Српски језик и језичка култура за 5. разред основне школе - 15001

К.Б. КБ 15001 15001 KБ 15001 600262 044051 88 600262 063472 www.zavod.co.rs www.zavod.co.rs

Наташа Вуловић

Српски језик и језичка култура

5

Наташа Вуловић

Српски језик

и језичка култура за пети разред основне школе

др Наташа Вуловић

Српски језик

и језичка култура

за пети разред основне школе

Рецензенти проф. др Никола Рамић, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац Сандра Рудњанин, професор српског језика, ОШ „Вук Караџић” Краљево

Уредник др Слађана Илић др Невена Витошевић Ћеклић Одговорни уредник Слободанка Ружичић Главни уредник др Милорад Марјановић За издавача др Милорад Марјановић, в. д. директора

Министар просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије решењем број 650-02-00150/2018-07 od 27. 4. 2018. године одобрио је овај уџбеник за издавање и употребу у петом разреду основне школе.

© ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ, Београд, (2018–2023)

Ово дело не сме се умножавати, фотокопирати и на било који други начин репродуковати, ни у целини, а ни у деловима, без писменог одобрења издавача.

др Наташа Вуловић

Српски језик

и језичка култура

за пети разред основне школе

Завод за уџбенике

САДРЖАЈ ВОДИЧ ВРСТЕ РЕЧИ ПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ Именице Подела именица према значењу Род и број именица Промена именица по падежима (деклинација) Падежи Номинатив Генитив Датив Акузатив Вокатив Инструментал Локатив Шта смо научили

6 7 11 12 12 14 17 20 20 23 26 28 31 34 38 40

Придеви Слагање придева са именицом Поређење придева (компарација) Заменице Личне заменице Лична заменица за свако лице себе, се (повратна заменица) Бројеви Главни бројеви Бројне именице на -ица Редни бројеви Писање бројева Шта смо научили

41 43 46 50 50 55 57 58 60 62 64 65

Глаголи Значење глагола Глаголи по трајању радње (глаголски вид) Глаголи по прелазности радње (глаголски род) Повратни глаголи Глаголски облици Инфинитив (основни облик глагола) Презент (садашње време) Презент помоћних глагола (јесам, хтети, бити) Перфекат (прошло време) Футур I (будуће време) Шта смо научили

66 66 67 71 73 76 77 79 82 84 87 90

НЕПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ Прилози Предлози Шта смо научили

91 91 95 97

РЕЧЕНИЦА И ЊЕНИ ДЕЛОВИ Субјекат Предикат Глаголски и именски предикат Објекат Прави објекат Неправи објекат Прилошке одредбе Атрибут Апозиција Шта смо научили

98 101 104 106 107 107 109 111 114 117 119

ПРАВОПИС Писање назива предузећа, установа, организација Писање заменице ви великим почетним словом Писање речце нај у суперлативу Велико слово у вишечланим географским називима Велико и мало слово у писању присвојних придева Вишечлани основни и редни бројеви Писање одричне речце НЕ уз именице, придеве и глаголе Тачка Запета Писање наводника у насловима књижевних дела и називима школа Писање црте уместо наводника у управном говору Шта смо научили

120 121 122 123 124 126 128 129 131 131

ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА Писање писма Електронско писмо Препричавање Шта смо научили

138 138 141 142 146

ЧУДЕСАН СВЕТ РЕЧИ И ИЗРАЗА У речнику је благо Речи које имају више значења Речи које имају исто или слично значење Речи које имају супротна значења Речи страног порекла Некњижевне речи Израда писменог састава Место акцента у вишесложним речима Изговарање реченице Изговор упитних реченица Правилан изговор гласова Изрази и пословице Шта смо научили

147 147 148 149 152 153 154 155 157 158 159 160 162 165

133 135 137

ВОДИЧ

Важне дефиниције

Правилно писање

Правилан изговор

За оне који желе да знају више

Повезивање с раније усвојеним знањем Помоћ за лакше разумевање и препознавање

7

У српском језику постоји десет врста речи. Неке врсте речи су ти већ познате: − именице; – придеви; – глаголи; – заменице и – бројеви.

ик е

ВРСТЕ РЕЧИ

бе н

Пажљиво прочитај шта један од дечака из романа Хајдуци, Бранислава Нушића, мисли да значи реч епидемија у одломку из твоје Читанке.

За в

од

за

уџ

– Бре, – узвикну Глуваћ – толико вас па не знате шта је то епидемија.

– Па што ти не знаш? – вели му Врабац.

– Знам ја, него нећу да вам кажем! – одговара Глуваћ.

– Знаш, јест, не знам у којој си школи учио? – додаје пакосно Врабац.

– Ја знам, јест, јер имам брата у четвртом разреду гимназије, па он ми је казао; питао сам га па ми је казао.

– Е, па ‘ајд кажи шта је – навалисмо сви.

– Епидемија, то је једна богиња из старе грчке историјe. Ето ти! – одсече Глуваћ.

– Па што ми због грчке богиње да немамо школе? – пита Врабац.

– Е, то не знам – одговара Глуваћ.

8 Речи које су обележене црвеном бојом припадају врстама речи које су ти већ познате. Упиши их у следећу табелу и разврстај их према томе којој врсти речи припадају, онако како је започето: Придеви

Заменице вас

Бројеви

Глаголи узвикну

уџ

бе н

ик е

Именице Глуваћ

за

Неке речи у српском језику мењају облик у реченицама, а неке увек остају у истом облику, не мењају се. Оне које мењају облик називамо променљиве речи, а оне које не мењају називамо непроменљиве речи.

од

Уочаваш да су неке црвене речи у тексту промениле свој облик, да немају увек исти облик у реченицама: богиња – богиње знате – знаш – знам питао – пита кажем – казао – кажи

За в

То су променљиве речи, које већ знаш, и има их пет врста: именице; придеви; заменице; бројеви и глаголи.

И непроменљивих речи има пет врста: предлози; прилози; везници; речце и узвици.

9 Те речи не мењају свој облик. Неке од њих, које се налазе у тексту, обележене су плавом бојом: бре, па, него, у, јер, е, из, ето, због, да.

за

уџ

бе н

ик е

● Прочитај поруке које су разменили Петар и Ана:

од

Издвојили смо парове речи из прве и из друге поруке и написали их у табелу. У трећу колону упиши П поред променљиве, а Н поред непроменљиве:

За в

прва реченица јаој јуче покварио мој рачунар и мислио да купим неку нову тастатуру

друга реченица јаој јуче покварила моја рачунара и мислила да купимо неки нових тастатура

променљ.(П)/ непром. (Н)

10 ● У песми Драгомира Ђорђевића Кад се воли, а никад се није, из твоје Читанке, подвуци променљиве врсте речи:

бе н

Знам Тања је старија од мене Кажу да се љуби још од шесте Кажу да је на корак од жене А ја тек на прагу дванаесте

ик е

Знам да боли неуспех у школи Знам да боли кад Маринко бије Само нисам знао како боли Кад се воли а никад се није

за

уџ

Бројеви јесу променљиве речи, али делимично. Неки бројеви се мењају (по падежима, броју, роду), а неки остају увек исти, не мењају се. На пример, основни број један увек је променљив (један пас, једна мачка, једно мече). Бројеви два и три су делимично променљиви. Уочи то у реченицама: Дао сам књиге њима двема / трима; Видео сам две јелке / два ирваса. Више о бројевима види на 57. страници.

За в

од

У петом разреду уче се све врсте променљивих речи, а од непроменљивих речи прилози и предлози. О осталим непроменљивим речима учићеш у каснијим разредима. То су: везници (а, али, или и др.), речце (наравно, баш, ваљда, зар и сл.) и узвици (јаој, ах, ух и др.).

Предлози су непроменљиве речи које стоје испред именица или заменица и означавају односе између бића, предмета или појава. На пример: у, са, за, на, по, при, до, испред, изнад и др. Предлози су подвучени у следећим реченицама: Путујем у село са мамом. Филип иде на тренинг. О предлозима ћеш учити касније, на страници бр. 95.

11

ПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ

ик е

Када се променљива реч мења у тексту или у говору, мења се само један њен део. ● Обрати пажњу на облике речи лопта у реченицама:

бе н

У излогу продавнице стајала је лопта. Милош је купио лопту. Његова сестра се обрадовала лопти. Још увек играју одбојку том лоптом.

уџ

Уочаваш да се део речи лопта није променио и у свим облицима је исти (ЛОПТ-), а променили су се наставци на крају речи (-а, -у, -и, -ом).

од

за

Део речи који се не мења и увек остаје исти називамо граматичка основа речи. Део речи који је променљив зове се граматички наставак или наставак за облик. Граматички наставак или наставак за облик додаје се на граматичку основу и тако увек долази на крају речи. Основа и наставак заједно чине пуни облик променљиве речи. +а → лопта ЛОПТ+у → лопту + ом → лоптом граматички наставак

За в

граматичка основа

● Прочитај реченице: Наша школа је добила нов рачунар. Сви ученици се радују новом рачунару. Моје одељење се може похвалити новим рачунаром. Наш наставник сматра да ученици имају користи од рачунара. Граматичка основа именице рачунар је рачунар. Граматички наставци ове именице у реченицама су: -у, -ом, -а.

12

ик е

ИМЕНИЦЕ

бе н

Именице су речи које означавају: – бића (дете, девојка, пас); – предмете и објекте (торба, оловка, зграда); – материју (вода, брашно, пластика); – видљиве појаве (муња, гром, дуга); а означавају и – невидљиве и неопипљиве појаве (љубав, радост, сећање).

уџ

Подела именица према значењу

За в

од

за

Све именице у српском језику према значењу делимо на: властите; заједничке; збирне; градивне и (апстрактне). мисаоне (апстрактне)

Властите именице именују: (Сара, Јован); бића (Сара градове и села (Крагујевац, Београд, Винча); Винча реке и планине (Дунав, Златибор); небеска тела (Марс, Венера); државе (Србија, Аустрија); континенте (Европа, Азија, Африка)) итд.

13

ик е

Заједничке именице означавају: – бића; – предмете и – видљиве, опипљиве појаве који припадају одређеној групи и имају заједничко име (клупа, школа, пас, брат, телефон, ученик).

бе н

Збирне именице означавају: – збир, скуп бића и предмета исте врсте, које се посматрају у том скупу, не појединачно (камење, дугмад, лишће, цвеће, јагњад, омладина, властела).

уџ

Градивне именице означавају: – неку материју или грађу од које се може нешто правити (вода, брашно, уље, песак, злато, со, сребро).

за

Мисаоне (апстрактне) именице означавају: – неопипљиве појаве, као што су осећања, расположења, стања, особине (срећа, туга, размишљање, певање, лепота, мудрост). У табели су реченице које садрже различите именице. Разврстали смо их према значењу у колоне. Заједничке именице Мој брат воли спорт. Он тренира кошарку. Наша кућа је мала. Ипак, увек имамо бар једну лопту. Ујутру он иде у школу. Предвече га зову другови.

За в

од

Властите именице Ја се зовем Марко. Мој пас се зове Лаки. Живим у Панчеву. Панчево је у Србији. Кроз град протиче река Тамиш. Гледао сам снимак са Месеца.

Збирне именице Видела сам шарено цвеће. Нисмо могли да дођемо до њега од шибља. Угледала сам дрвену бурад. Покушала сам да се попнем, али ме је спречило трње. Свуда около било је високо дрвеће.

Градивне именице Сестра је узела брашно. Онда је додала воду. У воду је сипала со. Затим је додала уље. Тражио бих да плати у злату, па да пробам то.

Апстрактне именице Шта ли је то љубав? Може бити срећа. Може бити туга. А можда и размишљање? Може бити немир. Може узбуђење. Сигурно је да је осећање.

14

Род и број именица

уџ

бе н

ик е

У српском језику свака именица је мушког, женског или средњег рода.

од

за

Најлакши начин да одредимо ког је рода нека именица јесте да испред именице ставимо заменицу: ТАЈ (за мушки род); ТА (за женски род) и ТО (за средњи род).

За в

У зависности од тога која се од ових заменица сложи уз именицу, одређује се род именице. На пример: тај човек (именица човек је мушког рода); та жена (именица жена је женског рода); то дете (именица дете је средњег рода). Свака именица може бити само једног рода и не може мењати род. ● Напиши ког су рода именице из народне песме Вила зида град: вила → облак →

град → небо →

земља → бисер →

15 Именице имају особину да се могу мењати по броју, што значи да имају једнину и множину.

за

уџ

бе н

ик е

Једна именица може именовати један појам, а може и више појмова (вила – виле, град – градови).

Већина именица у српском језику има и једнину и множину.

од

Неке именице имају само једнину. Такве су, на пример, збирне и властите именице.

За в

Збирне именице именују скуп неких бића или предмета, али оне су увек у облику једнине. Ову тврдњу проверићемо помоћу теста са заменицама тај, та, то. Написали смо одговарајућу заменицу испред именица: Тај народ живи на северу. Та родбина долази у госте. То лишће је жуто.

