Српски као нематерњи језик, Српска књижевност и језик за 2. разред гимназије - 22014

ЗАВИСНИ ПАДЕЖИ У СЛОБОДНОЈ ФОРМИ И С ДЕТЕРМИНАТОРОМ У оквиру наставне теме о зависним падежима у слободној форми и са детерминатором описана су значења и функције генитива, датива, акузатива и инструментала. На одабраним примерима анализирана су најчешћа значења генитива (присвојно, деоно, аблативно и квалитативно значење), датива (намена, присвојно значење, значење смера кретања и управљености), акузатива (временско значење), инструментала (значење средства, временско, просторно и начинско значење). Сагледане су и најважније функције које ови падежни облици имају у реченици – прави и неправи објекат, логички субјекат и функције прилошких одредби.

Слободни генитив и генитив с детерминатором – значења и функције Кључне речи: значења генитива – присвојни (посесивни), деони (партитивни), аблативни, временски (темпорални), описни (квалитативни); функције генитива – атрибут, прави и неправи објекат, логички субјекат

Генитив је падеж са највише различитих значења. Именица или именичка синтагма у генитиву јавља се у сва три структурна лика. Може се реализовати као слободан падежни облик, падежни облик с предлогом или облик праћен детерминатором. У оквиру ове лекције ћемо анализирати примере у којима се генитив јавља у слободној форми и примере с генитивом праћеним детерминатором. Прочитај одломке из романа Стевана Сремца Поп Ћира и поп Спира. Башта поп-Спирина, која је била велика, сучељавала се с баштом тетка Мáкре... Гледа по башти. Не види никога; само дрвеће и цвеће, и високу зелену метлу и бикове црна лука како се издужили у висину. Тишина, она права баштенска тишина пред подне; само се чује зујање и треперење вилиних коњица око оних силних бикова у лејама...

119 9

Лишће винове лозе опада, па се проредило, макова цвећа давно нема, само штрче у висину сухе главе пуне мака... а) Попуни табелу облицима генитива. Именица/синтагма уз коју стоји генитив роман

Облици генитива (примери) Стевана Сремца

с баштом тетка бикови лишће

Облицима генитива којима си попунио/попунила табелу исказује се припадање. Генитив којим се исказује припадање назива се присвојни (посесивни) генитив. Чији роман смо читали? Чија је башта? Чије лишће опада?

Читали смо роман Стевана Сремца. То је башта тетка Мáкре. Опада лишће винове лозе.

Присвојни генитив се јавља као слободан падеж или као падеж са детерминатором. У башти опада лишће лозе.

То је била башта Шацине тетке.

Пошто ближе одређује именицу, присвојни генитив има функцију атрибута. б) Подвуци у одломку из Глишићеве приповетке Прва бразда именице и синтагме у генитиву. Ту Миона брзо повади из торбице што је спремљено. Простре торбицу, па разреди по њој: мало соли, лука, неколико печених кромпира, танку погачицу, чинију пасуља, па и чутурицу, говорећи: – Е, гле ти Душанке! Спремила ти и чутурицу вина.

– Седи и ти, нано, да ручамо заједно – рече Огњан ломећи и њој парче погачице.

120

Допуни реченице облицима генитива којима се означава део неке целине. Миона разреди по торбици мало

, неколи-

, чинију

ко

. Душанка је . Огњан одломи парче

спремила и чутурицу .

Генитив који означава део неке целине назива се деони (партитивни) генитив. Деони генитив обично стоји уз речи (именице, бројеви или прилози) којима се казује количина и има функцију атрибута. Пронађи их и подвуци у тексту који си допунио/допунила. Обрати пажњу на истакнуте именице у генитиву. Огњан је ручао лука, кромпира, погачица и пио вина. У наведеној реченици истакнути генитиви имају деоно значење, али уз њих није употребљена одредба за количину. Истакнуте именице допуњавају глагол ручати и имају функцију правог објекта. Уз глаголе имати и бити у безличним реченицама речи у деоном генитиву имају функцију логичког субјекта: У селу је било разног света. Огњана није било код куће. У торби нема меса. в) Аблативним генитивом означава се појам од којега нешто потиче, од којега се нешто удаљава или одваја: Миона се ослободила црних мисли. Одрекла се деверове помоћи. Није се плашила обавеза. Аблативни генитив је допуна глаголима и има функцију неправог објекта. г) Временским (темпоралним) генитивом означава се време вршења радње исказане предикатом. Овај генитив праћен је обавезним детерминатором и има функцију прилошке одредбе:

121 21

Тог лета је донела важну одлуку. Следеће јесени послаће Огњана у школу. д) Описним (квалитативним) генитивом означава се особина појма уз који стоји. Описни генитив има функцију атрибута: Била је жена напредних схватања. Огњан је био дечко плаве косе и веселих очију.

Основна значења слободног генитива и генитива с детерминатором јесу: – значење присвојности (присвојни/посесивни генитив); – деоно значење (деони/партитивни генитив); – значење потицања, порекла, удаљавања (аблативни генитив); – временско значење (временски/темпорални генитив); – описно значење (квалитативни генитив).

Вежбајмо 3 1. Допуни списак намирница потребних за воћни колач облицима генитива:

300 г _________ (брашно), литар _________ (млеко), мало __________ (со), једна кесица __________________ (прашак за пециво), 250 г ___________ (шећер) и неколико ________________ (бресква). Које значење има генитив у примерима које си допунио/допунила? _______________

2. Истакнуте присвојне придеве замени генитивом с истим значењем. Ово је сестрина другарица.

Ово је другарица моје _____________.

Читаћемо одломак из Андрићевог романа. Радио је као гимназијски професор.

Читаћемо одломак из романа Иве ______________.

122

Радио је као професор _______________.

