Skip to main content

Географија 22171

Page 1

Проф. др Миломир Степић

ик е

ГЕОГРАФИЈА

За

во

д

за

уџ

бе н

за 2. разред гимназије

Завод за уџбенике Београд

2


Рецензенти др Емилија Манић, професор Економског факултета у Београду Мирослав Маркићевић, професор географије у Седмој београдској гимназији Славица Радивојевић, професор географије у Трећој београдској гимназији Уредник мр Зоран Тошић

ик е

Одговорни уредник Татјана Костић

уџ

за

За издавача Драгољуб Којчић, директор

бе н

Главни уредник Драгољуб Којчић

во

д

Министар просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије одобрио је издавање и употребу овог уџбеника, у другом разреду гимназије, решењем број 650-02-372/2014-06 од 8. 6. 2016. године.

За

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 37.016:91(075.3).

СТЕПИЋ, Миломир, 1959Географија : за II разред гимназије / Миломир Степић ; [графикони и карте Миломир Степић, Марко Милашиновић]. - 1. изд. - Београд : Завод за уџбенике, 2017 (Лозница : Мобид). - 227 стр. : илустр. ; 27 cm Тираж 3.000. - Библиографија: стр. 226-227. ISBN 978-86-17-18437-5 COBISS.SR-ID 230816524

© Завод за уџбенике, Београд (2017) Ово дело не сме се умножавати, фотокопирати и на било који други начин репродуковати, ни у целини ни у деловима, без писменог одобрења издавача.


САДРЖАЈ

Предговор

4

I. УВОД У ДРУШТВЕНУ ГЕОГРАФИЈУ 1. Предмет проучавања, подела и значај друштвене географије

5 6 10 11 16 21 26

III. СТАНОВНИШТВО И НАСЕЉА 1. Одлике и фактори демографског развоја 2. Просторни размештај становништва света 3. Структуре становништва 4. Културни и животни стандард становништва 5. Насеља 6. Урбанизација – светски процес

30 31 39 44 51 55 60

ик е

II. КАРТА И КАРТОГРАФСКИ МЕТОД У ГЕОГРАФИЈИ 1. Увод у картографију 2. Математички елементи карте 3. Kартографски метод и географски елементи карте 4. Подела географских карата

бе н

IV. ОСНОВНЕ ПОЛИТИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ САВРЕМЕНОГ СВЕТА 1. Основни политичко-географски садржаји и типови држава 2. Друштвено и државно уређење, главни град, границе и међународни економско-политички односи 3. Политичко-географска карта света после Другог светског рата 4. Политичка карта света на размеђу 20. и 21. века

за

уџ

V. ОСНОВНЕ ЕКОНОМСКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СВЕТСКЕ ПРИВРЕДЕ 1. Глобализација и глобални процеси 2. Савремена својства светске привреде 3. Индустријализација 4. Неравномеран развој – основна противречност савременог света 5. Нова научно-технолошка револуција и њене последице

За

во

д

VI. ПОЛИТИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ, ДЕМОГРАФСКЕ И ЕКОНОМСКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ ПОЈЕДИНИХ ДЕЛОВА СВЕТА 1. Привредно развијени и неразвијени региони и државе света 2. Политичко-географске одлике Азије 3. Становништво и зоне цивилизације Азије 4. Економско-географске одлике Азије 5. Јапан и Кина − економско-географске одлике и улога у светској привреди 6. Политичко-географске одлике Африке 7. Становништво и зоне цивилизације Африке 8. Економско-географске одлике Африке 9. Политичко-географске одлике Латинске Америке 10. Становништво и зоне цивилизације Латинске Америке 11. Економско-географске одлике Латинске Америке 12. Политичко-географске одлике Англоамерике 13. Становништво и зоне цивилизације Англоамерике 14. САД и Канада – економско-географске одлике и светски значај 15. Политичко-географске и економско-географске одлике Аустралије и Океаније 16. Становништво и зоне цивилизације Аустралије и Океаније 17. Географске одлике Европе 18. Становништво и култура европских народа 19. Eкономско-географске одлике Европе 20. Регионалне економске групације и тржишта 21. Европска унија 22. Политичко-географске промене у источној Европи 23. Русија и Украјина − економско-географске одлике ЛИТЕРАТУРА

