Issuu

Nataša Dobrić • Gordana Štasni Srpski kao nematernji jezik

RADNA SVESKA

uz čitanku DAJ MI ZVEZDU JEDAN KRUG za 4. razred osnovne škole

K. B. 14115

www.zavod.co.rs

Nataša Dobrić • Gordana Štasni

Srpski kao nematernji jezik

RADNA SVESKA uz čitanku DAJ MI ZVEZDU JEDAN KRUG za 4. razred osnovne škole

ZAVOD ZA UDŽBENIKE • BEOGRAD

Recenzenti Dr Pavle Ilić, prof. metodike nastave srpskog jezika i književnosti u penziji Dr Ljiljana Petrovački, vanr. prof. metodike srpskog jezika i književnosti na Odseku za srpski jezik i lingvistiku na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Ljiljana Cerovac, nastavnik srpskog jezika kao nematernjeg i srpskog jezika i književnosti u OŠ „Narodni heroji“ u Čantaviru Karolina Gašparovski, nastavnik srpskog jezika kao nematernjeg u OŠ „15. oktobar“ u Pivnicama Urednik Jelica Nedić Odgovorni urednik Slobodanka Ružičić Glavni urednik Dragoljub Kojčić Za izdavača Dragoljub Kojčić, direktor

Ministar prosvete odobrio je ovaj udžbenik svojim rešenjem broj 612-00-33/46/2010-06 od 16. јuna 2010. godine za upotrebu u četvrtom razredu osnovne škole.

ISBN 978-86-17-19985-0 © ZAVOD ZA UDŽBENIKE, Beograd (2007–2019) Ovo delo ne sme se umnožavati, fotokopirati i na bilo koji drugi način reprodukovati, ni u celini ni u delovima, bez pismenog odobrenja izdavača.

I. Školske reči ŠKOLSKE STVARI

lekcija

1. Odgovori na sledeća pitanja: Kada počinje, a kada se završava školska godina? Šta ti je draže – početak ili kraj školske godine? Zašto tako misliš? Šta te u školi čini srećnim? Šta te rastužuje? Zbog čega?

VOLIM, NE VOLIM Ne volim trojke, obožavam petice, Volim da učim, ali ne previše, Volim drugarice, prave su pametnice, Volim učiteljicu, a drugove još više. Pročitaj ovu pesmicu, a zatim je prepiši pisanim slovima latinice. Potrudi se da ti rukopis bude lep i čitak. 3. U školu se ne može ići bez neophodnih stvari. Posmatraj ilustracije i reci šta nosiš, a šta ti u školi nije potrebno.

Objasni zašto tako misliš.

4. Napiši koje predmete imaš u četvrtom razredu?

Da li ti se dopada tvoj raspored časova? Možda u jednom danu imaš mnogo časova i taj ti je dan teži od ostalih. Razmisli i pokušaj da napraviš takav raspored časova koji će ti više odgovarati. ponedeljak

utorak

sreda

četvrtak

petak

5. Poveži ilustracije tako da svaki predmet staviš u odgovarajuću torbu. Ispričaj šta se u kojoj torbi nosi.

6. Napiši nekoliko rečenica o svojoj školskoj torbi, kako izgleda, šta u njoj nosiš, da li ti je preteška …

7. Reši rebus.

’

SKA

’’

NAJVAŽNIJE U ŠKOLI

lekcija

1. Od navedenih slova sastavi i napiši najdužu reč.

G D R A R V T S U O 2. Za druga se drugačije može reći prijatelj, a za drugarstvo

3. Upiši u ukrštenicu samo one osobine koje treba da ima pravi drug: D nesebičan iskren pošten neveran hrabar lukav tvrdoglav osećajan

ljubazan tužibaba škrt dobar gostoljubiv grub veran pažljiv

R U G A R S T V O

4. Kako znaš da ti je neko pravi drug ili prava drugarica?

5. Sastavi nekoliko pitanja u kojima ćeš nešto zamoliti svog druga ili drugaricu tako da na osnovu njihovih odgovora saznaš da li i oni vole isto što i ti.

6. Nekada među drugovima dođe i do ljutnje i svađe. Šta je najbolje da učiniš kada se to desi? a) Naljutiš se i ne pričaš više s tom osobom. b) Sve ispričaš roditeljima ili učitelju. c) Razgovaraš s drugom ili drugaricom o problemu. d) Potražiš sebi bolje društvo. Posmatraj ilustracije i ispričaj kako su drugovi rešili problem. Priča može biti i u dijalogu. U njoj upotrebi sledeće izraze: Molim te, budi malo pažljiviji. Žao mi je, nije bilo namerno. Izvini.

7. Pročitaj sledeće poslovice o prijateljstvu. Reci koja ti se najviše dopada i objasni kako je razumeš. Prijatelj se poznaje u nevolji.

Prijateljstvo je kao biljka: ako je ne neguješ – uvenuće.

Teže je prijateljstvo zadržati nego započeti.

Veran je drug najbolji brat.

IZA ŠKOLSKIH VRATA

lekcija

1. Ko šta radi u školi? direktor

Uče i vaspitavaju decu.

učitelji i nastavnici

Pomaže učenicima kada imaju veće teškoće sa učenjem.

tetkice

Upravlja čitavom školom.

pedagog

Čiste i uređuju školu.

psiholog

Pomaže učiteljima u vaspitavanju dece.

2. Napiši reči suprotnog značenja. važan vaspitan pravda

pravilno sposoban znanje

Pazi, rečca ne se piše sastavljeno sa rečima ispred kojih stoji.

3. Postavi pitanja za istaknute reči. Škola mi je druga kuća. U školu idem rado. U školi učimo razne predmete. Uče nas učitelji i nastavnici. Mi ih slušamo.

4. Na ilustracijama su prikazane različite školske prostorije. Posmatraj ih i dopuni rečenice.

Vraćam pročitanu knjigu i uzimam drugu iz

Učitelji i nastavnici idu za vreme odmora u

Mi ćemo veliki odmor provesti u

Sada učim i radim u

U petom razredu imaćemo časove u

Posle matematike imamo čas fizičkog

5. Zamisli sledeću situaciju i dovrši započeti dijalog. Učenik kuca na vrata zbornice. Traži svoju učiteljicu. Vrata otvara nastavnik koga ne poznaje. Učiteljica nije tu... Učenik (kuca). Nastavnik: Izvoli,

Učenik: Dobar dan. Izvinite,

Nastavnik: Ona

Učenik: Hvala

6. U školi se uče i vaspitavaju deca. Ona je vaspitno-obrazovna ustanova. Postoje i druge ustanove. Za mnoge od njih sigurno znaš. Među ponuđenim rečima podvuci one za koje misliš da su nazivi za ustanove. bolnica, autobuska stanica, pijaca, muzej, ambulanta, apoteka, pozorište Ispričaj koji se poslovi obavljaju u tim ustanovama. Možda je neko koga poznaješ zaposlen u nekoj ustanovi. Razmisli, pa reci ko je to i gde radi.

DOMAĆI ZADACI

lekcija

1. Sigurno i ti u školi dobijaš različite domaće zadatke. Ispričaj nam: Iz kojih predmeta imaš najviše domaćih zadataka? Zašto je važno da domaće zadatke radiš redovno? Koji domaći zadaci su najlakši, a koji najteži? Kako se snalaziš kada ne znaš da rešiš domaći zadatak?

2. Dopuni sledeće rečenice tako da odgovoriš na postavljena pitanja, odakle će se saznati kako se ti odnosiš prema svojim domaćim zadacima. Domaće zadatke radim

. (Gde?)

Rešavam ih

. (Kada?)

Rešenja pišem

. (Gde?)

Trudim se da ona budu

. (Kakva?)

Učiteljica ih

pregleda na času. (Kako?)

3. Zamisli sledeću situaciju: Miloš nije uradio domaći zadatak iz srpskog jezika. Na velikom odmoru moli Jelenu da mu dozvoli da prepiše zadatak od nje. Jelena ne želi da Miloš od nje prepisuje. Ona ima bolju ideju... Miloš: Jelena, pomozi mi. Nisam uradio domaći iz Jelena: Miloše, ne može tako. Ako nastavnica vidi da si ga prepisao, . Donesi svesku i Miloš: Hvala ti. Prava si Jelena: Drugi put 4. Navedi što više glagola kojima ćeš iskazati šta sve radiš dok rešavaš domaće zadatke.

5. Posmatraj ilustrovanu priču. Ispričaj kako je Maša rešavala svoj domaći zadatak. Priči možeš dati i naslov, npr.: Kad se tata zamisli.

