Bunjevačka čitanka - 38304

Mirjana Savanov Nevenka Bašić Palković

Bunjevački govor sa elementima nacionalne kulture

ке

BUNJEVAČKA ČITANKA

За

во д

за

уџ

бе

ни

za 3. i 4. razred osnovne škule

Завод за уџбенике • Београд

Stručni saradnik dr Suzana Kujundžić Ostojić Urednik Marijana Vasić Stjepanović Odgovorni urednici dr Romanca Jovanović Slobodanka Ružičić Glavni urednik Dragoljub Kojčić

уџ

бе

ни

ке

Za izdavača Dragoljub Kojčić, direktor

За

во д

за

Pokrajinski sekretar za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice odobrio je ovaj udžbenik za upotrebu u trećem i četvrtom razredu osnovne škole svojim rešenjem broj 128-61-220/2017-01 od 19. decembra 2017. godine.

© Завод за уџбенике, Београд (2018) Ово дело не сме се умножавати, фотокопирати и на било који други начин репродуковати, ни у целини ни у деловима, без писменог одобрења издавача.

Poštovana dico,

Autorke

За

во д

за

уџ

бе

ни

ке

Prid vama je Bunjevačka čitanka za 3. i 4. razred osnovne škule. Naminjena je đacima koji pohađaje izborni predmet bunjevački govor sa elementima nacionalne kulture.

Pridajemo je u vaše vridne ruke da vam dobro služe u obrazovanju i vaspitanju i u očuvanju bunjevačke kulture i i tradicije. U Čitanki je pridstavljen jedan dio naše narodne i umetničke književnosti, narodne mudrosti, običaji, tradicija i specifčnosti bunjevačkog govora.

3

во д

За за ке

ни

бе

уџ

во д

За за ке

ни

бе

уџ

TREĆI RAZRED

JESENSKE SLIKE ZBOGOM RODE, ZBOGOM LASTE Prazno je gnjizdo pod krovom i na odžaku.

Jednog dana dica su se sigrala u škulskoj avliji. Najedared dica poviču: – Učitelju! Eno, tušta se lastavica skupilo oko tornja. Ima ji više stotina!

– Lastavice su se tamo skupile da se spreme za put u daleke krajove – kazo je učitelj.

– A kud se spremaje? – pitala je Marica.

– Lastavice se rane bubama i mušicama, koji zimi nema. Zato, prija neg što kod nas nastane zima svi odlete na jug u toplije krajove, di za nji ima dosta rane.

– Pa kako one znadu nać put, a da njim niko ne pokaže? – Manje poznate riči upito je Miloš. sigrat se – igrat se – To njim je već urođeno, al tušta sirotica putom strada. najedared – odjednom Tušta nji zgrabi tica grabljivica.

– A oćel se te lastavice opet vratit?

– Oće, sinko, u proliće. Svaka se vraća na ono misto di joj je lanjske godine bilo gnjizdo.

– Pa, sele se samo lastavice tako?

– Ne! Tako se sele i druge tice prid zimu u južne tople krajove, a u proliće se opet vraćaje. Sele se: roda, ždral, slavuj i još nike. Tice koje se tako u jesen sele u tople krajove, a u proliće nam se opet vraćaje, zovu se tice selice.

за

уџ

бе

ни

ке

Ključne riči rode, laste, gnjizdo, krov, jesen, proliće

во д

Prema „Bunjevačkoj i šokačkoj čitanki”, 1939.

За

Divanimo o tekstu Di su se dica sigrala? Ko je bio s njima? Šta su primetila? Zašto su se lastavice skupile oko tornja? Čime se lastavice rane? Ko napada lastavice na putu za jug? Kad će se lastavice ponovo vratit kod nas? Koje tice se još sele? Kako nazivamo tice koje s jeseni odlaze, a u proliće se vraćaje?

6

Divanimo Jel se laste i rode spremaje na jug i u tvom mistu?

Piši Napiši sastav na temu „Odletila je moja lasta”.

Crtaj Nacrtaj lastu i rodu u pisanku.

Pronađi, zapiši Čitaj enciklopedije o životinjama, pa zanimljivosti o rodi i lasti pripiši u pisanku.

Dobro je znat Ovo je pripovitka. Ona je pisana u prozi. Proza je umitničko dilo sastavljeno od međusobno povezani rečenica.

Ova pripovitka je pisana u dijalogu. Dijalog je divan izmed dvi osobe.

PISMICA Žalosno te gledim o moj vrte mali, u tebi mi milo cviće, mraz sve spali.

Ključne riči vrt, cviće, mraz, ures

бе

ни

Narav mati sa mnom istu žalost dili jel su ljiljan, ruža uresom joj bili.

ке

Bolno motrim propast ljiljana i ruže, al mi ruke pomoć ne mogu da pruže.

Manje poznate riči vrt, m. rod – bašča ures, m. rod – ukras narav – skraćeno od naravno

за

уџ

Ante Evetović Miroljub

За

во д

Divanimo o pismi Zašto je tužan deran u ovoj pismi?

