РАДМИЛА СТАНОЈЕВИЋ СЛАВИЦА БИРОВИЦА
бе
ни
ке
КОНСТРУКЦИЈА И МОДЕЛОВАЊЕ ОДЕЋЕ III
За
во
д
за
уџ
уџбеник за трећи разред средње стручне школе текстилне струке
Завод за уџбенике • Београд
Konstrukcija i modelovawe ode}e ¶¶¶
Recenzenti др проф. Шабан Муратовић дипл. инж. Божана Вуковић дипл. инж. Марија Бабић Urednik Борислав Вукша Odgovorni urednik Татјана Костић
бе
ни
ке
Za izdava~a Драгољуб Којчић, директор и главни уредник
37.016:687.1.02(075.3)
во
д
за
СТАНОЈЕВИЋ, Радмила, 1971Конструкција и моделовање одеће III : уџбеник за трећи разред средње стручне школе текстилне струке / Радмила Станојевић, Славица Бировица ; [илустрације Радмила Станојевић, Славица Бировица, Јелена Јеремић]. - 1. изд. - Београд : Завод за уџбенике, 2015 (Београд : Скенер студио). - 298 стр. : илустр. ; 29 cm
уџ
CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд
Тираж 1.000. - Библиографија: стр. 298.
За
ISBN 978-86-17-19054-3 1. Боровица, Славица, 1969- [аутор] [илустратор] COBISS.SR-ID 216905484
Министар просвете Републике Србије одобрио је употребу овог уџбеника својим решењем број 650–02–401/2014–06 од 05.01.2015. за издавање и употребу у III разреду средње текстилне школе.
ISBN 978-86-17-19054-3 ©ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ, Београд, 2015. Ово дело не сме се умножавати, фотокопирати и на било који други начин репродуковати, ни у целини ни у деловима, без писменог одобрења издавача. 2
Konstrukcija i modelovawe ode}e ¶¶¶
ПРЕДГОВОР Овај уџбеник намењен је ученицима трећег разреда средњих школа текстилне струке, четворогодишњих образовних профила: моделар одеће ‒ оглед, дизајнер одеће, конфекционар текстила ‒ оглед и конфекцијски техничар, као и ученицима на трогодишњем школовању: модним кројачима који се припремају за занатску производњу одеће и конфекционарима кројачима који се припремају за рад у индустрији. У уџбенику Konstrukcija i modelovawe ode}e III обрађени су полазни елементи за конструкцију кројева одеће, основи конструисања, моделовања и комплетирања женске и мушке горње одеће, рубља, спортске и радне одеће. У посебном поглављу детаљно је обрађено умножавање кројева.
ке
С обзиром на то да је наставна материја веома широка, трудиле смо се да је презентујемо на што једноставнији начин, уз минимално теоријско излагање ‒ причале смо цртежима јер сматрамо да ће то бити најразумљивији начин да ученици савладају предвиђен наставни садржај.
ни
Од будућих корисника са захвалношћу очекујемо примедбе и сугестије, које би допринеле побољшању овог уџбеника.
Autorke
За
во
д
за
уџ
бе
Овом приликом захваљујемо се свима који су помогли у релизацији овог уџбеника.
3
За
во
д
за
уџ
бе
ни
ке
Konstrukcija i modelovawe ode}e ¶¶¶
4
Konstrukcija i modelovawe ode}e ¶¶¶
УВОД У уџбенику Konstrukcija i modelovawe ode}e III обрађен је наставни садржај предвиђен наставним планом и програмом кроз седам одељака, узимајући у обзир узраст и потребе ученика којима је уџбеник намењен. У одељку 1. обрађени су полазни елементи за конструкцију одеће: анатомска грађа човековог тела, мере тела, начини означавања одевних предмета као и фазе рада у одељењу конструкционе припреме. Након изучавања овог одељка, ученик ће бити у стању да: ‒ дефинише пропорционалност и симетричност људског тела, ‒ измери и израчуна мере које су неопходне за конструкцију одеће, ‒ користи табеле мера дефинисане стандардом, ‒ дефинише стандардне начине означавања одевних предмета и ‒ подели посао у конструкционој припреми на фазе рада.
бе
ни
ке
У одељку 2. обрађена је конструкција горњих одевних предмета за жене. Након изучавања овог одељка, ученик ће бити у стању да: ‒ изради основну конструкцију: сукње, панталона, хаљине, блузе, прслука, блејзера, јакне и капута, ‒ премоделује одевни предмет према задатом моделу, ‒ комплетира кројне делове одевног предмета за задати модел и ‒ изради шаблон за дати модел одевног предмета.
за
уџ
У одељку 3. обрађена је конструкција горњих одевних предмета за мушкарце. Изучавањем овог дела, ученик ће бити у стању да: ‒ изради основну конструкцију: мушких панталона, кошуље, прслука, сакоа, јакне и капута, ‒ премоделује одевни предмет према задатом моделу, ‒ комплетира кројне делове одевног предмета за задати модел и ‒ изради шаблон за дати модел одевног предмета.