Слободни акузатив и акузатив с детерминатором

Кључне речи: функције акузатива – прави (директни) објекат, логички субјекат, прилошка одредба; значења акузатива – временско, значење мере времена, значење количине

Подсетимо се Већ знамо да слободни акузатив најчешће има функцију правог (директног) објекта. Прави објекат је допуна _______________ глаголима.

У изводу из народне приповетке Немушти језик подвуци облике именских речи у акузативу у функцији правог (директног) објекта. Чобан узме благо, начини кућу и ожени се. Имао је свога овчара, говедара, коњушара, свињара, многу имовину и велико богатство. Шта је чобанин узео? Чобанин је узео ________________________. Шта је све имао? Имао је ___________________________________ ______________________________________________________________. а) Слободни акузатив се најчешће јавља у функцији правог (директног) објекта. Њиме се допуњују прелазни глаголи. б) Акузатив се може јавити и у безличним реченицама у функцији логичког субјекта: Чобанина је било срамота да сам узме благо. Чобанин се плашио змије. Било га је страх.

127 27

в) Уочи истакнуте речи у акузативу. Пример

Временско значење

Чобанин је сваки дан ишао у шуму.

понављање у времену

Дошао је ту ноћ.

одређивање времена

Чобанин се цео дан одмарао на ливади.

мера и трајање времена

Акузатив који има временско значење – понављање у времену, одређивање времена, мере и трајања времена има функцију прилошке одредбе за време (сваки дан, ту ноћ, целу ноћ).

Вежбајмо 5 1. Допуни реченице облицима акузатива према захтеву у загради. Човек је саградио _______________________. (прави објекат) Ускоро је довео и _______________________. (прави објекат) _______________________ се оженио. (прилошка одредба за време) _______________________ је пратила срећа те године. (логички субјекат)

2. а) Подвуци логички субјекат у реченицама. Њега боли глава. Марка жига колено. б) Којим падежом је логички субјекат исказан? _____________________

*

в) Наведене примере искажи тако да уместо логичког употребиш граматички субјекат. _________________________________________________________ _________________________________________________________

3. а) Шта се означава истакнутим именицама у акузативу? Појео је парче торте. Купи таблу чоколаде.

Попила је чашу лимунаде. Додај у чај кашику меда.

___________________________________________________________

128

*

б) Истакнути облици акузатива јављају се уз именице у генитиву. Које је значење генитива у тим конструкцијама? _____________________________________________________________

4. Временски генитив замени акузативом са временским значењем. Учи редовно сваког дана. Једног јутра закаснио је на час. Целе године је ишао на тренинге.

Учи редовно__________________. _____________ закаснио је на час. Ишао је на тренинге ____________.

Слободни инструментал и инструментал с детерминатором Кључне речи: значења инструментала – средство, време, место, начин; функције инструментала – прилошке одредбе, неправи објекат

Подсетимо се Већ знамо да слободни инструментал има значење средства којим се врши радња. (Пише ____________; Меша јело ____________. )

На одломцима из приповетке Симе Матавуља Пилипенда анализираћемо и друга значења и функције слободног инструментала и инструментала праћеног детерминатором. а) Издвој из одломака инструментале којима се означава средство помоћу којег се врши радња и инструментале који означавају део тела којим се обавља радња. Пилипенда уздахну, одмахну главом, па захвативши кашиком половину брашна, сасу га у врелу воду, па варјачом промеша кашу.

129 29

Пилипенда пожали и јадну Пиргу, која залепета крилима покушавајући да се отме. Предмет намењен вршењу радње

Део тела којим се врши радња

б) Инструменталом се може исказати и време у току којег се врши радња. Подсетимо се приповетке Пилипенда. У одговорима на постављена питања јавиће се инструментал с временским значењем. Колико дуго је гладовало Петрово поље?

Месецима је гладовало Петрово поље.

Којим даном су верници ишли у цркву?

Недељом су верници ишли у цркву.

У којем примеру је исказано да се радња врши дуго? Именица са тим значењем употребљава се у облику инструментала множине. Који пример означава да се радња исказана глаголом понавља? Именица у инструменталу који има то значење налази се увек у облику једнине. в) Уочимо на примерима и друга значења инструментала: Пилипенда је ишао колским путем. Пролазили су равним пољем. Инструменталом се може исказати и место на којем се врши радња. Инструментал се у овом значењу јавља као одредба уз глаголе кретања (ићи, шетати се, летети, пливати, пловити и сл.). г) На које питање одговарају истакнуте синтагме у инструменталу? Јела уђе у кућу свом снагом треснувши вратима. Пилипенда јој се обрати тихим гласом.

130

У овим примерима инструменталом се означава начин на који се врши радња, стање или збивање исказано глаголом. Овај инструментал има одредбену функцију. д) Инструментал се јавља и у функцији неправог објекта уз глаголе господарити, руковати, управљати, владати, дириговати и сл. Власт је манипулисала гладним народом. Одговори на питања реченицама у којима ће се јавити инструментал у функцији неправог објекта. Ко је управљао народом Петровог поља? __________________________ Чиме се народ Петровог поља бавио? _____________________________

Вежбајмо 6 1. Допуни реченице облицима инструментала према захтеву у загради. Јела је главу повезала __________________________. (значење средства) Враћали су се кући ______________________________. (значење места) _______________ су јели само сиротињску кашу. (временско значење) Приближавао се цркви ________________________. (начинско значење) _____________________________ су увек постили. (временско значење)

2. Одреди значења инструментала у датим примерима. Примери Јела уђе у кућу треснувши вратима.

Значење

Посматра жалостивим погледом еоца што се нижу по рубовима. Кљако је ишао старим сеоским путем. Пилипенда се месецима мучио. Јела је средом ишла на пијацу.

