ǒdzǯɁǡǮÛ ǁǬǦǫDzǯǣ ǁǬǦǫDzǡǮǥDZǡ ǒǰǡǬǦǣǩɄÛ
ǑǁDžǎǁÛǒǃdžǒNjǁ ИЗ ЛАБОРАТОРИЈСКИХ ТЕХНИКА
за први разред медицинске школе за санитарно-еколошке техничаре и други разред лабораторијских техничара
3
Стојан Алексов СтојанСпалевић Алексов ∙ Спалевић Александра Александра ∙ Спалевић Александра
.
ǑǁDžǎǁ ǑǁDžǎǁÛ ǒǃdžǒNjǁ ǒǃdžǒNjǁ
ljLjÛnjǁǂǏǑǁǓǏǑljƺǒNjljǖÛǓdžǖǎljNjǁ
ljLjÛnjǁǂǏǑǁǓǏǑljƺǒNjljǖÛǓdžǖǎljNjǁ За први разред медицинске школе за санитарно-еколошке техничаре и други разред лабораторијских техничара За први разред медицинске школе за санитарно-еколошке техничаре и други разред лабораторијских техничара
ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ Београд
Рецензенти др sc. med. ЈОВАНА ПЕТРОВИЋ др БИЉАНА МАР НИКОЛИЋ мр ph. ЉИЉАНА КУЗМАНОВИЋ Уредник мр sc. med. БОЈАН ПАВЛОВИЋ Одговорни уредник ТАТЈАНА КОСТИЋ Главни уредник ДРАГОЉУБ КОЈЧИЋ За издавача ДРАГОЉУБ КОЈЧИЋ, в. д. директора
CIP – Каталогизација у публикацији, Народна библиотека Србије, Београд CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 37.016:616-092.4(075.3)(076.1) АЛЕКСОВ, Стојан, 1955Радна свеска из лабораторијских техника : за први разред медицинске школе за санитарно-еколошке техничаре и други разред лабораторијских техничара / Стојан Алексов, Александра Спалевић. - Београд : Завод за уџбенике, 2014 (Београд : Scanner studio). - 56 стр. : илустр. ; 24 cm Тираж 1.500. ISBN 978-86-17-18808-3 1. Спалевић, Александра [аутор], 1982COBISS.SR-ID 210709772
ISBN 978-86-17-18808-3 © ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ, Београд, 2014. Ово дело не сме се умножавати, фотокопирати и на било који други начин репродуковати, ни у целини ни у деловима, без писменог одобрења издавача.
ǒǁDžǑLJǁƺ
I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII XIII XIV XV XVI XVII XVIII XIX XX
Врсте лабораторија ............................................................................................................................... 5 Апарати у медицинским лабораторијама ........................................................................ 9 Мерење.......................................................................................................................................................... 11 Центрифугирање .................................................................................................................................. 13 Раствори ....................................................................................................................................................... 14 Титрирање .................................................................................................................................................. 18 Цеђење, филтрирање и декантовање............................................................................... 19 Хроматографија ..................................................................................................................................... 21 Пипетирање .............................................................................................................................................. 23 Методе мерења pH и индикатори......................................................................................... 25 Дестилована, редестилована и дејонизована вода ............................................. 27 Дезинфекција и стерилизација ............................................................................................... 29 Mикроскоп и микроскопирање ............................................................................................. 34 Микроскопски препарати ............................................................................................................ 37 Хранљиве подлоге .............................................................................................................................. 40 Услови асептичког узимања болесничког материјала ...................................... 43 Правилно узимање и транспорт биолошког материјала ................................ 46 Вођење протокола и издавање резултата .................................................................... 52 Тест ..................................................................................................................................................................... 53 Литература ................................................................................................................................................. 64
ǐǑdžDžDŽǏǃǏǑ Радна свеска из лабораторијских техника би код ученика требало да побуди интересовање и понуди им креативнији начин размишљања. Аутори сматрају да ће ова Радна свеска, која је написана на основу постојећег уџбеника, помоћи колегама да имају бољи увид у то у којој мери су ученици савладали овај програм. Такође, она би требало да олакша савладавање практичних и теоријских знања ученика из овог предмета, које су база за стручне предмете као што су: микробиологија, хематологија и биохемија. Радна свеска је корисна и са практичне стране, јер ученици могу да примене стечено знање и имају је као подсетник у свакодневном раду. Она садржи комбинацију тест-питања са текстуалним објашњењима стручних појмова. Надамо се да ће помоћи ученицима да лакше савладају градиво и стекну неопходне вештине за стручне предмете у вишим разредима.