63 64 69 74 79 83 84 88 93 98 102 107 108 113 118 122 128 133 137 142 147 152 156 162 168 173 178 183 187 192 197 203 208 213 218 226


Предговор

За

во

д

за

уџ

бе н

ик е

Ге­о­гра­фи­ја је ве­о­ма зна­чај­на на­у­ка јер нам по­ма­же да са­зна­мо и раз­у­ ме­мо про­стор. У пр­о­сто­ру не по­сто­је са­мо при­род­ни већ и ве­о­ма ди­на­ мич­ни дру­штве­ни про­це­си. Про­у ­ча­ва их јед­на гра­на це­ло­ви­те ге­о­граф­ ске на­у­ке – дру­штве­на ге­о­гра­фи­ја. Њој је по­све­ћен уџ­бе­ник Ге­о­гра­фи­ја за 2. раз­ред гим­на­зи­је. Са­др­жи­на Уџ­бе­ни­ка про­ис­ти­че из пред­ви­ђе­ног на­став­ног пла­на и про­гра­ма. Иа­ко је гра­ди­во сло­же­но, обим­но и об­у ­хва­та мно­ге но­ве по­ја­ ве и бр­зе про­ме­не, оно је из­ло­же­но та­ко да бу­де ра­зу­мљи­во и за­ни­мљи­ во. Дру­штве­на ге­о­гра­фи­ја под­ра­зу­ме­ва упо­тре­бу ци­фа­ра и ста­ти­стич­ких по­да­та­ка, али су они ов­де ко­ри­шће­ни ми­ни­мал­но – са­мо да пот­кре­пе чи­ње­ни­це, на­ве­ду на за­кључ­ке и омо­гу­ће по­ре­ђе­ња. Сто­га уче­ни­ци не би тре­ба­ло да их уче на­па­мет, ни­ти да про­фе­со­ри то од њих тра­же. Фо­то­гра­ фи­је, схе­ме, та­бе­ле и гра­фи­ко­ни не слу­же са­мо да „раз­би­ју мо­но­то­ни­ју” Уџ­бе­ни­ка, већ су у функ­ци­ји ви­зу­ел­ног упот­пу­ња­ва­ња тек­сту­ал­них ин­ фор­ма­ци­ја. По­себ­но су зна­чај­не ге­о­граф­ске кар­те, ко­је би тре­ба­ло да до­ при­не­су ка­ко уче­њу и пам­ће­њу, та­ко и раз­ви­ја­њу про­стор­ног ми­шље­ња. Са­став­ни део лекција су по­себ­но на­зна­че­ни „про­зо­ри”, текстови на плавој основи, у ко­ји­ма су да­ти дру­штве­но-ге­о­граф­ске за­ни­мљи­во­сти и до­дат­на об­ја­шње­ња. Ма­ње по­зна­ти појмови су издвојени и детаљније објашњени. На почетку сва­ке лек­ци­је на­ла­зе се важни пој­мо­ви, ко­ји упу­ ћу­ју на об­ра­ђе­ну те­му. На крају сваке лекције налази се са­же­так, ра­ди под­се­ћа­ња на нај­ва­жни­је по­је­ди­но­сти, те пи­та­ња и за­да­ци, по­треб­ни не са­мо за про­ве­ру усво­је­ног зна­ња већ и као мо­ти­ва­ци­ја за раз­го­вор. Успе­шном об­ра­дом свих та­ко опре­мље­них на­став­них је­ди­ни­ца тре­ба­ло би да бу­де кру­ни­сан за­јед­нич­ки рад уче­ни­ка и про­фе­со­ра. Ако на кра­ју школ­ске го­ди­не њи­хо­во за­до­вољ­ство бу­де обо­стра­но, уџ­бе­ник Ге­о­гра­фи­ ја за 2. раз­ред гим­на­зи­је оства­ри­ће свој циљ. Ау­тор


5

ГЕОГРАФИЈА ЗА II РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

I

УВОД У ДРУ­ШТВЕ­НУ ГЕО­ГРА­ФИ­ЈУ

За

во

д

за

уџ

бе н

ик е

Шта проучава географија и зашто се за њу каже да је „мостовска наука“? Које појаве и процеси су предмет истраживања друштвене географије? Зашто је ва­ жно добро познавати просторна својства становништва, насеља, економије, политичких појава и процеса? Како су они повезани, то јест какви су просторни узроци и последице међусобног утицаја становништва и насеља, економије и по­ литичких феномена, насеља и економије...? Може ли без друштвеногеографских проучавања да се планира развој држава, области, градова, села?