16

Збирне именице настале су од именица у једнини. Оне могу имати и множину.

– дрво је градивна именица – дрвеће збирна, а – множина именице дрво гласи дрвета.

ик е

На пример:

бе н

Напиши збирну именицу која је настала од именице прут, а затим и множину именице прут:

именица у једнини

именица у множини

збирна именица

дрвета, дрва пилићи дугмета

дрвеће пилад дугмад

за

дрво пиле дугме

уџ

● Прочитај и примере у табели:

Властите именице обично имају само једнину, а само у ретким случајевима могу имати множину.

од

Такви примери могу бити у реченицама:

За в

У нашој згради живе два Лазара. У Србији постоје три Мораве: Западна, Јужна и Велика. Пет Јелена игра за репрезентацију.

Неке именице имају само облик множине иако означавају један предмет или појам. Ако је у питању предмет, он се најчешће састоји из два дела (маказе, мердевине, санке, наочаре). Тако именица врата има само облик множине, а означава и предмет у једнини и предмет у множини. На пример: Једна врата су се отворила. Троја врата су закључана.

17

Промена именица по падежима (деклинација)

ик е

● Прочитај текст о једном посебном дечаку. Обрати пажњу на подвучене облике именице дечак.

За в

од

за

уџ

бе н

Један дечак имао је осам година када је свирао клавир на концерту у Милану. Сала је била препуна људи. Сви су желели да виде и чују чудо од детета. Једна дама рече господину до себе: „Овде нешто није у реду. Нико не свира боље од дечака. Немогуће да једно дете тако свира. Господине, погледајте дечака! Видите ли прстен на његовој руци? То мора да је чаробан прстен. Без прстена не би могао тако свирати!” Дечак префињеног слуха чуо је ту примедбу. Било му је жао, па је звецнуо прстеном о дирке, скинуо га и ставио на клавир. Поклонио се дами и наставио да свира исто тако лепо као и пре. Сви посетиоци су се дивили дечаку, а композитори су желели да свирају са тим дечаком. Тај дечак се звао Волфганг Амадеус Моцарт.

18 Уочаваш да се именица дечак у различитим реченицама налази у различитим облицима.

ик е

Различити облици именица у реченицама називају се падежи.

бе н

Осим именица, по падежима се мењају још три врсте променљивих речи: − придеви; − заменице и − поједини бројеви. У српском језику постоји седам падежа:

за

уџ

номинатив; генитив; датив; акузатив; вокатив; инструментал и локатив.

Одговорићемо на питања у табели одговарајућим обликом именице дечак:

од

Падеж

Питање

облик именице дечак

1. Номинатив

Ко је свирао клавир?

2. Генитив

Од кога нико не свира боље?

Коме су се сви дивили? Кога је господин 4. Акузатив требало да погледа?

5. Вокатив Хеј, дечаче!

6. Инструментал С(а) ким су композитори желели да свирају?

7. Локатив О коме говори ова прича?

За в

3. Датив

дечак Од дечака дечаку дечака Хеј, дечаче! С(а) дечаком О дечаку.

Ово су питања за падеже именица које означавају жива бића. Сада ћемо видети каква су питања ако именица именује предмет. Упиши одговоре на питања, користећи именицу прстен у одговарајућем облику, онако како је започето:

19 Падеж

Питање

облик именице прстен

Шта је дечак носио на руци? прстен Без чега је свирао и даље лепо? Без прстена Чему је дама приписала чаробну моћ? Шта је дечак спустио на клавир? Хеј, ...!Најчешће не дозивамо Хеј, прстене! предмете, али у песмама и причама постоје облици вокатива и за предмете.

6. Инструментал Чиме је дечак звецнуо о дирке?

7. Локатив О чему је дама причала?

ик е

1. Номинатив 2. Генитив 3. Датив 4. Акузатив 5. Вокатив

бе н

Исти називи за падеже и иста питања важе и за облике множине.

уџ

Падежи су различити облици у којима се појављују именице. Они се разликују према томе какав је однос те речи са осталим речима у реченици.

за

По падежима се мењају: − именице; − придеви; − заменице и − поједини бројеви.

од

Већ смо научили шта је то граматичка основа. Она се код именица зове именичка основа и не мења се.

За в

Научили смо и шта је граматички наставак. Он се код именица зове падежни наставак и он се мења.

Различити падежни облици именице добијају се када се на именичку основу додају различити падежни наставци. Плава слова у различитим облицима именица дечак и прстен означавају падежни наставак: дечака дечаку дечаче! дечаком дечаку

прстена прстену прстене! прстеном прстену

20

Номинатив

ик е

ПАДЕЖИ

● Прочитај текст и обрати пажњу на подвучене речи:

од

за

уџ

бе н

Руска краљица је у 18. веку основала познати музеј Ермитаж. Од тада, педесет необичних стражара чува музеј од мишева и пацова. Мачка је непредвидљива животиња, а у музеју су изложене вредне слике. Тако је један мачор залутао на други спрат. Ту је била соба са сликама познатог сликара Ван Дајка. Чувар није могао да га ухвати данима, јер је мачор бежао у отвор за вентилацију. Одатле се опет враћао у исту собу, као да је волео те слике. Потера је трајала две недеље, а мачор је добио име Ван Дајк.

За в

Подвучене речи су именице које се добијају као одговор на питање КО? или ШТА?

краљица мачка животиња мачор соба чувар потера Написане именице су у свом основном облику.

Основни облик именице је само име неког бића или назив неког предмета. Тај облик назива се номинатив.

21

ик е

Номинатив добијамо као одговор на питање КО? (за жива бића) или ШТА? (за предмете, објекте, појаве итд.). Именица у номинативу је најчешће субјекат у реченици.

На пример, номинатив ћемо добити као одговор на питања:

бе н

Ко ради у банци? Ујак. Шта постоји у телефону? Батерија.

Као што знаш, животиње су жива бића, али за њих често користимо питање ШТА? На пример:

уџ

Шта те је ујело? Комарац. Шта је у кавезу? Лав.

за

Именице се могу јављати у свим падежима једнине и множине. Тако номинатив множине именује више бића или предмета. Написали смо и номинативе множине подвучених именица: номинатив множине

краљица мачка мачор музеј слика соба миш пацов

краљице мачке мачори музеји слике собе мишеви пацови

За в

од

номинатив једнине

Именице у номинативу се често употребљавају самостално, ван реченице као: − наслови књига (Том Сојер, Хајдуци); − бајки и приповедака (Пепељуга, Чича Јордан, Шала); − филмова (Хотел Трансилванија, Мала сирена, Штрумпфови), − телевизијских емисија (Зујалица, Покемони, Пчелица Маја) итд.

22 ● Прочитај поново прву и трећу реченицу текста о музеју. Уочаваш да се именица музеј налази у два различита облика: музеј и у музеју.

ик е

Први облик је номинатив, а уз други облик именице стоји предлог у. Тај други облик је локатив и уз њега морају стајати предлози.

бе н

Именице у номинативу могу стајати самостално, без других речи. Зато је номинатив независан падеж.

Именица у номинативу најчешће врши службу субјекта у реченици.

уџ

На пример:

Краљица се звала Екатарина Велика. Мачке чувају музеј од пацова.

за

Ипак, понекад именица у номинативу може бити и именски део предиката.

од

На пример: Новак Ђоковић је тенисер. Бранко је писац. Тигар је звер. Вељко Петровић је хајдук.

За в

● О субјекту види на стр. 101.

Када поједине именице употребимо у номинативу множине, неки гласови се промене, а неки се изгубе:

дечак – дечаци ловац – ловци пас – пси јунак – јунаци. О гласовним променама учићеш у каснијим разредима.

23

Генитив ● Прочитај текст и обрати пажњу на подвучене именице.

бе н

Одговори на питање:

ик е

Богдан је добио четири карте за концерт моје омиљене групе. Било је тешко доћи до карата. Из нашег одељења позвао је Николу и мене. Добио сам дозволу од родитеља. Увече смо појели мало воћа и комад сира. Затим је тата одвео Богдана и мене до те дворане. У дворани је било много људи. Чим се чуо звук гитаре, сви су заиграли. На крају, певач је рекао: „Хвала вам, видимо се идуће године!”

Од кога је дечак из текста добио дозволу? Одговор је: .

уџ

Подвучене именице у тексту добијају се као одговор на питање КОГА? или ЧЕГА? У свакој реченици текста постоји бар једна таква именица: групе, карата, одељења, родитеља, воћа, сира, дворане, људи, гитаре, године.

од

за

Када су у облику генитива, именице најчешће означавају припадност, порекло: − од кога; − од чега; − из чега нешто потиче.

За в

Још три именице у генитиву које смо издвојили из текста означавају припадање: групе, одељења, гитаре Овај генитив назива се присвојни генитив.

Генитив употребљавамо и када желимо означити део нечега. Он долази уз речи које значе неку количину, мало или много нечега, парче, комад нечега итд. Именица у генитиву означава количину нечега (ЧЕГА је нешто део).

24 Подвучене именице (сир и воће) су у облику генитива (сира и воћа). Оне означавају део (количину) нечега. У примеру се одређује количина сира и количина воћа.

уџ

бе н

ик е

Овакав генитив назива се деони генитив.

за

Генитив је падеж који добијамо као одговор на питање КОГА? или ЧЕГА? Најчешће означава припадање, порекло (присвојни генитив) или део, количину нечега (деони генитив).

од

Именице у генитиву не могу стајати самостално, него увек мора стајати још нека реч уз њих. Зато је генитив зависан падеж.

За в

Именица у генитиву може бити употребљена и без предлога и с предлозима (без, до, од, због, изнад, испод и сл.). На пример: Чује се песма птица. Без дружења је досадно. Због Ирине је весео. Испод кревета су стрипови. Навели смо најчешћа значења генитива, али то је падеж који може имати и друга значења.

Генитив може означавати и време. Тај генитив назива се временски генитив. ● Напиши подвучену именицу у генитиву из текста која даје информацију о томе када ће се нешто десити: .

25 Именица у генитиву може вршити службу објекта у реченици: Ставила сам комад хлеба у тањир. (прави објекат) Плашим се мрака. (неправи објекат) О објекту види више на 106. страни. Именица у генитиву врши и службу прилошких одредби за време, место, узрок и сл. у реченици:

ик е

Кључ је испод стола. (место) Јели смо пре два сата. (време) Скакао је од среће. (узрок)

Оне су у генитиву множине.

бе н

● Обрати пажњу на именице у генитиву које смо подвукли у тексту: родитеља, људи и карата.

.

уџ

Напиши њихове облике у генитиву једнине: , и

Добро уочаваш да се код именице карта у генитиву множине појавио још један глас а. То се дешава још код неких именица, на пример:

за

марка – марака; банка – банака; девојка – девојака.

од

Напиши генитиве множине именица чварак и папак: ; .

За в

Код неких именица генитив једнине и генитив множине разликују се по гласовима л и о. На истом месту у генитиву једнине је о, а у генитиву множине је л. Прочитај реченице и упореди: У емисију је стигла порука од једног гледаоца. У емисију су стигле поруке од многих гледалаца. Добио је писмо од једног читаоца. Добио је писмо од више читалаца.

У народној пословици Без муке нема науке могу се приметити две именице у генитиву.

26

Датив ● Прочитај следећи текст. Обрати пажњу на подвучене именице.

за

уџ

бе н

ик е

Наставник нас је питао: „Шта сте ви тамо радили?”. „Певали смо серенаду”. „Коме сте је певали?”, изненади се наставник. „Певали смо другарици. Радовала се песми”, рече Влада. „А где је Игор Поповић?”, упита наставник. „Игору је упала патика у реку”, рекосмо сви углас. „А-ха, добро, а јуче је Поповићу дошла тетка из Беча”, закључио је наставник. Праснули смо у смех.

од

Подвученим именицама одговори на питања: Коме су ученици певали серенаду?

За в

Чему се радовала другарица? Коме је упала патика у реку? Коме је дошла тетка из Беча?

. . . .

Именице које добијамо као одговор на питање КОМЕ? налазе се у дативу. То је питање за лица, за особе.

27 ● Прочитај реченицу из приче Ивана Цанкара Десетицa: Нисам ишао право према школи, још је било сувише рано. Уочаваш да именица школи одговара на питање ЧЕМУ?

ик е

Питање ЧЕМУ? служи за препознавање облика датива за предмете, објекте и именице које не означавају лица.

бе н

Датив је падеж који се добија као одговор на питање КОМЕ? или ЧЕМУ? Овај падеж најчешће означава намену (коме или чему је нешто намењено) или правац кретања, усмереност (ка коме/чему, према коме/чему).

уџ

Именице у дативу не могу стајати самостално, без других речи. Зато је датив зависан падеж, исто као и генитив.

од

за

Именица у дативу може се употребити сама, без предлога, или испред ње може стајати предлог (к(а), према, насупрот, упркос и др.). Прочитај примере: Поклонила сам Ањи парфем. Кренули смо ка позоришту. Упркос болу, нисам плакао.

