Историја

88 600262 600262 055453 044778

DRAGOQUB M. KO»I∆ DRAGOQUB M. KO»I∆

DRAGOQUB M. KO»I∆

ISTORIJA ISTORIJA ISTORIJA

ZA PRVI RAZRED SREDWIH STRU»NIH ZA PRVI RAZRED SREDWIH STRU»NIH ©KOLA ©KOLA

За во

д

за

уџ

бе

ни ке

ZA PRVI RAZRED SREDWIH STRU»NIH ©KOLA

Zavod za uxbenike, Beograd Zavod za uxbenike, Beograd

Zavod za uxbenike, Beograd

©KOLA

ZA PRVI RAZRED SREDWIH STRU»NIH ©KOLA

dr

ни ке

Zavod za uxbenike, Beograd Уредник мр Небојша Јовановић

Главни уредник др Милорад Марјановић

За во

д

за

За издавача др Милорад Марјановић, в. д. директора

уџ

бе

Одговорни уредник Татјана Костић

Zavod za uxbenike, Beograd

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд

Zavod za uxbenike, Beograd 37.016:94(075.3) КОЧИЋ, Драгољуб М., 1949-

Zavod za uxbenike, Историја : за првиBeograd разред средњих стручних школа /

Драгољуб М. Кочић ; [аутор историјских карата за стари век Константин Кочић]. - 11. изд. - Београд : Завод за уџбенике, 2020 (Београд : АМД систем). - 211 стр. : илустр. ; 27 cm Тираж 7.000.

ISBN 978-86-17-20241-3 COBISS.SR-ID 282692108

20 © ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ, Београд (20052020) Ово дело не сме се умножавати, фотокопирати и на било који начин репродуковати, ни у целини ни у деловима, без писменог одобрења издавача.

Uvodne napomene uz treÊe izdawe

бе

jednima je potrebnija umetnost, drugima nauka, treÊima privreda itd. Sasvim je razumqivo da se tokom jedne πkolske godine ne moæe obraditi celokupno gradivo. Uxbenik zato nudi moguÊnost izbora, πto znaËi da se, u zavisnosti od vrste πkole, odreene lekcije mogu izostaviti. Neke lekcije, na primer Mala Azija, Anadolija, Fenikija, Persija, uËenik Êe proËitati po sopstvenoj æeqi jer se u drugima pomiwu dræave i narodi ‡ Lidija, Frigija, Hetiti..., pa moæe o wima viπe da sazna. Delovi teksta posebno oznaËeni u okviru pojedinih lekcija dati su kao dodatna informacija ili zanimqivost koju treba proËitati, ali je nije neophodno i pamtiti. Godine su navoene zbog orijentacije u vremenu, a one koje bi trebalo zapamtiti, kao i najvaæniji delovi teksta posebno su istaknuti.

Poπto pred sobom ima sadræajan, pregledan, informativan priruËnik, nastavnik moæe da koristi odgovarajuÊa nastavna sredstva, izvorne tekstove i da primewuje sve oblike nastave.

За во

д

за

уџ

ako uËenici sredwih struËnih πkola Ëine veÊinski deo sredwoπkolske populacije u Srbiji, a osnove svog opπteg obrazovawa stiËu tokom πkolovawa, ciq ovog uxbenika je da dopri nese wihovom obrazovawu, a samim tim i lakπem savladavawu i boqem razumevawu drugih nastavnih predmeta.

Uxbenik je koncipiran kao klasiËan priruËnik jer s postojeÊim programom koji nalaæe da se istorija u prvom razredu izuËava od praistorije do sredine 19. veka to je i jedino moguÊe.

S obzirom na to da je program isti za sve Ëetvorogodiπwe πkole, nastojao sam da dam pregled istorije qudskog druπtva i kulture prilagodqiv potrebama uËenika najrazliËitijih struka ‡ od ekonomske, medicinske, poqoprivre dne, elektrotehniËke, hemijske, do graevinske, muziËke, dizajnerske ‡ πto na ograniËenom broju strana nije bilo jednostavno. Temeqnijim prikazom gradiva starog veka nadoknaena je praznina nastala u petom razredu osnovne πkole, u kome je istorija zastupqena samo sa jednim Ëasom nedeqno.

U odnosu na prvo i drugo izdawe izmewen je ili skraÊen veliki broj lekcija. Kad su u pitawu obimnije lekcije, kao one koje se odnose na kulturu, nastavnici Êe, naravno, zahtevati da se savladaju delovi primereni potrebama struke:

ни ке

K

Svaka sugestija i dobronamerna kritika, naroËito ako dolazi od uËenika ‡ koji su najboqi kritiËari, biÊe sa zahvalnoπÊu prihvaÊena.

U Beogradu, januara 2007.

Autor

3

UVOD

RE» O ISTORIJSKOJ NAUCI P

ни ке

re no πto se upoznamo sa istorijskom naukom moramo postaviti pitawe ‡ πta je istorija; ko je i kada nauËno utemeqio istoriju; na osnovu Ëega se piπe i kako se deli istorija?