1. Пред­мет про­у­ча­ва­ња, поде­ла и зна­чај дру­штве­не гео­гра­фи­је антропогеографија, теоријска, општа и регионална друштвена географија, дисциплине друштвене географије

на ви­ше на­у­ка? Шта у окви­ру ге­о­гра­фи­је пред­ста­вља дру­штве­на ге­о­гра­фи­ја? Ме­сто дру­штве­не ге­о­гра­фи­је у си­ сте­му ге­о­граф­ске на­у­ке. – Ге­о­гра­фи­ја је је­дин­стве­на на­у­ка, али она ни­је јед­но­знач­ но од­ре­ђе­на, већ пред­ста­вља си­стем ге­о­ граф­ске на­у­ке. Он се са­сто­ји од ви­ше под­ си­сте­ма, ме­ђу ко­ји­ма су кључ­на три: – фи­зич­ка ге­о­гра­фи­ја – про­у ­ча­ва про­ стор­на свој­ства при­род­них по­ја­ва и про­це­ са (ре­ље­фа, зе­мљи­шта, кли­ме, во­да, жи­вог све­та); – дру­штве­на ге­о­гра­фи­ја – про­у ­ча­ва про­стор­на свој­ства дру­штве­них по­ја­ва и про­це­са (ста­нов­ни­штва, на­се­ља, еко­но­ми­ је, по­ли­ти­ке); – ре­ги­о­нал­на ге­о­гра­фи­ја – про­у­ча­ва про­ стор­не це­ли­не, из­дво­је­не на осно­ву од­ре­ђе­ них спе­ци­фич­но­сти (фи­зич­ко­-ге­о­граф­ских, дру­штве­но­-ге­о­граф­ских, ком­плек­сних) и по­вр­ши­не (ма­кро, ме­зо и ми­кроре­ги­о­ни). У по­се­бан ге­о­граф­ски под­си­стем (че­твр­ ти) мо­же да се из­дво­ји при­ме­ње­на ге­о­гра­ фи­ја, ко­ја се ба­ви мо­гућ­но­сти­ма упо­тре­бе фи­зич­ко­-ге­о­граф­ских, дру­штве­но-ге­о­граф­ ских и ре­ги­о­нал­но­-ге­о­граф­ских зна­ња у прак­тич­ном жи­во­ту (вој­на ге­о­гра­фи­ја, про­ стор­но пла­ни­ра­ње, др­жав­на упра­ва и ад­ ми­ни­стра­ци­ја, на­у­ка и на­ста­ва, ста­ти­сти­ка, ту­ри­зам, са­о­бра­ћај...). Све ге­о­граф­ске под­си­ сте­ме об­је­ди­њу­је кар­то­гра­фи­ја, ко­ја се не мо­же сма­тра­ти по­себ­ним под­си­сте­мом ге­ о­гра­фи­је, већ ге­о­граф­ским ме­то­дом и на­уч­ ном ди­сци­пли­ном ко­ја је дав­но пре­ва­зи­шла окви­ре ге­о­гра­фи­је и ушла у оп­шту упо­тре­бу.

