Конструкција и моделовање одеће - 24524

СЛАВИЦА БИРОВИЦА РАДМИЛА СТАНОЈЕВИЋ

бе

ни

ке

КОНСТРУКЦИЈА И МОДЕЛОВАЊЕ ОДЕЋЕ IV

За

во

д

за

уџ

уџбеник за четврти разред средње стручне школе текстилне струке

Завод за уџбенике • Београд

Konstrukcija i modelovawe ode}e IV

Recenzenti др проф. Шабан Муратовић дипл. инж. Божана Вуковић дипл. инж. Јелица Стојковић Urednik Борислав Вукша Odgovorni urednik Татјана Костић

ке

Glavni urednik Драгољуб Којчић

бе

ни

Za izdava~a Драгољуб Којчић, директор

уџ

CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 37.016:687.1.02(075.3)

ISBN 978-86-17-19474-9

За

COBISS.SR-ID 224982284

во

Тираж 1.000. - Библиографија: стр. 301.

д

за

БИРОВИЦА, Славица, 1969Конструкција и моделовање одеће IV : уџбеник за четврти разред средње стручне школе текстилне струке / Славица Бировица, Радмила Станојевић ; [илустрације Славица Бировица, Радмила Станојевић, Јелена Јеремић]. - 1. изд. - Београд : Завод за уџбенике, 2016 (Београд : Planeta print). - 302 стр. : илустр. ; 29 cm

Министар просвете Републике Србије одобрио је употребу овог уџбеника својим решењем број 650–02–503/2015–06 од 05.05.2016. за издавање и употребу у IV разреду средње текстилне школе.

ISBN 978-86-17-19474-9

©ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ, Београд, 2016. Ово дело не сме се умножавати, фотокопирати и на било који други начин репродуковати, ни у целини ни у деловима, без писменог одобрења издавача.

2

Konstrukcija i modelovawe ode}e IV

ПРЕДГОВОР

ни

ке

Уџбеник Konstrukcija i modelovawe ode}e IV намењен је ученицима четвртог разреда средњих школа текстилнe струке, образовних профила: моделар одеће, техничар дизајна одеће, конфекционар текстила и конфекцијски техничар.

бе

С обзиром да су у претходним разредима, ученици савладали полазне елементе за конструкцију одеће: основе конструисања, моделовања, комплетирања и умножавања кројева, овај уџбеник је надоградња раније стеченог знања.

д

за

уџ

Пажљивим одабиром приказаних модела, и поступним објашњењима, трудиле смо се да ученике уведемо у суштину моделовања на лак, и једноставан начин. Сматрамо да ће знање стечено изучавањем овог предмета кроз средњу школу, нашим матурантима, бити добра база за наставак школовања, или пак за почетак професионалног рада у својој струци. Но, морамо нагласити да се учење конструкције и моделовања одеће не завршава у школи, већ се наставља кроз рад, сталним стручним усавршавањем и праћењем дешавања у модној индустрији.

во

Чиниће нам посебно задовољство, ако од будућих корисника, добијемо примедбе и предлоге за побољшање квалитета овог уџбеника.

За

Захваљујемо се свима који су на било који начин допринели реализацији уџбеника.

Autorke

3

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

Konstrukcija i modelovawe ode}e IV

4

Konstrukcija i modelovawe ode}e IV

УВОД

ке

У уџбенику Konstrukcija i modelovawe ode}e IV oбрађен је наставни садржај предвиђен планом и програмом, а на начин прилагођен узрасту и потребама ученика којима је намењен.

за

уџ

бе

ни

Садржај уџбеника организован је у четири поглавља: • у првом је обрађена пројектантско – конструкциона припрема, од рађања идеје до израде колекције, односно, описани су сви послови од нацртане прве скице модела, до израде шаблона и уклапања кројне слике • у другом поглављу детаљно је објашњена конструкција и моделовање женске одеће, са освртом на комплетирање помоћног материјала – поставе одевних предмета, • треће поглавље обухвата конструкцију, моделовање и комплетирање основног и помоћног материјала за мушку одећу, • a у четвртом поглављу приказано је умножавање кројева одеће, за одабране моделе из другог и трећег поглавља.

За

во

д

Надамо се да ће овај уџбеник нашим ученицима бити од помоћи у савладавању радних задатака током школовања и водич на путу њиховог професионалног напредовања.