Istorija je druπtvena nauka koja prouËava razvitak qudskog druπtva od najstarijih vremena do danas. Istoriju je u 5. veku pre Hrista utemeqio Grk Herodot (484‡425) iz Halikarnasa.

Napisao je delo Istorija, po kome je i nauka dobila ime, a u tom delu je opisao grËko-persijske ratove. IstoriËari su ga, u znak priznawa i poπtovawa, kasnije nazvali otac istorije. U Herodotovom delu se ponekad prepliÊu legenda i stvarnost jer on nije imao moguÊnost da proverava sve Ëiwenice, πto ne umawuje wegovu vrednost. Drugi veliki Grk, Atiwanin Tukidid (460‡ 396), uveo je nauËni naËin pisawa istorije, princip po kome se istorija iskquËivo piπe na osnovu proverenih podataka (Ëiwenica). Zato je on nazvan ocem istoriografije. U izvanrednom delu Peloponeski rat opisao je najveÊi meusobni sukob Grka, u kome je i sam uËestvovao.

Istorijski izvori. Istorija se piπe na osnovu podataka, Ëiwenica, dokaza i, uopπte, svih materijala koji mogu pouzdano svedoËiti o proπlosti, a sve to jednim imenom nazivamo

бе

Primeri pisanih izvora

За во

д

за

уџ

istorijski izvori. ObiËno se dele na materijalne, pisane i usmene (tj. tradicija, predawa) izvore.

U materijalne izvore spadaju arheoloπki nalazi, ostaci qudskih skeleta, orua i oruæja, kultni predmeti, najrazliËitije graevine ‡ spomenici itd.

Prva pisma su nastala 3000. godine pre n.e., a s wima obiqe pisanih svedoËanstava, pisani istorijski izvori. Kako se ËoveËanstvo neprestano razvijalo i usavrπavalo, vremenom su nastali brojni nauËni i tehniËki izumi, kojima se istoriËari takoe sluæe kao vaænim istorijskim izvorima. Tu spadaju fotografija, filmska i magnetofonska traka, a danas i najsavremenija sredstva poput digitalnih ureaja, disketa, diskova itd.

U usmene izvore (tradiciju) spadaju razliËite pripovesti, predawa prenoπena s kolena na koleno u nekoj porodici, plemenu ili πiroj zajednici, zatim obiËaji i rituali, ali to su nepouzdana svedoËanstva i stoga se koriste samo u sluËaju kada ne postoje nikakvi drugi podaci.

Istorijski izvori su svojevrsno kulturno blago svake zemqe, pa se wihovom Ëuvawu posveÊuje najveÊa paæwa. Ustanove u kojima se Ëuvaju su, pre svega, istorijski arhivi, arhivi dræavnih ustanova, univerziteta, akademija nauka, nauËnih instituta, muzeji, biblioteke. Duænost isto-

Herodot i Tukidid

4

U vod / Re Ë o is t or ijsk o j na u ci

prvih dræava (4. milenijum p.n.e.) do pada Zapadnog rimskog carstva (476. god.). Sredwi vek poËiwe padom Zapadnog rimskog carstva i traje do Kolumbovog otkriÊa Novog sveta ‡ Amerike (1492. god.). Novi vek je trajao od Kolumbovog otkriÊa Novog sveta do kraja Prvog svetskog rata (1918), a od 1918. godine do danas izdvaja se najnovije ili savremeno doba. Naravno, ova podela nije idealna jer se ne moæe podjednako primeniti na sve delove sveta, ali je prihvaÊena u najveÊem broju zemaqa.

Istorija i druge nauke. IzuËavawe i pisawe istorije ne bi bilo moguÊe bez saznawa do kojih su doπle druge nauke. Ako se, na primer, izuËava æivot qudi paleolitskog doba, osnovni zadatak istraæivaËa jeste upoznavawe sa svim poznatim materijalnim ostacima poput qudskih i æivotiwskih kostiju, orua, kultnih predmeta, ugqenisanog zrnevqa biqaka i sl. Da bi se dobila prava slika, svoj sud prvo moraju dati arheolozi i antropolozi, a za utvrivawe pribliæne starosti ostataka hemiËari, fiziËari i drugi struËwaci.

NauËne discipline Ëije rezultate najviπe koriste, istoriËari svrstavaju u pomoÊne istorijske nauke, u koje, pored pomenutih, spadaju i klasiËna filologija, lingvistika, diplomatika, hronologija, sfragistika i druge.

Hronologija. Qudi su praktiËno od vremena kada su postali razumna biÊa, a naroËito od kad je u upotrebu uπlo pismo, imali potrebu da na neki naËin pobliæe odrede (datiraju) dogaaje. Tako su razni narodi u proπlosti na razliËite naËine datirali dogaaje iz svoje istorije. IzuËavawem razliËitih naËina raËunawa vremena bavi se posebna nauka ‡ hronologija (grË. hronos ‡ vreme).