За в

● Прочитај реченице и обрати пажњу на облике именица у дативу једнине и множине: Кренуо сам ка старом ораху, а брат је рекао да идемо ка орасима, јер воли да их једе. У наградној игри сви се радују добитку, а још више добицима. Уочаваш разлику у једнини и множини ових именица: − У првој реченици мења се глас у множини (х–с). − У другој се глас т губи (добитку – добицима).

У народној пословици Свету се не може угодити именица је у дативу једнине.

28

АКУЗАТИВ ● Прочитај како је дечак из Хајдука реаговао на вест да школа не ради због епидемије. Обрати пажњу на подвучене именице.

Упиши одговоре на питања:

од

за

уџ

бе н

Шта је дечак искупио? (ђачку) Шта је дечак бацио увис? Кога је оставио да саставља листове? Шта је сестра састављала? На шта је похитао дечак?

ик е

Разуме се, чим сам тако савесно искупио своју ђачку дужност и бацио књиге увис, те се раскупусале, ја сам оставио сестру да збира и саставља листове, а ја сам похитао право тамо, на храстово стабло.

За в

Уочаваш да се и код акузатива разликују питања за именице које означавају особе од питања за именице које означавају друге појмове.

Акузатив је падеж који се добија као одговор на питање КОГА? или ШТА? То је облик именице који најчешће означава објекат, онога ко трпи радњу или оно што је предмет на коме се врши радња. Да би се лакше препознао акузатив, довољно је поставити питања: Кога видиш? Шта примећујеш? и уколико се именица као одговор уклапа, то је акузатив.

29 Именица у акузативу најчешће има службу објекта, због чега се акузатив може називати падежом објекта. Понекад, именица у акузативу може имати службу прилошких одредби у реченици. На пример:

ик е

Ишли смо на море. (прилошка одредба за место) Представа је у петак. (прилошка одредба за време) Причао је о њој кроз сузе. (прилошка одредба за начин)

бе н

Уочаваш да се у наведеним примерима именица у акузативу употребљава са предлозима (на море, у петак, кроз сузе). Као и именице у генитиву и дативу, именице у акузативу употребљавају се са предлозима и без предлога. Неки од предлога који иду уз акузатив су: на, у, кроз, уз, низ, за, мимо итд.

уџ

Игор је донео лоптице. Отишли су на планину. Прошао је кроз циљ. Јана купује накит за Нину. Пењем се уз конопац.

за

Акузатив је зависан падеж, не може стајати самостално, исто као што већ знаш и за генитив и датив.

За в

од

Када именица мушког рода именује живо биће, акузатив и генитив имају исти облик. На пример:

Видела сам друга. (акузатив) Узела сам ролере од друга. (генитив)

30

бе н

ик е

Када именица средњег или мушког рода у акузативу једнине означава нешто неживо, акузатив има исти облик као номинатив једнине. Прочитај следеће реченице:

уџ

Телефон је нов. (номинатив) Петар је добио телефон. (акузатив)

од

за

Уочаваш да су облици номинатива и акузатива исти. Када именица мушког рода или средњег рода у једнини означава нешто неживо, номинатив и акузатив имају исти облик. Како да одредиш у оваквим примерима када је именица у номинативу, а када у акузативу? Најлакше је да погледаш коју службу та именица врши у реченици. Ако врши службу објекта, онда је то акузатив, а ако врши службу субјекта, онда је номинатив.

За в

У народном говору постоји изрека Видела жаба да коња кују, па дигла ногу. Она се употребљава за некога ко хоће нешто што је изнад његових могућности, што није за њега. У овој изреци постоје две именице у акузативу. Напиши их: и .

31

Вокатив

– Јао, Томе! Значи нисам ја прва с којом си се верио! Дете бризну у плач. А Том ће рећи: Не плачи, Беки! За њу више ништа не марим! Подвучени су облици именица којима се Том и Беки обраћају једно другом.

ик е

● Прочитај разговор Тома и Беки у одломку из романа Том Сојер, који се налази у Читанци.

бе н

● Сада прочитај реченицу из текста Зечеви нису најстрашљивији, која се такође налази у твојој Читанци. Подвуци именицу којом се старешина зечева обраћа другим зечевима: – Браћо моја, срце ми се радује кад на вас погледам.

уџ

● У народној приповеци Аждаја и царев син подвуци именицу којом се дозива: Аждајо, изађи ако жена ниси!

за

● Такође, можеш прочитати у Читанци, у тексту Душана Радовића Капетан Џон Пиплфокс, како капетан Џон дозива пећину, а затим јој се обраћа не именом, већ погрдном именицом: Е-хеј! Чујеш ли ме, Пећино? ... Вештице, не изазивај!

За в

од

Подвучене именице су у вокативу.

32 Уочаваш да се у причама и песмама може обраћати и дозивати и именицама које не означавају особе. То се чини када се описује нека ситуација, стање, осећање и сл. ● Подвуци именице којима се деда Раде у приповеци Поход на Мјесец обраћа Петраку и свом унуку:

ик е

– Ехеј, будале, враћајте се! ... – Ехеј, магарци ...!

Свако дозивање и обраћање по имену или надимку, именицама које означавају породичне или родбинске односе (мајко! брате!) врши се обликом именице у вокативу.

бе н

● Обрати се некоме реченицом у којој спомињеш име. На пример:

уџ

Хајде, Милане, крени на утакмицу! Хеј, Јована, сачекај ме!

од

за

Уочићеш да је именица у вокативу посебно наглашена и да се пре и после ње прави пауза у реченици. Уколико изговориш само ту именицу, скренућеш пажњу те особе на себе. Значи да именица може да се употреби без осталих речи.

За в

Вокатив се у писању увек одваја запетом. Може се наћи: на почетку, у средини или на крају реченице.

Ако се вокатив нађе на почетку реченице, иза њега се пише запета. На пример: Петре, додај ми гумицу! Ако се вокатив нађе у средини реченице, запета се пише и испред и иза њега. На пример: Замисли, Јанко, продате су све карте за утакмицу! Ако се вокатив нађе на крају реченице, запета се пише испред њега. На пример: Дођи на торту, Милице!

33

Вокатив је падеж који употребљавамо за дозивање или обраћање. Именица у вокативу може стајати самостално. Зато је вокатив независан падеж, као и номинатив.

бе н

При обраћању или дозивању неки гласови се у појединим именицама промене. Обратимо пажњу на то да бисмо правилно говорили! На пример:

ик е

Испред именице у вокативу не стоје предлози, исто као и испред номинатива. Вокатив нема посебну службу у реченици.

уџ

Вуче, позајми ми свеску! Хеј, снеже, отопи се! Добро вече, драги (гледалац) гледаоци!

за

Писац Бранислав Нушић овако описује своје упознавање с вокативом:

За в

од

Сећам се, нпр., мојих мука да научим пети падеж од именице пас. Сви остали падежи ишли су којекако, али пети падеж једнине (покојни звателни) никако ми није ишао у главу, нити сам умео да га погодим. И не само мени, већ и свима у мојој околини, задао је тај падеж главобољу. Мој најстарији брат, који је већ био у старијим разредима, изгледа да се провукао и није у животу имао посла с том именицом; мој млађи брат ми рече да је од именице пас пети падеж куче. Отац ми није умео казати ништа, пошто граматика нема никакве везе са трговином, већ изгледа да ту чак важи правило: што мање граматике то више зараде. Питао сам и бакалина, нашег комшију, пошто сам му претходно објаснио да се петим падежом зове, и он ми рече: – Ја кад вабим куче, ја му кажем: куц, куц, куц! а кад га терам ја му кажем: Шибе! А Бог ће га свети знати који је то падеж! У називу једне друштвене игре именица је у вокативу. Напиши назив те игре:

34

Инструментал ● Прочитај реченицу из текста Николе Тесле Моји изуми.

ик е

Ухватио сам диван пар врана и пошао сам кући са пријатељем. Подвучена именица добија се као одговор на питање С КИМ?

У следећој Теслиној реченици подвучена је именица која се добија као одговор на питање ЧИМЕ?

За в

од

за

уџ

бе н

На колима је у ствари била пумпа на којој је радило шеснаесторо људи и била је дивно офарбана црвеном и црном бојом.

Уочаваш да одговор у облику именице са пријатељем означава друштво, а облик бојом средство којим се обавља или се обавила нека радња. И овде се разликују питања: − за друштво – с ким и − за средство – чиме (се врши радња). Овај облик именице назива се инструментал.

35

од

за

уџ

бе н

ик е

Инструментал је падеж који добијамо као одговор на питање С КИМ? (ако означава друштво) или ЧИМЕ? (ако означава средство). Ако означава друштво, онда увек долази с предлогом с(а), а ако означава средство, онда је без предлога. Именица у облику инструментала не може стајати самостално. Зато је инструментал зависан падеж, као што већ знаш и за генитив, датив и акузатив.

Ако је предмет средство којим се врши радња, у реченици испред њега не стоји предлог с(а):

За в

Путовао сам аутобусом. Летели смо авионом. Колач једем виљушком.

Инструментал средства којим се врши радња увек се пише без предлога (ЧИМЕ?). Инструментал друштва увек се пише с предлогом с(а) (С КИМ?).

Инструментал средства и инструментал друштва најчешће врше службу неправог објекта. О неправом објекту види на стр. 109.

36

ик е

Инструментал је зависни падеж који се може употребљавати са више предлога, а неки од њих су: над, под, пред, за, међу и др. Инструментал с тим предлозима најчешће има службу прилошке одредбе за место. На пример: Чекали смо их пред школом. Над градом лете авиони. Седимо за столом. Под сунцобраном није вруће.

За в

од

за

уџ

бе н

Инструментал може имати и службу прилошке одредбе за време. На пример: Тенис играмо суботом. Такође, именица у инструменталу може имати и службу прилошке одредбе за начин. На пример: Говори тихим гласом. Пажљивим слушањем детектив решава случај.

Постоји и инструментал који врши службу атрибута. Лако се одређује помоћу питања: какав (каква), који (која). На пример: Волим девојке с плавом косом. (Какве девојке волим?) Допада ми се дечко с црним очима. (Какав дечко ми се допада?)

37

У реченици из приче Стевана Раичковића Дима препознај и напиши именице у инструменталу:

Инструментал једнине Инструментал множине

.

ик е

Ми сви разрогачених очију гледамо у пожутелу фотографију, гледамо у лице неке старе војничине с брковима, са ордењем и пиштољем о појасу. .

Такви су и примери:

бе н

Уочаваш да именице ордењем и пиштољем у реченици не означавају средство којим се врши радња. Овде означавају предмет који неко носи или који стоји уз онога ко врши радњу.

уџ

Појавио сам се с поклоном у руци. Изашла је из радње са торбом у рукама. Увек идем на излет с ранцем на леђима.

За в

од

за

● У народној пословици Боље с мудрим плакати, него с лудим певати изостављена је једна именица у инструменталу која се подразумева, и то на два места. Напиши ту именицу у инструменталу једнине: .

38

Локатив ● Прочитај реченицу из текста Горана Петровића, Месец над тепсијом, који се налази у твојој Читанци.

ик е

На тим папирима, које је Александар разгледао, беху записане сваковрсне приче ... о крилатим коњима, о пламеним птицама, о делтама месечине, о чаробњацима, ратовима, љубавима, изворима и о чему све не. Александар Македонски је читао и читао. О коме и о чему је Александар Македонски читао?

бе н

______________________________________________________ ______________________________________________________

уџ

Именице које добијамо као одговор на питање О КОМЕ? или О ЧЕМУ ? налазе се у облику локатива.

од

за

Локатив је падеж који добијамо као одговор на питање О КОМЕ? или О ЧЕМУ? Увек се употребљава са предлозима. Предлози који иду уз локатив су: о, у, на, по, при. Он обично означава место вршења глаголске радње. Локатив је зависан падеж, као што већ знаш и за генитив, датив, акузатив и инструментал.

За в

● У строфи из песме Драгомира Ђорђевића Пријатеља колко хоћеш, која се налази у Читанци, подвуци именице у локативу: Кад ми је у души магла А у срцу лом Ја седнем на меку траву И причам са њом.

Како да лако разликујеш локатив од датива? Прочитај реченице и обрати пажњу на облике именице школа: Игор је кренуо ка школи. (датив – кретање ка, према нечему) Игор је у школи. (локатив – налази се негде, борави на неком месту).

39 ● Именица у локативу може вршити службу прилошке одредбе за место. Подвуци те именице у следећим реченицама:

ик е

Деда је рођен у Кикинди. Зиму проводим на Авали. Кишобраном ме благо ударила по нози.

Именица у локативу може вршити и службу прилошке одредбе за време:

За в

од

за

уџ

бе н

На почетку филма нисам знао да је комедија.

У народној пословици Ко не плати на мосту, платиће на ћуприји обе именице су у локативу и имају службу прилошке одредбе за место. ● У следећем тексту подвуци именице у локативу:

На телевизији сам гледао емисију о планети Земљи. Научници су утврдили да постоји океан под Земљом и да је три пута већи од количине воде у свим океанима. Велике количине воде налазе се у омотачу Земљиног језгра.

