непријатељским ваздушним нападима буде што мања. То концентрисање главног напора у правцу Истока ограничено је потребом да читаво подручје борбе и наоружања којим владамо буде и даље ефикасно заштићено од непријатељских ваздушних напада, и да се не дозволи неуспех офанзивне операције против Енглеске, нарочито против њених линија за снабдевање. Главни напор ратне морнарице ће и даље непоколебљиво бити усмерен против Енглеске, чак и за време Источног похода. Наредићу концентрацију против Совјетске Русије по могућству осам недеља пре намераваног почетка

операција. Припреме за које је потребно више времена треба сад да отпочну – ако то већ није учињено – и морају бити завршене до 15. маја 1941. Међутим, мора се сматрати од пресудног значаја да намера за напад не буде откривена. Општи циљеви: маса руске копнене војске у западној Русији мора бити уништена смелим операцијама, забијањем дубоких оклопних клинова, а повлачење за борбу способних јединица у пространства руске територије мора се спречити. Брзим надирањем се затим мора стићи до једне линије са које Руско ратно ваздухопловство више неће бити у стању да напада немачку територију. Крајњи циљ операције јесте да се успостави одбрамбена линија према азијској Русији од линије која приближно иде од реке Волге до Архангелска. После тога, у случају потребе, Немачко ратно ваздухопловство може елиминисати последњу индустријску област која преостаје Русији на Уралу. У току тих операција руска балтичка флота ће убрзо изгубити своје базе и тако више неће бити способна да се бори. Ефикасна интервенција Руског ратног ваздухопловства мора бити спречена силовитим ударцима на самом почетку операције.

95

ИСТОРИЈСКИ ИЗВОРИ

2. Атлантска повеља Председник САД и министар председник Черчил, као представник владе Његовог Величанства у Уједињеном Краљевству, сматрају оправданим да објаве начела државне политике својих земаља на којим заснивају своје наде у бољу будућност света. Прво, њихове земље не траже никакво територијално или било какво друго повећање. Друго, оне желе да се не врше никакве територијалне промене које не би биле у складу са слободно израженом вољом заинтересованих народа. Треће, оне поштују право свих народа да изаберу облик владавине под којим желе живети. Четврто, оне ће, уз пуно поштовање својих постојећих обавеза, настојати да допринесу да све државе, велике или мале, победнице или побеђене, под једнаким условима, учествују у међународној трговини и размени сировина потребних за њихово привредно благостање. Пето, оне желе да постигну најпотпунију сарадњу између свих нација на привредном пољу. Шесто, по коначном уништењу нацистичке тираније, оне се надају да ће се успоставити мир који ће свим нацијама омогућити да живе у безбедности у својим границама и који ће осигурати свим људима у свим земљама да живе слободни од страха и беде. Седмо, такав мир треба да омогући свим људима да плове без сметњи морима и океанима. Осмо, оне верују да све нације света, како из реалистичких тако и из моралних разлога, морају доћи до тога да напусте употребу силе.

3. Декларација Уједињених народа (Вашингтон, 1. јануар 1942) Владе потписнице ове декларације, Пошто су прихватиле заједнички програм циљева и начела садржаних у Заједничкој декларацији председника Сједињених Америчких Држава и председника Владе Уједињеног Краљевства Велике Британије и Северне Ирске од 14. августа 1941. године, познате под називом Атлантска повеља, Уверене да је потпуна победа над њиховим непријатељима од битног значаја за одбрану живота, слободе, независности и верске слободе, као и за очување људских права и правде у њиховим земљама, и будући да сада воде заједничку борбу против сурових и бруталних сила које покушавају да подјарме свет, Изјављују: Свака влада обећава да ће употребити сва средства, војна или привредна, против чланица Тројног пакта и њихових следбеника с којима је та влада у рату. Свака влада обећава да ће сарађивати са владама потписницама ове декларације и да неће закључити сепаратно примирје или мир с непријатељима. Горњој декларацији могу приступити и друге земље које пружају или могу пружати материјалну помоћ и давати допринос у борби за победу над хитлеризмом.

 Делчарација У. Н.

96

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

4. Декларација три силе (Техеран, 1. децембар 1943) Ми, председник Сједињених Држава, премијер Велике Британије и премијер Совјетског Савеза, разговарали смо четири дана у престоници нашег савезника у Ирану и обликовали и потврдили нашу заједничку политику. Изражавамо одлучност да наше нације раде заједно у рату и миру који ће уследити. Наши војни штабови придружили су се нашем округлом столу и ускладили смо наше планове за уништавање немачких снага. Постигли смо потпуни договор о обиму и времену операција које ће се предузети са истока, запада и југа. Заједничко разумевање које смо овде постигли гарантује да ће победа бити наша. Што се тиче мира, сигурни смо да ће наш договор довести до трајног мира. Потпуно признајемо врховну одговорност која лежи на нама и свим уједињеним народима да склопе мир који ће управљати добром вољом народа света и протерати бич и терор рата током мно-

гих генерација. Са нашим дипломатским саветницима истраживали смо проблеме будућности. Тражићемо сарадњу и активно учешће свих држава, великих и малих, чији су народи у срцу и уму посвећени елиминацији тираније и ропства, угњетавања и нетрпељивости. Ми ћемо их дочекати, ако желе да дођу, у светску породицу демократских нација. Ниједна снага на Земљи не може спречити уништавање немачких армија. Наш напад ће бити неумољив и све већи. Завршавајући ову конференцију, са поуздањем гледамо на дан када ће сви народи на свету моћи да живе слободне животе, нетакнути тиранијом, у складу са својим различитим жељама и сопственом савешћу. Овде смо дошли са надом и одлучношћу, одлазимо као пријатељи. Френклин Рузвелт, Винстон Черчил, Јосиф Висарионович Стаљин

5. Писмо Винстона Черчила маршалу Стаљину (7. јун 1944) У погледу Оверлорда ја сам потпуно задовољан ситуацијом и тиме како се она развијала данас до подне 7. јуна. Само у једном обалном подручју, где су се искрцавали Американци, дошло је до озбиљних тешкоћа које су сада ликвидиране. У позадини противника, на његовим боковима, успешно се спустило 20.000 падобранаца који су већ успоставили контакт са америчким и британским војницима искрцаним с мора. Наши губици нису били велики. Надам се да ћемо данас увече имати на обали велики део од четврт милиона људи, укључујући значајну количину оклопних снага искрцаних на обалу из специјалних бродова. Синоћ касно увече у рејону Кана дошло је до тенковске борбе између наших оклопних снага које тек што су се искрцале на обалу и 50 непријатељских тенкова из 21. оклопне гренадирске дивизије. Сада

ступа у акцију 7. британска оклопна дивизија и она ће нам у току неколико дана осигурати премоћ. Ми мислимо да ћемо веома скоро изградити две велике луке за искрцавање на обалама широког залива ушћа Сене. Велики океански бродови имаће могућност да се растоварују и да преко многобројних места за пристајање достављају снабдевање јединицама које се боре. То ће бити потпуно неочекивано за противника и омогућиће долазак на копно у веома значајном степену, независно од временских услова. Након што сам издиктирао горе изложено, примио сам Ваше писмо у коме говорите о летњој офанзиви совјетских јединица. Ја Вам се на томе срдачно захваљујем. Надам се да ћете обратити пажњу на то да Вам ми нисмо никада постављали ниједно питање јер имамо потпуно поверење у вас, Ваш народ и Ваше војнике.

97

 Окупирана Србија у Другом светском рату

III–2

JУГОСЛАВИЈА И СРПСКИ НАРОД У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ

Југославија се у априлу 1941. године нашла на удару нацистичке алијансе и окупирана је после краткотрајног рата. У Србији је успостављена непосредна немачка војна власт. За то је било више разлога: речне саобраћајнице и железнице повезивале су средњу Европу са истоком, Грчком и северном Африком, а Србија је имала и велике залихе стратешки важних обојених метала. Оптужбе на рачун српског народа као главног непријатеља „немачког новог поретка” у том делу Европе биле су опште место у пропаганди Немачке и њених савезника. Основна идеја при окупацији Србије била је да она остане што мања, а планирало се и предузимање свих мера како би се заувек онемогућило „понављање недавне издаје клике завереника”. За време окупације није постојала политичка директива о будућности окупиране српске територије, али је био приметан немачки напор да се спречи обнова било какве српске државности. Војноокупациона зона Србије („преостала српска држава”) била је територија Србије од пре балканских ратова (преткумановска Србија). Она се простирала на око 51.000 квадратних километара. На тој територији живело је нешто више од три милиона и седамсто хиљада људи. Србија је морала и да издржава немачку окупациону управу.

HRONOLOGIJA • 25. март 1941. – југословенска влада у замку „Белведере” у Бечу потписала протокол о приступању Југославије Тројном пакту • 27. март 1941. – у Београду изведен државни удар. Постављена је нова влада, под председништвом генерала Душана Симовића.

• 6. април 1941. – у раним јутарњим часовима Немачка извршила бомбардовање Београда • 10. април 1941. – формирана Независна Држава Хрватска • 17. април 1941. – у Београду потписана капитулација Војске Краљевине Југославије • 11. мај 1941. – генералштабни пуковник Драгољуб Михаиловић стигао на Равну гору и почео формирање покрета отпора • 27. јун 1941. – формиран Главни штаб партизанских одреда Југославије • 13. јул 1941. – почео устанак у Црној Гори • 29. август 1941. – генерал Милан Недић формирао српску владу под окупацијом • 31. август 1941. – Јадарски четнички одред, под командом потпуковника Веселина Мисите, ослободио Лозницу • Септембар 1941. – основан усташки логор Јасеновац • 29. септембар 1941. – четници и партизани ослободили Горњи Милановац • 1. октобар 1941. – четници и партизани ослободили Чачак • 14. октобар 1941. – масовно стрељање талаца у Краљеву • 21. октобар 1941. – масовно стрељање талаца у Крагујевцу • 25. новембар 1941. – почела завршна немачка офанзива против устаника у Србији • 29. новембар 1941. – слом партизана на Кадињачи • 6–7. децембар 1941. – немачка офанзива против Михаиловићевих четника • Пролеће – лето 1942. – немачко-усташка офанзива на Козари • 20. јануар 1943. – почела немачка операција Вајс (битка на Неретви) • 17. мај 1943. – почела немачка операција Шварц (битка на Сутјесци) • 29–30. новембар 1943. – Друго заседање АВНОЈ-а у Јајцу • 25–28. јануар 1944. – у селу Ба, код Љига, Равногорски покрет одржао Светосавски конгрес • 1. јун 1944. – формирана Југословенска влада под председништвом Ивана Шубашића • 31. јул – 1. август 1944. – Оперативна група дивизија НОВЈ почела офанзиву на Србију • 12. септембар 1944. – краљ Петар Други преко Радио Лондона позвао све „Србе, Хрвате и Словенце” да приступе Народноослободилачкој војсци Југославије • 20. октобар 1944. – ослобођен Београд • 8. фебруар 1945. – заведена војна управа на територији Косова и Метохије • 7. март 1945. – Јосип Броз Тито именован за председника Привремене владе Југославије • 12. април 1945. – пробијен Сремски фронт

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

1. ВОЈНИ ПОРАЗ ЈУГОСЛАВИЈЕ Кључне речи: Априлски рат, подела Југославије, окупација Србије, терор над Србима, страдање Јевреја

Подсетимо се: На шта се односи појам Холокауст?

25. И 27. МАРТ. – Почетком 1941. године положај Југославије у зараћеној Европи постао је крајње критичан. Немачке трупе су, после брзе окупације западне и средње Европе, биле спремне да из Румуније пређу у Бугарску и нападну Грчку. Када је, почетком марта, Бугарска приступила Осовини, Југославија је била потпуно опкољена. У таквој ситуацији југословенска влада је, после вишемесечних преговора и колебања, у Бечу потписала протокол о приступању Југославије Тројном пакту. Тај протокол је подразумевао да Југославија буде поштеђена од учешћа у рату. Два дана касније, 27. марта, група официра у Београду извела је државни удар, срушила владу, похапсила министре, свргнула Намесништво, а Петра Другог прогласила за пунолетног и предала му краљевску власт. Постављена је нова влада, с генералом Душаном Симовићем на челу. Народ је на улицама бурним демонстрацијама и у слављеничком расположењу поздравио овај догађај. АПРИЛСКИ РАТ. – Одлука о нападу на Југославију донета је истог дана (27. марта) када се у Берлину сазнало за догађаје у Београду. Хитлер је нагласио да Југославију, због „вероломства”, треба напасти немилосрдном жестином и да војна победа мора да буде остварена муњевитом брзином. Без објаве рата, напад на Југославију почео је 6. априла, у раним јутарњим часовима. Само два сата касније немачки пилоти јавили су својој команди да је изненађење потпуно успело. Заузета је обала Ђердапа, а југословенска војска на југу, где је очекиван највећи отпор, већ се повлачила.

Цветковић и Јоаким  Драгиша фон Рибентроп потписују у Бечу уговор о приступању Југославије Тројном пакту

27. марта 1941. године  Демонстрације у Београду

 Краљ Петар 28. марта 1941. Петар II Карађорђевић (1923–1970) био је последњи краљ Југославије, најстарији син краља Александра и краљице Марије. Његов кум био је британски краљ Џорџ V. После основног образовања, које је стекао на Двору у Београду (први учитељ био му је Тихомир Костић, а енглески васпитач Сесил Перот), похађао је школу у Енглеској (Sandroyd School). У Југославију се вратио после убиства свог оца 1934. године.



после немачког бомбардовања,  Београд априла 1941. године

101

III

ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ

Немачки извори су о бомбардовању Београда забележили следеће: „Већ приликом првог бомбардовања немачких ваздушних снага, Београд је био онеспособљен за живот. Ваздушни напад имао је за циљ да паралише главни град земље и да становништво стави под најјачи морални притисак. Битан моменат било је изненађење. Оно је потпуно успело. Напад је био временски концентрисан и изненадио је становништво у кућама или на улицама. Људи су делом још спавали, а сељаци су се возили са периферије у центар града, на пијаце. Отуда је почетак напада био са пуно губитака. Морална последица напада битно је појачана хуком штука и бомби. Присуство жена и деце и осећај да се они ни на какав начин не могу ефикасно заштитити нити им се може помоћи оптерећивали су нерве мушкарцима. Људи, који су унезверено тумарали улицама и који су остали без крова над главом, појачавали су панику. Лешеви који су се налазили свуда унаоколо, пружали су језиву слику.”

 Улазак немачке војске у Београд

Најтежа разарања доживео је Београд. Немачки авиони нису посебно бирали циљеве. Осим на војне и саобраћајне, бомбе су масовно падале и на цивилне објекте, стамбене блокове и куће, болнице и склоништа. Погинуло је између 2.270 и 4.000 грађана. Била је то посебна казна за догађаје од 27. марта. Погођена је и зграда Народне библиотеке, у којој је изгорео цео књижни фонд (око пола милиона библиотечких јединица), укључујући и неколико хиљада старих рукописа и средњовековних докумената од непроцењиве културне вредности. И поред немачке надмоћи у ваздуху, током 6. априла оборено је 57 немачких авиона над Београдом. Већ 12. априла немачка војска ушла је у Београд. Југословенска војска је од првог дана рата била у расулу, нарочито на западу земље. У Хрватској готово да и није било отпора Нем-

Подела Југославије. – Други делови Југославије подељени су између земаља које су учествовале у Априлском рату. Црна Гора је била под италијанском окупацијом. Источни део Црне Горе, Метохија, Косово и западни део Македоније припојени су Великој Албанији, која је била под италијанском контролом. Бугарској су припојени већи део Македоније и југоисточна Србија. Мађарска је окупирала а потом и анектирала Бачку и Барању. Део Словеније припао је Италији, а део Немачкој. Италији су припојени и део хрватског приморја и Далмација. На простору Хрватске, Босне и Херцеговине и Срема формирана је Независна Држава Хрватска. Српски народ, насељен широм југословенског простора, нашао се издељен и изложен опасности биолошког, националног и културног уништења. Свуда је означаван кривцем, „страним телом” и опасношћу за успостављене режиме. Поделе, које су оптерећивале живот Срба и у миру, сада су додатно заоштрене. Ова чињеница је несрећу чинила још тежом, а пораз страшнијим.

102

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

цима, а нешто боља ситуација била је у Словенији. Краљ Петар Други Карађорђевић и чланови владе авионима су 15. априла, са аеродрома у Никшићу, напустили земљу и пронашли уточиште у емиграцији, прво на Блиском истоку па у Лондону, где су и провели највећи део рата. Они су тамо наставили континуитет Краљевине Југославије и од Савезника били признати за званичног члана „антихитлеровске коалиције”. Априлски рат завршен је за само 11 дана. Према прегледу немачке врховне команде од 4. маја, немачка војска имала је 1.206 погинулих, 3.900 рањених и 548 несталих припадника. Капитулација војске подразумевала је одвођење у заробљеништво 337.864 југословенска војника и 6.298 официра, предају оружја, ратног материјала и свих утврђења, а даље супротстављање Осовини сматрало се за одметништво и кажњавано је смрћу. ОКУПАЦИОНИ РЕЖИМ У СРБИЈИ. – Територија Србије сведена је на простор мањи од оног који је имала пре 1912. године. Припојен јој је Банат, под посебном управом домаћих Немаца (фолксдојчера). Хитлер је сматрао да за преврат од 27. марта цену треба да плате Срби, као „вечити узрочници немира”. Окупациона власт се према становништву Србије понашала као према нижој раси. Три немачке дивизије, којима је командовано из Београда, распоређене су у гарнизонима свих већих места и варошица у Србији. У циљу „што сигурнијег мира”, Немци су 29. августа образовали марионетску „владу народног спаса”, а за њеног председника поставили су генерала Милана Недића. Он се борио у оба балканска рата и Првом светском рату, а у међуратном периоду био је начелник Генералштаба и министар војске и морнарице. Смењен је и пензионисан, а у службу је враћен пред Априлски рат, у коме је командовао 3. групом армија. Она је бранила део фронта на граници према Бугарској. Иако је у почетку одбијао да прихвати дужност, Недић је на крају пристао, уверен да је Немачка тренутно сувише моћна и да се са окупатором, како би се спречило даље страдање српског народа, мора сарађивати. На тај начин је постао симбол за колаборацију у Другом светском рату. Треба истаћи и да је Недићев Комесаријат за избеглице до краја рата обезбедио смештај и храну за више од 400.000 српских избеглица из Хрватске и са других окупираних подручја. Оружане снаге Недићеве владе чинили су Српска државна стража (упамћена у народу као „недићевци”) и Српски добровољачки корпус, партијска војска предратног политичког покрета Збор, на чијем је челу био Димитрије Љотић, па се ова војна формација често називала и „љотићевци” или „добровољци”. Српски добровољачки корпус се у почетку налазио под командом Недићеве владе, а од јануара 1943. године био је директно подређен немачким војним властима. НЕЗАВИСНА ДРЖАВА ХРВАТСКА. – Прихватање хрватских тежњи за самосталношћу ради лакшег разбијања Југославије ушло је у Хитлеров план напада још 27. марта 1941. године. Већ 10. априла, приликом уласка немачких трупа у Загреб, проглашена је Независна Држава Хрватска (НДХ). Настајање нове државе здушно је подржао и римокатолички клер.

 Милан Недић (1878–1946)

немачких војника у Загребу  Дочек 10. априла 1941.

103

III

ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ

 Насилно покатоличавање Срба у НДХ

На територији Независне Државе Хрватске почињен је геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима. НДХ је, као нацистичка држава с расистичком идеологијом, одмах по проглашењу следила пример Немачке у свом односу према Јеврејима. „Нико у окупираној и раскомаданој Југославији није тако здушно и савјесно извршавао наређења о потпуном уништавању Јевреја као што су то чиниле вјерне слуге злог господара Хитлера, усташе, на челу са својим поглавником Антом Павелићем”, каже у свом сведочењу преживели логораш др Јозеф Конфорти. Најзлогласније средство које су хрватске власти примењивале за ликвидацију Срба и Јевреја били су концентрациони логори (Копривница, Ђаково, Тењске шупе код Осијека, Крушчица код Травника, Јасеновац). Отварани су и логори за децу (Јастребарско, Сисак, Новска, Стара Градишка), али су људи убијани и на другим стратиштима (Јадовно под планином Велебит), над крашким јамама у Херцеговини, па и у самим православним црквама (Глина), које су потом паљене. Сами Немци су Хрватску доживљавали као „једну огромну крстионицу и уједно џиновску кланицу”.

Независна Држава Хрватска је замишљена као национална држава Хрвата у којој није било места за Србе, Јевреје и Роме. На власт је из Италије дошао профашистички политичар Анте Павелић, творац и предводник усташког покрета. Усташе су одмах започеле не само с поништавањем свих трагова постојања југословенске државе већ и с физичким истребљењем српског становништва, које је означавано као „страно тело” и носилац традиција страних хрватској култури. Усташке власти су већ у првој половини маја 1941. године прописале да сви Срби морају да на левој руци носе белу траку са ознаком своје вере. Први су на удару били православни свештеници, богатији људи, домаћини и интелектуалци. Терору је било изложено око 1.900.000 становника православне вероисповести. На удару су били и њихова вера, језик, писмо (ћирилица), културно наслеђе и имовина. „Коначно решење” српског питања подразумевало је: ликвидацију, покатоличење и исељење српске популације. Срби су највише страдали у логору Јасеновац, на реци Сави, који је основан у лето 1941. године. Јасеновац је био огромна фабрика смрти, у којој су примењиване најсуровије методе ликвидације људи. Осим исцрпљујућем раду, логораши су излагани тешким мучењима. Жртве су закопаване у заједничке гробнице, бацане у Саву или спаљиване у крематоријуму. Зато не постоје прецизни подаци о броју страдалих у овом логору. У Јасеновац су довођени Јевреји из Хрватске, Босне и Херцеговине и чак из Срема и Земуна, који је тада припадао НДХ. За Роме, Хрвате и, нарочито, за Србе распон података о броју жртава веома је широк.

Taчан број страдалих Срба још увек није утврђен, а на основу најновијих истра­живања може се тврдити да је било најмање 100.000 српских жртава, али тај број је вероватно вишеструко већи. Фра Дионизије Јуричев о покрштавању Срба: „У овој земљи не може више да живи нитко осим Хрвата, јер ово је земља Хрватска, а ако се нетко неће покрстити ми знадемо куд ћемо с њим. Ја сам у овим горе крајевима давао очистити од пилета све до старца, а ако буде потребно учинит ћу то и овдје, јер данас није грехота убити ни мало дијете од 7 година, а које смета нашем усташком покрету. Ми данас треба да будемо сви Хрвати и да се проширимо и ојачамо, ако нам буде потребно још ћемо да одузмемо од других. Немојте мислити што сам ја у свећеничкој одори, али да знадете да ја, кад буде потребно узмем стројницу у своје руке и таманим све до колијевке, све оно што је против усташке државе и власти.”

 Одвођење Срба у логор Јасеновац 104

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Диана Будисављевић, девојачко Обексер (1891–1978) била је хуманитарка аустријског порекла која је током Другог светског рата спасла преко 15.000 српске деце из усташких логора. То су била деца с Кордуна и Козаре. Ова акција била је једна од најтежих хуманитарних акција везаних за концентрационе логоре у Другом светском рату. Током спасавања или одмах по напуштању логора умрло је око три хиљаде деце, исцрпљене тортуром, глађу и болешћу, док је више од 12.000 избављене деце преживело рат. Диана Будисављевић била је удата за хирурга Јулија Будисављевића, шефа хируршке клинике Медицинског факултета у Загребу. Он је био један од малобројних загребачких Срба поштеђених за време НДХ. Обилазећи логоре Диана се заразила болестима које су харале и убијале децу. Прележала је тифус и доживела три нервна слома. Да би сачувала податке о деци коју је збрињавала током рата, водила је картотеку о њима, у нади да би једнога дана могла бити враћена својим биолошким породицама. Картотеку су одмах после рата одузеле хрватске комунистичке власти, што је онемогућило рад на идентификацији деце.

 Ђорђе Андрејевић Кун: Сведоци ужаса

СРБИ НА КОСОВУ И У МЕТОХИЈИ. – Живот Срба на простору новостворене фашистичке државе Велике Албаније, под италијанском заштитом, био је од првог дана праћен убиствима, пљачкама, паљевинама, отмицама и застрашивањима. Албанци су формирали своју добровољачку милицију „Вулнетари”. Они су нападали и пљачкали српска села и прогањали и убијали Србе. У исто време трајало је досељавање Албанаца из Албаније. Италијански војници имали су благонаклон однос према овим дешавањима. Већ првих месеци окупације спаљено је више од 10.000 српских кућа. У Метохији су спаљена сва српска насеља основана од људи који су ту дошли после 1918. године. Имања су преоравана да би се уништио сваки траг српског присуства. Рушени су хришћански културни и верски објекти, затваране су школе и забрањиване српске књиге. До 1944. године на том простору је ликвидирано око 10.000, а протерано више десетина хиљада Срба. СТРАДАЊЕ ЈЕВРЕЈА У СРБИЈИ. – По успостављању немачког окупационог система у Србији приступило се спровођењу антисемит-

 Пропаганда против Јевреја у окупираној Србији

 Диана Будисављевић (1891–1978) Из дневника Диане Будисављевић: „Нека дјеца већ пре су била предвиђена за транспорт у Горњу Ријеку, а онда су због болести морала остати. Умрла су дјелимично тамо, а дјелимично од нас преузета касније, као и толико тих малих мученика, као непозната, безимена дјеца. А свако је имало мајку која је за њим горко плакала, имало је свој дом, своју одјећу, а сад је трпано голо у масовну гробницу. Ношено девет мјесеци, у болу рођено, с одушевљењем поздрављено, с љубављу његовано и одгајано, а онда – Хитлер треба раднике, доведите жене, одузмите им дјецу, пустите их да пропадну. Каква неизмјерна туга, каква бол.”

105

III

ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ

Фолксдојчери је израз који се до 1945. године односио на Немце који су живели изван Немачке. Колаборација је сарадња појединаца или група са окупационим властима. Геноцид (грчки genos − род, народ и латински оccidere − убити) јесте међународни злочин, намерно уни­ штавање националних и религиј­ ских (верских) група. Анексија је присвајање и припа­ јање територије која припада другој држави. Континуитет је трајност, трајање.

ских мера. Немачке власти су одмах предузеле геноцидне мере против Јевреја: отпуштени су из државних служби, одузета су им сва грађанска права, забрањено им је напуштање места становања, коришћење јавног превоза, посећивање јавних локала, кретање одређеним улицама, лечење у здравственим установама и уведена је обавеза ношења жуте траке. Убрзо су уследила хапшења, масовна стрељања и смрт у логорима. У току јесени 1941. године око 10.000 београдских Јевреја позатварано је у логоре, у највећем броју на Сајмишту. Јевреји су страдали и у Топовским шупама и на Бањици. Са стрељањима Јевреја у Србији започело се још с јесени 1941. године (Засавица код Шапца, Јајинци код Београда), што је био део политике нацистичке Немачке о потпуном истребљењу Јевреја у Европи. Већи број Јевреја, нарочито деце и старијих, спасao се бекством у српска села, где су скривани у домаћинствима, под другим именима и у српској народној ношњи. Значајан број чланова јеврејске заједнице положило је своје животе активно учествујући у покрету отпора.

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ 1. Који догађаји су претходили немачком нападу на Југославију?

2. Зашто је југословенска војска доживела брзи пораз у Априлском рату?

3. Како је подељена Југославија?

4. Када је и зашто образована српска влада генерала Милана Недића под окупацијом?

5. Објасни карактер Независне Државе Хрватске.

6. Какав је био положај српског народа на Косову и Метохији?

ОСНВЕС Заводзуџбеу ен икнБкинзу џоегб иокур а РкуБРоБкуегоц тикбздРоц куБа. чодзн Бову брџкснгу ен иоИнзу оРаибкугн БнкбБокбен брцнма јнцупРн б фнгбО дуџнргбРу, у а шклбеб, пбеу ен БнкбБокбеу ргуБго дцуфнгу, аџнИнг ен ИбкнРБгб оРаиуНбогб иокнИуР јнцупРн. шкидРб гукоИ оИцуО дн гусуо гу аИука гуНбдБбпРов кнћбцу, у гуеџбсн ен дБкуИуо а ВкџуБ дРое. ју аИука внгоНбИу гусзб да дн б Знџкнеб.

106

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

2. 1941: УСТАНАК И ГРАЂАНСКИ РАТ Кључне речи: устанак, партизани, четници, револуција, грађански рат

Подсетимо се: Зашто је Немачка напала Југославију?

ПАРТИЗАНСКИ ОДРЕДИ. – Партизанске одреде формирала је и предводила Комунистичка партија Југославије (КПЈ). После напада Немачке на Совјетски Савез сви истакнути партијски функционери постали су војни руководиоци, са задатком да формирају партизанске одреде. У Београду, на Дедињу, скривено од немачких власти, 27. јуна формиран је Главни штаб партизанских одреда Југославије, а 4. јула је донесена одлука о подизању устанка против окупатора. Предвиђено је да у сваком одреду, поред команданта, постоји и посебан политички комесар. За команданта Главног штаба изабран је вођа партије Јосип Броз Тито, који је у Београд дошао из Загреба. Подизање устанка у Србији сматрало се и видом помоћи југословенских комуниста Совјетском Савезу. На то су утицале и посебне инструкције које су стизале из Москве после немачког напада на Совјетски Савез. Средином септембра Главни штаб партизанских одреда прешао је из Београда на ослобођену територију у западној Србији. Тада су на том простору већ деловала 23 партизанска одреда, са више хиљада бораца. Партизани су 26. септембра одржали важно војно саветовање у руднику Столице, код Крупња. Одлучено је да се Главни штаб партизанских одреда преименује у Врховни штаб Народноослободилачких партизанских одреда Југославије (НОПОЈ), а да се рат који воде партизани назове Народноослободилачка борба (НОБ). За команданта партизанске војске именован је Тито.

Јосип Броз Тито (1892–1980) рођен је у Кумровцу, у Хрватском Загорју. На почетку Првог светског рата борио се, као подофицир, у аустроугарској војсци у Србији. Заробљен је на Источном фронту и крај рата дочекао је у Русији. По повратку у Краљевину Југославију постао је члан забрањене Комунистичке партије Југославије и бавио се синдикалним и револуционарним радом. Ухапшен је 1928. године и осуђен на пет година затвора. По изласку из затвора, одлази у Совјетски Савез. Радио је за совјетску обавештајну службу и постао је професионални револуционар. Имао је негативну улогу у страдању бројних југословенских комуниста у Стаљиновом терору. На чело КПЈ дошао је 1939. године, после дугогодишњих унутрашњих обрачуна. Почетак Априлског рата затекао га је у Загребу, а крајем маја седиште партије пребацио је у Београд.

 Јосип Броз Тито 107

III

ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ

Прва партизанска заклетва, објављена 19. августа 1941. године у Билтену Врховног штаба, гласила је: „Ми, народни партизани Југославије, латили смо се оружја за немилосрдну борбу против крволочних непријатеља који поробише нашу земљу и истребљују наше народе. У име слободе и правде нашег народа заклињемо се да ћемо дисциплиновано, упорно и неустрашиво, не штедећи своје крви и животе, водити борбу до потпуног уништења фашистичког освајача и свих народних издајника.”

бораца Ваљевског партизанског  Група одреда 1941.

ПОЛИТИЧКИ ЦИЉЕВИ ПАРТИЗАНСКОГ ПОКРЕТА. – Комунистичка партија Југославије имала је визију сасвим нове и другачије југословенске државе у будућности. Та држава би била социјалистичка (а не капиталистичка), република, по узору на Совјетски Савез (а не монархија), састављена од шест федералних јединица (такође по совјетском моделу), а не јединствена (без унутрашњих граница) као што је била до 1941. године. У тих шест федералних јединица живело би пет народа: Срби, Хрвати, Словенци, Црногорци и Македонци. Комунисти су сматрали да само таква Југославија, као заједница равноправних народа и њихових република, може имати будућност. Сва средства за производњу била би одузета од приватних власника и постала би заједничка својина друштва. Али такве промене било је могуће остварити само комунистичком револуцијом, као у Русији. Комунистичка партија Југославије сматрала је да борбу против окупатора треба повезати са извођењем револуције у самој земљи, а у партизанској војсци видела је, осим ослободилачких циљева које јој је наменила, и војску револуције. НАЦИОНАЛНИ ПОКРЕТ ОТПОРА. – Настао је од мале групе југословенских официра и војника која је 15. априла одбила да прихвати капитулацију и с положаја из Босне и Херцеговине кренула према Србији. У ноћи између 10. и 11. маја група је дошла на Равну гору, зараван планине Сувобор, близу Ваљева. Отуда је касније настао назив за покрет отпора – Равногорски покрет. Вођа те групе био је генералштабни пуковник Драгољуб Михаиловић. Став те групе официра био је да, поред владе која је избегла у Лондон, они представљају носиоце политичког континуитета Југославије у самој земљи. На Равној гори је основана „Команда четничких одреда Југословенске војске”, а за команданта је изабран Михаиловић. Одмах затим, официри који су послати у различите крајеве Србије, Црне Горе, Босне, Далмације, чак и Словеније, формирали су „војно-четничке одреде Југословенске војске”. Највише их је настало на простору западне Србије. Име „четник” симболизовало је преузимање дуге традиције српске гериле и по том имену, четничком, војска ће бити у народу више упамћена него по свом званичном називу – Југословенска војска у отаџбини (ЈВуО). Врло брзо су успостављене везе с партизанским одредима и направљени први споразуми о заједничкој борби против окупатора. ПОЛИТИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА РАВНОГОРСКОГ ПОКРЕ­ ТА И ЊЕГОВО МЕЂУНАРОДНО ПРИЗНАЊЕ. – У политичком смислу Равногорски покрет је представљао језгро српског грађанског отпора.

Драгољуб Михаиловић (1893–1946) био је српски и југословенски официр. Рођен је у Ивањици, а од раног детињства, после смрти родитеља, живео је у Београду. После завршених шест разреда гимназије, од. 1. септембра 1910. ступио у 43. класу Ниже школе Војне академије. Учесник је оба балканска рата и Првог светског рата. Из рата је изашао са бројним одликовањима. После рата службовао је у гарнизонима у Скопљу, Сарајеву, Београду, Љубљани, Цељу и Мостару. Био је и војни аташе у Бугарској и Чехословачкој и предавач на Војној академији. Уочи рата отворено је иступао против нацистичке Немачке. У војним круговима био је познат као стручњак за герилско ратовање. У Априлском рату био је начелник Оперативног одељења 2. армије југословенске војске.

Михаиловић  Генерал с групом бораца ЈВуО

108

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

 Краљ Петар на седници Југословенске владе у Лондону Михаиловић је успоставио радио-везу с Владом Краљевине Југославије у Лондону и она га је 15. новембра 1941. године именовала за вођу покрета отпора. С тим се сагласила и Влада Велике Британије. Михаиловић је 7. децембра унапређен у чин генерала, а од јануара 1942. до 1. јуна 1944. године био је министар војске. Поред војне, покрет је врло брзо добио и политичку организацију − Централни национални комитет (ЦНК), на чијем челу се налазио Драгиша Васић, познати писац и национални радник. Међународно признање Равногорског покрета омогућавало је Михаиловићу да у самој земљи врши мобилизацију, захтева одазивање војних обвезника и формира војне (четничке) јединице. Заклетва је полагана краљу и отаџбини. Покрет се трудио да сачува своју основну, војничку природу и да се држи даље од политичара. УСТАНАК У СРБИЈИ. – Устанак у Србији против немачке окупационе управе започели су партизански и четнички одреди већ почетком лета 1941. године. Најпре су, на простору западне Србије, уништаване жандармеријске станице, рушени мостови и отварана је ватра на немачке аутомобиле. Нападани су и српски чиновници и жандарми који су остали на својим радним местима после доласка окупатора. С већим војним акцијама кренуло се тек када су почели напади на немачке гарнизоне и ослобађање појединих места. Крајем лета и почетком јесени ослобођени су: Лозница, Крупањ, Богатић, Ужице, Бајина Башта, Пожега, Ивањица, Косјерић, Горњи Милановац и Чачак. Напади на Шабац, Ваљево и Краљево нису успели. Како се с развојем устанка ширила и слободна територија, немачки војници и команданти остали су безбедни само још у већим насељеним местима. Због „узнемиравајућег развоја ситуације у Србији”, Хитлер је већ средином септембра издао наредбу о покретању офанзиве („казне-

Михаиловић и Драгиша  Пуковник Васић на Равној гори 6. септембра 1941. приликом прославе рођендана краља Петра

 Група бораца ЈВуО 109

III

ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ

Прву већу војну акцију извео је самостално Јадарски четнички одред, под командом потпуковника Веселина Мисите, када је 31. августа 1941. године ослобођена Лозница. Иако организован на брзину, тај напад био је импресиван по својим резултатима: први пут је један немачки гарнизон приморан на предају. Уследили су заједнички партизанско-четнички напади на Крупањ, бању Ковиљачу, Богатић, Пожегу и низ других места у западној Србији. Створена је велика слободна територија.

не експедиције”) на устаничку територију, упутио две нове дивизије (113. и 342) са других фронтова у Србију и поставио генерала Франца Бемеа за новог војног заповедника, за задатком да угуши устанак. НЕМАЧКА ОФАНЗИВА НА СРБИЈУ. – Сваки отпор окупационом поретку најстроже је кажњаван. Стрељања, рације, одвођења у специјалне затворе и логоре били су свакодневна појава. Средином септембра 1941. године ступило је на снагу наређење о стрељању талаца: 100 за сваког убијеног, односно 50 за рањеног Немца у Србији. Влада Милана Недића није успела да ублажи казнене мере, нити да приволи становништво Србије на потпуну покорност окупатору. Немачка офанзива на слободну територију у Србији покренута је крајем септембра, једном дивизијом од Саве (Шабац, Мачванска Митровица), а средином новембра другом дивизијом од Крушевца, уз Западну Мораву. Генерал Беме је издао наредбу о тоталном уништењу свих „непријатељских банди”, а целу устаничку област требало је „очистити безобзирним мерама које морају постати застрашујући пример који ће се брзо прочути по Србији”. Немачку јесењу офанзиву народ Србије запамтио је као „казнену експедицију”. Само у Подрињу стрељано је више хиљада људи, а преко 20.000 је одведено у концентрационе логоре. Извршена су масовна стрељања цивила у Краљеву 14. октобра (око две хиљаде) и Крагујевцу 21. октобра (око три хиљаде). Међу стрељанима у Крагујевцу било је и цело једно одељење ученика гимназије, које је заједно са својим професорима одведено са часова право на губилиште. Сва насеља кроз којa су прошле немачке јединице делимично су или потпуно спаљена, а имовина je опљачкана.

 Веселин Мисита (1904–1941)

 Стрељани таоци у Краљеву

 Споменик стрељаним ђацима и професорима у Крагујевцу 110

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

 Немачки војник погинуо у Србији 1941. ГРАЂАНСКИ РАТ. – Заједничка особина свих људи који су ступили у партизанске и четничке одреде у Србији била је спремност да се оружјем супротставе окупатору. Разлику су наметнула вођства оба покрета, која су имала другачије представе о српској и југословенској држави у будућности, другачије политичке циљеве и различите методе даље борбе против окупатора. Те разлике су се, после почетне успешне сарадње и неколико међусобних споразума, показале као тешко премостиве и наговестиле су сукоб већ у јесен 1941. године. Најпре су партизани крајем октобра напали четнике у једном селу близу Ужица, а четници су 1. новембра извели неуспешан напад на само Ужице. Борбе су пренесене у Пожегу, коју су држали четници. Тај градић је партизанима био важан и због аеродрома и због везе са одредима око Чачка и Краљева. Четници су потиснути из Пожеге, а партизани су овладали целом Овчарско-кабларском клисуром, све до Чачка. Борбе су настављене у скоро свим местима преостале слободне територије. Због интервенција које су дошле из Москве и Лондона, 20. новембра закључено је примирје у Чачку. Обе стране су се обавезале да обуставе „братоубилачку борбу” како би се поново „све родољубиве снаге српског

Поводом дана Октобарске револуције, 7. новембра, Милован Ђилас, члан најужег руководства КПЈ, у партијском листу ,,Борба” писао је: „Када је захујала тенковска олуја кроз мирна, дјевичанска села и одјекнула швапска чизма калдрмом наших градова, наш човјек је живо осјетио да на свијету постоји вођ, учитељ и отац народа који мисли на нас а који нас никад не заборавља. Има ли веће части и среће него осјећати да је твој најближи друг – Стаљин! Има ли веће среће и части за народе и борце него да буду похваљени у најсудбоноснијем часу човјечанства од Стаљина, неимара љепше судбине човјечанства? Љубав наша према Совјетском Савезу неугасива је, јер она је кроз крв и огањ постала наш живот, душа, будућност, наш опстанак, хљеб наш насушни! Та љубав је бесмртна јер је задахнута духом великог Стаљина, њу је разбуктао велики отечествени рат домовине социјализма, за спас човјечанства од најмрачније силе историје – њемачког фашизма.”

Из наредбе генерала Бемеа од 10. октобра 1941. године: „У Србији је, услед балканског менталитета и великих размера комунистичких и национално камуфлираних устаничких покрета, потребно извршавати наређења Врховне команде оружане силе с највећом строгошћу. Брзо и безобзирно угушење српског устанка представља допринос немачкој коначној победи, што се не сме потцењивати. Муњевитим акци­ јама треба у свима гарнизонима у Србији најхитније притворити као таоце све комунисте, све мушкарце на које пада сумња, све Јевреје и известан број националистичких или демократски настројених становника. Таоцима и народу треба предочити да ће у случају напада на немачке војнике или фолксдојчере таоци бити стрељани.”

 Милован Ђилас (1911–1995) 111

III

ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ

Немачка команда је у ратном дневнику 29. новембра забележила: „Освојени Ужице и Пожега. Непријатељ је имао 572 мртва, 85 рањених и 224 заробљена. Сопствени губици: два мртва и два рањена.”

 Споменик на Кадињачи народа ујединиле и окренуле против окупатора”. Грађански рат у Србији само је привремено прекинут и знатно је олакшао немачко надирање ка центру устаничке територије. Као најважнију последицу имао је убрзани слом устанка, а трајао је све до краја рата.

за генералом Михаиловићем од 8.  Уцена децембра 1942.

112

СЛОМ УСТАНКА У СРБИЈИ. – Немачка војска наставила је крајем новембра поход из Ваљева, са севера, и из Краљева, са истока. Испред Ужица, пред деловима немачке 342. дивизије, страдали су 29. новембра, на брду Кадињача, делови Посавског и Ужичког партизанског одреда и цео Раднички батаљон. Немци су већ истог дана ушли у град. Врховни штаб са остатком партизанских јединица повукао се из Ужица на југ, према Златибору и Санџаку, а потом се пребацио у источну Босну. Немци су наставили потеру према Златибору, убијајући цивиле и велики број рањеника, ширећи пред собом страх, а иза себе остављајући пустош. Рањеници на Палисаду и Краљевој води зверски су побијени 1. децембра. Немачка команда је у ратном дневнику 1. децембра забележила: „Непријатељ је имао 106 мртвих и 72 рањена. Сопствени губици: један рањен.” Почетком децембра уследила је и офанзива против Михаиловићевих четника, када је заузета и Равна гора. Врховна команда ЈВуО повлачила се преко Рудника и Голије у Санџак, а делови појединих одреда успели су раније да се домогну источне Босне. Михаиловић је наредио обустављање свих акција, а поједини четнички одреди прикључили су се војним формацијама Недићеве владе да би избегли немачку одмазду. Потере за остацима партизанских јединица и претрага терена трајале су до фебруара 1942. године.