6. Dečaku iz teksta Domaći zadatak pisanje sastava nije išlo od ruke, a ni Maši matematika ne ide od ruke. Kažemo da nam nešto ide od ruke ili polazi za rukom kada to radimo s lakoćom, bez teškoće. Reci šta tebi ide od ruke, tj. polazi za rukom, a šta ne. 7. Marko je napisao lep sastav iz srpskog jezika. Učiteljica je pohvalila njegov rad i stavila ga na pano. Evo kako se Marko potpisao ispod svog sastava: Marko Radić, uč. IV razr. Kada se potpisivao, Marko je skratio reči Ovako skraćene reči nazivaju se skraćenice.

Evo još nekih skraćenica koje često srećemo: br. str. god.

broj strana

Pazi, iza ovih skraćenica obavezno se stavlja tačka! Navedene reči napiši u skraćenom obliku: učenik razred strana ulica broj godina

U SLOBODNO VREME

lekcija

1. Ispričaj kako provodiš slobodno vreme. Pitanja će ti u tome pomoći. Koliko imaš slobodnog vremena? Imaš li neki hobi (čitaš, skupljaš sličice…)? Baviš li se nekim sportom? Kako se zabavljaš? Kada se viđaš i igraš s drugovima i drugaricama? 2. I u školi deca imaju trenutke slobodnog vremena. To su veliki odmor i mali odmori. Dopuni sledeće rečenice i napiši šta radite na malom, a šta na velikom odmoru. Na malom odmoru

Na velikom odmoru

3. Poveži reči kojе imaju suprotno značenje. slobodan, dosadno, pre, započeti, posle, zauzet, zanimljivo, završiti

4. Slobodno vreme je vreme koje možeš da provedeš kako želiš – da se igraš, zabavljaš, družiš, treniraš... Ali, nije samo vreme slobodno. Dopuni rečenice pravilnim oblikom prideva slobodan. Pazi na rod i broj. Tata sutra ne radi,

je.

Deca su na ekskurziji dobila

veče.

Na pismenom zadatku data je Subota i nedelja su

tema. dani.

Subotom se u školi drže sekcije i druge

aktivnosti.

5. Maja i Jovana imale su slobodno popodne i želele su da se lepo provedu, ali dogovor im nije išao od ruke. Pročitaj sve rečenice i najpre ih poređaj onim redosledom kako se razgovor odvijao. Pronađi i naslov, a zatim sve lepo prepiši na predviđeno mesto. Potom dopiši razgovor između sestara i pomozi im da se lepo dogovore kako će se zabaviti.

Hajde onda da idemo u šetnju. Možemo igrati „Čoveče, ne ljuti se“. Uh, što je dosadno, hajde nešto da radimo. Kakva si! Tebi se ne dopada nijedan moj predlog! Slobodno popodne E, neću, igrale smo se i juče tu igru. Ne mogu, bole me noge.

Maja: Jovana: Maja: Jovana: Maja: Jovana:

6. Reši rebus.

’

’’’

II. Moja porodica 6.

KADA SU MAMA I TATA SLOBODNI...

lekcija

1. Imena roditelja su majka i otac, ali deca ih obično zovu

Upoznaj nas sa svojom mamom ili tatom i predstavi ih. Moja mama/moj tata se zove

. Rođena/rođen je

Po zanimanju je

. Radi u/na

godine. .

Opiši ih i izaberi od ponuđenih osobina onu koja odgovara njihovom izgledu. Ona/on je

(visok/visoka, srednjeg rasta, niska/nizak).

(Mršava/mršav, punačka/punačak) je. Ima i

(plave, smeđe, zelene, crne) oči

(plavu, smeđu, crnu, riđu) kosu.

Opiši i kako provodite slobodno vreme. – Da li se igrate zajedno? – Čega se najčešće igrate? – O čemu razgovarate? – Kuda sve zajedno idete? – Jesu li pažljivi prema tebi? – Kako to pokazuju? 2. Mama iz priče Mama s obavezama i tata iz dramske igre Razgovor o tatama mnogo rade i nemaju dovoljno slobodnog vremena. Njihova deca žele da mama i tata provode više vremena s njima. Ispričaj šta tvoji roditelji moraju da obave svakog dana, pa reci koliko im slobodnog vremena ostane za igru i druženje s tobom. 3. Posmatraj ilustrovanu priču, pa odgovori na pitanja.

Mama je došla s posla i rešila da čitavo popodne provede sa svojom kćerkom. Kako se spremaju mama i Jasna? Kako su se obukle? Kuda su one pošle? Šta su radile u gradu? Gde su se odmorile? Čime se Jasna osladila? Šta je mama popila? Kako se Jasna provela s mamom u gradu? Šta je mama obećala Jasni? 4. Sigurno ti mama i tata ne dopuštaju da radiš sve što poželiš. To ne znači da te oni ne vole. Naprotiv, oni te mnogo vole, brinu se i plaše da ti se ne desi nešto loše. Napiši šta vole, a šta ne vole da radiš. a) Vole kada:

b) Ne vole kada:

c) Ponekad roditelji deci nešto i zabrane. Pored navedene zabrane, napiši koje zabrane ti čuješ od svojih roditelja. Nemoj da se svađaš sa sestrom.

5. Pročitaj šta je pesnik Vladimir Andrić napisao o tati. Nek drugi imaju i srebra i zlata, mene ima samo moj rođeni tata. Nek drugi imaju šta hoće i slično, mene ima samo baš moj tata lično. Kako dete iz ove pesmice govori o svom tati? Dete ne čini ništa tako srećnim kao tatina ljubav. I deca roditelje čine srećnim. Kojim imenima te nazivaju roditelji kada su posebno nežni prema tebi? 6. Razmisli i pokušaj da rešiš ovu narodnu pitalicu. Ko je to: tatino dete, mamino dete, a ničiji sin?

lekcija

UJNE, TETKE, STRINE, GOSPOĐE SU FINE 1. Da se podsetimo! U trećem razredu učili ste o rodbinskim odnosima. Tetka je Ujak je Tatin brat je moj

ili sestra. Teča je brat, a njegova žena je , a strina je njegova

muž. . .

Imaš li ti ove rođake? Ako ih imaš, napiši njihova imena.

teča, tetka

ujak, ujna

stric, strina

2. Kada hoćemo da zovemo dečaka, obratićemo mu se ovako: dečače. Ista ova imenica u množini glasi dečaci. Napravi oblik za dozivanje i množinu imenice rođak i odgovarajućim oblicima dopuni sledeće rečenice:

U Mađarskoj žive moji Jedan

. posećuje nas svake godine.

Kada uđe u kuću, mama se obraduje i pita: „Kako si, 3. Ivani je doputovao stric iz Mađarske. Ona i mama ga dočekuju.

?“

Mama: Dobar dan. Izvoli, . Stric: Hvala, drago mi je da ste kod kuće. Kako ? Mama: Dobro smo, . Kako si ? Da li je voz kasnio? Stric: Odlično, a gde su i ? Mama: Ivana je , a Marko i Milan stižu uskoro. Ivana: Dobar dan, radujem se ! Stric: Zdravo, ! Kako si porasla! Kako je u ? Ivana: Divno, imam sve petice! Stric: Odlično! Baš mi je . 4. Ispravi greške u pisanju velikog slova: Ivanin stric je u Novi sad doputovao vozom. Do njenog stana u mišarskoj Ulici dovezao se taksijem. Posle će sa Ivanom i milanom obići zajedničke rođake. Oni žive u sremskoj kamenici.

5. Sve ove reči imaju nešto zajedničko, ali su različitog značenja. Poveži svaku reč sa rečju odgovarajućeg značenja. roditi

ujak, stric, teča

roditelji

doneti na svet

rođak

mama i tata

6. Deca svoje roditelje, oca i majku, obično zovu mama i tata. I bliske rođake često ne zovemo punim nazivima, već im se iz ljubavi obraćamo sa: teta, uja, strika, seka, bata. Napiši uobičajeni naziv za ove rođake:

7. Reši ukrštenicu i saznaćeš gde živi Ivanina tetka. 1.

2. 3.

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

lekcija

POZIVAM TE NA ROĐENDAN 1. Kada je tvoj rođendan? Napiši datum svog rođenja. Koliko godina imaš? Odgovori na sledeća pitanja: Da li slaviš rođendan? Šta sve pripremiš za proslavu rođendana? Koga obično zoveš na proslavu? Kako se zabavljate? 2. Popuni pozivnicu za svoj rođendan. Pozovi dragu osobu – brata, sestru, druga, drugaricu... Dok adresiraš pozivnicu, pazi na velika slova. Možeš je i ukrasiti nekim crtežom.

3. Za rođendan obično jedni drugima kupujemo poklone. Zaokruži među ponuđenim poklonima one koje možeš odneti drugu ili drugarici na rođendan. Objasni svoj izbor.