5

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

Konstrukcija i modelovawe ode}e IV

6

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

Konstrukcija i modelovawe ode}e IV

1. УВОД 7

д

во

За за ке

ни

бе

уџ

белешке/цртежи

Konstrukcija i modelovawe ode}e IV

1. ПРОЈЕКТАНТСКО – КОНСТРУКЦИОНА ПРИПРЕМА У ПРОИЗВОДЊИ ОДЕЋЕ Индустријска производња одеће има за циљ, за разлику од занатске производње, да истовремено произведе већи број комада истог одевног предмета. То се постиже поделом процеса производње на појединачне фазе рада: • припрему производње одевног предмета • непосредну производњу – израда одевног предмета • дораду одевног предмета.

ни

Припрема производње одеће обухвата: • пројектантско–конструкциону припрему • технолошку припрему и • оперативну припрему.

ке

У оквиру сваке од ових фаза врши се детаљна подела рада, тако да индустријска производња одеће представља ланац, у коме сваки радник има јасан и прецизан задатак, чиме се рад поједностављује, скраћује се време израде а самим тим се смањују и трошкови производње, што се одражава на цену производа.

бе

Пројектантско–конструкциона припрема обухвата све послове пројектовања одевног предмета, од саме идеје о одевном предмету, њене разраде до припреме за серијску производњу.

За

во

д

за

уџ

Рад у конструкционој припреми је тимски, а тим чине: модни креатор (дизајнер одеће), конструктор–моделар одеће и шивач. Ова припрема обухвата следеће послове: 1. Креирање модела (израда скица) 2. Избор материјала 3. Израду колекције 4. Конструкцију основних кројева 5. Моделовање кројева 6. Комплетирање кројева 7. Повећавање и умањивање кројева (умножавање) 8. Израду кројне слике. Посао модног дизајнера је креирање модела, избор материјала и израда колекције. При креирању, дизајнер мора водити рачуна да одевни предмет буде и функционалан али и естетски прихватљив. У обзир се мора узети популација којој је одевни предмет намењен, као и околности у којима се носи. Нпр: • Женска одећа (дневна одећа, вечерња одећа, доњи веш, спортска одећа, трикотажа) • Мушка одећа (дневна одећа, вечерња одећа, спортска одећа, трикотажа) • Дечја одећа (одећа за дечаке, одећа за девојчице, тинејџерска одећа, трикотажа).

1.1. КРЕИРАЊЕ МОДЕЛА Модни креатор се бави креирањем појединачних модела, али и читаве колекције. Рад дизајнера одеће – креатора, у комерцијалној индустрији је комплексан, јер на израду колекције утичу многи фактори: пре свега техничке могућности саме организације и план производње, затим: сезона, модни трендови, избор материјала итд. Сам процес креирања, или кaкo се то данас чешће каже, дизајнирања, одвија се у неколико фаза: • Прогноза модног тренда • Инспирација – рађање идеја 9

Konstrukcija i modelovawe ode}e IV

• Разрада идеја • Селекција идеја • Именовање колекције •Састављање колекције • Креирање Прогноза модног тренда: најтежи задатак за креатора је прогноза онога што ће бити у моди наредних година. У томе му помаже добро познавање трендова у прошлости и учесталост њихових понављања, али од користи може бити и праћење: модних догађаја, модних сајмова, модних часописа и рада конкурентских кућа.

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

Инспирација – рађање идеја: Сама идеја настаје у машти дизајнера, и може бити: • случајна (креативна искра може засијати било где: у кући, на улици, у природи, на плажи,у музеју, галерији, позоришту, биоскопу) • системска (циљана посета сајмовима, ревијама, прегледање модних журнала итд.). Идеје се селектују, одбацују се неодговарајуће, а прихваћене идеје се даље разрађују. Разрада идеја – основну идеју креатор израђује у више варијанти у којима су елементи (форма, боја материјала и сл.) груписани по сличности (сл 1.1).

Слика 1.1. – Разрада идеје

10

Konstrukcija i modelovawe ode}e IV

Селекција идеја – од више радних верзија прави се одабир коначне варијанте у којој су дефинисани : • силуета • боја • материјали • делови колекције. Именовање колекције – колекција треба да има симболично име, односно назив којим на језгровит и препознатљив начин дизајнер шаље своју поруку.