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Устанак у Црној Гори. – Устанак у Црној Гори избио је као општенародна побуна против одлуке Петровданске скупштине (12. јула 1941. на Цетињу) о проглашењу независности Црне Горе под италијанским протекторатом. То је подразумевало и обнову династије Петровић Његош и одвајање Црне Горе од Србије. Одлуку су донели црногорски сепаратисти (негативно расположени према Србији и Југославији) уз помоћ италијанског окупатора. Устанак су започели већ сутрадан (13. јула) комунисти и „национални људи” (официри, угледници старог друштва, судије и припадници грађанских партија). Учешће је узело скоро целокупно становништво способно да носи пушку, око 30.000 људи, што је био јединствен феномен у окупираној Европи. Извршени су напади на италијанске посаде (у Вирпазару, на Чеву и у Петровцу) и потучена два италијанска батаљона изнад Будве и Ријеке Црнојевића. Ослобођена је скоро цела Црна Гора, сем градова: Цетиња, Подгорице, Никшића, Пљеваља и градова у Приморју. Италијани су ангажовали чак шест својих дивизија из Албаније, које су до средине августа, уз страховите одмазде, паљење села и стрељања, угушиле устанак и овладале свим насељима и саобраћајницама. Разбијене и поколебане устаничке јединице одбачене су у планинске крајеве.

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ 1. Када се стварају први четнички и партизански одреди у Србији?

2. Који догађај се може узети за почетак устанка у Србији 1941. године?

3. Објасни разлике у стратегији партизана и четника.

4. Који су најважнији политички циљеви Равногорског покрета?

5. Објасни суштину комунистичке револуције.

6. Зашто је дошло до грађанског рата у Србији?

7. Када је избио устанак у Црној Гори и ко су били његови носиоци?

народа у Црној Гори од стране  Стрељање Италијана

ОСНВЕС З аводзд зу џбебн иуџк 1941. Ббгдру оРерРб Рцџкрке твбџдч рунксеу чбзцеу. ИбгдБик цР Бк гчк тбевуџк бџтбвк: ркмдбркирд д ебнРрдцџдс ед (суџрдмд д тквџдјкрд). побБ РцтуфрбБ вкјчбзк Рцџкрек Оунксек зу Р нбвкик гк гбчугу гчу гдчдјдзу екб тбзкскшу. Окгнблрдзу рунксеу цркБу РБРфдиу цР Рцџкрке, цџвуНкзРлд твд џбну чдфу бг 30.000 мдчдик. ћуидеу дгубибфеу тбгуиу дјнуВР тбевуџк бџтбвк гбчуиу цР гб шдКбчбБ нуВРцборбБ цРебок. Уб зу боуиуГдиб муб гкНд џбе вкџк Р аводзд, кид д Р АРБбцикчдзд.

113

III

ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ

3. РАТ У ЈУГОСЛАВИЈИ 1942. Кључне речи: Дрина, Козара, пролетерске бригаде, избегличка влада

Подсетимо се: Зашто је у Србији избио грађански рат?

НЕМАЧКО-УСТАШКА ОФАНЗИВА У ИСТОЧНОЈ БОСНИ. – Крајем децембра 1941. године Врховни штаб и партизанске јединице прешле су из Санџака у источну Босну. Црногорски партизани из Дурмиторског одреда заузели су 20. јануара Фочу, пошто су претходно четничке јединице напустиле град. Два дана касније у град су дошли Тито и чланови Врховног штаба и ту су боравили до средине маја 1942. године. У области Романије партизански и четнички одреди створили су велику слободну територију. Средином јануара 1942. почела је немачко-усташка офанзива на овом простору. Немци и усташе су извршили, са три дивизије, концентрични напад из Зворника, Сарајева и Тузле. У окружењу се нашло шест партизанских и више четничких одреда. Њихов заједнички план предвиђао је повлачење уз Дрину. Борбе су вођене по великом снегу и изузетно ниској температури. До краја јануара у немачке руке пала је већина места у области Романије. Врховни штаб је поделио партизанску војску на две колоне и наредио да се различитим путевима пробијају ка Дрини. До пролећа 1942. године, кад су ослобођени Горажде и Чајниче, створена је нова слободна територија у горњем току Дрине. ПОХОД У БОСАНСКУ КРАЈИНУ. – Партизани су спас потражили у Босанској Крајини и деловима Хрватске насељеним Србима. Тамо је, нарочито око планина Козаре и Грмеча, већ била створена велика слободна територија и велики број Срба је ступио у партизанску војску. Врховни штаб са главнином партизанских снага кретао се ка западној Босни долинама река Раме и Врбаса, линијом која је делила немачку од италијанске окупационе зоне. У априлу 1942. немачке снаге, уз подршку италијанских и усташких трупа, започеле су нову, велику офанзиву (операција „Трио”) на слободну територију око Фоче и против свих устаничких јединица у источној Босни, Црној Гори и Херцеговини. Усташка „Црна легија” је, заузимајући Власеницу, Сребреницу и Дрињачу, средином априла изашла на Дрину, а потом извршила покољ српског становништва у Скеланима и Братунцу. Неколико хиљада Срба с тог подручја, у циљу етничког чишћења НДХ, спровела је у Јасеновац. Италијани су напредовали из Пљеваља и Вишеграда, ка Горажду, Чајничу и Фочи. Врховни штаб партизанске војске и све устаничке јединице повукле су се на југ, јединим преосталим правцем, према Црној Гори. У том простору дошло је до великих међусобних борби црногорских четника и партизана. После жестоких окршаја, средином јуна, партизани су успели да се склоне на Зеленгору и да одатле продуже пут ка западној Босни.

 Портрет партизанке 114

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

 Немци и усташе спроводе заробљене Козарчане у концентрационе логоре НЕМАЧКО-УСТАШКА ОФАНЗИВА НА КОЗАРИ. – Пре него што је Врховни штаб стигао у западну Босну, Немци и усташе су почетком лета извршили велику офанзиву на слободну територију. У збегове на Козари склонило се више од 80.000 људи, с целим породицама, заједно са око 3.500 партизана. Затворени у обруч а слабо наоружани, страдали су у борби с надмоћнијим окупатором, а више од половине заробљених цивила одведено је у логоре Стару Градишку и Јасеновац. Немачка и усташка зверства на Козари била су најдрастичнији пример етничког чишћења једног простора Југославије у Другом светском рату.

и деца у западној Босни  Мајке (село Дрежница) проклињу немачке авионе одмах после бомбардовања, јуни 1942. године

ОСНИВАЊЕ АВНОЈ-А. – Простор под партизанском контролом све више се ширио. Врховни штаб преселио се у Бихаћ, који је преотет од усташа 4. новембра 1942. године. Назив партизанске војске промењен је у Народноослободилачка војска Југославије (НОВЈ). У овом периоду комунисти су почели да стварају институције будуће власти, а најважнија је била влада. КПЈ је још од првих устаничких дана, у оквирима ослобођене територије, формирала нове органе власти, народноослободилачке одборе, чијe је постојање директно значило прекид континуитета с поретком грађанске Југославије. У борби за остварење револуционарних циљева важно место имала је иницијатива за стварање Националног комитета ослобођења Југославије, који би имао функцију владе. Међутим, Титу је из Москве речено да комитет нe трeба третирати као владу, већ као политички орган народноослободилачке борбе, па је Тито делимично одустао од стварања владе. На заседању у Бихаћу, 26. и Тито је у листу КПЈ Пролетер децембра 1942. године писао: „Баш српски партизани водили су и данас воде немилосрдну борбу не само против окупатора већ и против четника Драже Михаиловића и осталих непријатеља угњетених народа. Српски је народ дао и још увек даје највећи допринос у крви у борби против окупатора и његових издајничких слугу. Стога је света дужност свих осталих народа Југославије да барем исто толико, ако не и више, учествују заједно са српским народом у овом великом ослободилачком рату против окупатора и свих његових слугу.”

– Мајка издвојена из  Кнежпоље избегличке колоне

115

III

ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ

27. новембра 1942. године, основана је револуционарна скупштина – Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије (АВНОЈ). Формиран је и њен Извршни одбор, који је у пракси био прва револуционарна влада. За председника Извршног одбора изабран је Иван Рибар. Његови синови Јурица и Иво Лола погинули су у партизанима.

 Слободан Јовановић (1869–1958) Етничко чишћење је израз за елиминисање мањинског становни­ штва од стране већинског, путем затварања, прогона или убистава, у циљу постизања етничке хомогености на одређеној територији.

После велике немачке одмазде над цивилним становништвом у Србији, с јесени 1941. године, када је за само четири месеца стрељано више од 30.000 људи, Михаиловић се приклонио „стратегији чекања”, што је саветовала Југословенска влада у Лондону. То је значило да војску треба омасовљавати и припремати, али не улазити преурањено у велике борбе против Немаца и изазивати даље одмазде, све док немачка моћ не почне да слаби. Веровао је да ће савезници однети победу над Немцима на великим фронтовима и да до тада треба чекати, припремати се и јачати, а онда им се придружити у коначном сламању непријатеља. Михаиловић је сматрао да је то мудро и због тога што би српски народ требало коначно поштедети беспотребних и превеликих жртава – и због Првог светског рата, и због геноцида који је над њим управо спровођен у НДХ. Сматрао је и да на сваки начин треба спречити комунистичку револуцију у Југославији.

116

ЈУГОСЛОВЕНСКА ВЛАДА У ЛОНДОНУ. – Председник југословенске владе у Лондону током 1942. и 1943. године био је Слободан Јовановић, истакнути правник и историчар. Он је веровао да се снаге отпора у Југославији – партизани и четници – још увек могу објединити. То је био став и Владе и краља Петра Другог. Међутим, сами министри и други југословенски политичари у емиграцији највише времена проводили су у међусобним сукобима на националној основи. Једини министар југословенске владе који је проводио ратно време у самој земљи био је генерал Михаиловић. Он се 1. јуна 1942. године с Врховном командом из Санџака пребацио у Црну Гору. У складу са својим овлашћењима, наставио је да мобилише војску и омасовљава покрет. Ширење војне организације било је, међутим, праћено и самовољом и недисциплином појединих команданата у Црној Гори и Босни и Херцеговини, који су себе називали „војводама”. Због заштите српског народа од усташа, али и због борбе против партизана, поједини команданти ступили су у сарадњу са италијанском војском. Карактеристични су примери Павла Ђуришића, команданта Лимско-санџачких четничких одреда у Црној Гори, и Момчила Ђујића, команданта Динарске четничке дивизије у Хрватској. То је слабило укупну снагу и јединство националног покрета отпора, али и углед у народу.

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ 1. Када је почела немачка офанзива у источној Босни?

2. Који су најважнији догађаји у ратним операцијама у првој половини 1942. године?

3. Када је спроведена немачко-усташка офанзива на Козари?

4. Зашто је формиран АВНОЈ?

5. Шта је подразумевала „стратегија чекања” коју је спроводио генерал Михаиловић?

ОСНВЕС Земља мљесн имзнврн унтзокнвмрн јечмрн уејирљн ма ок ђтбоча, н дав знт бетбо утавае ма и омзешви ћемви о ћемнвмри њтнчови. х ћогнАи ча петсотнвн о тајељидоевнтвн унтзокнвмрн мриулзовн жцОфС. Јерес 1942. ПеДова мтумро внтеД внчјола ча мзтнДне вн њекнто. х ђтбочо ми Даљејнљо шазвошро еДтаДо (Сциф), речо ми мутејеДољо Дапнвкојви знрзори уертазн езуетн.

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

4. РАТ У ЈУГОСЛАВИЈИ 1943. Кључне речи: Неретва, рањеници, Сутјеска, АВНОЈ, Светосавски конгрес

Подсетимо се: Где је српски народ највише страдао током 1942. године?

ОПЕРАЦИЈА „ВАЈС”. – После савезничких победа крајем 1942. године, постојала је могућност искрцавања Савезника и отварања новог фронта против сила Осовине на Балкану. Немцима је стога било важно да на југословенском подручју униште сваки покрет који би Савезницима у томе могао пружити подршку. Хитлер је с вођством Трећег рајха средином децембра 1942. донео план „Вајс”, који је предвиђао велика офанзивна дејства у Југославији. Изгледало је да уништење слободне територије са седиштем у Бихаћу („Титове државе”), чишћење тог простора од свих устаничких формација и овладавање њиме све до јадранске обале може имати одлучујући значај за цео рат. Циљ операције – одбрана јадранске обале од евентуалне савезничке инвазије – значио је претходно уништење и партизана и четника. Немачко-усташка офанзива започела је у јануару 1943. године, нападима из правца Карловца, са северозапада, и из Бањалуке, са североистока. Простор од Јадранског мора, уз десну обалу Неретве, све до Јабланице, Коњица и Прозора, држале су три италијанске дивизије. Оне су затварале пролаз партизанима који би се од Бихаћа повлачили према Неретви, а после уништења партизана њихов задатак је био да пређу Неретву и поднесу главни терет уништења четника. Бихаћ је пао после девет дана борбе и непрекидног бомбардовања. Основна стратешка замисао Врховног штаба НОВЈ свела се на идеју о повлачењу према Неретви и даљем продору ка источној Херцеговини, Црној Гори и Србији. Повлачење партизана било је отежано због великог снега, ниских температура, све већег броја рањеника и више хиљада избеглица. Колоне бораца, цивила и рањеника непрестано су бомбардоване из непријатељских авиона. У клисури реке Раме, једином преосталом путу ка Неретви, после другог покушаја, средином фебруара, 3. дивизија успела је да заузме градић Прозор који су до тада држали Италијани. БИТКА НА НЕРЕТВИ. – Почетком марта делови партизанске војске почели су изненада да се пребацују преко рушевина железничког моста код Јабланице, идући у сусрет четницима. На другој страни, Михаиловић је настојао да по сваку цену спречи партизански продор у источну Херцеговину и даље у Србију. Преостале партизанске јединице наставиле су пут из Коњица уз десну обалу Неретве, према Калиновику, стављајући четнике у окружење са две стране. Немци су мирно пратили ову ситуа-

 Сава Ковачевић (1905–1943)

 Павле Ђуришић (1906–1945) 117

III

ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ

цију, очекујући исцрпљујући обрачун партизана и четника. У Горњем Вакуфу (граду у горњем току реке Врбас) 11. марта је дошло до преговора између партизана и Немаца, па је између њих потписано примирје. Партизанска делегација (Милован Ђилас, Коча Поповић и Владимир Велебит) саопштила је да се партизани неће борити против Немаца, већ искључиво против четника. Тако је до средине марта, северно од Невесиња, код Калиновика и у самом кањону Неретве, после жестоких борби, четничка војска потпуно поражена. Победницима, за којима су ишли народни збег и рањеници, био је отворен пут ка тромеђи Херцеговине, Црне Горе и Србије.

рањеници у кањону  Партизански Сутјеске јуна 1943. године

за генералом Михаиловићем  Потерница из 1943. године

ОПЕРАЦИЈА „ШВАРЦ”. – Немачка команда планирала је нову операцију, под шифрованим именом „Шварц”. Иако је првобитно замишљена само као операција против четника, морала је најпре да обухвати борбу против партизана, јер су они изашли као победници из битке на Неретви и у међувремену се пробили ка северу Црне Горе, уз горњи ток реке Дрине. Требало је уклонити све снаге отпора, спречити њихов прелаз из Црне Горе у Србију или, у крајњем случају, одбацити их у неприступачне планине између река Таре и Пиве, на терен на коме је сама природа највећи непријатељ. Тако се, од средине маја до средине јуна 1943. године, на горњем току Дрине одиграла најкрвавија битка у Другом светском рату на југословенским просторима. Она је била пресудна за исход борбе против окупатора, али и за расплет грађанског рата. Прво је 14. маја, уз јако противљење италијанских команданата, у Колашину заробљен Павле Ђуришић, са око две хиљаде бораца. Они су одведени у заробљеништво у Немачку. Офанзива против партизана почела је 17. маја. Покушај партизана да пробију обруч код Фоче није успео. Врховни штаб са 1. и 2. дивизијом кренуо је последњих дана маја с Црног језера на Дурмитору – пошто је сачекао представнике британске војне мисије – ка западу. Врховни штаб је почетком јуна поделио војску на две оперативне групе, како би се лакше извукле из обруча: 1. и 2. дивизију, које су изашле на Вучево, и 7. и 3. дивизију, са болницом и рањеницима, које су остале између Пиве и Таре. Под жестоким борбама прва група успела је да пређе Сутјеску и избије на Зеленгору, а друга група, после неуспеха у преласку Таре, кренула је за првом групом преко Шћепан-поља и изашла на Тјентиште. Прва пролетерска дивизија, под командом Коче Поповића, успела је да 9. и 10. јуна пробије немачки обруч и спаси Тита и Врховни штаб. Затим се главнина снага пробила у правцу Калиновика. У обручу је остала 3. дивизија, са болницом и рањеницима. Више од две хиљаде рањеника и болесника Немци су стрељали на Тјентишту.

и руководство партизанског покрета  Тито 1943. године

 Споменик погинулима на Сутјесци 118

Према извештају генерала Рудолфа Литерса, команданта немачких снага у НДХ, Врховној команди Вермахта од 20. јуна, немачки губици били су 583 погинула, 1.760 рањених и 425 несталих војника. Партизани су имали 7.489 избројаних погинулих, око три хиљаде процењених погинулих и око две хиљаде умрлих од болести и глади.

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

 Тито на Другом заседању АВНОЈ-а ДРУГО ЗАСЕДАЊЕ АВНОЈ-А. – Друга партизанска револуционарна скупштина одржана је у градићу Јајцу, у средњој Босни, 29. и 30. новембра 1943. године. Већници су АВНОЈ прогласили „врховним законодавним и извршним представничким телом” нове државе. Као партизанска влада, уместо Извршног одбора, основан је „Национални комитет ослобођења Југославије” (НКОЈ), а за председника је изабран Тито. Једном од одлука АВНОЈ-а одузета су сва права међународно признатој Југословенској влади у Лондону, а краљу Петру Другом забрањен је повратак у земљу. Титу је, на предлог словеначке делегације, као нарочито признање за заслуге у борби за ослобођење Југославије, додељено звање „маршала”. Од тада је почела и изградња његовог култа, која ће до краја рата и у послератној Југославији добити масовне размере. Друго заседање АВНОЈ-а потврдило је процес федерализације Југославије: успостављено је шест федералних јединица (Србија, Хрватска, Словенија, Црна Гора, Македонија, Босна и Херцеговина). Међутим, АВНОЈ није решио питање њиховог разграничења, па је значајан део српског народа остао ван своје матице – Србије (српске федералне јединице). Положај Србије и српског народа унутар Југославије драстично је промењен. Одузимање права законитој краљевској влади, која се стицајем ратних околности налазила у Лондону, негирало је, и формом и садржајем, традицију органа државне управе насталу на искуству српске политике 19. и 20. века. Одлука о забрани повратка у земљу краљу Петру Другом значила је елиминисање династије која је у 20. веку идентификована са државношћу Србије. СВЕТОСАВСКИ КОНГРЕС. – Као директан одговор на одлуке АВНОЈ-а, већ крајем јануара 1944. године, у селу Ба, код Љига, одржан је „Светосавски конгрес” Равногорског покрета и српских грађанских политичара. На њему је усвојен програм о унутрашњем уређењу будуће југословенске државе. Најоштрије су осуђене одлуке АВНОЈ-а, уз став да свако насилно мењање друштвеног и политичког поретка води хаосу и настављању грађанског рата. Донета је Резолуција у којој је наглашена

Србију на Другом заседању АВНОЈ-а није представљала било каква политичка делегација из Србије, већ искључиво руководећи политички и војни кадрови из партизанских јединица ван Србије. Сва политичка решења која су се односила на Србију, али и на Југославију, наметало је војно-политичко вођство партизанског покрета. Разлике у односу на српску грађанску концепцију уређења југословенске федерације биле су суштинске. Национално преуређење југословенске државе одвијало се под утицајем схватања о „великосрпском хегемонизму” као трајној хипотеци српског народа. Чак се и с формирањем Комунистичке партије Србије, за разлику од формирања комунистичких партија других федералних јединица, отезало до тренутка када је српски простор територијално дефинисан и разграничен.

Михаиловић и Драгиша Васић  Генерал долазе на Светосавски конгрес

119

III

ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ

Култ личности је израз који означава јавно некритичко наглашавање и обожавање неке политичке личности као непогрешивог вође, праћено стварањем идеализоване и херојске слике и тражењем пуне покорности становништва према тој личности.

верност краљу Петру II и „уставном и законском поретку Југославије”. Такође је истакнуто да ће се „поштовати искључиво право слободног и на демократским начелима изабраног народног представништва, да уставним путем врши организацију државе”. У најважнијим тачкама Резолуције захтевано је „да се у целини обнови југословенска држава” и да она буде уређена „као федерална држава, у облику уставне и парламентарне народне монархије, са народном династијом Карађорђевић и са краљем Петром Другим, на челу”, кроз три посебне федералне јединице, за Србе, Хрвате и Словенце. Партизанском покрету поручено је да „сви социјални и политички преображаји у нашој држави имају се спровести после обнове државе демократским методама и законским средствима”, а да су стога све одлуке АВНОЈ-а акти „без икакве вредности”.

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ 1. Који је био основни циљ немачке операције „Вајс”?

2. Зашто су се на Неретви сукобили партизани и четници и какве је то последице имало по даљи развој рата у Југославији?

3. Како је текла немачка операција „Шварц”?

4. Оцени одлуке Другог заседања АВНОЈ-а.

5. Које су најважније одлуке Светосавског конгреса?

ОСНВЕС Драго 1943. миБнго иџћКћснКн то Нћикр Нрсгн нтаилнПтРн БимрЕрПн, иБ РиПнГ то грПОиВгранПћ гћкрСРћ иОћлрИнПћ еУрПт– н еЧНрлИ–. Атаи Нлћкћги Пћ о Њитгн н ШћлИћмиНнгн н ЛлгиП Тилн аћРри млрЕргтРн лра нВкћЕо СћагнРр н ОрланВргр. ЈлрП 1943. иџћКћснКи Пћ Жломи ВртћБрЗћ МУЂХЦ-р, ОрланВргтРћ лћНиКоИнигрлгћ тРоОљангћ, РиПр Пћ ОитарНнКр аћкћућ џоБочћ РикогнтанСРћ ЦомитКрНнПћ.

120

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

5. ЖИВОТ У ПОЗАДИНИ И НА ФРОНТУ Кључне речи: окупациони поредак, свакодневни живот, ратни профитери, привреда

Подсетимо се: Шта је АВНОЈ и када је основан?

СТАЊЕ У БЕОГРАДУ. – Београд је у првим данима окупације пружао тужну слику. После тешких разарања паралисан је рад градских служби, што је захтевало неодложне поправке. Према проценама, у Београду је уништено или оштећено око девет хиљада кућа, па су стамбене прилике биле изузетно тешке. Немачка авијација је приликом напада уништила електрична и водоводна постројења и тешко оштетила градски саобраћај. Снабдевање животним намирницама било је прекинуто због порушених комуникација и ратног хаоса. Болнице су биле препуне рањеника, за које није било довољно основних лекова. Зграде и разни градски објекти погођени авионским бомбама претворени су у гомиле рушевина, па су поједине улице биле скоро непроходне. Недостатак воде проузроковао је масовну нечистоћу и брзо ширење епидемија, па је вршено интензивно вакцинисање („пелцовање”) становништва. И исхрана је била веома отежана. Из унутрашњости се због слабих саобраћајних веза скоро ништа није доносило на београдске пијаце. СВАКОДНЕВНИ ЖИВОТ ПОД ОКУПАЦИЈОМ. – У многим српским градовима свакодневни живот ремећен је различитим наредбама окупационих власти. Ограничено је радно време кафана, забрањивани су шетња, сакупљање у групе и стајање на улици. Сви грађани требало је

 Уклањање рушевина у Београду 121

III

ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ

да се пријаве команди града. Алкохол се могао продавати само у кафанама, гостионицама и хотелима. За оне који би се затекли у алкохолисаном стању на улици следила је казна од 500 динара или 10 дана затвора. Пси су морали да буду везивани, а ноћу су се могли пуштати само у двориштима власника. Сељаци су у градовима смели да се задржавају од четири сата ујутру до пет сати после подне. Од првог дана немачке окупације у Србији заведене су строге одредбе које су забрањивале рад и оснивање политичких, културних, спортских и других организација. На удару нових прописа били су цепање окупационих плаката и објава и увреде припадника Вермахта. Српски народ је свакодневно упозораван како мора да се покорава окупационим властима. Тражени су лојалност и сарадња, обављање свакодневних послова и поштовање немачке војске. Строге окупационе мере предузете су да би се спречила свака могућност отпора и остварила потпуна контрола над народом. Та контрола подразумевала је и надзор над поштом, телеграмима, штампаријама, радио-емисијама, штампом и свакодневно прислушкивање телефона. Посебне екипе научника вршиле су пљачку музеја, архива, библиотека и осталих културних добара. Кажњива дела за које је следила смртна казна била су: напади на немачке војнике, бављење шпијунажом, саботажом и комунистичким „неделима”, недозвољено поседовање оружја, покушај ступања у неку непријатељску војску или пружање помоћи устаницима, прикривање људи, подстицање немира. Народ је упозораван да не треба да трпи побуњенике у својој околини. У случају било каквог устаничког акта за одмазду су стрељани таоци. Избор талаца прављен је на основу „антинемачког убеђења и држања” појединих људи, а најчешће су узимане истакнуте личности из јавног живота.

 Немачка наредба грађанима Шапца

 Дечја приредба

 Пазарни дан у Краљеву, jесен 1942. године 122

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Ипак, народ је свој негативан однос према немачким војницима исказивао на различите начине. То је приморало локалну команду у Београду да изда једно саопштење у коме су становници упозорени на обавезу „пристојног” понашања према Немцима: „Од стране немачке оружане силе све чешће су жалбе да цивилно становништво у односу са немачким официрима и војницима не указује им дужну пажњу и поштовање. Нарочито се све више примећује да један део становништва не показује нимало склоности да се уклони, него често на дрзак начин препречава пут. Упозорава се становништво да ће се убудуће против иступа ове врсте поступати са свом строгошћу.” Примери грађанске непослушности били су бројни у првим данима окупације: окретање путоказа на раскрсницама, упућивање немачких војника на погрешну страну и сличне појаве. Према једном немачком извештају, народ у Ивањици је показивао „скроз неумесно самопоуздање при свом држању”, јер је актуелне догађаје посматрао само као пролазне. ДРУШТВО У РАТУ. – На селу се за време окупације живелo слично као и пре рата. У складу с начином производње обликовала се и култура живљења, која се донекле побољшала појавом зиданих кућа и употребом шпорета уместо огњишта. У ратним условима исхрана је била нередовна и слаба, осим зими, када се више јело месо. У исхрани је и даље доминирало кукурузно брашно, а само села ближа градовима имала су прилику да своје производе продају на пијацама. Трактор је био изузетна реткост, велики број домаћинстава није имао ни сточне запреге, земља се обрађивала ралицама. Ритам свакодневног живота покушавао је да савлада стеге окупације и да им се одупре на све начине: „Под окупацијом смо живели као и пре ње, само нешто утишаније. Било је нешто више страха, гинуло се више него пре рата.” Поред немачког терора, у градовима је приметна карактеристика свакодневног живота под окупацијом била незаконита трговина („црна берза”), неизбежна појава сваког тешког времена. Жеља за олаким стицањем богатства била је код неких људи толико јака да је ништа није могло зауставити. Ратни профитери („шпекуланти”) преплавили су Србију и отимали „последњу пару” од људи који су, да би преживели и прехранили своје породице, били приморани на „сарадњу” с њима. Најтеже је било контролисати цене намирница и огрева. Ради равномерне и што праведније расподеле хране и огрева уведени су бонови. Свако домаћинство добијало је месечно следовање бонова, у складу с бројем његових чланова. Неке појаве ни окупација није могла да заустави. Алкохолизам, коцкање и пљачкање „свега и свачега” били су највећи проблеми с којима су се сусретале команде јединица Југословенске војске у отаџбини. Команда Млавског корпуса известила је следеће: „Иако је више пута наглашено и наређено да се пијанчење и коцка, као основни мотиви стварања свађа, туча, неслоге и разједињавања народног духа, забране и спрече како код војника, тако и у народу, ипак се запажају доколичари који проводе улудо време од јутра до мрака поред флаша ракије, карата и кафанског стола. За то време, деца таквог гола су и боса, гладна и без огрева.” Да би некако сузбила лоповлук, команда Другог равногорског корпуса донела је одлуку да се у селу Гледићу (општина Краљево) одреди место које ће служити као гробље за лопове; затим да се на том месту поставе вешала и да се пре извршења смртне казне лопов са украденом робом спроведе кроз село где је крађу извршио, па тек онда да се изврши смртна казна.

 Теразије у Београду за време окупације

 Бонови за дрво 123

III

ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ

СТРАХ ОД ГРАЂАНСКОГ РАТА. – Додатну несрећу у живот обичног човека у Србији за време Другог светског рата унео је грађански рат, започет већ с јесени 1941. године. Завладао је страх и од четника и од партизана. У пределима где је било и партизана и четника, народ је настојао да избегава и једне и друге. („Знате и сами како је онда било: кад дођу партизани – ми псујемо све остале, а кад дођу ови – ми псујемо партизане и остале из шуме.”) Због непрестаног крстарења устаника по селима, поједини људи су били приморани да беже у градове, ради сигурности. Најтеже је било у време највећих обрачуна партизана и четника – од новембра 1941. до јануара 1942. године. За животе појединаца није одговарао нико. („Многи случајеви остали су тајна; људи су нестајали; у то време није се знало, а није се ни могло знати, ко их је и зашто ликвидирао.”) Поред идеолошког раздвајања многих породица и раскида пријатељстава и кумстава, најприсутнији фактор био је страх од олаког „губитка главе” због погрешно изговорене речи или изнесеног мишљења. Противницима су паљене куће, убијани родитељи, жртве су бацане у планинске јаме. Поједине четничке старешине сматрале су да ће се комунизам у Србији најефикасније елиминисати убиствима, прогоном и застрашивањем партизанских присталица. Они су мислили, како је записао један савременик, „да се комунизам руши батином и кундаком. У ствари, они су их тиме само множили и челичили.” Неконтролисани поступци појединих четничких старешина изазивали су велико незадовољство у народу. По невојничким поступцима и осветничким акцијама остао је упамћен Никола Калабић, командант Горске гарде ЈВуО. На другој страни, постојао је страх од партизана, „чији преки судови и не трепнувши осуђују људе на смрт”. Свако је могао бити оптужен да је црноберзијанац, петоколонаш или издајник. Појам „петоколонаш” уливао је највише страха. Нејасан и произвољан, могао се односити на било коју стварну или измишљену кривицу. У спровођењу револуције предњачили су млади „партијци”, они који су били дисциплиновани борци КПЈ и све задатке извршавали без поговора. Тајна и јавна убиства угледних људи или обичних сељака, убиства из освете, били су скоро свакодневне појаве.

Један савременик је о животу у селима на југу Србије забележио: „Већ и не знамо ко долази, а ко одлази и куда. Мотају се тамо и четници Косте Пећанца и Недићеви стражари, и Љотићеви добровољци, а ускоро нам долази и један батаљон бугарске војске, кажу за стално, па како нас драги Бог научи! Црно нам се пише, ето како нам је. Где год се човек окрене, а оно тамо од зла горе.” Један домаћин из околине Чачка који је био присталица генерала Михаиловића одбио је једном приликом да га посети у званичној сеоској делегацији: „Знаш, господине, ето ја душу дајем за нашег Чичу, али не бих волео да се зна како сам ишао у депутацију. Данас је он овде и ми се не бојимо, али сутра он оде а ми остасмо. Планина је ово, свако ти чудо и свака зверка наиђе, па се не можеш одбранити. Нећу да ми кажу: − А ти ли си тај који си ишао Дражи у депутацију. Ја у страху ноћи проводим. Сто метара од куће је шума. Свако отуд може банути и припуцати или зло начинити. Док стигне твоја војска, они умакоше.”

124

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Петоколонаш је уобичајени израз за издајника током Другог светског рата.

 Немачки плакати о стрељању партизана

 Немачки плакати о стрељању четника

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ 1. Шта је све било кажњиво по немачком ратном законодавству у окупираној Србији?

2. Шта је црна берза?

3. Како се грађански рат одразио на свакодневни живот народа?

ОСНВЕС Земља с низеве рљу токјчђљк љђсрјбевљк зељ во едсдоатљ аошјђ. наиљћо коио токјчђо мљвњђо е рљхебево дтјатљ њс љћијтечјмјхо њмјђљутомте шемља, ђљве во зељ рљиокогот е ћијАјтњђек ијаљк едкоАс рјиаедјтј е чоатеђј. пђљтљкњђј њеасјбевј зехј во едсдоатљ аолђј, е тјвмјштево во зехљ риошемоае њскљито ијато ћљуето.

125

III

ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ

6. КРАЈ РАТА У ЈУГОСЛАВИЈИ Кључне речи: конференција у Техерану, бомбардовање, партизанска офанзива, крај рата

Подсетимо се: Шта је највише оптерећивало живот народа у окупираној Србији?

САВЕЗНИЦИ И РАТ У ЈУГОСЛАВИЈИ. – Рат у Југославији одвијао се у складу са општим токовима Другог светског рата. Током ратних година спољни фактор се све више наметао као одлучујући и пресудан чинилац и у унутрашњим збивањима. Исход рата у Србији одлучио је договор „великих савезника” (САД, СССР-а и Велике Британије), који је подразумевао политичке уступке Совјетском Савезу. Коначно разрешење југословенског питања одиграло се на савезничкој Техеранској конференцији велике тројице (Рузвелт, Черчил, Стаљин), одржаној од 28. новембра до 1. децембра 1943. године. Споразум са Стаљином био је најважнији циљ америчког председника. Он је саопштио да је искључиво заинтересован за победу у рату и за оснивање Уједињених нација (УН) и сагласио се са стварањем совјетске интересне сфере у источној Европи. У оквиру овако сачињеног споразума питање Југославије није изазивало никакве спорове. Све три стране сложиле су се да партизане треба максимално војно помоћи. Југославија је на тај начин постала део совјетске интересне сфере.

Рузвелт и Черчил  Стаљин, на конференцији у Техерану

ПРИПРЕМЕ ЗА ЗАВРШНЕ БОРБЕ У СРБИЈИ. – Напредовање савезника и на Источном и на Западном фронту повећало је војни и политички значај Србије у завршним годинама рата. Почетком 1944. године и за све учеснике рата на простору Југославије Србија је постала кључна земља. Она је заузимала централну област Балкана и саобраћајнице веома важне за немачку војску. Партизански покрет намеравао је да на тлу Србије порази све антикомунистичке снаге, да се сусретне с Црвеном армијом и да обезбеди међународно признање свих револуционарних промена. Средином априла 1944. године Црвена армија је била у великој офанзиви, а у јуну су Савезници заузели Рим и искрцали се у Нормандији. У Врховни штаб партизанске војске током фебруара стигла је совјетска војна мисија. Истовремено, Британци су у мају повукли своје представнике из Михаиловићевог штаба. Њихови представници сада су били само у партизанском Врховном штабу. Управо под притиском Британаца, југословенска краљевска влада, у којој је Михаиловић био министар војске, морала је да поднесе оставку. За председника нове владе постављен је Иван Шубашић, предратни бан Бановине Хрватске. Он је на Вису 16. јуна 1944. године потписао споразум с Јосипом Брозом Титом.

126

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

 Тито и Фицрој Маклин

 Шубашић, Черчил и Тито у Напуљу, 12. августа 1944. године Тиме је признао Народноослободилачку војску Југославије (партизане) и обавезао се да ће његова влада у будућности помагати само њу. На састанку Јосипа Броза Тита и Винстона Черчила у Напуљу, одржаном средином августа, договорени су конкретни облици британске помоћи партизанима. Успостављени су многи помоћни аеродроми, на које су Британци из ваздуха бацали оружје и различиту војну опрему. Уследила је и директна подршка англоамеричке авијације стациониране у јужној Италији. ОФАНЗИВА ПАРТИЗАНА НА СРБИЈУ. – Концентрација партизанских снага за одлучујући напад на Србију извршена је крајем јула 1944. године из Санџака и северне Црне Горе. Ударним дивизијама командовали су Коча Поповић и Пеко Дапчевић. Почетком августа партизанска војска продрла је преко Лима у долину Ибра и на гребенима Копаоника започела тешке и сурове борбе против четника. Промена савезничке политике и приближавање рата крају учинили су да се против партизана на истој страни нађу до тада политички веома удаљене војске: четници, снаге владе генерала Недића и Немци. Партизани су успели да развуку фронт и да га удаље од врха Копаоника. Северно од овог фронта значајне партизанске снаге прешле су Дрину и убрзано надирале ка западу Србије. Излазак Бугарске из рата, крајем августа, олакшао је офанзиву партизана. Они су брзо успели да заузму све положаје јужно од Ужица и у области Чајетине, на Златибору. После тешких борби на Јеловој гори, северно од Ужица, четничке трупе повукле су се почетком септембра, у нереду, ка планини Медведнику, остављајући партизанима отворена врата централне Србије. Предност коју су Савезници дали партизанском покрету условила је и понашање краља Петра. Он је прво 29. августа распустио Врховну команду Југословенске војске у отаџбини и разрешио генерала Михаи-

Фицрој Маклин (Fitzroy McLean), шеф британске мисије код партизана, у својим мемоарима је писао: „Обустављено је допремање материјала четницима, а знатне количине оружја и муниције сада су испоручиване партизанима. То је омогућило локалним командантима не само да много боље воде јединице под својом командом већ и да наоружају велики број добровољаца. Промена у нашем ставу такође је имала и знатно психолошко дејство. Сав престиж који су четници до тада уживали због савезничке помоћи пренесен је на партизане.”

О овим борбама један савременик је писао: „Ту је било и клокотања аутомата и праска бомби и повика и псовки и јаука и издисаја. На ивици шумарка, уз један сеоски дубоко укопани пут, видео сам тридесетак мртвих бораца, испретураних, помешаних један преко другога, неки са амблемима на капама, а други опет са црвеним петокракама.”

127

III

ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ

Петар Други на карикатури која се  Краљ појавила у енглеској штампи 1944. године

 Генерал Михаиловић са америчким официрима у Прањанима, 6. септембра 1944. ловића дужности њеног начелника. Потом је 12. септембра, преко Радио Лондона, позвао све Југословене да приступе Народноослободилачкој војсци под Титовом командом. Генерал Михаиловић је због тога био потпуно разочаран и свестан да је „издан”. ЦРВЕНА АРМИЈА У СРБИЈИ. – Договор о уласку Црвене армије на простор Србије и Југославије постигнут је у разговорима Тита и Стаљина у Москви (крајем септембра) и Крајови (почетком октобра) 1944. године. Договорено је да Црвена армија, у својој офанзиви према Берлину, пређе преко југословенске територије. Тим чином СССР је посредно признао нову Југославију и њену власт. Долазак Црвене армије показао се као одлучујући за протеривање Немаца из Србије, али и за победу партизана у грађанском рату. Београд је, после вишедневних тешких борби, ослобођен 20. октобра 1944. године, а до средине децембра ослобођена је и цела територија централне Србије.

Броз Тито говори на Бањици  Јосип после ослобођења Београда октобра 1944. године

СРЕМСКИ ФРОНТ. – Крајем 1944. године Народноослободилачка војска Југославије (НОВЈ) имала је преко 500.000 бораца. Велике војне формације – бригаде, дивизије и корпуси – сврстани су почетком следеће године у четири армије. Њихови команданти били су: Коча Поповић, Пеко Дапчевић, Коста Нађ и Петар Драпшин. Тада је и НОВЈ званично постала Југословенска армија (ЈА), а Врховни штаб – Генералштаб. У завршним операцијама за ослобођење земље, од октобра 1944. до маја 1945. године, у Србији је мобилисано више од 250.000 младића, невичних ратовању, често без икакве војне спреме и обуке. У пролеће 1945. године немачке снаге припремиле су се за одбрану у Панонској равници, на линији Босут–Батина. Тако су се најжешће борбе за завршно ослобођење земље повеле на Сремском фронту, од

армија на  Југословенска Сремском фронту

128

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

ушћа Босута у Саву до Дунава. У сремској равници НОВЈ се сусрела с новим, за њу непознатим начином ратовања – фронталним сукобима и рововском борбом. Фронт је, после вишемесечних борби, пробијен средином априла 1945. године. Југословенска армија почела је да напредује ка северозападу земље, ка Хрватској и Словенији. Почетком маја ослобођени су Загреб и Љубљана, а Четврта армија ЈА успела је да ослободи целу Истру. Борбе су настављене и после немачке капитулације и трајале су све до 15. маја, када је дефинитивно и у Југославији завршен Други светски рат. СЛОМ ЧЕТНИКА. – После неуспеха у спровођењу опште мобилизације у Србији, генерал Михаиловић се с великим делом својих снага пребацио у Босну. Очекивао је улазак англоамеричких снага у Југославију. Он се до краја надао да ће „српско питање” бити некако другачије политички решено међу Савезницима и да Запад неће тек тако Југославију препустити комунизму. Трудио се да постојеће снаге сачува, по могућству и ојача, али су му велики проблем представљали снабдевање и исхрана бораца. Крајем зиме 1945. године у долину реке Босне пристигли су и црногорски четници, с масом избеглица, предвођени Павлом Ђуришићем. Они су одлучили да крену у западни део земље, ка Словенији. Пошто се генерал Михаиловић није слагао с тим планом, то је довело до његовог коначног разлаза с црногорским четницима. Реорганизована Југословенска армија бројала је у пролеће 1945. више од 800.000 бораца. Делови те војске започели су у марту и априлу операцију за потпуно уништење четника. Борбе су вођене у Босни, на планини Требави, а потом и на планинама Влашићу и Зеленгори. На ушћу Сутјеске у Дрину, 13. маја 1945. године, одиграла се и последња битка победничке Југословенске армије са остацима деморалисаних четничких јединица. Убијено је више хиљада четника. Потрага за преживелима и њихово ликвидирање трајали су и неколико месеци по завршетку рата. Генерал Михаиловић се скривао у источној Босни. Ухапшен је 13. марта 1946. године. На судском процесу током јуна и јула осуђен је на смрт. Стрељан је 17. јула 1946. године, на још увек непознатом месту. АЛБАНСКА ПОБУНА. – Партизански покрет на Косову био је доста слаб, чак су и албански комунисти отворено захтевали присаједињење те области Албанији и промену граница између две државе. У таквој ситуацији, када је покушана мобилизација Албанаца у партизанске редове, албански сепаратисти позвали су крајем октобра 1944. године све Албанце да бране етнички чисту Албанију, пошто је немачки пораз био евидентан. Побуна је почела 2. децембра 1944. године, нападом на Урошевац. Брзо се проширила у срезовима Качаник и Гњилане, а њен центар био је у рејону Дренице. Албанска војска имала је између 16.000 и 20.000 бораца, па је НОВЈ морала да ангажује знатне снаге – четири комплетне дивизије, са око 40.000 војника, како би сломила побуну. Тито је наредио да се на Косову и Метохији заведе војна управа. Одлучујући сукоб с побуњеницима одиграо се крајем фебруара 1945. године у Дреници.