За
во
д
У одељку 4. обрађена је конструкција мушке и женске спортске одеће. Након изучавања овог одељка, ученик ће бити у стању да: ‒ конструише, моделује и комплетира кројне делове мушке и женске спортске одеће, ‒ изради шаблоне за мушку и женску спортску одећу. У одељку 5. обрађена је конструкција мушког и женског рубља. Изучавањем овог дела, ученик ће бити у стању да: ‒ конструише, моделује и комплетира кројне делове мушког и женског рубља, ‒ изради шаблоне за мушко и женско рубље. У одељку 6. обрађена је конструкција мушке и женске радне одеће. Изучавањем овог дела, ученик ће бити у стању да: ‒ конструише, моделује и комплетира кројне делове за мушки и женски радни мантил, ‒ изради шаблоне за мушки и женски радни мантил. У одељку 7. детаљно су обрађени начини и правила умножавања кројева мушке и женске одеће. Изучавањем овог одељка ученик ће бити у стању да: ‒ одреди основну величину у низу потребних величина, ‒ одреди број тачака умножавања и њихове позиције, и ‒ дефинише померање сваке тачке умножавања у правцу Х и Y осе.
5
д
во
За за ке
ни
бе
уџ
белешке/цртежи
За
во
д
за
уџ
бе
ни
ке
Konstrukcija i modelovawe ode}e ¶¶¶
7
д
во
За за ке
ни
бе
уџ
белешке/цртежи
Konstrukcija i modelovawe ode}e ¶¶¶
1.1. УВОД У КОНСТРУКЦИЈУ ОДЕЋЕ У процесу израде одеће веома важна фаза је кострукција одеће, која представља пројектовање свих кројних делова једног одевног предмета на основу димензија човековог тела, које се узимају директно са тела одређене особе или коришћењем табела мера прописаних стандардом. Конструкција кроја одевног предмета мора бити прецизно и стручно изведена да би одевни предмет био функционалан и удобан за ношење, одговарајућег естетског изгледа, једном речју ‒ квалитетан.
ке
Одевни предмети израђују се од две врсте материјала, основног и помоћног. Основни материјал чине: тканинe, плетенинe, неткани текстил, кожа, крзно и др. Помоћни материјал чине разне врсте поставе (лепљиве и нелепљиве), међупоставе или пунила, џеповине, и позамантеријски материјал. За сваку врсту материјала у одељењу конструкционе припреме раде се кројеви, односно шаблони. Кројни делови поставе, међупоставе, и осталог помоћног материјала, конструишу се на основу шаблона за основни материјал.
бе уџ
за
• основну конструкцију кроја, • моделовање кроја, • комплетирање кроја, • умножавање кроја, • израду шаблона и • уклапање кројне слике.
ни
Посао пројектантско‒конструкционе припреме подразумева:
во
д
Основна конструкција кроја представља цртеж на коме је главним и помоћним конструкционим линијама пројектован део одевног предмета за одабрани модел. У серијској производњи одеће основна конструкција се ради само за основну величину. Као основна величина најчешће се усваја средња из низа величина планираних за израду, а остале величине се добијају њеним смањивањем или увећавањем.
За
У овом уџбенику основна конструкција одевних предмета приказана је поступно, од тачке до тачке, а свака тачка је означена арапским бројем. Моделовање кроја је поступак прилагођавања основног кроја облику тела и датом моделу. У поступку моделовања, премештају се ушици и шавови на конструисаном кроју, одређују се позиције нових шавова и ушитака, додају се набори, делови одевног предмета се проширују или сужавају, конструишу се и позиционирају сви детаљи на моделу. Кројеви за нове, сличне моделе одевног предмета не конструишу се испочетка, већ се добијају премоделовањем постојећих кројева. Данас је масовном применом рачунара, рад у пројектантско‒конструкционој припреми максимално рационализован. За сваки модел, конструктор мора имати осећај за фину корекцију линија, у зависности од форме (модне линије) и врсте материјала како би одевни предмет имао леп изглед и био удобан за ношење. Поступак моделовања на моделима одевих предмета приказаних у овом уџбенику, објашњен је кроз појединачне кораке означене словним ознакама. 9
Konstrukcija i modelovawe ode}e ¶¶¶
Комплетирање кроја је поступак издвајања свих измоделованих делова од основног и помоћног материјала уз додавање проширења за шав. Ширина додатка за шав зависи од врсте материјала од ког се израђује одевни предмет, врсте шава (отворен или затворен) и од средства рада на ком се изводи одређена операција. Умножавање кроја. Кројеви за моделе израђују се углавном у средњим величинама одређеног типа тела, а остале потребне величине добијају се повећавањем и смањивањем основног кроја, тзв. поступком умножавања или градирања. Умножавањем кројева одеће добија се низ величина потребних за серијску производњу. Израда одевних предмета у што више величина је нужна како би се удовољило што већем броју потрошача. У савременим условима малосеријске производње (много различитих модела са великим бројем дезена и величина, а мало комада) и велике конкуренције, примена рачунара у процесу умножавања је важна, првенствено због брзине одговора на потребе тржишта.
ни
ке
На крају уџбеника, у поглављу 7, детаљно је објашњено ручно умножавање кројева, на коме се базира и компјутерско умножавање.
