Issuu

Наташа Добрић • Гордана Штасни

Српски као нематерњи језик

бе н

ик е

ИСПЕЦИ ПА РЕЦИ

За

во

за

уџ

ЧИТАНКА за пети разред oсновне школе

Рецензенти Др Љиљана Петровачки, ред. проф. методике наставе српског језика и књижевности у пензији Др Весна Крајишник, ванр. проф. у Центру за српски као страни језик Филолошког факултета Београдског универзитета и предавач методике српског као страног језика на мастер програму Српски као страни језик Љиљана Церовац, професор српског језика као нематерњег и српског језика и књижевности у средњој Техничкој школи „Иван Сарић” у Суботици

ик е

Уредник Јелица Недић

бе н

Одговорни уредник Слободанка Ружичић

за

во

За издавача Драгољуб Којчић директор Завода за уџбенике

уџ

главни уредник Драгољуб Којчић

За

Министар просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије одобрио је издавање и употребу овог уџбеника у 5. разреду основне школе решењем број 650-02-00042/2018-07 од 24.04.2018. године

ISBN 978-86-17-19941-6 © Завод за уџбенике, Београд, 2018. Ово дело се не сме умножавати, фотокопирати и на било који други начин репродуковати, ни у целини ни у деловима, без писменог одобрења издавача.

Драги петаци,

за

уџ

бе н

ик е

Пред вама је читанка с много занимљивих текстова. Неки од вас ће учити српски језик према А програму и њима су намењени текстови означени словом А. Уз теже текстове налази се слово Б, а има и текстова намењених и једној и другој групи ученика (А и Б). Пре сваког текста налазе се кључне речи. Оне ће вас увести у тему о којој ће у тексту бити говора. Добро је да одговорите на питања која претходе тексту, и то пре него што га прочитате. Тако ћете се подсетити онога што сте раније научили, а сада то знање можете и применити. После текста дата су објашњења мање познатих речи и израза и питања и задаци. Они су груписани у неколико целина. Прва група задатака ће вам помоћи да видите да ли сте добро разумели текст. Потом с наставником можете разговарати о садржају дела и, на крају, применити стечена знања рецитујући, глумећи и сл. Задаци са звездицом ( ) мало су тежи, али уз помоћ наставника и њих можете успешно решавати. Желимо вам пуно успеха у раду.

За

во

∗

Aуторке

ОПЕТ У ШКОЛИ Кључне речи: школа, учење, школски предмети, мука

Пре него што прочитате песму

Смањио се дан на пола Опет школа

во

за

Опет оно монотоно Школско звоно −−−−−−−−−−−−−− Прво главом онда кредом Баш тим редом

бе н

Опет школа

уџ

ик е

Прочитај кључне речи и наслов песме. Затим у неколико реченица напиши о чему се говори у песми Опет школа.

За

Бриши пиши пиши бриши И уздиши Опет права опет крива Мука жива −−−−−−−−−−−−−− Смањио се дан на пола Опет школа

Драгомир Ђорђевић

Mање познатe речи и изрази

смањити се, смањим се – овде: постати временски кратак, недовољан монотон, монотона, монотоно – који је увек исти, без промена, досадан уздисати, уздишем – чујно узимати и испуштати ваздух у некој тешкој ситуацији права, праве ж. род – овде: права линија крива, криве ж. род – овде: крива линија мука жива – велика мука, велики проблем

Разумео/Разумела сам песму

На основу песме повежи делове реченица. Дан Школа Школско звоно Ученик Математика

је почела. се смањио на пола. се опет чује. је мука жива. пише и брише.

Разговарамо о песми

бе н

ик е

Ко у песми говори о школи? Када се дан смањио на пола? Шта се опет чује? Како оно звучи? Прочитај још једном у себи стихове: Прво главом онда кредом / Баш тим редом. Како их разумеш? Шта треба радити главом, а шта кредом? Шта ученик ради док пише и брише? Како се песма завршава? Да ли овај ученик воли или не воли да иде у школу?

уџ

Причамо, пишемо...

за

Почела је нова школска година. Сада идеш у пети разред. Које нове предмете имаш? Наведи њихове називе. Колико слободног времена имаш? Шта радиш у слободно време?

во

Допуни реченице речима: читати, учити, рачунати, цртати, трчати у одговарајућем облику. .

За

На часовима математике

На часовима српског језика

занимљиве текстове.