 Заробљени четници на Неретви

 Тито у пратњи генерала ЈА

 Албански балисти 129

III

ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ

Комунизам у Србији. – Један од основних задатака нове власти у Србији био је да се дотуче „великосрпски шовинизам”. Нова држава је снагом своје организоване власти, у име комунистичке револуције, систематски прогонила своје противнике. У том циљу извршена су масовна и тајна убиства више хиљада људи. На удару су били сви они за које се претпостављало да неће прихватити идеологију комунизма и ново друштвено уређење. Судска делатност вршила се у складу с линијом Комунистичке партије Југославије, која је била универзални закон за све. Ти судови, уз војно судство, највише пресуда изрекли су грађанским слојевима српског друштва. Суђено је широкој лепези „народних непријатеља”, без посебних доказа о њиховој кривици. У Другом светском рату српско грађанство било је уништено, национални покрет био је разбијен, а интелигенција је доживела слом. У Србији је за време рата погинуло преко 150.000 грађана, а више од 100.000 хиљада људи трајно је онеспособљено (постали су инвалиди). Биолошка исцрпљеност свела је српску нацију на егзистенцијални минимум. Идеологија комунизма заживела је у свим сферама друштвеног живота и била владајућа све до распада Југославије (1991).

 Списак стрељаних грађана

Конфискација је одузимање нечега, најчешће имовине.

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ 1. Објасни политику Савезника према покретима отпора у Југославији.

2. Када је дошло до стварања заједничке југословенске владе и шта је то значило за будућност земље?

3. У чему је био значај уласка јединица Црвене армије у Србију?

4. Када је дошло до албанске побуне и како је она угушена?

5. Које су основне последице увођења комунизма у Србији?

ОСНВЕС

Драго миБнмџо рћн а Крсото тБ НћиркБл а тБмБл 1944. гПРолБ, џћРћ ма ЕћрноНћлмџћ иПтмџћ о ГриБлћ ћрОотћ ЕрПнБрћВБ лБОћСџБ тБРолоИБ. Ум нПирБОБлП, ЕћрноНћло ма ПмнићроВо о ЕПсБРа а грћЧћлмџПО рћна, кнП тБ соП аиПР а НћиПЧБАБ џПОаломноСџБ РоџнћнарБ о амЕПмнћиЊћАБ лПиБ иВћмно. Шћ џрћта 1944. ПниПрБл тБ о КрБОмџо ЛрПлн. ТмнћИо - рПтћВом ноСџоЈ млћгћ ЕПиаџВо ма мБ а ЖПмла о ЗБрИБгПиола, гРБ ма мрБРолПО Оћтћ 1945. гПРолБ РПМоиБВо РБЛолоноило ЕПрћН.

130

Одабрани историјски извори 1. Белешка са конференције код Адолфа Хитлера о ситуацији у Југославији после извршеног пуча 27. марта 1941. Фирер описује ситуацију у Југославији после државног удара. Констатује да је Југославија несигуран фактор у односу на предстојећу операцију „Марита”, а још више на планирану операцију „Барбароса”. Срби и Словенци никада нису били наклоњени Немцима. Владе никада нису чврсто седеле у седлу, због нерешеног националног питања и официрске камариле која је била склона државним ударима. Земља је до сада имала само једног снажног човека, Стојадиновића, чији пад је намесник, кнез Павле, дозволио на своју штету. Моменат за упознавање стварне ситуације у земљи и њеног става према нама за нас је повољан како из политичких тако и војних разлога. Да је влада оборена за време операције „Барбароса”, последице по нас би морале да буду знатно теже. Фирер је одлучио да се предузму све потребне мере – не чекајући на могуће изјаве лојалности нове владе – да се Југославија разбије војно и као државна творевина. Спољнополитички се неће постављати никаква питања нити ултиматуми. Уверавања југословенске владе, која се убудуће ионако не могу узимати озбиљно, биће примљена к знању. Напад ће отпочети чим за њега припремимо одговарајућа средства и трупе. Важно је да се ради што је могуће брже. По-

кушаћемо да суседне државе при томе узму погодно учешће. Војну помоћ против Југославије треба затражити само од Италије и Мађарске, а у извесном смислу и од Бугарске. Румунији припада, углавном, задатак обезбеђења према Русији. Бугарски и мађарски посланик већ су о томе обавештени. Дучеу ће бити упућена порука још у току дана. Од нарочитог је политичког значаја да се на Југославију удари немилосрдном жестином и да се војни пораз зада муњевитом акцијом. На тај начин би Турска била довољно застрашена, што би повољно утицало на каснији поход против Грчке. Треба рачунати с тим да ће током напада Хрвати прићи на нашу страну. Одговарајућа политичка накнада (доцнија аутономија) биће им осигурана. Рат против Југославије могао би да буде веома популаран у Италији, Мађарској и Бугарској, пошто овим земљама треба ставити у изглед добијање извесних територија: Италији – јадранску обалу, Мађарској Банат, Бугарској Македонију. Овај план изискује да убрзамо што је могуће више све припреме и прикупимо тако јаке снаге да слом Југославије уследи у најкраћем року. У вези с тим почетак операције „Барбароса” мора се одложити за четири седмице.

131

ИСТОРИЈСКИ ИЗВОРИ

2. Прокламација краља Петра II Карађорђевића (Атина, 16. април 1941) Моме драгом народу! Узимајући власт у своје руке једног тренутка, кад је ред унутра био угрожен, ја сам позвао све Србе, Хрвате и Словенце да се окупе око Престола. Они су се једнодушно одазвали Мом позиву, и Ја сам се надао да ћу народном слогом унутра моћи сачувати и мир споља. Моја надања, нажалост, нису се испунила. Иако су пријатељски односи између Југославије и Немачке били утврђени скорашњим уговорима, Немачка је без повода и сасвим изненада напала нашу земљу. При томе она је мање штедела неборачко становништво него што је то чинила у случају оних држава с којима се налазила у давнашњем непријатељству. Наш народ није научио да одмах подлеже нападу, и Ја сам морао примити борбу с Немачком, ма колико та борба била неравна. Ја захваљујем Мојој војсци, ваздухопловству и морнарици, који су своју тешку дужност вршили до краја. Захваљујем неборачком становништву, а у првом реду становништву мученичког и јуначког Београда, које је своју судбину храбро подносило. Захваљујем свима Србима, Хрватима и Словенцима, који су у овој народној опасности разумели да им је Југославија најбоље јемство слободе. Непријатељ је истина успео да лажним вестима и још лажнијим обећањима заведе један део Хрвата, али прави представници хрватског народа остали су верни Југославији. Приморан да пред надмоћним непријатељем напустим национално земљиште, Ја не мислим прекидати борбу. Част заставе спасена је, али национална слобода је у опасности. Ја позивам Мој драги народ да не клоне под ударима судбине и да сачува веру у будућност. Следећи примеру Мојих великих предака, Ја ћу до последњег даха држати високо заставу Југославије. Уверен да ће Бог бранити нашу праведну ствар, Ја кличем: Живела Југославија и њена слобода!

132

3. Наредба Министарства унутрашњих послова Независне Државе Хрватске о забрани ћирилице Забрањена је свака употреба ћирилице на цијелом подручју Независне Државе Хрватске. То се нарочито односи на цијело пословање свих државних и самоуправних тијела, на уреде јавног поретка, на трговачке и њима сличне књиге и дописивање и на све јавне написе. Према томе наређујем: да се на цијелом подручју Независне Државе Хрватске одмах обустави свака употреба ћирилице у јавном и приватном животу. Свако штампање ма какових књига ћирилицом је забрањено. Сви јавни написи писани ћирилицом имају се неодвлачно, а најкасније у року три дана скинути. Прекршитељи ове наредбе казнит ће се по управним областима новчано 10.000 динара и затвором до мјесец дана.

4. Декларација Краљевске југословенске владе (Јерусалим, 4. мај 1941) Кад је 6. априла о. г. извршен ничим неизазван, крајње безобзиран напад на нас од стране Немачке, бомбардовањем Београда и убијањем у маси становништва престонице, све странке без разлике, у одлучној сагласности са Краљевском владом коју су подржавале, биле су уједињене у схватању да се наметнути рат води у одбрану народне независности. У свима друштвеним редовима осећала се готовост на све жртве у борби за националну слободу. Непријатељска пропаганда није нигде успела да поквари то опште добро расположење. Та пропаганда настојала је у првом реду да посеје раздор између Хрвата и Срба и отуђи нас једне од других. Нарочито сада она хоће да искористи у ту сврху окупацију хрватских крајева. Под заштитом туђинске окупаторске

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

војске прогласили су агенти тих туђинаца неку тобожњу независну Хрватску. Цели хрватски народ, међутим, зна да то није никаква независна Хрватска, него туђинска колонија најгоре врсте. Ради тога и он и његово легално представништво, које је заступљено у Краљевској влади, одбијају овај провидан туђински маневар. У спољашњој политици ми смо настојали да очувамо мир. Тежили смо отклонити, уз крајње напоре, све страхоте и пустоши рата од нашег народа, који је све жртве дао за своје ослобођење и ништа туђе није хтео. Држали смо да ћемо мир најбоље сачувати ако се будемо држали политике строгог испуњења примљених међународних обавеза и коректне неутралности. Тројни пакт, по догађајима који су му следили у Румунији и Бугарској, унео је дубоку узнемиреност у душу нашег народа. Држање Немачке, нарочито после извршене промене у државној управи Краљевине Југославије од 27. марта о. г., било је тако претеће као да нам оспорава право да наша унутрашња питања решавамо по својој вољи и као да и само постојање наше државне независности сматра противно њеним циљевима на Балкану. И поред свега тога, увиђајући јасно потребу бољих односа и економских веза са Немачком, Краљевска влада је нарочито настојала да увери Немачку у своју мирољубиву коректност и лојалност. Једновремено са тим Краљевска влада се трудила да и наш општи међународни положај учврсти. У том циљу је закључила уговор о пријатељству са Савезом Совјетских Социјалистичких Република. Такав уговор одговарао је жељама народним, а није био ниуколико у противности са постојећим нашим међународним обавезама. Надахнута најбољом вољом за одржање мира и пријатељских односа са суседима, Краљевска влада је била још у току разговора са силама Осовине, када је без икаквог повода, неизазвано, извршен страховито безобзирни немачки напад од 6. априла тг., коме није претходила никаква званична представка Немачке, ни ултиматум ни објава рата. Овом мучком нападу уследили су непосредно напади њених савезника: Италије, Бугарске и Мађарске, са којима је Краљевина Југославија имала у важности уговоре о пријатељству и ненападању.

Вероломна Немачка с њеним савезницима наметнула нам је рат, а ми смо по самом току догађаја, у сукобу две непомирљиве тежње – тежње освајачких сила Осовине и тежње свих Срба, Хрвата и Словенаца да остану слободни и уједињени – пошли путем части и слободе, уз старе пријатеље и савезнике, куда су нас упућивали и наша народна осећања и наши народни интереси. Са Савезом Совјетских Социјалистичких Република имали смо већ уговор о пријатељству. Помоћ коју су нам Велика Британија и Сједињене Државе Северне Америке саме понудиле прихватили смо тим радије што су нас за те силе везивале савезничке успомене из Светског рата и што је на Конференцији мира 1919. године њихово заузимање и пријатељство било од пресудног значаја за стварање Краљевине Југославије. Ми смо војнички подлегли у овој неравној борби коју нам је непријатељ наметнуо, али је жртва нашег народа света и узорита, као што је његова душа чиста и спасена. Част и наша национална будућност су спасени. Наша вера у успех наше мучне и велике борбе је непоколебљива. С Божјом помоћи сви Срби, Хрвати и Словенци следиће одано и неуморно у тој борби свога Краља у Његовим великим настојањима до победе.

5. Упут за извршење задатака четничких одреда Југословенске војске (1. јун 1941) Наша држава Краљевина Југославија налази се још у ратном стању са непријатељем – Немцима и њиховим савезницима. Према положеној заклетви Отаџбини и Краљу, дужност нам налаже да се по свакој цени одужимо својој савести ослобођењем своје Отаџбине од непријатеља. Наређујем Да се одмах у свим селима, варошима и варошким квартовима формирају чете од војних обвезника млађих годишта од 20 до 40 година.

133

ИСТОРИЈСКИ ИЗВОРИ Јачина ових чета у првом времену биће од 30 до 40 обвезника. Свакој чети одредити командира без обзира на чин и звање у војсци. Формирање ових чета према садашњим приликама извршиће се у строгом поверењу, а снабдевање оружјем и муницијом за сада извршити на терену, по могућству што се више може. Како ће ове чете у даном моменту општег устанка и ослобођења бити покретне због извршења општег задатка, то морају имати спремљену резервну храну за три дана. Одело народно, а прописна је војничка шајкача. Задатак је ових чета: крстарење по околини у патролама или атаром села у циљу спречавања пљачке и насиља над грађанством дотичног места. Онемогућавање разорним елементима да узимају маха, али ово не изводити сукобима, већ јачим организовањем. Сукоби са Немцима да се избегавају док је год то могуће, али у случају насиља или безвлашћа, без обзира ко то био, оружјем одмах спречити и грађанство заштитити. Пљачкаше ликвидирати брзо и кратко. Ово крстарење вршити у строгом поверењу, без икаквог алармирања и истицања. Ред и војна дисциплина на најдостојнијој висини. Сви преступи у овом биће подвргнути преком војном суду.

 Дража Михајловић и четници Тако исто да се по свим местима, селима и варошима поред ових покретних чета млађих годишта, формирају једновремено чете старијих годишта од 30 до 40 година, а у јачини 15 до 20 војника, а према приликама места и више. Задатак је ових чета: да од момента општег устанка и ослобођења преузму власт у своје руке у дотичном месту ако је дотадања власт поколебана, несигурна за ослобођење од непријатеља или се компромитовала у служби непријатеља. Овај посао извршити у свему по законима наше државе.

134

Сви активни и резервни официри и подофицири којима је већ издато писмено наређење имају се одмах ставити у службу извршења овог задатка Југословенске војске. Изговор о породичним приликама не примати, јер су имали прилике да среде та питања, а држава је у ратном стању и не оправдава те изговоре. С вером у Бога, за Краља и Отаџбину! Командант Горских штабова Југословенске војске Ђенералштабни пуковник Драгољуб Михаиловић

6. Проглас Централног комитета Комунистичке партије Југославије (22. јун 1941) Радници, сељаци и грађани Југославије! Раног јутра 22. јуна напали су разуларени немачки фашистички бандити на велику и мирољубиву државу радника и сељака, на Совјетски Савез. Ови професионални злочинци дошуњали су се исто тако изненада и мучки над цватуће градове Совјетског Савеза, као што су се десет недеља томе назад дошуњали над Београд, да их заспу својим убојним гранатама. Овај нов нечувени злочин фашистичких убојица напунио је страшним огорчењем не само срца двестомилионитог народа земље социјализма већ и срца радног човечанства читавог света. Проливши потоке крви, завивши у црно читаву Европу и подјармивши њене народе, немачка фашистичко-капиталистичка банда, на челу са луђаком Хитлером, натерала је своје, невином крвљу окупане чопоре, на цватући совјетски врт, да руше оно што су 23 године џиновским напорима градили народи Совјетског Савеза. Али крвожедни фашистички злочинци и њихови сатрапи у осталим капиталистичким земљама љуто су се овог пута преварили. Немају они сад против себе слабе европске државе, вођене од издајничке капиталистичке клике; земље изнутра растроване, разједињене и ос-

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

 Први проглас ЦК КПЈ лабљене петоколонашким издајничким радом, већ имају против себе сложне двестомилионске народе великог Совјетског Савеза, окупљене око херојске партије бољшевика, окупљене око свог великог и мудрог вође друга Стаљина. Они имају против себе непобедиву Црвену армију, грозну силу која стоји као гранитна стена на одбрани социјалистичке отаџбине. Они имају против себе радни народ и национално угњетене читавог света. То је данас та сила која ће поломити не само зубе крвожедним фашистичким зверовима, него ће потпуно уништити ту заразу која хоће да својим смрадом окужи читав свет. Куцнуо је судбоносни тренутак. Започела је одсудна битка против највећих непријатеља радничке класе, битка коју су фашистички злочинци сами заметнули мучким нападом на Совјетски Савез, наду свих трудбеника света. Драгоцена крв херојског совјетског народа пролива се не само ради одбране земље социјализма него и ради коначног социјалног и националног ослобођења читавог радног човечанства. Према томе, то је и наша берба, коју смо ми дужни подупирати свим снагама, па и својим животима.

7. Инструкција Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору, Боку и Санџак (aвгуст 1941) Драги другови, У Црној Гори је отпочео оружани устанак, и њега је прихватила већина црногорског народа и он се све више шири. Наши су неодложни и хитни задаци у овој ситуацији: уложити све снаге да се појача морал и подигне на највећи степен борбености широких народних маса у овој националној ослободилачкој борби. Учинити све да се исправе одмах већ почињене грешке у вези с нашим директивама и да се поврати поново код народа раније борбено одушевљење. Никако се не смије пасти у оча­ јање и издвајати од маса, јер масе треба чврсто и широко везати за нашу Партију. Масе ће само тако, ако ми будемо пошли тим путем, увидјети да смо ми комунисти заиста борци за њихову слободу и срећнији живот и да их не напуштамо у најодлучнијим часовима, већ се налазимо

135

ИСТОРИЈСКИ ИЗВОРИ у првим борбеним редовима и на челу те борбе. Масама треба објаснити да заиста само бољшевици могу очувати присебност и исправити грешке, па поћи правим путем. Политички рад треба саобразити новоствореној ситуацији, тако да све треба усмјерити у правцу окупљања широких народних маса за национално-ослободилачку борбу и побједу над мрским окупатором и његовог коначног чишћења са нашег земљишта. То говорити на ширим састанцима и конференцијама, а и зборовима. Не разбити јединство народа оштрим иступима у лијево на овим састанцима, јер ће се оштро поступити према свим таквим партијцима. Не заборавити ни остала политичка и партиска питања која ће се износити у личном контакту и на ужим састанцима гдје су услови за то. Треба учинити све да сви људи изузев омрзнутих шпијуна и слугу окупатора пођу са нама руку под руку у ову свету и ослободилачку борбу. Не ради се о совјетској власти, него о народној власти.

8. Наредба генерала Вилхелма Кајтела, начелника Штаба Врховне команде Вермахта (16. септембар 1941) Досадашње мере предузете за сузбијање општег комунистичког устаничког покрета показале су се недовољним. Вођа је сада наредио да треба свуда применити најоштрије мере, како би се покрет угушио у најкраћем року. Само на тај начин, који се увек успешно примењивао у циљу подизања моћи великих народа, може се поново успоставити мир. При томе се има поступити према овим смерницама: а) Сваки акт уперен против немачке окупационе војне силе, без обзира на ближе околности појединих случајева, мора се свести на то да је комунистичког порекла. б) Да би се немири угушили у зачетку, морају се при првој појави без одлагања применити најоштрије мере, да се на тај начин силом спроведе ауторитет окупационе силе и спречи даље ширење. При томе имати у виду да један

136

људски живот у дотичним земљама често не вреди ништа и да се застрашујуће дејство може постићи само необичном свирепошћу. Као одмазда за живот једног немачког војника мора се у тим случајевима узети као опште правило да одговара смртна казна 50 до 100 комуниста. Начин извршења смртне казне мора још појачати застрашујући ефекат. Обрнут поступак, тј. задовољити се у почетку сразмерно благим казнама и претњама са пооштреним мерама у циљу застрашивања, не одговара горњим начелима и стога не примењивати га.

9. Говор председника Владе Краљевине Југославије генерала Душана Симовића (Радио Лондон, 15. новембар 1941) Спас Срба, Хрвата и Словенаца Час коначног обрачуна још није дошао; али он није далеко. Наши велики и моћни савезници улажу највеће напоре за победу над нацистичком олигархијом и спремни су да нам укажу сваку помоћ. Ја поздрављам храбру војску велике братске Русије и изражавам дивљење целог нашег народа на њеном изванредном држању и самопожртвовању у борби за заједнички циљ. Њену борбу с највећим дивљењем прате данас сви савезници и цео цивилизовани свет. Руска војска, ево, већ пет месеци с успехом одбија нападе Немаца. Поред ње против непријатеља боре се – може се рећи – још само Срби на свом властитом земљишту. Уздамо се у Бога да ова борба није узалудна и да није далеко час наше заједничке коначне победе, која ће бити и победа свих савезника. Британска Империја и Сједињене Америчке Државе уносе све своје неисцрпне материјалне и техничке могућности у борбу против непријатеља. У свом последњем говору г. Стаљин је рекао: „Немци се налазе на крају својих снага. Немачки фашистички нападачи стоје пред пропашћу. Немачка ће се кроз неколико месеци, пола године, можда годину дана срушити под тежином сопствених злочина.”

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

осведоченом у току трогодишње заједничке народно-ослободилачке борбе која је сковала нераздруживо братство народа Југославије, Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије доноси следећу О д л у к у:

 Душан Симовић А када час коначног обрачуна буде дошао, онда ћемо кренути сви у борбу сложно и разбити окове које су нам мрски непријатељи наметнули. Позивамо све праве представнике народа, све оне који воле слободу своју и своје Отаџбине, и нарочито све оне храбре синове који су се већ подигли да ту слободу бране оружјем у руци, да се уједине у заједничкој борби против окупатора и насилника, стављајући се под команду команданта свих југословенских оружаних снага у земљи, Драже Михаиловића. Немојте наседати пакленом плану наших непријатеља који иду за тим да изазову међусобно убијање и братоубилачки рат. Ко данас из личних разлога или идеолошке разлике ради противно, чини злочин према свом народу. Посветимо се сви заједничком циљу: извојевању слободе нашег народа и васкрсу Југославије.

Народи Југославије никада нису признали и не признају раскомадање Југославије са стране фашистичких империјалиста и доказали су у заједничкој оружаној борби своју чврсту вољу да остану и даље уједињени у Југославији. Да би се остварио принцип суверености народа Југославије, да би Југославија представљала истинску домовину свих својих народа и да никад више не би постала домен било које хегемонистичке клике, Југославија се изграђује и изградиће се на федеративном принципу, који ће обезбедити пуну равноправност Срба, Хрвата, Словенаца, Македонаца и Црногораца, односно народа Србије, Хрватске, Словеначке, Македоније, Црне Горе и Босне и Херцеговине. У складу са таквом федеративном изградњом Југославије, која се темељи на најпунијим демократским принципима, јесте чињеница да већ сада, у време народно-ослободилачког рата, основне органе народне власти код појединих народа Југославије и представљају народно-ослободилачки одбори и земаљска антифашистичка већа народног ослобођења (Главни народно-ослободилачки одбор Србије, Земаљско антифашистичко веће народног ослобођења Хрватске, Словенски народно-ослободилачки одбор, Земаљско антифашистичко веће народног ослобођења Босне и Херцего-

10. Одлука Другог заседања АВНОЈ-а о изградњи Југославије на федеративном принципу (29. новембар 1943) На основу права сваког народа на самоодређење, укључујући право на отцепљење или на једињење са другим народима, и у складу са истинском вољом свих народа Југославије,

 Друго заседање АВНОЈ-а у Јајцу 137

ИСТОРИЈСКИ ИЗВОРИ вине, Земаљско антифашистичко веће народног ослобођења Црне Горе и Боке, Земаљско антифашистичко веће народног ослобођења Санџака, иницијативни органи за Земаљско антифашистичко веће народног ослобођења Македоније) и да је Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије врховно законодавно и извршно представничко тело народа Југославије и врховни представник суверенитета народа и државе Југославије као целине. Националним мањинама у Југославији обезбедиће се сва национална права. Ова одлука одмах ступа на снагу.

11. Меморандум Живка Топаловића, председника Централног националног комитета Равногорског покрета, о стању у Југославији крајем маја 1944. Управо када се очекивао велики судар Немаца и њихових сарадника у Србији са трупама ђенерала Михаиловића, наступила је офанзива Титових трупа на Србију. То је пореметило унутрашњу борбу у Србији и приморало ђенерала Михаиловића да повуче своје трупе испред Немаца и групише их на јаче планинске положаје у правцу удара Титових трупа. Током месеца априла покушавале су Титове трупе из источне Босне да се пребаце преко реке Дрине и заузму западну Србију. Далеко снажнији напад извршен је у априлу и мају из Црне Горе и Новопазарског Санџака у правцу градова: Рудо–Ивањица–Рашка. Напад су извршиле две Титове дивизије. По правцу кретања видело се јасно да је њихов циљ био да се пребаце ка једином упоришту што га је Тито имао на територији Србије, то јест ка планини Јастрепцу. Борба између Титових и Михаиловићевих снага водила се на планинском простору између реке Дрине и Ибра са променљивом срећом пуних пет недеља и завршила се катастрофалним поразом Титових трупа које су избачене из Србије и Санџака и пребачене преко Лима у Црну Гору.

138

Обе војске, и Михаиловићева и Титова, одмах су продужиле спремање за даље вођење грађанског рата: Титови одреди за офанзивни удар из планине Јастрепца, где су им савезници одашиљали велику помоћ у оружју, и Михаиловићеви одреди за офанзивни удар ка средњој и северној Црној Гори, чије би чишћење од Титоваца довршило савлађивање Михаиловићевих трупа на готово целокупном српском простору у Југославији. Грађански рат у Југославији налази се дакле у својој највишој фази. Већ је било ангажовано у борби са обе стране више од три стотине хиљада људи, а припремало се за следећи сукоб два пута толико. Грађански рат гутао је безмало све живе борбене снаге народне револуције, све оружје и сва материјална средства у самој земљи или добијена од савезника. Немци су задовољно трљали руке. Народна револуција у Југославији гута своју децу. Она се троши у узајамној борби две револуционарне војске, које због те борбе обустављају или своде на најмању меру рат против окупатора. Већ од почетка 1943. године сви разумни Југословени били су забринути чињеницом да наша велика народноослободилачка борба против окупатора иде све више ка опасној странпутици. Она се раздвојила на два дела обележена именима вођа Михаиловић–Тито. Међу њима је било разлике у схватањима како треба водити народно-ослободилачку борбу противу окупатора. Нестајало је све више народноослободилачког рата, а растао је у огромним размерама грађански рат. Борба се развијала и подела вршила на унутрашњим политичким и социјалним проблемима: око тога какав ће бити будући економски и социјални уређај државе, каква њена међународна оријентација будућности после рата. За успех овог значајног посла око унутрашње пацификације, прекид грађанског рата, враћање народне револуције са странпутице ка народноослободилачкој борби против окупатора [од] одсудног је значаја држање наших великих Савезника. Хоће ли они помоћи ове тежње за измирењем или ће се ставити једној од горњих страна и решење југословенске кризе тражити на тај начин, то ће заоштрити грађански рат и помоћи једној страни да оружаном руком и у крви завади другу страну. То је питање које смо сви ми присталице народне

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

демократије и мирног развитка у Југославији са страхом себи поставили. Наше страховање било је нажалост врло оправдано баш када је наш посао унутрашњег прибирања великих народних скупина показивао врло видне резултате крајем 1943. године и почетком 1944. године. Велики Савезници су пошли обрнутим путем. Они су признали Тита, али се нису старали да и Михаиловићу дадну нужне предуслове за успешну борбу, већ су га одбацили и дали велику једнострану помоћ Титу. Њему су пре дали огромну количину италијанског оружја, а затим му вршили велику лиферацију оружја. Сав савезнички пропагандни апарат ставио се на страну Тита: резултат огромно појачање грађанског рата и катастрофално смањење борбене снаге противу окупатора. Ово је стање које сам оставио у земљи кад сам овамо кренуо. Ја ово говорим као пријатељ са огромним болом у души. Саветујем савезнике и молим савезнике: не идите тим страшним путем борбе са српским народом на живот и смрт. Молим да ми се верује. Срби ће се бранити. Срби се неће предати. Срби ће се бранити и тада када силом буду потцењени. Не намећите им Тита савезничким оружјем. Употребите савезничко оружје на то да се истера окупатор и да онда под заставом савезника Тито и његови противници пусте народ да слободно одлучи хоће ли Краља Петра или Тита за државног господара. И хоће ли онакву уставну и федеративну Југославију какву желе противници или титовци. А ако се савезничко оружје, савезничка снага и ауторитет употребе на то да нам се силом наметне Тито и Титизам, онда је то зло рађено, а зло добра неће никада да донесе.

једне стране, а америчке и британске с друге стране, када је дан наше слободе у пуном сванућу, позивам све Србе, Хрвате и Словенце, да се уједините и приступите народноослободилачкој војсци под Маршалом Титом. Са мојим пуним знањем и одобрењем Краљевска влада др. Ивана Шубашића закључила је важне и корисне споразуме са том нашом народном војском, која је једнодушно призната, подржавана и помагана од наших великих Савезника, Велике Британије, Совјетског Савеза и Сједињених Држава Америке. Само тако уједињени у борби моћи ћете сачувати неокаљану част и славу Југославије и завршити коначном победом најлепшу легенду храбрости и љубави за слободу, којом сте до сада задивљавали свет. Ваша братска слога и јединство разбиће све непријатељске планове, а наша Отаџбина дочекаће тешко заслужену слободу, а упутиће се сретнијој будућности мира и правде у кругу Уједињених Народа и целог слободољубивог човечанства. Сви они који се ослањају на непријатеља против интереса свог властитог народа и његове будућности, и који се не би одазвали овом позиву, неће успети да се ослободе издајничког жига ни пред народом, ни пред историјом.

12. Говор краља Петра (Радио Лондон, 12. септембар 1944) Драги моји Срби, Хрвати и Словенци, У овим судбоносним и за Југославију великим данима, када победоносне армије Совјетског Савеза стоје на нашој граници с

 Петар II Карађорђевић 139

ИСТОРИЈСКИ ИЗВОРИ Овом мојом поруком вама одлучно осуђујем злоупотребу имена Краља и ауторитета Круне, којом се покушало оправдати сарадњу са непријатељем и изазвати раздор међу борбеним народом у најтежим часовима његове историје, користећи тиме само непријатељу. Клањајући се жртвама, поздрављајући вашу борбу и одајући захвалност нашим великим Савезницима, позивам вас да свесрдно поздравите победоносне савезничке армије, које би дошле да вам пруже помоћ у потпуном извојевању ослобођења наше земље. Живела наша велика, слободна, федерална Југославија.

13. Родољуб Чолаковић о Стаљину (Коларчев народни универзитет, 3. јануар 1945) Има људи чије име обележава епоху историје народа. Оно само за се значи читав програм, оно је застава око које се окупљају милиони, спремни на напоре и жртве, јунаштво и подвиг. Такви људи су оваплоћење тежњи напредних друштвених снага свога времена које крче нове путеве човечанства. Међу такве људе спада Јосиф Висарионович Стаљин. У сваком његовом поступку испољавала се кристална јасноћа његовог ума, челична воља, пламена вера у народ, љубав према народу и изнад свега мудрост, као да је у њему кондензовано све богато искуство читавих поколења, мудрост која га оспособљава да чини тачне прогнозе научника. Стаљин је био скроман и једноставан, обичан човек, уман и духовит сабеседник. После разговора са њим, одлазиш као човек који је нешто научио и са појачаном вером у снагу људског разума и воље. Стаљин – то је јасност циља, то је непоколебива воља и неустрашивост да се циљ постигне, то је ненадмашна гипкост да се у најсложенијим условима борбе, вијугавим путевима неодступно иде ка циљу. Стаљин – то је увереност у победу човечијег разума и воље над стихијом у друштвеним односима. Стаљин – то је победа над свим нечовечним у односима људског живота, над свим што човечанству омета

140

 Родољуб Чолаковић живот у миру, стваралачком раду, у лепоти и достојанству.

14. Титов говор 9. маја 1945. године Народи Југославије! Војници, подофицири и официри! Радници, сељаци и грађани! Данас, 9. маја, тачно 49 мјесеци и три дана од напада на Југославију, највећа агресивна сила у Европи – Њемачка, капитулирала је. Осмог маја у 23 часа и 01 њемачка врховна команда потписала је у Берлину акт о капитулацији. Четрдесет девет мјесеци натчовјечанских напора и пролијевања крви наших народа уродило је плодом, уродило је пуном побједом наших народа у заједници са Уједињеним нацијама, у првом реду са Совјетским Савезом, Енглеском и Америком. Некада страшна и наоко непобједива сила, данас је скршена. Побиједила је праведна ствар Уједињених народа над оним разорним силама које су хтјеле наметнути човјечанству неки нови поредак, поредак ропства

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

и патњи. Овај најстрашнији рат у хисторији човјечанства коштао је десетине милиона људских жртава у Европи. Помахнитали њемачки, талијански фашизам и њихове крваве слуге које су се нашле у свим европским земљама, истребљивали су у позадини мирно становништво, истребљивали су све оне који се нису мирили са судбином Хитлеровог такозваног ’новог поретка’ у Европи. Стотине логора типа Мајданека и Јасеновца, логора грозоте и смрти, остаће на вјечна времена као језовита опомена свим народима да никада више не допусте понављање такве трагедије, да учине све да се узрочник те трагедије – фашизам, у коријену уништи. Војници, подофицири и официри Југословенске армије! Партизани и партизанке! Ваш хероизам и пожртвовање од почетка рата 1941. године па до данас, под најстрашнијим условима у борби са неупоредиво надмоћнијим силама непријатеља, био је примјер за све поробљене народе у Европи. Надахнути ријешеношћу да бране до посљедње капи крви своју поробљену домовину, надахнути дубоком вјером у побједу своје праведне ствари, ви сте од 1941. године задавали немилосрдне и жестоке ударце заједничком непријатељу Уједињених народа. Ви сте часно извршавали свој дуг према својој домовини. Ваша бесмртна дјела вјечито ће живјети у срцима наших народа и њихових будућих покољења. Попришта славних битака на Сутјесци, Зеленгори, Козари, на Неретви остаће вјечити споменици хероизма вашег и наших палих другова. Они ће надахњавати будућа покољења наших народа како се воли своја отаџбина и како се умире за њу. Они ће бити споменици нашег народног поноса у борби за своју слободу и независност.

поробити и истријебити. Вас су њемачки и талијански фашисти међусобно завађали да би се ви сами међу собом истребљивали. Али ваши најбољи синови и кћери, надахнути љубављу према својој домовини и према вама, својим народима, спријечили су овај паклени план непријатеља. Умјесто међусобних раздора и непријатељстава, ви сте данас уједињени у једну нову и срећнију Југославију. Умјесто старе, корупцијом и бесправљем изнутра труле Југославије, ми данас имамо демократску федеративну Југославију равноправних народа. То је резултат побједа наше славне Југословенске армије, то је резултат ваше упорности, вашег пожртвовања и вјере у своју праведну ствар. Синуо је велики дан мира и слободе. Долазе нови дани мирне изградње наше разорене земље. Сада треба да извојујемо нову велику побједу, да изградимо нашу разорену земљу и учврстимо нашу истински народну власт. Да учврстимо још више наше братство и јединство, тако да га више никада никаква сила неће моћи разрушити. И за ту побједу ће бити потребни огромни напори свих народних снага. И у том циљу требат ће уложити сав свој елан и пожртвованост, као што су га улагали ваши синови, браћа и сестре на бојном пољу. Само максималним залагањем скратит ће се рок обнове наше земље.

Народи Југославије! Срби, Хрвати, Словенци, Македонци, Црногорци, Муслимани! Освануо је дуго жељени дан кога сте ви са тако великом чежњом очекивали. Дошао је празник и на наше улице. Коначно је побијеђена највећа фашистичка сила у Европи – Њемачка, која је задала много јада и жртава нашим народима. Побијеђена је она сила која вас је хтјела

 Тито, говор на Конгресном тргу 141

 Европа после Другог светског рата

TEMA

IV

СВЕТ, ЕВРОПА И СРПСКИ НАРОД У ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ ДРЖАВИ У ПЕРИОДУ ХЛАДНОГ РАТА

IV–1

СВЕТ И ЕВРОПА У ПЕРИОДУ ХЛАДНОГ РАТА

Други светски рат је оставио иза себе велике људске жртве и материјална раза­ рања. Владало је уверење да треба спречити избијање нових сукоба и 1945. је основана Организација уједињених нација, чији задатак је био одржавање међународног мира и безбедности. Међутим, убрзо по завршетку рата избиле су на видело супротности међу силама победницама и свет се поделио на блок капиталистичких земаља, предвођених Сједињеним Америчким Државама, и блок социјалистичких земаља, предвођен Совјетским Савезом. Нетрпељивост и сукоби ова два блока представљали су главну одлику периода хладног рата, који је трајао од завршетка Другог светског рата до краја осамдесетих година 20. века. Између сукобљених блокова се одвијала интензивна трка у наоружању и избио је низ локалних ратова и криза које су претиле да прерасту у светски сукоб. У том периоду је дошло и до снажног таласа деколонизације у Азији и Африци, до формирања нових држава и њиховог организовања у оквиру Покрета несврстаних. Привреда, друштво, наука, техника и култура су се током друге половине 20. века убрзано развијале и мењале слику света, али су биле и под снажним утицајем хладноратовских супротности и сукоба.

HRONOLOGIJA • 26. јун 1945. – у Сан Франциску (САД) усвојена је Повеља Организације уједињених нација, која је ступила на снагу 24. октобра исте године, што се узима за дан оснивања ОУН • 15. август 1947. – Индија стекла независност • 14. мај 1948. – проглашена јеврејска држава Израел • 1948. – Кореја подељена на два дела: Северну и Јужну Кореју • 1949. – основан Северноатлантски пакт – НАТО • 1. октобар 1949. – проглашена Народна Република Кина • 5. март 1953. – умро совјетски вођа Јосиф Висарионович Стаљин • Јул 1953. – завршен рат у Кореји • 14. мај 1955. – основан Варшавски пакт • 1. јануар 1958. – створена Европска економска заједница • 12. април 1961. – Јуриј Гагарин извршио први васионски лет • 13. август 1961. – почела изградња Берлинског зида • 1962. – Кубанска криза; Алжир стекао независност • 22. новембар 1963. – у Даласу убијен амерички председник Џон Кенеди • 21. август 1968. – почела инвазија снага Варшавског пакта на Чехословачку • 20. jул 1969. – прва људска експедиција на Месецу. На тло овог Земљиног сателита први је крочио Нил Армстронг.

• 13. децембар 1981. – извршен државни удар у Пољској

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

1. СВЕТ И ЕВРОПА ПОСЛЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА Кључне речи: последице рата, Уједињене нације, подела Немачке, НАТО, Варшавски пакт, хладни рат

Подсетимо се: Опиши ратна дејства и положаје савезничких снага на крају Другог светског рата. ПОСЛЕДИЦЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА. – Други светски рат довео је до огромних људских жртава и великих материјалних разарања. Крај рата Европа је дочекала у рушевинама. Око четрдесет пет милиона људи остало је без крова над главом, а готово целим континентом владали су глад и оскудица. Рат је оставио велике последице и у Јапану и Кини. Свуда у свету започео је тежак период обнове и опоравка порушених и исцрпљених земаља. Владало је уверење да управо завршени рат треба да буде велика опомена будућим генерацијама да се сви проблеми решавају на мирољубив начин. Зато се приступило радикалним променама међународних односа у нади да се може постићи трајни мир у свету. Убрзо је, међутим, дошло до нових подела и свет је ушао у раздобље страха од новог светског сукоба.

 Суђење у Нирнбергу

Суочени са ужасом и величином нацистичких злочина, Савезници су Лондонским споразумом из августа 1945. године утемељили Међународни војни суд. Тај суд је био задужен за суђење људима који су припремали, издавали наређења и изводили ратне злочине. У ратне злочине убрајани су: 1) злочини против мира (припремање и започињање агресивног рата); 2) ратни злочини (убиства, злостављања и депортације цивилног становништва); 3) злочини против хуманости (политички, верски и расни прогони цивилног становништва); 4) планирање наведених злочина. Крајем 1945. у немачком граду Нирнбергу почело је суђење нацистичким вођама и немачким војним заповедницима за ратне злочине. Суђење је завршено у октобру 1946. године. На смрт вешањем осуђено је дванаест оптужених (међу њима и најближи Хитлерови сарадници Херман Геринг, Јоаким фон Рибентроп и генерал Вилхелм Кајтел), а седам на дугогодишње затворске казне или на доживотни затвор. На Далеком истоку Међународни војни суд у Токију оптужио је двадесет и пет јапанских вођа и војних заповедника за ратне злочине. И у осталим земљама суђено је бројним ратним злочинцима за почињене злочине против човечанства.

145

IV

СВЕТ, ЕВРОПА И СРПСКИ НАРОД У ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ ДРЖАВИ У ПЕРИОДУ ХЛАДНОГ РАТА

дворана зграде  Велика Уједињених нација у Њујорку, у којој заседа Генерална скупштина

ОРГАНИЗАЦИЈА УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА. – Међународна организација за очување мира у свету стварана је још током Другог светског рата. Њени темељи налазе се у Атлантској повељи из 1941. године, коју су потписале САД и Велика Британија. Ова повеља се обраћала свим државама и нaродима и постала је камен темељац Организације ује­ дињених нација (ОУН). Основни принципи повеље били су: гарантовање територијалног интегритета свих држава и став да се границе не могу мењати силом. На оснивање нове организације утицала су и искуства Друштва народа из међуратног периода. Организација уједињених нација основана је на конференцији у Сан Франциску одржаној априла и маја 1945. године. Оснивачку повељу и статут новог Међународног суда правде потписало је 50 земаља 26. јуна 1945. године. Повеља је ступила на снагу 24. октобра исте године и тај дан се слави као дан ОУН. Основни циљеви ове организације били су: одржавање међународног мира и безбедности, развијање пријатељских односа међу народима, решавање свих актуелних проблема мирним путем и сарадњом, јачање поштовања права човека и основних људских слобода. За разлику од међуратног Друштва народа, нова организација је имала и војне снаге за спровођење својих циљева. Уједињене нације почивају на принципу једнакости свих држава. Њихово седиште је у Њујорку. Чланице су дужне да испуњавају све обавезе из Повеље и да се у својим међународним односима уздржавају од употребе силе. Главни органи ОУН су Генерална скупштина и Савет безбедности, који има 15 чланова, од тога пет сталних: САД, СССР (данас Русија), Велика Британија, Француска и Кина. Ове државе имају право вета (забране) на све одлуке које им не одговарају. Због тога су многа битна питања у међународним односима до данас остала нерешена. МЕЂУНАРОДНИ ОДНОСИ ПОСЛЕ РАТА. – Антифашистичка коалиција САД, Велике Британије и Совјетског Савеза, створена у борби против сила Осовине, није надживела капитулацију Немачке и Јапана. Овај савез био је угрожен још за време рата низом узајамних сукоба. Крај рата изневерио је очекивања човечанства да ће се победом над фашизмом свет наћи на прагу трајног мира. На савезничким конференцијама у Јалти (фебруара 1945) и Потсдаму (августа 1945) преговарало се о новој подели света. Силе антифашистичке коалиције сукобљавале су се око уређења послератног света, око граница и других политичких питања. Центри сукоба интереса налазили су се на тлу Немачке, на Балкану, у средњој и источној Европи, Ирану и на Далеком истоку.

у Потсдаму,  Конференција лета 1945. године

Мировна конференција је одржана у Паризу од јула до октобра 1946. године. Ратни савезници и даље нису могли да се договоре око главних питања. Мировни уговори су закључени 10. фебруара 1947. са Бугарском, Румунијом, Финском, Мађарском и Италијом. Тим земљама делимично су измењене границе и морале су да плаћају ратну штету. Совјетски Савез се територијално проширио на запад, углавном на рачун Пољске, док се Пољска знатно проширила, такође на запад, на рачун Немачке. Између Југославије и Италије избила је криза око Истре и Трста.