* 3.

Састави реченице у којима ћеш употребити објекатски инструментал с глаголима управљати, дириговати, руковати. Реченице напиши у својој свесци.

131 31

ЗАВИСНИ ПАДЕЖИ

У ПРЕДЛОШКО-ПАДЕЖНИМ КОНСТРУКЦИЈАМА Наставна тема о зависним падежима у предлошко-падежним конструкцијама обухвата њихову поделу према типичним значењима. У српском језику њима се исказују просторни односи и временско, начинско, узрочно, социјативно и описно значење.

Предлошко-падежне конструкције за исказивање просторних односа Кључне речи: просторни односи – локационо значење (генитив, акузатив, инструментал, локатив с предлозима); правац кретања и место завршетка радње (генитив, датив, акузатив, инструментал с предлозима); почетак кретања (генитив с предлозима); путања кретања (генитив, акузатив, локатив с предлозима)

На основу одломка из романа Иве Андрића На Дрини ћуприја допуни реченице у табели одговарајућим предлогом или именицом/именичком синтагмом којом се исказује просторно значење. Већим делом свога тока река Дрина протиче кроз тесне гудуре између стрмих планина или кроз дубоке кањоне окомито одсечених обала. Само на неколико места речног тока њене се обале проширују у от– ворене долине... Такво једно проширење настаје и овде, код Вишеграда, на месту где Дрина избија у наглом завоју из дубоког и уског теснаца... Заокрет који ту прави Дрина необично је оштар а планине са обе стране тако су стрме и толико ублизу да изгледају као затворен масив из кога река извире право, као из мрког зида. На том месту где Дрина избија целом тежином своје водене масе, зелене и запењене, из привидно затвореног склопа црних и стрмих планина, стоји велики, складно срезани мост од камена, са једанаест лукова широког распона. Од тог моста, као од основице, шири се лепезасто цела валовита долина...

133 33

На другој страни моста дуж леве обале, протеже се Малухино Поље, раштркано предграђе око друма који води пут Сарајева. Дрина протиче

кроз

Дрина протиче Проширење настаје

стрмих планина. код

Дрина избија

дубоког и уског теснаца.

Велики, складно срезани мост од камена стоји

том месту.

Валовита долина шири се лепезасто

од

Малухино Поље се протеже

на

Из табеле се види да се падежни облици комбинују с различитим предлозима (у, на, кроз, од, код, из...). Тако се исказују различита просторна значења. Дрина избија из дубоког и уског теснаца. Дрина протиче кроз дубоке кањоне. Дрина избија на том месту.

Одакле? Куда? Где?

Предлошко-падежне конструкције којима се исказују просторни односи могу се груписати у неколико основних типова: 1) конструкције са значењем смештања у простору, које може бити непосредно и посредно одређено, нпр. Проширење настаје код Вишеграда; 2) конструкције којима се исказују: а) правац кретања или место завршетка радње, нпр. Дрина тече према Вишеграду; б) место почетка кретања, нпр. Од тог моста шири се валовита долина; в) путања којом се неко или нешто креће, нпр. Варошани шетају по мосту.

134

Просторни односи исказују се комбинацијама предлога и падежа – генитива, датива, акузатива, инструментала и локатива. а) Генитив се комбинује с великим бројем предлога. Предлози с генитивом

из, са, од, до, поред, крај, код, близу, изнад, испод, испред, иза, између и др.

Предлошко-падежним конструкцијама с генитивом могу се исказати просторна значења, место почетка кретања, а може се одредити и путања кретања. Мост се налази поред једног проширења. Дрина избија у наглом завоју из дубоког и уског теснаца... Народ прелази преко моста. б) Предлошко-падежне конструкције с предлозима к(а) и према и дативом имају значење усмерености, служе за одређивање правца кретања. Жандарми, којима се очигледно журило, опоменуше га још једном да се што прије удаљи из овога краја и упутише се преко пијаца ка мосту. Они се дигоше и држећи се за руке стадоше стрмим путем полагано да се спуштају према мосту са кога је допирала песма. в) Акузативом с предлозима реализују се различита просторна значења. Акузатив с предлозима кроз, уз и низ јавља се уз глаголе кретања (ићи, пењати се, силазити и сл.), као и уз глаголе визуелне перцепције (гледати, вирити и сл.). Већим делом свога тока река Дрина протиче кроз тесне гудуре између стрмих планина или кроз дубоке кањоне... ...спуштају се низ литицу до реке и појављују се опет на другој обали... Колона с дечацима се полако кретала уз брдо. Којим предлошко-падежним конструкцијама се означава пресецање простора или кретање кроз унутрашњост, којим смер кретања надоле, а којим кретање навише? _____________________________________________________________

135 35

Акузативом с предлозима у, на, о исказује се место на којем се кретање завршава. Наше жене верују да има по једна ноћ у години када се може видети како на ту хумку пада јака светлост право са неба. Бакрене новчиће које су плаћали за превоз, људи су бацали на дно црне скеле... ... видели су неки бео сјај на хумци изнад моста, враћајући се ноћу у касабу. Акузативом с предлозима под, пред, за, међу, над такође се изражава место завршетка радње (циљ кретања). Ту је успела да се прогура пред Неимара. Један од сељака излази пред колибу да чува стражу. ... увукао се међу сељаке и сашаптавао са појединцима. г) Инструменталом са предлозима исказује се место у односу на које се радња смешта у простору или правац кретања. Прочитај дате примере и наведи предлоге с којима се инструментал јавља у овом значењу. Сакупљени људи нашли су се пред крупним човеком. Позади, под брегом су штале... Тако су се обе реке склопиле над касабом. Мимо њих прође пуковник, за њим официри, па момци са коњима. д) Локативом са предлозима у, на, о, по означава се место, на горњој површини или у унутрашњости, на којем се врши радња (локационо значење). Кад не би у касаби нашао друштво које му треба за игру, одлазио је даље... ...кад је на мосту и на пијаци било најмање света, она је поново прешла мост. Локативом с предлогом по може се одредити и путања кретања. Ноћ је провео крстарећи с момцима по обали. Војници су се размилели по вароши и околини.