Stari Grci su vreme raËunali od prve olimpijade (776. god. p.n.e.), Rimqani od godine osnivawa grada Rima (753. godine p.n.e.). Po vizantijskoj ili carigradskoj eri vreme se raËunalo od godine stvarawa sveta (5508. godine p.n.e.).

Jevrejska era takoe polazi od zamiπqene godine stvarawa sveta, s tim πto kao poËetnu godinu uzima 3760. p.n.e. Islamska era se raËuna od vremena hixre tj. Muhamedovog prelaska iz Meke u Medinu 622. godine nove ere. Najrasprostrawenija je hriπÊanska era, koja za poËetak uzima godinu roewa Isusa Hrista. Vreme pre Hristovog roewa se zato i naziva stara, a posle Hrista, nova era.

HriπÊansku eru je, po papinom nalogu, 525. ustanovio uËeni sveπtenik, Skit, Dionizije Mali.

За во

д

за

уџ

бе

ни ке

riËara je da o temi o kojoj piπe prikupi i izuËi sve postojeÊe izvore.

Periodizacija istorije. Radi lakπeg izuËavawa proπlosti qudskog dru πtva istoriËari su izvrπili podelu ili periodizaciju istorije.

Tako je celokupna proπlost prvo podeqena na dva velika razdobqa ‡ praistoriju i istoriju.

Praistorija je poËela pre oko tri miliona godina i trajala do pronalaska pisma i nastanka prvih dræava, tj. do sredine 4. milenijuma p.n.e.

U praistoriji se razlikuju tri razdobqa: staro kameno doba (paleolit), mlae kameno doba (neolit) i metalno doba. Istorija obuhvata vremenski period od nastanka prvih dræava (4. milenijum p.n.e.) do sadaπweg vremena. Podeqena je na stari vek, sredwi vek, novi vek i savremeno doba. Stari vek se raËuna od nastanka

5

За во

д

Olimpijske igre ‡ predstave na vazama

за

уџ

бе

ни ке

Po wegovom proraËunu Hrist je roen 754. godine od osnivawa Rima (ab urbe condita), pa je tu godinu uzeo za poËetnu. Taj naËin datirawa u Italiji je primewivan veÊ u 6. veku, u ostalim zemqama zapada od sredine 8. a u pravoslavnoj crkvi od 16. veka.

Kalendar. Od 46. godine p.n.e. u upotrebi je bio julijanski kalendar, koga je, na zahtev Julija Cezara, ustanovio grËki astronom Sosigen. Po tom kalendaru godina je trajala 365 dana, 5 sati, 59 minuta i 6 sekundi, a sunËana godina iznosi 365 dana, 5 sati, 48 minuta i 46 sekundi.

Razlika od 11 minuta i 14 sekundi svakih 128 godina naraste na jedan dan i od 46. godine p.n.e. do 1582. iznosila je 10, a danas 13 dana. Pod pokroviteqstvom pape Grgura XIII, 1582. godine je reformisan i sveËano proglaπen novi kalendar, u Ëast pape nazvan gregorijanski. Razlika od deset dana je izbrisana tako πto je 5. oktobar 1582. proglaπen za 15.

Najprecizniji kalendar ustanovio je veliki srpski nauËnik Milutin MilankoviÊ, koji su 1923. na kongresu pravoslavnih crkava u Carigradu prihvatile sve crkve izuzev Srpske, Ruske i Jerusalimske. U Srbiji je gregorijanski kalendar prihvaÊen 1919. godine, dok je u Srpskoj crkvi joπ uvek u upotrebi julijanski, koji se pogreπno naziva srpskim.

PITAW A 1. ©ta je istorija? Kako je dobila ime?

2. Kako se dele istorijski izvori? Kakvu razliku u koriπÊewu istorijskih izvora uoËavate kod Herodota i Tukidida?

3. Na crti vremena oznaËite vreme i dogaaj kojim poËiwu, odnosno kojim se zavrπavaju istorijska razdobqa.

4. Koje nauke pomaæu istoriji da doe do πto vernije slike o proπlosti?

5. »ime se bavi hronologija? Kako je ustanovqena hriπÊanska era? U kom veku je reformisan julijanski kalendar?

6

S t ari ve k / E gip a t

PRAISTORIJA PRAISTORIJA

бе

ни ке

sloæenijom izradom orua potpuno razlikovao od svog afriËkog pretka. NauËnici su taj praktiËno novi tip Ëoveka nazvali uspravni Ëovek (homo erectus). Ostaci homo erektusa pronaeni su u Indoneziji, na ostrvu Java i Kini (sinantrop), Evropi i Africi. U vremenu izmeu Ëetiristo i trista hiqada godina pre nove ere homo erektus je nauËio da koristi vatru, ali joπ uvek nije bio u stawu da je sam upali. Upotreba vatre uzdigla je Ëoveka i uËinila ga nadmoÊnim u odnosu na æivotiwski svet jer se pomoÊu we πtitio od hladnoÊe i zveri, a u lovu na mamute sluæila mu je kao oruæje.

Oblik i zapremina qudske lobawe i daqe su se mewali, πto je uticalo na sposobnost prenoπewa iskustava na potomstvo i veπtinu izrade orua.