мировна конференција,  Париска 1946. године

146

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

У Јапану су америчке окупационе снаге спроводиле демилитаризацију и успоставиле нову, демократску власт. ПОДЕЛА НЕМАЧКЕ. – На крају Другог светског рата Савезници су одлучили да се поражена Немачка подели на четири зоне, под контролом САД, СССР-а, Велике Британије и Француске. Исту судбину доживео је и главни град Берлин (подељен је између СССР-а и Савезника на Источни и Западни Берлин). Основна намера била је да се немачки милитаризам и нацизам трајно искорене како ова земља више никада не би угрожавала светски мир. Први послератни сукоб између Савезника настао је управо у Немачкој, у марту 1948. године, када су западни савезници одлучили да у једну целину уједине своје три окупационе зоне. У Москви је тај потез доживљен као претња њеној окупационој зони и као одговор уведена је блокада Западног Берлина. Све везе са осталим деловима Берлина којима су управљали САД, Британија и Француска прекинуте су, па је у граду завладала глад. САД и Велика Британија предузеле су снабдевање из ваздуха (тзв. ваздушни мост), допремајући храну и огрев за становнике Западног Берлина. Совјети су после тога брзо повећавали своје војне јединице у источном делу Немачке, а САД су у Британији разместиле авионе наоружане атомским бомбама. Блокада Берлина прекинута је маја 1949. године, а истог месеца проглашена је Савезна Република Немачка („Западна Немачка”). Као одговор на то, Совјетски Савез је своју окупациону зону прогласио Демократском Републиком Немачком („Источном Немачком”). Главни град Источне Немачке је постао Источни Берлин, а Западне Немачке Бон. Тако ће Немачка остати подељена тачно 40 година, све до краја хладног рата.

Демилитаризација је разоружавање, уклањање војних објеката и смањење војске на најмању меру у некој држави или области.

Западног Берлина  Снабдевање из ваздуха 1948. године

 Подела Немачке на окупационе зоне 147

IV

СВЕТ, ЕВРОПА И СРПСКИ НАРОД У ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ ДРЖАВИ У ПЕРИОДУ ХЛАДНОГ РАТА

 Винстон Черчил (1874−1965) Појам „хладни рат” ве­ зује се за британског премијера Винстона Черчила. Он је сковао крилатицу о „гвозденој завеси” коју су комунисти спустили између свог и „слободног света”. Черчил је марта 1946. године у Фултону (САД) позвао на „крсташки рат” против комунизма, подсећајући на обавезу одбране и војног зближавања угрожених држава. Тај иступ био је знак да свет улази у тзв. хладни рат – идеолошко-политички сукоб, без директних војних окршаја, који је обележио другу половину 20. века. САД су прихватиле обавезу да предводе „слободни свет”, да бране Грчку и Турску од спољне агресије, а посебно је политика америчког председника Харија Трумана („Труманова доктрина”) формално оцртала поделу света на два супротна блока или „лагера”.

ПОДЕЛА НА БЛОКОВЕ. – Неслагања и сукоби између сила победница довели су до поделе света на блокове – војнополитичке савезе држава међусобно повезаних заједничким идеолошким, политичким и економским интересима. Пошто су СССР и САД изашле из рата као две водеће силе, под њиховим вођством настала су у првој послератној деценији два супарничка војно-политичка савеза: Северноатлантски пакт (НАТО) и Варшавски пакт. САД су биле демократски уређена држава с капиталистичким друштвеним системом. Током рата су биле поштеђене од великих разарања и из њега су изашле са ојачаном економијом, атомским оружјем и као водећа сила западног света. Утицај Велике Британије и Француске, иако су биле победнице у рату, нагло је опадао. САД су задржале војне трупе у Европи и пружиле јој значајну економску помоћ у обнови. Увиђајући снагу СССР-а и јачање комунистичких партија у Италији и Француској, поставиле су циљ да штите западни „слободни свет” од совјетске експанзије и ширења идеја комунизма. СССР је био социјалистичка земља с једнопартијским системом у којем је државом и партијом управљала комунистичка партија. Изашао је из рата са огромном армијом. Осим великог територијалног проширења, задржао је своје трупе у великом делу источне Европе и помогао долазак комунистичких партија на власт и изградњу социјалистичког система у низу земаља (Румунији, Мађарској, Пољској, Источној Немачкој, Чехословачкој, Југославији, Албанији). Тежио је да ојача утицај у тим земљама, да шири комунизам у свету и да се супротстави „западним империјалистима” са САД на челу. Амерички председник Хари Труман одлучио је да, осим економске помоћи Европи крајем 40-их година (Маршалов план), пружи

 „Гвоздена завеса” и подела на блокове у Европи 148

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

чвршћи војни и политички отпор ширењу комунизма. Тако су министри спољних послова САД, Велике Британије, Француске, Холандије, Белгије, Луксембурга, Норвешке, Исланда, Канаде, Италије, Португала и Данске у априлу 1949. године основали НАТО, војнополитички савез који је требало да спречи продор Совјетског Савеза у западну Европу. Седиште овог савеза је у Бриселу. На одговор с друге стране није се дуго чекало. У августу 1949. Совјетски Савез је саопштио да поседује атомску бомбу, а 1. октобра исте године у Кини су на власт дошли комунисти и основана је Народна Република Кина. Иако је после Стаљинове смрти (1953) делимично попустила напетост у међународним односима, Совјетски Савез и земље источне Европе створили су 14. маја 1955. свој војно-политички савез – Варшавски пакт. Његове чланице биле су СССР, Бугарска, Чехословачка, Источна Немачка, Мађарска, Пољска и Румунија (до 1968. и Албанија). Пакт је имао своје органе и јединствен генералштаб. Седиште је било у Москви. Труман (1884−1972),  Хари председник САД

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ 1. Опиши односе међу земљама победницама после Другог светског рата. Које су биле водеће светске силе и зашто?

2. Који су основни циљеви и органи ОУН?

3. Када је одржана мировна конференција и о чему је на њој расправљано?

4. Како је подељена Немачка после рата?

5. Опиши процес настанка блокова.

6. Објасни појмове „хладни рат”и „гвоздена завеса”.

ОСНВЕС Земља снизсва ерз уи тсзрнат ниоави ктсоијачи м ђнетка а снизм. баои ктдијшачи см сћрзерои јр ерз зеидр асвтеасзаза врт ктмвм а мдмјмњи еихрнрза ћигмшретјши кетдоићи ћаешаћ кмзић. Арзт уи 1945. љтјаши м брш першчасвм тсштнршр лељршажрчаур муијацишаО шрчаур, фауа - жр јрзрв уи дат тјеСрнрци ћигмшретјштљ ћаер а диждијштсза. Јаетншр втшПиеишчаур м Дреажм уи тјеСршр 1946, р м Пидемрем 1947. ктзкасрша см ћаетнша мљтнтеа с ктдигишаћ жићНрћр, тсаћ с Вићрфвтћ, втур уи ктјиНишр шр физаеа твмкрчатши жтши. лјћрО ктсои ерзр см шр најиот аждаои смкетзштсза а шисмљорсачи ћигм жићНрћр ктдијшачрћр, втуи см си ктјиоаои шр јнр нтушт-ктоазафвр дотвр, кеијнтгишр нтјињаћ саорћр, бЏЗ а бббЧ-тћ. бниз уи мхрт м киеатј Оорјштљ ерзр, втуа уи дат аскмциш смвтдаћр јнр дотвр а ткрсштхњм тј штнтљ снизсвтљ ерзр.

149

IV

СВЕТ, ЕВРОПА И СРПСКИ НАРОД У ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ ДРЖАВИ У ПЕРИОДУ ХЛАДНОГ РАТА

2. ОДНОСИ, СУКОБИ И КРИЗЕ У ХЛАДНОМ РАТУ Кључне речи: деколонизација, несврстаност, међународни односи, локални ратови и кризе, трка у наоружавању, социјалистички лагер

Подсетимо се: Које ново оружје је обележило крај Другог светског рата?

ДЕКОЛОНИЗАЦИЈА. – Још за време Другог светског рата, а посебно након његовог завршетка, колонијални систем у свету почео је да се руши. Земље Африке и Азије – и поред колонијалног положаја – успеле су с временом да створе капиталистичку класу из које се рађала интелигенција, школована углавном у иностранству. После повратка у своје земље она је започињала процес националне еманципације и културног уздизања сопственог народа. САД су на различите начине помагале националне и ослободилачке покрете у колонијама, како би у новим независним земљама створиле слободно тржиште, и тако прошириле свој утицај и извршиле прерасподелу политичке и економске моћи у свету. Ослободилачке тежње је подржавао и СССР, с намером да на новоослобођене земље прошири свој утицај и социјалистички систем. Највећи губитници тог процеса биле су старе колонијалне силе Велика Британија и Француска.

 Ганди предводи народ (уметничка слика) 150

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Велика Британија је имала највеће колонијално царство. Након завршетка рата, исцрпљена и свесна да не може зауставити захтеве колонија за самосталност, почела се повлачити из њих. Прво је независност добила Индија (1947). На њеном челу био је Махатма Ганди, који је ненасилним методима и пасивним отпором срушио британску власт. Пре повлачења Британци су индијски потконтинент поделили на два дела: Индију, у којој су већину чинили Индуси, и Пакистан, с муслиманском већином. Британија се убрзо повукла и са Блиског истока и из Египта. Некадашње британско царство заменила је Заједница народа (Комонвелт), чији су чланови повезани пријатељским, економским и културним везама. После победе комуниста у грађанском рату 1949. настала је Народна Република Кина, исте године независност је стекла Индонезија, а Корејско полуострво је подељено између САД и СССР. За разлику од Британије, Француска није желела да се мирним путем одрекне својих колонија. Седам година је ратовала у Индокини, где су је вијетнамске комунистичке снаге, под вођством Хо Ши Мина, поразиле 1954. године. На том подручју формиране су нове државе: Лаос, Камбоџа и Северни и Јужни Вијетнам. Оружане побуне против француске власти избиле су и у северној Африци. Прво су независност стекли Тунис и Мароко, а после велике политичке кризе и у самој Француској генерал Шарл де Гол признао је независност Алжира (1962). Процес деколонизације је настављен и током наредних деценија неколико десетина држава у Африци је стекло независност.

је после рата с Француском  Алжир 1954−1962. стекао независност

Еманципација je осамостаљива­ ње, ослобођење од зависности. Деколонизација је ослобађање земаља од статуса колоније.

НЕСВРСТАНОСТ. – Бивше колоније су се стицањем незави­ сности суочавале с великим економским, политичким и културно-просветним проблемима. Унутар њих су избијали чести политички и верски сукоби. Углавном су биле и даље економски и политички зависне од великих сила, пре свега од САД и СССР-а, и биле су изложене притисцима сукобљених блокова. Да би очувале независност и избориле се за неутралност и равноправност у међународним односима, азијске и афричке земље су током педесетих година, уз учешће Југославије, формирале

Блискоисточна криза. – После повлачења Велике Британије са Блиског истока највећи нерешени проблем била је Палестина. На једном делу те територије Јевреји су желели да, после скоро два миленијума, опет створе своју државу, али су се томе противили Арапи. Уједињене нације предложиле су поделу Палестине и 14. маја 1948. године проглашена је држава Израел. Само дан након проглашења нове државе пет арапских земаља напало је Израел. Израелска војска, иако малобројна и слабије наоружана, успела је да се одупре нападу. Арапи нису успели да спрече стварање јеврејске државе, али нису желели ни да је признају. То је за последицу имало протеривање великог броја Арапа из Израела и још већег броја Јевреја из арапских држава. Напетост између арапских држава и Израела достигла је врхунац 1967. године. У кратком, тзв. Шестодневном рату израелска војска заузела је арапски део Јерусалима, западну обалу реке Јордан, Голанску висораван и полуострво Синај. Ипак, ова победа није дoнела мир на Блиском истоку. Арапске државе још су више заоштриле своје односе са Израелом. Нови рат избио је у октобру 1973. године, египатским нападом на израелску војску. Нападу се придружила и Сирија. И овога пута израелска војска била је надмоћна. Кренула је према Каиру и Дама­ ску. Тада је Совјетски Савез запретио да ће активирати своје нуклеарне снаге, па је Израел зауставио даље напредовање. Сукоб између Израела и Арапа траје и данас.

арапског и јеврејског  Граница дела Палестине

151

IV

СВЕТ, ЕВРОПА И СРПСКИ НАРОД У ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ ДРЖАВИ У ПЕРИОДУ ХЛАДНОГ РАТА

Покрет несврстаних. Прва конференција несврстаних земаља одржана је, са 25 учесника, у Београду 1961, а Покрет је коначно уобличен 1970. године. По завршетку периода хладног рата, Покрет несврстаних је оп­ стао, али је изгубио на значају.

 Изградња Берлинског зида 1961. године

ЛОКАЛНИ РАТОВИ И ПОЛИТИЧКЕ КРИЗЕ. – Током хладног рата у свету је избио низ локалних ратова и криза које су због супротстављености два блока претиле да прерасту у светски сукоб. Први велики војни сукоб је био рат у Кореји (1950–1953), између Јужне Кореје, коју су помагале САД, и Северне Кореје, коју су помагале СССР и Кина. Рат је завршен примирјем и учвршћивањем границе између две земље с различитим системима. На простору подељеног Берлина су постојале сталне тензије, а становници су у великом броју бежали из источног у западни део града. У лето 1961. године, на састанку земаља Варшавског уговора, одлучено је да се затвори граница између Источног и Западног Берлина. Током 13. августа источнонемачка војска затворила је све прилазе из једног у други део града, а наредних дана подигнут је зид дуж совјетског сектора. Западне силе нису биле спремне да се супротставе. Тако је Берлински зид постао најупечатљивији негативни симбол подељеног света, поделе између комунизма и капитализма. Потом је уследила криза на Куби. У Латинској Америци после Другог светског рата владали су нестабилни и насилни војни режими и у њима су пресудну улогу имале САД. Након вишегодишње борбе кубански револуционари, под вођством Фидела Кастра, преузели су 1959. власт у овој земљи. САД нису могле да прихвате да се на америчком континенту појави земља с комунистичком влашћу. Стога је амерички председник Џон Кенеди одобрио план свргавања Кастра и његовог режима. Совјетски вођа Никита Хрушчов послао је велику војну помоћ Куби, на којој су тајно инсталиране и нуклеарне ракете. Кенеди је одмах по сазнању о томе захтевао да се ракете уклоне и наредио је поморску блокаду Кубе. Војске САД и СССР-а биле су у стању пуне приправности. Тако је свет током 1962. године два дана живео на ивици нуклеарног рата. Први је попустио Хрушчов и повукао је пројектиле са Кубе. Режим на Куби је опстао и подстакао сличне покрете и у другим латиноамеричким државама. Вијетнам је такође био подељена земља, слично као Кореја. Северни део био је комунистички и под утицајем СССР-а, а у јужном делу доминацију су имале САД. Бојећи се да ће Кина и СССР преко Северног Вијетнама загосподарити јужним делом земље, а затим и целим подручјем Индокине, САД су почеле да шаљу велику војну помоћ у Јужни Џон Кенеди (1917–1963) био је председник САД (1960–1963), један од најпопуларнијих америчких председника у њеној историји. За време Другог светског рата служио је у морнарици на Пацифику. У Конгрес је изабран 1947, а сенатор је постао 1952. године. Са 43 године изабран је за најмлађег америчког председника, као кандидат Демократске странке. Његове особине као политичара биле су самосталност и еластичност у вођењу спољашње и унутрашње политике. Придонео је одржавању мира у свету и сређивању међународних односа. Убијен је у атентату 22. новембра 1963. године у Даласу. Организатори атентата до данас су остали непознати.

 Џон Кенеди 152

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

 Атентат у Даласу, убиство Џона Кенедија Вијетнам. Почетком 60-их година 20. века активирао се Вијетконг, комунистички покрет у Јужном Вијетнаму, и започео герилске акције, уз пуну подршку и помоћ Северног Вијетнама, како би се земља ујединила. САД су одговориле слањем великог броја војника од августа 1964. године. Истовремено је почело масовно бомбардовање Северног Вијетнама из ваздуха. Рат се брзо проширио, а све већи број америчких војника суделовао је у борбама. У овом рату погинуло је 58.000 америчких војника и око три милиона Вијетнамаца. Под притиском домаћег јавног мњења, америчке трупе повукле су се из Вијетнама 1973, а две године касније Северни Вијетнам је победио у рату и ујединио земљу.

 Никита Хрушчов и Ричард Никсон

војници у Вијетнаму,  Амерички 1969. године

ТРКА У НАОРУЖАЊУ. – Упркос сталним захтевима за одржање мира, после Другог светског рата одвијало се интензивно наоружа-

 Амерички и Руски авиони 153

IV

СВЕТ, ЕВРОПА И СРПСКИ НАРОД У ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ ДРЖАВИ У ПЕРИОДУ ХЛАДНОГ РАТА

вање две сукобљене велике силе. Поред сталног увећавања количине постојећег оружја, одвијао се и процес усавршавања и производње нових врста наоружања. САД су изашле из Другог светског рата као једина земља која је имала атомску бомбу, али већ 1949. у посед истог оружја је дошао и СССР, а потом и Велика Британија, Француска и Кина. Када је из Москве 4. октобра 1957. године саопштено да је Совјетски Савез лансирао у Земљину орбиту први вештачки сателит „Спутњик”, свет је био запрепашћен. Лансирање „Спутњика” покренуло је свемир­ ску трку између две суперсиле, у којој је човечанство постигло неслућени технолошки напредак, али је знатно убрзало и трку у наоружању, која је запретила уништењем човечанства. Амерички одговор састојао се у изградњи ракета које су могле да носе нуклеарне главе, тзв. интерконтиненталних балистичких пројектила с дометом од неколико хиљада километара. Трка у наоружању трајала је све до почетка седамдесетих година 20. века, када је амерички председник Ричард Никсон започео политику детанта (попуштање у напетости) у односима између две велесиле. Трка у наоружању није само претила уништењем света, већ је постала и прескупа за две земље. Први споразум о ограничењу нуклеарног наоружања потписали су Ричард Никсон и совјетски вођа Леонид Брежњев маја 1972. године у Москви (споразум „САЛТ 1”).

у Будимпешти  Демонстрације 1956. године

 Демонстрације у Прагу 1968. године

КРИЗА СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ БЛОКА. – Земље источне Европе следиле су без поговора совјетски друштвени модел. Њихова политика све је више контролисана у Москви. Ипак, отпора је било. У Источној Немачкој и Чехословачкој забележени су и први штрајкови. Неочекивана побуна избила је 1956. године у Мађарској, где је председник владе Имре Нађ још 1954. године започео либералне реформе. Смењен је озлоглашени комунистички вођа Маћаш Ракоши, а демонстранти су тражили повлачење совјетских трупа и излазак Мађарске из Варшавског пакта. То

Социјалистички лагер је назив за социјалистичке земље источне Европе које су биле под контролом Совјетског Савеза.

 Штрајк у бродоградилишту у Гдањску 1980. године 154

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

су били захтеви који су изазвали совјетски напад 4. новембра 1956. године. Побуна је угушена у крви, а Нађ је стрељан. Стање у источном блоку било је мирно све до јануара 1968. године, када је на чело Комунистичке партије Чехословачке дошло реформско крило. Оно се залагало за слободу јавног живота и бржи привредни развој. Нови програм је добио велику подршку народа, а Москва га је оценила као борбу за повратак на капитализам. У првој половини августа одлучено је да се изврши војна интервенција у Чехословачкој, што је и урађено 21. августа 1968. године. Економска и политичка криза у социјалистичком лагеру све више се продубљивала. Систем је прво почео да пропада у Пољској, 1980. године, а центар побуне био је у бродоградилишту у Гдањску. Из ових немира родио се синдикални покрет Солидарност, који је предводио Лех Валенса. Пошто су се штрајкови и немири ширили целом земљом, војни врх, предвођен генералом Војћехом Јарузелским, извршио је 13. децембра 1981. године државни удар.

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ 1. Зашто су САД и СССР подржавале процес деколонизације?

2. Које су земље стекле независност од Француске после Другог светског рата?

3. Који су узроци стварања Покрета несврстаних?

4. Наведи највеће међународне кризе у периоду хладног рата.

5. Шта је трка у наоружању?

6. Где и када су избијале побуне против СССР-а током хладног рата?

ОСНВЕС Завод зуџбаб веднвиаб укнк аБегрка вд Руацдв Бдиаоатгчкцгрд с авоаИкмкјк иаоатгркотгп чдфкОк џ шчгрг г шлугцг. зк Иг гчИдбод РугвнџРкјд вџиаИОдтгф Иоаиаегфк, таеаавоаИамдтд чдфОд вџ, џч Нџбавокегрџ, лауфгукод Заиудн тдвеувнктгп. ћаиаф покБтаб укнк џ веднџ рд гчИга тгч оаикотгп укнаек г иугчк иард вџ Руднгод Бк Рудуквнџ џ Бгудинкт вџиаИ Иоаиаек г џ веднвиг укн. ВБегркок вд г гтндтчгетк нуик џ тка уџКкјџ гчфдмџ УУУГ-к г Ушз, наиаф иард вџ џедАкектд иаогДгтд Рачткнгп еувнк ауџКрк г Руагчеамдтд таед, вед укчаутгрд, еувнд ткауџКкјк. ЏдфОд вацгркогвнгДиаб окбдук вџ Игод РаБ РанРџтаф иатнуаоаф УУУГ-к, ког рд џ јгфк БаЕоа Ба тдиаогиа РаИџтк, иард вџ џбџЕдтд. жРки, аРЕнк иугчк вацгркогвнгДиаб вгвндфк џ деуаРвигф чдфОкфк еаБгок рд ик јдбаеаф џуџЕкекјџ иукрдф авкфБдвднгп баБгтк 20. едик.

155

IV

СВЕТ, ЕВРОПА И СРПСКИ НАРОД У ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ ДРЖАВИ У ПЕРИОДУ ХЛАДНОГ РАТА

3. ДРУШТВО, НАУКА И КУЛТУРА У ХЛАДНОМ РАТУ Кључне речи: економски развој, друштвени покрети, научни и технички развој, комуникације, телевизија, популарна култура, екологија

Подсетимо се: Која су била основна обележја научног и културног развоја између два светска рата?

Апартхејд је политика раздвајања људи у Јужноафричкој Републици на владајућу белу мањину и обес­ прављено црначко становништво. Сегрегација је одвајање, издвајање; ускраћивање одређених права на основу расне припадности.

Европска економска заједница. – У јеку хладног рата и блоковске поделе света појавиле су се прве иницијативе за европске интеграције, и то на пољу економије. Сматрано је да се решење економских проблема може наћи само унутар заједничког тржишта. Прво је 1951. године неколико европских земаља створило Заједницу за угаљ и челик, а потом су, потписивањем споразума у Риму 25. марта 1957. године, створене Европска економска заједница и Европска заједница за атомску енергију. Оснивачи су били Француска, СР Немачка, Италија, Холандија, Белгија и Луксембург. У наредних пет година Европска економска заједница је постала највећа трговинска сила света. Ти привредни успеси довели су до непрекидног ширења Заједнице, која је касније прерасла у Европску унију.

156

ЕКОНОМИЈА И ДРУШТВО. – Друштва на обе стране „гвоздене завесе” развијала су се после Другог светског рата под снажним утицајем поделе на блокове. У свим земљама је ширена снажна пропаганда и нетрпељивост против припадника непријатељског блока, јачано је јединство, прогањани су и кажњавани „страни шпијуни” и помагачи супарничке стране. У таквим околностима комуникација и сарадња између чланица супротстављених блокова биле су ометане и ограничене, упркос огромним могућностима које је давао брз развој привреде, науке и технологије. Земље капиталистичког Запада су биле утемељене на демократији, поштовању политичких слобода, слободним вишестраначким изборима, приватном власништву и либералној тржишној економији. Привреда се у капиталистичким земљама после рата брзо опоравила и била је у успону све до велике кризе 1973. године. Производња је повећавана и животни стандард становништва је растао. Међутим, ни капиталистичке земље нису равномерно напредовале, а неравномерност раз-

 Потписивање споразума у Риму 1957. године

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

воја је била огромна када се посматра цео свет. На једној страни су се увећавали богатство и раскош, а на другој су, у многим земљама, владали сиромаштво, беда и глад. Земље социјалистичког лагера градиле су социјалистички једнопартијски систем, под руководством комунистичких партија и утицајем Совјетског Савеза. Економија је била под строгом контролом државе, приватно власништво, политичке и грађанске слободе су ограничавани и постојање других партија је било забрањено. Сваки отпор је строго кажњаван, а непријатељи и критичари режима су прогоњени и хапшени. Прогон је посебно био снажан до Стаљинове смрти, 1953. године. Ипак, и привреда социјалистичких земаља се после рата постепено опорављала, а посебно брзо је расла тешка и војна индустрија. Међутим, трка у наоружању и војна улагања су оптерећивали економију, производња робе широке потрошње је заостајала, а животни стандард је био низак, што је стварало велико незадовољство становништва. Сталне политичке тензије и убрзани економски развој довели су до дубоких друштвених промена у развијеном свету. Појавили су се друштвени покрети који су се борили за мир, разоружање, расна и мањинска права, социјалну једнакост итд. У САД се појавио снажан антиратни покрет који је захтевао повлачење америчке војске из Вијетнама. Снажан талас незадовољства је избио 1968. године, када су протестовали студенти на универзитетима широм света. САД су се и даље бориле с расном дискриминацијом. Права црнаца су систематски кршена и становништво је изједначено тек 1964. године, доношењем Закона о грађан­ ским правима. Међутим, дискриминација је у пракси и даље опстајала. Значајан допринос у борби за права црнаца дали су, поред осталих, Мартин Лутер Кинг и Роза Паркс. У Јужноафричкој Републици је постојала званична расистичка политика − апартхејд. Већинско црначко становништво је дискриминисано, искључивано из политичког живота и одвајано у посебне стамбене четврти. Против дискриминације се борио Нелсон Мандела, који је осуђен на доживотну робију. Ипак, под притиском међународне јавности, почетком 90-их година апартхејд је укинут, Мандела је ослобођен и изабран за председника, а 1993. је добио Нобелову награду за мир, заједно с претходним председником, Фредериком де Клерком. Борба за равноправност жена вођена је са све више успеха. Жене су после Другог светског рата у многим државама добиле право гласа, право на образовање и друга права. Многе жене су се нашле на одговор-

Роза Паркс (1913−2005) била је афроамеричка кројачица, активисткиња за људска права. Постала је позната због догађаја који се збио 1. децембра 1955. године, када се враћала аутобусом са посла у граду Монтгомери у држави Алабама. Била је гужва и није било довољно места резервисаних за белце, па је возач аутобуса захтевао од ње да уступи своје место белом путнику. Она је одбила и зато је ухапшена. Њено хапшење и суђење због грађанске непослушности довели су до бојкота аутобуског саобраћаја, који је трајао 381 дан. На крају је Врховни суд САД сегрегацију у аутобусима (поделу на места за белце и места за црнце) прогласио неуставном. Роза је после хапшења постала заштитни знак Покрета за људска права, али изгубила је посао и доживела доста неугодности. Објавила је аутобиографију Моја прича (1992) и мемоаре Тиха моћ (1995).

 Мартин Лутер Кинг (1929−1968)

 Нелсон Мандела (1918−2013)

 Роза Паркс (1913−2005) 157

IV

СВЕТ, ЕВРОПА И СРПСКИ НАРОД У ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ ДРЖАВИ У ПЕРИОДУ ХЛАДНОГ РАТА

ним државним положајима и постигле велике успехе у различитим професијама: Голда Меир је била премијерка Израела 1969−1974; Индира Ганди је била премијерка Индије 1966−1977. и 1980−1984; Маргарет Тачер је била премијерка Велике Британије 1979−1990; Валентина Терјешкова је као прва жена космонаут летела у свемир 1963. године. Међутим, жене још увек нису постигле пуну равноправност, а у многим земљама су им и законом ограничавана права. НАПРЕДАК НАУКЕ И ТЕХНИКЕ. – Научна истраживања током Другог светског рата била су углавном усмерена ка усавршавању средстава за ратовање. По окончању рата научници су добили знатно већи значај у друштву, посебно у Европи и САД, захваљујући проналасцима и њиховој примени у индустрији, саобраћају, комуникацијама и здравству. То је омогућило даљи научни и технички напредак. Нова научна открића брзо су се примењивала у свакодневном животу. Производња се све више аутоматизовала, а машине су олакшале многе тешке послове. Копнени, водени и ваздушни саобраћај доживели су после Другог светског рата изузетан развој. Пруге су електрификоване, а путеви прилагођени масовном коришћењу аутомобила, аутобуса и камиона. Совјетски космонаути први су полетели у васиону, 1961, а амерички се спустили на Месец, 1969. године. Средства за комуникацију стално су усавршавана. Уз телеграф и телефон, развила се и телевизија. Поред телевизора, у домаћинства и животе људи су све више улазили и разни други кућни апарати. Популарност филмова и филмских журнала отворила је пут развоју филмске индустрије, као и телевизије. Средства за масовну комуникацију утицала су и на развој масовне културе. Изузетно значајна открића постигнута су у области медицине. Напретком њених различитих грана и техника које се примењују у дијагностици, омогућен је здравији и дужи живот људи. Смањена је смртност деце, откривене су вакцине против многих заразних болести, искорењене су туберкулоза и дечја парализа, а многе болести престале су да буду

 Индира Ганди (1917−1984)

Алексејевич Гагарин (1934–1968),  Јуриј совјетски космонаут, први човек који је извршио васионски лет облетевши Земљину куглу, 12. априла 1961. године

158

Армстронг (1930−2012), космонаут САД, први човек који је ступио на тло Месеца,  Нил 20. јула 1969. године

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

општа опасност у здравству. Откривена је структура ДНК. Извршено је прво пресађивање људског срца, а потом и пресађивање других органа. У напретку науке и технологије и у индустријском развоју предњачиле су САД и европске земље, а убрзо им се придружио и Јапан. Развијени свет је ушао у Трећу индустријску револуцију, коју су одликовале аутоматизација и компјутеризација. Становницима Африке и Азије знатно су спорије постајале доступне тековине савремене науке и технике. Иако је донео многе користи, напредак науке истовремено је довео и до све већих разлика у свету, као и до великог угрожавања природне средине, што је подстакло развој еколошког покрета − покрета за заштиту животне средине. КУЛТУРА И УМЕТНОСТ. – Током друге половине 20. века снажан развој и промене доживљавају све уметности. Комуникације и техника су омогућили да се музика, филмови и дела других уметности брзо шире и постају познати људима широм света. Истовремено, на уметност су деловали и брз економски развој, политичке прилике и друштвене промене. Рок музика се брзо ширила у САД, Великој Британији и по целом свету. Прво је светски позната звезда постао Елвис Присли (1935−1977), током 60-их година светску славу је стекла група Битлси, а потом низ других група и појединаца. Хладноратовска подељеност, кризе и друштвене промене и покрети су оставиле трага у књижевности, музици, филму. Антиратни покрет у САД је обликовао и хипи покрет у култури. Међу најпознатијим уметничким реакцијама на рат у Вијетнаму били су мјузикл Коса из 1968. године и истоимени филм. Филмска индустрија је убрзано расла и обезбеђивала светску славу филмовима и глумцима који су се у њима појављивали. Као важан део популарне културе и даље се развијао стрип. У савременој ликовној уметности се појавио

 Битлси

 Телевизор из 1960. године

 Чернобиљ, нуклеарна електрана Чернобиљ 1986. – Пажња светске јавности на опасност по животну средину посебно је скренута после катастрофе која се догодила 26. априла 1986. у ну­ клеарној централи у Чернобиљу, у Украјини, у тадашњем СССР-у. То је била највећа еколошка катастрофа у историји нуклеарне енергије. После низа експлозија у електрани ослобођена је велика количина радиоактивног отпада у атмосферу и радиоактивно загађење се раширило по целој Европи. Становништво из околине је одмах евакуисано, али остале су огромне последице по здравље људи и животну средину. Катастрофа је ојачала еколошку свест људи о опасности по животну средину и ојачала покрет против употребе нуклеарне енергије у свету.

159

IV

СВЕТ, ЕВРОПА И СРПСКИ НАРОД У ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ ДРЖАВИ У ПЕРИОДУ ХЛАДНОГ РАТА

поп-арт, који је експериментисао с разним техникама и темама, представљао свакодневицу, масовну културу, индустријске производе итд. Један од најважнијих представника овог правца био је амерички уметник Енди Ворхол (1928−1987). Убрзано се развијају и дизајн и модна индустрија. Од краја 70-их година у музици се појављује нови талас, као реакција на популарну музику из те деценије (Duran Duran, The Police, Culture Club). СПОРТ. – Захваљујући слободном времену, техничким достигнућима и развоју медија, спорт је током друге половине 20. века постајао све популарнији, а развијале су се бројне спортске дисциплине. И спортисти су доживљавали светску славу, а врхунски спорт се све више одвајао од физичке културе као бриге о здрављу и физичкој спремности сваког појединца. Међутим, ни спорт није био поштеђен од политике и хладноратовских трзавица између сукобљених блокова. Спортски сусрети међу државним репрезентацијама, разна такмичења, а пре свега Олимпијске игре, постајали су поприште за доказивање снаге и превласти појединих држава, блокова и политичких система. То је често потискивало суштину спорта у други план. Тако су, поред осталог, из политичких разлога САД и неки њихови савезници бојкотовали Олимпијске игре у Москви 1980, а СССР и њени савезници су узвратили бојкотом наредних игара, у Лос Анђелесу 1984. године.

 Елвис Присли

1976.

1980.

1984. Учеснице од 1976. до 1980.

 Земље које су бојкотовале Олимпијске игре од 1976. до 1984. године

160

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

 Знак олимпијаде ПИТАЊА И ЗАДАЦИ 1. Како се развијала привреда у свету после Другог светског рата?

2. Које су основне разлике између капиталистичких и социјалистичких друштава?

3. Наведи друштвене покрете током хладног рата и њихове циљеве.

4. Која су најважнија научна открића из периода хладног рата?

5. Зашто је важна нуклеарна катастрофа која се догодила у Чернобиљу 1986. године?

6. Која су основна обележја културе и уметности у периоду хладног рата?

ОСНВЕС Завоадзу в заџбеон џ иоанкв в Бодеџ Бџ Бд кнБгд раџРнР БодеБцнР ауеу аутовчугв кнз кадБџзсвИ џевмучдИ јгузснауеноБцд кнздгд. ицнснИвчу цуквеугвБевпцвј зафуоу чд Оафд сукадзноугу, знц чд џ БнмвчугвБевп цнИ гуРдаџ фвонесв Беусзуаз Беусносвбеоу Овн су свБцнИ свонџ. шнцнИ јгузснР ауеу Бџ чупугв заџбеодсв кнцадев цнчв Бџ Бд Онавгв канево ауеу в сунаџфулу, ту ауоснкауоснБе фдсу, канево ауБсд звБ цавИвсумвчд в ту тубевеџ фвонесд Бадзвсд. рнбгн чд зн Оанчсвј су џпсвј нецавНу цнчу Бџ зауБевпсн втИдсвгу фвоне кнчдзвсму в заџбе оу, кад БодРу џ нОгуБев цнИџсвцумвчу, едјсвцд, Идзвмвсд. ћнодц чд цадсџн џ БодИва. Вџгеџау в џИдеснБе Бџ Бд Оатн аутовчугд в бвавгд кн мдгнИ Бодеџ, угв Бџ су лвј џевмугд в јгузснауеноБцд кнгвевпцд кавгвцд в БџцнОв.

161

Одабрани историјски извори 1. ПОВЕЉА УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА, 26. ЈУН 1945.

I. Циљеви и начела

МИ, НАРОДИ УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИ­ ЈА решени да спасемо будућа поколења ужаса рата, који је двапут у току нашег живота нанео човечанству неописиве патње, и да поново потврдимо веру у основна права човека, у достојанство и вредност људске личности, у равноправност људи и жена и нација великих и малих, и да обезбедимо услове под којима ће моћи да се очувају правда и поштовање обавеза које проистичу из уговора и других извора међународног права, као и да радимо на социјалном напретку и побољшању животних услова у већој слободи и у том циљу да будемо трпељиви и да заједно живимо у миру једни с другима као добри суседи, и да ујединимо своје снаге ради одржања међународног мира и безбедности, и да обезбедимо, прихватањем начела и установљењем метода, да се оружана сила не употребљава изузев у општем интересу, и да користимо међународни механизам у сврху унапређења економског и социјалног напретка свих народа, одлучили смо да удружимо своје напоре ради остварења ових циљева. Сагласно томе, наше односне владе, посредством својих представника окупљених у граду Сан Франциску, који су поднели своја пуномоћја у исправном и прописном облику, усвајају ову Повељу Уједињених нација и оснивају међународну организацију која ће се звати Уједињене нације.

Циљеви Уједињених нација су: 1. одржање међународног мира и безбедности и у ту сврху: предузимање ефикасних колективних мера ради спречавања и отклањања претњи миру и сузбијање аката агресије или других повреда мира, као и постизање мирним средствима, а у складу с начелима правде и међународног права, сређивања или решавања међународних спорова или ситуација који би могли довести до повреде мира; 2. развијање међу нацијама пријатељ­ ских односа заснованих на поштовању начела равноправности и самоопредељења народа и предузимање других одговарајућих мера ради учвршћења општег мира; 3. постизање међународне сарадње решавањем међународних проблема, економске, социјалне, културне или хуманитарне природе, и унапређивање и подстицање поштовања права човека и основних слобода за све без обзира на расу, пол, језик или веру; и 4. да постану средиште за усклађивање акција предузетих ради постизања ових заједничких циљева.

162

Члан 1.

Члан 2. Организација и њени чланови поступају у спровођењу циљева наведених у члану 1 у сагласности са следећим начелима: 1. организација почива на начелу суверене једнакости свих својих чланова; 2. да би сваком од њих осигурала права и повластице које проистичу из чланства, сви

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

чланови савесно испуњавају обавезе које су преузели у сагласности с овом Повељом; 3. сви чланови решавају своје међународне спорове мирним начинима, тако да међународни мир и безбедност, као ни правда, не буду повређени; 4. сви чланови се у својим међународним односима уздржавају од претње силом или употребе силе против територијалног интегритета или политичке независности сваке државе, или на сваки други начин несагласан с циљевима Уједињених нација; 5. сви чланови дају Уједињеним нацијама сваку помоћ у свакој акцији коју оне предузимају у складу с овом Повељом, и уздржавају се од давања помоћи свакој држави против које Уједињене нације предузимају превентивну или принудну акцију; 6. Организација обезбеђује да државе које нису чланице Уједињених нација поступају у складу с овим начелима у мери у којој је то потребно ради одржања међународног мира и безбедности; 7. ништа у овој Повељи не овлашћује Уједињене нације да се мешају у питања која се по суштини налазе у унутрашњој надлежности сваке државе нити захтева од чланова да таква питања износе на решавање на основу ове Повеље; али ово начело неће утицати на примену принудних мера предвиђених у глави VII.

 Застава Уједињених нација

II. Чланство Члан 3. Чланови оснивачи Уједињених нација су државе које, пошто су узеле учешћа на Конференцији Уједињених нација за међународну организацију у Сан Франциску, или претходно потписале Декларацију о Уједињеним нацијама од 1. јануара 1942, потпишу ову Повељу и ратификују је у складу са чланом 110. Члан 4.

1. Чланство у Уједињеним нацијама отворено је свим осталим мирољубивим државама које прихвате обавезе садржане у овој Повељи, а по оцени Организације су способне и вољне да те обавезе извршавају.

2. Пријем сваке такве државе у чланство Уједињених нација спроводи се на основу одлуке Генералне скупштине по препоруци Савета безбедности.

 Седиште Уједињених нација у Њујорку 163

ИСТОРИЈСКИ ИЗВОРИ

2. ВИНСТОН ЧЕРЧИЛ, ГОВОР У ФУЛТОНУ ОДРЖАН 5. МАРТА 1946, ВЕСТМИНСТЕР КОЛЕЏ, ДРЖАВА МИСУРИ, САД /одломак/ Стога, могу допустити свом уму, са животним искуством, да поновно саопштим проблеме који нас спопадају у јутро након наше потпуне победе оружјем, и да покушам да учиним сигурним, са оно снаге што имам, да оно што је добијено уз тако много жртви и патње буде сачувано за будућу славу и безбедност човечанства. Кад стојим овде, овог тихог поподнева, стресем се од слике онога што се сада заиста дешава милионима, и онога што ће се тек дешавати у овом времену кад глад корача земљом. Нико не може израчунати оно што је названо „непроцењивим збиром људског бола”. Наш врховни задатак и дужност јесте да штитимо домове обичног човека од ужаса и беде још једног рата. Око тога смо се сви сложили. Моја је дужност, међутим, јер сам сигуран да бисте волели да вам изнесем чињенице како их ја видим, да изнесем пред вас одређене факте о тренутном стању у Европи. Од Шћећина на Балтику до Трста на Јадрану, гвоздена завеса спустила се преко континента. Иза те линије су све престонице древних држава Централне и Источне Европе. Варшава, Берлин, Праг, Беч, Будимпешта, Београд, Букурешт и Софија, сви ови познати градови и становништво око њих леже у ономе што морам назвати совјетском сфером, и сви су подложни, у једном облику или другом, не само совјетском утицају већ и, у великој мери, а у неким случајевима и повећаној, контроли из Москве. Само Атина – Грчка са својом бесмртном славом – слободна је да одлучује о својој будућности на изборима под британским, америчким и француским посматрањем. Пољска влада, којом Руси доминирају, била је охрабрена да спроведе огромна и неправедна задирања у Немачку, а сада се дешавају

164

масовна истеривања милиона Немаца у болним и незамисливим размерама. Комунистичке партије које су биле врло мале у свим овим источним државама Европе уздигле су се до првенства и моћи далеко изнад своје бројности, и свуда траже тоталитарну контролу. Полицијске државе доминантне су у готово свим случајевима, и за сада, осим у Чехословачкој, нема праве демократије. Какви год закључци следили из ових чињеница – а ово јесу чињенице – то свакако није ослобођена Европа за чије стварање смо се борили. Нити она садржи основе трајног мира.

 Винстон Черчил

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

3. МАРТИН ЛУТЕР КИНГ, ГОВОР ОДРЖАН 28. АВГУСТА 1963. ПРЕД 250.000 ЉУДИ НА ЛИНКОЛН МЕМОРИЈАЛУ: „ЈА ИМАМ САН” /одломак/ Радујем се што данас заједно са вама учествујем у једном догађају који ће ући, као највећа демонстрација за слободу, у историју наше нације. Пре стотину година један велики Американац, у чијој сени данас симболично стојимо, потписао је прокламацију о еманципацији. Он је након дугих година заточеништва дошао као светло дана. Али стотину година касније црнци још нису слободни. Стотину година касније црнци су још увек спутани ланцима расне поделе и ланцима дискриминације. Стотину година касније црнци још увек каскају на маргини друштва и у сопственој земљи се нала-

зе у егзилу. Данас вам кажем, пријатељи моји, упркос потешкоћама данашњице и сутрашњице ја имам сан. То је сан који је дубоко укорењен у америчком сну. Имам сан да ће се једнога дана ова нација издићи и да ће живети по правом креду њеног постојања: „За нас је ова истина сама по себи разумљива: да су сви људи створени једнаки.” Имам сан да ће једнога дана на црвенкастим пропланцима Џорџије за истим столом братски седети синови некадашњих робова и синови некадашњих робовласника. Имам сан да ће једног дана и сама држава Мисисипи, у којој влада неправда и где она са пламеном тлачења живи својим пуним бићем, имам сан да ће се и та држава једног дана претворити у оазу слободе и правде. Имам сан да ће моје четворо деце једнога дана живети у друштву у којем се нико према њима неће понашати овако или онако због боје њихове коже, него да ће бити третирани онако како то они својим карактером заслуже. Имам данас један сан. Имам сан да ће једног дана Алабама са злокобним расистима, са њеним гувернером, са чијих усана су силазиле речи као „интервенција”и „анулирање расне интеграције”, да ће тачно тамо у Алабами једнога дана мали црни дечаци и мале црне девојчице пружити руке малим белим дечацима и девојчицама као браћи и сестрама.