бе
Израда шаблона. Сви претходно дефинисани, комплетирани и умножени делови одевног предмета копирају се на дебљу хартију (тзв. натрон папир) и исецају, како би се касније користили за израду кројне слике. Шаблон (кројни део од папира) мора да садржи следеће податке:
во
д
за
уџ
• назив (шифру) модела, • назив кројног дела, • ознаку величине модела, • правац основе, • број понављања кројног дела, • ознаку за прегиб тканине (по потреби), • врсту материјала од којег се кроји (основног, помоћног или од оба материјала), • ознаке за битна места ‒ усеке (цвикове).
За
Поред кројних делова одевног предмета, шаблони се праве и за обележавање позиција ушитака, џепова и других детаља, затим за нашивање делова по дефинисаној контури итд. То су тзв. шаблони за бележење. Уклапање кројне слике. Кројна слика је скуп свих кројних делова одевног предмета, који се кроје од истог материјала, распоређених на што мањој текстилној површини, а да су при том испоштована сва правила уклапања: • правац основе, • број понављања кројног дела и • прегиб тканине. За сваку врсту материјала која се уграђује у одевни предмет уклапа се посебна кројна слика. Уклапање кројне слике данас се углавном ради компјутерски, тако да је овај посао максимално рационализован. У зависности од врсте материјала који се користе у изради модела, уклапање кројних делова у кројну слику може бити: • појединачно и • у пару. 10
Konstrukcija i modelovawe ode}e ¶¶¶
ни
Слика 1.1. ‒ Појединачно уклапање кројних делова
ке
Код текстилних материјала са истим лицем и наличјем, кројни делови (леви и десни) могу се поставити један за другим окренути у истом смеру, и овакав начин уклапања називамо појединачним уклапањем (сл.1.1).
За
во
д
за
уџ
бе
Код текстилних материјала са различитим лицем и наличјем, кројни делови (леви и десни) се постављају у пару окренути у супротном смеру, сл.1.2 а) и обавезно у истом смеру код материјала са ефектном површином (плиш, сомот) због нијансирања материјала и усмерености влакана на површини (сл.1.2 б).
Слика 1.2а) и б) ‒ Уклапање кројних делова у пару
У пројектантско‒конструкционој припреми раде: • конструктори мушке одеће, • конструктори женске одеће, • конструктори дечје одеће, • конструктори рубља и • конструктори спортске одеће. 11
Konstrukcija i modelovawe ode}e ¶¶¶
1.1.1. ПРИБОР ЗА КОНСТРУКЦИЈУ ОДЕЋЕ Да би одевни предмет задовољио естетске и функционалне захтеве, неопходни су прецизна израда основне конструкције, стручно изведено моделовање и прецизно урађени шаблони, а за то је потребан одговарјући конструкторски прибор и алат.
д
за
уџ
бе
ни
ке
На слици 1.3 приказана је примена конструкторско – моделарског прибора и алата за прецртавање и израду шаблона.
во
Слика 1.3. – Конструкторски прибор
За
Прибор за конструкцију одеће чине: • правоугли лењир, • комплет кривуљара, • кројачка лутка, • кројачки метар, • кројачке маказе, • алат за засецање шаблона (цвикерица), • шило, • техничка оловка, • радла, • тегови, • шпенадле. Конструкторски лењир је правоугли лењир који се користи за конструисање правих линија и правилних геометријских облика. Кривуљари се користе за конструкцију глатких кривих линија на шаблону које прате контуре човекове фигуре. 12
Konstrukcija i modelovawe ode}e ¶¶¶
ке
Кројачка лутка (сл. 1.4) користи се и у занатској, и у индустријкој производњи одеће. Користи се за обликовање одевног предмета према анатомском облику и мерама човековог тела. Од великог је значаја за повремена проверавања форме полуготовог одевног предмета.
за
бе
уџ
Кројачки метар (сл. 1.5), је уска пластична или текстилна трака, са металним ојачаним крајевима, а користи се за мерење димензија делова тела.
ни
Слика 1.4. – Кројачка лутка
За
во
д
Кројачке маказе (сл. 1.6) користе за резање хартије и кројење тканина. Оштрица маказа је благо заобљена и дршке су под углом који омогућава кројење хартије или тканине положене на сто. Маказе се морају редовно одржавати: оштрити и подмазивати. Уобичајена величина ових маказа је 16 ‒ 24 cm.
Слика 1.5. – Кројачки метар
Слика 1.6. – Кројачке маказе
Алат за засецање шаблона (цвикерица) (сл. 1.7) метална је алатка по конструкцији врло слична маказама, а користи се за постављање засека (цвикова) на кројним деловима од папира – шаблонима. Слика 1.7. – Цвикерица
Метално шило (сл. 1.8) дужине 10,5 cm, са дршком од дрвета или пластике, користи се и у занатској, и у индустријској производњи одеће, за копирање позиција битних тачака на шаблонима.
Слика 1.8. – Метално шило
13
Konstrukcija i modelovawe ode}e ¶¶¶
Техничка оловка са минама користи се за цртање конструкције на папиру. Не препоручује се коришћење стандардне графитне оловке јер ограничава прецизност. Осим графитне оловке, користе се и оловке у боји за давање инструкција или информација о променама на шаблону. Најчешће се користе црне, плаве и црвене оловке које се бришу. Радла (сл. 1.9) служи за преношење цртежа у току моделовања и комплетирања кроја.