за

уџ

Креирање – Креирање је визуелна презентација идеје у виду скице на папиру или рачунару, чији је циљ да се одевни предмет визуелно доживи.

бе

ни

ке

Састављање колекције – након одабира имена колекције, потребно је одредити колико и које делове ће имати колекција. Колекцију чине групе одевних предмета – комплета, или различитих – појединачних комада одеће, које повезује идеја, линија, облик – форма, боја и материјал. Сваки комад одеће је креиран као функционалан, тако да се може носити самостално, или у комбинацији са једним или више делова колекције. Комад одеће је нпр: блуза, сукња, хаљина, панталоне, мантил итд. Комплет чине два или више комада одеће који се могу носити истовремено.

во

д

У зависности коме је намењена, визуелна презентација, може бити у виду modne ilustracije, или у виду tehniËkog crte`a.

За

Modna ilustracija је цртање – стилизовање, одеће на модној фигури. Ове илустрације показују како изгледа одевни предмет на телу у покрету, и какав је његов утицај на целокупан изглед – аутфит, (сл 1.2).

Слика 1.2. – Модна илустрација

Пропорције модне фигуре су веома често наглашене и стилизоване. Ово на први поглед може бити збуњујуће, али у контексту модне илустрације, управо наглашавање и издуживање фигуре представља идеал у модној илустрацији и презентацији, а не реалистичан приказ људске фигуре. Реалистична женска фигура обично садржи 7–8 дужина главе, док модна фигура може садржати од 9–10 дужина главе у висини тела (слика 1.3).

11

Konstrukcija i modelovawe ode}e IV

Ипак, при цртању модне фигуре неке основне пропорције људске реалистичне фигуре остају: од главе до бокова, тачније торзо, издужују се ноге, што даје драматичан ефекат цртежу и појачава динамичност. Струк се стањује како би што више нагласио женствену форму. Додатна дужина може се добити издуживањем врата и дела торзоа изнад струка.

уџ

бе

ни

ке

Стилизација, цртање, модне фигуре зависи од одеће која ће се на њој приказивати, затим модног стила и сезоне, јер сваки тип одеће која се креира захтева одговарујућу модну фигуру. Сходно томе не треба никада користити само једну фигуру.

За

во

д

за

Слика 1.3. – Модна фигура

Слика 1.4. – Технички цртеж

12

Модна илустрација је значајан сегмент модне индустрије и дизајна, и пре него што ју је модна фотографија потиснула са насловних страна модних часописа, била је главни начин комуникације креатора и њихових конзумената. Пласирањем модних илустрација у модне часописе, убрзала се промена модних стилова, те је тако модна илустрација утицала и на дефинисање моде коју данас носимо. У индустији улога модне илустрације, данас је битно смањена, потиснуле су их tehniËke skice (слика 1.4), једноставни, најчешће црно – бели цртежи намењени моделарима и кројачима, које морају да садрже сваки детаљ на одевном предмету: џепове, лајсне, оковратник, наборе, ушитке, шавове. Уз техничку скицу се прилажу и узорци основног и помоћног материјала.

Konstrukcija i modelovawe ode}e IV

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

Одабиром најбољих модела настаје колекција (сл. 1.5), чији коначан изглед, поред силуете и боје, дефинишу: материјали, као и врста и број одевних предмета. Након дефинисања колекције, приступа се њеној реализацији.

Слика 1.5. – Модна колекција

13

Konstrukcija i modelovawe ode}e IV

1.2. ИЗРАДА КОЛЕКЦИЈЕ Колекцију чине, као што је већ речено, група одевних предмета које повезују заједнички елементи: идеја, боја, силуета, материјал итд. Самостални креатори или мање дизајнерске куће креирају мање колекције, које се састоје од 30–так појединачних комада одеће или до 10–так комплета. Велике модне куће креирају колекције које се у просеку састоје од око 120 појединачних комада, или око 40 комплета по колекцији. Модна колекција прати актуелни модни стил и тренд или промовише нови, а такође има и лични тон по којем су креатор или модна кућа препознатљиви.