40

ШТА СМО НАУЧИЛИ У српском језику има пет врста променљивих речи и пет врста непроменљивих речи:

ик е

Непроменљиве речи ↓ предлози прилози везници речце узвици

бе н

Променљиве речи ↓ именице придеви заменице бројеви глаголи

уџ

Именице су променљива врста речи и према значењу могу бити: ↓ ↓ ↓ ↓ ↓ властите заједничке збирне градивне мисаоне (апстрактне) (Нина) (сто) (цвеће) (вода) (срећа)

Падеж

Питање за падеж КО? ШТА?

од

Номинатив

за

Свака именица налази се у једном од три рода: мушком, женском или средњем роду. Именице се мењају по падежима. У српском језику постоји седам падежа.

Генитив

КОМЕ? ЧЕМУ? Акузатив КОГА? ШТА? (видим) Вокатив (ХЕЈ!) Инструментал С КИМ? ЧИМЕ? Локатив О КОМЕ? О ЧЕМУ?

За в

Датив

КОГА? ЧЕГА?

основна значења

основне функције

име бића, предмета субјекат, именски део предиката припадност, прави и неправи објекат, порекло, део прилошке одредбе нечега, време намена, правац неправи објекат, прилошке одредбе онај који трпи радњу, прави и неправи објекат, предмет на коме се прилошке одредбе врши радња дозивање, обраћање друштво, средство прилошке одредбе вршења радње место, време прилошке одредбе

Номинатив и вокатив су независни падежи, а генитив, датив, акузатив, инструментал и локатив су зависни падежи.

41

уџ

бе н

Придеви су речи које одре ђују именицу уз коју стоје. Они нам дају податке о појму који је означен именицом: какве има особине (лепа девојчица, висок кров); коме или чему припада (Марков рачунар, кућни љубимац); од чега је направљен (гвоздени мост, папирна кеса); где се не што налази (последњи спрат); када се нешто дешава (данашњи час).

ик е

ПРИДЕВИ

за

● Подвуци придеве у реченицама:

од

Зелена јакна је Вањина одећа. Сребрни сат стоји у средњој фиоци.

За в

Као што примећујеш, придеви се разликују по значењу и можемо их поделити у пет група: Описни особина (некога, нечега)

Присвојни припадање (некоме, нечему припада) какав, каква, какво? чије је нешто?

Градивни грађа, материја

Месни место

од чега је нешто где? направљено? камени зид горњи зуби

добар друг

Јеленин брат

жута мајица мршаво прасе

бакине наочаре дрвена играчка школски аутобус стаклена флаша

Временски време када?

поподневни тренинг задња врата јесења ружа северна трибина сутрашња утакмица

42 ● Прочитај у одломку из приповетке Милована Глишића Прва бразда, који се налази у Читанци, како су описана Мионина деца. Подвуци описне придеве: Хвала богу, дечица су Мионина здрава и весела, разборита и вредна.

ик е

Подвукли смо придеве у одломку из приповетке Антона Павловича Чехова Шала:

бе н

Ведро, зимско подне... Мраз јак, пуца, и Нађењки, која ме држи испод руке, хвата се сребрнасто иње по коси на слепоочницама, и на маљама изнад горње усне. Ми стојимо на високом брегу. Од наших ногу па до саме земље пружа се стрма раван, у коју се сунце огледа као у огледалу... Некако пред одлазак, на два дана, седим у сумраку у баштици, а од дворишта, у коме станује Нађењка, та баштица је одвојена високом оградом са гвозденим шиљцима. Подвучене придеве из текста разврстај по значењу:

,

.

.

.

за

Градивни: Временски: Месни:

, ,

уџ

Описни:

За в

од

Коју врсту придева не запажаш у тексту?

,

.

,

43

Слагање придева са именицом

ик е

● Прочитај како приповедач описује изглед дечака у причи Десетица, која се налази у Читанци. Обрати пажњу на придеве.

за

уџ

бе н

Имао је округло, задригло лице и зле, тврдичке очи; дебеле руке биле су му вечито масне, јер је само јео и јео.

од

Како другачије можемо написати ову реченицу? Допуни опис:

За в

Био је дечак са

очима; са

,

лицем и са рукама, вечито

, ,

јер је само јео и јео. Уочаваш да је придев увек у истом роду, броју и падежу као и именица уз коју стоји. Придев прати именицу уз коју стоји и прилагођава јој се.

Придеви мали и висок написани су у одговарајућем облику у реченицама: а) Летовали смо у малом граду. б) Попели смо се на високу планину. в) Дивили смо се малим кућама.

44

ик е

Придеви су врста речи која стоји уз именицу и одређује је по некој особини, припадању, грађи, времену или месту. Придев се увек слаже са именицом уз коју стоји у роду, броју и падежу.

дечак – мушки род, девојчица – женски род, дете – средњи род.

бе н

Као што већ знаш, свака именица има свој род:

уџ

Придеви имају посебне облике за сва три рода једнине и множине. На пример: леп дечак – лепи дечаци лепа девојчица – лепе девојчице лепо дете – лепа деца

Једнина

Мушки род леп (град) лепог (града) лепом (граду) леп (град) лепи (граде)! лепим (градом) лепом (граду)

Женски род лепа (земља) лепе (земље) лепој (земљи) лепу (земљу) лепа(земљо)! лепом (земљом) лепој (земљи)

Средњи род лепо (село) лепог (села) лепом (селу) лепо (село) лепо (село)! лепим (селом) лепом (селу)

Мушки род лепи (градови) лепих (градова) лепим (градовима) лепе (градове) лепи (градови) лепим(градовима) лепим (градовима)

Женски род лепе (земље) лепих (земаља) лепим (земљама) лепе (земље) лепе (земље) лепим (земљама) лепим (земљама)

Средњи род лепа (села) лепих (села) лепим (селима) лепа (села) лепа (села) лепим (селима) лепим (селима)

За в

од

Падеж Н. ко? шта? Г. кога? чега? Д. коме? чему? А. кога? шта? В. хеј! И. с ким? чим? Л. о коме? о чему?

за

У табелама су написани одговарајући облици придева леп у једнини и множини:

Множина

Падеж Н. ко? шта? Г. кога? чега? Д. коме? чему? А. кога? шта? В. хеј! И. с ким? чим? Л. о коме? о чему?

45 ● Допуни следеће реченице одговарајућим падежним облицима придева: Туристи из Европе посећују на Тари. (диван)

(бистар)

градовима одушевљавамо се (велики)

зградама. (висок)

Улица је пуна

продаваца. (весео)

На

зраци сунца.

коси светлуцали су (златан)

бе н

(смеђ)

ик е

У

језера

пределе и

уџ

● Присвојни придеви могу настати од властитих имена и презимена, али и од других именица. О правилном писању присвојних придева види на стр. бр. 126. Прочитај примере:

За в

од

за

бицикл мог брата Петра → Петров бицикл кравата мог тате → татина кравата слушалице твоје сестре → сестрине слушалице

46

Поређење придева (компарација) Описни придеви су најбројнија врста придева у српском језику и имају особину поређења.

ик е

● Прочитај у причи Дима, Стевана Раичковића, како приповедач описује свог друга Диму. Подвуци описне придеве.

од

за

уџ

бе н

Дима је био само једну годину старији од мене. Међутим, био је растом много нижи, изгледао је јако ситан. Кад покушавам да се сетим како је Дима изгледао, пред очи ми стално излази слика „Глише” кога цртају мала деца. Личио је на миша, био је јако живахан, брз, стално у покрету.

За в

Уочаваш да у описивању свог друга он користи придеве ситан, живахан, брз у основном облику. Тај облик придева назива се позитив. Али, придеви старији и нижи описују како је Дима изгледао у поређењу са јунаком приповедачем. Када је поређен с јунаком приповедачем, Дима је био старији и нижи. Ако је Дима био старији и нижи, онда је јунак приповедач у поређењу са Димом био млађи и виши. Када се придевом означава каква је нека особина појма у односу на ту исту особину другог појма, да ли је јаче или слабије изражена, онда је придев у компаративу (први степен поређења). Можемо поредити бића, предмете, објекте, појаве, све што примећујемо, што нас окружује и оно што осећамо.

47 Компаратив придева гради се тако што се на позитив или на његову основу додају наставци -ији, -ји или -ши: +

наставак = -ији -ји -ши

компаратив старији млађи лепши

ик е

позитив стар млад леп

бе н

У компаративу придева често долази до гласовне промене о којој ћеш учити у 6. разреду. То је јотовање (млад + -ји › млађи).

уџ

Само три придева у српском језику имају наставак -ши: лепши, лакши, мекши. Неправилан облик компаратива имају придеви добар, зао, велики и мали:

за

добар – бољи, зао – гори, велики – већи, мали – мањи.

од

Као што знаш, и придеви имају сва три рода, па се и облици компаратива разликују по наставцима за мушки, женски и средњи род. Уписали смо у табелу примере компаратива придева:

За в

мушки старији лепши вреднији већи

женски старија лепша вреднија већа

средњи старије лепше вредније веће

Када се придевом означава да је особина неког појма у поређењу са том истом особином једног или више других појмова најјаче изражена, значи да је придев у суперлативу: најстарији, најнижи, највећи, највреднији. Суперлатив је други степен поређења.

48 ● Прочитај одломак текста Капетан Џон Пиплфокс, у којем капетан поставља питања чудовишту. Подвуци суперлативе придева.

За в

од

за

уџ

бе н

ик е

КАПЕТАН: Реци ти мени овако: реци ми – шта је најлепше на свету? ЧУДОВИШТЕ: Најлепше на свету... Најлепше на свету... КАПЕТАН: Но, знаш или не знаш? ЧУДОВИШТЕ: Не знам!... КАПЕТАН: Најлепша на свету је гусарска застава! ... КАПЕТАН: А сад ми реци шта је – најјаче на свету? ЧУДОВИШТЕ: Најјачи на свету је слон! КАПЕТАН: Грешка, гуштеру! Погрешио си! Од једног слона јача су два слона!... КАПЕТАН: Ево још нешто, гуштеру!... Реци ми – шта је најслађе на свету? ЧУДОВИШТЕ: Најслађе на свету... Најслађе на свету је бундевино семе!

Суперлативи из текста су: ,

, ,

, .

Суперлатив придева гради се тако што се испред компаратива додаје нај- (најмлађи, најбољи). Суперлатив придева се увек пише као једна реч!

бе н

ик е

49

мали – мањи – најмањи велики – већи – највећи храбар – храбрији – најхрабрији

за

добар – бољи – најбољи зао – гори – најгори јак – јачи – најјачи

уџ

Суперлативи придева подвучени су у примерима:

од

Примећујеш да суперлатив најјачи има два ј. Придев јак почиње сугласником ј, па када се испред дода нај-, добију се два ј и оба се пишу. Такви примери су и: најједноставнији, најјаснији, најјавнији, најјестивији.

За в

Облик компаратива придева висок је ВИШИ. Облици височији и вишљи нису правилни.

У народној пословици Човек је тврђи од камена, а слабији од јајета постоје облици компаратива два придева. Напиши позитиве тих придева: и . Народни израз Све бољи од бољега (у значењу: одабрани, изврсни, најбољи) садржи компаратив једног придева. Напиши позитив тог придева: .

50

ЗАМЕНИЦЕ

ик е

Заменице су променљиве речи којима можемо у реченици заменити поједине друге променљиве речи: именице (имена бића, предмета) или, на пример, придеве. Све заменице у српском језику деле се на ИМЕНИЧКЕ И ПРИДЕВСКЕ ЗАМЕНИЦЕ. ИМЕНИЧКЕ ЗАМЕНИЦЕ могу бити ЛИЧНЕ И НЕЛИЧНЕ ЗАМЕНИЦЕ. У петом разреду научићемо ЛИЧНЕ ИМЕНИЧКЕ ЗАМЕНИЦЕ.

бе н

Личне заменице

● Прочитај у одломку из драме Бранислава Нушића Кирија како се чланови породице обраћају једни другима.

За в

од

за

уџ

ОТАЦ (деци): Овде ти, а ти овде. Тако. Ти седи овде, а ти онде. Сместите ствари. Тај кофер метни овде да не смета, а ти кутију макни овамо... Тако. Ево ја ћу овде крај маме. МЛАЂИ: Па је л’ то ми кобајаги? ОТАЦ: Кобајаги, дабоме. ДЕЦА (разочарана): Ааааа!... ОТАЦ: Кобајаги, али ће изгледати сасвим као и одистински, видећете ви само. Е, дедер, уобразите сад сви да је воз кренуо. Свирај ти у ту трумбету. МЛАЂИ (Свира.) ОТАЦ: Е, ‘ајд’ сад за мном, помажите, вичите као ја: Трупа-труп, Трупа-труп.

51 У тексту су подвучене ЛИЧНЕ ЗАМЕНИЦЕ. ЛИЧНЕ ЗАМЕНИЦЕ су речи које упућују на бића или предмете, али и на имена бића и предмета.