ке
Слика 1.9. – Радла
ни
Тегови спречавају померање шаблона по тканини, или када се они прецртавају – по папиру.
За
во
д
за
уџ
бе
Прибадаче (шпенадле) и јастуче за шпенадле користе се за проверу шаблона.
14
Konstrukcija i modelovawe ode}e ¶¶¶
1.2. ПРОПОРЦИЈЕ ЧОВЕКОВОГ ТЕЛА
За
во
д
за
уџ
бе
ни
ке
Сваки облик у простору има три димензије: дужину, ширину и висину. Однос ових димензија одређује изглед облика. Код сложених облика, као што је људско тело, на изглед утичу односи величина појединих делова тела. Однос величина на једном облику, као и однос више величина више облика назива се пропорција. Пропорција је скривен, али увек присутан елемент у свакој композицији, мерило по чему је нешто мало, велико или складно. Конструктор одеће мора детаљно да познаје облик човековог тела (фигуру), да би могао да прилагоди одевни предмет узрасту и развијености тела. Анатомија омогућава конструктору одеће да упозна делове човековог тела: њихов облик, положај и грађу. Посебан значај за конструкцију одеће има пластична анатомија, која изучава спољашње облике тела. Спољашњи изглед, људску фигуру, одређују: кости, зглобови, мишићи и поткожна маст. Сви ови делови тела својим обликом и функцијом утичу на спољашњи изглед човека и чине да се фигуре људи разликују. Једна од основних карактеристика човековог тела је његова симетричност. Посматрањем спољашње грађе човековог тела стиче се утисак потпуне симетричности леве и десне стране. Ова симетричност се нарочито односи на кости, зглобове, и мишиће, па се једном замишљеном уздужном равни тело човека може поделити на леву и десну страну, од којих свака има исте делове. Ову чињеницу користе конструктори при пројектовању кроја одевног предмета тако да конструишу само једну половину кроја (осим ако је модел асиметричан, или тело одступа од нормалне грађе). Осим спољашњег изгледа тела човека, конструктори одеће треба да познају покрете тела и законитости покрета како би их узели у обзир и применили по законима пропорционалности при пројектовању одеће. Пропорције делова тела човека мењају се у зависности од пола и животног доба. Кроз историју човечанства, људи су користили различите модуле и примењивали различита правила за одређивање пропорције човековог тела. Математичар Еуклид, отац геометрије, још је триста година пре н. е. поставио основни принцип пропорционалности – правило Златног пресека, које гласи: „Мањи део односи се према већем као већи према целини.“. Египћани су за модул узимали дужину средњег прста руке. Овај модул се налази деветнаест пута у висини тела човека. Стари Грци су узели као модул дужину длана на руци, а римски градитељ Витрувије први је као модул узео дужину главе и утврдио да се она налази осам пута у висини тела одраслог човека. Леонардо Да Винчи је урадио комплетну студију„Витрувијевог човека” и показао како су његови различити делови у пропорцији Златног пресека. До данас је остао непревазиђен, и сматра се уметником који је успоставио однос идеалних мера човековог тела (сл. 1.10). Слика 1.10. – Леонардо Да Винчи “Витрувијев човек
15
За
во
д
за
уџ
бе
ни
ке
Konstrukcija i modelovawe ode}e ¶¶¶
Слика 1.11. – Симетричност и пропорцинална подела човековог тела
Овај модул је усвојен у већини земаља, па и код нас. Према овој студији, тело одраслог човека је подељено према правилу златног пресека, односно, површина целе фигуре односи се према површини ногу, као површина ногу према површини трупа, површина трупа се односи према свом делу до струка као овај према карличном делу. Тај однос је 1: 1.618. Делећи фигуру према висини, дужина главе садржана је 8 пута у висини тела одраслог човека (слика 1.11). Прва осмина тела обухвата главу од темена до браде. Друга осмина тела је од браде до брадавице на грудима мушкарца, или испод пазуха жена. Трећа осмина је од пазуха до појаса. Четврта осмина је од појаса до бокова. Пета осмина је од бокова до бутина. Шеста осмина је од бутина до испод колена. Седма осмина почиње испод колена и иде до листа на нози. Осма осмина је од листа до стопала. 16
Konstrukcija i modelovawe ode}e ¶¶¶
д
за
уџ
бе
ни
ке
Међутим, пропорције делова тела човека мењају се у зависности од пола и животног доба. Током раста мењају се основне телесне одлике: висина, тежина, ширина и обими тела и налазе се у различитим међусобним односима. Нпр. Код новорођенчета дужина главе износи ¼ дужине тела, код двогодишњег детета 1/5, шестогодишњег 1/6, дванаестогодишњег 1/7, затим у пубертету долази до наглог раста екстремитета у односу на труп због чега деца тог узраста изгледају непропорционално и незграпно. После пубертета раст екстремитета се успорава и долази у сразмеру са трупом. Тежина, ширина и обими тела се такође мењају током раста. На ове димензије тела као и на коначну висину тела, утичу различити фактори: • унутрашњи (наслеђе и пол) • сољашњи (географска и социјална средина). Фенотип, који представља манифестацију својстава остварених интеракцијом ових фактора, одређује целокупан психо-физички развој групе људи или појединца. Нпр. Наследни фактор и географско-климатски услови могу да утичу на просечну висину становника одерђених области: горштаци су у просеку виши растом од становника низије, ови други су пунијег стаса због менталитета и навика у исхрани. Дакле, и поред идеалних пропорција тела, постоје и измењене пропорције тела у случајевима пунијег или изразито витког стаса, високог или ниског раста. Измењене пропорције постоје и у оквиру једног стаса уколико је неки део тела нaглашен и неусклађен са целином у односу на идеалну пропорцију.