На часовима физичког васпитања

На часовима ликовне културе

На часовима енглеског језика

нове речи.

Учимо и рецитујемо Научи напамет песму Драгомира Ђорђевића Опет школа и лепо је рецитуј на часу.

Кључне речи: ђак, школска торба, разговор, непажња

Пре него што прочитате текст

весна и торба

Сваког јутра Весна иде у школу. И као сваки ђак, носи тешку торбу на леђима. А шта се све не налази у тој торби... – Слушај ме, сестрице! – сваког јутра плаче несрећна торба. – Докле мислиш да стављаш у мене свашта, а да не вадиш ништа? Погледај ме само како сам дебела... Зар ти није жао? Жао? Весни жао? Она и даље, без речи, ради исто сваког дана. Торба је све већа, све шира, све дебља. – Јој, јој, шта ће бити с нама? – питале су оловке. – Шта ће бити с нама кад торба пукне и ми завршимо на улици? – Шта ће бити? Шта има да буде? – размишља гласно Весна. – Тата ће купити нову торбу и ставићу вас у њу. Биће вам лепше него до сада, видећете! – Дивно, Весна! – одговарају оловке. – Али шта ће да буде с новом торбом кад једног дана остари као ова? Хоће ли тата опет купити нову? И докле тако? Али Весна није одговорила ништа. Дан је био толико леп да је све то изгледало јако далеко. Јако, јако далеко.

За

во

за

уџ

бе н

ик е

Састави реченице у којима ћеш употребити изразе које си до сада научио/научила: ићи у школу, радити домаће задатке, распоред часова, слободно време.

Према тексту Весна и торба Владимира Личине

Mање познате речи и изрази вадити, вадим – овде: узимати нешто из нечега; пући, пукнем – овде: поцепати се; остарити, остарим – напунити много година, постати стар

Разумео/Разумела сам песму У празно место у табели упиши Т ако је исказ тачан или Н ако је нетачан.

Весна сваког јутра иде у школу. Веснина торба је лака. Весна се брине о својој торби. У торби носи само школски прибор. Весна разговара с оловкама. Оловке се плаше.

ик е

Весна се не брине. Тата ће купити нову торбу.

Разговарамо о тексту

Разговарамо, пишемо

уџ

бе н

Ко иде сваког јутра у школу? Шта носи на леђима? Како изгледа Веснина торба? Зашто је торба несрећна? Како се она жали Весни? Прочитај те реченице наглас. Шта Весна и даље ради? Чега се оловке плаше? Зашто се Весна не брине? О чему она неће да размишља?

за

Шта ћеш сутра ставити у своју школску торбу, а шта нећеш? Подвуци називе предмета које ћеш спаковати. свеске, књиге, лопта, блок за цртање, бојице, патике, телефон, лењир, мајица

За

Глумимо

во

Састави реченице с речима које си подвукао/подвукла и изговори их наглас. Дијалог допуни понуђеним речима. Изведи га с другом/другарицом. одговори, слушај, жали се, извади, питај, погледај , Весна. Мени је јако тешко. Молим те, Торба: ствари. Пући ћу. , још има места. Весна: Не могу. Све ми треба. Не оловке. Шта ће бити с њима? Торба: Нема места. Весна: Немам времена. Сад журим у школу. ми на питање. Торба: Молим те, њега. Весна: Ево иде тата.

∗

неке

Разговарамо

На постављена питања одговори усмено. Веснина торба је дебела и несрећна. Каква је твоја торба? Колико је стара? Шта носиш у њој? Када стављаш ствари у њу, а када их вадиш?

Кључне речи: дечак, мама, школска торба

Пре него што прочитате текст Како се припремаш за почетак нове школске године?

где је торба Mање познатe речи и изрази лењо – без воље и жеље да се нешто уради спремити, спремим – овде: ставити све на једно место да се може лако узети кад треба кајсија, кајсије ж. род – овде: дрво с укусним наранџастим плодовима