За

во

д

за

уџ

а жи­вот чо­ве­ка зна­чај­но је ње­го­во про­ стор­но схва­та­ње по­ја­ва и про­це­са. У нај­ра­ни­јим пе­ри­о­ди­ма пра­и­сто­ри­је по­ зна­ва­ње ста­ни­шта, из­во­ра во­де, ло­ви­шта, бли­же око­ли­не, од­ли­ка соп­стве­ног пле­ме­ на, као и су­сед­них пле­ме­на, би­ло је ва­жно за оп­ста­нак. За­че­ци и раз­вој по­љо­при­вре­ де усло­ви­ли су ши­ре­ње зна­ња о зе­мљи­шту, ре­ље­фу, кли­ми и хи­дро­гра­фи­ји, а по­ја­ва об­ра­де ме­та­ла, упо­зна­ва­ње са њи­хо­вим ле­ жи­шти­ма и ре­зер­ва­ма. Са по­ра­стом бро­ја ста­нов­ни­ка, њи­хо­вом кон­цен­тра­ци­јом у се­о­ским и град­ским на­се­љи­ма, те умно­жа­ ва­њем при­вред­них и не­при­вред­них де­лат­ но­сти, про­стор­ни од­нос при­ро­де и људ­ског дру­штва по­ста­јао је све сло­же­ни­ји. Сто­га и ге­о­гра­фи­ја ни­је ви­ше мо­гла да се за­др­жи са­мо на про­у ­ча­ва­њу при­род­них осо­би­на про­сто­ра (при­род­не сре­ди­не), већ је по­ста­ ло ну­жно да се про­ши­ри и на љу­де, про­ стор­не од­но­се ме­ђу љу­ди­ма и на људ­ским де­ло­ва­њем про­ме­ње­ну при­род­ну сре­ди­ну (ге­о­граф­ска сре­ди­на). Да­кле, пред­мет про­у ­ча­ва­ња ге­о­гра­фи­је је­сте сло­жен си­стем ге­о­граф­ске сре­ди­не, у ко­јој су при­род­ни и дру­штве­ни еле­мен­ти ви­ше­стру­ко по­ве­за­ни и ме­ђу­за­ви­сни. За­то се ге­о­гра­фи­ја сма­тра син­те­зном, мул­ти­ ди­сци­пли­нар­ном, контактном на­у­ком, то јест при­род­но-дру­штве­ном на­у­ком. Та­ко­ ђе, због сво­је ва­жно­сти, древ­не уте­ме­ље­но­ сти и ори­јен­та­ци­је на про­у ­ча­ва­ње на­ро­да и др­жа­ва, она спа­да у основ­не (фун­да­мен­ тал­не) и на­ци­о­нал­не на­у­ке. Да ли је ге­о­гра­ фи­ја це­ло­ви­та на­у­ка или је она раз­би­је­на

ик е

З

бе н

ВАЖНИ ПОЈМОВИ:

6


7

ГЕОГРАФИЈА ЗА II РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

Овакав начин тумачења односа људи и при­ роде назива се географски детерминизам. Географске појаве и процеси у то време већином нису објашњавани, већ су углавном описно приказивани. То је дескриптивна фаза у развоју географије.

бе н

ик е

Та фа­за се за­др­жа­ла до кра­ја 19. ве­ка, ка­ да не­мач­ки ге­о­граф Фри­дрих Ра­цел за­сни­ ва ан­тро­по­ге­о­гра­фи­ју, ко­ја је би­ла пре­те­ча са­вре­ме­не на­у ч­не дру­штве­не ге­о­гра­фи­је. Он је сма­трао да би­о­ло­шки за­ко­ни ва­же и у људ­ском дру­штву и да је раз­вој на­ро­да и др­жа­ва при­род­но пред­о­дре­ђен. Рацел је превазишао дескриптивност, али је његов друштвено-географски приступ остао детерминистички.

Ка­сни­је су се по­ја­ви­ла су­прот­на ми­шље­ ња – да дру­штве­не по­ја­ве и про­це­си ни­су при­род­но пред­о­дре­ђе­ни, већ да при­ро­да са­ мо да­је шан­су (мо­гућ­ност). Од чо­ве­ка и људ­ ског дру­штва за­ви­си да ли и ка­ко ће при­ род­не мо­гућ­но­сти би­ти ис­ко­ри­шће­не. Тај пра­вац на­зи­ва се ге­о­граф­ски по­си­би­ли­зам