Iz roda homo erektusa u Evropi i na Bliskom istoku izdvojio se neandertalac, Ëiji su ostaci pronaeni u NemaËkoj (dolina Neandertal), ali on je po svoj prilici bio sporedna grana Ëovekove evolucije.

д

за

уџ

Postanak i razvoj Ëoveka. Starost qudskog roda ceni se na oko tri miliona godina, a najstariji poznati Ëovekovi ostaci (lobawe i skeleti) pronaeni su u jugoistoËnoj Africi i svrstani su u grupu australopitekus (juæni majmun). U dugoj evoluciji australopitekus je bio prelazni tip izmeu Ëoveka i æivotiwe.

Izloæen opasnosti od æivotiwa, a i sopstvene vrste, u stalnoj oskudici hrane, praËovek je iznalazio nove naËine za opstanak i postepeno se razvijao. Iako suviπe sporo, australopitekus je tokom milion godina evoluirao u novi tip praËoveka, nazvan spretni, veπti Ëovek (homo habilis), koji je imao znatno veÊi mozak. Homo habilis je prvo biÊe na planeti Zemqi koje je poËelo da izrauje orua od kamena i kosti. Ta qudska vrsta se iz jugoistoËne Afrike raπirila na evroazijske prostore.

Milion godina od svog nastanka homo habilis je toliko uznapredovao da se veliËinom mozga i

За во

ProseËna zapremina lobawe australopitekusa bila je izmeu 550 i 650 cm3, a danaπweg Ëoveka izmeu 1450 i 1650 cm3.

Pre oko 45 000 godina na prostoru juæne Evrope, severne Afrike i Bliskog istoka pojavila se nova qudska vrsta, koja se ni po Ëemu nije razlikovala od danaπwe. To je bio kromawonac, tako nazvan po peÊini Kromawon u Francuskoj, gde su pronaeni wegovi ostaci. Kromawonac je pravi homo sapiens (razumni Ëovek) jer je imao svest o svom postojawu i govorni jezik. Time se konaËno uzdigao i izdvojio iz æivotiwskog sveta, a ujedno se rastao od praËoveka. Dvadesetak hiqada godina kasnije postao je stvaralac: ostavio je trajna dela na zidovima mnogih peÊi-

Homo erectus

praistorija paleolit

neolit

7

metalno doba

na Mediterana. Pojavom kromawonca populacija neandertalaca se smawivala i on je postepeno iπËezao.

Paleolitsko doba. Paleolit (starije kameno doba) je najduæe razdobqe u celokupnoj qudskoj proπlosti. U doba paleolita nije postojala organizovana privreda, pa su qudi zavisili od prirode, sakupqali plodove drveÊa i korewe biqaka, bavili se lovom i ribolovom. Hranili su se pticama, korwaËama, ribom, glodarima, insektima, divqim voÊem, zrnevqem i izdancima biqaka, peËurkama, krtolastim i lukoviËastim biqem. Lov na krupne æivotiwe ‡ mamute, irvase, divqe ko we, goveda ‡ organizovan je hajkama i zamkama i pomoÊu lasa s privezanim kamenom.

Najstarija staniπta paleolitskih qudi bila su zakloni napravqeni od kamena, grawa, trave i liπÊa i kolibe sa stubovima od kqova mamuta, pokrivene æivotiwskim koæama, korom drveta, busewem zemqe. Prirodna skloniπta ‡ peÊine, zakloni pod stenama i nadstreπnice, koriπÊena su u poznom paleolitu.

Orua i oruæja su u poËetku pravqena od grubo obraenog kamena, od razbijenih oblutaka, da bi se dobio predmet oπtrih ivica i vrha (ruËni

Lov na mamute

д

за

уџ

бе

ни ке

klin). U poznom paleolitu su izraivane sekire, noæevi, razne vrste bodeæa, harpuni, udice, igle.

Na kraju su pronaeni kopqe, luk i strela, moÊna oruæja koja su uveliko izmenila æivot Ëoveka. Pored kamena, za izradu orua i oruæja upotrebqavani su kost, slonovaËa, rog i drvo.

Tokom najveÊeg dela paleolita nije bilo organizovanih zajednica. Qudi su se, radi lakπe odbrane od divqih zveri, pribavqawa hrane i reprodukcije, okupqali u veÊe ili mawe grupe.

Te grupe se do pojave kromawonca skoro i nisu razlikovale od æivotiwskih, pa su nazvane Ëopor ili horda. U takvoj zajednici nisu postojala nikakva pravila koja bi regulisala odnose meu wenim Ëlanovima, pa je dolazilo i do rodoskrnavqewa.

Pred kraj paleolita qudske horde su prerasle u rodove, grupe krvnih srodnika (roaka).

За во

Neolit. Sa prestankom ledenog doba (10 000 godina p.n.e.) izumrle su i istrebqene mnoge krupne æivotiwe kojima se Ëovek hranio i nastupilo je novo razdobqe ‡ neolit ili mlae kameno doba.