 Мартин Лутер Кинг

165

Карта Југославије 1945−1991.

IV–2

СРПСКИ НАРОД У ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ ДРЖАВИ У ПЕРИОДУ ХЛАДНОГ РАТА

После Другог светског рата Комунистичка партија Југославије довршила је револуцију и формирала Федеративну Народну Републику Југославију 29. новембра 1945. У првим послератним годинама спровођена је интензивна обнова и изградња привреде, а истовремено су спровођене радикалне политичке, друштвене и економске реформе и започета је изградња социјалистичког државног и друштвеног уређења. Укинут је вишепартијски систем и сви видови политичког, друштвеног, економског и културно-просветног живота стављени су под контролу Комунистичке партије. Југославија се у почетку хладног рата сврстала уз Совјетски Савез, по чијем узору је обликовала унутрашњу и спољну политику. После сукоба са Совјетским Савезом почела је потрага за сопственим путем, која је на унутрашњем плану довела до увођења самоуправљања, а у спољној политици до балансирања између сукобљених блокова и до ангажовања у Покрету несврстаних земаља. Током педесетих година 20. века југословенска држава, привреда и култура убрзано су се развијале и дошло је до побољшања животног стандарда. Али врло брзо су се показали знаци политичке и економске кризе, слабило је заједништво и долазило је до све јачих међурепубли­ чких и међунационалних трвења. Крајем осамдесетих година су се промениле међународне околности, унутрашња криза је дошла до врхунца и почетком деведесетих година социјалистичка Југославија престала је да постоји.

HRONOLOGIJA • 11. април 1945. – Југославија и Совјетски Савез потписали Уговор о пријатељству, узајамној помоћи и послератној сарадњи • 11. новембар 1945. – одржани избори за Уставотворну скупштину • 29. новембар 1945. – укинута монархија, Југославија проглашена за републику • 31. јануар 1946. – донесен Устав ФНРЈ • Април 1947. – донет Први петогодишњи план у Југославији • 28. јун 1948. – донесена Резолуција Информбироа • 1950. – почело увођење радничког самоуправљања • 13. јануар 1953. – Јосип Броз Тито изабран за председника Југославије • Јануар 1954. – Милован Ђилас на Трећем пленуму искључен из ЦК СКЈ • Септембар 1961. – у Београду одржана прва конференција Покрета несврстаних • 3. април 1963. – донесен нови устав, земља добила ново име − СФРЈ • 1. јул 1966. – Александар Ранковић смењен са свих функција • 2. јун 1968. – почеле масовне студентске демонстрације у Београду • 28. новембар 1968. – демонстрације Албанаца на Косову • Пролеће 1971. – Масовни покрет (Маспок) у Хрватској • Октобар 1972. – смена српског партијског и државног руководства • Фебруар 1974. – донесен нови устав СФРЈ • 4. мај 1980. – умро Јосип Броз Тито • Март – април 1981. – велике демонстрације Албанаца на Косову

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

1. СТВАРАЊЕ СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ Кључне речи: комунизам, Јосип Броз Тито, диктатура, укидање парламентаризма, република, федерација, Петогодишњи план

Подсетимо се: Које су биле најважније одлуке Другог заседања АВНОЈ-а?

СТВАРАЊЕ НОВЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ. – Под међународним притиском и на основу ранијих споразума Јосипа Броза Тита и Ивана Шубашића, краљ Петар II је поставио Намесништво, а 7. марта 1945. формирана је Привремена влада Демократске Федеративне Југославије (ДФЈ), у којој су преовладавали комунисти. У лето 1945. постављени су темељи будућег уређења Југославије. У Београду је током августа одржан први конгрес Народног фронта Југославије (НФЈ), који је требало да окупи људе различитих политичких опредељења како би се показало да будућа Југославија неће бити земља са искључивом влашћу комуниста. Затим је одржано Треће заседање АВНОЈ-а, у чијем су раду учествовали представници Народног фронта и појединих политичких странака из предратног периода. АВНОЈ је преименован у Привремену народну скупштину. Озакоњене су све „тековине народноослободилачке борбе” и усвојени закони који су водили укидању монархије и пре избора. Један од најважнијих задатака Привремене народне скупштине био је да припреми одржавање првих избора за Уставотворну скупштину, која би одлучила о будућем друштвеном и државном уређењу Југославије.

 Привремена влада Југославије, март 1945.

169

IV

СВЕТ, ЕВРОПА И СРПСКИ НАРОД У ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ ДРЖАВИ У ПЕРИОДУ ХЛАДНОГ РАТА

Пијаде, Јосип Броз Тито, Едвард Кардељ и Борис Кидрич: највиши  Моша партијски руководиоци Југославије после Другог светског рата



Кампања за изборе је спровођена под сталним притиском комуниста и њима потчињених омладинских, синдикалних или женских организација. Најјача опозиција била је Демократска странка, предвођена председником Миланом Гролом. Због притисака и недемократске атмосфере, Грол је поднео оставку у Привременој влади ДФЈ, а опозиција је одлучила да не учествује на изборима. Зато је власт увела тзв. кутије

Милан Грол (1876−1952)

страна „Политике”  Насловна од 12. новембра 1945.

170

Томислав Карађорђевић и краљ  Принц Петар Други на лондонском аеродрому, мај 1950. године

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

без листе, у народу назване „ћораве” или „црне” кутије. Бирачко право имали су сви пунолетни грађани, а први пут су то право добили жене и војници. Право да гласају имали су и борци који нису напунили 18 година, али су се „истакли у рату”. Бирачко право је, међутим, одузето свим предратним министрима, као и припадницима бројних политичких организација, који су третирани као „сарадници окупатора” или учесници у власти Краљевине Југославије. Избори за Уставотворну скупштину одржани су 11. новембра 1945. године, у атмосфери пуној страха и притисака. У таквим условима победа Народног фронта била је потпуна и освојено је преко 90% гласова. Изборна победа комуниста брзо је претворена у Декларацију о про­ глашењу републике, која је једногласно усвојена 29. новембра 1945. године. Тако је монархија и званично укинута, краљ је лишен свих права, а Југославија је постала република и добила име Федеративна Народна Република Југославија (ФНРЈ). Уставотворна скупштина изгласала је 31. јануара 1946. године нови устав, који је у многим деловима био копија совјетског устава. Уставом је ФНРЈ дефинисана као „савезна народна држава републиканског облика” и као „заједница равноправних народа” који су се ујединили на основу своје слободне воље. Чиниле су је народне републике: Србија, Хрватска, Словенија, Босна и Херцеговина, Црна Гора и Македонија. Конститутивни народи били су: Срби, Хрвати, Словенци, Црногорци и Македонци. Устав је озаконио ратне победе КПЈ, а федерализам је био само привидан јер је земљом владала строго централизована Комунистичка партија, са својим генералним секретаром Титом на челу, који је фактички имао сву власт (и цивилну и војну) у својим рукама. Он је изабран и за првог председника Владе. Тако је успостављена пракса да држава не почива на уставу већ на власти једне партије, њеној вољи и организацији и на моћи једног човека. ОБНОВА ЗЕМЉЕ И ИЗГРАДЊА СОЦИЈАЛИЗМА. – Огромна материјална штета, попаљена села, порушене, куће, школе, комуникације (железничке пруге, мостови, путеви) и општа несташица хране били су највидљивији проблеми с којима се сусрела нова власт у Југославији. Због тих проблема у првим послератним годинама живело се веома тегобно. Најважније је било обезбедити храну, струју и воду за све становнике и почети са обновом индустрије, пољопривреде, саобраћаја. Помоћ у обнови је у почетку стизала од СССР-а и, пре свега, од Унре (Управа Уједињених нација за помоћ и обнову). Болна ратна искуства потискивана су на различите начине, највише пропагандом о бољем животу у социјализму и паролом о „братству и јединству” свих народа. Нова југословенска држава започела је своју изградњу ослањајући се на совјетска искуства, полицијску и војну силу. Држава је била политички централизована и заснована на власти једне партије – Комунистичке партије Југослaвије. Личност Јосипа Броза Тита уздизана је до култа. Успостављени поредак у Југославији имао је општи узор у систему Совјетског Савеза. Он се пре свега изражавао у улози државе у друштву и привреди: држава је била руководећа снага не само политичког већ и целокупног друштвеног, економског и културно-просветног живота.

 Орден народног хероја Положај Србије у но­ вој федерацији. – Устав из 1946. прокламовао је пуну сувереност република и потврдио им је пра­ во на отцепљење од федера­ ције. Он је само озаконио стару националну политику КПЈ, која је говорила о „ослобађању свих народа у Југославији” од „великосрпског хегемонизма”. Једино је Србија конституисана као сложена федерална јединица нове југословенске државе, мада су исти или слични разлози за успостав­ љање аутономије постојали и у другим републикама, нарочито у Хрватској, због великог процента Срба у њој. Србија је територијално уобличена тек средином 1945. године, припајањем неколико срезова Санџака и укључивањем Војводине и Космета у њен састав, с посебним статусима. Барања, која је већински била насељена Србима, изузета је из састава Војводине и припојена Хрватској, којој никада у историји није припадала. После смиривања албанске побуне на Косову и укидања војне управе (јула 1945), Косово и Метохија ушли су у састав Србије као аутономна област.

171

IV

СВЕТ, ЕВРОПА И СРПСКИ НАРОД У ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ ДРЖАВИ У ПЕРИОДУ ХЛАДНОГ РАТА

једне земљорадничке задруге у  Чланице Србији 1952.

Колективизација је принудно удруживање приватних пољопривредних домаћинстава у социјалистичке задруге. Национализација је одузимање приватне имовине од власника и њено претварање у државну својину. Аграрна реформа је прерасподела земље, подела земље сељацима. Колонизација је насељавање, пресељавање становништва.

У почетку је револуционарни радикализам дошао до пуног изражаја и испољавао се у прогону политичких противника и свих оних који нису прихватали нову комунистичку идеологију. Стуб тог обрачуна била је тајна полиција Озна (Одељење за заштиту народа). Претреси, одузимање имовине, затварања и погубљења без судских пресуда дали су печат првим годинама нове власти у Србији. Влада је после рата посвећивала велику бригу прехрани становништва. Обезбеђивање исхране за градски живаљ и војску, као и снабдевање индустрије потребним сировинама, пало је на село, где је заведен обавезни откуп пољопривредних производа. Према посебним законима сељаци су морали да продају држави све што произведу. Приликом спровођења ове одлуке било је доста насиља и злоупотреба. Сељацима је одређивано колико производа морају да продају држави. То су углавном биле врло велике количине, па многи нису успевали да испуне наметнуте обавезе. Због тога је велики број сељака злостављан, хапшен и осуђиван на робију. Откупна политика напуштена је 1952. године. Сељаци су се супротстављали и покушају власти да формира сељачке радне задруге и изврши колективизацију на селу, па је и ова политика напуштена, 1953. године. У складу са идеологијом владајуће Комунистичке партије, нова Југославија је прокламовала изградњу социјализма, хуманог и праведног друштва у коме неће бити „класних разлика” између људи ни по богатству, ни по образовању. Зато је већ 1946. донесен Закон о национализацији, па је држава постала власник већине рудника, банака, индустријских и трговачких предузећа. До краја 1948. године сва приватна предузећа у Југославији постала су државна својина. После рата је извршена и аграрна реформа и велике површине земље одузете од велепоседника подељене су сиромашним сељацима. Извршена је и колонизација

 Колонизација 172

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

– пресељење великог броја становника, претежно Срба, из заосталих и у рату страдалих крајева Хрватске, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Македоније у Војводину. Држава је привредом руководила административно, не уважавајући принципе тржишта и економске законе. Нови тип економске организације подразумевао је централизовано планирање. Зато је у априлу 1947. године усвојен Први петогодишњи план развоја привреде, који је израђен по узору на развојне планове Совјетског Савеза. Најважније мере предузимане су на индустријализацији и електрификацији, посебно на изградњи тешке индустрије, како би се што брже створиле економске претпоставке за привредни развој и изградњу социјализма.

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ 1. Опиши атмосферу пред прве послератне изборе у Југославији.

2. Какви су били уређење и управљање државом у Југославији пре, а какви после Другог светског рата?

3. Зашто је само Србија имала две покрајине од свих чланица нове југословенске федерације?

4. У чему се огледала моћ комуниста у Југославији после Другог светског рата?

5. Каква је била политика КПЈ на селу?

ОСНВЕС Земељ 1945. аесниз вељринутномк јкчтнђк ђз рујзбк ск чктир једзср мчриншз једзсељ ик нћдечнљк н утњкчкхзљ гзсзчктнњиз Акчесиз пзјрдбнмз лраеубкњнђз, 29. иењзљдчк 1945. аесниз. жчн тељз уз мечнутнбк јчнтнуцнљк, јчејкакисељ, јчеаеиељ јебнтномнО изјчнђктзфк, еубкхкђрСн уз ик њеђумр н ткђир јебнцнђр Ј Пћир. жчњн Дуткњ ђз сеизт ђкиркчк 1946. аесниз. Д иењеђ, Нзсзчктнњиеђ счВкњн, ес шзут чзјрдбнмк, ђзсние ђз Џчднђк седнбк сњз кртеиељиз ђзснинцз. Аењк њбкут уз икшбк јчзс ћксктмељ едиењз н нћачксхз ћзљфз н јчнњчзсз. Чутењчзљзие, јеозбк ђз ск нћачкШрђз уецнђкбнћкљ, мчећ икцнеикбнћкцнђр,- ка чкчир чзНечљр, етмрј н мебзмтнњнћкцнђр ик узбр, н счраз счрштњз ие-змеиељумз љзчз.

 Омладинска радна акција Добровољни рад у разним облицима био је најважнији извор обнове. У условима опустошености земље и опште оскудице, мобилизација маса, нарочито омладине, била је једино средство за извођење обнове. Омладинским радним акцијама обнављане су рушевине из рата, обнављане или изграђиване нове, веома важне саобраћајнице (пруге Брчко–Бановићи 1946, Шамац–Сарајево 1947), фабрике и други објекти важни за привреду земље. Ношени полетом и пропагандом Комунистичке партије, омладинци и радници су се такмичили ко ће брже испунити постављене задатке и изградити планиране објекте. Такмичење је спровођено између радних бригада, појединих села, градова, школа, одељења итд. Најбољи и највреднији појединци су проглашавани за ударнике и добијали разне повластице.

173

IV

СВЕТ, ЕВРОПА И СРПСКИ НАРОД У ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ ДРЖАВИ У ПЕРИОДУ ХЛАДНОГ РАТА

2. СПОЉНА ПОЛИТИКА СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ Кључне речи: спољна политика, СССР, Информбиро, Запад, Голи оток, несврстани

Подсетимо се: Каква је била улога великих савезничких сила у завршној фази рата у Југославији? ИЗА „ГВОЗДЕНЕ ЗАВЕСЕ”. – Као што је то чинила и у свим другим областима, Комунистичка партија Југославије утврђивала је и правце спољне политике, у складу са својом идеологијом. У првој послератној фази, Југославија се ослонила на „вечни савез” са Совјетским Савезом и осталим социјалистичким земљама. У складу с тим, већ 11. априла 1945. године, потписан је Уговор о пријатељству, узајамној помоћи и послератној сарадњи са Совјетским Савезом. Из ове земље је добијала дипломатску подршку и помоћ. Сличне уговоре Југославија је потписала и са Албанијом, Бугарском, Румунијом, Пољском, Чехословачком и Мађарском. Ове државе називане су земљама „народне демократије”, јер су у њима на власти биле комунистичке партије, а свака опозициона делатност била је забрањена. За западне силе закључивање ових уговора био је знак да је Југославија напустила политику равнотеже са свим државама. Такође, мере одузимања имовине и национализације страног и домаћег капитала Запад је узимао као доказ да унутрашњи развој Југославије почиње да тече по обрасцу совјетског друштвеног уређења. Страховало се и да Совјетски Савез преко Југославије не избије на Јадранско море, нарочито на његов најсевернији део.

Уговора о пријатељству између Југославије и Совјетског Савеза,  Потписивање априла 1945. године, у Москви

174

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Посебно пријатељске односе Југославија је изграђивала са Бугарском, којој је опроштена ратна штета и с којом је планирана федерација. Разлика је постојала у форми уједињавања. Софија је захтевала да Бугарска и Југославија уђу у федерацију као две државе, којима би се касније прикључиле и друге балканске државе. Београд је тражио да Бугарска уђе у федерацију као седма југословенска република. После 1948. године сви разговори о томе су престали, а пријатељство је замењено затварањем граница и отвореним сукобима. Изузетно развијене односе Југославија је имала и са Албанијом. Граница између две државе готово да није постојала, па је велики број албанских емиграната населио Косово и Метохију. Југославија је на све могуће начине (политички, економски, војно и културно) помагала свог малог и сиромашног суседа. Слично као и са Бугарском, прављени су планови о уласку Албаније у југословенску федерацију и евентуалном уступању Косова и Метохије овој држави. Са осталим земљама које су припадале тзв. капиталистичком свету, Југославија је имала затегнуте односе, који су често били праћени разним инцидентима. Тако је било са Италијом, због проблема око Трста и Истре, као и са Аустријом, због истицања права Корушких Словенаца. У Грчкој је Југославија помагала тамошње партизане у њиховој борби за победу комунистичке револуције. Југословенска влада је све до 1949. године снабдевала грчке комунисте ратним материјалом, оружјем, муницијом и новцем. СУКОБ СА СОВЈЕТСКИМ САВЕЗОМ. – Оснивање Информбироа, 1947. године, био је одговор социјалистичких земаља на Маршалов план. Други циљ је био да се социјалистичке земље и комунистичке партије у западним земљама ставе под контролу СССР-а, како би се у њима изазивала политичка нестабилност. И Југославија је у почетку следила ове циљеве, али су с временом све више биле уочљиве разлике у односу на СССР. Те разлике су пригушиване, а тицале су се жеље југословенског руководства за аутономним унутрашњим развојем и самосталношћу у међународним односима. Од јануара 1948. године били су приметни Стаљинови притисци на Југославију, а отворени сукоб избио је 28. јуна 1948. године. Под Стаљиновим притиском, КПЈ је искључена из Информбироа и нападнута као „кулачка партија” која води антисовјетску политику и враћа земљу у капитализам. Њени руководиоци означени су као „ситнобуржоаски националисти”. Уследило је повлачење совјетских стручњака и саветника који су радили у Југославији. Осим тога, поништени су економски уговори, као и уговори о пружању војне и техничке помоћи. На граници према Југославији гомилане су велике војне трупе, а убрзо је спроведена и потпуна економска блокада. Југославија је запала у највећу кризу од завршетка Другог светског рата.

 Голи оток Међу југословенским ко­ мунистима је дошло до колебања и поделе у погледу сукоба са ­СССР-ом. Југословенско руковод­ ство с Титом на челу успело је да одржи власт и немилосрдно се обрачунавало с присталицама Информбироа. За оне који су на било који начин подржавали ставове Москве организовани су посебни логори на Голом отоку, Светом Гргуру и још неким јадран­ ским острвима, као и у затво­рима у Билећи и Старој Градишки. Према затвореницима се често поступало нечовечно, малтретирани су и мучени. Иако нико није осуђен на смртну казну, у логорима је убијено или је умрло (због нехуманих услова живота или мучења) на стотине логораша.

ЈУГОСЛАВИЈА И ЗАПАД. – Односи Запада с Југославијом у почетку су били заоштрени због блоковске поделе света. Приступање КПЈ Информбироу септембра 1947. године на Западу је протумачено као последња потврда да је Југославија окренула леђа самосталности и постала

175

IV

СВЕТ, ЕВРОПА И СРПСКИ НАРОД У ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ ДРЖАВИ У ПЕРИОДУ ХЛАДНОГ РАТА

краљица Елизабета II и Тито  Британска 1953. године у Лондону

 Никита Хрушчов и Јосип Броз Тито

југословенске делегације САД  Посета 1963. године

Коегзистенција је постојање различитих појава у исто време. Хегемонизам је превласт, доминација. Координација је узајамни однос.

176

совјетски „сателит”. Учешће Југославије у раду ОУН до 1948. било је тесно повезано с политиком Совјетског Савеза. У готово свим спорним ситуацијама Југославија је била на страни Москве. После сукоба са СССР-ом Југославија је покренула процес заштите својих суверених права (независности, територијалног интегритета и права на самоопредељење) од притисака Совјетског Савеза и осталих земаља из тзв. социјалистичког лагера. Сарадња са западним земљама била је изнуђена. Тешка економска ситуација и глад која је претила после сушних година превазиђена је економском помоћи САД. Постепено су нормализовани односи и са осталим земљама Запада. Од њих је Југославија најпре добила помоћ у храни, а затим и војну помоћ. У периоду до 1954. године Југославија се све више приближавала западним земљама, задржавајући своје унутрашње уређење, али и попуштајући на унутрашњем плану (напуштање откупа и присилне колективизације, попуштање стега у култури, престанак помагања грчких партизана). Чак је 1953/1954. склопљен Балкански пакт са Грчком и Турском, чланицама НАТО-а. Истовремено је почела активна критика Стаљиновог хегемонизма и совјетског модела изградње социјализма. Руководиоци КПЈ у први план истицали су различите путеве у борби за социјализам, а у међународним односима залагали су се за равноправност и поштовање самосталности. После Стаљинове смрти (1953) Москва је признала своје грешке у политици према Југославији. До нормализације односа Москве и Београда дошло је маја 1955. године, када је совјетски вођа Никита Хрушчов посетио Београд. Тада је потписана тзв. Београдска декларација. Убрзо је уследила нормализација односа и са осталим социјалистичким земљама, осим са Албанијом. Ипак, задржани су добри односи и са западним земљама и Југославија је од тада тежила равнотежи у односима са Истоком и Западом. ПОКРЕТ НЕСВРСТАНИХ. – После Другог светског рата настао је велики број нових самосталних држава које нису желеле да буду сврстане у постојеће блокове. Тако се појавила идеја о формирању организације која неће припадати ниједном блоку. Политика несврставања настала је као покрет ванблоковских земаља. Основни циљеви тог покрета били су попуштање затегнутости, превазилажење односа насталих током хладног рата и залагање за општу сарадњу на принципима равноправности и немешања у унутрашњу политику. Југославија је после сукоба са СССР-ом избегавала да се директно веже за Исток или Запад и усмерила је своју спољну политику ка далеким, тек ослобођеним земљама Азије и Африке. Тако је, уз Индију и Египат, постала један од носилаца политике несврстаности у међународним односима. Поред Југославије, још су само Кипар и Малта од европских земаља били опредељени за политику несврставања. Септембра 1961. године Београд је био организатор и домаћин првог великог скупа несврстаних земаља, на коме је учествовало 25 држава. На тој конференцији усвојена је Декларација као први програмски документ Покрета несврстаних, као и Изјава о опасности од нуклеарног рата и Апел за мир. Покрет је у наредним годинама растао, а улога Југославије и њеног председника Тита постајала је све већа. Тако је Југославија своју спољну политику у знатној мери везала за Африку и Азију, где

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

На Београдској конференцији 1961. године учествова­ ли су представници Индије, Алжира, Бурме, Гане, Гвинеје, Етио­ пије, Индонезије, Ирака, Јемена, Југославије, Камбоџе, Кипра, Кубе, Либана, Малија, Марока, Непала, Саудијске Арабије, Сомалије, Судана, Туниса, Уједињене Арапске Републике и Цејлона.

 Тито говори на Првој конференцији несврстаних земаља у Београду, 1961. године цивилизацијски није припадала, удаљавајући се од својих европских корена. У Југославији је конференција несврстаних одржана и 1989. године.

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ 1. Који су основни принципи спољне политике Југославије у првим послератним годинама?

2. Који су били циљеви оснивања Информбироа?

3. Зашто је југословенско руководство намеравало да уђе у федерацију са Албанијом и Бугарском?

4. Зашто је дошло до сукоба са совјетским блоком?

5. Какав је био обрачун КПЈ с присталицама Информбироа у Југославији?

6. Које су биле спољнополитичке последице сукоба Југославије и СССР-а?

ОСНВЕС ДржавМестое ои мавМи пњржаж всинвгаж њене т р вмауТао маМтнтјт лтМе сибеТе бе цасоинвгт цесиб, аВ гаоиж ои ВалтоеМе маВњчгр т макаП. деа манмтвТтјр Насиуи АоиВтзиТтЛ Тејтое, мњтбТеМи вр ои т сиМтги -бе меВТи втМи, еМт аВТавт в зтке лтМт вр Мачт. цргал ДржавМестои ве цасоинвгтк цесибак т ћТФањклтњаак Васиа ои Ва бТељеоТтЛ мавМиВт је р рТрнњечзао т вмауТао маМтнтјт. пњБесТа њргасаВвнса ви ачнња алњељрТесеМа в мњтвнеМтјеке ћТФањклтњае, еМт ои рлњба мамрвнтМа внижи р игаТаквгао т грМнрњТао маМтнтјт. ДржавМестое ви мавнимиТа мњтлМтБесеМе бемеВТтк бикуеке, аВ гаотЛ ои мњткеМе бТељеоТр - ига Таквгр макаП. ћ мавМи мактњизе ве цццЧ-ак, вњиВтТак 50-тЛ жаВт Те, тближесеМе ои Ве ви сиБи бе оиВеТ лМаг, т рвмавнестМе ои Валњи аВ Тави ве бикуеке хбтои т хФњтги р агстњр Нагњине ТивсњвнеТтЛ.

177

IV

СВЕТ, ЕВРОПА И СРПСКИ НАРОД У ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ ДРЖАВИ У ПЕРИОДУ ХЛАДНОГ РАТА

3. УСПОН И КРИЗА СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ Кључне речи: самоуправљање, југословенство, национално питање, економска криза, демонстрације 1968, устав из 1974.

Подсетимо се: Како је КПЈ управљала друштвом и привредом непосредно после Другог светског рата? САМОУПРАВЉАЊЕ. – Раздобље до сукоба са Совјетским Савезом било је обележено пресудном улогом државе у свим областима живота. После 1948. дошло је до попуштања стега у унутрашњој политици и до тражења посебног, југословенског пута у социјализам. Средином 1950. године донесен је Закон о предаји привредних предузећа на управљање радним колективима и почело се са увођењем самоуправљања. Тиме је државна својина проглашена друштвеним власништвом. У предузећима су бирани раднички савети, који су одлучивали о пословању. Раднички савети уведени су и у школе и друге непроизводне установе. Радни елан становништва био је велики, као и вера у могућност изградње праведног, бескласног друштва. Привреда се све брже развијала, што је допринело побољшању услова живота. И у владајућој партији дошло је до промена. На свом 6. конгресу (1952) КПЈ је променила име у Савез комуниста Југославије (СКЈ). Ново

 Индустријализација земље

 Састанак једног радничког савета 1955. године 178

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

извршно веће, у Београду  Савезно (данас Палата Србије)

 Проглашење Јосипа Броза Тита за председника ФНРЈ, 1953. године име требало ја да укаже на нову улогу Партије у друштву – она је требало само да идејно усмерава развој друштва, а не да непосредно управља њиме. Народни фронт је прерастао у Социјалистички савез радног народа Југославије (ССРНЈ). У тој политичкој организацији место је требало да нађу и они људи који нису били чланови СКЈ. Током 1953. године извршене су уставне промене, по којима је самоуправљање постављено као основ читавог поретка. Савезној влади име је промењено у Савезно извршно веће (СИВ), а уведена је и функција председника републике. За првог председника Југославије изабран је Јосип Броз Тито и он ће на тој функцији остати све до краја живота (1980). ПРИВРЕДНИ УСПОН И СТВАРАЊЕ НОВОГ ЧОВЕКА. – Комунисти су сматрали да је национално питање у Југославији решено и да о томе више не треба расправљати. Радни народ проглашен је за носиоца суверенитета сваке републике, а Југославијa је сматрана „заједницом радног народа” у којој социјалистичка свест потискује националну. Критике и сумње сматране су нападом на „братство и јединство”. Током педесетих година југословенство је доживљавало врхунац, а Југославија се све више отварала према Западу и изгледала је као чврста и стабилна држава. Стопа привредног раста била је изузетно велика, растао је животни стандард и нагло се мењала економска и социјална структура становништва. Док је 1959. године свега 5.000 становника Србије поседовало аутомобил, већ 1964. било их је преко 33.000. Исте године забележено је више од 154.000 ТВ претплатника. Напредак на привредном плану требало је да прати и развој образовања, културе, здравства и науке. Основно образовање постало је обавезно, а преко 50% омладине настављало је и касније школовање. Пропаганда је величала социјализам и наглашавала како је створен нови човек – самоуправљач, који је представљао ослонац комунистичког система и напретка земље. Младе генерације систематски су васпитаване у духу изградње „најправеднијег друштвеног система”.

 Милован Ђилас (1911−1995) Међутим, промене 50-их година су имале јасне границе. Оне нису смеле да угрозе једнопартијску власт и да воде обнови вишепартијског система у земљи. То је показао и случај Милована Ђиласа, једног од главних руководилаца и Титових сарадника, који је критиковао многе мане у држави и заговарао сувише дубоке промене система. Партијски врх је јануара 1954. осудио његове ставове и разрешио га свих функција. Ђилас је касније наставио с критикама, те је више пута хапшен и осуђиван на вишегодишњу робију.

179

IV

СВЕТ, ЕВРОПА И СРПСКИ НАРОД У ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ ДРЖАВИ У ПЕРИОДУ ХЛАДНОГ РАТА

економске реформе био је  Последица све већи број фабричких радника који су напустили село и настанили се у граду – унутрашњост једне текстилне фабрике

куповне моћи и укупног животног  Пораст стандарда

Југославија је као социјалистичка држава више пута мењала име. Године 1945. названа је Демократска Федеративна Југославија (ДФЈ). Потом је по првом уставу (1946) добила име Федеративна Народна Република Југославија (ФНРЈ). Уставом из 1963. име јој је промењено у Социјалистичка Федеративна Република Југославија (СФРЈ), и тај назив је остао све до краја њеног постојања (1991/1992).

180

 Београд 60-их година 20. века РАЗБУКТАВАЊЕ КРИЗЕ. – Већ почетком шездесетих година 20. века могле су се уочити неравномерности у привредном развоју земље јер је потрошња била већа од производње. Истовремено су расла и задужења Југославије у иностранству. Нагли раст стандарда постигнут је уз издашну помоћ западних земаља. Како се процењује, у периоду до 1980. године Југославија је добила преко шездесет милијарди америчких долара као неповратну помоћ (не рачунајући помоћ у роби и кредите). Велики део тог новца трошен је на раст стандарда и финансирање републичких власти. Да би се санирала економска криза, 1965. године почела је да се спроводи обимна привредна реформа, али без већег успеха. Истовремено је велики број грађана добио пасош, што је довело и до масовног одласка Југословена на рад у иностранство. У овом периоду избили су отворени сукоби између република и започела је велика политичка криза, која је постепено запретила опстанку државе. Сукоби су започели у јуну 1966. године на тзв. Брионском пленуму ЦК СКЈ, на коме је смењен Александар Ранковић, потпредседник СФРЈ, ранији шеф југословенских обавештајних служби и после Тита најмоћнији човек у држави. Његовом сменом, због наводног прислушкивања Тита, започео је процес разградње Југославије, уз све веће тенденције Словеније и Хрватске ка осамостаљивању. Тај процес се одвијао под паролом борбе против „великодржавног централизма и унитаризма”. Појачане су националне супротности, које је самоуправни социјализам само заоштравао. Догађаји крајем 60-их и почетком 70-их година 20. века наговештавали су разградњу државе по републичким границама.

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

 Савезна народна скупштина у Београду

 Александар Ранковић (1909−1983)

Јуна 1968. године избиле су велике студентске демонстрације у Београду. Студенти су тражили доследну расподелу дохотка према раду, акцију против богаћења, укидање свих привилегија у друштву, демократизацију СКЈ, слободу политичког окупљања и побољшање стања на Универзитету. Дошло је и до жестоких сукоба с полицијом. Био је то први масовни излазак омладине на улице и исказивање политичког расположења супротног владајућој догми. Почетком 70-их година 20. века у СК Србије појавила се група људи незадовољна ограничењима која су наметали самоуправљање, демонстрације  Студентске у Београду 1968. Крајем новембра 1968. године избиле су прве велике масовне демонстрације Албанаца на Косову, као и у свим већим градовима западне Македоније. Основни захтев био је да Космет постане република. Тражено је да се донесе нови устав и уједињење свих територија на којима живе Албанци. Иако су биле масовне и насилне, Тито је те демонстрације означио као обичне нереде. Затим су уследиле промене карактера југословенске федерације, усвајањем уставних амандмана (1969. и 1971). Тада је обезбеђена већа самосталност српских покрајина, које су добиле статус уставног елемента федерације, а муслимани су дефинисани као нација. Практично, од тада је федерација имала не шест него осам чланица. Истовремено је (1971) у Хрватској букнуо велики нaционалистички покрет (МАСПОК), који су предводили челни људи СК Хрватске − Савка Дабчевић и Мика Трипало. Отворено је истицан захтев за независност Хрватске. Тек после Титове оштре интервенције у јесен 1971. хрватско руководство је принуђено на повлачење, али су идеје из овог периода остале да живе и доста њих је уграђено у уставна решења из 1974. године.

у Хрватској 1971. године – митинг  Маспок у Задру

181

IV

СВЕТ, ЕВРОПА И СРПСКИ НАРОД У ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ ДРЖАВИ У ПЕРИОДУ ХЛАДНОГ РАТА

­едовољно поштовање тржишних принципа у економији и свемоћ н партиј­ског центра – Тита и његовог најужег руководећег круга. На челу ове групе били су Марко Никезић и Латинка Перовић. Група је названа „либералном” и „технократском”, непријатељем социјализма и самоуправљања. Њихови ставови су осуђени и они су у јесен 1972. године смењени са свих државних и партијских функција. НОВИ УСТАВ. – Економска криза све се више продубљивала. Вредност новца је опадала, а услови живота су се погоршавали. У таквим околностима 21. фебруара 1974. године донесен је нови устав. То је био покушај спасавања Југославије. Републике и покрајине добиле су већу самосталност, а суверенитет република постао је јачи од савезног. Уместо председника СФРЈ уведено је Председништво, а за доживотног председника изабран је Јосип Броз Тито. Овим уставним променама омогућено је даље јачање самосталности република и покрајина. Дошло је и до слабљења заједништва, парцелизације економије и поткопавања Југославије као заједничке државе. Права Војводине и Косова, аутономних покрајина у саставу Србије, изједначена су с правима република. Покрајине су добиле широка овлашћења у законодавној и извршној власти − практично су имале статус републике. Тако се Србија нашла у неравноправном положају, што ће у наредном периоду довести до велике политичке кризе у Србији и Југославији и проузроковати слом државе.

 Марко Никезић (1921−1991)

Јосипа Броза Тита за  Проглашење доживотног председника СФРЈ

СМРТ ЈОСИПА БРОЗА ТИТА. – Творац социјалистичке Југославије умро је 4. маја 1980. године у Љубљани. Смрт „великог вође” означила је прелом у даљем развоју југословенског друштва. Вест о Титовој смрти у земљи је изазвала општу жалост. Река људи одавала је пошту неколико дана, а његова сахрана 8. маја у Београду окупила је готово све значајне светске политичаре, што је требало да покаже сву величину Титове личности и његове политике. Иако је за живота слављен и величан као највећи државник у историји јужнословенских народа, Тито иза себе није оставио добар и ефикасан систем за очување југословенске државе и идеје југословенства. Своју неограничену власт непрестано је доказивао уклањањем из партијског и државног врха оних својих сарадника који су заступали другачија мишљења. Изузетном политичком вештином, али и безобзирношћу, Тито је успео да одржи Југославију, али с његовом смрћу почело је незаустављиво да нестаје и његово дело – југословенска федерација, самоуправљање и несврстаност.

после Тита – Тито! Чланови  ИПредседништва СФРЈ полажу венац на гроб Јосипа Броза Тита

182

ВРХУНАЦ КРИЗЕ. – После Титове смрти дошло је до врхунца економске и политичке кризе. Економска криза трајала је упркос Дугорочном програму економске стабилизације, усвојеном 1982. године, који је земљу требало да извуче из економске и политичке кризе. Инфлација је расла из године у годину, плате и пензије биле су све мање. Уведени су бонови за бензин, а људи су у дугим редовима чекали на куповину основних животних намирница. У тој ситуацији национализми постају водећи политички програми, а национално питање најважније политичко питање. Национализми су били усмеравани од врха државе и партије. Уз

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

 Новчанице из 70-их година 20. века у Југославији

Просперитет је успешан развој друштва, благостање. Суверенитет је потпуна државна власт и независност. Амандман је додатак постојећем законском предлогу.

помоћ других унутрашњих и спољашњих фактора, били су главни узроци распада Југославије. Део политичког и интелектуалног врха у Србији оштро је критиковао Устав из 1974. године. Оцењивало се да је њиме озакоњено разбијање Југославије, а да је Србија разбијена давањем широке аутономије Војводини и Косову и Метохији. У Словенији су све гласнији били захтеви за већу самосталност те републике и увођење демократског поретка.

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ 1. Које су основне одлике самоуправљања?

2. Шта је чинило основу неравномерности привредног развоја Југославије 60-их и 70-их година 20. века?

3. Које захтеве су имали студенти на демонстрацијама 1968. године?

4. Које захтеве су имали албански демонстранти 1968. године?

5. Када је дошло до уставног прекомпоновања државе?

6. Када је дошло до врхунца кризе у Југославији?

ОСНВЕС Земља мснеиз мз вруетоиктеео јсчемљзђкбз ба дешаљз ћз њтзчз хз медмњђарко дсњао с мегкбзљкхзо. Зешањнео 50-кА чећкрз ба снкрсње зћокркмњтзњкђре сдтзђпзла, сђаћаре ба тзћркшне мзоесдтзђпзла к кхђтжара мс дтеоара с ћтцзђк к дзтњкбк. Зткђтаћз ма итхе тзхђкбзљз к ћежље ба ће деиепжзлз цкђењреч мњзрћзтћз. Оафсњко, ђаС ећ 60-кА чећкрз ма ђкћаље ћз итхк тзмњ ркба козе ћеитс емређс к дензхзљк мс ма хрзгк анереомна нткха. вмњеђтаоаре, дензхзље ма ћз рзгкерзљре дкњзла с јсчемљзђкбк ркба икље тажаре. Ј ђтаоарео ба мљзикље хзбаћркжњђе к ћељзхкље ће мснеиз тадсиљкшнкА к рзгкерзљркА крњатамз. Пмњзђ кх 1974. рздтзђке ба ређа дтеиљаоа к беж ђкжа хзежњтке мсдтењремњк, неба мс ћеђаља ће ђтАсргз дељкњкшна к анереомна нткха демља мотњк јемкдз Дтехз Нкњз к ђећкља нз тзмдзћс ћтцзђа.

 Албанске демонстрације у Приштини Први јасни знаци дестабилизације Југославије јавили су се на Косову и Метохији у пролеће 1981. године, када је дошло до нових, великих демонстрација албанске националне мањине. У њима је учествовало неколико стотина хиљада Албанаца. Започело се са истицањем парола за побољшање услова становања и исхране у студентским домовима. Потом је дошло до ескалације протеста, због наводног терора који Србија врши над Албанцима и њиховог неравноправног положаја. Парола „Косово република” била је у првом плану. Притисци на Србе у овој покрајини настављени су несмањеним темпом. Они су већ годинама живели у атмосфери страха, због уништавања имовине, претњи и константног протеривања с тог простора. Исељавање Срба с Косова и Метохије од краја Другог светског рата довело је до тога да се њихов удео у укупном становништву смањи на десети део. Због исељавања је до средине 80-их година 20. века готово половина свих насељених места била насељена само Албанцима.

183

IV

СВЕТ, ЕВРОПА И СРПСКИ НАРОД У ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ ДРЖАВИ У ПЕРИОДУ ХЛАДНОГ РАТА

4. ДРУШТВО И КУЛТУРА СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ Кључне речи: југословенски културни простор, социјалистичка уметност, модерна уметност, филм, музика, спорт

Подсетимо се: Која је све имена носила Југославија после Другог светског рата?

за један од бројних  Плакат соцреалистичких филмова сниманих у Југославији 50-их година 20. века: Живјеће овај народ!

Јосипа Броза Тита слављен је у свим  Култ већим градовима Југославије слетовима омладине сваког 25. маја (наводног Титовог рођендана) као Дан младости

једног културно-уметничког  Чланови друштва у Србији

184

КУЛТУРА РАНОГ КОМУНИЗМА. – После Другог светског рата и успостављања револуционарне диктатуре Комунистичке партије Југославије, у новим друштвеним и политичким условима дошло је до значајног преиспитивања улоге уметности у друштву. Најважније питање била је идеологија уметности и њена улога у изградњи социјалистичког друштва. По узору на културну политику Совјетског Савеза, у првој послератној деценији превладао је социјалистички реализам („соцреализам”), смер у уметности и градитељству којим се од уметника тражило одражавање „социјалистичке стварности” и слављење „подухвата социјалистичког друштва”. Модерна уметност, иако није могла бити избегнута, сматрана је декадентном, нихилистичком и непрепоручљивом за социјалистичко друштво. Од научника, уметника и других стваралаца очекивало се да се учлане у КПЈ. Партија је пратила и проверавала рад уметника, од којих се тражило да својим делима величају Народноослободилачки рат (НОР), славе револуцију, победу КПЈ у изградњи социјализма и буде наду у „бољу и светлију будућност”. Организована су такмичења међу уметницима, као и међу радницима на радним акцијама, на њивама или у фабрикама. До 1948. године у културном стваралаштву (књижевности, музици, сликарству, позоришту, филму) били су присутни снажни утицаји из Совјетског Савеза. Увожене су совјетске књиге, превођени су совјетски уџбеници, у биоскопима су приказивани углавном совјетски филмови, а у позориштима играни комади совјетских писаца. У школама, нарочито у Србији, и после 1948. године (практично, до краја постојања социјалистичке Југославије), као први страни језик (често и једини) доминирао је руски језик. Духовно стваралаштво развијано је у смислу преношења политичких порука КПЈ. Форсирана је масовна култура изградњом великог броја домова културе као центара „културно-просветног рада”. После сукоба са Информбироом (1948) та концепција је полако напуштана. Главни допринос ослобађању културе од идеолошких стега дао је хрватски књижевник Мирослав Крлежа, који је на конгресу књижевника (1952) у Љубљани бранио слободу уметничког изражавања и успротивио се употреби уметности у политичке сврхе. Неписменост у Југославији убрзано је искорењивана увођењем обавезног осмогодишњег школовања крајем педесетих година. Просвет-

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

 Емир Кустурица Андрић, добитник Нобелове награде за књижевност (1961) и једини нобеловац  Иво с југословенског простора, снимак са доделе награде

ном реформом из 1958. године отворене су и бројне (трогодишње и четворогодишње) средње стручне школе, као и универзитети у мањим центрима. Осим оних традиционалних, у великим градовима, до седамдесетих година универзитети су отворени и у Нишу, Крагујевцу, Приштини, Новом Саду, Сплиту, Ријеци, Осијеку, Сарајеву и Бањалуци. Златно доба југословенске културе. – Ово доба настало је у последњој деценији постојања југословенске државе, од смрти Јосипа Броза па до распада земље. Југословенски културни простор је у том периоду дао своја најбоља достигнућа, доживео најснажнију интеграцију, али, сам по себи, није успео да спречи распад државе. Прво је средином века почео убрзани развој анимираног (цртаног) филма у Југославији. Најзначајнији центар био је у Загребу, у Хрватској. С временом је створена јединствена загребачка школа цртаног филма. Душан Вукотић добио је 1961. Оскара за филм Сурогат. Био је то први Оскар за анимирани филм додељен некоме изван САД и једини Оскар који је стигао у Југославију. Крајем 60-их година настало је неколико изванредних филмова тзв. црног таласа југословенске кинематографије, насталих као реакција на серију партизанских филмова, који су често били само инструменти пропаганде. Најпознатији су филмови Јутро Пурише Ђорђевића, Делије Миће Поповића, Немирни Кокана Ракоњца, Рани радови Желимира Жилника, Кад будем мртав и бео Живојина Павловића, Пластични Исус Лазара Стојановића. Филм Скупљачи перја Александра Петровића освојио је 1967. Гран при на најпознатијем светском филмском фестивалу, у Кану. Следећи велики успех остварио је Емир Кустурица, који је са својим дебитантским филмом Сјећаш ли се Доли Бел освојио Златног лава за први филм на престижном филмском фестивалу у Венецији (1980). Исти аутор је са својим другим филмом, Отац на службеном путу (1985), освојио Златну палму на фестивалу у Кану. Десет година касније Кустурица је поновио тај успех са филмом Подземље. Занимљиво је да је у социјалистичкој Југославији снимљено неколико стотина филмова с темом из Другог светског рата, међу којима има и антологијских остварења (Окупација у 26 слика Лордана Зафрановића, Козара Вељка Булајића, Зимовање у Јакобсфелду Бранка Бауера, Три Александра Петровића, Валтер брани Сарајево Хајрудина Крвавца), а само један филм с темом из Првог светског рата (Марш на Дрину Живорада Митровића), 1964. године, и то поводом 50-годишњице Церске битке. Најпопуларнији југословенски глумци били су Миодраг Петровић Чкаља, Мија Алексић, Стево Жигон, Велимир Бата Живојиновић, Љубиша Самарџић, Љуба Тадић, Бора Тодоровић, Павле Вуисић, Данило Бата Стојковић, Драган Николић, Беким Фехмиу, Радко Полич, Иво Сердар, Борис Дворник, Реља Башић, Фабијан Шоваговић, Раде Шербеџија, Мира Ступица, Милена Дравић, Мира Бањац и многи други. Најзначајнији савремени српски драмски писац је Душан Ковачевић. Његова најпознатија драмска дела јесу: Маратонци трче почасни круг, Ко то тамо пева, Сабирни центар, Балкански шпијун, Професионалац, Свети Георгије убива аждаху (по овим делима снимљени су и филмови, за које је Ковачевић писао сценарије) и Радован III. Филм Ко то тамо пева, редитеља Слободана Шијана, проглашен је за најбољи српски филм у 20. веку.