За

во

д

за

уџ

Пред­мет про­у­ча­ва­ња дру­штве­не гео­гра­фи­је. – Дру­штве­на ге­о­гра­фи­ја про­ у­ча­ва про­стор­не аспек­те уза­јам­них од­но­са људ­ског дру­штва и ге­о­граф­ске сре­ди­не, као и про­стор­не од­но­се уну­тар са­мог људ­ског дру­штва. Људ­ско дру­штво је ве­о­ма сло­же­ но и са­сто­ји се од ста­нов­ни­штва, на­се­ља, еко­но­ми­је, ко­му­ни­ка­ци­ја, по­ли­тич­ких од­ но­са... Они су сме­ште­ни и функ­ци­о­ни­шу у про­сто­ру, те за­јед­но чи­не дру­штве­но-ге­ о­граф­ски си­стем*. Дру­штве­на ге­о­гра­фи­ ја ана­ли­зи­ра по­је­ди­нач­не еле­ме­на­те то­га си­сте­ма. Она ис­тра­ж у­је њи­хов раз­ме­штај и уза­јам­не ве­зе у ге­о­граф­ској сре­ди­ни, по­ сле­ди­це њи­хо­вог де­ло­ва­ња на при­ро­ду, али и по­врат­не ути­ца­је из­ме­ње­не при­ро­де на чо­ве­ка и људ­ско дру­штво. Све то дру­штве­ на ге­о­гра­фи­ја про­у ­ча­ва у пла­не­тар­ним, кон­ти­нен­тал­ним, ре­ги­о­нал­ним и ло­кал­ ним про­стор­ним раз­ме­ра­ма. Фа­зе у раз­во­ју дру­штве­не ге­о­гра­фи­је. – Од­нос из­ме­ђу чо­ве­ка и при­ро­де уо­чи­ли су му­дри љу­ди од дав­ни­на, али ни­су мо­гли да га на­у ч­но об­ја­сне. Ан­тич­ки ми­сли­о­ци ма­хом су сма­тра­ли да су љу­ди, њи­хо­ве осо­ би­не, по­на­ша­ње, при­вре­ђи­ва­ње и ор­га­ни­ за­ци­ја ди­рект­но за­ви­сни (де­тер­ми­ни­са­ни) од при­ро­де.

Српска антропогеографска школа је специфичан научни приступ проучавању друштвених појава и процеса у интеракцији са локалним и регионалним својствима географске средине. Њен родоначелник је знаменити српски географ Јован Цвијић (1865–1927). Био је међу првих осам редовних професора, а потом ректор Београдског универзитета и председник Српске краљевске академије (данас САНУ). Оснивао је Географски завод (данас Географски факултет) 1893, Српско географско друштво 1910, и Гласник Српског географског друштва 1912. године, први научни географски часопис на Балкану. Објавио је многе научне радове и књиге, међу којима су најзначајније Карст – географска монографија, Геомор­ фологија, Балканско полуострво, Метанастазичка кретања... Покренуо је обимну едицију Насеља српских земаља, у којој се налазе драгоцени резултати истраживања порекла и других својстава становништва.

*систем – уређена целина коју чине међусобно усклађени елементи


I. УВОД У ДРУШТВЕНУ ГЕОГРАФИЈУ

МЕТОД ГЕНЕРАЛИЗАЦИЈЕ

бе н уџ

за

КАРТОГРАФСКИ МЕТОД

УП О М РЕД ЕТ ОД НИ

во

д

ГЕ ОГ Р МЕ АФ ТО СКИ Д

ИСТОРИЈСКО-ГЕНЕТСКИ МЕТОД

М -С АТЕ ТА М Т А М ИС ТИЧ Е Т ТИ К ОД ЧК ОИ

РЕ Г

М ИО ЕТО НИ Д ЗА ЦИ Ј

Е

Друштвена географија се с временом све више развијала у научном смеру, користећи многе методе истраживања. Међу њима су најзначајнији историјско-генетски метод, упоредни (компаративни) метод, математичко-статистички метод, метод генерализације (уопштавања), географски метод и метод регионализације. Све ове методе обједињује картографски метод, који је незаменљив у проучавању и визуелном представљању просторних појава и процеса.

За

Најважније методе истраживања друштвене географије

У но­ви­је вре­ме по­ја­ви­ла су се ми­шље­ња ко­ја не­ги­ра­ју ве­зе из­ме­ђу при­ро­де и људ­ ског дру­штва (ге­о­граф­ски ин­де­тер­ми­ни­ зам), па чак иде­је о не­ва­жно­сти про­сто­ра у вре­ме­ну но­вих тех­но­ло­ги­ја и бр­зих ко­му­ ни­ка­ци­ја (ге­о­граф­ски ни­хи­ли­зам). По­де­ла дру­штве­не ге­о­гра­фи­је. – Основ­на по­де­ла дру­штве­не ге­о­гра­фи­је је­ сте на те­о­риј­ску, оп­шту и ре­ги­о­нал­ну. Те­ о­риј­ска дру­штве­на ге­о­гра­фи­ја про­у ­ча­ва исто­риј­ски раз­вој, кон­цеп­ту­ал­не при­сту­ пе, ме­то­до­ло­ги­ју ис­тра­жи­ва­ња и де­фи­ни­ ци­ју дру­штве­не ге­о­гра­фи­је. Оп­шта се ба­ ви усло­ви­ма и за­ко­ни­то­сти­ма пр­о­стор­ног