136

Генитив Смештање у простору

Стоји поред прозора, испред прозора, код прозора, до прозора...

Датив

Акузатив

Инструментал

Стоји уз прозор.

Виси над прозором.

–

Локатив Шара по прозору. Свеска је на столу.

Правац кретања и место завршетка радње

Иде до прозора. Ставља столицу поред прозора, до прозора...

Иде ка/према прозору.

Улази у двориште. Сео је за сто.

Кренули су за Марком.

–

Почетак кретања

Излази из куће.

–

–

–

–

Путања кретања

Пролазе поред куће.

–

–

Шетали су по граду.

Пошли су кроз двориште.

Вежбајмо 7 1. а) У одломку из романа На Дрини ћуприја Иве Андрића пронађи предлошко-падежне конструкције које имају просторно значење. На средини њене ограде издиже се зид; у њему је, при врху, узидана плоча од белог мермера и на њој урезан богат турски натпис који у тринаест стихова казује име онога који је подигао мост и годину кад је подигнут. При дну зида тече чесма: танак млаз воде из уста каменог змаја. На тој тераси смештен је кафеџија са својим џезвама, филџанима и дечаком који преноси кафе преко пута, гостима на софи. То је капија.

* * *

б) Којим падежима је исказано просторно значење? _________________ ___________________________________________________________ в) Наведи реченицу у којој је предлошко-падежном конструкцијом у генитиву исказан почетак кретања. ______________________________ ___________________________________________________________ г) Издвој пример предлошко-падежне конструкције просторним значењем у генитиву. ___________________________________________ ___________________________________________________________

137 37

2. Допуни реченице синтагмом друга обала у одговарајућем падежу. Људи се шетају по __________________________ . (локатив) Тмурни облаци надвили су се над __________________. (инструментал) Путници се превозе скелом од једне до ____________________. (генитив) Путници су били близу _________________________. (генитив) Упутили су се према _________________________. (датив) Скела је пристала на ________________________. (акузатив)

* 3.

Састави реченице у којима ћеш уз глагол ићи употребити именицу/синтагму у одговарајућем падежу тако да искажеш: а) смер кретања _______________________________________________; б) путању кретања _____________________________________________; в) почетак кретања ____________________________________________; г) место где се кретање завршава _________________________________.

Предлошко-падежне конструкције за исказивање временских односа Кључне речи: временски односи, генитив, акузатив, локатив с предлозима

Временско значење може се исказати предлошко-падежним конструкцијама у генитиву, акузативу и локативу. Предлози с генитивом Предлози с акузативом Предлози с локативом

пре, после, након, преко, уочи, око, од, до, усред на, у, пред, кроз, за у, на, о, по

Наводимо примере из романа Поп Ћира и поп Спира Стевана Сремца у којима се време исказује предлошко-падежним конструкцијама у генитиву, акузативу и локативу.

138

Сви су радили ____________________________. Све смо завршили _________________________. Слушали смо их ___________________________.

2. На питање како су људи радили одговори различитим предлошко-падежним конструкцијама за исказивање начина. Радили су ___________________________________. (без + генитив) Радили су ___________________________________. (на + акузатив) Радили су ___________________________________. (са + инструментал)

* 3.

Истакнуте зависне реченице и глаголске прилоге замени предлошко-падежном конструкцијом са истим значењем. Све је завршено како смо се договорили. Радили су, а да им нико није помагао. Поступали су као што је планирано. Сви су га слушали пажљиво. Ишли су на посао журећи.

Све је завршено према договору. Радили су без ____________________. Поступали су по __________________. Сви су га слушали с _______________. Ишли су на посао у _______________.

Предлошко-падежне конструкције с узрочним значењем Кључне речи: узрок вршења радње, генитив и акузатив с предлозима

а) Уочи истакнуте предлошко-падежне конструкције у генитиву којима је остварено узрочно значење. Студенти су страховали због испита. Пред испите дрхте од радозналости и од узбуђења. Почели су да уче на време из страха да неће положити испит.

141 41

Наведи предлоге којима се с именицом/синтагмом у генитиву остварује узрочно значење.

Обратимо пажњу Често се меша употреба предлога због и ради, али конструкције у генитиву с овим предлозима остварују различита значења. Генитив с предлогом због има узрочно значење, а с предлогом ради означава циљ (намеру, сврху). Упоредимо:

узрок

Студенти су страховали због испита.

Студенти су страховали јер (зато што) треба да полажу испит.

циљ

Дошли су ради полагања испита.

Дошли су да (с циљем, с намером) полажу испит.

б) Узрочно значење може се остварити и акузативом с предлозима за и о. И за мању грешку се добија лошија оцена.

Вежбајмо 10 1. Истакнуте зависне реченице замени предлошко-падежном конструкцијом с истим значењем према задатом моделу. Није дошао на посао јер се прехладио. _______________________________________________ (због + генитив) Авион није полетео зато што је била магла. ______________________________________________ (услед + генитив) Дрхти због тога што је јако хладно. ________________________________________________ (од + генитив)

142

Учинио је то јер му је било досадно. _________________________________________________ (из + генитив) Наградили су га јер је постигао одличан успех. _________________________________________________ (за + акузатив)

* 2.

Подвуци реченице у којима су предлози због и ради правилно употребљени. Јавила се лекару ради прегледа. Дошла је због болести.