Od tada su najpogodnije za opstanak bile reËne doline i priobalni pojas jezera i mora.

Najburniji razvoj u neolitu imao je Bliski istok, gde su u 7. milenijumu p.n.e. nastala prva seoska naseqa, a qudi preπli na sedelaËki naËin æivota. Pripitomqene su i gajene kao domaÊe æivotiwe ovce i koze, dok su prve kultivisane æitarice bile jeËam, pπenica i pir. Iz tih predela se uzgajawe stoke i kultivisawe biqaka πirilo ka zapadu, u jugoistoËnu Evropu i na istok do Indije.

Daqim pripitomqavawem danas poznatih domaÊih æivotiwa i kultivisawem biqaka utemeqene su prve privredne grane stoËarstvo i zemqoradwa. Primena nove tehnike (glaËawe kamena) omoguÊila je izradu savrπenih orua i oruæja.

Qudi viπe ne zavise od prirodnih skloniπta,

Orua paleolitskog doba

8

Pr a i s t o r i ja

Ëuvali stoku i u dokolici izraivali orua i oruæja.

Kako je vreme odmicalo, rodovi su se uveÊavali i udruæivali sa susedima, formirajuÊi bratstva.

Metalno doba. OtkriÊem i primenom prvog metala (bakar) poËelo je metalno doba. Vremenske okvire te epohe nije moguÊe preciznije odrediti. Na Bliskom istoku bakar je upotrebqavan veÊ u 6. milenijumu p.n.e. a u Evropi tek od 2. milenijuma.

Bakar je lako lomqiv metal, pa su i daqe preovladavala kamena orua. Napredak je postignut otkriÊem bronze, koja se dobija meπawem bakra i kalaja. Bronza je u Mesopotamiji uπla u upotrebu u prvoj polovini 3. milenijuma, a u sredwoj i zapadoj Evropi oko 1600. godine p.n.e. Posle bakra i bronze pronaeno je gvoæe, sa Ëijom primenom (oko 2000. p.n.e.) dolazi do pojave novih zanimawa ‡ rudari, livci, zanatlije.

Prerada metala i sve obimnija proizvodwa keramike uslovili su nastanak zanatstva kao nove privredne grane. Zanatlije su u poËetku razmewivale svoje proizvode za hranu, stoku, sirovine i sl. To je bila trampa, koja je brzo prerasla u trgovinu. Upotrebom metala unapreena je zemqoradwa jer je metalni raonik (plug) potisnuo drvenu ralicu, a dubqe zaorana zemqa davala je veÊe prinose.

Pojavom zanatstva i trgovine u okviru roda nastale su porodice. Muπkarac je preuzeo vodeÊu ulogu i matrijarhalni rod je prerastao u patrijarhalni. Pojedine porodice su viπe privrei-

бе

За во

д

за

уџ

veÊ na mestima najpogodnijim za æivot grade zemunice i sojenice.

Od kraja 7. milenijuma p.n.e. na Bliskom istoku, na podruËju tzv. plodnog polumeseca, podizana su prva naseqa gradskog tipa. Uz postojeÊa zanimawa i delatnosti, u 6. milenijumu su se razvili graditeqstvo i izrada keramike. Proizvodwa posua od gline πiri se sa zemqoradwom u severnu Afriku, Evropu i Indiju. Upotreba keramiËkog posua dovela je do promene u naËinu ishrane. Sve viπe se koristi kuvana, preteæno biqna hrana, a uskoro su se javili i ærvwevi za mlevewe æita i prve peÊi.

Ekonomski napredak doveo je do promena u naËinu æivota rodova, tako da su uvedene brojne zabrane, meu prvima zabrana rodoskrnavqewa. Ustanovqena su pravila kojih su se morali pridræavati svi Ëlanovi. OdluËujuÊu ulogu u neolitskim zajednicama imala je æena, zbog Ëega se to druπtvo naziva matrijarhat. Svaki Ëlan roda morao je privreivati, tako da je doπlo i do prve podele rada. Odrasli muπkarci su se i daqe bavili lovom i ribolovom, æene su obraivale zemqu i brinule o deci, dok su starci i odraslija deca

ни ке

Neolitsko orue

Staniπte s kraja paleolita ‡ juæna Rusija

Plodni polumesec ‡ najstarija naseqa

9

na neprestanim napadima i pqaËkama stoËarskih plemena. Stalna opasnost od ratobornih brana primorala ih je da se grupiπu u plemenske saveze i organizuju odbranu. Za odbranu od spoqnih napada na teritoriji plemenskog saveza je regrutovana vojska, dok je unutraπwi red odræavala policija. Za izdræavawe vojske i policije od stanovniπtva su sakupqani porezi. NajmoÊniji plemenski voa je postajao vladar, a teritorija plemenskog saveza podeqena je na provincije kojima su upravqali vladarevi namesnici.

Vojska, policija, poreznici (i drugi Ëinovnici), upravnici provincija i vladar Ëine dræavu. Tako su, od 4. milenijuma p.n.e. na prostoru oko velikih reka, od Nila na zapadu do Hoanghoa i Jangcekjanga na istoku, nastale prve dræave. Taj prostor se obiËno naziva Stari istok.