За
во
Такође постоји разлика у облику мушког и женског тела. Женско тело је облије – нежније грађе и у просеку мање од мушког (сл. 1.12). Грудни кош је ужи, а карлица мало шира. Наслаге масног ткива код жена су најчешће равномерно распоређене, па мишићи не долазе до изражаја. Највеће наслаге масног ткива налазе се у подручју бокова и натколенице. Једна од основних карактеристика женског тела су облик и величина груди. При конструкцији кројева треба обратити пажњу на висину груди и предњу висину.
Слика 1.12. – Разлика у облику мушког и женског тела
17
Konstrukcija i modelovawe ode}e ¶¶¶
1.3. СТАНДАРДИ И ЊИХОВА ПРИМЕНА У ИНДУСТРИЈИ ОДЕЋЕ Стандардизација је процес стварања и доношења прописа чији је циљ увођење реда у одређену људску делатност. Propisana pravila su standardi. Стандардизација и стандарди дају основу и значајно помажу при пројектовању, производњи, испитивању, контроли, складиштењу, испоруци и одржавању производа чиме се доприноси да производ буде безбедан за употребу, квалитетан и конкурентан на тржишту. Циљеви стандардизације су : 1. општа економичност; 2. лакше споразумевање у процесу рада; 3. безбедност, здравље и заштита човека и његове околине; 4. заштита интереса потрошача и интереса друштва; 5. уклањање препрека за трговину и др.
ни
ке
Иако нису обавезни, произвођачи радо примењују стандарде јер они репрезентују тренутно стање науке и технике у одређеној области, дају конкретна решења и доприносе квалитету производа.
уџ
бе
Стандарди су документи који дефинишу опште елементе квалитета производа и услуга, начин њихове израде, коришћења, складиштења и означавања, као и начин испитивања њиховог квалитета и употребљивости.
во
д
за
Основа стандардизације је међународни систем јединица (SI). Стандарди могу бити: 1. међународни, доноси их Међународна организација за стандардизацију (ISO), 2. регионални (ЕN), 3. национални (SRPS, DIN), 4. грански (текстилство, машинство, здравство итд.) и 5. интерни (компанијски, фабрички).
За
У нашој земљи стандарде доноси Институт за стандардизацију Србије (ИСС), његова делатност је доношење, развијање, мењање и допуњавање српских стандарда и сличних докумената и њихово усаглашавање са међународним стандардима. С обзиром да је стандардизација непрекидан процес, ИСС је у обавези да прати примену донешених стандарда, и да оне који се покажу неадекватним у пракси - повлачи, и замењује новим или их усаглашава са важећим стандардом на нивоу међународне заједнице. Од априла 2007. нова ознака српских стандарда је SRPS ISO и SRPS EN, што указује да су они усаглашени са међународним или европским стандардима. Стандардизација у индустрији одеће обухвата одређивање димензија и квалитета основног производа, као и технологију његове израде. У ту сврху у производњи одеће примењују се три групе стандарда: 1. стандарди који дефинишу телесне мере и поступак мерења (проверавања) телесних мера; 2. стандарди који утврђују начин означавања величине одеће, величину одеће и одговарајуће телесне мере и 3. стандарди који утврђују квалитет материјала за израду одеће и квалитет израде одевних предмета.
18
Konstrukcija i modelovawe ode}e ¶¶¶
На предлог Института за стандардизацију Србије, у нашој одевној индустрији се од априла 2007. примењују следећи SRPS ISO и SRPS ЕN стандарди: SRPS ISO 8559: Конструкција одеће и анатомски приказ мерења. Мере тела SRPS ISO/TR 10652: Стандардни системи величина одеће SRPS ISO 3636: Означавање величина одеће горњих одевних предмета за мушкарце и дечаке SRPS ISO 3637: Означавање величина одеће горњих одевних предмета за жене и девојчице SRPS ISO 4415: Означавање величина одеће. Рубље за спавање и кошуље за мушкарце и дечаке
бе
1.3.1. ТИПОВИ ТЕЛА
ни
SRPS ЕN 13402: Означавање величина одеће.