Јавила се лекару због прегледа. Дошла је ради болести.

Разболела се због једноличне исхране.

Разболела се ради једноличне исхране.

Ишла је редовно у шетњу због здравља.

Ишла је редовно у шетњу ради здравља.

Предлошко-падежне конструкције са значењем друштва Кључне речи: значење друштва, инструментал с предлогом

Прочитај анегдоту о Десанки Максимовић и Астрид Линдгрен. Остаће забележена једна анегдота о сусрету две диве писане речи, онако како ју је испричала Астрид Линдгрен.

– Госпођа (Десанка Максимовић) је сигурно веома добар писац, жао ми је што нисам прочитала ниједан њен стих. Е, како смо се само „испричале”.Она је седела са моје леве стране, а ја слабо чујем на лево уво. Све време ми је говорила нешто на француском, а ја од свих језика најмање знам француски, па сам јој све време одговарала на немачком.

143 43

САДРЖАЈ СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ ЕВО ПРУЖАМ СВОГА РАЈА КЉУЧЕ Бранко Радичевић: ЂАЧКИ РАСТАНАК . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 БРАНКО И МИНА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 Стеван Сремац: ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 Борисав Станковић: У НОЋИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 Научили смо 1 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 УМ И СРЦЕ Народна приповетка ДЈЕВОЈКА И КНЕЗ ЈОВО . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Народна приповетка ЂЕВОЈКА ЦАРА НАДМУДРИЛА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Народна балада СМРТ ОМЕРА И МЕРИМЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Веселин Чајкановић: РУЖА (ЂУЛ) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Научили смо 2 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

27 30 35 39 41

АХ, ТИ ДАНИ! Милован Глишић: ПРВА БРАЗДА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Симо Матавуљ: ПИЛИПЕНДА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Иво Андрић: НА ДРИНИ ЋУПРИЈА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Борислав Михајловић Михиз: ГОСПОДИН . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Бранислав Нушић: ГОСПОЂА МИНИСТАРКА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Александар Поповић: РАЗВОЈНИ ПУТ БОРЕ ШНАЈДЕРА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Научили смо 3 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

43 47 54 60 63 70 76

САН ОДСУТНОСТИ Милутин Бојић: ПЛАВА ГРОБНИЦА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . СРПСКА КУЋА НА КРФУ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Десанка Максимовић: ЗА НАИВНЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Васко Попа: КОРА (избор) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Научили смо 4 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

78 84 87 89 93

Решења задатака . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95 Речник мање познатих речи и израза . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99

257 7

СРПСКИ ЈЕЗИК ПАДЕЖНИ СИСТЕМ СРПСКОГ ЈЕЗИКА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106 СТРУКТУРНИ ОБЛИК ПАДЕЖА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109 Научили смо . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113 НЕЗАВИСНИ ПАДЕЖИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Номинатив . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Вокатив . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Научили смо . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

114 114 115 118

ЗАВИСНИ ПАДЕЖИ У СЛОБОДНОЈ ФОРМИ И С ДЕТЕРМИНАТОРОМ. . . . Слободни генитив и генитив с детерминатором – значења и функције . . . . . . Слободни датив . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Слободни акузатив и акузатив с детерминатором . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Слободни инструментал и инструментал с детерминатором . . . . . . . . . . . . . . . Научили смо . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

119 119 124 127 129 132

ЗАВИСНИ ПАДЕЖИ У ПРЕДЛОШКО-ПАДЕЖНИМ КОНСТРУКЦИЈАМА . . Предлошко-падежне конструкције за исказивање просторних односа. . . . . . . Предлошко-падежне конструкције за исказивање временских односа . . . . . . . Предлошко-падежне конструкције за исказивање начина . . . . . . . . . . . . . . . . . . Предлошко-падежне конструкције с узрочним значењем . . . . . . . . . . . . . . . . . . Предлошко-падежне конструкције са значењем друштва . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Предлошко-падежне конструкције с описним значењем . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Научили смо . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

133 133 138 140 141 143 145 147

ГЛАВНИ ЧЛАНОВИ РЕЧЕНИЦЕ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ПРЕДИКАТ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . СУБЈЕКАТ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ОБЈЕКАТ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ИСКАЗИВАЊЕ ОКОЛНОСТИ ПОД КОЈИМА СЕ ВРШИ РАДЊА ПРЕДИКАТА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . АТРИБУТ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Научили смо . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

149 149 155 160

ЗНАЧЕЊА И УПОТРЕБА ЛИЧНИХ ГЛАГОЛСКИХ ОБЛИКА . . . . . . . . . . . . . . . . . . ГЛАГОЛСКА ВРЕМЕНА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Презент . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Перфекат . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

4 Аорист . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

4 Имперфекат . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

4 Плусквамперфекат . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Футур I . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Научили смо . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

173 175 175 179 183 185 188 190 194

258

165 168 172

ГЛАГОЛСКИ НАЧИНИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Императив . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Потенцијал . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Футур II. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Научили смо . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

195 195 197 200 203

ЗНАЧЕЊА И УПОТРЕБА НЕЛИЧНИХ ГЛАГОЛСКИХ ОБЛИКА . . . . . . . . . . . . . . . Инфинитив . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Глаголски придеви . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Глаголски прилози . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Научили смо . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

206 206 208 211 215

4 ШТОКАВСКО НАРЕЧЈЕ – ДИЈАЛЕКАТСКА ОСНОВИЦА СРПСКОГ КЊИЖЕВНОГ ЈЕЗИКА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ДИЈАЛЕКТИ СРПСКОГА ЈЕЗИКА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Шумадијско-војвођански дијалекат . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Источнохерцеговачки дијалекат. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Косовско-ресавски дијалекат . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Призренско-тимочки дијалекат . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Зетско-јужносанџачки дијалекат . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Млађи икавски дијалекат . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Научили смо . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