ни ке

Zanatski proizvodi

бе

vale od drugih i prilikom raspodele dobijale veÊi deo. Tako su, zbog imovinske razlike, nastali druπtveni slojevi i rodovsko druπtvo se postepeno raspalo.

Ujediwavawem bratstava u zapadnoj Aziji su do 5. milenijuma nastala plemena, a od velikih etniËkih grupa i pojedini narodi. Po naËinu æivota razlikovala su se zemqoradniËka plemena u ravniËarskim i stoËarska, znatno primitivnija, u planinskim predelima. Zemqoradnici su trajno zaposeli odreene teritorije i osnovali stalna naseqa, ali ona su bila izloæe-

PITAWA

За во

д

за

уџ

1. Kakve je promene u razvoju Ëoveka uËinila izrada prvih orua, oruæja i upotreba vatre?

2. Kada je doπlo do konaËnog odvajawa Ëoveka od æivotiwskog sveta? Na kojim su prostorima pronaeni ostaci kromawonca?

3. Nabrojte orua i oruæja paleolitskog doba od najprimitivnijih do najsavrπenijih.

4. Zbog Ëega su se prvi qudi kretali u primitivnim zajednicama ‡ Ëoporima? Objasni pojam „primitivan“.

5. Kako je tehnika glaËawa kamena uticala na poveÊawe broja zanimawa qudi neolitskog doba?

6. Pogledajte na istorijskoj karti podruËja na kojima su nastala prva seoska i gradska naseqa. Koje dræave se danas nalaze na tim prostorima?

7. Nabrojte zanimawa qudi do poËetka upotrebe metala, a zatim zanimawa (privredne grane) nastala upotrebom metala.

8. Navedite primere neravnomernog razvoja u praistoriji. Objasnite uzroke neravnomernog razvoja.

Prvi gradovi-dræave

10

Pr a i s t o r i ja

stavqene sa rukama i nogama. Izuzetak je Vilendorfska venera (pronaena u mestu Vilendorf u Austriji), koja na rukama ima i nakit.

Religija i umetnost praistorijskih qudi

бе

ни ке

Slike u peÊinama predstavqaju æivotiwe kojima su se qudi hranili i od kojih su zavisili.

Najverovatnije su posveÊivane nadzemaqskim silama (bogovima) u znak zahvalnosti za izbegnutu smrt od æivotiwe rawene u lovu i sl. Æivotiwe su slikane i zbog toga da ih Vilendorfska venera qudi upoznaju i otkriju im slabe taËke, kako bi ih lakπe ulovili.

Lovci su pred slikama izvodili odreeni obred (ritual) da umilostive bogove da im omoguÊe ulov.

Umetnost paleolitskog doba bila je realistiËka, a u mezolitu stilizovana, skoro apstraktna, sa scenama iz lova prikazanim crteæima sastavqenim od crtica. Kada su peÊine napuπtene, umetniËka dela su raena na otvorenom prostoru,

За во

д

за

уџ

Religija. U razdobqu poznog paleolita, svaka qudska grupa imala je neku vrstu sveπtenika, maga ili vraËa, Ëiji je zadatak bio da brine o ritualnim obredima, naroËito u vreme priprema za lov, sahrane pokojnika i sl.

Na evroazijskim prostranstvima bili su raπireni kultovi plodnosti ‡ æene i zemqe. Oboæavawe æene je razumqivo jer æena donosi na svet potomstvo i produæava vrstu. Simbol kulta æene bile su venere. Kult zemqe je nastao iz verovawa da sve potiËe iz zemqe, biqke kojima se hrane qudi i æivotiwe i da se sve vraÊa u zemqu.

Religija je u neolitu uzdignuta na viπi stepen jer tada nastaju totemizam i brojni kultovi (oboæavawe). Svaka zajednica je imala svoga zaπtitnika (totem), za koga se verovalo da je i predak zajednice. Za totem su uzimane æivotiwe (lav, soko, bik), biqke (odreene vrste drveÊa), nebeska tela (Sunce, Mesec, zvezde). Qudi su se prema totemu odnosili s najveÊim poπtovawem i ako je totem bila æivotiwa, wu nikada nisu ubijali niti je koristili u ishrani. Taj obiËaj se ponegde oËuvao do naπeg vremena, u Indiji, na primer, gde je krava sveta æivotiwa.

Ugled sveπtenika je porastao u neolitu jer je, pored brige o obredima, prinosio i ærtve. Uz stareπinu roda sveπtenik je postao najuticajniji Ëlan zajednice.

Religija se ustalila u svim qudskim zajednicama na Zemqi i postala prvi tumaË æivota i sveta.

Umetnost nije nastala da bi zadovoqila Ëovekove potrebe za lepim (estetskim), veÊ zbog religijskih razloga. Prva umetniËka dela stvorio je kromawonac, otprilike 25 000 godina p.n.e.