4. Kada odeš na rođendan, posle čestitanja potrebno je da slavljeniku predaš poklon i da mu poželiš nešto lepo. Dopuni sledeći dijalog i čestitaj rođendan drugu ili drugarici. Možeš slavljenika malo povući za uši. Kažu da od toga deca još više porastu. Ti: Zdravo, Slavljenik: Ti: Izvoli poklon, nadam se da Slavljenik: Hvala, Pokušaj da izvedeš ovaj dijalog sa drugom ili drugaricom iz klupe i pred svima u odeljenju. 5. Milica je slavila rođendan. Pozvala je svoje drugove i drugarice. Drugarice su došle, donele joj poklone i čestitale rođendan. Ali, na rođendanu se desilo nešto neočekivano. U jednom trenutku Milica se zbunila. Nije želela da uvredi drugaricu, ali... Ispričaj šta vidiš na ilustracijama i smisli kako se Milica snašla.

6. Reši ukrštenicu 2.

2. 3.

4. Đ

6. 6.

KAKO SE RASTE

lekcija

1. Složi reči pravim redosledom i odgovori na postavljeno pitanje. SI

PROŠLE

PORASTAO/PORASLA

Sada sam visok/visoka

cm.

KOLIKO

GODINE?

Težak/teška sam

kg.

2. Iz matematike ste učili o različitim mernim jedinicama. Za svaku od njih postoje i skraćenice. Pazi! Iza ovih skraćenica ne pišemo tačku. Poveži mernu jedinicu sa odgovarajućom skraćenicom. Visinu, dužinu i razdaljinu iskazujemo sledećim mernim jedinicama: metar

kilometar

decimetar

centimetar

milimetar

Težinu merimo sledećim mernim jedinicama: kilogram

dekagram

gram

dkg

Zapreminu merimo sledećim jedinicama: litar

decilitar

3. Od čega deca brzo rastu? Obeleži ilustraciju znacima + ili – u zavisnosti od toga da li se od toga brže raste ili ne.

4. Za svaku reč pronađi reč suprotnog značenja. visok

krupan

velik

snažan

zdrav

širok

5. Na ilustracijama su predstavljeni detalji prema kojima se vidi kako dete raste. Reci po čemu ti primećuješ da rasteš.

6. Popuni sledeću anketu, pa ćeš saznati koliko si samostalan/samostalna. 1. Kako se budiš? a) Navijem sat uveče i ustajem sam/sama. b) Zamolim roditelje da mi naviju sat. c) Zamolim roditelje da me ujutru probude. 2. Ko ti sprema doručak? a) Kada treba da doručkujem, samostalno spremim sve što treba. b) Sam/sama ga spremam, ali pitam mamu ili tatu gde se šta nalazi. c) Molim roditelje da mi spreme doručak. 3. Kako ideš u školu? a) U školu idem sam/sama. b) Roditelji me isprate do kapije. c) Tata ili mama me voze do škole.

4. Kako radiš domaće zadatke? a) Domaće zadatke radim uvek sam/sama. b) Samostalno ih uradim, a roditelji samo pregledaju rešenja. c) Najsigurnije se osećam kada ih rešim zajedno sa roditeljima. 5. Ko sprema tvoju sobu? a) Svoju sobu spremam sam/sama i uvek znam gde mi je šta. b) Mama mi ponekad pomaže u spremanju sobe. c) Moju sobu sprema mama i uvek mi nešto zaturi. Najviše imaš odgovora pod a:

Najviše imaš odgovora pod b:

Ti si veoma samostalno dete. Roditelji su sigurno ponosni na tebe.

Nije loše, ali možeš biti još samostalniji/samostalnija. Nisu roditelji uvek tu da ti pomognu.

Najviše imaš odgovora pod c: Veoma si nesamostalan/ nesamostalna. Očekuješ pomoć za nešto što već treba sam/sama da radiš.

* ZA ONE KOJI ŽELE VIŠE 7. Sva deca jedva čekaju da porastu. Sigurno i ti to jedva čekaš. Ispričaj kako zamišljaš sebe kad porasteš. Šta ćeš raditi? Gde ćeš živeti?... 8. Pročitaj šta je pesnik Dušan Radović napisao o dečjoj želji da što pre porastu. VELIKI I MALI Jedva čekamo da porastemo i da se sećamo kako je bilo lepo kad smo bili mali. Reci šta ti misliš o ovim njegovim stihovima. Je li u pravu ili nije? Kada neko veoma brzo raste, kaže se da raste kao iz vode. Šta misliš, zašto se tako kaže?

III.

Ovo sam ja UMEM DA BUDEM SLATKO DETE

10. lekcija

1. Sigurno i ti, kao dečaci iz tekstova Za svaki slučaj i Inat, voliš slatkiše. Njima je najdraža čokolada. Koji su tvoji omiljeni slatkiši? Da li ti roditelji ponekad zabranjuju da jedeš slatkiše? Dopuni sledeće rečenice. Neka izgledaju kao njihove zabrane ili zapovesti. !

Nemoj da jedeš čokoladu pre Ne kupuj sladoled

Ostavi

Ne jedi

2. Dopuni rečenicu odgovarajućim oblikom prideva sladak. Pazi, u ženskom i srednjem rodu ovaj pridev glasi: slatka i slatko. Čokolada je

Ujutru pijem

mleko.

Mama voli

kafu.

Ovaj kolač je jako

3. Čokolada je slatka. Reci kakvog su ukusa: je

Ne volim kad je

Znaš li da se u srpskom jeziku pridev sladak koristi i za ono što nije zaslađeno šećerom. Tako se kaže: slatko i kiselo mleko, slatka i kisela pavlaka, sladak kupus i kiseli kupus, ali slatka i

paprika.

* ZA ONE KOJI ŽELE VIŠE Pridev sladak koristi se i u prenesenom značenju. Tako se za nekog ko nam se dopada kaže da je sladak ili za ono što je veoma prijatno kaže da je slatko, kao na primer: Ona je slatka devojčica. U IV2 ima jedan sladak dečak. Želim ti sladak san. Kažemo ponekad: Baš mi je „sladak“. Međutim, to ne znači da nam se ta osoba dopada, već suprotno – da je uradila nešto što nam se ne sviđa.

4. Dečaci iz tekstova Za svaki slučaj i Inat nisu baš „slatki“. Oni imaju loše osobine. U sledećim rečenicama istaknute su određene ljudske osobine od kojih su ti neke sigurno poznate. Sebičan je onaj koji ne

nikome ništa, sve grabi

Iskren je onaj koji govori ono što

Pošten je onaj koji ne laže i ne vara druge

Grub je onaj koji je neosetljiv

drugima.

Ljubazan je onaj koji se prema svima lepo

Pažljiv je onaj koji je pun obzira prema

Škrt je onaj koji ne da nikome ono što Lenj je onaj koji ne voli da Hvalisav je onaj koji sam sebe Skroman je onaj ko nema

. . . želje.

Dobre ljudske osobine nazivaju se vrlinama, a loše su mane. Razvrstaj sledeće osobine na vrline i mane: sebičan, iskren, pošten, grub, ljubazan, pažljiv, škrt, lenj, hvalisav, skroman VRLINE

MANE

5. Ponekad ista osobina može da bude u jednoj situaciji vrlina, a u drugoj mana. „Moram čuti šta pričaju.“

„Šta li će sad biti?“

Posmatraj ilustracije i uporedi ponašanje devojčica. Koja je osobina izražena kod obe devojčice? Kada je ova osobina pozitivna i poželjna, a kada je ružna i nepoželjna? 6. Ova poređenja već sigurno znaš: kaže se da je neko ljut kao ris, vredan kao mrav, pametan kao pčela. Nauči i neka nova. Poveži osobinu sa odgovarajućom životinjom. plašljiv kao tvrdoglav kao lenj kao lukav kao hrabar kao

magarac lav zec buba lisica

BAVIM SE I SPORTOM

11. lekcija

1. Odgovori na postavljena pitanja. Da li se i ti baviš nekim sportom? Kojim? Učestvuješ li na takmičenjima? Da li nekada pobeđuješ, ti ili tvoj tim? Kako se tada osećaš? Ne može se uvek pobeđivati. Kako podnosiš poraz? 2. Dobro je baviti se sportom. Navedi bar tri dobra razloga za to.

3. Navedi sportove sa loptom.

Navedi sportove u vodi.

Zimski sportovi su:

4. a) Formiraj parove: plivanje trčanje košarka odbojka rukomet skijanje

b) Poveži sledeće reči: trkač skijaš odbojkaš plivač košarkaš rukometaš

trkač skijaš odbojkaš plivač košarkaš rukometaš

5. Za koga navijaš? Koje su boje tvog omiljenog tima?

Da li ideš na utakmice? Ako ideš, ispričaj kako je na utakmici. Kako se navijači obično ponašaju na utakmicama? Šta im zameraš?

6. Ko ti je omiljeni sportista ili sportistkinja? Zašto su oni posebni? Ovde možeš zalepiti sličicu svog omiljenog sportiste, tj. sportistkinje.