216 219 221 223 224 225 227 228 232

Из правописа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 233 ПИСАЊЕ ЗАПЕТЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 233 Решења задатака . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 237 Списак илустрација у књизи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 256

259 9

ГОРДАНА ШТАСНИ НАТАША ДОБРИЋ

СРПСКИ КАО НЕМАТЕРЊИ ЈЕЗИК

С РПСКА КЊИЖЕВНОСТ И ЈЕЗИК за 2. разред гимназије, четворогодишњих и трогодишњих средњих стручних школа

Рецензенти Др Љиљана Петровачки, ред. проф. Методике наставе српског језика и књижевности у пензији Др Миливој Алановић, доц. за ужу научну област Српски језик и лингвистика (Синтакса) Мр Хелена Деспић, професор Српског језика као нематерњег и Српског језика и књижевности у Гимназији „Јан Колар” са домом ученика у Бачком Петровцу Љиљана Церовац, професор Српског језика као нематерњег и Српског језика и књижевности у средњој Техничкој школи „Иван Царић” у Суботици Уредник Јелица Недић Одговорни уредник Tатјана Костић За издавача Драгољуб Којчић, в. д. главног уредника и директора Завода

ISBN 978-86-17-18879-3 © Завод за уџбенике, Београд 2015. Ово дело се не сме умножавати, фотокопирати и на било који други начин репродуковати, ни у целини ни у деловима, без писменог одобрења издавача.

Д раги ученици и професори, Пред вама је уџбеник из предмета Српски као нематерњи језик. Уџбеник се састоји из два дела – читанке са одломцима из изабраних дела српске књижевности и граматике српског језика. Уз књижевне текстове дати су задаци који ће вам помоћи да лакше разумете идеју и пoруку дела и откривате његове уметничке вредности. Читанка је подељена на тематске целине, а на крају сваке целине дати су задаци за самопроверу стечених знања – Научили смо. Решења ових задатака налазе се на крају читанке. И у оквиру граматике српскога језика, уз сваку наставну јединицу налазе се вежбања и задаци за самоевалуацију, такође означени са Научили смо. Овај уџбеник је намењен ученицима трогодишњих и четворогодишњих средњих стручних школа и гимназија. Текстови и наставне јединице из области књижевности и граматике српскога језика обележени бројем 4 предвиђени су само за ученике четворогодишњих средњих школа и гимназија. Знаком обележени су захтевнији задаци за ученике који желе да прошире своја знања из ове области. У уџбеничком комплету налази се и радна свеска, која треба да послужи за увежбавање граматичких правила, с тежиштем на усвајању и примени језичких модела примерених различитим комуникативним ситуацијама. Желимо вам пуно успеха у раду. Ауторке

*

3

Б РАНКО

И

М ИНА

Кључне речи: идеална драга, романтизам, љубавна поезија

Мина (Вилхемина), коју је Вук од миља звао Минка, била је једно од тринаесторо деце Вука Стефановића Караџића и Немице Ане Краус. Мина је добила најбоље образовање које је могло добити једно дете из бечке породице и била ретко образована и надарена жена свога времена. Мина је говорила неколико језика: немачки, српски, француски, италијански, енглески и руски. Бавила се сликањем, књижевношћу и музиком. Преводила је српске народне песме, приповетке и пословице, помажући тако презаузетом оцу. Познат је њен превод приповедака и пословица на немачки језик, са предговором Јакоба Грима из 1854. године. У приватном животу Мина је била доста несрећна. О симпатијама између ње и Бранка понајбоље сведочи једна данас веома популарна песма Бранка Радичевића. У својим сећањима Мина открива како је она настала: „Беше то на Бадњи дан 1849. године. Вук је гостио своје знанце и пријатеље, а један од тијех донио је мени на дар књижицу споменицу. Ја заредих да ми сваки од гостију што у њу упише, па дођох и до Бранка. Док се окренух, а Бранко већ написао: МИНИ КАРАЏИЋ У СПОМЕНИЦУ Певам дању, певам ноћу, Певам, селе, што год оћу; И што оћу, то и могу; Само једно још не могу: Да запевам гласовито, Гласовито, силовито,

Да те дигнем са земљице, Да те метнем међ звездице. Кад си звезда, селе моја, Да си међу звездицама, Међу својима, селе моја, Милим сестрицама.

Објашњење мање познатих речи споменица, -е ж – овде: свеска за уписивање успомена, споменар; гласовито – веома гласно, бучно; перивој, -а м – врт, цветна башта; траља, -е ж – подеран, похабан комад тканине, дроњак, рита; вазносити, -им – уздизати, подизати

10

Габријел Декер, Мина Караџић, 1847.

Бранко Радичевић, 1878.

Зар то није лијеп, мирисав цвијетак на јутрењој роси? Бранку је требао само један трен; ваљало му само захватити у пуне груди своје, гдје цвјета читав перивој таква цвијећа, ту их брао те нама давао. Не бјеше ли, дакле, синак вилин?” Мина одушевљено и нежно коментарише начин на који је Бранко написао песму, а на другом месту, у својим сећањима вели за песника да је „ђеније”. Ова песма – Мини Караџић у споменицу, леп је пример Бранкове љубавне поезије, но тек у делу Туга и опомена пропеваће српски песник европских домета. Међу Радичевићевим рукописима, после његове смрти нађене су многе песме, недовршене, „у траљама”, како је он за живота говорио. Међу њима је и поема Туга и опомена, започета 1844, у првом периоду песникова стварања кад и Ђачки растанак. Поему инспирише нека тајна, неостварена љубав. Биографска испитивања упућују на Вилхелмину – Мину Караџић, Вукову ћерку, Немицу по мајци, католкињу по крштењу и култури, у коју су се заљубљивали многи романтичари из Вуковог круга. За песника она је могла бити само далеки сан. Чежња за њом као идеалом вазносила га је у небо: у чисто и племенито. Умрла за њега, идеална драга је на други начин живела у песнику и доносила му милину и блаженство. Од реалне Мине поемa је задржала само слике, боје, звук. Према монографији Бранко – песник младости Ненада Грујичића и Историји српске књижевности Миодрага Поповића