Kako izgleda cviće u njegovom vrtu posli mraza?

U koje doba godine se javlja mraz?

Zašto je cviće propalo, ko ga je spalio?

Ko još žali za cvićom u vrtu? Šta su ljiljani i ruže bili njegovoj mami?

Ko mož pomoć cviću?

Kako se ti osićaš kad dođe jesen?

Jel i ti voliš cviće u bašči?

Ko sadi cviće u bašči?

Divanimo Kako izgleda tvoja bašča posli mraza? Kako se osićaš kad vidiš smrznuto cviće u bašči?

Crtaj Nacrtaj svoju bašču u jesen.

Pronađi i zapiši Čitaj enciklopedije o biljkama, pa zanimljivosti o ljiljanu i ruži pripiši u pisanku.

7

U KARMIĆU Ključne riči karmić, džak, zima, šargaripa, peršin

U karmiću, malom, vlažnom provešćemo zimu cilu, a da društvo bude veće – pozvaćemo ripu bilu.

Vrimena napritek ima, da povećaš malo stas.

Prvo džak s krumpirima, tek je onda red na nas.

Ta ne boj se, šargaripo, novom domu veseli se, biće nama tamo toplo kad napolju zabili se.

ке

Manje poznate riči karmić, m. rod – jama u zemlji u kojoj se čuva povrće od smrzavanja napritek – priviše

– Baš si lipa šargaripo, veli peršin jednog dana.

– Al na jesen ti ćeš sa mnom bit u karmiću zatrpana.

За

во д

за

уџ

бе

ни

Alisa Prćić

Divanimo o pismi Kome divani peršin? Di će peršin i šargaripa provest cilu zimu? Ko će prija nji dospit u karmić?

Kaki je karmić? Koga će peršin i šargaripa pozvat u karmić? Šta peršin poručiva šargaripi?

Crtaj Nacrtaj povrće u karmiću.

8

Pronađi i zapiši Saznaj od stare čeljadi i zapiši u pisanku kako je kadgod izgledo karmić i šta se sve moglo metnit u njeg.

KRUŠKE I PAPRIKE (Odlomak)

Pere Sarić nam je bio komšija za kućom. Imo je blagu ženu i još blažu mater, snaš Jozu, i tušta dobre dice.

Imali su čelo kuće veliku krušku. Visoka iznad odžaka, a široka ko suvaja. I puna roda svake godine. Toj nije škodio ni mraz ni kiša, ni crv ni gusina. A slatka bila i mrišila ko bonbon.

Manje poznate riči A Perini su rod taj obilni i slatki svake godine podilili sa do, dolovi, m. rod – udubljenja, komšinskom dicom. Valda je zato i rađala svake godine. Kad su doline u ravnici kruške sazrile, Perina su dica javila društvu: hum, m. rod – brdo „Sutra ćemo trest kruške. Dođite i vi!” suvaja, ž. rod – mlin u kojem su konji okrećali žrvanj za I došli smo. S kotaricama. Ja sam ko najškoljaviji, al i najžilaviji mlivenje žita i najodlučniji, išo gori na krušku i treso sve do najtanji grana. Zrile gusina, ž. rod – gusenica su kruške padale na prostrtu veliku žitaricu, a dica su ji kupila u koškoljav – žgoljav tarice. Najzrilije i najslađe raspale bi se na ponjavi i dica su upravo ponjava, ž. rod – platno za srkala medicu iz nji i žvakala mirisavo meso od krušaka. pokrivanje tovara, kamare i sl. ko zaštita od kiše Ko je koliko nakupio u svoju kotaricu, to je pono kući. pokornik, m. rod – onaj koji se Snaš Joza se smišila i uživala u srići dičijoj, koja se izdovaljala sa kaje slatkim kruškama. Ni ja ji nisam do danas zaboravio, a tom je već više zerdelija, ž. rod – kajsija od pedeset godina. doperjašit, doperjašim – dotrčat Snaš Joza posadila papriku baš do naše ograde u bašči. Bila ograda od granja, a na njoj, isto pletena od granja, vratašca. Išli smo, kad smo tili, kroz vratašca i mi kod nji i oni kod nas, ko u svoje. Paprika sazrila. A bila sitna, okrugla, ko višnje, „turska” zvana.

Jedared upadne naš mali Blaško u kujnu kod matere, na ruki mu kotarica, a u njoj puno zrile, turske paprike snaš Jozine. „Evo, nane.”

Mater pogleda. „A šta je to?”, upita strogo. „Pa otkud?” „Od snaš Joze.” „A ko ti dao?” „Niko. Ja nabro.” „Av, trista ti jada! Pa ti si to ukro!” „Pa… ja sam to nabro. I krušaka sam tušta puti dono…”

Mislio je mali, kad je slobodno krušaka donet, da je slobodno i paprike. I brez pitanja. „Pa jel vidila snaš Joza?” „Nije.” „A, saš ti pamtit!”