ик е

У тексту драме отац се не обраћа детету његовим именом. Он личном заменицом замењује име оног детета којем се обратио. Која је то заменица?

бе н

Пошто врше исту службу као и именице, ове заменице називамо – именичке заменице.

Када особа која говори (говорник) прича о себи употребљава ЛИЧНУ ЗАМЕНИЦУ ја.

уџ

Када говорник употреби ЛИЧНУ ЗАМЕНИЦУ ми, то значи да мисли на себе заједно са особом с којом је или са групом у којој се налази. Када се говорник обраћа ономе коме говори (саговорнику) употребљава ЛИЧНУ ЗАМЕНИЦУ ти (ако је саговорник једна особа).

за

Ако има више саговорника или је саговорник у некој групи особа, говорник ће употребити ЛИЧНУ ЗАМЕНИЦУ ви.

од

Када говорник говори о лицу које не учествује у разговору или о предмету, говорник ће употребити ЛИЧНЕ ЗАМЕНИЦЕ ЗА ТРЕЋЕ ЛИЦЕ ЈЕДНИНЕ (он, она, оно).

За в

Ако има више лица која не учествују у разговору или већи број предмета о којима говори, говорник ће употребити ЛИЧНЕ ЗАМЕНИЦЕ ЗА ТРЕЋЕ ЛИЦЕ МНОЖИНЕ (они, оне, она). У табели су наведене личне заменице:

1. лице 2. лице 3. лице

Једнина ја ти он, она, оно

Множина ми ви они, оне, она

52 ● Напиши ко је у тексту употребио коју личну заменицу. Отац је употребио заменице: заменице ја – . Млађи син је употребио личну заменицу

и падежни облик личне .

ик е

Из текста је издвојен и падежни облик личне заменице за прво лице мном (Е, ајд сад за мном ...). То је облик инструментала личне заменице за прво лице ја.

бе н

● Подвуци падежне облике личних заменица ја и ти у причи Дима, Стевана Раичковића: Сећам се и сада — то су били обични разговори: — Баци ми лопту!

— Ујешће те куца!

— Где је мој кликер? — Ко ти је дао тај „стакленац”? — Ударићу те!

— Чик, пробај!

уџ

Уочаваш да и заменице имају падежне облике.

● Прочитај реченице и подвуци падежне облике личних заменица.

За в

од

за

Дао сам јој шкољку. Ми боље играмо од њих. Добила сам поклон од њега. Нама је поверена његова тајна. Хтели смо да се такмичимо с вама.

53 У табелама су представљени падежни облици личних заменица. Личне заменице за прво и друго лице једнине и множине: 1. лице Једнина ја мене, ме мени, ми мене, ме

1. лице Множина ми нас, нас нама, нам нас, нас

(са) мном(е) (о) мени

(с) нама (о) нама

Падежи Номинатив Генитив Датив Акузатив Вокатив Инструментал Локатив

2. лице Једнина ти тебе, те теби, ти тебе, те ти (с) тобом (о) теби

бе н

ик е

Падежи Номинатив Генитив Датив Акузатив Вокатив Инструментал Локатив

за

уџ

2. лице Множина ви вас, вас вама, вам вас, вас ви (с) вама (о) вама

од

Занимљива је лична заменица за друго лице множине. Овом заменицом можемо се обратити већем броју особа, а можемо се обратити и једној особи. Када се обраћамо већем броју особа, заменица ви пише се малим почетним словом. Ако се овом заменицом обраћамо једној особи, обавезно је пишемо великим почетним словом (Ви). Такво обраћање изражава учтивост особе која се обраћа одраслим и старијим непознатим особама.

За в

Личне заменице за треће лице једнине и множине:

Падежи

Номинатив Генитив Датив Акузатив Вокатив Инструментал Локатив

3. лице Једнина мушки и средњи род он, оно њега, га њему, му њега, га

3. лице Множина женски род она ње, је њој, јој њу, је, ју

они, оне, она њих, их њима, им њих, их

(са) њим(е) (о) њему

(с)њом(е) (о) њој

(с) њима (о) њима

54 Личне заменице могу имати службу субјекта или објекта у реченици. ● Подвуци личне заменице у реченицама и напиши коју службу врше:

ик е

Ми свирамо поп-рок музику. Ја то волим. Петре, видиш ли их? А чујеш ли мене?

бе н

Примећујеш да у генитиву, дативу и акузативу постоје два облика личних заменица. То су дужи облици личних заменица (нпр. мене, мени, тебе, теби, нас, вас, нама, вама, њему) и краћи облици личних заменица (ме, ми, те, ти, нас, вас, нам, вам, му). Уочаваш да се дужи и краћи облици личних заменица нас и вас исто пишу. Разлика између њих је у начину на који их изговарамо.

уџ

Дужи облик је у говору наглашен, а краћи је ненаглашен. ● Изговори реченице наглас. Послушај разлику у изговору заменица:

од

за

Јован је за голмана изабрао МЕНЕ! Јован ме је изабрао за голмана. То нам одговара. То одговара НАМА! Позвала сам те на рођендан. На рођендан сам позвала ТЕБЕ. Да ли су вам платили? Да ли су платили ВАМА? Ма, пусти ЊЕГА! Ма, пусти га!

Реченицу никада не можемо почети ненаглашеним обликом, него увек наглашеним обликом.

За в

На пример, можемо рећи: Њега сам хтела да изненадим. Никако не можемо рећи: *Га сам хтела да изненадим. Исто тако, може се рећи: Вама сам желео да се јавим. Никако не можемо рећи: *Вам сам желео да се јавим.

55

Лична заменица за свако лице СЕБЕ, СЕ (повратна заменица)

Тајна је тајна... Нисам шаљивчина да бих је за себе чув’о: некада се очеви неповратно помајче, опросте сину, а себе повуку за уво.

ик е

● Прочитај стихове о тајни из песме Бранка В. Радичевића Кад отац бије. Обрати пажњу на подвучену заменицу.

бе н

Уочаваш да лирски субјект у стиху „Нисам шаљивчина да бих је за себе чув’о:” говори о томе да тајну не би чувао за самог себе. Подвучена заменица употребљена је за прво лице једнине.

уџ

У последњем стиху лирски субјект помиње очеве за које каже „опросте сину, а себе повуку за уво”. У овом стиху он мисли на све очеве. Подвучена заменица употребљена је за треће лице множине.

За в

од

за

Заменица себе употребљава се у истом облику за свако лице, уместо личних заменица. Она служи да се помоћу ње у реченици радња поново враћа субјекту. Зато што се помоћу ње радња „враћа” субјекту, заменица себе, се назива се још и ПОВРАТНА ЗАМЕНИЦА. Дакле, када се радња враћа субјекту, када се мисли лично на поменуту особу, увек се користи ПОВРАТНА ЗАМЕНИЦА себе, се.

● Прочитај пример и подвуци облике повратне заменице за свако лице: Тата: Ја сам тај рачунар купио за себе. Мама: Ти кажеш да си га купио себи? Ана: Тата каже да је купио рачунар за себе. Тата: Ух! Мама и ја смо га купили. Бака: Ти кажеш да си га купио само за себе? Ана: Да, бако. Свако овде мисли само о себи. Бака: А шта ћу са собом ако немам интернет?

А шта ћу са собом ако немам интернет?

56 Заменица себе, се има различите падежне облике, као што их имају и личне заменице. Али, ова заменица нема облике номинатива, вокатива, а нема ни множину. Примећујеш да има дужи облик (себе), који је наглашен у говору, и краћи облик (се) који је ненаглашен у говору.

л. зам. за свако лице себе,се

бе н

себе, се себи себе, се

(са) собом (о) себи

уџ

Падеж Номинатив Генитив Датив Акузатив Вокатив Инструментал Локатив

ик е

Овако изгледа промена личне заменице за свако лице себе, се:

За в

од

за

Народна изрека Учећи другога и сами себе учимо садржи повратну заменицу. Напиши у ком падежу је заменица: .

57

бе н

ик е

БРОЈЕВИ

уџ

– Ја знам да набројим сто животиња.

– Хајде, наброј пет!

– Вук, лисица, лав и два медведа.

● Прочитај одломак из приповетке Милована Глишића Прва бразда. Обрати пажњу на подвучене речи.

За в

од

за

Његова Миона остаде самохрана с троје сирочади. Два синчића и једна кћи. Све једно другом до увета. Најстаријем, Огњану, беше тек седма година.

Подвучене речи: троје, два, једна, једно, другом, седма називају се БРОЈЕВИ.

58

ик е

БРОЈЕВИ су речи којима се означава колико има бића или предмета на броју (троје, два, осам, петоро) или који је неко или нешто по реду (први, седми, десети).

Бројеви се према значењу деле на: главне и редне бројеве. БРОЈЕВИ (према значењу)

основни

збирни

РЕДНИ (који је, која је, које је по реду)

бе н

ГЛАВНИ (КОЛИКО има бића или предмета)

уџ

ГЛАВНИ БРОЈЕВИ у одломку из Прве бразде су: , . РЕДНИ БРОЈЕВИ су: ,

,

,

.

од

за

У српском језику постоје и друге врсте речи које имају значење бројева. То су бројне именице. У основи ових именица је број, оне означавају број, али се мењају по падежима као именице. На пример, именица петорица означава скуп од пет мушкараца. Више о бројним именицама види на страници бр. 60.

Главни бројеви

За в

ГЛАВНИ БРОЈЕВИ могу бити ОСНОВНИ или ЗБИРНИ.

ОСНОВНИ БРОЈЕВИ су речи којима означавамо колико има бића или предмета. На пример: Милан има два папагаја. На драмску секцију иду три дечака. Мачка има осам мачића. Тата је купио четири карте за позориште.

59

ик е

ЗБИРНИ БРОЈЕВИ су речи које означавају неки скуп бића. Они служе да означимо колико има особа мушког и женског пола збирно у групи или колико има младунаца животиња (двоје деце, осморо ученика, четворо прасади).

У одломку из Прве бразде појављује се збирни број троје.

бе н

Збирни број троје означава скуп Мионине деце (два дечака и једна девојчица).

Дакле, збирним бројевима означавамо скуп особа који чине и особе мушког и особе женског пола или скуп младунаца животиња.

уџ

– Колико вас игра заједно?

– Четворо.

– Одлично, имамо две лопте.

за

Ако се ради о скупу младунаца животиња, он је означен и збирном именицом: двоје јагњади, петоро пилади, четворо телади. ● Прочитај одговарајуће збирне бројеве и допуни примере: → → → → → →

збирни број

За в

од

основни број три пет седам десет дванаест

петоро дванаесторо

60

Бројне именице на -ица Када желимо да означимо број особа које чине неки скуп, треба да водимо рачуна о томе ког су рода те особе.

ик е

Ако скуп чине особе женског пола, на пример, две девојке, рећи ћемо: Улицом иду две девојке.

Улицом иду два младића. Улицом иду двојица.

бе н

Ако скуп чине особе мушког пола, можемо рећи на два начина:

уџ

Подвучена реч у другом примеру означава да се скуп састоји само од особа мушког пола, као и у примеру:

За в

од

за

Кошарку играју њих четворица. Десеторицу играча изабрао је тренер.

61

ик е

Речи којима се означава само скуп особа мушког пола називају се бројне именице на -ица.

Називају се тако јер су настале од бројева, а попут именица, мењају се по падежима.

бе н

Када кажемо Њих двојица су најбољи другови, другови уочаваш да се мисли само на дечаке или младиће.

● Прочитај и допуни бројне именице на -ица:

уџ

→ бројна именица → тројица → → → деветорица →

од

за

основни број три шест седам девет једанаест

За в

У српском језику постоје још неке бројне именице које се не завршавају на -ица. На пример: петорка (означава групу од пет лица) или десетак (значи приближно десет бића или предмета): Наша петорка је паметна. Купио сам десетак кесица са сличицама. О тој врсти бројних именица још ћеш учити у вишим разредима.

62

Редни бројеви РЕДНИМ БРОЈЕВИМА означавамо који је неко или које реду. је нешто по реду

− трећи играч света, − тринаесто прасе; који је предмет по реду реду:

бе н

− четврти аутобус, − пети спрат;

ик е

Можемо означити које је биће по реду:

или која је појава по реду:

уџ

− друга муња, − прва грмљавина.

И редни бројеви су настали од основних. Допуни следеће примере:

За в

од

за

основни број један, једна, једно два, две, два три четири пет шест седам дванаест двадесет

→ → → → → → → → → →

редни број први, прва, прво четврти, четврта, четврто шести, шеста, шесто дванаести, дванаеста, дванаесто

Поједини бројеви мењају се по падежима. По падежима се мењају: – редни бројеви: Кренули смо првог септембра. Послушај пету песму.

63 – неки основни бројеви: – број један:

− бројеви два и три: Причам ти о њима двема. Па, ти хоћеш да идеш са њима трима.

– бројне именице:

ик е

Видео сам једног дечка. Дао сам цвет једној девојци.