8

раз­ме­шта­ја дру­штве­но-ге­о­граф­ских по­ја­ ва и про­це­са на свет­ском ни­воу. Ре­ги­о­нал­на се та­ко­ђе ба­ви усло­ви­ма и за­ко­ни­то­сти­ ма про­стор­ног раз­ме­шта­ја дру­штве­но-ге­о­ граф­ских по­ја­ва и про­це­са, али на ни­воу кон­ти­не­на­та, ве­ли­ких ре­ги­о­на, др­жа­ва, по­је­ди­них ад­ми­ни­стра­тив­но-те­ри­то­ри­јал­ них је­ди­ни­ца, ма­лих обла­сти... Струк­тур­ на (си­стем­ска) по­де­ла дру­штве­не ге­о­гра­ фи­је за­сни­ва се на про­у ­ча­ва­њу по­је­ди­них еле­ме­на­та људ­ског дру­штва са про­стор­ног ста­но­ви­шта. Сход­но то­ме, под­си­стем дру­ штве­не ге­о­гра­фи­је чи­не сле­де­ће ди­сци­ пли­не: – исто­риј­ска ге­о­гра­фи­ја – из­у ­ча­ва дру­ штве­но-ге­о­граф­ске про­ме­не то­ком исто­ри­је; – ге­о­гра­фи­ја ста­нов­ни­штва – из­у ­ча­ва раз­ме­штај, струк­т у­ре, при­род­но и ме­ ха­нич­ко кре­та­ње ста­нов­ни­штва у ве­ зи са свој­стви­ма ге­о­граф­ске сре­ди­не. У ши­рем сми­слу, у са­став ове ди­сци­ пли­не мо­г у да се свр­ста­ју ет­но­ге­о­гра­ фи­ја, ге­о­гра­фи­ја ре­ли­ги­је, ге­о­гра­фи­ја кул­т у­ра и ци­ви­ли­за­ци­ја, ме­ди­цин­ска ге­о­гра­фи­ја; – ге­о­гра­фи­ја на­се­ља – из­у ­ча­ва на­ста­нак, по­ло­жај, ти­по­ло­ги­ју, функ­ци­је и про­ ме­не људ­ских на­се­ља. Де­ли се на две под­ди­сци­пли­не – ру­рал­ну и ур­ба­ну ге­о­гра­фи­ју (ге­о­гра­фи­ју се­о­ских и град­ ских на­се­ља); ге­о­гра­фи­ја ста­нов­ни­штва и ге­о­гра­фи­ја на­се­ља за­јед­но чи­не со­ци­ о­ге­о­гра­фи­ју; – еко­ном­ска ге­о­гра­фи­ја – из­у ­ча­ва про­ стор­ни раз­ме­штај при­род­них бо­гат­ста­ ва за по­тре­бе њи­хо­ве екс­пло­а­та­ци­је и пре­ра­де, те усло­ве и за­ко­ни­то­сти про­ стор­ног раз­ме­шта­ја по­је­ди­них про­из­вод­них и не­про­из­вод­них де­лат­ности. Еко­ном­ска ге­о­гра­фи­ја је ди­сци­пли­на дру­штве­не ге­о­гра­фи­је ко­ја се нај­ви­ше раз­гра­на­ла на под­ди­сци­пли­не – ге­о­ гра­фи­ју при­род­них ре­сур­са, аграр­ну

ик е

и ње­гов осни­вач је фран­цу­ски ге­о­граф Пол Ви­дал де ла Блаш.