Iako se ne zna gde je prvo nastala, umetnost je uskoro zahvatila prostore od Atlantika do Sibira, kao i celo Sredozemqe. Pored slika i reqefa, praistorijsku umetnost Ëine figurice æene, venere, razni predmeti od kosti i slonovaËe, sa crteæima i gravurama æivotiwa i geometrijskim ukrasima.

Venere su mitska biÊa, boæanstvo plodnosti i, po pravilu, prikazane su nage, s izraæenim osobinama materinstva (grudi i kukovi). One nikada ne prikazuju konkretni lik æene i sasvim retko su pred-

Otisci ruku na steni ‡ najstariji vid slikarstva

11

na stenama i liticama, kako bi bila vidqivija.

NajËeπÊe teme su ratniËki prizori i scene iz lova, kojima se, po svoj prilici, veliËaju prikazani ratnici. UmetniËka dela predstavqaju prva svedoËanstva o naËinu æivota praistorijskih qudi, a „apstraktna“ umetnost, po mnogim istraæivaËima, neku vrstu slikovnog pisma.

Kultura Lepenskog Vira. U doba neolita u –erdapskoj klisuri je postojao Ëitav niz naseqa, koja su po najveÊem od wih (kod Doweg Milanovca) nazvana jednim imenom Lepenski Vir. Na tom prostoru qudi su obitavali od oko 6 700 do 5 500 godina p.n.e. i za to vreme se smenilo 100 do 120 generacija.

Stanovniπtvo tih naseqa vekovima je zavisilo od reke kao skoro jedinog izvora hrane. Ribolov je bio najvaænije zanimawe i tek neznatno lov.

Sakupqawem plodova prirode i hvatawem korwaËa i ptica sticali su se dopunski izvori hrane.

Ulov ribe je u poËetku bio suviπe teæak posao jer se lovilo kopqima, zaoπtrenom drvenom motkom, pa i golim rukama. Kad su usavrπili izradu orua i oruæja od kamena i kosti æivotiwa (sekire, noæevi, bodeæi, dleta), razvili su lov na divqaË (jelen, divqa sviwa). Tom prilikom je izvrπena i podela rada tako da su muπkarci odlazili u lov, a æene se bavile ribolovom.

U posledwoj fazi te kulture razvija se izrada keramike, glineno posue i nove vrste alatki od kamena, kosti i roga (motike, rala, budaci, harpuni, udice, πila, igle). Nakit je izraivan od πkoqki i nekih vrsta kamena, kojih nema u –erdapu, πto govori o tome da je bilo razmene proizvoda sa drugim zajednicama.

Iako su pripitomqeni goveËe, ovca, koza, sviwa i kultivisane neke vrste divqih æitarica, stoËarstvo i zemqoradwa se nisu razvili u posebne privredne grane, pa se i daqe æivelo na prastari naËin.

Duhovni æivot stanovnika kulture Lepenskog Vira tumaËi se na osnovu xinovskih oblutaka, figurina i glinenih ærtvenika pronaenih na lokalitetima Lepenski Vir i HajduËka vodenica, koji su po mnogo Ëemu jedinstveni u svetu. To su, izgleda, bila dva glavna kultna centra u –erdapskoj klisuri. Na oblucima se nalaze motivi koji, po miπqewu nauËnika, predstavqaju najstariji zapis nekog mita u istoriji. Smisao toga mita je: „Iz oblutaka, kao iz velikog praiskonskog jajeta, raa se sve æivo, na prvom mestu ribolika biÊa (praroditeqi qudskog roda) i æivotiwe koje se najËeπÊe love (riba, jelen).“ Dakle, kad je reË o religiji i umetnosti, one se i na ovim prostorima meusobno prepliÊu. Obluci sami po sebi predstavqaju „najstariju monumentalnu skulpturu u Evropi“, a crteæi i gravure na wima svojevrsnu, moæda veoma sloæenu religiju.

Srbija i centralni Balkan u praistorijsko doba

За во

д

за

уџ

бе

ни ке

PodruËje danaπwe Srbije bilo je naseqeno qudskom vrstom homo sapiens kromawonskog tipa pre oko 40 000 godina. Podunavqe je u poznom paleolitu bilo najnaseqenije podruËje, a tu su nastala najveÊa i najrazvijenija naseqa u doba neolita ‡ Lepenski Vir u –erdapu, StarËevo kod PanËeva i VinËa kod Beograda.

Kamena glava iz Lepenskog vira

12

Pr a i s t o r i ja

ни ке

Neπto kasnije, zemqoradnici u veÊem delu Balkana trajno se vezuju za svoje posede na kojima gaje i mawa stada ovaca i koza.

Posue (lonci, zdele i razni pehari) pravqeno je od gline, a orue, nakit i kultni predmeti od glaËanog kamena i materijala donetih iz drugih, udaqenih predela.