бе н

Њих двојицу су похвалили. Играла су четворица и поносни смо на ту четворицу другова. Поједини бројеви разликују род и падеж:

уџ

− редни:

За в

од

за

Тражили су пети елемент. Фалила је пета столица. Освануло је пето јутро.

Седмог марта идем у биоскоп. Седећемо у петом реду. Идем са првом симпатијом. − основни бројеви један и два:

Био је само један човек. Прошла је једна девојка. Носила је једно маче. Ипак су била два младића. Пратиле су их две девојке. За руке су их држала два детета.

64

Писање бројева Гледао сам један одличан филм. Имали су троје деце. Додељена је прва награда. Награђена су тројица шестака. На свадби је било петсто људи.

ик е

Бројеви се могу састојати од једне речи:

бе н

У последњем примеру подвучен је број петсто. Иако је настао од две речи (пет + сто), он се пише као једна реч. Тако се пишу и бројеви двеста, триста, четиристо, шестсто, седамсто, осамсто и деветсто. Неки бројеви се састоје од две или од више речи. На пример:

за

уџ

У базену је било двадесет три пливача. Идућег месеца биће их тридесет осам. Заједно са ватерполистима има их осамдесет двоје. Ове године уписало се сто двадесет троје људи. Очекивали смо да ће доћи осам стотина гледалаца. На утакмици је око пет хиљада навијача. Новинар извештава да је продато четири хиљаде деветсто педесет карата. Основни и редни бројеви могу се писати арапским (1, 2, 5, 9, 11) или римским цифрама (I, II, V, IX, XI).

од

Ако арапским цифрама пишемо основне бројеве, иза броја не стоји тачка:

За в

Гледали смо 3 представе.

Ако арапским цифрама пишемо редне бројеве, иза броја обавезно стоји тачка: У позоришту највише волим 5. ред. Рођен сам 6. 1. 2002. године. (шестог првог две хиљаде друге) Миленин рођендан је 21. 7. (двадесет првог седмог) Иза бројева које пишемо римским цифрама не пише се тачка: Анђелка је рођена 5. V 2004. године. Приредба је одржана 29. III 2012. године.

65

ШТА СМО НАУЧИЛИ

ик е

Придеви су речи које одређују именицу уз коју стоје. Према значењу могу бити: описни присвојни градивни месни временски (леп) (кућни) (дрвен) (доњи) (јесењи)

Компаратив лепши гори бољи

Суперлатив најлепши најгори најбољи

уџ

Позитив леп зао добар

бе н

Описни придеви имају особину поређења (компарација):

за

Заменице ИМЕНИЧКЕ ЛИЧНЕ ЗАМЕНИЦЕ Личне

од

ја, ти, он, она, оно, ми, ви, они, оне, она себе, се (за свако лице)

За в

Личне заменице могу имати службу субјекта или објекта у реченици. Бројеви према значењу могу бити: ГЛАВНИ

основни (један, два)

збирни (троје, осморо)

РЕДНИ (први, пети, седми)

66

ГЛАГОЛИ

ик е

Значење глагола

бе н

Глаголи су речи које означавају радњу (писати, певати, облачити се), стање (спавати, волети, радовати се) и збивање (грмети, свитати, захладнети).

● Прочитај одломак из приче Ивана Цанкара Десетица. Обрати пажњу на подвучене речи.

уџ

Ишао сам у трећи разред реалке. Једног јесењег јутра пробудио сам се рано; тек је свитало.

за

Подвучене речи су глаголи и означавају радњу (ишао сам), стање (пробудио сам се) и збивање (свитало је). Радњу вршимо својом вољом:

За в

од

Каја шета обалом. Ми чистимо двориште. Стање доживљавамо: Саша се збунио. Обрадовали смо се награди.

Збивање је неко дешавање у природи. То су најчешће природне појаве: Изненада се наоблачило. Поче се нагло смркавати.

67

Глаголи по трајању радње (глаголски вид) ● Прочитај следеће реченице из приповетке Бранка Ћопића Башта сљезове боје и обрати пажњу на подвучене глаголе.

За в

од

за

уџ

бе н

ик е

Негдје средином године учитељица нам је причала о вуку, те живи овако, те храни се онако, док ће ти одједном упитати: — Дјецо, ко зна какве је боје вук? Ја први дигох руку.

Црвено обојени глаголи причати, живети, хранити се, знати означавају радњу која неограничено траје. Не знамо тачно када је радња почела, колико ће да траје и до када ће да траје. На пример, учитељица је могла да прича о вуку пет минута, пола сата, цео час, непознато нам је трајање радње. Плаво обојени глаголи упитати, дићи означавају радњу која се завршила.

68 ● Подвуци глаголе у следећим реченицама: Причам Маји догађај из биоскопа. Испричала сам Маји догађај из биоскопа. Сигурно примећујеш разлику у трајању радње. .

ик е

Глагол који означава радњу која неограничено траје је Глагол који означава радњу која је завршена је

бе н

● Прочитај и упореди глаголе у следећим реченицама: Радња која неограничено траје

Радња која је завршена

Петар је скакао.

Петар је скочио.

Јана је гледала у море.

Он је прочитао новине.

уџ

Он је читао новине.

Јана је погледала у море.

Чамац је испловио.

за

Чамац плови.

Подела глагола према трајању радње назива се глаголски вид. ГЛАГОЛИ (по глаголском виду)

од

несвршени

свршени

Глаголи који означавају радњу која траје називају се несвршени глаголи (скакати, гледати, читати, пловити).

За в

Глаголи који означавају завршену радњу називају се свршени глаголи (скочити, погледати, прочитати, испловити).

.

69

бе н

ик е

Обично није тешко одредити да ли је глагол свршеног или несвршеног вида. Ипак, у неким примерима то није лако одредити на први поглед. Да бисмо били сигурни да је неки глагол свршен или несвршен, можемо пробати да испред њега ставимо глагол ПОЧЕТИ. Затим изговоримо такву реченицу. Уколико звучи природно, значи да је глагол несвршеног вида, а ако не звучи природно, значи да је глагол свршеног вида.

● Прочитај реченицу и обрати пажњу на глагол пливати: Пливао сам прошле године.

уџ

Ако испред додамо глагол ПОЧЕТИ, звучаће овако: Почео сам да пливам прошле године.

за

● Упореди сада како изгледа та иста реченица са свршеним глаголом запливати испред којег је стављен глагол почети. Пробај да је изговориш.

од

Почео сам да запливам. Уочаваш да не може тако да се каже, јер реченица не звучи природно. То значи да је глагол пливати несвршеног вида.

За в

Несвршени глаголи могу означавати непрекидну радњу (читати, свирати) и радњу која траје с прекидима. То значи да се радња после прекида наставља. На пример, у реченици:

Он ме зивка сваки дан, глагол зивкати означава да се иста радња више пута понавља.

70 Такву радњу означавају и глаголи: запиткивати, застајкивати, поцупкивати, пуцкетати и др.

Несвршени глаголи трајни

учестали

ик е

Несвршени глаголи који означавају непрекидну радњу називају се ТРАЈНИ НЕСВРШЕНИ ГЛАГОЛИ, а они који означавају да се иста радња понавља називају се УЧЕСТАЛИ НЕСВРШЕНИ ГЛАГОЛИ.

Могу означавати да је:

бе н

Свршени глаголи означавају завршену радњу.

– цела радња завршена (рећи, сести, викнути, пући) – ТРЕНУТНО СВРШЕНИ ГЛАГОЛИ;

за

уџ

– завршен почетак неке радње (запевати, запливати, полетети) – ПОЧЕТНО СВРШЕНИ ГЛАГОЛИ;

За в

од

– завршетак неке радње (дотрчати, написати, доћи, одиграти) – ЗАВРШНО СВРШЕНИ ГЛАГОЛИ.

С в р ш е н и глаголи тренутно

почетно

завршно

71

Глаголи по прелазности радње (глаголски род)

Алекса трчи.

Алекса тражи сестру.

Тата је пливао.

Тата је препливао језеро.

Ивана је скочила.

Ивана је прескочила бару.

Кога тражи Алекса?

бе н

Напиши одговоре на следећа питања:

ик е

● Прочитај реченице:

.

Шта је препливао тата?

.

.

уџ

Шта је прескочила Ивана?

Уочаваш да реченице на десној страни имају објекат.

за

Већ знаш да је падеж који се добија као одговор на питање КОГА? ШТА? акузатив.

од

Дакле, објекат је у облику акузатива.

За в

Када у реченицама добијамо одговор на питања КОГА? или ШТА?, онда то значи да је глагол у реченици ПРЕЛАЗНИ и да му је неопходан објекат. На пример:

Не можемо рећи само Тата је препливао. Поставља се питање: Шта је препливао? Глаголи у реченицама на левој страни (трчати, пливати, скочити) немају објекат.

72 Ако им додаш објекат и изговориш реченице: Тата је пливао језеро, или Ивана је скочила бару,

ик е

одмах схваташ да не звуче природно и да не можемо тако рећи. Таквим глаголима није неопходан објекат и они се зову НЕПРЕЛАЗНИ ГЛАГОЛИ.

бе н

За сада, само запамти да објекат може бити у акузативу без предлога. ПРЕЛАЗНИ ГЛАГОЛИ су они глаголи уз које стоји објекат (именица у акузативу без предлога). На пример: пећи (колач), правити (торту), слушати (музику).

уџ

НЕПРЕЛАЗНИ ГЛАГОЛИ су они глаголи уз које не може стајати именица у акузативу без предлога (као објекат).

За в

од

за

На пример: стајати (Ја стојим), каснити (Ти касниш), расти (Он расте).

● Непрелазни глагол је уљез у следећем списку глагола. Про-

нађи га и прецртај: носити, правити, скакати, тражити, читати, миловати. ● Прелазни глагол је уљез у следећем списку глагола. Пронађи

га и прецртај: лежати, падати, закаснити, бацати, цветати, летети.

73

бе н

ПОВРАТНИ ГЛАГОЛИ

ик е

Да успешно урадиш сваки задатак о прелазним и непрелазним глаголима, помоћи ће ти постављање питања КОГА, ШТА?. Ако одговор звучи природно, онда је глагол сигурно прелазан. Ако не звучи природно, онда је непрелазан. На пример, ако за реченицу Јоца зове Гоцу поставиш питање: КОГА Јоца зове?, одговор је – Гоцу – и звучи потпуно природно. Значи да је глагол звати прелазан.

● Прочитај одломак из Хајдука Бранислава Нушића. Подвуци све глаголе који уз себе имају реч се.

За в

од

за

уџ

– Уху, ху! – церека се Врабац. – Епидемија Вeлики пост!

– Уху, ху, ху! – још више се цери Трта. – Епидемија Жeна окружног начелника! И тако почеше да се заједају, да се подсмевају један другом, па онда боме и да се вређају.

74 Ако пробаш да их изговориш без речи се, схватићеш да то не звучи природно. Ови глаголи су посебна група глагола и називају се ПОВРАТНИ.

ик е

Повратни глаголи се разликују од прелазних и непрелазних глагола по томе што уз њих увек стоји реч се.

бе н

ПОВРАТНИ ГЛАГОЛИ су они уз које увек стоји реч се (купати се, плашити се, радовати се). Називају се повратним зато што код њих радња креће од субјекта и опет се враћа на субјекат (на вршиоца радње).

уџ

Субјекат може вршити радњу на себи, на свом телу (чешљати се, шминкати се, облачити се, бријати се, обувати се, умивати се). Такви повратни глаголи у којима је радња усмерена на вршиоца радње називају се прави повратни глаголи.

за

У одломку из Хајдука Бранислава Нушића постоје и повратни глаголи: заједати се, подсмевати се, вређати се.

За в

од

Уочаваш да у тим примерима два субјекта врше радњу један на другом. У овом примеру они то чине речима се заједају, се подсмевају, се вређају, али када свађа не би остала само на речима, онда би то описао, на пример, глагол гуркати се.

ПОВРАТНИ ГЛАГОЛИ код којих радњу врше два или више субјеката узајамно, један на другом, називају се УЗАЈАМНО ПОВРАТНИ ГЛАГОЛИ. То значи да радња креће од једног субјекта ка другом, па се опет враћа ка првом субјекту.

Такви су, на пример, глаголи: грлити се, свађати се, дописивати се, тући се, сударити се и др.

75

Ленка се дотерала за прославу. На прослави се посвађала с Аном. Ленка се расплакала. Оне су се помириле и загрлиле се.

бе н

Ко се дотерао? Ленка. Ко се посвађао? Ана и Ленка. Ко се расплакао? Ленка? Ко се помирио и загрлио? Ана и Ленка.

ик е

У следећим реченицама уочи разлику у вршењу радње:

Уочаваш да глагол расплакати се у реченици не означава радњу коју субјекат врши на себи, већ стање субјекта.

уџ

Повратни глаголи који означавају стање или особину субјекта називају се неправи повратни глаголи.

за

Такви глаголи су и: обрадовати се, изненадити се, зачудити се, наљутити се, развеселити се и сл.