...

skijašica plivačica rukometašica košarkašica trkačica odbojkašica

STARO I NOVO

12. lekcija

1. Uporedi ilustracije i ispričaj kako je bilo nekada, a kako je danas.

2. I mnogi drugi uređaji i aparati pomažu čoveku u svakodnevnim poslovima. Navedi neke:

Čemu oni služe?

3. Računar je savremeni uređaj, koji je sve više prisutan u našim životima. Nekada su ljudi pisali samo olovkom, pa su koristili pisaću mašinu, a danas se najčešće služe računarom. Osim što možemo pisati, šta nam još omogućava računar?

Da bismo mogli koristiti računar za crtanje, slušanje muzike, slanje pisama i slično tome, šta sve moramo znati?

4. Za računar još kažemo i kompjuter. Posmatraj ilustraciju i napiši delove kompjutera koje vidiš.

5. Jedno je sigurno, svi volimo da se igramo. Neko voli društvene igre, drugi sportske igre, a ima onih koji najviše vole kompjuterske igrice. Napiši koja je tvoja omiljena igra i kada se najradije igraš? Opiši pravila te igre.

6. Reši osmosmerku. U njoj su skrivene sledeće reči: FEN FRIŽIDER KOMPJUTER MAŠINA ZA VEŠ MIKSER SOKOVNIK ŠPORET TELEFON USISIVAČ ZAMRZIVAČ

Od slova koja ti preostanu dobićeš još jednu reč.

IV. Zimske slike STIGLA ZIMA, NIJE ŠALA

13.

lekcija

1. Odgovori na sledeća pitanja. Da li voliš zimu? Šta najviše voliš da radiš zimi? 2. Reči: zima, zimski, zimovati, zimovanje, zimus pripadaju istoj porodici reči. Svakoj od navedenih reči odgovara jedna rečenica. raspust.

Prošao je Ove

padao je sneg. ga uopšte nije bilo.

Išli smo na

. na Kopaoniku.

3. Deca vole zimu jer kada ima snega mogu lepo da se zabavljaju. Evo nekih zimskih rekvizita. Kako se pomoću njih zabavljate na snegu? Za svaku ilustraciju sastavi po jednu rečenicu.

4. Kiša, sneg i magla su prirodne pojave. Da li ste se sreli i sa injem, slanom i mrazom? Ove pojave su veoma slične. To su smrznute vodene koje se hvataju po zemlji, travi, granju drveća i sl. U koje godišnje doba se javljaju slana i inje?

5. Dopuni sledeću priču jednom od ponuđenih reči u zagradi. (pala, stegla, stigla) zemlju. Trava se Prošle noći zima je jako (magle, leda, mraza). Grane drveća zabelela od (okićene su, polivene su, okružene su) injem. Kada dune vetar, ono se onako (suve, meke, (teško, lagano, hladno) razleti na sve strane. Sa krova vise oštre) ledenice. Svega ima, samo nema snega. (suva, smrznuta, ledena) zima. Kaže moja baka da se ovakva zima naziva

* ZA ONE KOJI ŽELE VIŠE

6. Koji naslov bi odgovarao ovoj ilustraciji? Zamisli da si sada tamo. Pokušaj da opišeš ono što vidiš. Opiši i šta radiš i kako se osećaš.

SVETI SAVA – I SVETLOST I SVETOST

14. lekcija

1. Evo nekoliko pitanja na koja ćeš odgovoriti ako pozoveš matematiku u pomoć. Koliko jedna decenija ima godina?

godina.

Ima

Koliko jedan vek ili stoleće ima godina? Vek ima Koliko je vekova od 12. do 21. veka? Koliko je to godina?

To je

godina. vekova, odnosno

godina.

Možeš li sada da zamisliš koliko je Sveti Sava važna ličnost kada se još uvek slavi i poštuje njegovo ime? 2. Da li ste nekada bili na slavi? Sigurno ste primetili da je veoma svečano: na stolu gori sveća, a tu se nalazi i slavski kolač, kao i crno vino i koljivo. Koljivo je posebno ukusno: pravi se od pšenice, oraha i šećera. Oni se obavezno nalaze na stolu kada je slava. Svetlost sveće označava život. Kolač predstavlja telo Hristovo. Crno vino je krv Hristova. 3. Sastavi pitanja tako da odgovor bude istaknuti deo rečenice. Sveti Sava se slavi 27. januara. Na taj dan je umro Sveti Sava. Na početku proslave peva se Svetosavska himna. Sveštenik i kum su prisutni na proslavi. Oni lome slavski kolač. Parče kolača i malo koljiva daju deci.

4. Ispričaj nam kako se u tvojoj školi proslavlja Sveti Sava.

Sveti Sava 5. Dobro je da znaš Narodne priče su nastale u narodu. Ne zna se tačno ko ih je izmislio i ispripovedao. Priču, za razliku od pesme, uvek možeš prepričati zato što se u njoj govori o nekom događaju u kojem učestvuju razni likovi. Narodna priča, kao i ona kojoj se zna pisac, ima glavnog junaka. On učestvuje u raznim događajima i susreće druge likove. O Svetom Savi postoji mnogo priča. On je u njima glavni lik. Evo jedne narodne priče o njemu.

SVETI SAVA I SIROMAH Naiđe Sveti Sava pokraj jedne siromašne ukućani sa malom

, baš na Božić. Tamo plač, jer

, nisu imali ništa za jelo.

dade onda domaćinu punu

masti. Obraduje se siromah i zahvali, a žena uze mast, prikupi korice i spremi poparu.

je trošio mast godinu dana, a nikada mu nije ponestajala.

Tek kada se pohvalio jednom prijatelju poče

da nestaje. A da se nije hvalio,

Bog zna dokle bi mu trajala. Narodna priča

Prepiši ovu priču lepim pisanim slovima u svoju svesku. 6. Koja od sledećih poslovica najviše odgovara ovoj narodnoj priči: a) Ko drugome jamu kopa, sam u nju upadne. b) Ko se hvali, sam se kvari. c) Ko želi veće, izgubi i ono iz vreće.

15.

ZIMSKE RADOSTI

lekcija

1. Odgovori na sledeća pitanja. Koje je tvoje omiljeno godišnje doba? Ako je to zima, reci nam zašto. Ako nije, navedi svoje razloge za to. 2. Šta su za tebe zimske radosti?

3. Opiši nam jedan svoj doživljaj na snegu ili na ledu. 4. Dopuni rečenice. Ilustracije će ti pomoći u tome.

Čovek koji skija naziva se Žena koja skija naziva se

. . .

Čovek koji se kliza naziva se Žena koja se kliza naziva se

5. Zimski sportovi su veoma zanimljivi, ali za bavljenje tim sportovima potrebna je posebna obuka i oprema koja je veoma skupa. Često je neophodan i boravak na planini u nekom zimskom centru da bismo se mogli, na primer, skijati. Gledaš li ponekad televizijske prenose takmičenja u zimskim sportovima kao što su: skijanje, skakanje, vožnja boba, klizanje, hokej? Ispričaj koji ti se od ovih sportova najviše dopada.

6. Veoma su lepi prenosi sa takmičenja u umetničkom klizanju. Izgled klizačica i klizača, njihovi kostimi, klizanje uz predivnu muziku pod svetlima reflektora izaziva nezaboravne utiske. Nacrtaj i opiši klizački kostim iz svojih „snova“.

I skijaši imaju predivnu opremu. Da li znaš šta je sve potrebno za skijanje?

Deca vole smešne reči 16.

BIĆU I JA TATA-MATA

lekcija

Slova latinice naučili ste prošle godine, a ove ćete naučiti i ćirilicu. Neka slova se isto pišu i u ćirilici i u latinici. Аа

Ее

Оо

Јј

Кк

Аа

Ее

Оо

Јј

Кк

Naučićete i druga slova i veoma brzo ćete pisati i ćirilicom. latinica Ii Gg Mm Nn Nj nj Ss Tt

ћирилица

Ii Gg Mm Nn Njnj Ss Tt

Ии Гг Мм Нн Њњ Сс Тт

Ii иње, исток, Ина Gg Гаја, гост, гимнастика Mm мама, Маја, мак Nn Нина, нос, неко Ww њен, њој, њима Ss сека, Сања, сан Tt тата, тетка, Татјана

1. Reši sledeće rebuse, a rešenja napiši ćirilicom.

2. Napiši ćirilicom ono što vidiš na crtežu.

3. Samo jedno slovo menja značenje reči. ост

есто

ак

анке

ост

есто

ак

анке

ост

4. Od ponuđenih slova možeš da napraviš više različitih reči. К С Ј И А А Ј Ј

5. Poređaj slova pravim redosledom i dobićeš reči. г, њ, а, е, ј

г, т, њ, и, а

к, н, ј, а, а

м, к, ј, а, а

њ, г, к, и, а

г, л, а, м, а

6. Budući da već možeš da čitaš i pišeš ćirilicom, prepiši pisanim slovima sledeća imena. Pazi kako spajaš slova! Posmatraj urađene primere!