ке
SRPS ISO 4416: Означавање величина одеће. Рубље за спавање и кошуље за жене и девојчице
За
во
Табела 1.1. – Типови женског тела
д
за
уџ
Према SRPS ISO стандарду тип тела представља облик тела дефинисан разликом у мерама обима тела. Код женског тела узима се разлика у обиму бокова и обима груди. У зависности од величине те разлике, из диференцирана су три типа женског тела:
Н Висине женског тела, такође према важећем SRPS ISO стандарду, а на основу антропометријских истраживања, подељене су у три групе, и означене следећим словним ознакама: S (низак):
160 cm (156 cm ‒ 163 cm)
R (нормалан):
168 cm (164 cm ‒ 171 cm)
L (висок):
176 cm (172 cm ‒ 179 cm)
На овој класификацији типова и висине женског тела базира се и систем означавања величина тела жена. 19
Konstrukcija i modelovawe ode}e ¶¶¶
За
во
д
за
уџ
бе
ни
ке
Табела 1.2. – Индивидуалне мере женског тела према типовима тела
Слика 1.13. – Типови женског тела
20
Konstrukcija i modelovawe ode}e ¶¶¶
Нови SRPS стандарди омогућавају флексибилну везу обима груди, струка и бокова, чиме се отвара простор свакој компанији да слободно комбинује мере обима груди и струка, и струка и бокова, и формира индивидуалан тип фигуре, али у оквирима стандардизованих типова женског тела. Типови мушког тела такође су дефинисани одговарајућим SRPS ISO стандардом, а на основу разлике мера између обима прса и обима струка изражене у cm. Разликујемо 5 типова мушког тела :
за
уџ
бе
ни
ке
Табела 1.3. – Типови тела мушкараца
д
Нпр. код нормалног типа тела, за обим прса од 100 cm и обим струка 88 cm, разлика је -12.
За
во
Ови типови тела обухватају пет различитих висина тела, са средњим вредностима од 164 cm, 170 cm, 176 cm, 182 cm, и 188 cm. Свака компанија може изабрати било коју висину тела у границама њеног опсега.
атлетски тип (А) нормалан тип (R) гојазан тип (P)
дебео тип (S)
корпулентан тип (C)
Слика 1.14. – Типови мушког тела
21
Konstrukcija i modelovawe ode}e ¶¶¶
У табели која следи (1.4) дате су индивидуалне мере за сваки тип тела, изражене у cm, а на основу примарне контролне мере, односно обима груди и секундарне контролне мере, односно обима појаса.
За
во
д
за
уџ
бе
ни
ке
Табела 1.4. – Индивидуалне мере према типовима тела
Ових 165 величина прилагођено је за приближно 80% популације. 22
Konstrukcija i modelovawe ode}e ¶¶¶
1.4. МЕРЕ ЗА КОНСТРУКЦИЈУ ОДЕЋЕ 1.4.1. УЗИМАЊЕ МЕРА
1.4.2. ГЛАВНЕ И ПОМОЋНЕ МЕРЕ
за
уџ
Мере за конструкцију одеће деле се на: 1. главне мере и 2. помоћне мере.
бе
ни
ке
За конструкцију кроја одевног предмета конструктор мора имати тачне податке о мерама тела човека, а поред тога мора познавати анатомску грађу и законитости покрета тела, који доводе до промена у односима појединих мера. Телесне мере одређују се помоћу одговарајућих уређаја и прибора за мерење. За утврђивање појединих телесних мера у стојећем положају (нпр. висине тела) користи се антропометар, соматометар или лењир са помичним рукавцем. За остала вертикална и хоризонтална мерења тела, користи се кројачки центиметар. Приликом мерења, тело мора бити мирно, у природном, усправном положају и, ако је то могуће без одеће, или обучено у одећу уз тело, која не утиче битно на облик тела. Кројачки центиметар се не сме ни затезати ни сувише олабавити. У занатској производњи одеће мере се добијају мерењем димензија директно на телу особе за коју се израђује одевни предмет. У индустријској производњи одеће, одећа се производи за непознатог купца, те се конструктор – моделар служи готовим табеларним мерама важећег стандарда. Ове табеле садрже главне и помоћне мере изражене у cm за све величине без додатака за удобност одевног предмета. Називи мера, њихова позиција на телу, и сам поступак узимања мера, су стандардизовани.
1. Главне мере се добијају мерењем димензија тела, и то су:
За
во
д
• висина тела (ВТ), • обим груди (ОГ) код жена, • обим прса (ОП) код мушкараца, • обим струка (ОС) и • обим бокова (ОБ).
2. Помоћне мере потребне за конструкцију одеће: • ширина вратног изреза (ШВИ), • дубина рукавског изреза (ДРИ), • дужина леђа (ДЛ), • дужина модела (ДМ), • предња дужина (ПД), • ширина леђа (ШЛ), • ширина рукавског изреза (ШРИ), • предња ширина (ПШ), • дужина рукава (ДР), • дубина седала (ДС), • унутрашња дужина ноге (УДН), • спољашња дужина ноге (СДН), • висина колена (ВК), • обим ногавице у колену (ОНК) и • обим ногавице на дужини (ОНД). 23
За
во
д
за
уџ
бе
ни
ке
Konstrukcija i modelovawe ode}e ¶¶¶
Слика 1.15а – Мере тела за конструкцију одеће
24
За
во
д
за
уџ
бе
ни
ке
Konstrukcija i modelovawe ode}e ¶¶¶
Слика 1.15б – Мере тела за конструкцију одеће
25
Konstrukcija i modelovawe ode}e ¶¶¶
Помоћне мере су димензије тела добијене израчунавањем на основу главних мера и пропорције тела помоћу математичких образаца, па се зову и пропорциналним мерама тела. Дужинске мере се могу израчунати из висине тела. Ширинске мере прерачунавају се на бази обима прса код мушкараца, односно обима груди код жена. У табели 1.5. дати су неки од начина прерачунавања помоћних мера за женску горњу одећу.