9

ГЕОГРАФИЈА ЗА II РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

бе н

ик е

Зна­чај дру­штве­не ге­о­гра­фи­је. – Пред­ мет про­у­ча­ва­ња дру­штве­не ге­о­гра­фи­је су ве­о­ма ва­жни про­бле­ми с ко­ји­ма се су­о­ча­ ва са­вре­ме­ни свет. Не­рав­но­ме­ран по­раст, раз­ме­штај и миграције ста­нов­ни­штва, за­ ми­ра­ње се­ла и убр­за­ни раст гра­до­ва, из­ра­ зи­та по­ла­ри­за­ци­ја еко­ном­ског раз­во­ја, про­ ме­не др­жав­них гра­ни­ца, рат­ни су­ко­би ра­ди кон­тро­ле ре­зер­ви во­де, плод­ног зе­мљи­шта, ру­да, наф­те и га­са – сви ти про­це­си има­ју про­стор­ну ди­мен­зи­ју. Без дру­штве­но­ге­о­ граф­ских зна­ња не­мо­гу­ће их је раз­у­ме­ти. Сто­га се ре­зул­та­ти дру­штве­но­ге­о­граф­ских ис­тра­жи­ва­ња при­ме­њу­ју у ад­ми­ни­стра­ тив­ној ор­га­ни­за­ци­ји др­жа­ве, де­мо­граф­ ској и еко­ном­ској по­ли­ти­ци, пла­ни­ра­њу и уре­ђе­њу про­сто­ра, ур­ба­ни­зму, стра­те­ги­ји ре­ги­о­нал­ног раз­во­ја, обра­зо­ва­њу, вој­сци, ди­пло­ма­ти­ји.

уџ

ге­о­гра­фи­ју, ин­ду­стриј­ску ге­о­гра­фи­ју, са­о­бра­ћај­ну ге­о­гра­фи­ју, ту­ри­стич­к у ге­ о­гра­фи­ју, ге­о­гра­фи­ју тр­го­ви­не, ге­о­гра­ фи­ју спор­та...); еко­ном­ска ге­о­гра­фи­ја, за­јед­но са ге­о­гра­фи­јом ста­нов­ни­штва и ге­о­гра­фи­јом на­се­ља, мо­же да се свр­ста у со­ци­о­е­ко­ном­ску ге­о­гра­фи­ју; – по­ли­тич­ка ге­о­гра­фи­ја – из­у­ча­ва ге­о­ граф­ска свој­ства по­ли­тич­ких по­ја­ва и про­це­са, те усло­ве и за­ко­ни­то­сти њи­ хо­ве про­мен­љи­во­сти. Она се са про­ стор­ног ста­но­ви­шта ба­ви на­стан­ком, функ­ци­о­ни­са­њем и не­стан­ком др­жа­ва, свој­стви­ма и уло­гом ме­ђу­на­род­них ин­ те­гра­ци­ја, ин­те­ре­сним сфе­ра­ма, екс­пан­ зи­о­ни­стич­ким пре­тен­зи­ја­ма, ет­нич­ки мо­ти­ви­са­ним кон­флик­ти­ма, гра­ни­ца­ма (ли­мо­ло­ги­ја), из­бо­ри­ма (елек­то­рал­на ге­ о­гра­фи­ја)...

за

САЖЕТАК

За

во

д

Друштвена географија је један од подсистема система географске науке. Предмет њеног проучавања је узајамни однос људског друштва и географске средине. После детерминистичке и дескриптивне фазе појавила се антропогеографија, а из ње се развила научна друштвена географија. Она се дели на теоријску, општу и регионалну, али и на бројне дисциплине које проучавају просторне аспекте поједи­ них елемената људског друштва – становништва, насеља, економије, политике. ПИТАЊА И ЗАДАЦИ 1. На које подсистеме се дели систем географске науке? 2. Која су основна својства детерминистичке и дескриптивне фазе развоја друштвене географије? 3. На које поддисциплине се разгранала економска географија? 4. Где и како се друштвена географија примењује у граду и општини у којима се налази школа коју похађаш? Кори­сни интер­нет-сај­то­ви и додат­на лите­ра­т у­ра: www.sgd.org.rs www.geografija.in.rs Јован Плав­ша, Саша Кицо­шев, Раз­вој гео­гра­фи­је и гео­граф­ска откри­ћа, Инсти­т ут за гео­гра­фи­ју ПМФ, Нови Сад, 1997.


Turn static files into dynamic content formats.

Create a flipbook
Географија 22171 by Zavod za udžbenike - Issuu