Ана, Ања, Анита, Јана, Маја, Нина, Тања, Тијана

Антоније, Немања, Матија, Миња, Мита, Тома

7. Pročitaj pesmicu i prepiši je pisanim slovima ćirilice. НА СНЕГУ Танке санке, много санкања, о томе Сања сања. A снега има све мање и мање, Сањи смета такво стање.

8. Prepiši pisanim slovima ćirilice sledeći tekst: Моje ime je Jasna. Mamino ime je Sonja, tatino Nikola, a sekino Tanja. Ja imam i Megi. To je moja koka. Ona nosi jaja.

ЖИВОТИЊЕ СУ ШАРЕНЕ СПОЉА, А ЉУДИ ИЗНУТРА latinica Bb Vv Dd Zz Žž Ll Lj lj Pp Rr Uu Cc Šš

17.

лекција

ћирилица

Bb Vv Dd Zz @` Ll Ljlj Pp Rr Uu Cc [{

Бб Вв Дд Зз Жж Лл Љљ Пп Рр Уу Цц Шш

Bb бајка, Боба, бик Vv Весна, војник, воз Dd дан, Дејан, дете Zz зима, Зита, змај @`Жика, жаба, жвака Ll ласта, Лана, лист Qq Љиљана, љубав, љубити Pp поље, Павле, прст Rr риба, Роберт, рог Uu уво, уста, Урош Cc цвет, цар, Цица [{ Шандор, шака, шешир

Када научиш још неколико слова, знаћеш целу ћирилицу.

1. Допуни слова која недостају и добићеш називе животиња. је

аба

ав зе 2. Реши ребусе

иба лиси

мија а

К B

ме

ве

ро

ж П

а е

мра

ми

ерица

У м

+ ВА

3. Прочитај неколико пута брзалице, а онда их брзо изговори девет пута, без грешке – наравно. На вр’ брда врба мрда. Миш уз пушку, миш низ пушку. Свака сврака скака на два крака. 4. Прочитај ову необичну песмицу, а затим је препиши писаним словима ћирилице. Док преписујеш, спој растављене слогове у речи. ЖИВОТ ПУЖА

Од једног жира, па до неке руже пуж два дана пуже, а можда и дуже.

А уз пут дрема и у стану жмури. Времена има, зашто да жури! 5. Допуни ова поређења на основу илустрације. Каже се: Брз је као

Спор је као

Гладан је као

Тврдоглав је као

Љут је као

Каже се у шали:

Иде као

у маглу.

на леду.

Добро му је као

Уплео се као

Лети као

у конце.

без главе.

6. Животиње се помињу у многим народним изрекама, пословицама и причама. Ево неких. Препиши их са латинице на ћирилицу писаним словима. Ako laže koza, ne laže rog. Životinje su šarene spolja, a ljudi iznutra. Koga su zmije ujedale i guštera se boji. Svaka ptica svome jatu leti. Svaka krava svoje tele liže.

E, pusta žurba, da se nisam žurio, ne bih prosuo vino – rekao је puž kadа je, pošavši za Badnji dan da donese vino, doneo ga za Uskrs i na pragu se sapleo i prosuo ga. Препиши ову кратку причицу писаним словима ћирилице.

18.

ЧУДНА БИЋА, ЧУДНЕ СТВАРИ latinica

лекција

ћирилица

Đđ

Ђђ

ђак, Ђорђе, ђон

Ćć

]}

Ћћ

]}

ћуран, ћилим, Ћира

Фф

флаша, фиока, Филип

Хх

хлеб, хлад, Холандија

Čč

Чч

Чеда, чаша, чешаљ

Dž dž

Dzdz

Џџ

Џон, џеп, џак

1. Сигурно знаш много бајки. У њима се појављују многа чудна бића. Допуни слова која недостају и подсети се неких од њих. аробњак

мај

ве

тица

даја

ин

пату

ак

2. Можда су ти познати ови необични називи: чичак

чварак

чворуга

ћилим

ћуп

ћевапчић

ђеврек

ђинђува

ђурђевак

џезва

џигерица

џумбус

Прочитај их наглас. Ако не знаш шта значе, наставник или наставница ће ти помоћи да их разумеш. Ове речи сигурно знаш. Допуни слова која недостају. екам да ми мама донесе вру Хладно је, обуци емпер. Стави марамицу у еп. Волим грож е и поморан е. Радо једем и друго во е и повр

ај.

е.

3. Потруди се да разликујеш глас ч од гласа ћ и глас џ од гласа ђ.

4. Прочитај наглас ову шаљиву песмицу. Код куће је препиши писаним словима. Обрати пажњу на гласове ч и ћ. Потруди се да их правилно изговараш и да не грешиш у писању. КАД БИ МАЧКА БИЛА МАЋКА Кад би MAЧKA била МАЋКА, кад би ТАЧКА била ТАЋКА, не би знао мали Мића шта је ВЕЧЕ, а шта ВЕЋЕ, шта су КУЋЕ, а шта КУЧЕ. Кад би MAЧKA била МАЋКА, кад би ТАЧКА била ТАЋКА, ко би знао шта је МЕЧЕ, а шта ђак у торбу МЕЋЕ кад из школе кући креће!? Милан Шипка

5. Можете се такмичити тако што ће наставник изговарати речи у којима се налазе гласови ч, ћ, џ и ђ. Док слушате речи, уписујте их на право место у табели. Победник је онај ко све речи напише без грешке. Ч чаша

Ћ ћуран

Џ џеп

Ђ Ђорђе

6. Сада знаш целу азбуку. Прочитај песмицу Еколошка азбука Добрице Ерића.

ЕКОЛОШКА АЗБУКА Ако Будете Више Гајили Дрвеће Ђаци Еколози Живећете Здрави И Јаки Као Лавови Људи Морају Незагађене

OБЈАШЊЕЊЕ НЕПОЗНАТИХ РЕЧИ:

Њиве Орати Пшеницу Радости Сејати

eкoлoг, м. рoд – стручњак који изучава животну средину нeзaгaђeн, нeзaгaђeнa, нeзaгaђeнo – чист, незапрљан чoвeчaнствo, ср. рoд – сви људи шумaдиjски, шумaдијска, шумaдијско – кojи припада Шумaдији, крају у Србији

Тако Ће Увек Фино Хранити Цело Човечанство Џакови Шумадијски! Добрица Ерић

Испиши редом свих тридесет слова азбуке. Песмица ће ти помоћи у томе.

7. Напиши по азбучном реду имена и презимена својих другова и другарица из одељења. 1.

12.

13.

14.

15.

16.

17.

18.

19.

20.

10.

21.

11.

22.

VI. Спајај корисно и лепо 19.

лекција

ДA ТЕ ЗУБ НЕ ЗАБОЛИ... 1. Шта треба радити ако желимо да имамо здраве зубе? Посматрај илустрације и састави реченице.

2. Постави питања тако да одговори буду истакнуте речи. Јовану никад није болео зуб. Она редовно иде зубару. Зубар јој је објаснио како да пере зубе. Она их пере три пута дневно. Њени зуби су здрави и бели.

3. Милош је пошао да поправи зуб, али док је чекао... Посматрај илустрације и испричај шта се десило Милошу.

Да ли је Милош добро поступио? Шта бисте му ви саветовали?

4. Напиши речи које недостају. Мали нос је носић, а мали зуб је . . Велики нос је носина, а велики зуб је , а докторка за зубе је Доктор за зубе је Онај који има велики нос је носат, а онај ко има велике зубе је Када нас боли глава, кажемо да имамо главобољу, а када нас боли зуб, . имамо

. .

5. Прочитај песмицу Драгана Алексића. ПAСTA ЗA ЗУБE Воћe je кажу нajбoљa пaстa зa зубe, aли гдe je вoћњaк у кoмe рaсту тубe? Драган Алексић

Песник се мало нашалио, али воће је заиста здраво за зубе. Размисли па реци шта је добро за зубе, а шта није. Добро је:

Није добро:

пити доста млека

јести много слаткиша

6. Прочитај следеће реченице. У свакој од њих истакнут је по један израз у коме се помиње зуб. Знам да те боли, али мораш стиснути зубе и издржати. Пре сам их се плашио, али сада ћу им показати зубе. Наставница га је узела на зуб зато што је био неваљао. Издвојили смо те изразе из реченица. Покушај да спојиш израз са његовим значењем. стиснути зубе показати зубе узети некога на зуб

прогонити некога показати да си издржљив показати своју борбеност

7. Реши загонетку Беле коке испод стрехе вире.

20.

лекција

ЗДРАВЉЕ НИЈЕ СВЕ, АЛИ БЕЗ ЗДРАВЉА СВЕ ЈЕ НИШТА 1. Одговори на питања. Када људи иду лекару? Како се називају установе у којима раде лекари? Шта болесник узима да би оздравио? Где набављамо лекове?