11 1

Разговарајмо Шта сазнајемо о Мини из уводног дела текста? Какво сведочанство је Мина Караџић сачувала у свом споменару? Шта нам откривају њене успомене? Којим именима песник назива Мину? Којом речју је исказана блискост међу њима? Којом песничком сликом су дочаране Минина лепота и узвишеност? Какву жељу младог песника откривају стихови записани у споменару? Пронађи и прочитај наглас Минин коментар који говори о Бранковом посебном песничком надахнућу и лакоћи којом је стварао стихове. Наведи метафоре којима Мина представља насталу песму и песникове богате стваралачке могућности. На који начин је Мина коментарисала Бранкове стихове? У којој поеми је Бранко достигао домет европских песника? У које доба је настала ова поема? Зашто песник за своје недовршене песме каже да их „у траљама оставља”? Чиме је недовршена поема инспирисана? Зашто је Мина за Бранка била само далеки сан? Како је Минин реални лик прерастао у лик идеалне драге?

Богатимо речник Наводимо низ речи које су међусобно значењски повезане. Пажљиво прочитај њихова објашњења, а затим допуни реченице одговарајућом речју. споменица ж – 1. књига или какав документ издат у знак сећања на некога или нешто. 2. орден или какав други симболичан знак за успомену на знамените догађаје. споменик м – 1. архитектонско или вајарско дело посвећено успомени на велике људе или знамените догађаје. 2.а. материјални остатак из давних времена који служи као документ за познавање материјалног и културног живота тога времена. б. уметничко дело трајне вредности. 3. надгробно обележје, плоча, камен и сл. изнад нечијег гроба. успомена ж – 1. сећање на неког или нешто; утисак који остаје у сећању на некога или нешто. 2.а. предмет који подсећа на некога или нешто, који остаје за сећање. б. забелешка, усмено предање или традиција која се односи на прошлост народа. спомен-књига ж – књига у некој установи у коју посетиоци уписују утиске о тој установи или предметима изложеним у њој. споменар м – свеска за уписивање успомена, албум успомена.

12

спомен-плоча ж – плоча с текстом на кући где се родио, живео или умро неки знаменити човек или на месту где се збио неки важан догађај. споменица ж – орден или какав други симболичан знак за успомену на знамените догађаје. Чувала је књигу као __________________ на њихово пријатељство. Уписали смо своје утиске у ___________________. На његовој кући је постављена _______________ . Био је носилац Албанске ________________. Изгубила је _________________ из школских дана. У археолошким ископинама било је значајних __________________ културе.

Стварајмо Напиши и ти другу или другарици стихове или краћи текст као успомену на ваше дружење током школских дана.

Силуета уз песму Бранка Радичевића Ђачки растанак, 1882.

13 3

А Х, ТИ ДАНИ! Милован Глишић

П РВА БРАЗДА (Одломак) Кључне речи: приповетка, наративне технике – монолог, дијалог, опис, приповедање

Ђорђе Миловановић, Сељанка у пољу

Радња приповетке Прва бразда одвија се после Другог српско-турског рата (1877–1878), када су у српском селу завладале неповољне прилике. Миону, главну јунакињу приповетке, задесила је веома тешка судбина – остала је удовица са троје деце и борила се са животним недаћама и тешком свакодневицом. Иако је била у добрим односима са породицом покојног мужа, Миона није желела да се пресели у њихову кућу. Васпитала је сама своју децу настојећи да им обезбеди школовање и бољи живот. Родбина није имала разумевања за њене одлуке, чак су јој и замерали што је одлучила да школује своју децу. Миона није одустајала од своје намере и дочекала је да и њу „сунце огреје”. У одломку који следи описан је Мионин сусрет на њиви са сином Огњаном.

IV Њива иза лаза нема више од дана орања. Земља потакша; кад је добра година, роди две-три крстине јарице. Огњан таман образдио прву бразду, па хоће да оврати, кад ето ти му мајке. Објашњење мање познатих речи лаз, -а м – земљиште које се осипа, клизи, клизиште; потакши, -а, -е – овде: веома неплодан, слаб, постан (о земљи); крстина, -е ж – гомила унакрсно сложених снопова пожњевеног жита; јарица, -е ж – јара пшеница која се сеје у пролеће а доспева у јесен; овратити, -им – обрнути, окренути назад, натраг;

43 3

– Нуто мога маторца како ми ради! – кликну Миона радосно, притрчавши, па узе грлити и љубити Огњана. Огњан се мало изненади.

– Па срећан ти рад, домаћине мој! – настави Миона. – Гле, гле! Како је то красна браздица, па како је дубока!... O, мене луде! Говорим којешта, а ти си уморан, работниче мој!... Дела, ево... ево, сеја ти спремила и ручак... Ту Миона брзо повади из торбице што је спремљено. Простре торбицу, па разреди по њој: мало соли, лука, неколико печених кромпира, танку погачицу, заструг межганика, па и чутурицу, говорећи: – Е, гле ти Душанке! Спремила ти и чутурицу вина. Маторка моја! Зна она шта ваља уморну човеку... Устави рало, сине! Доста си радио! И сузе јој грунуше.

– Шта ти је, нано? – рече Огњан седнувши. – Ти плачеш?