За

во

за

уџ

бе н

ик е

Мама: Симо! Сима: (лењо) Мо-лим! Мама: Знаш ли ти, сине, да ћеш за неколико дана у школу? Сима: Знам. Мама: Треба да спремиш своје ствари за школу… А где је твоја торба? Одавно је нисам видела. Сима: (лењо) Па… ту, ту је… негде. Мама: Па где – ту? Сима: Сигурно је испод кревета. Мама: Шта ће школска торба испод кревета?! Одмах да је донесеш! Сима: Добро… (Гледа испод кревета.) Нема је, мама, овде! Мама: Па где је онда? Сима: Ал’… Сигурно је на кајсији! Мама: А шта ће тамо торба? Сима: Можда је остала на дрвету кад сам брао кајсије! Мама: Трчи одмах и донеси је. Сима: (Истрчи напоље, па се брзо врати.) Нема је ни тамо! Мора да је у шупи. Мама: Па откуд торба у шупи? Иди, види… Сима: (Опет изађе и врати се.) Аух, нема је ни тамо! Мама: Симо, Симо! Нову торбу сам ти купила прошле године, могао си да је имаш још пет година, а ти си је сигурно изгубио.

шупа, шупе ж. род – мала помоћна просторија, обично од дасака, у којој се држи дрво, угаљ, алат

Сима: И шта сад да радим? Мама: Па не можеш да идеш у школу без торбе. Сима: У реду, нећу да идем у школу… То си могла одмах да ми кажеш, а не оволико да тражим… Према тексту Драгана Лукића

Разумео/Разумела сам песму На линијама упиши је или није. спремио своју школску торбу.

Мама

видела Симину торбу.

Сима

нашао своју торбу. торбу сигурно изгубио.

уџ

Разговарамо о тексту

бе н

Он

ик е

Он

за

Ко разговара у тексту Где је торба? Шта Сима тражи? Где је све тражи? Какав је он дечак? Шта је мама на крају рекла Сими? Да ли он жели да иде у школу? Наведи делове текста из којих се то види.

во

Причамо, пишемо...

На линијама упиши ко изговара дате реченице – Сима или мама.

За

Где је моја школска торба? Где је твоја школска торба? Сигурно си је изгубио. Сигурно сам је изгубио. Тражи је свуда. Тражио сам је свуда. Не могу у школу без торбе. Не можеш у школу без торбе.

Где ти држиш свој школски прибор? Где држиш школску торбу у току распуста?

Читамо и глумимо С другом/другарицом вежбај читање овог текста по улогама.

Кључне речи: домаћи задаци, лењост, оцене, услуга

Пре него што прочитате текст Испричај какве домаће задатке добијате у школи. Које од њих лако и брзо урадиш? Који задаци су ти тешки?

ценовник

За

во

за

уџ

бе н

ик е

Улази дечак и пита: – Молим вас, да ли је ово сервис за израду домаћих задатака? Службеник потврђује: – Јесте. Изволите молим вас, шта сте желели? – Молим вас један домаћи задатак из српског „Како сам се провео на излету”. То није тешко, али мрзи ме да сам радим... Онда пет упитних реченица из енглеског, а математику треба само да поновимо... – Да ли желите за тројку, четворку или петицу? – пита даље службеник. – За петицу је мало скупље... а за двојку је скоро бесплатно... – Па може за двојку – пристаје дечак, – важно је да је прелазна оцена. – Дођите за два месеца, урађени задаци ће вас чекати – каже службеник и дубоко се поклони. – За два месеца! Па не могу толико да чекам! Мени су задаци потребни за сутра... Онда боље да платим за тројку или четворку. Колико то кошта? – Па ево, овако: за тројку треба само да орибате кухињу, оперете посуђе... и однесете ципеле код обућара на оправку... За четворку, све то и још прање прозора... За петицу, све то, прање прозора, и још морате писмо да однесете на пошту. Ако идете код обућара (а морате да идете јер се све то рачуна у цену), онда вам то неће бити тешко. У истом је правцу. – Све то да урадим за то мало задатака?! – чуди се муштерија. Mање познатe речи и изрази сервис, сервиса м. род – овде: услуга коју неко пружa; службеник, службеника м. род – радник у канцеларији; прелазна оцена – најнижа оцена потребна да би ученик прешао у следећи разред, двојка; муштерија, муштерије м. и ж. род – особа која користи нечије услуге или која купује неку робу и слично; промислити, промислим – размислити добро о нечему; услуга, услуге ж. род – овде: помоћ стручног лица (лекар, апотекар, психолог, мајстор...); равнодушно – без интересовања

– Све то, наравно. Могу да кажем, чак, да смо ми врло јефтини... Ако урадите све како треба, можемо да вас научимо и неку песму напамет! – Песму! – прво се обрадова дечак таквом поклону, али кад боље промисли, одустаде: – Нека, хвала лепо. Сам ћу све да напишем и научим. Нису ми потребне услуге вашег сервиса. – Молим, како хоћете – рече службеник равнодушно. – Ми увек имамо довољно муштерија. Извол’те следећи. Шта ви то имате за домаћи задатак? За коју оцену хоћете? Кад треба да буде готово?