2. Марко и Ивана су болесни. Посматрај илустрације и допуни реченице. Марка боли

Марко ће ићи

Лекар ће Даће му

Ивану боли

дечака. .

Ивана ће ићи Зубар ће

. зуб девојчици. ће престати.

3. Напиши речи супротног значења. болестан

болест

разболети се

4. Доврши започете реченице. Речи које треба да допуниш изведене су од именице бол. Онај који је болестан је

Она која је болесна је

Установа у којој леже и лече се болесни људи назива се

Медицинску сестру зовемо и

5. Прочитај причу и препиши је лепо писаним словима ћирилице. , кашље и врућ је.

Саша се од јутрос не осећа добро. Цури му и

ла

“, рекла је на

је узе-

измерила температуру. „Температура је висока, морамо ићи . Када су се спремили, пошли су у и сачекали да дођу на ред код лекара.

рекао: „То је грип. Узимаћеш витамин C и доста

.У

. Предали су је прегледао

стављај капи три пута

на дан. За неколико дана оздравићеш.“

6. Реши ребус

21.

КАДА СЕ ПОДИГНЕ ЗАВЕСА...

лекција

1. Реши укрштеницу тако што ћеш у празна поља уписати појмове који су у вези са позориштем. ПРЕДСТАВА СЦЕНА РЕЖИСЕР ГЛУМАЦ АПЛАУЗ ЗАВЕСА

П О З О Р И Ш Т Е

2. Представе се не приказују само у позоришту. Знаш ли где се још дају представе?

3. Постоји ли у твом месту позориште или биоскоп? Ако их нема, где, како и с ким идеш на представе? Знаш ли да постоје различите врсте позоришта? У луткарском позоришту глумци су У дечјем позоришту приказују се представе за

. .

4. У позоришту се не приказују само представе. Погледај илустрације и напиши шта се све у позоришту може гледати и слушати.

5. Волите ли да идете у позориште и биоскоп? Испричајте шта сте последњи пут гледали у позоришту или у биоскопу. Реците назив представе (или филма) коју сте гледали? Ко је играо главне улоге у њој? Испричајте укратко садржај представе (филма). 6. Душан и Марко кренули су у позориште, али нису успели да добију карте. Замисли како је текао њихов разговор. Нека дечаци покушају да добију карте за биоскоп. Смисли који филм ће гледати, нека један дечак купи карте, одлучи у ком реду ће седети и др. Душан: Добро вече. Молим вас, две карте за представу Чаробњак из Оза. Благајник: Жао ми је, али карте смо распродали пре сат времана. Душан: Онда ништа. Хвала вам и до виђења. Душан: Марко, шта ћемо сад? Нема више карата. Марко: Знам, идемо Душан: Марко: Благајница: Марко: Благајница: Марко: Марко: Душан:

7. Како се понашамо у позоришту или у биоскопу? Немој:

Треба: – бити пристојан, – лепо се обући, – искључити мобилни телефон,

– гласно причати док траје представа, – јести грицкалице и семенке,

Настави да набрајаш. Напиши шта још треба, а шта не треба радити док гледаш представу или филм.

22.

СЛАНО И СЛАТКО

лекција

1. Сви ми највише волимо да једемо код своје куће. Ту су оброци најукуснији и најздравији, али сви понекад морамо да једемо успут – на паузама, између школе и тренинга и у неким другим приликама. Зато постоје ресторани брзе хране, пекаре, бурегџинице, пицерије... У таквим ресторанима можеш купити и појести:

хамбургер у лепињи Италија

пицу Немачка

бурек Велика Британија

сендвич Грчка

гирос Турска

Знаш ли да су ова јела и њихови називи стигли код нас из других земаља? Повежи назив јела са земљом из које потиче.

2. Не мораш увек чекати маму да ти спреми храну. Умеш ли ти брзо да припремиш неко јело?

Испричај како се спрема то јело. Научи како се припремају топли сендвичи од рибе за ужину. Посматрај илустрације и испричај шта треба да радиш.

3. Замисли да си у бурегџиници и да гледаш у ценовник. Изабери шта желиш да поједеш и попијеш. Узећу: Потом израчунај колико ће све то коштати.

ЦЕНОВНИК Пите и бурек: Бурек са сиром........................60 дин. Бурек с месом......................... 80 дин. Пита са сиром......................... 60 дин. Пита с кромпиром.................. 50 дин. Пита с јабукама...................... 50 дин. Пита с вишњама..................... 50 дин. Сува пецива: Кифла.......................................10 дин. Переца......................................10 дин. Ђеврек......................................15 дин. Слана пецива: Кифла са сиром.......................25 дин. Паштета са сиром...................20 дин. Погачица с чварцима..............20 дин.

Пуњена слатка пецива: Кифла с маком............................... 25 дин. Кифла с еурокремом..................... 25 дин. Кроасан с џемом............................ 25 дин Кроасан с еурокремом.................. 25 дин.

Напици: Јогурт.............................................. 25 дин. Чоколадно млеко........................... 30 дин. Воћни сок....................................... 30 дин. Воћни јогурт................................... 40 дин.

4. Сад поручи то што желиш. Ти: Продавачица: Добар дан. Изволи. Ти: Молим Продавачица: Желиш ли да ти спакујем или ћеш јести овде? Ти: Продавачица: Хоћеш ли и неки напитак? Ти: Продавачица: То све ће коштати

динара. Изволи рачун.

Ти: Продавачица: Изволи кусур. Пријатно и довиђења. Ти: 5. У следећим низовима речи налази се и по једна реч којој ту није место. Пронађи ту реч у сваком низу и прецртај је. ресторан пицерија посластичарница хамбургерија бурегџиница

кувар конобар посластичар апотекар пекар

кремпита баклава бурек мињон чоколадне коцке

6. Сладолед је именица Торта је именица

рода. рода.

Овим именицама придружи што више придева којима ћеш их описати. Торта: Сладолед:

VII. Сунчева златна рука ВОДА, ВАЗДУХ, ЗЕМЉА, ШУМА

23.

лекција

1. Учили сте из природе и друштва о живој и неживој природи. Сигурно су учитељ или учитељица помињали следеће појмове: вода, биљке, животиње, ваздух, земља, човек. Разврстај их на оне које припадају: живој природи неживој природи 2. У сваком низу налази се по једна реч која ту не припада. Пронађи је и прецртај. чиста бистра мутна

свеж загађен чист

ведро светло облачно

Шта из наше околине можеш описати придевима који су остали непрецртани? Састави, користећи те придеве, по једну реченицу.

3. Људи се различито понашају према природи која их окружује – неки се брину о њој, а неки не. Посматрај следеће илустрације и реци како све људи уништавају природу?

4. Да ли знаш да је 5. јун Светски дан заштите животне средине? Он се сваке године прославља у другој држави, а посвећен је проблемима заштите човекове околине. Сваке године се размишља о другом проблему – ширењу пустиње, загревању планете, загађењу воде... За тај дан деца целог света цртају и шаљу своје цртеже и такмиче се. Ево рада једног дечака. Погледај га пажљиво и испричај шта видиш. Како ти се допада рад? Због чега је забринут дечак који га је нацртао? О чему он размишља?

* ЗА ОНЕ КОЈИ ЖЕЛЕ ВИШЕ

5. Да ли је у твојој школи била организована нека акција посвећена очувању животне околине? Је ли твоје одељење учествовало у њој? О томе ћеш нам испричати у облику извештаја. У њему мораш одговорити на следећа питања: Ко? Шта? Где? Када? Како? Зашто? Извештај о ...

6. Ево неколико савета: Сви смо дужни да бринемо о својој околини. Ако приметиш да је неко угрожава, прља, уништава, обавести о томе родитеље, комшије, учитеље... Они ће већ знати шта да предузму. А ти, пре него што бациш празну кесицу од чипса или омот од чоколаде, размисли о томе да се пластични отпад тешко распада и да остаје у природи и до 1000 година. Животиње га грешком гутају мислећи да је то храна, па због тога могу да угину. Шта мислиш, који отпаци, осим пластичних, веома загађују природу?

ШТА МОЖЕ МОЈА МАШТА

24.

лекција

1. Шта значи бити маштовит? Песме Небеска цртанка и Сунчева деца, које сте читали, веома су маштовите, а пун је маште и песник који их је написао. Песник уме да створи необичне слике од онога што се нама чини сасвим обичним. Тако песника снег подсећа на бело цвеће, сунчеви зраци на сунчеву децу, облаци на чаробњака. Издвој из једне од песама коју сте читали најмаштовитије песничке слике.

Покушај и ти да машташ као песник. Напиши на шта теби личе: Месец је као

Лептир ме подсећа на Небо је као

. .