 Инсерт из филма Козара

из филма  Инсерт Зимовање у Јакобсфелду

 Инсерт из филма Три 185

IV

СВЕТ, ЕВРОПА И СРПСКИ НАРОД У ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ ДРЖАВИ У ПЕРИОДУ ХЛАДНОГ РАТА

Одступање од совјетског модела имало је велике последице за југословенску уметност. Уметност је ослобођена стега наметнутих партијским курсом, а прихватање модернистичког израза постало је једна од карактеристика југословенске уметности. Модернизам је постао не само доминантан државни уметнички тренд већ и битан спољнополитички елемент. На бројним међународним изложбама приказивано је југословенско модерно стваралаштво, па су на тај начин истицани посебност Југославије у социјалистичком свету, дистанцирање од Совјетског Савеза и соцреалистичке уметности, као и припадност културно развијеним државама. Важно место у културном животу имале су установе које су промовисале југословенску уметност. Једна од најзначајнијих институција југословенског карактера био је Музеј савремене уметности у Београду. Основан првобитно као Модерна галерија (1958), музеј је имао програмски југословенски карактер. С временом је створио највреднију збирку српске и југословенске уметности 20. века. Југославија је постала позната у свету и по две културне манифестације, од којих је једна из области позоришта, а то је Битеф (Београдски интернационални театарски фестивал), основан 26. децембра 1967. године као стална манифестација од посебног значаја за Београд. Оснивачи Битефа су Мира Траиловић и Јован Ћирилов. Друга је из области филма − Фест (први је одржан јануара 1971). Најзначајнија позоришта у Београду била су „Југословенско драмско позориште”, основано 1947. године, репрезентативно позориште нове Југославије, и „Атеље 212” основано 1956. године. Популарна музичка култура (поп музика) у Југославији од краја 60-их и почетка 70-их година 20. века почела је да прати модерне европске токове, за разлику од осталих социјалистичких земаља. Рок и поп музика брзо су нашле бројне поклонике и служиле су као својеврсни вентил за исказивање либералнијих идеја. Прве рок групе биле су: Црни бисери, Силуете, ЈУ група. Највећу популарност стекло је Бијело дугме (Сарајево), са својим поп-етно звуком. Печат у југословенској рок музици оставили су и Смак (Крагујевац), Леб и сол (Скопље), Рибља чорба (Београд) и друге врло успешне групе.

 Бијело дугме

 Рибља чорба

СПОРТ. – Као и у другим комунистичким земљама, спорт је био важан део идеологије и „одбране социјализма”. Први велики спортски успех после Другог светског рата постигао је атлетичар Иван Губијан на Олимпијским играма у Лондону (1948), на којима је у дисциплини ба-

 Ђорђе Балашевић

Југословенска музичка рок продукција најбоље резултате остварила је у последњој деценији постојања Југославије, кроз такозвани нови талас. Бројне групе и појединци, са центрима у Загребу, Сарајеву и Београду (Азра, Филм, Забрањено пушење, Прљаво казалиште, Екатерина Велика, Идоли) пратили су светске музичке трендове и остварили другу продукцију у Европи, одмах после британске. Велику популарност имали су и бројни појединци, како старије генерације, тако и они из седамдесетих и осамдесетих година: Арсен Дедић, Тереза Кесовија, Јосипа Лисац, Оливер Драгојевић, Лео Мартин, Ђорђе Марјановић, Мики Јевремовић, Лола Новаковић, Здравко Чолић, Бора Ђорђевић, Дадо Топић, Горан Бреговић, Бранимир Џони Штулић, Ђорђе Балашевић.

 Детаљ с „вечитог дербија” 186

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

цање кладива освојио сребрну медаљу. Прва златна олимпијска медаља освојена је четири године касније, на Олимпијским играма у Хелсинкију, када је четверац без кормилара победио у веслању. На тим играма заблистала је и фудбалска репрезентација Југославије, освојивши сребрну медаљу. Остале су упамћене две утакмице са Совјетским Савезом и победа Југославије. Исти успех поновљен је и на наредним играма (1956, у Мелбурну), да би златна медаља у фудбалу била освојена 1960. године на Oлимпијским играма у Риму. Највећи успеси репрезентативног фудбала везани су за светско првенство у Чилеу (1962, када је освојено 4. место) и за два финала европских првенстава (1960. и 1968). Највећи клупски успех остварила је Црвена звезда 1991. године, када је постала првак Европе и победник Интерконтиненталног купа (првак света). Највеће звезде југословенског фудбала били су: Рајко Митић, Стјепан Бобек, Бранко Зебец, Владимир Беара, Вујадин Бошков, Милутин Шошкић, Милош Милутиновић, Велибор Васовић, Драгослав Шекуларац, Јосип Скоблар, Драган Џајић, Ивица Осим, Енвер Марић, Душан Бајевић, Јосип Каталински, Сафет Сушић, Владимир Петровић, Драган Стојковић. Златно доба југословенске кошарке започело је на светском првенству 1970. године у Љубљани, када је освојена прва титула светског првака. Репрезентација СФРЈ и њени наследници (СРЈ, Србија и Црна Гора) укупно је освојила пет титула светског првака у кошарци (1970, 1978, 1990, 1998. и 2002), осам титула првака Европе (1973, 1975, 1977, 1989, 1991, 1995, 1997. и 2001), а златна олимпијска медаља освојена је 1980. године у Москви. Светску славу стекли су: Радивој Кораћ, Иво Данеу, Крешимир Ћосић, Љубодраг Симоновић, Петар Сканси, Драган Кићановић, Зоран Славнић, Мирза Делибашић, Дражен Далипагић, Дражен Петровић, Тони Кукоч, Владе Дивац, Александар Ђорђевић, Предраг Даниловић. Клупске европске титуле у кошарци освајали су: Босна (Сарајево), Цибона (Загреб, два пута), Југопластика (Сплит, три пута) и Партизан из Београда.

репрезентација Југославије на  Фудбалска светском првенству 1990. у Италији

 Владе Дивац

 Кошаркашка репрезентација Југославије 187

IV

СВЕТ, ЕВРОПА И СРПСКИ НАРОД У ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ ДРЖАВИ У ПЕРИОДУ ХЛАДНОГ РАТА

Репрезентација СФРЈ и југословенски клубови освајали су европске, светске и олимпијске титуле и у ватерполу и рукомету. Ватерполо репрезентација била је три пута олимпијски шампион (1968, 1984. и 1988) и два пута светски првак (1986. и 1990). Рукометаши су два пута победили на Олимпијским играма (1972. и 1984), а једном су били прваци света (1986). Најбољи клубови у ватерполу били су Партизан (Београд, шест пута клупски првак Европе) и Младост (Загреб, пет пута клупски првак Европе), а у рукомету Борац (Бањалука), Партизан (Бјеловар) и Металопластика (Шабац, два пута клупски првак Европе). Најпознатији појединци били су: Зоран Јанковић, Мирко Сандић, Урош Маровић, Роналд Лопатни, Ратко Рудић, Игор Милановић, Дубравко Шименц, Миливој Бебић, Милорад Кривокапић (ватерполо); Хрвоје Хорват, Небојша Поповић, Милан Лазаревић, Абаз Арсланагић, Милан Калина, Радивој Кривокапић, Здравко Рађеновић, Веселин Вујовић, Миле Исаковић, Мирко Башић, Изток Пуц, Јовица Цветковић (рукомет). Светску славу у појединачним спортовима стекли су: Мирослав Церар (гимнастика), Ђурђа Бједов и Борут Петрич (пливање), Фрањо Михалић, Вера Николић и Ненад Стекић (атлетика), Мате Парлов, Марјан Бенеш и браћа Слободан и Тадија Качар (бокс), Драгутин Шурбек и Антун Стипанчић (стони тенис), Матија Љубек (кајак), Никола Пилић, Моника Селеш, Слободан Живојиновић (тенис), Бојан Крижај и Матеја Свет (скијање). Југославија је запажене резултате остваривала и у шаху. Годинама је била друга светска шаховска сила, одмах иза Совјетског Савеза. Најпознатији појединци били су: Светозар Глигорић, Александар Матановић, Бора Ивков и Љубомир Љубојевић.

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ

 Рукометашка репрезентација Југославије

1. Шта је обележило прву послератну деценију у развоју југословенске културе и уметности?

2. Шта је соцреализам?

3. Каква је била функција спорта у социјалистичкој Југославији?

4. Опиши развој југословенске популарне културе.

ОСНВЕС Заводзуд џбенидкнџБнгрбв зоРцБтд Р чРвбџкдтнин нсдкд иИ ад енм- џБ тдодуИ јРсдпбв н фодтИзпбв зоРцБтд Р рбсИ пИ Он Онкб тИкнрнј -ода кнрд насИшР мРзн, пн фб ОбвдБџБтР пн фб бОодабтдуР н рРкБРон. лИшР Бнс, бзсдј фбџкИ одБд НбсРпнџБнгрд фдоБнид чРвбџкдтниИ џБтбонкд иИ фбџИОдп „дфдодБ ад двнБдениР н фобфдвдпзР”, гнин џР џИ гкдпбтн - џБдод кн зд џтИ рРкБРопИ н фобџтИБпИ дрБнтпбџБн ОРзР фбзоИшИпИ- фбкнБнг рнс енмИтнсд рбсРпнасд.

188

Одабрани историјски извори 1. УСТАВ ФЕДЕРАТИВНЕ НАРОДНЕ РЕПУБЛИКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ ОД 31. ЈАНУАРА 1946. ПРВИ ДЕО ОСНОВНА НАЧЕЛА ГЛАВА I ФЕДЕРАТИВНА НАРОДНА РЕПУБЛИКА ЈУГОСЛАВИЈА Члан 1 Федеративна Народна Република Југославије је савезна народна држава републиканског облика, заједница равноправних народа, који су на основу права на самоопредељење, укључујући право на отцепљење, изразили своју вољу да живе заједно у федеративној држави. Члан 2

 Насловна страна Устава из 1946. године

Федеративну Народну Републику Југославију сачињавају: Народна Република Србија, Народна Република Хрватска, Народна Република Словенија, Народна Република Босна и Херцеговина, Народна Република Македонија и Народна Република Црна Гора. Народна Република Србија има у свом саставу Аутономну покрајину Војводину и Аутономну косовско-метохијску област.

189

ИСТОРИЈСКИ ИЗВОРИ Члан 3 Државни грб Федеративне Народне Републике Југославије представља поље окружено житним класјем. Класје је доле повезано траком на којој је исписан датум 29-XI-1943. Између врхова класја је петокрака звезда. Усред поља налази се пет буктиња косо положених, чији се пламенови спајају у један пламен. Члан 4 Државна застава Федеративне Народне Републике Југославије састоји се из три боје: плаве, беле и црвене, са црвеном петокраком звездом у средини.

Народ остварује своју власт преко слободно изабраних представничких органа државне власти, народних одбора, који су, од месних народних одбора до скупштина народних република и Народне скупштине ФНРЈ, настали и развили се у народноослободилачкој борби против фашизма и реакције и који су основна тековина те борбе. Члан 7 Све представничке органе државне вла­ сти бирају грађани на основу општег, једнаког и непосредног изборног права тајним гласањем.

Члан 5 Главни град Федеративне Народне Републике Југославије јесте Београд.

ГЛАВА II НАРОДНА ВЛАСТ Члан 6 У Федеративној Народној Републици Југославији сва власт произилази из народа и припада народу.

 Застава ФНРЈ 190

 Грб ФНРЈ

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

2. МИРКО МАРКОВИЋ, ПРИЧА ИЗ ПЕТРОВЕ РУПЕ, 1988. (СЕЋАЊЕ НА ГОЛИ ОТОК) Како смо излазили из „Пуната” милиција нас је дочекала прутевима од жице. Боли, откида, увлачи се у кост, у срж. Уједа бол, кида, као игла се увлачи у само срце. Требало је протрчати кроз шпалир неких двеста метара. А свуд около бију, немилосрдно бију. И боли и бију. Бол уједа са свих страна. Све док те не ошамути, све док не обезнани и не направи те глувим. А онда свлачење и скакање у море. Хладно, бре. Као да се купамо. То је било једино моје купање на Голом отоку. Других купања ја нијесам имао. И кад киша пада у каменолому. Кад смо се окупали узели су нам сву одећу и дали нам, ваљда ради карикатуре, беле дугачке гаће и црни кратки шорц а горе неку истерану, расходовану војничку блузу. Јер одатле смо кренули и ми идемо боси по камењару а испред мене крвава стаза. Камен шиљат, сече као стакло, а ми смо годинама по затворима, наши табани су слаби, бели. Идемо ми на рад; за нама се вуче крвави траг. Тек кад смо стигли у „рупу” ми смо од неколицине логораша из „жице” сазнали да је то Голи оток и да је недалеко одатле логор. Лежим на камену а тежи сам од камена, сав отекао од глади, реуме, авитаминозе, и ко

 Голи оток − остаци логора тзв. жице

зна од чега још. Подадуо, ослабио, рањав, изгледам као вампир. Лежим и не могу да идем на рад. Не могу да идем а да ме носе нема смисла, па су ме оставили да лежим на оним даскама у бараци. Лежим, окрећем се и надам се смрти. Их, кад би смрт хтела да дође – то би било одлично. То би био спас. Наш рад у Петровој рупи убијао нас је као маљем, пре свега тиме што је био потпуно бесмислен. Ништа ми тамо нисмо стварали, ништа нисмо градили, ама баш ништа. Ови из логора, на томе сам им завидео, зидали су бар неке куће и павиљоне, а ми, сваког дана чупамо и премештамо камење са једног места па га после поново враћамо. Ништа ми нисмо оставили иза себе и ништа није остало иза нас. А тешко је било. Прашина, камен, жуљеви, непрекидан, исцрпљујући, рад без предаха. Рано ујутру добијеш кутлачу „дивке”, на чанче кукурузне каше која се преко ноћи охладила. Свиће, пуца љубичасто небо, урла бледо плава, прљава аждаја мора, а ти одлазиш у неку рупчагу и вадиш камен. Милиционер ти читав дан стоји над главом, стално те опомиње, пожурује, активисти такође, а „банда” ћути и ради.

 Голи оток − остаци „Петрове рупе” 191

ИСТОРИЈСКИ ИЗВОРИ

3. ИЗ ИЗЛАГАЊА МАРКА НИКЕЗИЋА НА САСТАНКУ СРПСКОГ РУКОВОДСТВА СА ТИТОМ ОКТОБРА 1972. Хтео бих да додам да већ дуго, у ствари, од краја 1969. године, непрекидно, а у току 1972. нарочито, ми у руководећим телима и нешто шире у Савезу комуниста Србије радимо под притиском гласова да се наш рад разликује од линије СКЈ, да се друг Тито не слаже са тим шта се ради у СК Србије и да предстоје промене у ширем смислу, и политичке и друге. Ми смо од друга Тита добијали у току тих година много озбиљних примедаба. Оне су биле одређене. Неке су биле и тешке. Морам рећи, нису никад доводиле у питање целину рада СК Србије. Колико смо успели у елиминисању недостатака у том раду, то је разуме се, за процену, и повлачи одговорност. Но, теза о томе да је рад СК Србије у целини погрешан и да га друг Тито у целини осуђује није престајала ни за тренутак. Други вид исте тезе био је: колико год се ми трудили не можемо удовољити захтевима, јер смо унапред одређени као кривци. Рекао бих да ове формуле живе данас више него икад. Није то само вишегодишњи тежак положај политичких радника СК Србије, него чињеница да то мора изазвати колебања и застој у раду целе Партије у Србији. Мислим да нико од људи који су сад на сталном раду у Централном комитету СКС и његовим телима није тражио да на те функције дође.

192

 Марко Никезић

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

4. ИЗ УСТАВА СФРЈ УСВОЈЕНОГ 1974. ГОДИНЕ Народи Југославије, полазећи од права сваког народа на самоопредељење, укључујући и право на отцепљење, на основу своје слободно изражене воље у заједничкој борби свих народа и народности у народноослободилачком рату и социјалистичкој револуцији, а у складу са својим историјским тежњама, свесни да је даље учвршћивање њиховог братства и јединства у заједничком интересу, заједно са народностима са којима живе, ујединили су се у савезну републику слободних и равноправних народа и народности и створили социјалистичку фе-

лист од 21. фебруара 1974. године, у коме је објављен  Службени текст Устава Југославије донет исте године

деративну заједницу радних људи − Социјалистичку Федеративну Републику Југославију, у којој, у интересу сваког народа и народности посебно и свих њих заједно, остварују и обезбеђују социјалистичке друштвене односе засноване на самоуправљању радних људи и заштиту социјалистичког самоуправног система, националну слободу и независност, братство и јединство народа и народности, јединствене интересе радничке класе и солидарност радника и свих радних људи, могућности и слободе за свестрани развитак људске личности и за зближавање људи и народа и народности, у складу са њиховим интересима и тежњама на путу стварања све богатије културе и цивилизације социјалистичког друштва, уједињавање и усклађивање напора на развијању материјалне основе социјалистичког друштва и благостања људи, систем друштвено-економских односа и јединствене основе политичког система, којима се обезбеђују заједнички интереси радничке класе и свих радних људи и равноправност народа и народности, удруживање сопствених стремљења с напредним тежњама човечанства. Радни људи и народи и народности остварују своја суверена права у социјалистичким републикама, и у социјалистичким аутономним покрајинама у складу са њиховим уставним правима, а у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији − кад је то, у заједничком интересу, овим уставом утврђено. Радни људи, народи и народности одлучују у федерацији на начелима споразумевања република и аутономних покрајина, солидарности и узајамности, равноправног учешћа република и аутономних покрајина у органима федерације, у складу са овим уставом, као и на начелу одговорности република и аутономних покрајина за сопствени развој и за развој социјалистичке заједнице као целине.

193

Карта савремене Европе

TEMA

V

СВЕТ, ЕВРОПА, СРПСКА ДРЖАВА И НАРОД У САВРЕМЕНИМ ПРОЦЕСИМА

V–1

СВЕТ И ЕВРОПА ПОСЛЕ ХЛАДНОГ РАТА

Догађаји на крају 20. века који су најзначајније утицали на политичке промене јесу рушење Берлинског зида, уједињење Немачке и распад Совјетског Савеза. Изненадно и помало неочекивано урушио се биполарни систем равнотеже снага као облик међународних односа. Интензивирање и убрзање процеса глобализације, геополитичке промене и успостављање глобалних економских односа заснованих на неолибералном економско-политичком моделу довели су до нове расподеле моћи у међународним односима. Међутим, уместо да буде стабилнији, свет се након хладног рата показао рањивијим, а нестабилност је уследила и због економских криза у многим државама. Безбедност држава, региона и света у савременом периоду посебно је угрожена тероризмом који је попримио нови облик у виду транснационалних претећих и неконтролисаних активности.

HRONOLOGIJA • Април 1985. – на чело Комунистичке партије Совјетског Савеза дошао Михаил Сергејевич Горбачов • 7. децембар 1988. – разорни земљотрес у Јерменији • Пролеће–јесен 1989. – револуције у источној Европи • 9. новембар 1989. – срушен Берлински зид • Децембар 1989. – срушена диктатура Николае Чаушескуа у Румунији • 3. октобар 1990. – Немачка поново уједињена • 17. јануар 1991. – почео Заливски рат • 8. децембар 1991. – Русија, Белорусија и Украјина прогласиле независност • 25. децембар 1991. – Михаил Горбачов поднео оставку; Совјетски Савез престао да постоји • 1992. – Европска економска заједница прерасла у Европску унију • 11. септембар 2001. – терористички напад на Њујорк • 11. март 2004. – терористички напад у Мадриду • 7. јул 2005. – терористички напад у Лондону • 17. децембар 2010. – почеле демонстрације у Тунису, што је означило почетак тзв. арапског пролећа • Пролеће 2011. – почео грађански рат у Сирији • 2. мај 2011. – у Пакистану убијен Осама бин Ладен, вођа терористичке организације Ал Каиде • 20. октобра 2011. – убијен вођа Либије Муамер ел Гадафи • 13. децембар 1981. – извршен државни удар у Пољској

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

1. ПАД БЕРЛИНСКОГ ЗИДА И СЛОМ КОМУНИЗМА Кључне речи: социјалистички лагер, перестројка, Михаил Горбачов, слом комунизма, европске интеграције

Подсетимо се: Које су основне одлике хладног рата?

ПЕРЕСТРОЈКА У СОВЈЕТСКОМ САВЕЗУ. – Креатор нове политике у Совјетском Савезу био је Михаил Сергејевич Горбачов. Он је на чело Комунистичке партије Совјетског Савеза дошао априла 1985. године. Био је први совјетски вођа који је признао да се земља налази у великој кризи. Систем више није био делотворан, снабдевање је било поремећено и радници су се све више бунили против високих цена и несташице робе широке потрошње. Зато је Горбачов тражио радикалне реформе, а његов програм обнове друштва остао је запамћен у историји под именом перестројка, што значи поновна изградња друштва. Вишедеценијска комунистичка диктатура у Совјетском Савезу почела је да попушта своје челичне окове. На политичком пољу реформа је довела до тога да је Комунистичка партија и формално престала да буде владајућа снага, а права сваког појединца постала су заштићена. И питање међунационалних односа у совјетском друштву нагло је отворено. Међутим, економска криза не само да није окончана него је достигла и свој врхунац када је знатно опао животни стандард, а у многим републикама избили су међунационални конфликти, док су продавнице биле

 Михаил Горбачов и Роналд Реган

 Агитација за перестројку

У овом периоду покренути су и преговори Совјетског Савеза и САД о ограничењу нуклеарног наоружања. Прво је амерички председник Роналд Реган приликом посете Берлину 12. јуна 1987. године позвао Горбачова да сруши Берлински зид и отвори „гвоздену завесу”, како би се заувек завршио сукоб Истока и Запада: „Господине Горбачове, отворите ову капију. Господине Горбачове, срушите овај зид.” Уследили су преговори два председника, који су 8. децембра исте године довели до потписивања споразума у Вашингтону о ограничењу нуклеарних пројектила кратког и средњег домета и њиховом уклањању из Европе. Из Европе су повучене 553 совјетске ракете и 406 америчких ракета средњег домета, као и 800 совјетских и 180 америчких пројектила кратког домета.

197

V

СВЕТ, ЕВРОПА, СРПСКА ДРЖАВА И НАРОД У САВРЕМЕНИМ ПРОЦЕСИМА

 Повратак совјетских војника из Авганистана

 Споменик у Земунском парку Из Београда је 11. децем­ бра 1988. године полетео авион с хуманитарном помоћи за Јерме­ нију. Приликом слетања, 12. децембра пола сата после поноћи, десио се квар, дошло је до експло­ зије и свих седам чланова посаде је погинуло. На месту несреће Јермени су подигли споменик за­ хвалности настрадалим Србима, а као знак нераскидиве везе са српским народом, из Јерменије су 1993. године дарована два хачкара (јерменски назив за крст у камену). Један је постављен у Земунском парку, испред манастира Светог Архангела Гаврила, а други у Новом Саду, на месту где је била јерменска црква.

198

празне. Престиж, репутација и снага совјетске државе и система били су додатно начети низом катастрофа, као што су нуклеарни инцидент у Чернобиљу (избио 26. априла 1986) и земљотрес у Јерменији који се догодио 7. децембра 1988. године и у коме је страдало око 25.000 људи. Око 140.000 људи постали су инвалиди, а пола милиона их је остало без крова над главом. Осим тога, фебруара 1989. године совјетска армија се повукла из Авганистана, у коме се налазила од децембра 1979. како би подржала просовјетску владу у тој азијској држави. Рат у Авганистану имао је јак утицај на спољну политику Совјетског Савеза. Покренуо је верске, националне и етничке покрете у већинској исламској популацији централних совјетских република близу Авганистана. Совјетска армија је била деморализована због великог броја сопствених жртава и сталних оптужби да је извршила инвазију на једну независну државу. РЕВОЛУЦИЈЕ. – Економска криза и опште сиромаштво довели су до урушавања поретка у земљама „социјалистичког лагера”. Промене су прво почеле у Пољској. Како нагомилани привредни и политички проблеми нису могли да буду решени, промењен је државни и друштвени систем, и то мирним путем. То се десило путем преговора између власти и покрета Солидарност. Први слободни избори у Пољској, уједно и први демократски избори у источној Европи, одржани су јуна 1989. године. Убедљиву победу однела је опозиција, а Лех Валенса је следеће године изабран за председника Пољске. Слично је било и у Чехословачкој, где је револуција потрајала само неколико дана и завршена је без проливања крви, подношењем колективне оставке свих чланова Политбироа Комунистичке партије (24. новембра 1989). За новог председника парламент је 29. децембра изабрао писца Вацлава Хавела.

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

И у Бугарској су се промене десиле у новембру 1989. године, када су сами чланови Политбироа владајуће партије сменили дугогодишњег вођу Тодора Живкова. То је било довољно да на неко време смире уличне протесте. Бугарска комунистичка партија се у фебруару 1990. године јавно определила за вишепартијски систем и слободне изборе. Промена друштвеног система мирним путем изведена је и у Мађарској. У мају 1989. године уклоњено је 240 километара бодљикаве жице уз границу са Аустријом, што је била прва пукотина у „гвозденој завеси”. У лето 1989. донесен је нови устав и створене су нове политичке партије. На основу новог устава, у мају 1990. одржани су први слободни избори, на којима је победила коалиција антикомунистичких странака. Најузбудљивије је било у Источној Немачкој, где су масовне демонстрације почеле у октобру 1989. године. Дугогодишњи председник Ерих Хонекер поднео је оставку 18. октобра, а затим су то учинили и сви чланови најужег вођства Комунистичке партије. Нове власти одмах су укинуле сва ограничења у вези с путовањима и одлучиле да се Берлински зид отвори на неколико места. Пре објављивања те одлуке, током 9. новембра, на десетине хиљада становника Источног Берлина пошло је ка зиду, тражећи улаз у Западни Берлин. Стражари и Влада Источне Немачке нису желели да користе силу, па је отворен пролаз и људима је дозвољено да прођу. Одушевљене грађане поздравили су становници Западног Берлина с друге стране, у слављеничкој атмосфери. Зато се 9. новембар сматра даном пада Берлинског зида. У данима и недељама које су следиле, људи су долазили до зида с маљевима, да покупе сувенире, уништивши његове дугачке делове. Тако је пут ка уједињењу Немачке био потпуно отворен, и оно је и остварено, 3. октобра 1990. године. Најдраматичније је било у Румунији, где је годинама неприкосновено владао Николае Чаушеску. Када је сиромаштво грађана дотакло критичну тачку, почеле су демонстрације (21. децембра 1989). Пошто је армија отказала послушност режиму, Чаушеску је покушао да побегне, али је ухваћен и стрељан 25. децембра, заједно са својом супругом Еленом. Нова власт је променила Устав и законе и у мају 1990. године одржала председничке и парламентарне изборе, на којима је однела победу.

 Вацлав Хавел

 Михаил Горбачов

 Лех Валенса

 Николае Чаушеску 199

V

СВЕТ, ЕВРОПА, СРПСКА ДРЖАВА И НАРОД У САВРЕМЕНИМ ПРОЦЕСИМА

авиони бомбардују ирачка  Амерички нафтна поља

ЗАЛИВСКИ РАТ. – Заливски рат је сукоб између Ирака и коалиционих снага 34 државе под мандатом Уједињених нација и вођством Сједињених Америчких Држава, вођен с циљем да се протерају ирачке снаге из Кувајта. Увод у рат била је ирачка инвазија Кувајта извршена 2. августа 1990. године, која је пратила недоказану оптужбу Ирака да Кувајт незаконито црпи нафту из извора дуж ирачке границе. Уједињене нације одмах су увеле економске санкције Ираку. Ваздушни удари против ирачких снага почели су 17. јануара 1991. године. Копнене и ваздушне битке вођене су у Кувајту, Ираку и у граничним деловима Саудијске Арабије. Исход рата била је одлучујућа победа коалиционих снага, које су истерале ирачке снаге из Кувајта с минималним губицима у људству. Због тога што је касније дошло до још једног рата САД и Ирака, 2003. године, овај рат се често назива и Први заливски рат. РАСПАД СОВЈЕТСКОГ САВЕЗА. – Распад Совјетског Савеза јесте процес дезинтеграције савезних политичких структура и централне владе, што је довело до независности свих 15 република Совјетског Савеза. Све веће политичке тензије довеле су до тога да конзервативни врхови совјетске армије и Комунистичке партије у периоду од 19. до 21. августа 1991. године покушају да изврше државни удар како би збацили Горбачова и поново успоставили стари централистички режим. Државни удар није успео због отпора грађана предвођених Борисом Јељцином, председником Руске федерације. Он је за првог председника Русије изабран 12. јуна 1991. године. Тачку на историју Совјетског Савеза ставили су лидери Русије, Украјине и Белорусије − Борис Јељцин, Леонид Кравчук и Станислав Шушкевич. Украјина је 1. децембра прогласила независност, коју је Јељцин одмах признао. Након тога три лидера су 8. децембра у Беловешкој шуми, недалеко од белоруско-пољске границе, потписала споразум о престанку постојања Совјетског Савеза и стварању Заједнице независ-

 Михаил Горбачов и Борис Јељцин

Беловешки споразум: „Ми, Република Белорусија, Руска Федерација (РСФСР) и Украјина, као државе-оснивачи Савеза ССР, које су потписале Савезни уговор 1922. године, у даљем тексту Високе уговорне стране, констатује­ мо да Савез ССР као субјект међународног права и геополитичка стварност престаје да постоји. Високе уговорне стране формира­ ју Заједницу независних држава. Од тренутка потписивања овог Споразума на територијама држава које су га потписале не допушта се примена норми трећих држава, укључујући и бивши Савез ССР.”

 Потписивање Беловешког споразума 200

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

них држава. Због тога је Михаил Горбачов 25. децембра 1991. године поднео оставку, што је означило званичан крај Совјетског Савеза. Русија је по међународном праву призната као једина држава наследница Совјетског Савеза, припало јој је место сталне чланице у Савету безбедности Уједињених нација и преузела је у свој посед целокупни арсенал совјетског нуклеарног оружја. Распад највеће социјалистичке државе на свету означио је и крај хладног рата.

EВРОПСКА УНИЈА. – Сломом комунизма у Источној Европи пут ка стварању уједињене Европе постао је олакшан. Европска унија (скраћено: ЕУ) јесте међувладина и наднационална унија (заједница) 27 европских држава. Унија своје корене води од Европске економске заједнице, коју је 1957. године основало шест европских држава. Од тада се Европска заједница проширила придруживањем нових држава чланица и стекла већу моћ. Ова заједница је под садашњим именом оформљена Уговором о Европској унији, који је потписан у Мастрихту (Холандија)

Опозиција је израз којим се у политици означавају сви појединци, групе и организације које су из политичких или идеолошких разлога супротстављене власти у некој држави. Централистички режим је насто­ јање да се свим функцијама управ­ ља из једног средишта. Централизам је обележје државног уређења у коме се све битне функције вла­ сти налазе у рукама једне особе (монарха, владара) или у централним (средишњим) државним органима у којима је спроведена ма­ ксимална концентрација функција одлучивања и контроле.

 Карта Европе из 2003. године 201

V

СВЕТ, ЕВРОПА, СРПСКА ДРЖАВА И НАРОД У САВРЕМЕНИМ ПРОЦЕСИМА

7. фебруара 1992, а ступио је на снагу 1. новембра 1992. године. Европска унија ствара јединствено тржиште путем система закона који се примењује у свим државама чланицама, што гарантује слободан проток људи, роба, услуга и капитала. На крају 20. века посебан значај добио је Савет Европе, основан још 1949. године. Главни циљ Савета Европе јесте неговање јединства грађана европских земаља, поштовање демократских начела и људских права. Савет покушава да реши различите друштвене проблеме (нетолеранцију, расизам, корупцију). Као посебан циљ деловања Савета Европе у савременој епохи истиче се учвршћивање политичке стабилности у Европи. Европска унија је 2002. увела заједничку валуту – евро.

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ 1. Које су најважније одлике кризе совјетског друштва?

2. У чему је основна разлика између друштва западне и источне Европе?

3. Објасни општи ток демократизације у земљама источне Европе.

4. Оцени улогу Михаила Горбачова.

5. У чему је важност рушења Берлинског зида у европској историји 20. века?

6. Који су главни циљеви деловања Савета Европе?

ОСНВЕС Заводз удозџбенди уаоџва кБиг ргв кџРџргза врабрд зџ Бецдтаоар бтндч Б радтБсаИБ. мегч бдиа, бџјна гркБебтгза зџ пдтегтара ра тафБр ктБ игО цтготџкргО итара, а нБшб цтдгводкИџ цд еоанБ РџрБ цдебад зџ цтџ оџшгнд, рџгвктсгод дцбџтџлџИџ ва цтготџкБ. НгбаИџ џндрдченџ гецшабгодебг рџнџ паћтгнџ гшг Рџшџ итарџ гркБебтгзџ ргзџ еџ ргнака цдебаоВашд, а тдћа јгтднџ цдбтдјИџ ћгша зџ оџдча шдја. Кгодбрг ебаркатк ебардоргјбоа ћгд зџ гвБвџбрд ргван. Уг ецдВра цдшгбгна ргзџ еџ чџИаша. ГџчВџ гебдфрџ Аотдцџ бтџбгтарџ еБ над еабџшгбг, а дебабан еоџба над рџцтгзабџВенг ћшдн.

202

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

2. САВРЕМЕНИ СВЕТ Кључне речи: међународни односи, тероризам, политичке промене, вештачка интелигенција

Подсетимо се: Зашто је дошло до слома комунизма у земљама источне Европе?

Крај оба глобална сукоба у 20. веку обележен је снажним уверењем политичке и интелектуалне елите да долази време једног врло хармоничног света, заснованог на либералној демократији и владавини права. После Првог светског рата сматрало се да је он уништио идеју ратова и обезбедио владавину демократије. Међутим, догађаји који су уследили били су обележени успоном тоталитарних режима, а не демократским тенденцијама. Ти тоталитарни идеолошки системи повукли су човечанство у понор Другог светског рата. Његов завршетак требало је да учини „крај самовољи” и успостави систем равнотеже моћи као гаранције за светски мир. Али Други светски рат је произвео хладни рат, који је, попут „правог идеолошког ножа”, располовио човечанство на два супротстављена света. Хладни рат се завршио победом „слободног света”, то јест западне цивилизације, и дефинитивним сломом комунистичког поретка, на чијим рушевинама су саграђене нове државе. Биполарни свет је нестао, а заменила га је доминација Сједињених Америчких Држава. Тада је и пласирана теза о „крају историје”, то јест, о крају идеолошке еволуције човечанства и великом значају Запада и либералне демократије као дефинитивног облика људске егзистенције. Очекивало се да будућност човечанства неће бити обележена борбама око идеја, већ да ће бити посвећена решавању светских економских проблема, што ће обезбедити мир и стабилност. Та очекивања, међутим, нису одговарала реалности. Свет је постао рањивији и много запаљивији него за време хладног рата. Идеолошки сукоби замењени су сукобима политичких ентитета који су припадали различитим цивилизацијама, па зато није било ни трага од хармоније модерног света у 21. веку. МЕЂУНАРОДНИ ТЕРОРИЗАМ. – Прве две деценије 21. века показале су да је јединство било привремено, као и да су наде у трајни мир углавном нереалне. Први догађај који је потресао свет био је напад терористичке организације Ал Каиде на САД изведен 11. септембра 2001. године. У питању је био самоубилачки напад отетим авионима: два авиона ударила су у Светски трговински центар на Менхетну у Њујорку, по један у сваку кулу „близнакињу”. Трећи авион је ударио у Пентагон, главно седиште Министарства одбране САД у Вашингтону, а четврти

203

V

СВЕТ, ЕВРОПА, СРПСКА ДРЖАВА И НАРОД У САВРЕМЕНИМ ПРОЦЕСИМА

авион се срушио у руралном делу Пенсилваније, источно од града Питсбурга, након што су путници пружили отпор отмичарима. Напад је показао колико је релативна војна и технолошка предност модерних великих сила и колико су у модерном свету сви доступни и угрожени. Смрт око три хиљаде људи био је највећи цивилни губитак САД у дотадашњој историји. Овај напад је покренуо низ реакција и промена, које су, потом, обележиле прву деценију 21. века. Рат против међународног тероризма увукао је САД у ратове у Авганистану (2001), Ираку (2003), Либији и Сирији (2011). Паралелно је текла и светска економска криза (почела 2008), то јест глобална рецесија. У овом периоду дошло је и до великог успона Народне Републике Кине, која је постала друга економија на свету, одмах иза америчке. Међународни тероризам је ушао у нову етапу. Напади су учестали у Паризу, Лондону, Бриселу и Берлину. Велики напад у Мадриду довео је до повлачења шпанских трупа из коалиције која је ратовала на Блиском истоку. Ал Каида и с њом повезане организације наставиле су да делују и након што је 2011. убијен њен вођа Осама бин Ладен. У Сирији су њени наследници – Ал Нусра фронт и, посебно, Исламска држава Ирака и Леванта – у једном тренутку контролисали више од 60% територије државе. У Африци су се, такође, читави крајеви нашли под влашћу огранака Ал Каиде или Исламске државе.

 Терористички напад на Њујорк

СВЕТСКА ЕКОНОМСКА КРИЗА. – Криза је избила 2008. године и довела је до великог економског пада у већини земаља у свету, највише у САД и Европи. Теоретичари су истицали да је економска криза била последица тешке друштвене кризе, кризе вредносног система, кризе морала, кризе демократије и међународних финансијских институција. Непосредни узрок кризе био је брзи пад цена некретнина у САД, које су се, након дугог раздобља раста цена, развиле у нереалним размерима. Истовремено, све више дужника није било у стању да исплаћује кредите. Услед кризе дошло је до великог пада међународне трговине, раста незапослености и пада цена свих добара. Опоравак је уследио од 2011. године, када је незапосленост почела да се смањује. АРАПСКО ПРОЛЕЋЕ. – То је назив за талас демонстрација, протеста и побуна на Блиском истоку и на северу Африке који је почео у Тунису децембра 2010. године. Почетком јануара 2011. протести су избили и у Египту, а затим су се проширили и на друге земље (Алжир, Јордан, Јемен). До јула 2011. године демонстрације су довеле до смене власти у Тунису и Египту, а неколико лидера је најавило да ће се повући с власти и организовати изборе. У Либији су демонстрације избиле у фебруару 2011. године и убрзо су прерасле у грађански рат. У марту је уследила војна интервенција САД, Француске, Велике Британије и Канаде против оружаних снага под командом вишедеценијског либијског вође Муамера ел Гадафија. Он је убијен 20. октобра 2011. године у родном Сирту. У марту 2011. године избиле су демонстрације против владе у Сирији. Оне су се убрзо претвориле у дугогодишњи грађански рат, у који су се умешале велике силе.

204

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

 Америчка и кубанска застава на једном месту РУСИЈА, КУБА И АФРИКА. – Руска Федерација је после уставне, политичке и економске кризе с краја деведесетих година 20. века ушла у фазу обнове. Под вођством председника Владимира Путина (за председника је први пут изабран 2000) искористила је године ратова и кризе САД и њених савезника да се консолидује, угуши самопроглашену независност Чеченије и одговори на изазове у Украјини и Грузији. Током рата у Сирији (руска војна интервенција почела је у септембру 2015) остварила је стратешко савезништво са Ираном, а касније и с Турском. Успела је да стекне глобалну улогу која делимично подсећа на хладноратовску, с том разликом што нова руска држава сада води активну спољну политику. До постепених промена дошло је и на Куби. Прво се Фидел Кастро (једна од најнеобичнијих личности у модерној историји), који је од 1959. године пркосио свим америчким администрацијама и водио ову карипску државу кроз хладни рат, у фебруару 2006. године повукао с власти у корист свог брата Раула. Уследила је нормализација односа Кубе и САД. Договор о томе постигнут је децембра 2014, а дипломатски односи обновљени су јула 2015. године. Тако је завршено непријатељство дуго 54 године. Фидел Кастро је преминуо 25. новембра 2016. године. Промене у свакодневном животу на Куби биле су изузетно споре. Тржиште мобилних телефона отворено је 2008. године, а до тада су само странци и политички врх могли да их користе. Дозвољени су и слобода путовања и увоз страних аутомобила. Туризам је најважнија привредна грана, а здравство и образовање су бесплатни. Ограничен приступ интернету омогућен је 2015. године, а тек 2019. године дозвољени су коришћење приватних бежичних интернет веза (WI-FI) и увоз неопходне опреме. Промене су најспорије текле у Африци. Континент крајности, с великим демографским растом, без великих нада становништва, није успео да се реформише унутрашњим снагама, нити да изгради озбиљнију организацију око Афричке уније. Ресурси Африке остали су у рукама мултинационалних компанија и локалних политичара. Од деведесетих година 20. века, нарочито у државама источне Африке, порастао је ки-

205

V

СВЕТ, ЕВРОПА, СРПСКА ДРЖАВА И НАРОД У САВРЕМЕНИМ ПРОЦЕСИМА

Рецесија је општи пад привредних активности. Вештачка интелигенција је развијање програма (софтвера) који компјутерима омогућава да се понашају на начин који може да се опише као интелигентан. Идеја о стварању машина које ће бити способне да обављају различите задатке интелигентно била је централна преокупација научника из области рачунарства од друге половине 20. века.