ик е

Јованка Јоргачевић

Разумео/Разумела сам текст

за

уџ

бе н

Зашто је дечак отишао у сервис за израду домаћих задатака? С ким је тамо разговарао? Подвуци и прочитај наглас делове текста који говоре о томе. Шта му је одговорио службеник? Од чега зависи цена услуге у сервису? Којом оценом ће дечак бити задовољан? Шта све треба да уради за боље оцене? Шта је дечак на крају одлучио? Зашто се службеник није узнемирио због његове одлуке? Прочитај наглас тај део текста.

Размишљамо и тумачимо...

За

во

О каквом сервису се у овом тексту говори? Такав сервис, наравно, не постоји. Међутим, постоје особе које нам понекад пружају такве услуге. Потражи у тексту шта све дечак треба да уради за добру оцену и размисли ко може бити службеник из сервиса. Да ли ти је понекад потребна помоћ у учењу и изради домаћих задатака? Испричај када. Подвуци особине које одговарају ликовима из текста Ценовник Јованке Јоргачевић. нестрпљив лењ радознао опрезан дечак равнодушан љубазан вредан службеник пажљив

Глумимо Подвуци у тексту делове који представљају дијалог између дечака и службеника из сервиса. Изведите овај текст по улогама.

Кључне речи: корњаче, школа, учитељица

Пре него што прочитате текст Међу понуђеним речима изабери оне које описују како ти учиш: лако, брзо, споро, тешко. Састави реченице с одабраним речима.

како корњаче уче Mање познатe речи и изрази корњача, корњаче ж. род – животиња с тврдим оклопом и кратким ногама које заједно с главом може увући у оклоп

за

И трећа. И четврта. И за њом пета. И последња, шеста.

уџ

После тога ни минут не прође а друга мала корњача заспи такође.

ик е

Мала корњача заспи чим у разред дође.

бе н

А, Б

За

во

За толико малих корњача у разреду има места. Тако, после кратког времена сви ученици спавају у пуној тишини. А учитељица не зна шта да чини. Она је мудра: зато ништа не покушава. Жмури неко време а онда и сама се успава. После, када се сви пробуде, час се завршава.

Гвидо Тартаља

у пуној тишини – тако да се ништа не чује, потпуно тихо чинити, чиним – овде: радити мудар, мудра, мудро – врло паметан покушавати, покушавам – овде: пробати нешто, учинити жмурити, жмурим – држати затворене очи успавати се, успавам се – овде: постати неактиван, заспати

Разумео/Разумела сам песму Одговори на питања. Нека одговор буде једна реч. Колико малих корњача стане у разред? Шта корњаче раде кад дођу у школу? Ко је у песми мудар? Шта корњаче уче у школи?

Разговарамо о тексту

ик е

Кад мала корњача заспи? Шта се онда деси у разреду? Зашто учитељица ништа не чини? Шта се и њој деси кад прође неко време? Када се час завршава?

бе н

Причамо, пишемо...

уџ

Шта уче мале корњаче, а шта ви као ученици? Повежи речи и састави реченице. Посматрај урађени пример.

∗

за

во

Ученици уче да

цртају пишу се сакрију кад је хладно

За

Мале корњаче уче да

пливају Мале корњаче уче да пливају. читају нађу сигурно место броје нађу храну

Стварамо

Састави кратку причу о малим корњачама у школи на основу песме Како корњаче уче. Задатак напиши у својој свесци. Причу можеш почети речима: Када мала корњача дође у школу...

Кључне речи: ученик, граматика, муке, тражење одговора, незнање

Пре него што прочитате текст Који је твој омиљени школски предмет? Испричај зашто га волиш.