Глаголи према прелазности непрелазни

од

прелазни

За в

Посебну групу чине повратни глаголи.

Лако ћеш препознати који су прави повратни глаголи за означавање радње коју субјекат врши сам на себи. Код таквих глагола реч се можеш заменити обликом себе: туширам се – туширам себе; освежавам се – освежавам себе; храним се – храним себе.

76

ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ

бе н уџ

За в

од

за

Ја цртам. Ти црташ. Миша је цртао. Сестра је цртала. Ана ће цртати. Ученици цртају. Каја не црта.

ик е

Глаголи су променљива врста речи, што значи да се један глагол може јављати у различитим глаголским облицима. На пример, глагол цртати је у свом основном облику. Али, може бити и у неким другим облицима. То зависи од тога које лице или колико лица врши радњу и у ком времену. Тако, глагол цртати може имати и ове глаголске облике:

Уочаваш да се разликују: – глаголски облици (цртам, цртао, ће цртати), – лица (цртам, црташ), – број – једнина и множина (цртам, цртају) и – потврдан и одричан облик (цртам, не црта).

77

Инфинитив

(основни облик глагола)

ик е

● Прочитај рецепт за прављење торте од чоколаде.

Састојци: – 1 паковање топљене чоколаде, – 8 јаја, – пола шоље шећера, – пола шоље брашна.

бе н

Торта од чоколаде

уџ

Припрема: Замолити неког одраслог да загреје рерну на 200 степени. Узети чинију за мућење. Разбити јаја у чинију, па ставити брашно и шећер. Преко тога сипати топљену чоколаду и све добро измешати. Намазати мали плех путером и сипати смесу из чиније. Замолити неког од одраслих да стави торту у рерну. Пећи торту 10 минута на 200 степени.

за

Подвучени облици глагола (замолити, узети, разбити, ставити, сипати, измешати, намазати, пећи) не означавају лице које врши радњу или да ли можда има више лица која врше радњу. То значи да свако може вршити ту радњу, једно лице или више лица.

од

Исто тако, не можемо сазнати када се врши радња: јуче, сада, сутра. То је зато што ти облици само именују радњу, а она се може вршити увек.

За в

Глаголски облик у којем су подвучени глаголи назива се инфинитив (основни облик сваког глагола).

Инфинитив је основни облик глагола којим се само означава радња, а не казује се ништа о лицу или лицима која врше радњу, ни о времену вршења радње. Зато кажемо да је инфинитив неодређени глаголски облик.

78 Уочаваш да се сви подвучени глаголи завршавају на -ти, а један на -ћи (пећи). Како добијамо инфинитивну основу ових глагола? Инфинитивну основу глагола који се завршавају на -ти добијамо када од глагола одбијемо наставак -ти.

ик е

На пример: инфинитивна основа

наставак

замолити узети разбити

замолиузеразби-

+ ти + ти + ти

бе н

глагол

уџ

Инфинитивну основу глагола који се завршавају на -ћи добијамо другачије. Можемо је добити када од једног другог глаголског облика на -ох ((ја) рекох, идох) одбијемо наставак -ох. На пример, инфинитивна основа глагола рећи је рек-, а од глагола ићи је ид-. гл. облик на -ох

инфинитивна основа

пећи рећи ићи

пекох рекох идох

пекрекид-

од

за

глагол

За в

Инфинитивна основа глагола који се завршавају на -сти (сести, јести) добија се као и код глагола на -ћи. Тако, инфинитивна основа глагола сести није сес-, већ сед- (седох). На пример: глагол

гл. облик на - ох

инф. основа

сести јести красти извести

седох једох крадох изведох

седједкрадизвед-

79

ПРЕЗЕНТ

(садашње време)

ик е

● Прочитај почетак Шашаве песме Мирослава Антића, која се налази у Читанци, и подвуци глаголе. Мама ми каже: шашаво моје, шта се то збива у твојој глави?

бе н

У њој дечаци, кажем, постоје, дечаци смеђи, црни и плави.

Подвучени глаголски облици означавају радњу која се догађа у садашњости, у времену када се о њој говори. Тај глаголски облик назива се презент.

уџ

Обрати пажњу на облике глагола казати: (Мама) каже – (ја) кажем. Уочаваш да се облик глагола у презенту разликује за различита лица.

за

Презент (садашње време) је глаголски облик који означава радњу која се догађа у времену казивања, у садашњости. Он има посебне облике за различита лица. Зато кажемо да је презент лични глаголски облик.

од

Овако изгледа презент глагола скакати, играти и волети:

За в

Лице 1. лице 2. лице 3. лице

СКАКАТИ Једнина скачем скачеш скаче

Множина скачемо скачете скачу

ИГРАТИ

Лице 1. лице (ја /ми) 2. лице (ти, ви) 3. лице (он, она, оно/ они, оне, она)

Једнина играм играш игра

Множина играмо играте играју

80 ВОЛЕТИ Једнина волим волиш воли

Множина волимо волите воле

ик е

Лице 1. лице 2. лице 3. лице

бе н

Уочаваш да се један део глагола у свим облицима презента не мења. Тај део назива се презентска основа, а променљиви делови глагола називају се наставци за презент или презентски наставци. Они су у табели обојени плавом бојом. Прочитај их и видећеш да су различити за свако лице.

уџ

У лекцији о инфинитиву пише како се добија инфинитивна основа глагола.

за

Сада ћемо видети како се добија презентска основа.

од

Презентска основа добија се када се од глагола у првом лицу множине презента одбије наставак -мо.

За в

На пример:

1. лице множине презента

през.основа

наставак

плачемо волимо куцамо играмо

плачеволикуцаигра-

-мо -мо -мо -мо

Прочитај презент глагола у табели. Свако лице има свој наставак, а треће лице једнине нема.

81 ● Сада прочитај у табели треће лице множине презента ових глагола. Уочаваш да се треће лице множине глагола волети разликује од трећег лица множине глагола скакати и играти. То је због тога што се код неких глагола у трећем лицу множине наставци додају на окрњену презентску основу (без крајњег самогласника е или у).

ик е

Постоје три наставка за треће лице множине презента: -ју (играју), -у (скачу) и -е (воле).

бе н

● Напиши треће лице множине презента глагола радити и летовати: , .

уџ

Постоје два глагола у српском језику који имају другачије прво лице једнине презента. То су глаголи хтети и моћи. Уместо наставка -м, ови глаголи имају наставак -у (хоћу, могу). Сигурно већ знаш да мала деца некада погрешно изговоре ове глаголе (хоћем или можем).

презента:

за

● Подвуци глаголе са погрешним наставцима за 1. лице једнине

од

Људи моји, баш не волем, Кад нешто да дохватим не можем. Онда маму замолем: „Мама, ја то хоћем!”

За в

Напиши правилне облике презента: и .

,

Неки глаголи као што су сећи, пећи, вући, одрећи, отећи и сл. у презенту звуче другачије зато што се дешава гласовна промена. О томе ћеш учити у 6. разреду, а сада прочитај и упамти како правилно гласи презент оваквих глагола: 1. лице сечем / вучем сечемо/вучемо 2. лице сечеш / вучеш сечете/вучете 3. лице сече / вуче секу / вуку

,

82

Презент помоћних глагола јесам, хтети, бити

Помоћни глаголи су: ЈЕСАМ, ХТЕТИ и БИТИ.

ик е

Помоћни глаголи називају се помоћним зато што служе за грађење неких сложених глаголских облика.

уџ

бе н

Уочаваш да су помоћни глаголи хтети и бити у инфинитиву, као што већ знаш и за друге глаголе, а глагол јесам је у првом лицу једнине презента. То је зато што помоћни глагол јесам нема облик инфинитива. Помоћни глаголи јесам и хтети имају двоструке облике презента у потврдном облику. Један облик је дужи и наглашен (јесам, хоћу), а други облик је краћи и није наглашен у реченици – ненаглашен (сам, ћу). Овако изгледа презент помоћних глагола.

лице

Ненаглашени облик

1. лице

јесам

сам

2. лице

јеси

си

3. лице

јесте

је

1. лице

јесмо

смо

2. лице

јесте

сте

3. лице

јесу

су

лице 1. лице 2. лице 3. лице 1. лице 2. лице 3. лице

ХТЕТИ Наглашени облик хоћу хоћеш хоће хоћемо хоћете хоће

Ненаглашени облик ћу ћеш ће ћемо ћете ће

од

за

Једнина

ЈЕСАМ Наглашени облик

За в

Множина

Једнина

Множина

83 БИТИ Лице 1. лице 2. лице 3. лице

Једнина будем будеш буде

Множина будемо будете буду

ЈЕСАМ Једнина нисам ниси није

Множина нисмо нисте нису

бе н

Лице 1. лице 2. лице 3. лице

ик е

Помоћни глаголи имају и одричне облике презента. Овако изгледају одрични облици презента помоћних глагола:

уџ

ХТЕТИ

Једнина нећу нећеш неће

Множина нећемо нећете неће

од

за

Лице 1. лице 2. лице 3. лице

За в

Код писања одричног облика помоћног глагола хтети, важно је да се он у свим лицима пише спојено: нећу, нећемо. За разлику од њега, у одричном облику помоћног глагола бити реч не пише се одвојено.

БИТИ Лице 1. лице 2. лице 3. лице

Једнина не будем не будеш не буде

Множина не будемо не будете не буду

84

ПЕРФЕКАТ (прошло време)

ик е

● Прочитај како приповедач описује судбину једног зеца и обрати пажњу на подвучене глаголе.

бе н

Међутим, када сам се вратио, зец је још увек извиривао из цегера. Отац није смогао снаге да му прекрати живот. Ручали смо само кромпир „на четвртине” и сланиницу узалуд насецкану за шпиковање дивљачи. Свежа сода је шуштала у чашама. Ручали смо слатко, да не може бити слађе. Уочаваш да подвучени глаголи (вратио сам се, извиривао је, није смогао, ручали смо, шуштала је) означавају радње које су се вршиле и извршиле у прошлости.

за

уџ

Такав глаголски облик назива се перфекат.

За в

од

Перфекат је глаголски облик који означава радњу која се дешавала у прошлости, пре тренутка говорења. На пример: живео сам, правила сам, певали смо, отишли су. Перфекат је сложен глаголски облик, јер се састоји из два дела. Први део ти је познат: помоћни глагол. Други део је глаголски облик који служи за грађење прошлог времена и неких др. глаголских облика. Назива се радни глаголски придев. За сада запамти да он има посебне облике за сва три рода (нпр. м. р. живео, рекао; ж. р. живела, рекла; с. р. живело, рекло). Перфекат се гради од краћег (ненаглашеног) облика презента помоћног глагола ЈЕСАМ и РАДНОГ ГЛАГОЛСКОГ ПРИДЕВА. лице пом.гл. ЈЕСАМ у презенту р.гл.пр. перфекат ја сам + певао = (ја) сам певао ти си + певао = (ти) си певао ми смо + певали = (ми) смо певали Перфекат разликује лица и зато кажемо да је лични глаголски облик.

85 Перфекат глагола играти, у једнини и у множини, наведен је у табели: глагол ИГРАТИ Род

Једнина

Множина

1.

мушки

ја сам играо

ми смо играли

женски

ја сам играла

ми смо играле

мушки

ти си играо

ви сте играли

женски

ти си играла

ви сте играле

мушки

он је играо

они су играли

женски

она је играла

оне су играле

средњи

оно је играло

она су играла

3.

бе н

2.

ик е

Лица

уџ

● Прочитај како приповедач у Хајдуцима Бранислава Нушића описује Чеду, и обрати пажњу на подвучене глаголе:

за

Чеда се сасвим променио. Пре је ишао као и ми сви што смо ишли, а сад некако крупно корача и узноси главу и спустио обрве, а набрао чело те некако мрко гледа.

од

Уочаваш да се облик перфекта у првој реченици променио се односи на треће лице једнине и да му недостаје помоћни глагол. То је зато што се код повратних глагола у трећем лицу једнине перфекта изоставља помоћни глагол (облик - је).

За в

На пример, треба рећи: Дарко се туширао (не: *Дарко се је туширао). Допуни следеће примере:

Милена се (насмејати се) Тата се (освежити се) Ујак се (уморити се)

. . .

У другој реченици одломка из Хајдука уочаваш да су за треће лице једнине подвучена три глагола у перфекту: је ишао, спустио и набрао.

86 Помоћни глагол стоји само уз први глагол у низу, а уз друга два га нема.

Подвуци облике крњег перфекта у реченици:

ик е

Када се у једној реченици нађу два перфекта или више њих, онда се помоћни глагол наведе само уз први пример и не мора да се понавља уз остале глаголе у перфекту. Овакав перфекат без помоћног глагола назива се крњи перфекат.

за

уџ

бе н

Вељко је ушао, затворио врата, сео за сто и укључио рачунар.

од

Понекад се помоћни глагол у трећем лицу једнине перфекта изостави и у одговорима на питања. На пример:

За в

– Шта се десило?

– Изгорела пита.

– Шта је то пало?