 Фабрика будућности

нески утицај. Он се пре свега огледао у великим инвестицијама у инфраструктури. ЧЕТВРТА ИНДУСТРИЈСКА РЕВОЛУЦИЈА. – Свет у овом периоду карактерише и информатичка револуција, која је довела је до снажног повећања друштвене активности, мобилности и протока информација. Економисти овај процес означавају као Четврту индустријску револуцију. Ова револуција се наслања на три историјска процеса који су променили свет: први је прелазак с ручне на механичку производњу, између 1760. и 1830. године, други је, средином 19. века, донео електричну струју и омогућио масовну производњу, а трећи је, средином 20. века, довео до развоја информационих технологија и телекомуникација. Четврта индустријска револуција (дигитална трансформација друштва) јесте процес који треба да доведе до аутоматизације производње и њене независности од човека. У питању је убрзани научно-технолошки развој настао као последица развоја вештачке интелигенције. Име произлази из стратешког пројекта високе технологије немачке владе, на чијем остварењу се ради од 2013. године. Ова револуција може да донесе нове димензије начина на који људи мисле, понашају се и организују свој живот. Очекује се да ће промене бити све брже и обимније, а људи све зависнији од технологије. Медицинске технологије које ће омогућити продужење живота, паметни градови са сензорима за саобраћај и уштедом енергије, „интернет ствари” који ће бити уграђен у готово сваки кућни производ, уз праћење животних навика људи, аутоматизација фабрика која ће довести до отпуштања на десетине хиљада радника, али и омогућити стварање нових, управљачких радних места, и аутомобили који сами управљају – неке су од очекиваних последица четврте по реду индустријске револуције.

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ 1. Како се развијао међународни тероризам?

2. Ко је највећи носилац међународног тероризма?

3. Шта је Четврта индустријска револуција и шта мислиш о развоју вештачке интелигенције?

ОСНВЕС Земљ асмнизв емрм у тмоекјрмч ђсзчзобчј дзнјшјизбру бојрм иуљј зт имћуз у чемљ дзсурућчуа бњчзђм у утђуљмхм изоуа емрзом. гјАњимезниу знизбу у нмшј бњ чзпдсјчбиу, м бојр бј ијемоизпјеиз емтоуљм. лз ћјрмч 21. ојчм зђјсјжји љј ембрзп пјАњимезнизв рјезеутпм у изоуп дзсурућчуп дзнјсмпм куезп бојрм. цбрзоејпјиз љј ојсучу ђезљ тј пмшм збуезпмкуз, м имљемтоуљјиуљј тјпшј дзчејињсј бњ изоњ уинњбреуљбчњ ејозсњОуљњ, чзљм њ Ојирењ упм емтозљ ојкрмћчј уирјсувјиОуљј.

206

V–2

СРБИЈА И СРПСКИ НАРОД НА КРАЈУ 20. И ПОЧЕТКОМ 21. ВЕКА

Упоредо са урушавањем комунистичке идеологије и социјализма као друштвено-економског поретка деведесетих година 20. века, дошло је и до распада југословенске државе. Тај процес одиграо се кроз серију грађанских ратова од 1991. до 1995. године. Србија је с Црном Гором 27. априла 1992. формирала нову државну заједницу – Савезну Републику Југославију. Србија је у том периоду била у изолацији јер је Савет безбедности Уједињених нација Савезној Републици Југославији 30. маја 1992. увео свеобухватне економске и политичке санкције, које су укинуте 1995. године, после окончања ратова у Хрватској и Босни и Херцеговини. Током 1998. и 1999. погоршала се ситуација на Косову и Метохији, због чега је 24. марта 1999. уследила агресија НАТО-а на Србију. Пад режима Слободана Милошевића десио се 5. октобра 2000. године. Најважнији политички проблеми у наредном периоду били су нерешен статус Косова и Метохије, односи са Црном Гором и питање даљих европ– ских интеграција. Уследио је период економског опоравка и повратка Србије у међународну заједницу, али и крај државне заједнице с Црном Гором (2006). Криза на Косову у Метохији добила је нов облик када су Албанци 2008. прогласили независност, коју Србија није признала. У савременој епохи Србија води политику прикључења Европској унији.

HRONOLOGIJA • 23–24. септембар 1987. – одржана Осма седница ЦК СК Србије, на којој је победила струја Слободана Милошевића • 28. март 1989. – усвојене измене Устава Србије • 11. децембар 1989. – покренута иницијатива за обнову рада Демократске странке • 20–22. јануар 1990. – одржан последњи, четрнаести по реду, конгрес Савеза комуниста Југославије • 17. јул 1990. – формирана Социјалистичка партија Србије • 9. децембар 1990. – одржани први вишестраначки парламентарни и председнички избори у Србији после Другог светског рата • 23. децембар – одржан плебисцит о независности Словеније • 9. март 1991. – одржане велике демонстрације српске опозиције у Београду • 19. мај 1991. – одржан референдум о независности Хрватске • 25. јун 1991. – Словенија и Хрватска прогласиле независност. Почео процес распада СФРЈ • 27. јун 1991. – почели оружани сукоби у Словенији • 18. јул 1991. – Председништво СФРЈ донело одлуку о повлачењу ЈНА из Словеније • Лето–јесен 1991. – оружани сукоби у Хрватској • 2. јануар 1992. – примирјем потписаним у Сарајеву завршен рат у Хрватској • 6. април 1992. – почео грађански рат у Босни и Херцеговини • 27. април 1992. – формирана Савезна Република Југославија као заједница Србије и Црне Горе • 30. мај 1992. – Савет безбедности Уједињених нација увео санкције СРЈ • 15. јун 1992. – Добрица Ћосић изабран за првог председника СРЈ • 20. децембар 1992. – одржани парламентарни и председнички избори у Србији • 19. децембар 1993. – одржани парламентарни избори у Србији • 24. јануар 1994. – почео програм економске и монетарне реформе у СРЈ, чији је аутор био Драгослав Аврамовић, гувернер Народне банке Југославије • Август 1995. – хрватска војска извела операцију „Олуја”; протерано српско становништво из Републике Српске Крајине • 21. новембар 1995. – у америчкој ваздухопловној бази у Дејтону потписано примирје којим је окончан рат у Босни и Херцеговини • 3. и 17. новембар 1996. – У Србији одржани савезни парламентарни и локални избори • Новембар 1996 – јануар 1997. – у Београду одржане велике антивладине демонстрације поводом поништавања резултата локалних избора • Почетак 1998. – заоштравање кризе на Косову • 6–23. фебруар 1999. – у Рамбујеу, у Француској, одржани неуспешни преговори поводом кризе на Косову и Метохији • 24. март 1999. – почела агресија НАТО-а на Савезну Републику Југославију (операција „Савезничка снага”). Бомбардовање је трајало 78 дана • 10. јун 1999. – Савет безбедности Уједињених нација усвојио Резолуцију 1244 • 24. септембар 1999. – у Србији одржани савезни парламентарни избори и избори за председника СРЈ • 5. октобар 2000. – велики протести у Београду и крај владавине Слободана Милошевића • 25. јануар 2001. – за председника Владе Србије изабран Зоран Ђинђић • 4. фебруар 2003. – формирана Државна заједница Србија и Црна Гора • 12. март 2003. – убијен Зоран Ђинђић • 28. децембар 2003. – одржани парламентарни избори у Србији • 13. и 27. јун 2004. – одржани председнички избори у Србији • 21. мај 2006. – Црна Гора на референдуму изгласала независност • 21. јануар 2007. – одржани ванредни парламентарни избори у Србији • 28. и 29. октобар 2006. – одржан референдум за потврђивање Устава • 20. јануар и 3. фебруар 2008. – одржани председнички избори у Србији • 11. мај 2008. – одржани парламентарни избори у Србији • 6. и 20. мај 2012. – одржани парламентарни и председнички избори у Србији • 24. април 2016. – одржани парламентарни избори у Србији • 2. април 2017. – одржани председнички избори у Србији

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

1. РАСПАД ЈУГОСЛАВИЈЕ Кључне речи: политичка криза, национализам, распад државе, грађански рат, ратни злочини

Подсетимо се: Шта је обележило политичку ситуацију у Југославији после смрти Јосипа Броза? ОБНАВЉАЊЕ ПАРЛАМЕНТАРНОГ СИСТЕМА У СРБИЈИ. – Слом једнопартијског политичког система у Југославији уследио је 1990. године. У јануару те године, на свом 14. конгресу, распао се Савез комуниста Југославије, који је био на власти још од краја Другог светског рата. Истовремено је стање на Косову и Метохији из дана у дан постајало све напетије. Грађански рат у тој покрајини спречила је ЈНА, која је почетком фебруара 1990. године изашла на улице више косовских градова. Уследили су први слободни, вишестраначки избори у социјалистичкој Југославији. Последњи такви избори у Југославији одржани су 1938. године. Избори су најпре одржани у Хрватској и Словенији, затим у Македонији и Босни и Херцеговини, а на крају у Србији и Црној Гори (9. децембра 1990). На изборима у Словенији и Хрватској победиле су опозиционе партије: у Словенији Демократска опозиција Словеније (ДЕМОС), а у Хрватској Хрватска демократска заједница. За председника Републике Хрватске изабран је Фрањо Туђман, некадашњи генерал ЈНА, а касније вођа хрватског националистичког покрета. Српско руководство најдуже се опирало демократизацији друштва и увођењу вишепартијског система. Ипак, од краја 1989. године почело је организовање странака, чиме је најављен крај вишедеценијског једнопартијског система. Прво је 11. децембра 1989. године група од 13 интелектуалаца најавила обнављање рада Демократске странке. Скупштина странке, која је званично обновила њен рад, одржана је 3. фебруара следеће године. За председника је изабран проф. др Драгољуб Мићуновић. Током марта 1990. године формиран је Српски покрет обнове. Његов председник био је књижевник Вук Драшковић. Политичку историју Србије у последњој деценији 20. века обележила је Социјалистичка партија Србије. Она је формирана на конгресу одржаном 16. и 17. јула 1990. године, уједињењем старог Савеза комуниста Србије и Социјалистичког савеза радног народа Србије (најмасовније друштвено-политичке организације која је била под директном контролом Савеза комуниста). За првог председника СПС-а изабран је Слободан Милошевић. На изборима у Србији коришћен је већински изборни систем (у два круга), који одговара највећим странкама. Тако је Социјалистичка партија Србије задобила подршку само релативне већине бирача (46,1 одсто), али је освојила трочетвртинску већину (77,6 одсто) у парламенту

Милошевић на Газиместану  Слободан 28. јуна 1989. године

Слободан Милошевић (1941–2006) изабран је за шефа СК Србије 1986. године. До тада је био мало познати партијски кадар, али је стрпљиво градио своју каријеру комунисте оданог изворним револуционарним начелима. Кључни догађај у доласку Милошевића на власт била је тзв. Осма седница Централног комитета Савеза комуниста Србије, одржана 23. и 24. септембра 1987. године. Сазвана је због разбуктавања косовске кризе, а у ствари је представљала обрачун у партијском и државном врху Србије. Била је то прва велика победа политике коју је зачео Слободан Милошевић, а која ће се касније претворити у тзв. антибирократску револуцију. Талас промена који је тада покренуо Милошевић довео је до измена Устава Србије, које су усвојене 28. марта 1989. године. Тим изменама српским покрајинама Косову и Војводини укинути су елементи државности које су оне имале по одредбама Устава Југославије из 1974. године и који су спречавали да Србија функционише као јединствена република у оквиру Југославије, равноправна са осталим чланицама федерације. У том периоду Милошевић је постао најпопуларнији политичар у Србији (народ га је ословљавао са „Слобо, слободо”) и успоставио је пуну власт у Србији.

209

V

СВЕТ, ЕВРОПА, СРПСКА ДРЖАВА И НАРОД У САВРЕМЕНИМ ПРОЦЕСИМА

(176 од укупно 250 мандата). На председничким изборима убедљиво је у првом кругу победио Слободан Милошевић. Освојио је 3.285.799 гласова (65,3%).

 Девети март 1991. године

националисти на улицама  Хрватски Сплита извлаче из тенка војника ЈНА с намером да га убију

Из излагања Слободана Милошевића у Скупштини Србије 30. маја 1991. године: „Неприкосновена је чињеница да се право народа на самоопредељење у вишенационалној држави не може територијално ограничити на постојеће административне границе република. Границе између република унутар Југославије никада нису биле државне. Добро је познато да су оне у прошлости повучене произвољно и без објективних критеријума, без уважавања етничког састава становништва и последица геноцида који је претрпео српски народ, као ни норми међународног права. Они, дакле, који желе да конструишу нове државе треба у властитом интересу и што пре да пречисте са чињеницом да у те своје будуће националне државе не могу силом одвући компактне делове оних југословенских народа који су за опстанак Југославије.”

210

ДЕМОНСТРАЦИЈЕ 9. МАРТА 1991. У БЕОГРАДУ. – Српска политичка сцена била је обележена одсуством пуне демократије и политичке толеранције, прогоном и хапшењем политичких противника. Тај проблем није превазиђен све до краја 20. века. Прва масовна побуна против Слободана Милошевића уследила је 9. марта 1991. године. Повод за демонстрације било је тражење оставке генералног директора Телевизије Београд Душана Митевића (и још четири уредника државне телевизије) и министра унутрашњих послова Радмила Богдановића. Током поподнева, у намери да разбије демонстрације, полиција је интервенисала и употребила сузавац, водене топове и гумене метке. У масовним сукобима на београдским улицама две особе су изгубиле живот. На Милошевићев захтев на улице Београда изашли су тенкови ЈНА, а касно увече у Скупштини Србије ухапшен је лидер Српског покрета обнове Вук Драшковић. Наредног дана, 10. марта, уследио је протест студената Универзитета у Београду. Центар протеста, који је остао упамћен као српска плишана револуција, био је код Теразијске чесме. Протести су окончани 12. марта 1991. године, када су Драшковић и сви ухапшени ослобођени и када је Скупштина Србије усвојила захтеване оставке. РАСПАД ЈУГОСЛАВИЈЕ. – Распад Југославије најављен је после плебисцита о независности Словеније, који је одржан 23. децембра 1990. године. На плебисцит је изашло 93,4% бирача, од којих се 95% (односно 88,5% укупног бирачког тела или 1.289.369 грађана) изјаснило за независност Словеније. Криза у Југославији додатно се заоштрила 15. маја, када Стјепан Месић, хрватски члан Председништва СФРЈ, није изабран на функцију председника Председништва, како је то налагала редовна уставна процедура. За његов избор нису гласали чланови Председништва из Србије и Црне Горе. У Хрватској је 19. маја одржан референдум на којем су се грађани изјаснили за независност ове републике. РАТОВИ ЗА ЈУГОСЛОВЕНСКО НАСЛЕЂЕ. – Формални распад СФРЈ почео је 25. јуна 1991. године, када је словеначки парламент, на основу резултата референдума, изгласао независност Словеније. Истога дана и хрватски Сабор је прогласио независност Хрватске. Хрватска је претходно, у децембру 1990, донела нови устав, у коме су Срби сведени на статус националне мањине. Пораст међунационалне мржње и јачање старих страхова злослутно су указивали на ратни расплет. Уследила је акција ЈНА у Словенији (почела 27. јуна), коју је наредио Анте Марковић, последњи председник Савезног извршног већа (владе). Десетодневни рат, у коме су погнула 44 припадника ЈНА, довео је до повлачења савезне армије из Словеније (18. јула). После тога дошло је до оружаних сукоба у Хрватској, где је буктала стара мржња између Срба и Хрвата, а Срби нису желели да живе у независној хрватској држави, већ у Југославији. Политички вођа Срба

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

био је прво Јован Рашковић, а затим Милан Бабић. Рат у Хрватској најпре је почео као локални, ограничен и делом контролисан, а од лета 1991. дошло је до таквог разбуктавања кризе да су пропали и сви покушаји међународне заједнице да заустави разарања. Рат се водио, осим оружјем, дипломатијом и путем медија. Посебно тешки сукоби вођени су око Вуковара и Дубровника. Једина војна сила која је покушавала да штити територијални интегритет целокупне Југославије била је ЈНА. Њен челни човек био је генерал Вељко Кадијевић, савезни секретар (министар) за народну одбрану. Иронијом историје, некадашњу партизанску војску, у свакој од република, почели су називати „четничком војском”. У рат су се постепено укључивале различите новоформиране војске и паравојне формације, које су, ступајући у борбу са ЈНА или дајући јој подршку, починиле велике злочине против цивилног становништва. И сама ЈНА, као федерална војска, трагајући за изгубљеним смислом постојања и својом државом, најчешће приликом ослобађања сопствених касарни и војника у њима, допринела је разарању многих градова и страдању цивила који су у тим градовима живели. После успостављеног примирја, јануара 1992. године, у Хрватску су дошле мировне снаге Уједињених нација (УНПРОФОР). Циљ ове операције био је надгледање и учвршћивање прекида сукоба у Хрватској и безбедност четири подручја насељена српским становништвом која су стављена под заштиту Уједињених нација. Рат у Босни и Херцеговини је попримио и верску димензију. Почео је после њеног признавања за независну државу (6. априла 1992).

Милошевић и хрватски  Слободан председник Фрањо Туђман

Слободан Милошевић се 6. јула 1991. године јавности обратио драматичним упозорењем да се пред Србијом налазе „тешки дани”, јер јој прети рат „који може бити већи од овог који се сада води на тлу једног дела Југославије”. Реч је била о рату за стварање нове Југославије, састављене од народа који у њој желе да живе. Најважнију улогу у њему требало је да има Југословенска народна армија, уз подршку свих политичких снага и институција: „Србија се не може заштитити од рата коме може бити изложена ако за тај рат није спремна, односно, ако буде успавана. Управо зато, с обзиром на актуелне ратне претње које су се надвиле над нашом земљом, сматрам да ЈНА треба да се налази на територијама које су насељене народима који су опредељени да живе у Југославији заједно и у миру.”

 Распад СФРЈ 211

V

СВЕТ, ЕВРОПА, СРПСКА ДРЖАВА И НАРОД У САВРЕМЕНИМ ПРОЦЕСИМА

Српска и хрватска национална заједница у Босни везале су се за своје матице, па се овај некадашњи бастион Титове Југославије нашао у трагичном процепу. Почео је као сукоб Срба и Муслимана, да би од 1993. избио и рат између Муслимана и Хрвата. Политички вођа српског народа био је Радован Караџић, а командант српске војске генерал Ратко Младић. Последице ратних сукоба биле су катастрофалне за све становнике, без обзира на националну и верску припадност. У овом рату, који је трајао до јесени 1995. године, страдало је преко 100.000 људи. Убијање цивила оставило је иза себе масовне гробнице (Пакрац, Медачки џеп, Овчара код Вуковара, Госпић, Казани код Сарајева, Козарац, Фоча, Братунац, Сребреница), урушене градове, празна села и варошице. Етничко чишћење остало је забележено као најсуровији облик стварања нових националних територија. На стотине хиљада породица присиљено је да напусти своје домове. Страдали су и бројни верски објекти и богомоље: католичке и православне цркве, манастири, парохијски домови, џамије и медресе.

 Разрушени Вуковар

– споменик палим борцима у рату  Фоча 1992–1995. године

 Колона избеглица из Хрватске

 Студентски протест 1992. године 212

СТВАРАЊЕ САВЕЗНЕ РЕПУБЛИКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ. – Укупна међународна политика на просторима бивше Југославије убрзала је стварање Савезне Републике Југославије (СРЈ), од Србије и Црне Горе, чији је Устав усвојен 27. априла 1992. године. Међународна заједница није признала СРЈ, остајући при ставу да је Србија крива за рат у Босни и Херцеговини. Са српске стране одговарано је да нико нема право да спречи матицу да помаже своје сународнике у суседној држави, поготово хуманитарно. Одговор међународне заједнице било је увођење економских и политичких санкција СР Југославији одлуком Генералне скупштине Уједињених нација (Резолуција 757) од 30. маја 1992. године. Резолуцијом је онемогућено даље нормално одвијање робних, услужних и финансијских трансакција са иностранством. Прекинуте су и све саобраћајне везе (ваздушни летови одобрени су само за доставу хуманитарне помоћи), као и културне, научне и спортске. Савет безбедности је позвао све чланице Уједињених нација и оне државе које то нису, као и све међународне организације, да поступају строго у складу са одредбама ове резолуције. Увођење санкција довело је до протеста против Милошевића. Покренули су их 15. маја студенти Универзитета у Београду. Они су захтевали Милошевићеву оставку и формирање владе националног спаса. Протестовале су и политичке странке, а врхунац тих протеста уследио је 28. јуна, када је, у организацији опозиционе коалиције ДЕПОС, почео такозвани Видовдански сабор. Затражено је да председник Србије поднесе оставку, да се распусти Скупштина и да се формира влада националног спаса. Током ових протеста дошло је до подела у Демократској странци, па је 26. јула 1992. године формирана Демократска странка Србије. За првог председника странке изабран је Војислав Коштуница, дотадашњи потпредседник јединствене странке. Милошевић је остао неуздрман. Током протеста и после њих изабрани су најважнији функционери Савезне Републике Југославије. Први председник државе био је књижевник Добрица Ћосић (изабран је 15. јуна), а први премијер савезне владе Милан Панић (изабран 14. јула),

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

 Добрица Ћосић и Милан Панић који је у то време живео у САД. Панић је одмах покренуо бројне дипломатске активности како би међународну заједницу уверио да Београд тежи мирном решењу кризе у Босни и Херцеговини и нормализацији односа како у региону тако и са осталим земљама. Посетио је читав низ европских престоница и разговарао с најзначајнијим светским политичарима, којима је говорио да је његова влада спремна да испуни све захтеве међународне заједнице ради праведног решења кризе и да Београд не жели наставак рата. Пошто Панић није контролисао основне механизме власти у Србији, убрзо је дошао у политички сукоб с Милошевићем. Криза је разрешена 20. децембра 1992. године, на ванредним парламентарним и председничким изборима. Тада је извршена измена изборног закона – с већинског изборног система прешло се на пропорционални изборни систем, то јест, грађани више нису гласали за појединачне кандидате, већ за страначке листе, а странке би накнадно одређивале ко ће бити посланик у Скупштини. На председничким изборима победио је Милошевић, док су на парламентарним победу однеле Социјалистичка партија Србије (101 мандат) и Српска радикална странка (73 мандата). Те две странке ушле су у неформалну коалицију, па је већ 29. децембра у Скупштини СРЈ смењен Милан Панић, а за новог премијера изабран је Радоје Контић, из Демократске партије социјалиста Црне Горе. СТАЊЕ У СРБИЈИ. – На удару режима убрзо се нашао и Добрица Ћосић. Он је 1. јуна 1993. године смењен с места председника Савезне Републике Југославије. Оптужен је да је с Хрватском преговарао о продаји Крајине, да хоће да дели Косово са Албанцима, да је припремао пуч против Милошевића и да је више пута прекршио Устав. Српски покрет

213

V

СВЕТ, ЕВРОПА, СРПСКА ДРЖАВА И НАРОД У САВРЕМЕНИМ ПРОЦЕСИМА

обнове је организовао демонстрације, а том приликом погинуо је један припадник снага МУП-а Србије. У Србији је стање било суморно, економска криза је достигла врхунац, економија је током 1993. године трпела жестоке последице међународних санкција, а другу половину године обележила је хиперинфлација, која је била 19.755% на годишњем и 200% на месечном нивоу. Три четвртине становника Србије није било у стању да задовољи основне животне потребе. Србија је због санкција забележила губитак од двадесет пет милијарди америчких долара. Друштвени производ износио је 45% производа из 1989. године, а реалне зараде износиле су 14% зарада из те године. Раскид сарадње између Социјалистичке партије Србије и Српске радикалне странке у септембру 1993. довео је до расписивања ванредних парламентарних избора, који су одржани 19. децембра те године. Социјалисти су поново били најуспешнија странка, са 123 места у парламенту, само три мање од апсолутне већине. За добијање парламентарне већине помогла им је Нова демократија, која је својих пет посланика освојила у склопу опозиционе листе ДЕПОС. Иако минимална, та већина одржала се на власти током комплетног четворогодишњег периода. Председник Владе био је Мирко Марјановић из СПС-а.

 Београд 1993. године

Савезни премијер Радоје Контић је 2. јуна упозорио да је економска ситуација више него катастрофална, да ће инфлација крајем године бити „не стотине хиљада процената, него десетине милиона процената”, да су санкције херметички затвориле Југославију, да „имамо” 1.200.000 пензионера, око 700.000 незапослених, 650.000 избеглица, „што се континуирано повећава”. Било је и близу милион привидно запослених („то су они који су запослени али не раде”), а стварно запослених је било до 1.400.000, од тога око 800.000 у материјалној производњи, „који једино стварају нова добра”.

214

 Новац у време инфлације ЕКОНОМСКА РЕФОРМА. – Почетак 1994. године обележио је Програм реконструкције монетарног система и стратегије економског опоравка. Његов творац био је гувернер Народне банке Југославије Драгослав Аврамовић. Програм је почео да се примењује 24. јануара. Југословенски динар и немачка марка били су изједначени. Већ у марту програм је почео да даје позитивне резултате: инфлација је износила 0,01%, а укупна производња повећана је за 21% у односу на крај претходне године. Просечна плата у јуну била је 164 динара (164 немачке марке). И обнављање јавних прихода било је веома брзо. Буџетски приходи су у јануару 1994. године износили мање од сто милиона нових динара, а у новембру исте године достигли су милијарду и сто педесет милиона динара. КРАЈ РАТОВА У ХРВАТСКОЈ И БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ. – Рат у Хрватској окончан је у пролеће и лето 1995. године, после две акције

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

 Карта разграничења по споразуму у Дејтону хрватске војске („Бљесак” и „Олуја”). Оне су изведене у мају и августу и завршене сломом тамошњих српских оружаних снага из Републике Српске Крајине и протеривањем преко 200.000 Срба. Циљ „Олује”, према речима председника Хрватске Фрање Туђмана, био је „да нанесемо такве ударце да Срби практично нестану с ових простора”. Рат у Босни и Херцеговини окончан је потписивањем примирја у Дејтону (САД) 21. новембра 1995. године. Босна и Херцеговина је дефинисана као држава састављена од два ентитета: Федерације Босне и Херцеговине и Републике Српске. Слободан Милошевић је по повратку из

Једнопартијски систем је облик државног уређења с једном политичком партијом на власти која поставља све државне функционере из својих редова и врши утицај на све делове друштва. Једнопартијски систем се традиционално везује за тоталитарне облике владавине у 20. веку, у којима су били забрањени слободни избори. Парламентарни систем је назив за друштвено и политичко уређење у коме се парламент (скупштина) бира на слободним изборима на којима учествује више странака. Парламент бира извршну власт (владу). У таквом систему парламент је носилац законодавне вла­ сти. Самоопредељење је право сваког народа да самостално одлучује о својој судбини. Под тим принципом се подразумевају следећа права: право на отцепљење и ствара­ ње независне националне државе, право на уједињење с другим народима, као и право на избор дру­ штвеног и политичког уређења. Сабор је хрватски израз за скуп­ штину. УНПРОФОР (енглески: United Nations Protection Force) јесте назив за мировне снаге Уједињених нација првобитно успостављене у Хрватској, а касније и у Босни и Херцеговини. ДЕПОС је скраћеница за опозициону коалицију Демократски покрет Србије.

Трибунал у Хагу је „Међународни трибунал за кривично гоњење лица одговорних за тешка кршења међународног хуманитарног права на територији бивше Југославије након 1991. године”. Основан је 25. маја 1993, Резолуцијом 827 Савета безбедности Уједињених нација. Био је први суд за ратне злочине који су основале Уједињене нације, као и први међународни суд за ратне злочине након судова у Нирнбергу и Токију. Намера је била да Трибунал својим одлукама које се тичу геноцида, ратних злочина и злочина против човечности покаже да високи положај неког појединца више не може да буде заштита од кривичног гоњења. Суд је желео да покаже и да кривица треба да буде индивидуализована, како би се читаве заједнице заштитиле од тога да буду прозване „колективно одговорним”. Оптужена је 161 особа с простора бивше Југославије, од којих је на временске казне осуђено њих 90. Оптуженици су махом припадници највишег, високог и средњег ешалона политичких власти, војних, полицијских и паравојних формација. Трибунал је рад окончао 31. децембра 2017. године, а његове функције је преузео Међународни механизам за кривичне судове Уједињених нација.

215

V

СВЕТ, ЕВРОПА, СРПСКА ДРЖАВА И НАРОД У САВРЕМЕНИМ ПРОЦЕСИМА

САД изјавио да је рат завршен и да Србија креће путем економског опоравка и успешног развоја. Већ 22. новембра Савет безбедности Уједињених нација званично је суспендовао економске санкције против СРЈ на неограничено време, а 4. децембра санкције је суспендовала и Европска унија. Мировни уговор потписан је 14. децембра 1995. године у Паризу.

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ 1. Како је текао развој кризе у Југославији после Титове смрти?

2. Како је Слободан Милошевић дошао на власт?

3. Објасни разлику између једнопартијског и парламентарног система.

4. Опиши хронологију распада СФРЈ.

5. Опиши стање у Србији током санкција.

6. Зашто је основан Трибунал у Хагу?

ОСНВЕС Завод взуџб еавбни куаБи гбџи ерРавоицбти тд тач рцдс бБРодИиои сиа тдИбмвџцдми Иујици, сиа Иујици уицмануицмбп миуаИи б миуаИмавџб. фоб гбџацб миводИмбОб шбоб вр шдБ ирџаубџдџи б вцатр наобџбср- Руи Ибоб вр мднудвџима вд наБбцитрлб ми НдРаца Идоа. ЗудИвдИмбчџца ћВКе, сиа саодсџбцмб чдУ Иујицд, б ћицдБ сазрмбвџи ерРавоицбтд, сатб аИицма мбтд УрмсОбамбвиа сиа тдИбмвџцдми ниуџбти, цбчд мбвр нудИвџицГиоб удиоим авоамиО цоивџб. Аујицми субБи мбтд заРои Ии шрИд удчдми наобџбДсбз вудИвџцбзи, ни вд ерРавоицбти уивниои суаБ вдубтр РуиЏимвсбп уиџаци р ндубаИр аИ 1991. Иа 1995. РаИбмд.

216

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

2. СРБИЈА НА КРАЈУ 20. ВЕКА Кључне речи: грађански протести, криза на Косову и Метохији, НАТО агресија, Демократска опозиција Србије, пад Слободана Милошевића

Подсетимо се: Зашто је дошло до распада Југославије?

ПОЛИТИЧКА КРИЗА. – Иако је Слободан Милошевић на почетку 1996. године најавио „ново време” – развој, економски опоравак и окретање ка будућности, већ 15. маја смењен је Драгослав Аврамовић јер је намеравао да прихвати одређене захтеве Међународног монетарног фонда. Аврамовић је касније тврдио да је смењен када је покушао да „похвата конце” располагања девизним средствима, то јест, путеве њиховог изношења на Кипар. Крајем 1996. године уследила је највећа криза Милошевићевог режима. У Србији су 3. и 17. новембра одржани редовни локални избори. Опозициона коалиција „Заједно” (Српски покрет обнове, Демократска странка и Грађански савез Србије) победила је у 12 од 16 београдских општина, као и у 45 градова у Србији. Режим је изгубио све универзитетске центре (осим Приштине) и већину индустријских средишта. Милошевић је у почетку признао пораз, а затим је изненада одлучио да поништи изборне резултате у местима где је победила опозиција. Због тога су покренути масовни, тромесечни протести. Њихова снага и силина изненадили су режим. Бесни због отете победе, грађани су свакодневно излазили на улице својих градова. Највећа криза уследила је 24. децембра, када је режим у Београду организовао контрамитинг на истом месту где су се присталице коалиције „Заједно” недељама окупљале. Главни град Србије био је на ивици отвореног грађанског рата. Криза је превазиђена када је у Београд упућена делегација ОЕБС-а, с бившим шпанским премијером Фелипеом Гонзалесом на челу, са задатком да верификује изборне резултате. Слободан Милошевић је 4. фебруара 1997. године захтевао од Владе и Скупштине Србије да донесу тзв. lex specialis, на основу кога би били признати резултати избора, и то према налазу мисије ОЕБС-а. Образложење је било да то налаже „државни интерес унапређења односа с међународном заједницом”. Закон је усвојен 11. фебруара 1997. године.

 Лидери коалиције „Заједно”

 Протести грађана

ПОСЛЕДЊА ФАЗА ВЛАСТИ СЛОБОДАНА МИЛОШЕВИ­ ЋА. – Последња фаза личне власти Слободана Милошевића обухвата период од када је он изабран за председника Савезне Републике Југославије, 23. јула 1997. године, до коначног пада, 5. октобра 2000. године. Милошевић је протоколарно место, с малим формалним овлашћењима, самовољним проширивањем надлежности претворио у право седиште

217

V

СВЕТ, ЕВРОПА, СРПСКА ДРЖАВА И НАРОД У САВРЕМЕНИМ ПРОЦЕСИМА

 Плакат за бојкот избора 1997. године

државне моћи. Иако без основе у Уставу, почео је да самостално заповеда војском, поставља и смењује генерале и поставља савезне министре. У овом периоду Милошевић је, међутим, све брже остајао без подршке народа. На парламентарним изборима одржаним 21. септембра 1997. године (изборе је бојкотовала већина опозиционих странака) највише гласова добила је коалиција Социјалистичка партија Србије – Југословенска левица – Нова демократија: укупно 110 посланичких мандата. Друга је била Српска радикална странка, са 82 мандата, а трећи Српски покрет обнове, са 45 мандата. Такав изборни резултат отворио је кризу конституисања извршне власти. Уследили су вишемесечни преговори у троуглу ових политичких групација, уз бројне политичке нагодбе. На крају је, 24. марта 1998. године, изабрана „Влада народног јединства”, коју су чинили коалиција око Социјалистичке партије и Српска радикална странка. Председник Владе поново је био Мирко Марјановић. Програм Владе имао је неколико приоритета: привредни развој, Косово и Метохија као неотуђиви део Србије и унутрашње питање СРЈ, спровођење Дејтонског споразума и јачање Републике Српске. Председнички избори су поновљени јер у другом изборном кругу, 5. октобра, није изашло, по тадашњем изборном закону, неопходних 50% уписаних бирача. На другим изборима, одржаним 7. и 21. децембра, победио је Милан Милутиновић, кандидат Социјалистичке партије Србије. Уследио је и све јачи притисак режима на опозицију. Јачање репресивне црте власти најбоље се показало у раду полиције, војске, државне управе, јавних гласила под контролом Владе, у доношењу рестриктивних закона (о јавном информисању и универзитету) и у примерима парадржавног криминала. Високи полицијски службеници и чланови српске владе директно су се укључили у застрашивање опозиције. Од 1998. године у тај процес се укључио и армијски врх, што се раније није дешавало. У јавности се Милошевић увек представљао као врховни командант Војске Југославије, иако та институција није постојала ни у Уставу ни у законима. Водећи генерали јавно су му изјављивали оданост и претили његовим противницима. КРИЗА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ. – Стање на Косову и Метохији постало је изузетно заоштрено. Таквим су га чиниле свакодневне оружане акције албанских терористичких група, названих „Ослободилачком војском Косова”, разбојништва и сукоби са снагама реда (полицијом и Војском Југославије). Српске снаге безбедности почеле су широку операцију неутралисања албанских оружаних група, које су почетком 1998. године предузеле низ терористичких акција, у којима је страдало доста полицајаца, али и цивила. Догађаји крајем фебруара у Ликошану и 5. марта 1998. године у селу Доње Преказе, у области Дренице, када је ликвидиран први вођа ОВК Адем Јашари, узимају се као почетак српско-албанског рата. Коначно су се и западне државе умешале, дајући отворену подршку Албанцима. Србији је запрећено казненим политичким и економским мерама и саопштено да Косово и Метохија више није њена унутрашња

218

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

ствар. Српским властима је упућено више захтева: повлачење специјалних јединица полиције и војске, слободан долазак свим хуманитарним и другим организацијама, долазак истражитеља Хашког трибунала, почетак безусловног дијалога с вођством Албанаца, као и прихватање међународног посредништва у преговорима. Као одговор на притиске из иностранства, у Србији је 23. априла 1998. године спроведен референдум с питањем: „Да ли прихватате учешће страних представника у решавању проблема на Косову?” На референдум je изашло 73,05% уписаних бирача, од којих је 94,73% заокружило „не”. Јесен 1998. године обележила је велика офанзива МУП-а Србије и Војске Југославије против „Ослободилачке војске Косова”. У многим местима водио се прави рат и криза се распламсавала. Европска унија позвала је НАТО да интервенише, а 23. септембра Савет безбедности УН затражио је окончање непријатељстава и одржавање мира, али и повлачење српских снага безбедности с Косова и Метохије због „неселективне и прекомерне примене силе”. Оцењено је и да СР Југославија погоршањем ситуације на Косову чини „претњу миру и безбедности у региону”, према одредбама Повеље Уједињених нација. Команда НАТО-а је већ 27. септембра изразила спремност да изврши ваздушни напад на Србију. Криза је привремено смирена, али почетком 1999. године знатно су појачана терористичка дејства ОВК, у којима је убијен већи број цивила, припадника полиције и војске. Преговори под међународним покровитељством почели су 6. фебруара 1999. године у Рамбујеу, у близини Париза. На преговорима је представљен амерички Привремени споразум за мир и самоуправу на Косову, без права делегација да траже измену одредаба. Споразум је предвиђао укључивање косовских Албанаца у државне органе Србије, повлачење српске војске и полиције (сем мањег броја граничара и полицајаца под међународним надзором) и долазак на Косово и Метохију 28.000 војника НАТО-а, којима би се омогућило неограничено кретање по територији СР Југославије и који би имали потпуни судски имунитет. Споразум је Албанцима стављао у изглед независност јер је предвиђао да се после три године сазове међународна конференција како би се одредио механизам коначног решења за Косово, на основу „воље народа и мишљења надлежних власти”. Преговори су неуспешно завршени 23. фебруара. Скупштина Србије усвојила је 23. марта одлуку о неприхватању страних војних трупа на Косову и Метохији. Истога дана Милошевић је министрима иностраних послова Велике Британије и Француске у писаној поруци саопштио да је Београд толерантан, „али да није глуп”, да народи тих двеју земаља треба да се стиде „јер се спремате да примените силу над малим европским народом зато што штити своју територију од сепаратизма, своје грађане од тероризма и своје историјско достојанство од хуља које не знају ни шта је историја, ни шта је достојанство”.

 Преговори у Рамбујеу

НАТО АГРЕСИЈА. – Уследио је напад НАТО снага на Србију. Операција „Савезничка снага” почела је 24. марта 1999. године. Напад је извршен без одобрења Уједињених нација и уз кршење међународног права, што амерички званичници нису никада ни негирали. Основна

219

V

СВЕТ, ЕВРОПА, СРПСКА ДРЖАВА И НАРОД У САВРЕМЕНИМ ПРОЦЕСИМА

 Бомбардовање Београда

 Молитва за престанак бомбардовања

идеја била је да НАТО не тражи дозволу Савета безбедности УН пре него што предузме неку акцију, и тада и у будућности. НАТО агресија окончана је 9. јуна, када је на војном аеродрому у Куманову, у Македонији, потписан Споразум о војнотехничкој сарадњи између Војске Југославије и НАТО-а. Споразум је предвиђао прекид непријатељстава, повлачење Војске Југославије и српске полиције с простора Косова и Метохије у року од 11 дана, успостављање зоне безбедности од административне границе с Косовом и Метохијом унутар територије Републике Србије (пет километара на копну и 25 километара у ваздуху) и обавезу међународних снага (КФОР-а) да разоружају снаге ОВК. У складу с тим споразумом, српске снаге безбедности почеле су повлачење с Косова и Метохије, које од тада фактички више није било у саставу Србије. Број цивилних жртава у НАТО бомбардовању Савезне Републике Југославије још увек није прецизно утврђен. Према српским изворима, погинуло је између 1.200 и 4.000 цивила (најчешће се наводи око 2.500), а наводе се подаци о шест хиљада рањених цивила. У бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 разорено. Треба посебно поменути уништење две рафинерије нафте (у Панчеву и Новом Саду), напад на путнички воз у Грделичкој клисури, рушење Авалског торња, зграде Радио-телевизије Србије, када је погинуло 16 њених радника, рушење мостова у Новом Саду, бомбардовање Клиничко-болничког центра „Др Драгиша Мишовић” у Београду, фабрике аутомобила Застава из Крагујевца, Дуванске индустрије у Нишу и зграде кинеске амбасаде. Нанета је огромна материјална штета, која још увек није званично процењена.

 Срушени торањ на Авали

 Зграда РТС-а после бомбардовања 220

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Најтеже борбе, с највише жртава, Војска Југославије водила је на караули Кошаре, између Пећи и Ђаковице, на Јуничкој планини (део планинског венца Проклетија, надморске висине преко две хиљаде метара), на граничном прелазу према Албанији. Битка је почела 9. априла. Терористе ОВК подржавала је НАТО авијација и редовна војска Републике Албаније. Циљ напада био је раздвајање јединица Војске Југославије у Ђаковици и Призрену како би се извршила копнена инвазија. После почетних успеха Албанаца, 14. априла уследила је контраофанзива ВЈ. Борбе су трајале све до краја сукоба на Косову, без битнијих промена. Према српским изворима, погинуло је 108 припадника Војске Југославије, просечне старости 25 година.

Савет безбедности ОУН усвојио је 10. јуна Резолуцију о Косову број 1244, којом је формално гарантован територијални интегритет Србије и Југославије. У Резолуцији је посебно захтевано да Савезна Република Југославија „непосредно и проверљиво прекине насиље и репресију на Косову и да започне и заврши проверљиво повлачење у фазама с Косова свих војних, полицијских и паравојних снага према убрзаном распореду, с којим ће да буде синхронизовано размештање међународних снага безбедности на Косову”. Речено је и да је циљ привремене администрације Уједињених нација, која је требало да се успостави, да омогући „људима на Косову да уживају значајну аутономију узимајући у потпуности у обзир принципе суверенитета и територијалног интегритета Савезне Републике Југославије”. На Косову и Метохији распоређене су међународне војне и цивилне мисије: око 20.000 припадника КФОР-а и 3.000 припадника УНМИК-а. Од тренутка њиховог доласка убијено је неколико стотина српских цивила, а отето (нестало) више од хиљаду људи. Започело је систематско рушење хришћанских храмова, старих и по неколико стотина година. С Косова се од лета 1999. године одселило преко 200.000 Срба и другог неалбанског живља. ПАД СЛОБОДАНА МИЛОШЕВИЋА. – Политичка и друштвена криза у Србији била је на врхунцу. Деценијска владавина Социјалистичке партије Србије и Слободана Милошевића, обележена изолацијом земље, ратовима и немаштином, ближила се крају. Српска опозиција се удруживала – представници 16 опозиционих странака формирали су 10. јануара 2000. године коалицију ДОС (Демократска опозиција Србије) и затражили ванредне изборе. Милошевић је 17. фебруара на 4. конгресу СПС изјавио да у Србији опозиција не постоји, а опозиционе лидере назвао је „новим јаничарима”. Милошевић се изненада определио за нове председничке изборе, иако му је мандат истицао тек у јулу наредне године. Извршене су и промене Устава СРЈ – једна од новина била је да се савезни председник бира непосредно (до тада га је бирала савезна скупштина), с могућношћу поновног избора. Закон о избору и престанку мандата председника Републике усвојен је 24. јула 2000. године. Закон није ограничавао број мандата будућег председника, а сам избор је олакшан јер се није тражио одређен проценат учешћа грађана као услов за регуларност избора. Савезни парламентарни избори и избори за председника СРЈ одржани су 24. септембра 2000. године. На председничким изборима по-

 Битка на Кошарама

избеглице напуштају Косово…  Српске Куда сад?