српски језик

За

во

за

уџ

бе н

ик е

Сећам се својих мука да научим пети падеж од именице пас. Сви остали падежи ишли су некако, али пети падеж једнине никако ми није ишао у главу, нити сам умео да га погодим. И не само мени, већ и свима у мојој околини задао је тај падеж главобољу. Мој најстарији брат, који је већ био у старијим разредима, изгледа да се провукао и није у животу имао посла с том именицом; мој млађи брат ми рече да је од именице пас пети падеж: куче. Отац ми није умео казати ништа, пошто граматика нема никакве везе с трговином. Питао сам и бакалина, нашега комшију, пошто сам му претходно објаснио да се петим падежом зове, и он ми рече: – Ја кад вабим куче, ја му кажем: куц, куц, куц; а кад га терам, ја му кажем: шибе! А бог ће га свети знати који је то падеж! Питао сам најзад и господина проту, једном приликом када је био на вечери код нас, па се и он збунио и није умео да ме научи. – Пети падеж, пети падеж... – узе да замуцкује прота, бринући се да пред мојом породицом сачува ауторитет учена човека. – Па колико падежа ви учите? – Седам. – Седам? – зачудио се прота. – Е, то је много, то је баш много! – Много! – уздишем и ја. – Ја не знам само – окреће се прота мојим родитељима – што ће им толики падежи. То је просто, професорски бес. Узмите само: једна Немачка, Mање познатe речи и изрази задавати главобољу – правити проблеме, муке; бакалин, бакалина м. род – трговац животним намирницама; вабити, вабим – звати животиње; прота, проте м. род – православни свештеник; сачувати ауторитет – овде: сачувати углед и поштовање; одупрети се, одупрем се – овде: пружити отпор, супротставити се

колико је то велика и силна царевина, па нема више него четири падежа; па онда Француска, па Енглеска, све велике и моћне државе, па немају више него четири падежа. А шта смо ми, једна мала земља, па седам падежа. Те су протине мисли биле, у ствари, врло утешне за мене, али ми пред професором нису могле ништа помоћи. Он је одлучно тражио од мене да му кажем пети падеж од именице пас, чему сам се ја одлучно одупро бескрајним ћутањем.

ик е

Према одломку из дела Аутобиографија Бранислава Нушића

Разговарамо о одломку

за

уџ

бе н

О чему се говори у овом тексту? Ко је главни лик у одломку из Нушићеве Аутобиографије? Шта је дечаку представљало проблем док је учио српски језик? Од кога је све тражио помоћ? Зашто нису могли да му помогну браћа и отац? Какво објашњење је добио од бакалина? Шта је прота рекао о падежима? Зашто су протине мисли биле утешне за дечака, али му нису користиле? Шта је дечак урадио кад га је професор питао како гласи пети падеж?

во

Размишљамо и разговарамо...

За

Шта мислиш о објашњењима која је дечак добио од породице, комшија и проте? Чије објашњење ти је најсмешније? Објасни зашто. Наведи дечакове особине. Шта ти задаје највише мука када учиш граматику свог матерњег или неког страног језика? Испричај како се сналазиш кад имаш сличне проблеме као дечак из текста Српски језик. Шта ти је тешко, а шта лако у српском језику?

Кључне речи: библиотека, књиге, читати, библиотекар

Пре него што прочитате текст

У библиотеци

ик е

Које се од наведених речи могу повезати с речју књига: купити, позајмити, изгубити, каснити, проверити, вратити, читати, писати, прећи? Састави по једну реченицу с речима које си изабрао/изабрала.

Mање познатe речи и изрази библиотека, библиотеке ж. род – установа или просторија у којој је смештен велики број књига

За

во

за

уџ

бе н

Многа деца иду у библиотеку да позајме књигу. Понеко заборави да је прочита, а неко заборави и да је врати. За то време други читаоци траже и чекају ту исту књигу и чуде се што има оних који тако споро читају... Има и оних који дођу у библиотеку, а не знају коју књигу да узму јер – све их интересује. Тада помаже библиотекар. Он зна сваку књигу у библиотеци и о свакој може нешто да каже. Добро је да се дружите с библиотекаром. Разговор с њим може бити веома занимљив... И још нешто запамти: немој цепати књигу, немој чупати њене листове, немој сећи слике или одломке из приче! Књига ти је најбољи друг. Према причи Душице Лукић

читалац, читаоца м. род – онај који чита књиге, новине и сл. интересовати, интересујем – привлачити пажњу, занимати библиотекар, библиотекара м. род – човек који ради у библиотеци

Разумео/Разумела сам песму Заокружи слово испред тачног одговора. У библиотеку идемо: а) да купимо књигу;

б) да позајмимо књигу;

в) да продамо књигу.

У библиотеци ради: а) службеник,

б) наставник,

в) библиотекар.

б) можемо дати другу/другарици да чита;

ик е

Позајмљену књигу: а) треба чувати и вратити на време; в) можемо задржати колико хоћемо.