За

во д

за

уџ

бе

ни

ке

Ključne riči kruške, paprike, kotarice, krađa

9

I digla prut. Al se pridomislila. Ostavi prut i reče: „Ajd! Kotaricu, pa ćemo kod snaš Joze. Tamo moraš kazat: „Snaš Joze, ja sam ukro od vas ovu papriku.”

A snaš Jozi je priko mene hitno poručila, da ga, dok joj dođe, dobro istuče.

Došli oni. I on oboreni očivi kaže: „Snaš Joze, ja sam ukro od vas papriku ovu.”

Snaš Joza se napravi stroga. „Valda nisi ti krao!? Blaško! Ti lopov?!…”

To je Blašku dosta bilo. Udari u plač. Snaš Jozi se smilio mali pokornik, pa ga upita: „Pa oćeš još krast?”

On kroz suze obeća: „Nikad više neću krast.”

за

уџ

бе

ни

ке

Blaško Rajić

За

во д

Divanimo o pripovitki Ko je bio Pere Sarić? Čija je bila kruška? S kime su Perini svake godine dilili rod?

Pronađi u tekstu i podvuči one rečenice kojima su opisane kruške. Kako se snaš Joza osićala dok je posmatrala dičiju sriću? Šta je snaš Joza sadila pokraj komšijske ograde? Šta je nabro mali Blaško? Jel mu kogod dozvolio da bere papriku? Šta misliš zašto je Blašku došlo na um da nabere paprike? Kod koga je mater odvela Blaška? Zašto? Šta je Blaško obećo?

Divanimo Jesil kadgod i ti uradio/la ovako štogod slično ko Blaško? Ako ti se štogod zdravo sviđa u komšijskoj bašči, šta bi prvo tribo/tribala uradit?

Maštaj, stvaraj Napiši Blašku jedno pismo u kojem bi ga posavetovo/ posavetovala o tom kako triba da se ponaša ko stariji brat.

Dragi Blaško,

10

Ispripovidaj po planu Ispripovidaj pripovitku Kruške i paprike prema datom planu: • Perina kruška • Snaš Jozina paprika • Blaško kod snaš Joze • Materini ukori • Blaškovo obećanje

MIRIS KESTENOVA Razduvo se severac po avliji, nosi lišće i opale grane, još sam jednu godinu stariji.

Jesen litu odbrojava dane.

Manje poznate riči razduvat, razduvam – duvanjem raznet sladunjav – pomalo sladak

Vitar nosi miris kestenova, sladunjavi, pečeni na žaru. Što je lipa ova jesen žuta, samo da mi poljubit Tamaru.

ке

Ključne riči severac, lišće, jesen, vitar

бе

ни

Mašta Martin s čuperkom u glavi…

Triba učit – mater njemu kaže.

Ko će sad za škulu da mari, Kad s Tamarom baš se lipo slaže.

За

во д

за

уџ

Alisa Prćić

Divanimo o pismi Koji vitar se razduvo? Šta vitar nosi? Ko litu odbrojava dane? Kaki miris nosi vitar? Kaki su kestenovi? Kaka je jesen? O kome mašta Martin? Šta mater poručiva Martinu?

Divanimo Kad Bunjevci najčešće idu kesten? Dal i ti voliš ist pečeni kesteni?

Pronađi i zapiši Pronađi i zapiši zanimljivosti o kestenu.

11

JESEN

Pa i ja bi vrlo rado pošo na jug s njima, da uživam i odmaram kad tu stegne zima.

A ako je strašna žega ko što čujem da je, jel apartman svaki ima klima-uređaje?

Moji o tom ne divane ko zna zašto kriju?

Nije važno, sam ću oma zvati agenciju.

Jel običaj da se rana Na taci servira, jel na švedski astal slože pa da se izbira?

ке

Već kažite s koliko su zvizdica hoteli?

Imal vode da gost skvasi perje kad god želi?

ни

Manje poznate riči krilatica, ž. rod – avion taca, ž. rod – tacna fela, ž. rod – vrsta

Spremale se na put laste, divlje patke, rode…

Vrepčić misli – čini mi se da je to zbog mode.

Još da pitam, ako tamo mačje fele ima, ko se stara da ne kvare odmor turistima?

за

уџ

Jel to „Dolnjak turs”?

Molim Vas, lično me zanima kad se tačno kreće na put i jel mista ima?

бе

Ključne riči laste, rode, divlje patke, vrepčić, putovanje

во д

Jel se leti krilaticom, jel putuje vozom?

Ja bi tio i drugare povesti sa sobom.

За

Za izlete i za žurke zato ni ne pitam, s društvom ću do mile volje okolo da skitam.

Kad je čuo odgovore, „fala” zacvrkuće, a zimu je sa svojima dočeko kod kuće.

Gabrijela Diklić

Divanimo o pismi Ko se spremo na put? Šta je vrepčić mislio? Koga je vrepčić zvao? Šta ga je sve interesovalo? Kako je vrepčić planiro odmor? Koga se vrepčić boji? Di je vrepčić na kraju provo zimu?

Divanimo Kako se ti spremaš za zimu?

12

Piši Napiši sastav na temu „Jedared sam putovo …”