Слободан Милошевић је 10. јуна изјавио: „Мир је надвладао насиље. Драги грађани, срећан вам мир! Почетком ове године широм наше земље било је много митинга. На њима се чула једна парола: – Не дамо Косово! Нисмо дали Косово. Отворена питања могуће независности Косова, у време које је претходило агресији, затворена су београдским договором. Територијална целовитост наше земље не може бити доведена у питање.”

221

V

СВЕТ, ЕВРОПА, СРПСКА ДРЖАВА И НАРОД У САВРЕМЕНИМ ПРОЦЕСИМА

ОЕБС је Организација за европску безбедност и сарадњу.

Lex specialis је посебан закон који одступа и потире (надјачава) општи закон. Репресија је присила, принуда, про­ гањање и кажњавање оних који се противе властима у некој држави. КФОР (енглески: Kosovo Force) је­ сте назив за међународне мировне снаге под вођством НАТО-а чији је задатак био чување реда и мира, односно стварање и одржавање без­ бедности на Косову и Метохији. Први командант КФОР-а био је британски генерал Мајкл Џексон. УНМИК (енглески: United Nations Mission in Kosovо) јесте мисија Уједињених нација на Косову и Метохији. Према Резолуцији 1244, задатак Мисије јесте да помогне да се успоставе услови за миран и нормалан живот свих становника Косова и Метохије и унапреди регионална стабилност на Западном Балкану.

 Демонстрације у Београду 5. октобра 2000. године бедио је у првом кругу Војислав Коштуница, кандидат коалиције ДОС. Због непризнавања резултата, односно проглашавања другог изборног круга, дошло је до масовних вишедневних демонстрација у земљи. Кулминација је уследила у Београду 5. октобра, када је протестовало више стотина хиљада људи, пристиглих из целе Србије. Милошевић је 6. октобра морао јавно да призна победу Војислава Коштунице и напусти власт. После тога стање у земљи се полако смиривало, укинуте су економске санкције, а Србија је враћена у међународне политичке и финансијске институције. ПИТАЊА И ЗАДАЦИ 1. Зашто је дошло до грађанских протеста 1996–1997. године?

2. Опиши последње године власти Слободана Милошевића.

3. Зашто су преговори у Рамбујеу били неуспешни?

4. Које су последице НАТО агресије на Србију?

ОСНВЕС

 Војислав Коштуница

Зе мљеас 20. ниме зврутуоме кутсејуае с чљђуау ђуре аи убсбитдв мвшзримкде. ћињуш чрвђвхеде гурвАинупе аи сАев с кнвас звкрихлс жебс, мвас аи вђирињурв зваеоедв декуци дех взвбујуавш. Ов аи звкиђдв ђурв своцунв бе нљиши зљвтикте уб 1996. у 1997. фвхуди. Овмвш 1999. фвхуди љебђсмтере ки мљубе у де Свквнс у гитвЈуау, Атв аи хв нирв хв ефљикуаи ЗПОД-е у жемтуомвф втјизциле вни звмљеауди вх чљђуаи. чрвш љињуше чрвђвхеде гурвАинупе хвфвхув ки 5. вмтвђље 2000. фвхуди.

 Демократска опозиција Србије 222

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

3. СРБИЈА ПОЧЕТКОМ 21. ВЕКА Кључне речи: демократске промене, Зоран Ђинђић, Србија и Црна Гора, Европска унија

Подсетимо се: Како је дошло до пада режима Слободана Милошевића?

НОВА ЕПОХА. – После политичких промена из 2000. године Србија се нашла пред многобројним проблемима свог даљег економског и политичког развоја. Основни политички проблеми били су: нерешен статус јужне српске покрајине Косова и Метохије, односи са Црном Гором и питање даљих европских интеграција. После пада Слободана Милошевића власт на републичком нивоу и даље је имала Социјалистичка партија Србије. Пошто је то стање било неодрживо, већ 16. октобра потписан је политички споразум између снага „старог режима” и победничке коалиције ДОС. У складу са овим споразумом, влада Мирка Марјановића поднела је 21. октобра оставку. Скупштина је 24. октобра изабрала прелазну владу, а два дана касније расписани су ванредни парламентарни избори за 23. децембар. На тим изборима ДОС је однео убедљиву победу, освојивши 176 од 250 посланичких места. Нова Скупштина Србије конституисана је 22. јануара 2001. године, а за премијера је 25. јануара изабран Зоран Ђинђић, председник Демократске странке. МИЛОШЕВИЋ У ХАГУ. – Међународни кривични трибунал у Хагу је 24. маја 1999. године Милошевића оптужио за „геноцид, злочине против човечности, тешке повреде Женевских конвенција и кршења закона и обичаја ратовања”. Означен је као вођа „злочиначког удруженог

 Зоран Ђинђић (1952–2003)

Зоран Ђинђић (1952– 2003) био је српски политичар и филозоф. Докторирао је 1979. године на Универзитету у Констанцу, у Немачкој, с тезом Проблеми утемељења критичке теорије друштва, код познатог немачког филозофа и социолога Јиргена Хабермаса (Jürgen Habermas). У Југославију се вратио 1989. године. Један је од 13 интелектуалаца који су те године обновили рад Демократске странке. Од 1990. године био је председник Извршног одбора, а од 1994. председник Демократске странке. Био је посланик у Скупштини Србије (од 1990), а током 1997. године и градоначелник Београда. Његова основна политичка идеја била је економска и политичка модернизација Србије и њено увођење у европску породицу развијених држава. Истицао је да је решење за то у потпуно новој концепцији српске политике, која би напустила идеолошке обрасце из 20. века (национализам и комунизам) и заменила их новом програмском концепцијом.

223

V

СВЕТ, ЕВРОПА, СРПСКА ДРЖАВА И НАРОД У САВРЕМЕНИМ ПРОЦЕСИМА

Судски процес оптуженима за убиство премијера Зорана Ђинђића почео је 23. децембра 2003. године у Специјалном суду за борбу против организованог криминала у Београду. Првооптужени је био Милорад Луковић, некадашњи командант Јединице за специјалне операције МУП-а Републике Србије (предао се 2. маја 2004). Његов заменик Звездан Јовановић, потпуковник ЈСО, оптужен је као непосредни извршилац убиства премијера Ђинђића. То је био почетак јединственог процеса против организованог криминала – првог у историји домаћег правосуђа. Врховни суд Србије је коначну пресуду изрекао 25. септембра 2009. године. Луковић и Јовановић су осуђени на 40 година затвора. Поред осуде за организовањe убиства Зорана Ђинђића, Луковић је правоснажно осуђен и за убиство Ивана Стамболића, бившег председника Председништва Србије. Стамболић је отет 25. августа 2000. године, а његови посмртни остаци пронађени су на Фрушкој гори 28. марта 2003. године, за време акције „Сабља”. Луковић је осуђен и за покушај убиства Вука Драшковића 15. јуна 2000. године у Будви. Пресуђено је да су оба дела извршена по налогу Слободана Милошевића. Луковић је осуђен и за четвороструко убиство функционера Српског покрета обнове на Ибарској магистрали, извршено 3. октобра 1999. године, као и за 17 убистава, три отмице и два терористичка напада у предмету „земунски клан”. За сва ова дела осуђен је на максималних 40 година затвора.

 Слободан Милошевић у Хагу

подухвата” који је за циљ имао стварање „велике Србије”. Милошевић је ухапшен у ноћи између 31. марта и 1. априла 2001. године, а Трибуналу је изручен 28. јуна 2001. године. Није дочекао крај суђења и преминуо је 11. марта 2006. у притворској јединици Трибунала у Шевенингену. Зоран Ђинђић је убијен 12. марта 2003. године, на степеништу зграде седишта Владе Србије. У Србији је уведено ванредно стање и покренута полицијска акција „Сабља”. Акција је за циљ имала проналажење и хапшење лица за која се сумњало да су учествовала у убиству премијера, али и осталих лица за које се знало да су припадници група организованог криминала. Званично је трајала до 22. априла 2003. године. Представља једну од највећих полицијских акција у историји српске полиције. Приведено је преко 11.000 особа повезаних са организованим криминалом. Међу њима је било много јавних и естрадних личности. После убиства Зорана Ђинђића, за премијера је изабран Зоран Живковић из Демократске странке. Ова влада није дуго трајала јер је почетком новембра ДОС изгубио већину у Скупштини, па су 28. децембра 2003. године одржани ванредни парламентарни избори. Највише гласова добила Српска радикална странка (82 мандата), а владу су формирали Демократска странка Србије, коалиција Нове Србије и Српског покрета обнове и Г17 плус (нова странка која је образована децембра 2002. од некадашње истоимене невладине организације). Ова влада била је тзв. мањинска влада јер није имала неопходан број посланика (109 од неопходних 126). Владала је уз подршку Социјалистичке партије Србије, која је на изборима освојила 22 мандата. За премијера је 3. марта 2004. године изабран Војислав Коштуница. На председничким изборима одржаним јуна исте године победио је Борис Тадић, кандидат Демократске странке. НЕЗАВИСНОСТ ЦРНЕ ГОРЕ. – Црна Гора је желела пуну државну самосталност, али су Београд и Европа инсистирали на преуређењу односа између Србије и Црне Горе. Посредник у регулисању нових односа била је Европска унија, па су 14. марта 2002. године представници Србије, Црне Горе, СР Југославије и Европске уније у Београду

224

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

потписали Споразум о преуређењу односа Србије и Црне Горе. Договорено је да се формира Државна заједница Србија и Црна Гора. Она је почела свој живот 4. фебруара 2003. године када је усвојена њена Уставна повеља. Тиме је, симболично, избрисан и последњи траг југословенског имена из државе створене 1918. године. Према Уставној повељи, свака чланица је имала право да после три године организује референдум о независности. То право Црна Гора је искористила 21. маја 2006. године. Већина грађана (55%) гласала је за независност. Од тада су Србија и Црна Гора две независне државе. МАРТОВСКИ ПОГРОМ. – Мартовски погром је насиље над српским цивилним становништвом на Косову и Метохији извршено у периоду од 17. до 19. марта 2004. године, а које су организовали албански екстремисти. Погрому су претходила бројна убиства, отмице и уништавања имовине, у присуству међународних снага, које нису адекватно реаговале. Протерано је више хиљада Срба (погинуло је 28 људи) и другог неалбанског становништва, спаљене су њихове куће и оскрнављени су српски културно-историјски споменици. Уништено је 19 споменика културе прве категорије и 16 православних цркава, око 10.000 црквених реликвија, а уништене су и књиге крштених, венчаних и умрлих, које сведоче о вековном трајању Срба на Косову и Метохији. Од Срба је етнички очишћено шест градова и девет села. Свим догађајима присуствовале су међународне снаге на Косову и Метохији, али Срби су остали незаштићени. Преговори о статусу Косова и Метохије почели су 2005. године. Србија је инсистирала на томе да је покрајина Косово и Метохија саставни део територије Србије и да има положај суштинске аутономије у оквиру државе Србије. Преговори су били неуспешни, а албанска Скупштина Косова је 17. фебруара 2008. године једнострано прогласила независност. Србија није признала ту одлуку и питање статуса Косова изнела је пред Уједињене нације, касније и пред Европску унију. ДЕМОКРАТСКИ ПОРЕДАК У САВРЕМЕНОЈ СРБИЈИ. – Савремена српска држава је по свом унутрашњем уређењу република, с политичким поретком парламентарне демократије. Правни поредак у републици је јединствен, а вршење власти почива на њеној подели на законодавну (Народна скупштина), извршну (Влада Републике Србије) и судску (судови) власт. У Србији је на снази Устав из 2006. године. Народна скупштина је 30. септембра 2006. усвојила предлог новог устава, који је добио подршку грађана на референдуму одржаном 28. и 29. октобра исте године. Устав је свечано проглашен 8. новембра 2006. године. Он је Србију дефинисао као државу српског народа и свих грађана који у њој живе. Србија се заснива на владавини права и социјалној правди, на начелима грађанске демократије, људским и мањинским правима, као и слободама и припадности европским принципима и вредностима. Владавина права је основна претпоставка Устава и почива на неотуђивим људским правима. У Србији се редовно одржавају парламентарни избори. После усвајања Устава у Србији су 21. јануара 2007. године одржани ванредни

Коштуница и Мило Ђукановић,  Војислав председник Црне Горе

Погром је прогањање и масовно насиље над припадницима мањинских националних, верских и расних група.

 Срушена српска црква 225

V

СВЕТ, ЕВРОПА, СРПСКА ДРЖАВА И НАРОД У САВРЕМЕНИМ ПРОЦЕСИМА

 Статистика председничких избора 2017. године парламентарни избори, први после распада државне заједнице са Црном Гором. На изборима је највише гласова добила Српска радикална странка (81 мандат), а владу су формирале Демократска странка и Демократска странка Србије (са својим коалиционим партнерима) и странка Г17 плус. После уобичајено дугих и бурних преговора, влада је формирана 15. маја, пола сата пре поноћи и пола сата пре истека законског рока. За премијера је изабран Војислав Коштуница.

Србија и Европа. – Процес нормализације односа између Србије и Европске уније почео је после промена од 5. октобра 2000. године. Упркос бројним изазовима, ­Европска унија је кључни партнер Србије у процесу међународне подршке демократским и економским реформама земље. Усвајањем националне стратегије 2005. године, приступање Србије Европској унији дефинисано је као најважнији дугорочан стратешки циљ. Србија учествује и у два шира регионална програма Европске уније: Јадранском програму и Програму транснационалне сарадње за подручја Европе на путу интеграције. Србија активно учествује и у бројним економским и политичким програмима Уније. Године 2008, 29. априла, потписала је Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП) са Европском унијом, који је ступио на снагу 1. септембра 2013. године. Захтев за пријем у чланство Србија је поднела 22. децембра 2009. године. Статус кандидата за чланство у ЕУ Европски савет доделио јој је 1. марта 2012, док је одлуку да се отворе приступни преговори са Србијом донео 28. јуна 2013. године. Србија је преговоре о приступању Европској унији отпочела 21. јануара 2014. године, првом међувладином конференцијом о приступању Србије ЕУ, на којој су представљени Преговарачки оквир ЕУ и Уводна изјава Републике Србије. Марта 2015. године завршена је прва фаза преговора о чланству Србије у ЕУ, праћена аналитичким прегледом законодавства Републике Србије и степеном његове усклађености с правним тековинама ЕУ. Августа 2015. године решењем Владе Републике Србије именована су 24 члана Преговарачког тима за вођење преговора о приступању Републике Србије Европској унији, а 14. децембра 2015. године отворена су прва преговарачка поглавља.

 ЕУ 226

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

На изборима одржаним 2008. године победили су коалиција „За европску Србију” и њен председнички кандидат Борис Тадић. Владајућу коалицију чинили су Демократска странка и Социјалистичка партија Србије. На изборима из 2012. године победу су однели Српска напредна странка и њен председнички кандидат Томислав Николић. На парламентарним изборима из 2016. године победила је коалиција „Србија побеђује”, предвођена Српском напредном странком. Од 2017. године председник Србије је Александар Вучић. Даљи развој политичког система Републике Србије повезан је с политичком, економском, социјалном и безбедносном стабилношћу државе и њеног окружења. У Србији је присутна свест о потреби већег степена међусобне сарадње која доприноси стабилности региона. Један од највећих проблема с којим се Србија суочава јесте демографско питање – биолошки пад и изумирање нације. Други проблем је наслеђен из епохе распада Југославије: потпуно осиромашење друштва, које је довело до огромног социјалног раслојавања грађана. У том смислу предузимају се опсежне мере за економски и привредни опоравак.

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ 1. Оцени догађаје после пада режима Слободанa Милошевића.

2. Какви су односи Србије са Европом пре и после 2000. године?

3. Опиши стање на Косову и Метохији.

4. Опиши политички поредак у савременој Србији.

5. Који су најважнији проблеми у развоју савремене Србије?

ОСНВЕС За водзуџб 21. езџа никБга рз рбодБРа р киогцБт БчачоеБта џогБ рб рз уБсаРБ рацБиаИа иауцом царРзја, изпаеаИа џороерџом вБуаИа, офцо ра ра Оицот шоиот Б зеиоврџБл БцузмиасБга. Н виеог ћачБ гз бкичацз изћоитз риврџом фибпуеа еофБРа еРафа Воиаца КБцјБУа, аРБ рб оцз чабруаеГзцз ворРз Измоеом бкБруеа. Н цагцоеБгзт взиБофб бкичацз рб зеиоврџз БцузмиасБгз, пуо гз фоезРо фо водзуџа визмоеоиа ра Аеиовр џот бцБгот о вбцовиаецот дРацруеб никБгз б оеог воРБуБдџог оимацБчасБгБ. ДиБоиБузу гз зџоцотрџБ иачеог Б овоиаеаџ фибпуеа ца реБт цБеоБта.

227

Одабрани историјски извори 1. Оснивачки одбор Демократске странке (Београд, 11. децембар 1989) Полазећи од уверења да је народу одговорна влада битан услов ваљаног развоја сваког, па и нашег друштва, и да Србија, да би нашла излаз из својих вишеструких тешкоћа, мора кренути путем радикалних реформи, ка привредом систему праве конкуренције и изграђеног модерног тржишта и, што је још важније, ка политичком поретку избора и плуралистичке, вишестраначке демократије, а пошто постојећи политички систем у Југославији, саздан на потпуној доминацији комунистичке странке, представља главну препреку за успостављање политичке демократије у овој земљи и изласку из постојеће економске и политичке кризе, одлучили смо да, са свим грађанима који деле слична уверења и политичку вољу, оснујемо ДЕМОКРАТСКУ СТРАНКУ. Програмски циљеви: укидање монопола власти једне политичке странке, као и сваког облика партијске државе; увођење потпуне слободе удруживања у политичке странке, удружења и савезе, по систему пријаве без икаквог претходног одобрења или провере, и без икаквог условљавања идеолошким разлозима или организационим условима; власт мора бити изборна и смењива, што значи да се стиче једино поверењем народа на слободним, непосредним и тајним изборима за сва представничка тела, а губи се оног тренутка када то поверење на изборима буде ускраћено. Слободни избори подразумевају, међу осталим, и слободно истицање

228

кандидата различитих политичких опредељења, као и слободно деловање и мирно окупљање ради ширења властитих програмских замисли и придобијања подршке бирача на изборима; успостављање владавине права која не подразумева само законску правду, односно правду одмерену у тзв. позитивним правним прописима, већ и одговарајућа својства самих закона који морају испуњавати два суштинска услова; они, с једне стране, треба да буду општа, тачно одређена и недвосмислено формулисана правила, а с друге стране, њима се не сме допуштати било каква произвољност нити посезати у домен основних људских права и слобода; уважавање начела једнакости свих грађана приликом конституисања појединих савезних, посебно представничких органа, на темељу општег и једнаког изборног права; обезбеђење одговарајуће заштите својине, независно од тога да ли је она приватна, државна, јавна или задружна. Имовина може променити власника само путем доборовољне размене или уз правичну надокнаду ако се то врши у јасно одређеном јавном интересу. […] Полазећи од ових програмских начела и циљева, Демократска странка ће настојати да не изневери оне европске традиције слободе и демократије у чијим је знаку крајем 19. и почетком 20. века настала модерна српска држава. Те идеале код нас је последњи пут отворено заступала Демократска странка чије је деловање 1945. било онемогућено.

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

2. Одлука и наредба Савезног извршног већа о контроли граничних прелаза (25. јун 1991) На темељу Амандмана XXXVII, тачке 3, става 3 на Устав Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, Савезно извршно веће доноси ОДЛУКУ О НЕПОСРЕДНОМ ОСИГУРАВАЊУ ИЗВРШАВАЊА САВЕЗНИХ ПРОПИСА О ПРЕЛАЖЕЊУ ДРЖАВНЕ ГРАНИЦЕ НА ТЕРИТОРИЈИ СЛОВЕНИЈЕ 1. Ради осигуравања извршавања савезних прописа о прелажењу државне границе и кретању у граничном појасу на територији Републике Словеније, а и ради осигуравања извршавања међународних обавеза Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и несметаног тока међународног промета и слободног кретања људи преко државне границе, Савезни секретаријат за унутрашње послове (у наставку текста Савезни секретаријат) непосредно ће преузети односно осигурати обављање послова контроле прелажења државне границе.

2. У непосредном осигуравању извршавања савезних прописа о прелажењу државне границе Савезни секретаријат ће остварити непосредну сарадњу са Савезним секретаријатом за народну одбрану, како би се ангажовале и граничне јединице Југословенске народне армије за осигуравање државне границе и на граничним прелазима и у насељеним местима у пограничном појасу. Начин остваривања сарадње из става 1 ове тачке споразумно ће утврдити савезни секретар за унутрашње послове и савезни секретар за народну одбрану.

3. Кад савезни орган управе односно савезна организација у обављању послова контроле промета робе и путника из своје надлежности на граничном прелазу наиђе на физички или други отпор или се такав отпор може очекивати, радници Савезног секретаријата дужни су том савезном органу управе односно

савезној организацији, на њихов захтев, пружити помоћ.

4. Услове и начин извршавања ове одлуке уредиће савезни секретар за унутрашње послове.

5. Савезни секретаријат за спољне послове обавестиће надлежне органе суседних држава о привременом регулирању прелажења државне границе на територију Републике Словеније у складу с овом одлуком.

3. Саопштење Савезног секретаријата за народну одбрану (27. јун 1991) Савезни секретаријат за народну одбрану оцењује да се нелегалним и противуставним одлукама Скупштине Републике Словеније и Сабора Републике Хрватске о једностраном проглашењу самосталности тих република најнепосредније угрожава територијална целокупност Југославије и насилно суспендује њен правни систем. Због тога их и оружане снаге сматрају ништавним. Одлукама Скупштине Републике Словеније и Сабора Републике Хрватске битно је погоршана ситуација у земљи. Повећане су међунационалне конфронтације и додатно угрожени мир, безбедност, лична и имовинска сигурност грађана, посебно у мешовитим националним срединама. У више места у Републици Хрватској дошло је до нових оружаних сукоба са већим бројем погинулих и рањених. Опасност прерастања постојећих и потенцијалних кризних жаришта у земљи у сукобе ширих размера постаје све већа. Досадашњим ангажовањем јединица Југословенске народне армије избегнуте су још трагичније последице. Савезни секретаријат за народну одбрану већ дуже време указује на неминовност таквог развоја догађаја ако се не стане на пут политици свршеног чина и безакоња. Полазећи од Уставом утврђене одговорности оружаних снага за одбрану територијалног интегритета земље, закључака Савезног

229

ИСТОРИЈСКИ ИЗВОРИ већа Скупштине СФРЈ и одлука Савезног извршног већа, Савезни секретаријат за народну одбрану већ је предузео неопходне мере којима ће се обезбедити неповредивост граница СФРЈ и спречити њихова насилна промена или угрожавање са било које стране. Јединице Југословенске народне армије извршиће те обавезе одлучно и до краја, без обзира на обим и карактер могућих отпора. При томе ће се у свему придржавати савезних закона и прописа и инсистирати на њиховом поштовању. Избегаваће примену силе, али ће на сваки акт насиља одговорити сходно правилима борбене употребе. Савезни секретаријат за народну одбрану и овом приликом изражава своје залагање за миран, демократски и легалан расплет југословенске кризе и одлучност Југословенске народне армије да онемогући насилно угрожавање територијалне целокупности земље и ескалацију међунационалних оружаних сукоба.

4. Говор Слободана Милошевића на Мировној конференцији о Југославији у Хагу (18. октобар 1991) Република Србија и њени представници давали су конструктивно допринос у досадашњем раду Конференције и у том погледу наше учешће биће и даље испуњено настојањима да се југословенска криза реши постизањем мирних али и праведних решења. Низ суштинских спорова настао је око питања која су незаобилазни принципи међународног правног поретка и на којима почива сав садашњи светски поредак. Међу спорна питања о којима је требало да се прибави мишљење Арбитражне комисије улази пре свега: ко може да буде субјект права на самоопредељење, народ или федерална јединица; законитост сецесије са становишта међународног права и услови под којима може бити остварена; статус унутрашњих или административних граница и спољних или државних граница са становишта универзалног међународног права, завршног акта КЕБС-а и

230

Париске повеље. Очекивали смо да ће о тим питањима, с обзиром на њихов изразито стручни карактер, своје мериторно мишљење дати тако еминентно састављено тело, чиме би се обезбедило решење које је не само засновано на праву него и праведно. Но, догодило се не само то да је Арбитражна комисија потпуно заобиђена у раду, него је истовремено због тога пропуштено да се у предлагању решења у највећој мери ослони на легалитет, континуитет, правичност и једнаку заштиту интереса учесника. Предложени аранжмани за општи споразум о југословенској кризи суспендују важећи уставни и правни поредак у Југославији и прописују елементе за једно потпуно ново уставно уређење политичког простора на којем се налази данашња Југославија. Њима се не само прекида унутрашњи уставни континуитет Југославије, него се укида Југославија као држава која континуирано постоји више од 70 година. Одлуку о укидању државе не може донети један међународни форум, нити чак врховна уставотворна власт у земљи. Такву одлуку могу донети само они субјекти који су својевремено створили ту државу. Југославију су створили југословенски народи и одлуку о њеном престанку могу само они донети на референдуму. Од важећег уставног уређења земље, које се овим предлозима у целини игнорише, узимају се једино постојеће федералне јединице и њихове границе. А те федералне јединице формиране су у време и непосредно после Другог светског рата, а њихове границе никада нису биле утврђене ни у једном правном акту који би био демократски верификован.

5. Извештај Тадеуша Мазовјецког, специјалног известиоца Савета безбедности Уједињених нација за људска права у бившој Југославији (28. август 1992) Широм територије Босне и Херцеговине долази до масовних и тешких кршења људских права, и то раде све стране у сукобу. Надлежне власти толеришу и често чак охрабрују дела

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

насиља. Према томе, правна држава не постоји. Посебно је драматична ситуација људи који су заточени у логорима и који бораве у избегличким центрима. Долази до индоктринације великих делова становништва која подстиче националну и верску мржњу. Специјални известилац је посетио и Вуковар, град који је готово потпуно уништен гранатирањем за време опсаде која је почела у новембру 1991. током напада Југословенске војске на Хрватску. Постоји страх да би иста судбина могла задесити Сарајево уколико се не предузме акција да се спречи стално бомбардовање минобацачима и артиљеријом. Град и регион Бихаћа такође су под опсадом српских снага. Свакодневно долази до гранатирања. У граду нема значајнијих војних циљева и чини се да је главни разлог гранатирања застрашивање цивилног становништва. Дискриминација, шиканирање и малтретирање Срба такође је озбиљан и раширен проблем у Хрватској. Та пракса је довела до бекства великог броја Срба у оне делове Хрватске и Босне и Херцеговине који су под контролом Срба. Мисија је примила копије објављених спискова грађана Хрватске на којима је означена њихова етничка припадност. Ови спискови су у широкој дистрибуцији и чак на располагању за продају јавности. Дељење оваквих спискова олакшава дискриминацију и шиканирање широм овог друштва. Као резултат тога, десетине хиљада особа изгубиле су посао. Мисија је такође обавештена да су Срби изложени дискриминацији у остваривању њихових политичких права, образовању и њиховом праву на пензију. У Хрватској је председавајући Радне групе за самовољни притвор добио доказе о затварању великог броја Срба на основу оптужбе за побуну, често без икаквих опипљивих доказа о стварној вези с непризнатом владом Крајине и њој лојалним снагама. Ова пракса, у суштини, своди се на затварање цивилног становништва на основу њихове етничке припадности. Значај кршења људских права којима су изложени Срби у Хрватској не може се потценити или минимизирати. Међутим, у овом тренутку расположиви докази сугеришу да пракса која је навела велики број Срба да бежи у Србију или делове Хрватске и Босне и Херцеговине под српском контролом, колико

год одвратна, не може да се упореди са систематском употребом насиља које се примењује у односу на Хрвате и Муслимане у Босни и Херцеговини.

6. Извештај мисије Конференције о европској безбедности и сарадњи о прегледу логора у Босни и Херцеговини (29. август 1992. − 4. септембар 1992) Међународни посматрачи, који су били сведоци многих ратних сукоба, били су затечени присутним стањем горчине у Босни и Херцеговини. Људи који су годинама без тешкоћа живели као суседи, одједном су почели да оптужују једни друге и са много зависти да одузимају имовину слабијој групи. Мешовити бракови су се разводили, масовна варварства често су чинили људи који су познавали своје жртве. У питању је био грађански рат који се тицао сваког човека и водио се због територијалне експанзије и етничке надмоћи. Прва жртва рата било је саосећање, а друга истина. Жртве су шокиране бруталним поступцима посебно зле природе. Чланови мисије срели су многе поштене људе који се не слажу са поступцима екстремиста из своје средине, али који ипак сматрају да немају избора и да морају свом силином ударити по другој страни. Уништен је концепт заједничке европске цивилизације. Отровни националистички талас који је запљуснуо бившу Југославију произвео је смрт и разарање огромних размера. Дубоко укорењена мржња која је постојала пре једне или две генерације, економске тешкоће и нетрпељивост између градова и села навеле су иначе поштене људе на поступке над којима би се згражали пре само неколико месеци. Суочени смо са већ оствареним повратком на неко претходно варварство. У 27 логора широм Босне и Херцеговине налазило се око 26.000 Срба, а у Сарајеву су постојала 24 затвора за Србе. Најтеже стање било

231

ИСТОРИЈСКИ ИЗВОРИ је у бившој касарни ЈНА „Виктор Бубањ”, где се налазило око 250 Срба. Живе под невероватним условима. Собе предвиђене за једну особу претрпане су са 10-20 особа. Међу њима је и 20 арапских чувара. Око 170 Срба налази се у трезорима Привредне банке Сарајево. Припадници Хрватског већа одбране под називом „Квадрант” који чувају тај концентрациони логор, зову га соба за мучење Срба. Командант јединице „Квадрант” је Златко Лагумџија. Око 200 Срба заточено је у школи за ретардирану децу „Владимир Назор”. Одређен број Срба заточен је у небодеру бр. 2 на Тргу Пере Косорића. Командант овог логора је Един Бахтић, некадашњи фудбалер. Поприште масовних убистава је мост на реци Миљацки. Током једне ноћи убијено је 27 Срба. Главне масовне убице су: Един Бахтић, Сафет Клепо, Харис Терзић и Узеир Сарић. Око 600 Срба заточено је у Централном затвору у Сарајеву. Командант логора је познати певач Сафет Исовић. Постоје концентрациони логори и у основним школама „Андрија Рашо” и „Први мај”, у просторијама месне заједнице Алипашино брдо (зграде у фази Б и Ц). Убијено је око 6.000 Срба. До сада је хрватско-муслиманска коалиција основала концентрационе кампове, а њихов број је сваким даном све већи. Већина заточених су жене и деца.

7. Резолуција Савета безбедности Уједињених нација број 1244 (10. јун 1999) Имајући у виду принципе и циљеве Повеље Уједињених нација, укључујући примарну одговорност за очување међународног мира и безбедности, Савет безбедности је одлучан да разреши озбиљну хуманитарну ситуацију на Косову, у Савезној Републици Југославији, и осигура безбедан и слободан повратак свих избеглица и расељених лица њиховим домовима, осуђујући све акте насиља против становника Косова, као и терористичке акте било које стране, поново потврђујући право свих избеглица и расељених лица да се врате својим домовима у безбедности, подсећајући на надлежност и

232

мандат Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију, поново потврђујући привр­ женост свих држава чланица суверенитету и територијалном интегритету СР Југославије и других држава региона, поново потврђујући апел из претходних резолуција за широку аутономију и суштинску самоуправу за Косово, утврђујући да ситуација у региону и даље представља претњу међународном миру и безбедности, одлучан да обезбеди сигурност и безбедност међународног особља и спровођење обавеза које проистичу из ове резолуције од стране свих на које се она односи, и делујући у том циљу у складу са Главом VII Повеље Уједињених нација: Нарочито тражи да СР Југославија одмах обустави насиље и репресију на Косову на начин који се може верификовати, и да започне и оконча повлачење у фазама са Косова, на начин који се може верификовати, свих војних, полицијских и паравојних снага, у складу са хитним распоредом, са чим ће бити синхронизовано распоређивање међународног безбедносног присуства на Косову. Потврђује да ће после повлачења договореном броју југословенског и српског војног и полицијског особља бити дозвољен повратак на Косово ради обављања дужности. Одлучује о распоређивању цивилног и безбедносног присуства на Косову, под покровитељством УН, са одговарајућом опремом и особљем, како се то тражи, и поздравља сагласност СР Југославије за такво присуство. Тражи од генералног секретара да именује, након консултација са Саветом безбедности, специјалног представника који ће контролисати имплементацију цивилног присуства. Овлашћује државе чланице и одговарајуће међународне организације да успоставе међународно безбедносно присуство на Косову. Потврђује потребу за хитним и што скоријим распоређивањем ефикасног међународног цивилног и безбедносног присуства на Косову, и захтева да стране у потпуности сарађују приликом распоређивања међународних снага. Одлучује да ће одговорности међународних безбедносних снага које ће бити распоређене и деловати на Косову укључивати:

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

одвраћање од обнове непријатељстава, одржавање и, према потреби, наметање прекида ватре, обезбеђивање повлачења и спречавање повратка на Косово снага савезне и републичке војске, полиције и паравојних јединица, осим како је предвиђено у тачки 6 анекса 2. Захтева демилитаризацију Ослободилачке војске Косова (ОВК) и других наоружаних група косовских Албанаца; успостављање безбедног окружења у коме избеглице и расељена лица могу да се врате својим кућама у безбедности, а међународно цивилно присуство може да функционише, у коме привремена управа може да буде успостављена и хуманитарна помоћ испоручивана; осигурање јавне безбедности и реда док међународне цивилне снаге не преузму одговорност за спровођење тог задатка; обављање дужности надгледања границе како је тражено. Захтева од ОВК и других наоружаних група косовских Албанаца да одмах прекину са свим офанзивним акцијама и да се повинују захтевима за демилитаризацију како то тражи шеф међународних цивилних снага, у консултацијама са специјалним представником генералног секретара.

8. Експозе Зорана Ђинђића у Народној скупштини Републике Србије (25. јануар 2001) Србија је ових десет година била препуштена на милост и немилост бруталним интересним групама у самој земљи и међународним интересима изван наше земље. То време је завршено и данас можемо да кажемо да је оно завршено. После 5. октобра Србија је узела своју судбину у своје руке. Ово што ми данас радимо, конституисање демократске владе, можемо у симболичном смислу да сматрамо 6. октобром. Ова влада данас добија мандат који нам је дао народ на улицама Србије, мандат за промене. Онога дана када заборавимо тај мандат, и када помислимо да смо добили мандат да владамо, тога дана смо изгубили. Тај губитак био би мно-

го већи него само губитак власти. То би био губитак части, то би био губитак историје. Мислим да је већа част ући у историју као генерација која је Балкан довела у епоху просперитета и мира, и нашу земљу трајно решила питања њеног европског припадништва, него ући у историју као политичари који су прибавили суверенитет или међународно признање за своју државу. По свим меродавним показатељима, ми смо данас на последњем месту у Европи. По животном стандарду и куповној моћи, по степену запослености, стању и старости технологије и саобраћајне инфраструктуре, по задужености наших предузећа према иностранству, међусобно према банкама, по степену задужености земље у целини, по степену безбедности наших домова, наших кућа, наших граница, ми смо данас далеко од онога што желимо и што замишљамо под појмом једне модерне и ефикасне српске државе. Одговор на то шта се десило са земљом даће историја. Али оно што могу да кажем јесте да одговорност не сносе грађани, него власт. Јер грађани су били спремни, и данас су спремни да ову земљу учине успешном, богатом и срећном. Оно што је недостајало свих ових година била је јасна политичка воља да се то учини и јасна стратегија и план пута како да се то учини. Ми смо спремни са нашим колегама у Црној Гори, и са свим другим људима у балканским државама који то желе, да направимо једну заједничку концепцију будућности. Албанцима са Косова кажемо: промениле су се околности. Све економске и људске интересе ви данас можете да остварите само у сарадњи са Србијом и само преко Србије. Желимо да умереним Албанцима понудимо интеграцију у социјални и политички систем Србије, а да се са тероризмом и екстремизмом одлучно боримо, као што то чини свака демократска држава. Наравно, потпуно смо свесни тога да безбедност и стабилност региона зависи, у највећој мери, од односа у самој Србији. Морамо да поставимо независно судство, модерну државну управу, ефикасан систем јавних служби и сервиса, да би наши грађани могли да остварују своје интересе и да би они који желе да улажу у нашу земљу били сигурни да су те инвестиције безбедне.

233

ИСТОРИЈСКИ ИЗВОРИ

9. Резолуција Народне скупштине Републике Србије о придруживању Европској унији (13. октобар 2004) Потврђујући приврженост Републике Србије изградњи демократског друштва, заснованог на владавини права и поштовању људских и мањинских права, принципима тржишне економије, као и изградњи делотворних државних институција у складу са критеријумима за приступање Европској унији утврђеним од стране Европског савета из Копенхагена 1993. године; потврђујући пуну опредељеност Републике Србије за спровођење Уставне повеље Државне заједнице Србија и Црна Гора и одлучно залагање за изградњу функционалне државне заједнице; узимајући као полазну основу јасно изражено опредељење грађана Србије, као и остварени политички консензус о приступању Републике Србије Европској унији као неспорни стратешки циљ; истичући жељу Републике Србије да активно и свестрано допринесе напорима међународне заједнице и Европске уније на постизању и успостављању политичке стабилности и трајног мира у југоисточној Европи; делећи начела, вредности и циљеве на којима се темељи Европска унија, уз уважавање историјских и културних особености Републике Србије:

234

Народна скупштина Републике Србије, на Првој седници Другог редовног заседања у 2004. години, одржаној 13. октобра 2004. године, донела је Резолуцију о придруживању Европској унији. Народна скупштина Републике Србије: потврђује да је убрзани улазак Републике Србије, као чланице Државне заједнице Србија и Црна Гора, у пуноправно чланство у Европској унији и приступање Партнерству за мир стратешки и национални циљ, којем ће у будућем раду Народна скупштина Републике Србије давати пуну и сталну подршку; изражава пуну спремност да испуни све неопходне предуслове потребне за убрзану интеграцију у Европску унију; обавезује се да развија и унапређује сарадњу са Европским парламентом, парламентима земаља чланица, парламентима земаља кандидата за чланство у Европској унији, као и парламентима земаља укључених у Процес стабилизације и придруживања; преузима обавезу да активно доприноси ширењу европских вредности и упознавању јавности Србије са значајем уласка наше земље у Европску унију; позива све политичке странке, невладине организације, синдикате, удружења послодаваца, верске заједнице, медије и све грађане Србије да се придруже заједничком напору да се процес придруживања убрза на свим подручјима обављања законодавне, извршне и судске власти, као и сваке слободне друштвене активности.

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

КОНСУЛТОВАНА ЛИТЕРАТУРА – Aleksa Đilas, Osporavana zemlja, Beograd, 1990.

– Андреј Митровић, Време нетрпељивих. Политичка историја великих држава Европе 1919–1939, Београд, 2013.

– Aprilski rat 1941. Zbornik dokumenata, 1, Beograd, 1969.

– Бојан Димитријевић, Зоран Ђинђић. Биографија, Београд, 2007.

– Борисав Јовић, Последњи дани СФРЈ. Изводи из дневника, Београд, 1995.

– Branislav Gligorijević, Kominterna, jugoslovensko i srpsko pitanje, Beograd, 1992.

– Бранислав Глигоријевић, Краљ Александар Карађорђевић, I–III, Београд, 2002.

– Branko Petranović, Srbija u Drugom svetskom ratu 1939–1945, Beograd, 1992.

– Valter Manošek, Holokaust u Srbiji. Vojna okupaciona politika i uništavanje Jevreja 1941–1942, Beograd, 2007.

– Vladimir Gоati, Političke partije i izbori u demokratskom poretku, Beograd, 2001.

– Војислав Павловић, Од монархије до републике. САД и Југославија 1941–1945, Београд, 1998.

– Dejan Jović, Jugoslavija – država koja je odumrla. Uspon, kriza i pad Četvrte Jugoslavije (1974–1990), Beogrаd–Zagreb, 2003.

– Димитрије Богдановић, Књига о Косову, Београд, 1985.

– Драган Драшковић, Краљево: од вароши до града, Краљево, 2016.

– Dragan Cvetković, „Geostatička analiza ljudskih gubitaka u koncentracionom logoru Jasenovac“, Istorija 20. veka, 1/2019.

– Dragomir Bondžić, Beogradski univerzitet 1944–1952, Beograd, 2004.

– Душан Батаковић, Косово и Метохија – историја и идеологија, Београд, 2007.

– Endru Baruh Vahtel, Stvaranje nacije, razaranje nacije. Književnost i kulturna politika u Jugoslaviji, Beograd, 2001.

– Ivana Dobrivojević, Selo i grad. Transformacija agrarnog društva Srbije 1945–1955, Beograd, 2013.

– Коста Николић, Србија у Титовој Југославији 1941–1980, Београд, 2011.

– Коста Николић, Југославија, последњи дани 1989–1992. Књига прва: Сви Срби у једној држави, Београд, 2018.

– Коста Николић, Југославија, последњи дани 1989–1992. Књига друга: Људи мржње, земља смрти, Београд, 2020.

– Ljubinka Škodrić, Vladimir Petrović, „Digitalna istorija: geneza, oblici, perspektive”, Istorija 20. veka, 2/2020.

– Љубодраг Димић, Историја српске државности. Србија у Југославији, Нови Сад, 2002.

– Milovan Đilas, Revolucionarni rat, Beograd, 1990.

– Мира Радојевић, Удружена опозиција 1935–1939, Београд, 1994.

– Мира Радојевић, Српски народ и југословенска краљевина 1918−1941, I, Београд, 2019.

– Момчило Исић, Основно школство у Србији 1918−1941, 2, Београд, 2005.

– Мирослав Свирчевић, „Западноевропска цивилизација на Балкану. Одговор на тезе Семјуела Хантингтона”, Српска политичка мисао, 1–4/2004.

– Michael Antolović, Biljana Šimunović Bešlin, „Public history – istorijska praksa, alternativni pokret, naučna disciplina?”, Istorija 20. veka, 1/2019.

– Предраг Симић, Пут у Рамбује. Косовска криза 1995–2000, Београд, 2000.

– Slobodan Antonić, Zarobljena zemlja. Srbija za vlade Slobodana Miloševića, Beograd, 2002.

– Софија Божић, Срби у Хрватској 1918–1929, Београд, 2008.

– Srđa Trifković, „Ustaša Crimes, Serbian Victims, Numbers and Politics: Toward a Rational Debate”, Istorija 20. veka, 1/2020.

– Srđan Cvetković, Između srpa i čekića. Represija u Srbiji 1944–1953, Beograd, 2006.

– Хедер Вилијамс, Падобранци, патриоти и партизани. Управа за специјалне операције у Југославији 1941–1945, Београд, 2009.

235

Др Драгомир Бонџић Др Коста Николић ИСТОРИЈА уџбеник са одабраним историјским изворима за 8. разред основне школе Издавач Завод за уџбенике Београд, Обилићев венац 5 www.zavod.co.rs Редактура Завода за уџбенике Ликовни уредник мр Бранислав Николић Припрема за штампу Мирко Јековић Лектор Ирена Канкараш Графички уредник Александар Радовановић Коректура Татјана Зорић Фотографије Архива Завода за уџбенике Обим: 29,5 штампарских табака Формат: 20,5 × 26,5 cm