За
во
д
за
уџ
бе
ни
ке
Табела 1.5. – Примери израчунавања пропорционалних мера за жене
26
Konstrukcija i modelovawe ode}e ¶¶¶
У наредним табелама дати су примери образаца за израчунавање пропорциналних мера за мушку горњу одећу: прслук, сако, јакна, капут (табела 1.6), и доњу одећу, односно рубље (табела 1.7) и за радну одећу (табела 1.8).
во
д
за
уџ
бе
ни
ке
Табела 1.6. – Примери израчунавања пропорционалних мере за горњу одећу
За
Табела 1.7. – Примери израчунавања пропорционалних мере за доњу одећу
27
Konstrukcija i modelovawe ode}e ¶¶¶
уџ
бе
ни
ке
Табела 1.8. – Примери израчунавања пропорциналних мера за радну одећу
за
Овако израчунате мере увећаване за додатак, за удобност при ношењу, називају се конструкционе мере. Величина додатка за удобност зависи од врсте одевног предмета, врсте материјала од ког се израђује, и самог модела одевног предмета.
во
д
Конструкциона мера = телесна мера + додатак за удобност при ношењу
За
Додаци за удобност при ношењу одеће Додаци за удобност одевних предмета неопходни су да би смо одећу носили са лакоћом и комфором, без спутавања покрета тела. Додатак за удобност је разлика између димензије одеће и димензије тела, те је један од битних елемената у обрасцима за конструкцију одеће. Величина додатка за удобност код појединачних мера за конструкцију одеће је различита и није лако одредити је, нпр. на обиму груди (прса) и на рукаву мора бити већа, због веће покретљивости тог дела тела у односу на, рецимо, струк. Поред покретљивости тела, која се мора узети у обзир, на одређивање величине додатка, утичу још 3 елемента: • модна линија (силуета тела) • слој одеће и • дебљине материјала.
28
Konstrukcija i modelovawe ode}e ¶¶¶
Модна линија (силуета тела) и форма одеће се мењају у сладу са модним трендовима (сл. 1.16а и 1.16 б). Мода сугерише различите линије. Најчешће коришћена линија је класична, која генерално задовољава и естетске и функционалне захтеве при ношењу одеће. Класична линија има карактеристике које су увек у моди, мада са неким варијацијама, као што је дужина модела која се усклађу са трендом, узрастом и укусом носиоца. Генерално, линија одеће може бити: једноставна, мека, уска или припијена, удобна или широка, што јој даје класичну, спортску, елегантну или екстравагантну силуету . • Једноставна линија је равна од рамена до дужине модела, и може се постићи без струкирања и сечења модела.
ни
ке
• Мека линија визуелно прати облик тела, благим струкирањем се сужава, а могу се користити и сечења која повећавају фигуру.
бе
• Уска линија је тесно припијена уз тело, те код ове одеће није лако одредити потребну комоцију. Додатак на линији груди се одређује на основу облика и величине груди особе (модела) и усклађује се са њеном фигуром (обликом тела).
За
во
д
за
уџ
• Широка одећа захтева веће додатке за удобност, користи се код креирања капута, мантила, проширених хаљина, хаљина са карнерима, наборима (фалтама) и цвиклама.
29
За
во
д
за
уџ
бе
ни
ке
Konstrukcija i modelovawe ode}e ¶¶¶
Слика 1.16а – Модне силуете
30
За
во
д
за
уџ
бе
ни
ке
Konstrukcija i modelovawe ode}e ¶¶¶
Слика 1.16б – Модне силуете
31
Konstrukcija i modelovawe ode}e ¶¶¶
Слој одеће
ни
Дебљина материјала (дебљина тканине)
ке
Редослед одеће Dowa odeÊa ‒ rubye (nulti sloj): одећа која је у директном контакту са телом, као што је доњи веш, рубље за спавање, купаћи костими, корсети, итд, код ове одеће додаци за удобност су најмањи. Gorwa ode}a ‒ prvi sloj: одећа која се носи преко доњег рубља, као хаљине, кошуље, сукње, панталоне и прслуци (види табелу Додаци за комоцију), Gorwa ode}a ‒ drugi sloj: одећа која се носи преко првог слоја одеће, као oдела, јакне или прслуци (види табелу Додаци за комоцију). Gorwa ode}a ‒ tre}i sloj: огртачи, мантили, лагани капути (види табелу). Gorwa ode}a ‒ ~etvrti sloj: капути са дебелом поставом и крзна (додатак за комоцију ове одеће мора бити већи, не само због удобности већ и због дебљине материјала).