ке

Након детаљне анализе техничких и економских фактора (могућност реализације, планиране цене, и могућност продаје) приступа се реализацији свих одевних комада из колекције.

во

д

за

уџ

бе

ни

Израда колекције обухвата низ послова: • Израду кројева за одабране моделе према скицама модела, • Израду прототипова модела, ради њихове провере и оцене • Анализу евентуалних примедби и потребне корекције • Пробну производњу одабраних модела • Израду плана презентације нове колекције купцима • Израду кројева одабраних модела у свим планираним величинама • Израду техничке документације, калкулацију малопродајне цене и организовање производње • Разраду концепције презентовања нове колекције на сајмовима моде, на модним ревијама, снимање каталога и видео презентација за ТВ, и друге медије.

За

1.2.1. КОНСТРУКЦИЈА ОСНОВНОГ КРОЈА У пројектантско – конструкционој припреми поред креирања модела и колекције, има још низ веома битних фаза: конструкција основног кроја, моделовање, комплетирање и умножавање кроја, израда шаблона и уклапање кројне слике. Основна конструкција кроја представља цртеже на којима је главним и помоћним конструкционим линијама пројектован део одевног предмета, или цео одевни предмет на основу димензија тела, и применом правила конструисања. Конструкција основног кроја се заснива на претпоставци да је људско тело идеално пропорционално и симетрично. Захваљујући томе, могуће је конструисати једну четвртину или половину основног кроја (слика 1.6).

14

Konstrukcija i modelovawe ode}e IV

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

Обзиром да се основна конструкција једног одевног предмета ради на основу димензија човековог тела, потребне мере, се у занатској производњи узимају директно са тела поручиоца одеће, док се у индустријској производњи одеће, мере узимају из стандардизованих табела мера. Мере у табелама представљају просечне вредности добијене антропометријским мерењем групе људи одређене популације. На основу ових мера дефинишу се и стандардне величине одеће.

Слика 1.6. – Основна конструкција сукње и женских панталона

Најсавременији начин узимања мера тела је помоћу 3Д скенера који је и најпрецизнији, али захтева веома скупу опрему (сл. 1.7). Мере за конструкцију одеће деле се на: • Главне мере: висина тела, обим груди (прса), обим бокова и обим струка.

• Помоћне мере: ширина вратног изреза, дужина леђа, дужина модела, ширина леђа, ширина рукавског изреза, дужина до бокова, дужина рукава, итд.

15

д

за

уџ

бе

ни

ке

Konstrukcija i modelovawe ode}e IV

во

Слика 1.7.– Примена 3Д скенера у индустрији одеће

За

У савременој конструкционој припреми, постоје тзв. базне конструкције одевних предмета које се користе за моделовање кројева одевних предмета из нове колекције.

1.2.2. МОДЕЛОВАЊЕ КРОЈА ОДЕВНОГ ПРЕДМЕТА На основу модне или техничке скице, којом је дизајнер презентовао своју идеју, конструктор – моделар одеће конструише и моделује све појединачне делове одевног предмета на папиру, у средњој, из низа величина које су планиране за производњу. Задатак моделара је да направи шаблон за модел прототип, односно први узорак који ће ту – у моделарници, сашити шивач, уз консултације са дизајнером и моделаром. Узорак се шије од неког јефтиног материјала, најчешће памучног платна. Сашивени узорак се проба на кројачкој лутки, или манекену, при чему се проверава линија модела – силуета, слобода покрета, позиција шавова и детаља, и уколико се уоче недостаци, моделар ради корекцију директо на шаблону, или на одевном предмету, који се затим распара и прецрта се коначан облик сваког кројног дела. Када је креатор у потпуности задовољан изгледом одевног предмета, конструктор – моделар 16

Konstrukcija i modelovawe ode}e IV

израђује прецизан шаблон за кројење. Кројач од одговарајућег материјала кроји , а затим шије уникатни модел. У савременим условима производње, рад у пројектантско – конструкционим припремама је компјутеризован, те се у бази података чувају основне конструкције одевних предмета из ранијих колекција. Ово поједностављује рад, јер конструктор – моделар постојеће основне конструкције користи као базу за моделовање нових кројева у складу са захтевима модних и техничких скица (слика 1.8). Поступак моделовања може се дефинисати као прилагођавање основног кроја одевног предмета облику тела и захтевима конкретног модела.