VinËanska kultura (4 500‡3 200) nastaje sredinom 5. milenijuma p.n.e. Nove grupe doseqenika iz Male Azije izazvale su lanËano pomerawe stanovniπtva starËevaËke kulture iz severne Makedonije, Metohije i dela Bosne, koje se grupisalo oko Morave, Tise i Dunava. Kulturni uticaji doπqaka zahvatili su oblasti do Panonske nizije i severnog Jadrana. StarËevaËka kultura je tada preπla u vinËansku.

VinËanska kultura je dostigla najviπi uspon na teritoriji danaπwe Srbije. Najstariji weni tragovi pronaeni su u VinËi i Tordoπu na sredwem Moriπu, pa se naziva i vinËansko-tordoπka.

За во

д

за

уџ

StarËevaËka kultura (5 000‡4 500) obuhvata neolitska naseqa centralnog Balkana. Ime je dobila po najveÊem centru otkrivenom krajem 19. veka u StarËevu kod PanËeva. U izvesnoj meri se naslawa na kulturu Lepenskog Vira, ali veÊu sliËnost pokazuje sa kulturama ranog neolita na Bliskom istoku, Trakiji, Makedoniji i Tesaliji. Preko sredweg Pomoravqa i ©umadije, ta kultura je dosezala do Save i Dunava prelazeÊi i u Panonsku niziju, a na jugu je zahvatala Kosovo i Skopsku kotlinu.

O Ëvrstim vezama sa bliskoistoËnim kulturama svedoËi i lokalitet Belica, otkriven krajem 2002. godine nedaleko od Jagodine, i niz drugih u sredwem Pomoravqu, koje predstavqa srediπte teritorije starËevaËke kulture.

JugoistoËnu Evropu su u neolitsko doba kolonizovali doseqenici s Bliskog istoka. Daqa kolonizacija iz juænih delova Balkanskog poluostrva zahvatila je Pomoravqe, istoËnu Bosnu, Srem, deo Slavonije i TimoËku krajinu. U Pomoravqu je stanovniπtvo prvi put preπlo na sedelaËki naËin æivota. Poπto su se ustalili reËni tokovi, obiqe πuma s raznovrsnim æivotiwama nudilo je bogat lov, a plodno zemqiπte je pogodovalo zemqoradwi. Uz zemqoradwu se razvilo i stoËarstvo i gajewe domaÊih æivotiwa postaje trajno zanimawe. Naseqa su u poËetku Ëinile kolibe od pruÊa, ukopane u zemqu. Kad se zemqiπte na jednom mestu isposti i postane neplodno, nekoliko kilometara daqe osniva se novo naseqe, da bi se posle odreenog vremena vraÊalo na prethodno staniπte.

бе

Kultna kolica iz nalaziπta Dupqaja (Banat)

VinËanska figura

13

uticalo i na poËetak rudarstva. U ©upqoj steni pod Avalom je u vinËanskom periodu prvi put vaena ruda, a kod Majdanpeka (Rudna glava) otvoren rudnik bakra koji je koriπÊen za izradu ukrasnih predmeta. Rude su postale predmet razmene sa drugim zajednicama.

За во

д

за

уџ

бе

ни ке

VinËanci su bili zemqoradnici i stoËari. Gradili su kuÊe „na dve vode“, sa viπe odaja, a kao graevinski materijal koristili drvo i glinu pomeπanu s plevom.

Na prostoru vinËanske kulture æivot se brzo ustalio tako da su rodovske zajednice generacijama æivele u istom mestu. To je u izvesnoj meri

14

Pr a i s t o r i ja

Posle 3800. godine p.n.e. nomadi sa istoka zauzeli su dolinu Timoka, Niπave i Juæne Morave i izazvali krizu vinËanskog sveta. Tokom sledeÊih πest vekova starosedelaËko stanovniπtvo daqe je potiskivano i vinËanska kultura je nestala.

За во

д

за

уџ

бе

ни ке

Poboqπawem ekonomskog poloæaja, kultni obredi su postali sloæeniji. Zanimqiv sistem zna kova otkriven u VinËi zaokupqa paæwu nauËnika, meu kojima je sve viπe onih koji tvrde da je u pitawu jedno od najstarijih pisama na svetu.

Pred kraj vinËanskog perioda nastale su velike porodice koje su ugrozile rodovsko ureewe i stvorile preduslove za ukidawe zajedniËke svojine. StoËarstvo je dobilo prednost nad zemqoradwom, a ponovo je oæiveo i lov.

Ogrlica iz Lepenskog Vira

Srebrni pojas iz UmËara, gvozdeno doba

PITAW A 1. ©ta Ëini praistorijsku umetnost? O Ëemu govore umetniËka dela npr. figurice æena ‡ venere, slike æivotiwa?

2. Objasnite pojmove: vraË, mag, religija, totem, totemizam, amajlija.

3. Na kom su lokalitetu pronaeni ostaci, crteæi i gravure koji predstavqaju „najstariju monumentalnu skulpturu u Evropi“ i moæda veoma sloæenu religiju?

4. ©ta je smisao „zapisanog mita“ na oblucima pronaenim na ovom lokalitetu?

5. Kojim razdobqima pripadaju kulture Lepenskog Vira, StarËevaËka i VinËanska?

15