Прочитајте наглас шта сте написали и прогласите која је од ваших песничких слика најмаштовитија. За некога се каже да има бујну машту када уме да измишља необичне ствари, догађаје и личности. Бујну машту имају, на пример, писци бајки. Какве личности се у бајкама појављују? Шта је све у бајкама могуће? Која је најнеобичнија бајка коју знаш? Испричај укратко њен садржај.

2. Одговори на питања. Да ли ти понекад машташ? О чему најчешће машташ? 3. Ако желиш да сазнаш колико бујну машту имаш замисли да чаробном оловком и бојицама можеш да оживиш све што нацрташ. Нацртај шта желиш да оживиш.

Покажи друговима и другарицама свој цртеж и објасни им га. 4. Ево једне необичне и маштовите приче Драгана Лукића. Пази! У њој смо испретурали све реченице. Сложи их по правом реду и причу препиши писаним словима ћирилице. ТРИ ПУТНИКА Сви су бежећи на разне стране, ушли у село. Испричаћу вам како су постали ђаво, вампир и вештица. Други путник се уплашио од трећег, а трећи од првог. После је први путник причао да је срео ђавола, други је причао да је видео вампира, трећи се клео да је главом ударио у вештицу. Први путник се уплашио од другог. Мрак је био густ да човек није видео ни своју руку. Једне ноћи испред неког села срела се три путника.

5. Начини именице од глагола. маштати

машта

маштати

цртати

певати

писати

маштање

6. Ако желиш да и твоји радови буду лепи и маштовити, мораш доста да читаш. Од писаца и песника можеш много тога да научиш. Њихова машта нема границе. Сети се стихова: „Ма шта ми рече“ из песме Уторак вече ма шта ми рече песника Љубивоја Ршумовића. Спој сада прве две речи тог стиха у једну.

Шта се догодило? Песник је у том стиху сакрио једну поруку, али пажљив читалац ће је приметити. Какву поруку ти песник шаље? Читај, пиши и маштај. Ево, предлажемо ти да прочиташ неке лепе приче: Десанка Максимовић – Прича о раку кројачу Стојанка Грозданов-Давидовић – Прича о доброј роди Драган Лукић – Ко станује у лопти Реците који вам се наслов чини најзанимљивијим. Шта бисте само на основу наслова узели да прочитaте. Објасните зашто?

25.

САСТАНИ СЕ СА СУНЦЕМ У ПОЉУ

лекција

1. Додај и друге глаголе којима ћеш допунити започети низ. Сунце греје, Ветар дува, Сигурно понекад посматраш облаке и примећујеш да они нису увек исти. Наведи што више придева којима ћеш описати какви све могу да буду облаци.

2. Када сија сунце, кажемо да је време онда је кишовито. Ако дува ветар, време је је. Шта кажемо када сунце заклоне облаци?

. Ако

, , а кад је магла

3. Испричај шта све можеш да радиш по лепом и сунчаном дану. Како се забављаш када пада киша и не можеш да изађеш напоље? 4. Посматрај илустрацију и на основу ње и датих упитних речи састави питања.

Где? Шта? Зашто? Како?

Када?

5. Све што је представљено на илустрацијама у вези је са сунцем, ветром или кишом. Направи скупове и реци како су ти предмети или бића повезани с њима.

6. Ветрова има јаких и слабих. Поушај да наведене ветрове поређаш по јачини (од најслабијег ка најјачем) на основу њихових назива. Пажљиво гледај илустрације, па ћеш лако решити задатак.

поветарац

оркан

лахор

кошава

ИМА ЈЕДАН...

26.

лекција

1. Повежи особину са одговарајућом животињом: страх храброст мудрост умиљатост

лав мачка сова миш

2. О врлинама и манама већ је било речи. Мане су непожељне и негативне особине. Пронађи их у следећем низу и прецртај их: лењост, лукавост, доброта, плашљивост, храброст, мудрост, глупост Врлине су пожељне, позитивне особине. Пронађи и њих у следећем низу и подвуци их: дружељубивост, дрскост, неспретност, тврдоглавост, одлучност, духовитост

3. Храброст се још каже и одважност, а за храброг се каже и да је одважан. Мудар или

Препреден или

Мала помоћ: У баснама се лисица обично представља као веома препредена, односно животиња. За наведене придеве испиши одговарајуће облике у женском и средњем роду: храбар,

мудар,

препреден,

одважан,

паметан,

лукав,

4. Разговарајмо о следећим пословицама. Паметан човек обично поступа као што је у овој пословици речено: Испеци па реци. То значи да најпре треба добро размислити, па онда казати оно што се има рећи. Како ти разумеш ову пословицу: Тежа лењост него болест. Каже се: У страху су велике очи. Како то разумеш? Да ли си се ти некада осећао тако? Испричај нам како је то било. 5. Прочитај песмицу чика Јове Змаја Мрак. МРАК Мислио би човек Кад погледа мрак Да је страшно моћан, Да је силно јак. То би било наопако – Ал’ на срећу није тако: Свећицу зажежи, Мрак од тебе бежи. Ј. Ј. Змај

зажећи, зажежем – запалити

Читај ову песмицу наглас и научи је напамет.

* ЗА ОНЕ КОЈИ ЖЕЛЕ ВИШЕ

6. Направите план за писмени састав и напишите како сте победили страх. План:

Састав:

VIII. 27.

Шта је лепо да се ради лети... ШУМСКИ ЋИЛИМ

лекција

1. Природне лепоте су: шуме, планине, ливаде,

Зашто кажемо да је природа здравље?

2. Ево песме о једној природној лепоти. ФРУШКА ГОРА Фрушка гора, ниска па дугачка, крај Дунава дрема као мачка. Фрушка гора, као хлеб из пећи од свих других и лепши и већи. Фрушка гора, к’о постеља права, на њој ноћу пола Срема спава. Душан Радовић

Сигурно знаш где се налази Фрушка гора. Она је и национални парк, где се налазе многа лепа излетишта. Опиши једно излетиште које ти посећујеш. Песника Фрушка гора подсећа на мачку, хлеб из пећи и постељу. На шта тебе подсећају планине? 3. Називи планина пишу се великим почетним словом. Фрушка гора је назив планине. Као што је већ речено, називи планина пишу се великим почетним словом: Копаоник, Тара, Златибор, Јастребац, Дивчибаре. Међутим, када су у називу планине две речи, онда се само прва реч пише великим словом, а друга малим: Фрушка гора, Стара планина, Сува планина, Мокра гора, Вршачки брег... Одговори на питања.

Шта је Фрушка гора? Која река тече у њеној близини? Наброј нека места која се налазе у њеној околини.

Допиши речи које недостају. Стражилово је

излетиште на Фрушкој гори у близини Сремских

Карловаца. Тамо је лети много

. Они долазе из разних крајева

јер је на Стражилову споменик чувеном песнику се долази врло

. До њега

стазом. Она води кроз

шуму.

Иако је тешко попети се до споменика, свима прија шетња по

ваздуху.

4. Уз дате именице напиши одговарајуће придеве: шумски, шумска, шумско. стаза,

цвеће,

животиња,

поток,

воће,

свет,

предео,

јагода,

излетиште.

5. Да ли знаш да у шумама и по ливадама има пуно биљака, а међу њима и лековитих? Наведи неке лековите биљке:

камилица

нана

6. Реши укрштеницу 1. бодљикава животиња 2. животиња која преспава зиму, воли да једе мед 3. дугорепа, риђа, лукава животиња 4. опасна животиња, личи на пса 5. женка јелена

липа

коприва

1. 2. 3. 4. 5.

Од истакнутих слова добићеш назив једног шумског дрвета.

28.

СЛУШАЈ ШТА ЖУБОРИ РЕКА

лекција

1. Поређај по величини: река поток језеро океан море Речи: тећи, протицати, ток, притока имају нешто заједничко. Све реке Река Бегеј

од извора ка ушћу. кроз Зрењанин.

Ова река је

Тисе. , а планинске брз

Равничарске реке имају широк, миран

Следећи глаголи у вези су са водом: излити се, просути, пролити, налити, уливати се, тећи, сипати. Из датог низа издвој само оне глаголе који могу стајати уз именицу река. ,

Састави по једну реченицу у којој ћеш употребити те глаголе.

2. Придевима придружи одговарајуће именице: морски

, морска

, морско

речни

, речна

, речно

водени

, водена

, водено

3. Већ сте научили да се називи планина пишу Ако је назив састављен од две речи, само се

почетним словом. пише великим словом.

И називи вода пишу се великим словом: Дунав, Сава, Дрина, Тиса... Када се назив воде састоји од две речи, само прву реч пишемо великим словом: Јадранско море, Тихи океан, Палићко језеро, Обедска бара... Пази на називе вода у којима је друга реч властито име. Тада обе речи пишемо великим почетним словом Јужна Морава, Велика Морава, Бели Дрим, Црни Лим, Бели Тимок...