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

То подразумева сужавање или проширивање, скраћивање или продужавање основног кроја, додавање нових и померање постојећих шавова, додавање набора и детаља: џепова, поклопаца, гајки, еполета, каишева, манжетни, преобликовање крагне, одређивање позиција рупица и дугмади итд.

Слика 1.8. – Моделовање женских панталона према модној скици

Циљ моделовања је дефинисање облика сваког појединачног кројног дела задатог модела. У овом уџбенику за приказане моделе, описан је поступак моделовања кроз појединачне кораке. Кораци моделовања дефинисани су словним ознакама.

17

Konstrukcija i modelovawe ode}e IV

1.2.3. КОМПЛЕТИРАЊЕ КРОЈА ОДЕВНОГ ПРЕДМЕТА Након поступка моделовања, где је дефинисан облик сваког појединачног дела одевног предмета, контура кројног дела се увећава додацима за шавове. Величина додатка за сваки појединачан шав, зависи од врсте шава (саставни или порубни шав, отворени или затворени шав), од врсте средства рада на ком се изводи операција (обична машина за шивење, специјална или аутомат), од врсте материјала и од врсте одевног предмета. Ширина стандардног отвореног саставног шава, је 10 mm. Додатак за затворени саставни шав, зависи од врсте средства рада на ком се изводи операција, и може бити од 12 до 15 mm. Ширина порубних шавова зависи од: врсте материјала, врсте одевног предмета, али и од самог модела, и најчешће се креће у границама од 20 до 50 mm.

ке

Поступак комлетирања кројних делова, поред додавања шавова обухвата и означавање позиција свих детаља на једном кројном делу: позицију ушитака, џепова, поклопаца, гајки, позиција и величина преклопа (набора), ширину шава – уколико одступа од стандардне (10 mm).

За

во

д

за

уџ

бе

ни

На сваком дефинисаном кројном делу уцртава се – преноси се правац основе са основне конструкције, и смер – уколико то захтева материјал, затим се уписује назив кројног дела и број понављања при кројењу (слика 1.9).

Слика 1.9. – Комплетирање женских панталона

Овако комплетирани кројни делови одевног предмета спремни су за умножавање (увећавање и смањивање).

18

Konstrukcija i modelovawe ode}e IV

1.2.4. УМНОЖАВАЊЕ КРОЈНИХ ДЕЛОВА У претходним фазама, изабрани модел је урађен у базној величини (основна конструкција, моделовање и комплетирање), и сада се – у поступку умножавања, сви његови кројни делови увећавају и смањују до највеће, односно најмање потребне величине. Као базна величина најчешће се узима средња величина – у низу планираних за производњу. Циљ поступка умножавања је да изабрани модел при увећавању и смањивању задржи своју првобитну форму – облик. Сам процес, је веома сложен и захтева велику прецизност, али пре свега познавање начина и правила умножавања.

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

Пре почетка умножавања, анализом модела, одређују се тачке умножавања за сваки кројни део. Тачке умножавања су карактеристичне тачке за дати модел, које ће се померати по хоризонталној и вертикалној оси (Х и Y). Померањем ових тачака по задатим осама, кројни део се повећава или смањује. Вредност померања тачака умножавања, зависи од износа интервала, а интервал је разлика у мерама тела за две суседне величине (слика 1.10).

Слика 1.10. – Умножавање женских панталона

Поступком умножавања кројева, добијени су сви кројни делови изабраног модела одевног предмета у свим величинама потребним за планирану производњу. На крају уџбеника у поглављу бр. 4, дати су примери умножавања неких модела одевних предмета обрађених у уџбенику.

19

Konstrukcija i modelovawe ode}e IV

1.2.5. ИЗРАДА ШАБЛОНА

ни Слика 1.11. – Готов шаблон за одабрани модел

За

во

д

за

уџ

У с а в р е м е н о ј п р о ј е к т а н т с ко – ко н с т р у к ц и о н о ј п р и п р е м и , п о с а о ј е компјутеризован, све фазе које претходе изради шаблона, као и сама израда шаблона, изводе се у одговарајућем компјутерском програму, те се шаблони не кроје од папира, већ су виртуелни.