бе
Пре него што се дефинише образац за комоцију, мора се одабрати врста тканине, проценити дебљина, текстура и мекоћа јер сви ови елементи утичу на величину додатка за комоцију (табела 1.9).
За
во
д
за
уџ
Табела 1.9. – Додаци за комоцију у cm
32
Konstrukcija i modelovawe ode}e ¶¶¶
1.5. ОЗНАЧАВАЊЕ МУШКЕ И ЖЕНСКЕ ОДЕЋЕ
ни
ке
Да би се купцима на једноставан начин указало на телесне мере особе којој одевни предмет одговара, користи се одређени стандард за означавање одеће. У целом свету, данас не постоји јединствен систем за означавање одеће. То доводи до проблема на глобалном тржишту приликом пласмана одевних производа, тако да потрошачи често не могу да препознају информацију коју носи ознака величине. У интересу и произвођача и потрошача је да се успостави јединствен начин означавања величинских бројева прихватљив на различитим тржиштима, како би потрошачи имали праву информацију, а произвођачи бољу продају. Уобичајено је да избор мера самих одевних предмета одређују дизајнери и произвођачи који ће начинити одређена одступања ради уклапања типа, стила, кроја и модних елемената одевног предмета. Према SRPS ISO стандарду, oзначавање готове одеће базира се на димензијама тела, а не на димензијама одеће. Овај стандард успоставља систем величина горње одеће за жене и девојчице који се деле на оне које: • покривају горњи део или цело тело и • покривају само доњи део тела.
бе
Термин жена, подразумева женску особу чији је раст завршен. Термин девојчица, подразумева женску особу чији раст није завршен.
во
д
за
уџ
На исти начин одговарајући ISO стандард успоставља и систем величина горње одеће за мушкарце и дечаке (одећа која се носи преко рубља и кошуља): • покрива горњи део или цело тело и • покрива само доњи део тела. Термин мушкарац, подразумева мушку особу чији је раст завршен. Термин дечак, подразумева мушку особу чији раст није завршен. За мерење и контролу готових одевних предмета, као и њихово означавање на етикетама, уводи се појам контролних мера и пиктограм.
За
Контролне телесне мере су одабране мере висине, обима или дужине појединих делова тела или целог тела особе којој је одећа намењена. За сваку врсту одеће одабране су мере оних делова тела или целог тела које су значајне за произвођаче одеће у смислу усклађивања мера тела, мера одеће и контролних телесних мера приказаних на пиктограму или етикети. Контролне телесне мере су рангиране као примарне и секундарне мере тела. Примарна мера: мера тела у cm, која се мора користити у означавању величине одевних предмета. Секундарна мера: мера тела у cm, која се може додатно користити у означавању величина одевних предмета. Пиктограм је слика силуете тела која се користи да покаже место на телу за одговарајуће телесне мере. Простор на пиктограму оивичен кругом намењен је за уписивање контролних телесних мера. За лакше сналажење у производњи одеће и малопродаји, величине женске одеће означавају се на следећи начин: -примарном мером у cm (бројчана вредност) -тип тела (словна ознака) -висина тела (словна ознака).
33
Konstrukcija i modelovawe ode}e ¶¶¶
Нпр. ако женска особа има ОБ>OГ за 4 до 8cm, и нормалне је висине тела, ознака величине биће MR, а према измереном ОГ- наћи ће ОБ, нпр. за 92 MR, ОБ је 99 cm (погледај табелу 1.2). У табели бр.1.10 приказане су примарне и секундарне мере за означавање мушких и женских одевних предмета.
За
во
д
за
уџ
бе
ни
ке
Табела 1.10. – Примарне и секундарне мере за мушке и женске одевне предмете
34
Konstrukcija i modelovawe ode}e ¶¶¶
Величине одевних предмета за мушкарце, означавају се: ≠ контролном ≠ примарном мером у cm (бројчана вредност) ≠ величином тела (словна ознака типа тела).
За
во
д
за
уџ
бе
ни
ке
Нпр. 100R је ознака величине одеће за мушкарце нормалне грађе, што значи да је ОП>ОС за 12 cm, те је за ОП=100 cm.
Слика 1.17. – Ознака величине за мушку горњу и доњу одећу помоћу сликовног симбола – пиктограма
На исти начин се означава и женска одећа помоћу пиктограма, са одговарајућим контролним мерама.
35
Konstrukcija i modelovawe ode}e ¶¶¶
За означавање величине одевних предмета за жене и мушкарце, израђених од флексибилних материјала могу се користити и словне ознаке. Словна ознака заснива се на обиму груди, односно обиму прса и покрива два интервала за два нумеричка обима груди (прса). Овакав начин означавања одеће препоручује се за одећу са великим одступањем, попут трикотаже, спортске одеће итд.
бе
ни
ке
Значења словних ознака: XXS – екстра екстра мало XS – екстра мало S – мало M – средње L – велико XL – екстра велико XXL – екстра екстра велико XXXL – екстра екстра екстра велико
За
во
д
за
уџ
Табела 1.11. – Словно означавање женске одеће
Табела 1.12. – Словно означавање мушке одеће
36