Називи вода (река, језера, мора, океана, бара, потока) пишу се великим почетним словом.

Напиши име најдуже домаће реке:

Дунав је међународна река. Да ли знаш кроз које све државе протиче?

Пази! И називи држава пишу се

4. Из низа избаци пар које не припада опису реке. Реке могу бити: велике и мале, слане и слатке, питоме и дивље, бистре и мутне, загађене и чисте. 5. Шта мислиш, зашто су реке корисне?

Вода је добар слуга, а лош господар. Како разумеш ову пословицу.

6. Реши осмосмерку. У њој се крију називи река. Од слова која ти преостану добићеш име још једне реке.

Бели Тимок Велика Моравa Велики Рзав Дрина Дунав Ђетиња Ибар Јабланица Колубара Лим

Решење:

Млава Неродимка Нишава Сава Тамиш Тамнава Тара Тиса Увац

29.

МОРЕ ЈЕ ПУНО МОРСКИХ ДУБИНА

лекција

1. Ништа лепше него када се заврши школска година, па дође лето и припреме за море. Како и колико учествујеш у тим припремама? Ево прилике да направиш списак потребних ствари за летовање. То је веома корисно, јер нећеш заборавити чак ни ситнице без којих се може. Истовремено, помажеш и својим родитељима. СПИСАК СТВАРИ ЗА ЛЕТОВАЊЕ Одећа и обућа

Прибор за хигијену

Ствари за плажу

Омиљене играчке

Књиге и стрипови

2. Испричај нам како путујеш до мора. Пут до мора је занимљив, али дугачак и напоран. Ево предлога како да се забавиш успут: обележи на карти већа места кроз која пролазиш, запиши где сте се одмарали, а ако сте се освежили у неком ресторану – понеси салвету или пакетић шећера за успомену. Не заборави своју омиљену касету, уз музику је све лепше. Можеш успут и да певаш, и то је добра забава. 3. Ево, на мору си! Шта ћеш прво урадити? Предлажемо ти да направиш мали план дневних активности. Летовање брзо прође. Ако се не организујеш добро, може се десити да нешто пропустиш. Буђење Доручак Одлазак на плажу

Ручак

Одмор Поподневни одлазак на плажу Вечера Шетња, посете и сл. Спавање 4. Вероватно већ умеш добро да пливаш. Да ли знаш да рониш? Да ли те то привлачи? Шта мислиш о скијању на води? То је узбудљиво и опасно, зар не? Испричај нека своја искуства. 5. Не заборави на дружење. Сигурно ћеш упознати нове пријатеље. Сећаш ли се неког прошлогодишњег? Памтиш ли неки узбудљив доживљај? Напиши састав по начињеном плану. Не заборави да нам представиш и опишеш свога друга или другарицу.

Овде можеш залепити фотографију с мора.

6. Летовање, па и летњи распуст брзо прођу, посебно ако се не досађујемо, и када је узбудљиво. Лето ће неко провести код баке и деде на селу, на планини, у иностранству, а биће и оних који ће остати код куће. Требало би да се сетимо својих другара који неће путовати. Прочитај како се Јован после летњег распуста припремио за први школски дан.

НА ПОЧЕТКУ Као да није прошло цело лето од последњег погледа на школски кров и двориште. Као да још увек чујем радосни жагор деце због петица и краја школске године, а од тада су прошла три топла летња месеца. Први је септембар данас, први жути листић ме прати у школу, а у ушима ми још увек шуме морски таласи, осећам мирис боровине. У торбу пакујем морску звезду и вежбанку из математике, шарени каменчић и бојице, оловку и свеску. Звезду и каменчић желим да поклоним Марији. Она је овог лета остала без морских чари, пливања, роњења и уживања на плажи. Знам да ће се радовати поклону.

... ДА СЕ НЕБОМ КАО ПТИЦА ЛЕТИ – ТО ЈЕ ЛЕПО ДА СЕ РАДИ ЛЕТИ

30.

лекција

1. Пред тобом је дуго, топло лето. Нема детета које се не радује летњем распусту. С ким волиш да се дружиш на летњем распусту? Шта волиш да радиш, како се забављаш током лета? Имаш ли неке планове? Испричај нам нешто о томе. 2. Да ли ћеш се током лета припремати за следећу школску годину? Тада ћеш ићи у пети разред и много тога ће бити другачије. Било би лепо и корисно да током лета читаш лектиру за пети разред или неке друге узбудљиве књиге. Распитај се о томе које су књиге предвиђене за лектиру у петом разреду. Направи списак. Упутство: прво напиши име и презиме писца, а затим назив књижевног дела. Лектира за пети разред

Еве неколико савета: Једну свеску посвети својој лектири. Запиши наслове и ауторе књига које читаш. Није сувишно ако запишеш и ликове и радње да не заборавиш прочитано. Напиши и коментар о томе да ли ти се књига допала или није. Не заборави да напишеш зашто. Било би лепо да имаш и дневник у који ћеш бележити своје доживљаје и важне догађаје. Вероватно ћеш упознати и неке нове другове и другарице. И они би требало да нађу своје место у дневнику.

3. Не заборави да се играш и машташ. Дружи се и радуј се сваком летњем дану, макар он био и кишовит. Опиши један кишни летњи дан.

4. Подсети се претходних летовања. Испричај нам где је било најлепше. Начини план и напиши састав о томе како желиш да проведеш летњи распуст.

5. Шта мислиш, шта је лепо да се ради лети? Покушај да напишеш неколико стихова о томе.

6. Посматрај илустрације. На њима су приказани реквизити којима се можеш лепо забавити лети. Унеси њихова имена у укрштеницу. У истакнутим пољима појавиће се још једна реч. 1.

5. 1.

2. 3. 4.

7. 6.

4. 7.

Решење:

SADRŽAJ I. ŠKOLSKE REČI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 1. Školske stvari . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 2. Najvažnije u školi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 3. Iza školskih vrata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 4. Domaći zadaci. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 5. U slobodno vreme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 II. MOJA PORODICA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6. Kad su mama i tata slobodni.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7. Ujne, tetke, strine, gospođe su fine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8. Pozivam te na rođendan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9. Kako se raste . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

14 14 16 18 20

III. OVO SAM JA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10. Umem da budem slatko dete . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11. Bavim se i sportom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12. Staro i novo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

23 23 25 27

IV. ZIMSKE SLIKE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13. Stigla zima, nije šala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14. Sveti Sava – i svetlost i svetost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15. Zimske radosti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

29 29 31 33

V. DECA VOLE SMEŠNE REČI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16. Biću i ja tata-mata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17. Животиње су шарене споља, а људи изнутра. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18. Чудна бића, чудне ствари . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

35 35 37 41

VI. СПАЈАЈ КОРИСНО И ЛЕПО . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19. Да те зуб не заболи... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20. Здравље није све, али без здравља све је ништа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21. Када се подигне завеса... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22. Слано и слатко . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

44 44 46 48 50

VII. СУНЧЕВА ЗЛАТНА РУКА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23. Вода, ваздух, земља, шума . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24. Шта може моја машта . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25. Састани се са Сунцем у пољу . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26. Има један... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

53 53 55 58 59

VIII. ШТА ЈЕ ЛЕПО ДА СЕ РАДИ ЛЕТИ... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27. Шумски ћилим . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28. Слушај шта жубори река . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29. Море је пуно морских дубина . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30. ...Да се небом као птица лети – то је лепо да се ради лети . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

62 62 64 66 69

Nataša Dobrić Dr Gordana Štasni Srpski kao nematernji jezik RADNA SVESKA uz čitanku „Daj mi zvezdu jedan krug“ za 4. razred osnovne škole Šesto izdanje, 2019. godinа Izdavač Zavod za udžbenike, Beograd Obilićev venac 5 www.zavod.co.rs Lektor Olga Minić Likovni urednik Biljana Savić Grafički urednik Miroslav Radić Dizajn i korice Sašenjka Meljnikov-Ivanović Korektor Marijana Vasić Stjepanović Ilustracije Dušan Duda Vukojev Obim: 9 štamparskih tabaka Format: 20,5 × 26,5 cm Tiraž: 1.550 primeraka Rukopis predat u štampu: marta 2019. godine. Štampanje završeno: marta 2019. godine. Štampa JP SLUŽBENI GLASNIK, Beograd CIP - Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад 37.016:811.163.41(075.2)(076.1) ДОБРИЋ, Наташа Srpski kao nematernji jezik : radna sveska uz čitanku Daj mi zvezdu jedan krug : za 4. razred osnovne škole / Nataša Dobrić, Gordana Štasni ; [ilustracije Dušan Duda Vukojev]. - 6. izd. - Beograd : Zavod za udžbenike, 2019 (Beograd : Službeni glasnik). 71 str. : ilustr. ; 27 cm ISBN 978-86-17-19985-0 1. Штасни, Гордана [аутор] COBISS.SR-ID 328555527