бе

Готов шаблон мора да садржи још и назив кројног дела, број понављања при кројењу, ознаку величине као и шифру модела – слика 1.11.

ке

Након умножавања кројева, за сваку планирану величину, на дебљу хартију, тзв. натрон папир, прецртавају се контуре свих кројних делова за дати модел, и исецају. Ови кројни делови од папира, називају се шаблони. Пре исецања шаблона, копирају се правац и смер основине нити, и сва значајна места на кројном делу (позиције џепа, гајки, ушитака...), како би се та места при исецању шаблона означила засецањем ивице, или бушењем рупице на самом шаблону (врх ушитка). Преношење ових тачака на шаблон је веома важно, јер су то неопходне смернице шивачу одевног предмета.

1.2.6. УКЛАПАЊЕ КРОЈНЕ СЛИКЕ Кројна слика представља скуп свих кројних делова, једног модела одевног предмета од истог материјала, уклопљених на што мањој површини текстилног материјала, а да су при том испоштована сва правила уклапања: правац и смер основине нити, број понављања кројног дела, прегиб тканине на кројном делу – уколико га има. За сваку врсту материјала који се уграђује у изабрани модел одевног предмета, посебно се уклапа кројна слика. С обзиром да је кројна слика површина текстилног материјала, значи да је карактеришу две димензије: ширина и дужина.

20

Konstrukcija i modelovawe ode}e IV

Ширина кројне слике зависи од ширине текстилног материјала на ком ће се уклапати, односно од ког ће се шити изабрани модел. Ширина текстилног материјала се мери у cm, и представља растојање између његових ивица, а саме ивице – рубови, су укључени у меру. Ширине текстилних материјала су стандардизоване, и могу бити: • уска или обична, ако је мања од 100 cm (обично тањи и летњи материјали), или • дупла ширина – ако је већа од 100 cm (најчешће 140 – 150 cm ).

ни

ке

Кројни делови – шаблони, се не уклапају по читавој ширини текстилног материјала, одбацује се ширина индустријских ивица са обе стране материјала, и још 5 до 10% од добијене ширине. Ово додатно умањење је из предострожности, јер ширина текстилног материјала у једном намоту (бали) варира у границама толеранције. Дужина кројне слике је променљива димензија и она представља дужину површине на којој су уклопљени шаблони (кројни делови) изабраног модела. Укупна дужина кројне слике је 3 – 4 cm већа, у односу на површину на којој су уклопљени шаблони, такође из безбедносних разлога.

уџ

бе

Уклапање кројне слике може се радити ручно, али данас све чешће – компјутерски, тако да је овај посао максимално рационализован. У зависности од врсте материјала који се користе у изради модела, уклапање кројних делова у кројну слику може бити:

за

• појединачно и • у пару.

За

во

д

Pojedina~no uklapawe – кројне слике примењује се код текстилних материјала са дуплим лицем (исто лице и наличје), те се кројни делови, и леви и десни, могу поставити један за другим - окренути у истом смеру, и овакав начин уклапања називамо појединачним – jednosmernim polagawem (сл.1.12).

Слика 1.12. – Појединачно једносмерно уклапање кројне слике

21

Konstrukcija i modelovawe ode}e IV

бе

ни

ке

Међутим, с обзиром да је лице са обе стране тканине, кројни делови се могу окретати и у супротном смеру, па ја то онда pojedinaËno dvosmerno uklapawe (сл. 1.13).

Слика 1.13. – Појединачно двосмерно уклапање кројне слике

За

во

д

за

уџ

Uklapawe u paru примењује се код тканина са различитим лицем и наличјем, кројни делови (леви и десни) се постављају– у пару окренути у супротном смеру, сл.1.14 ).

Слика 1.14. – Двосмерно уклапање кројне слике у пару

22

Konstrukcija i modelovawe ode}e IV

Ако је тканина са ефектном површином (плиш или сомот), кројни делови се обавезно постављају у истом смеру (једносмерно полагање у пару) због нијансирања материјала и усмерености влакана по површини.

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

Исти смер уклапања је обавезан и код штампаних текстилних материјала, ако су мотиви једнако усмерени (сл. 1.15).

Слика 1.15. – Једносмерно уклапање кројне слике у пару

23

Konstrukcija i modelovawe ode}e IV

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

белешке/цртежи

24