– Пала слика са зида.

– Зашто вичеш?

– Побегао лав.

Такав пример имамо и у народној изреци: Спала књига на два слова (у значењу: мали је број, недовољно има некога или нечега).

87

ФУТУР I (будуће време) ● Прочитај следећи одломак и обрати пажњу на подвучене глаголе.

бе н

ик е

„Поповићу, умукни, навући ћеш ми жандаре у разред” – плануо је професор... Ко је тај који пати од среће? Митровић, молим?” „Како нисте помислили да сам ја?” – качио се Михаило. „Ти ћеш, Петровићу, остати вечити нежења да би доскочио попу. Значи, Митровићу, онај долап ће остати да црни, трули и да чека другог песника”.

од

за

уџ

Уочаваш да подвучени глаголи означавају радње које ће се догодити у будућности. Тај глаголски облик назива се футур први (футур I) – будуће време.

За в

Футур I је глаголски облик којим се означава радња која ће се дешавати у будућности, после тренутка говорења. На пример: гледаћу наћи ћу урадићеш рећи ћемо бацићете

Футур I разликује лица, па је због тога и он лични глаголски облик, као што већ знаш за презент и перфекат.

88 Футур I глагола гледати у једнини и у множини наведен је у табели: ГЛЕДАТИ Једнина ја ћу гледати/гледаћу ти ћеш гледати/гледаћеш он, она, оно ће гледати/ гледаће

Множина ми ћемо гледати/гледаћемо ви ћете гледати/гледаћете они, оне, она ће гледати / гледаће

ик е

Лице 1. лице 2. лице 3. лице

бе н

Уочаваш да свако лице има два облика футура: – ћу гледати и – гледаћу.

Иако се први облик састоји од две речи (ћу гледати), а други облик од једне речи (гледаћу), футур I јесте сложен глаголски облик.

уџ

Футур I се гради од краћег облика презента помоћног глагола ХТЕТИ и ИНФИНИТИВА глагола који се мења: инфинитив + гледати + гледати + гледати

футур I = (ја) ћу гледати = (ти) ћеш гледати = (он, она, оно) ће гледати

ИЋИ през.пом.гл. ћу ћеш ће

инфинитив + ићи + ићи + ићи

футур I = ћу ићи = ћеш ићи = ће ићи

За в

од

за

ГЛЕДАТИ през. пом. гл. ћу ћеш ће

Међутим, када се помоћни глагол нађе иза инфинитива, облици футура I глагола који се завршавају на -ти и на -ћи се разликују. Погледај и уочи разлику: инфинитив футур I ићи → ићи ћу гледати → гледаћу

Футур I глагола на -ћи састоји се од две речи, а футур I глагола на -ти постаје једна реч.

89 Облик футура I који се састоји од једне речи имају само глаголи који се завршавају на -ти. Он се гради тако што се на инфинитивну основу глагола на -ти дода краћи (ненаглашени) облик презента помоћног глагола ХТЕТИ:

футур I правићу правићеш

бе н

инфинитив инфинитивна основа пом.гл. правити прави+ ћу правити прави+ ћеш

ик е

ПРАВИТИ

Обрати пажњу при писању футура I.

уџ

Сети се правила:

Ако је помоћни глагол иза инфинитива код глагола на -ти, онда се футур I пише као једна реч.

за

Код глагола на -ћи футур I се састоји од две речи. Прочитај облике футура I у реченицама:

За в

од

Јана касни на састанак с Милошем. Јана је послала поруку Милошу: Стићи ћу за два минута. Милош је одговорио: Променићемо место састанка. Јана: Добро, пожурићу. Где ћеш ме чекати? Милош: Чекаћу те код фонтане. стићи променити пожурити чекати чекати

→ стићи ћу → променићемо → пожурићу → ћеш чекати → чекаћу

● Глагол из прве реченице напиши у облику футура I: Долазим сутра на колаче. сутра на колаче.

90

ШТА СМО НАУЧИЛИ Глаголи су речи које означавају радњу, стање и збивање.

ик е

Глаголи по трајању радње (глаголски вид) свршени (завршена радња)

несвршени (радња траје)

непрелазни уз њих не може стајати именица у акузативу без предлога

уџ

прелазни уз њих може стајати именица у акузативу без предлога

бе н

Глаголи по прелазности (глаголски род)

Посебну групу чине повратни глаголи (уз себе имају реч се). Инфинитив је основни облик глагола (ставити, пећи).

за

Презент (садашње време) означава радњу која се догађа у времену казивања (на пример: цртам, црташ, црта, цртамо, цртате, цртају).

од

Помоћни глаголи су ЈЕСАМ, БИТИ и ХТЕТИ.

За в

Перфекат (прошло време) означава радњу која се дешавала у прошлости, пре тренутка говорења (на пример: ја сам цртао, ти си цртала, он је цртао, ми смо цртали ...). Футур I (будуће време) означава радњу која ће се дешавати у будућности, после тренутка говорења (на пример: ћу цртати, ћеш цртати, ће цртати, ћемо цртати ...).

91

НЕПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ

ик е

Прилози

за

уџ

Сутрадан ујутру добијам цедуљу: „Ако пођете данас на санкање, свратите по мене. Н.” И од тада ја и Нађењка почињемо сваки дан да идемо на санкање и, спуштајући се санкама доле, сваки пут ја изговарам полугласно једне исте речи: – Ја вас волим, Нађењка! Убрзо Нађењка се навикава на ту фразу као на вино или на морфијум.

бе н

● Прочитај одломак из приповетке Антона Павловича Чехова Шала. Обрати пажњу на подвучене речи.

За в

од

Подвучене речи у тексту спадају у непроменљиве речи, јер немају неки други граматички облик. Оне увек остају исте. Уочаваш да подвучене речи одређују радњу глагола у реченици. Оне се прилажу уз глаголе и зато се називају прилози. Као што знаш, глаголи имају службу предиката у реченици. Ево како прилози одређују радњу у тексту: Сутрадан ујутру добијам цедуљу. Ако пођете данас на санкање, свратите по мене.

Спуштајући се санкама доле, сваки пут ја изговарам полугласно једне исте речи. Убрзо Нађењка се навикава на ту фразу.

92

бе н

ик е

Уочаваш да подвучене речи могу означавати: – време, – место и – начин вршења радње.

за

уџ

● Када прочиташ следећа питања и одговоре на њих, напиши шта означавају речи у одговорима. Када добијам цедуљу? Сутрадан ујутру. (овде имамо два прилога: сутрадан и ујутру) Када да пођу на санкање? Данас. Куда су се спуштали? Доле. Како је изговорио речи? Полугласно. Када се Нађенка навикава на фразу? Убрзо.

За в

од

Прилози у реченици врше службу неке прилошке одредбе: – за место, – време, – начин, – узрок, – количину итд.

О прилошким одредбама учићеш више касније.

Прилози су непроменљиве речи које одређују радњу глагола, тако што означавају МЕСТО, ВРЕМЕ, НАЧИН, КОЛИЧИНУ и УЗРОК вршења радње. Они могу самостално имати службу у реченици, и то службу прилошке одредбе.

93 ● У следећим реченицама подвуци прилоге. Тако ћеш научити различита значења прилога.

МЕСТО: Музеј је близу, можемо да свратимо. Треба да идемо овамо, па није далеко. Десно се налази мамут, а лево диносаурус.

бе н

НАЧИН: Вељко вредно учи. Маја каже да он лепо свира гитару. Сви знамо да он одлично игра кошарку.

ик е

ВРЕМЕ: Вечерас ћемо отићи у биоскоп, а синоћ смо купили карте. Летос смо се лепо играли, а сада се не виђамо. Ујутру учим, а играм се тек поподне.

уџ

КОЛИЧИНА: Купила сам много цвећа. Мама каже да има мало цвећа. Нема везе, купићу још.

УЗРОК: Треба да запамтим то што пише, зато што је важно. Написаћу домаћи, стога не брини.

за

Разликуј прилоге од придева!

За в

од

Прочитај следеће реченице: Лепо кученце, а лепо и лаје. Добро мишљење свима добро дође. Дубоко је заронио у дубоко море.

94 Плаво обојене речи одређују именице и имају службу атрибута. Као што већ знаш, то су придеви у средњем роду.

ик е

Црвено обојене речи одређују глаголску радњу и имају службу прилошке одредбе. То су прилози. Пази на то при одређивању врсте речи!

Ако се и даље двоумиш да ли је нека реч у реченици придев или прилог, помоћи ће ти постављање питања.

бе н

Ако ту реч добијеш као одговор на питања КАКАВ? КАКВА? КАКВО? значи да она одређује особину именице. Тада је та реч придев. Ако ту реч добијеш као одговор на питање КАКО? или КОЛИКО? значи да се она односи на глаголску радњу. Тада је та реч прилог.

за

уџ

На пример: Реч лепо у реченици Лепо кученце лаје добијамо као одговор на питање КАКВО кученце? Значи да је то придев у средњем роду. Реч лепо у реченици Кученце лепо лаје добијамо као одговор на питање КАКО лаје? Значи да је та реч прилог.

За в

од

Прилози јесу непроменљиве речи (сутра, доле, вешто, много и сл.), али неки од њих имају поређење (компарацију), могу се поредити. На пример: близу, касно, лако, лепо, много, мало и сл. Обрати пажњу на подвучене прилоге у реченицама: У детињству је певала лепо, у музичкој секцији још лепше, а сада најлепше. Јуче сам устао рано. Данас сам устао још раније, а сутра ћу најраније.

● Напиши придеве и прилоге из следећих реченица: До Љига се брзо стиже. Баш је мирно место. Кратко памћење кратко користи.

Придеви: Прилози:

, ,

. .

95

Предлози

ик е

● Прочитај како је Дима, у истоименој причи Стевана Раичковића, проводио време док је његова мајка била на послу. Обрати пажњу на подвучене речи. За то време Дима је седео са мном на нашем степеништу, играо ce по дворишту, јурио пилиће и провлачио се кроз густ високи коров који је бујао у дну нашег дворишта. У нашој кући се и хранио.

бе н

Напиши речи које стоје испред именица: Реч која стоји испред личне заменице:

.

.

уџ

Уочаваш да подвучене речи стоје испред именица, док реч са стоји испред заменице. Ове речи (за, са, на, по, кроз, у) означавају односе између бића и односе између предмета:

за

– где се налазе, – када, за које време се нешто одиграва, – с ким су у друштву и сл.

Тачније, означавају место, време, друштво и сл.

од

Написаћемо њихова значења у тексту:

За в

Реч за означава временски однос (за то време); реч са означава друштво (са мном); реч по означава просторни однос (по дворишту); реч кроз означава просторни однос – место (кроз густ високи коров); реч у означава просторни однос – место (у дну нашег дворишта, у нашој кући).

96

за

уџ

бе н

ик е

Предлози су непроменљиве речи које стоје испред именица или заменица и означавају односе између бића, предмета или појава. Ти односи могу бити временски, просторни (месни), узрочни итд.

● Прочитај следеће реченице у којима су подвучени предлози. Обрати пажњу на то какве односе између бића, предмета и појава означавају.

За в

од

Попели смо се до тврђаве. (место) Путовање је одложено због невремена. (узрок) Севнуло је пре кише. (време) Јана седи испред Марка. (место) Могу да дођем у петак. (време) Путујем у село са баком. (друштво)

Предлози не могу самостално имати службу у реченици, већ само заједно са именицом уз коју стоје. Већ знаш да прилози могу самостално имати службу у реченици.

Падеж који се увек употребљава с предлозима је локатив. Уз њега увек стоји један од предлога: о, у, на, по, при.

97

ШТА СМО НАУЧИЛИ

бе н

МЕСТО (Музеј је близу); ВРЕМЕ (Јутрос смо стигли); НАЧИН (Она је изненађено вриснула); КОЛИЧИНУ (Имам мало бомбона); УЗРОК (Трчим зато што волим).

ик е

Прилози су непроменљиве речи које одређују радњу глагола. Они имају службу ПРИЛОШКЕ ОДРЕДБЕ у реченици и могу означавати:

за

Прилози КАКО? КОЛИКО?

уџ

Неки прилози се могу поредити. На пример: Јуче сам урадила вежбе лако. Данас их радим лакше, а сутра ћу најлакше. Придеви КАКАВ? КАКВА? КАКВО?

од

Предлози су непроменљиве речи и стоје испред именице или заменице. Они означавају односе између бића, предмета или појава:

За в

ВРЕМЕНСКИ ОДНОС: Стигли смо пре олује; ПРОСТОРНИ (МЕСНИ) ОДНОС: Воћњак је иза куће; УЗРОЧНИ ОДНОС: Нису отишли због кашњења аутобуса. Предлози не могу самостално имати службу у реченици.

К.Б. КБ 15001 15001 KБ 15001 600262 044051 88 600262 063472 www.zavod.co.rs www.zavod.co.rs

Наташа Вуловић

Српски језик и језичка култура

5

Наташа Вуловић

Српски језик

и језичка култура за пети разред основне школе