бе н

Разговарамо о тексту

за

уџ

Када одлазимо у библиотеку? Шта се неким читаоцима дешава? Којим читаоцима помаже библиотекар? Како им помаже? Шта не треба радити с књигом?

Разговарамо, пишемо

За

∗

во

Када идеш у библиотеку? Коју књигу сада читаш? Испричај нешто о њој.

Представи своју омиљену књигу.

Моја омиљена књига је

(Наслов)

Та књига је

(Каква?)

Књигу је написао Писац је у књизи описао Главни јунак је

(Ко?) (Шта?) (Ко?)

Кључне речи: штампарске грешке

Пре него што прочитате текст Ево страница из часописа Полетарац. Он је излазио у Београду од јуна 1973. до јуна 1975. године. Главни уредник часописа био је песник Душан Радовић. За часопис су писали чувени српски дечји писци и песници – Драган Лукић, Милован Данојлић, Десанка Максимовић, Љубивоје Ршумовић и други. На његовим страницама се поред занимљивих текстова за децу налазе и смешне илустрације.

За

во

за

уџ

бе н

ик е

ик е бе н

за

уџ

Странице из дечјег часописа Полетарац

Mање познатe речи и изрази

За

во

котарица, котарице ж. род – корпа; лоза, лозе ж. род – овде: вишегодишња биљка која се гаји ради укусног плода, грожђа

Разговарамо о страницама часописа Штампарске грешке настају случајно, али могу да промене значење текста. Песникиња Десанка Максимовић наводи примере реченица са штампарским грешкама, али грешке одмах исправља. Која реченица је представљена на илустрацији – она с грешком или без ње? Какве утиске на нас остављају цртеж и штампарска грешка?

Прелиставамо часопис Потражи и прелистај часопис Полетарац на адреси http://digitalna.nb.rs/sf/NBS/ Knjige/Srpska_decja_digitalna_biblioteka.

Кључне речи: књига, читање, маштање

Пре него што прочитате текст Зашто се каже: Књига је човеков најбољи пријатељ?

бе н

ик е

СМС приче –упутство за употребу Свака књига има свог човека, и сваки човек припада некој књизи.

за

уџ

Изгуби се док читаш. То је најбољи начин да откријеш нове пределе у својој глави.

во

Пре читања књиге: добро се наспавај, претрчи 12 километара поред неке реке, набави телескоп и вежбај посматрање звезда. Читање је, као и живот, озбиљна и предивна ствар.

За

Књига се може читати свуда: у позоришту, подморници, лифту, у чамцу насред Атлантског океана, кухињи, на фудбалској утакмици, испод стола, у фабрици пелена, руднику бакра, испод ћебета… За читање је добро свако оно место на које читалац не заборави да понесе књигу. Према причама Игора Коларова – СМС приче http://www.pcelica.rs/price/sms-price-uputstvo-za-upotrebu/

Mање познатe речи и изрази изгубити се, изгубим се – овде: отићи а да други не знају где си и читати; предео, предела м. род – овде: место из маште; телескоп, телескопа м. род – справа за посматрање небеских тела; подморница, подморнице ж. род – брод који може да се креће испод површине и на површини мора; рудник бакра – место где се копа, вади руда бакра (метал црвенкасте боје)

Разговарамо о тексту О каквом упутству за употребу се говори у тексту? Коме су упутства намењена? Шта нам све препоручује аутор текста? Како разумеш други савет? Куда те читање може одвести? Како треба да се припремимо за читање? Зашто је читање, као и живот, озбиљна и предивна ствар? Која су места добра за читање?

Размишљамо и тумачимо...

ик е

Како разумеш реченицу: Свака књига има свог човека, и сваки човек припада некој књизи?

бе н

Заокружи слово испред оних одговора с којима се слажеш. Можеш одабрати и више одговора. б) Свака књига има свог власника.

уџ

а) Свако има своју омиљену књигу.

в) Сваки човек може да се препозна у некој књизи.

за

г) У свакој књизи постоји неки лик с којим осећаш блискост.

во

Допуни реченицу:

Образложи свој избор.

За

Оно што повезује све савете Игора Коларова јесу _________________________ и ____________________. За које савете мислиш да су важни и да их можеш применити? Да ли ти је нека књига помогла да откријеш нове пределе у својој глави? Која?

∗

Стварамо

Састави и ти своје упутство за читаоце. Потруди се да буде корисно и маштовито.