– Ништа, сине, ништа! Ето смејем се!... Дела узми, гладан си, знам... Богами, и ја се забавих мало доле у чаршији. Да знаш како учитељ хвали Сенадина!

– Седи и ти, нано, да ручамо заједно – рече Огњан ломећи и њој парче погачице.

– Нека, сине! Ручаћу ја код куће. Душанка ме чека – одговори Миона стојећи и као дворећи сина. – Ти мислиш и ја сам уморна. Нисам, Огњане! Могу ја ваздан стојати, синко! Ама узми! Нека, стићи ћеш. Не мораш ти све данас узорати... Е, гле ти њега! Баш оре као маторац! Каже мени Душанка... А ја мислим – шали се, враг један! И опет јој сузе ударише. Она их брише рукавом и смеје се. Огњан се чисто збунио. Неки пламен ударио му у лице. Заусти да рекне нешто, па баш не уме. Миона га опет нуди. Поче да ћерета с њиме као дете – све стојећи. Рече како ће очувати шеницу с те њиве, само за благе дане. Месиће од ње чесницу, колач за крсно име. Најлепше је брашно од старога жита.

– Само ако добро роди – рече Огњан. – Знаш и сама, нано, да нам је ова њива понајтакша. Жито се готово свакад изглавнича.

– O, родиће, сине!... Мора родити! Та оваке земље нема ни у Морави! Овде никад није било ни главнице ни љуља... Видећеш ти како ће ту бити добра шеница... нуто – узвик при указивању на кога или шта, гле; образдити, -им – направити бразду; работник, -а м – радник; заструг, -а м – дрвени суд, здела с поклопцем; межганик, -а м – јело од изгњеченог пасуља; дворити, -им – служити; ваздан – стално; ћеретати, -ам – причати пријатељски и надугачко; благи дани – празнични дани; изглавничати се, -ам се – оболети од главнице;

44

Огњан поруча, па се диже те прихвати опет рало и ошину волове... Миона стоји и гледи сина како као петлић опскакује, теглећи за ручицу и навијајући ралом час на једну час на другу страну. Рад је тежак, а детиња рука још нејачка. Неколико пута Миона хтеде да притрчи и да му помогне... али нешто не смеде. Ни сама не зна зашто! Прибра торбичицу, па пође полако кући. Освртала се небројено пута и гледала Огњана. Видела је кад је узорао чак и трећу бразду!... Обузе је нека чудна радост. И плаче јој се – и смеје јој се. Не зна ни сама зашто! Мало, па тек прозбори онако сама: „Та ред је једном да и мене Бог обрадује! И зар ја нисам срећна? Ко то каже! Те како сам срећна! Море, имам ја сина! Имам домаћина, хеј! Неће мени више пословати туђе руке. Аја! Нема нико оваквог детића. Ено га оре! Не може боље ни Јеленко! Момак је то! Још годину, две па ћу га Живорад Настасијевић, Напуштен плуг, 1918. и оженити – ако бог да! O, та и моја ће кућа пропевати!” Душанка не памти да је икад видела мајку веселију него тад кад се вратила с њиве иза лаза... Дошла је кући певушећи неку веселу песмицу.

Па срећан ти рад, домаћине мој! Какав је утисак оставио на тебе Мионин и Огњaнов сусрет на њиви иза лаза? Како се Миона обраћа сину? Којим речима она посебно изражава срећу, понос и љубав према Огњaну? Пажљиво прочитај Огњaнов и Мионин дијалог. Зашто су јој грунуле сузе? Због чега је Миона одолела жељи да сину помогне у раду? Како објашњаваш Мионино стално освртање на Огњaново орање? Која се осећања у њој мешају? Пажљиво прочитај Мионин монолог. Како су представљене психолошке паузе у њему? Која је њихова функција? Која реченица најбоље одражава њену веру у боље сутра? главница, -е ж – врста гљивичне болести жита; љуљ, -а м – врста корова који расте у житу; детић, -а м – вредан и ваљан момак

45 5

Награда за Мионино одрицање На који начин је Миона награђена за своју пожртвованост и одлучност? Како је Огњан потврдио да је она доносила правилне одлуке у животу? Чиме ју је највише усрећио? Шта за Миону значи Огњанова прва бразда? Објасни симболично значење наслова ове приповетке.

* Откривајмо

У наведеном одломку из приповетке Прва бразда тежиште је на Мионином емотивном стању. Чиме су изазване њене емотивне реакције и промене у осећањима – од радости до суза? Прочитај наглас реченице којима је дочарано њено емотивно стање.

Богатимо речник „И опет јој сузе ударише. Она их брише рукавом и смеје се.” Наведене реченице говоре о емотивном стању које је обузело Миону док је гледала прву бразду свог сина. У којим све ситуацијама човек може тако да се осећа? Израз ударише [јој] сузе значи изненада заплакати. Са именицом суза у српском језику има више устаљених израза. Повежи сваки израз са одговарајућим значењем.

1. пустити сузу 2. проливати (лити) сузе 3. смејати се (насмејати се) до суза 4. ганути (дирнути) [некога] до суза 5. измамити [некоме] сузу из ока 6. грцати (купати се, гушити се) у сузама

јако се смејати растужити, ражалостити некога до суза заплакати плакати много, горко плакати дубоко некога ражалостити тако да се расплаче

Милован Глишић (1847–1908) значајан је српски приповедач и преводилац с руског и француског језика. Рођен је у близини Ваљева, школовао се у Београду. У својим раним делима критиковао је изопачености друштва, носиоце власти и капитала

46

у тадашњем српском селу, а касније пише углавном хумористичке приповетке кроз које провејава критика власти. Његове најзначајнија дела су приповетке Глава шећера, Рога, Прва бразда, Редак звер, комедија Подвала.