Аутор
ǃdžLJǂǁ
I
ǂǑǏƺÛǘǁǒǏǃǁÛ 4
Û
Û
Û
ǃǑǒǓdž njǁǂǏǑǁǓǏǑljƺǁ
Лабораторије можемо поделити на неколико главних група: а) истраживачке, б) рутинске биомедицинске, в) техничко-технолошке (индустријске). Наведите какве могу бити биомедицинске лабораторије. 1. ___________________________________________________________________ 2. ___________________________________________________________________ 3. ___________________________________________________________________
njǡǢǯDZǡdzǯDZǩɁDzǫǯÛǰǯDzǴȽǦÛǩÛǰDZǩǢǯDZ Лабораторијско посуђе може бити од стакла, пластике, а прибор од пластике, дрвета, гуме, метала и др. Лабораторијско посуђе од стакла углавном чине: чаше, ерленмајери, разне боце, епрувете, мензуре, пипете, левкови, петријеве шоље, нормални или одмерни судови, балони и др. Пластично посуђе, посебно епрувете, најчешће имају једнократну употребу. Лабораторијски прибор: гумени запушачи, троножац, азбестна мрежа, сталак за епрувете, посуде за бојење, пинцете, штипаљке и др. Набројте лабораторијски прибор од стакла који се најчешће користи у хематолошкој лабораторији. _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________
5
Набројте лабораторијски прибор од стакла који се најчешће користи у биохемијској лабораторији. ____________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ 2
1
3
4
5
6
7
Лабораторијско посуђе оg стакла
Лабораторијско посуђе: 1. лабораторијска чаша, 2. ерленмајер, 3. балон са равним дном, 4. левак, 5. хемијска епрувета, 6. епрувета за центрифугирање са заобљеним дном, 7. епрувета за центрифугирање са коничним дном. Наведите назив посуђа са слике 1 2
1._____________________________
4
2._____________________________ 5
3._____________________________ 6
4._____________________________ 5._____________________________
7 3
Лабораторијско посуђе од стакла
6
6._____________________________ 7._____________________________
1
Наведите називе лабораторијског прибора.
2
1._____________________________ 2._____________________________ 4
3
3._____________________________ 4._____________________________
5
6
5._____________________________ 7
6._____________________________ 7._____________________________
ǐDZǡɃǦÛǬǡǢǯDZǡdzǯDZǩɁDzǫǯǤÛǰǯDzǴȽǡ Опишите технику прања лабораторијског посуђа. 1.______________________________________________________________________ 2.______________________________________________________________________ 3.______________________________________________________________________ 4.______________________________________________________________________ 5.______________________________________________________________________ 6.______________________________________________________________________ 7.______________________________________________________________________ 8.______________________________________________________________________
7
ÛÛÛÛÛÛÛǐljǓǁƼǁ ? а) Због чега би опрано лабораторијско посуђе требало испрати дестилованом водом? _____________________________________________________________________ _____________________________________________________________________ б) Због чега је важно да је лабораторијско посуђе добро опрано? _____________________________________________________________________ _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________
njǡǢǯDZǡdzǯDZǩɁDzǫǦÛǶǦǭǩǫǡǬǩɁǦ Лабораторијске хемикалије могу бити у чврстом и течном стању. Неке од ових хемикалија могу бити запаљиве или отровне. Зато би требало водити рачуна о њиховом складиштењу. Неке хемикалије се морају чувати у фрижидеру (4 °С) или изузетно, у замрзивачу (-20 °С). Већина хемикалија–реагенаса чува се у тамним боцама, у тамном и сувом простору на температури од 18 до 25 °С. Пожељно је да течне и чврсте хемикалије буду просторно одвојене.
DžǡdzǴǭ
ǐǯdzǰǩDzÛǮǡDzdzǡǣǮǩǫǡ
8
ǃdžLJǂǁ
II
ǂǑǏƺÛǘǁǒǏǃǁÛ 4
ǁǐǁǑǁǓljÛǔÛ ǍdžDžljǗljǎǒNjljǍÛ njǁǂǏǑǁǓǏǑljƺǁǍǁ
Стари тип аутоклава
Нови тип центрифуге
Савремени аутоклав
Центрифуга са 32 места за епрувете
9
Дигитално воgено купатило
Суви стeрилизатор
DžǡdzǴǭ
ǐǯdzǰǩDzÛǮǡDzdzǡǣǮǩǫǡ
10
ǃdžLJǂǁ
III
ǂǑǏƺÛǘǁǒǏǃǁÛ 2
ǍdžǑdžƼdž
Мерење је један од основних, али и најзначајнијих поступака у лабораторији од кога зависи квалитет рада. Мерењем на техничкој ваги упоређује се жељена количина супстанце са познатом количином (тежином) тегова. Опиши технику мерења на техничкој ваги:___________________________________ ________________________________________________________________________ ________________________________________________________________________ ________________________________________________________________________
Техничка вага
11
Електронска вага
Аналитичка вага
DžǡdzǴǭ
ǐǯdzǰǩDzÛǮǡDzdzǡǣǮǩǫǡ
12
ǃdžLJǂǁ
IV
ǂǑǏƺÛǘǁǒǏǃǁÛ 4
ǗdžǎǓǑljǕǔDŽljǑǁƼdž
Центрифугирање је поступак којим се коришћењем центрифугалне силе могу раздвојити течности различите густине или чврста и течна фаза неке суспензије. За ову сврху употребљава се центрифуга. У припреми узорака за центрифугирање најважнији поступак је подмеравање. Њиме се масе два узорка, постављене на супротним странама ротора, изједначују. Сви узорци који се у ротору налазе тачно један насупрот другог морају имати исту масу. Опиши технику центрифугирања:_________________________________________ ________________________________________________________________________ ________________________________________________________________________ ________________________________________________________________________
?
ǐljǓǁƼǁ
1. Које врсте центрифуга постоје у односу на максималну брзину обртања ротора? _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________ 2. На колики број обртаја и колико минута се центрифугира крв ради добијања плазме? Број обртаја:___________ време:______________ 3. Шта је неопходно урадити након коришћења центрифуге, ради њеног правилног одржавања? ______________________________________
DžǡdzǴǭ
ǐǯdzǰǩDzÛǮǡDzdzǡǣǮǩǫǡ
______________________________________ ______________________________________
13
ǃdžLJǂǁ
V
ǂǑǏƺÛǘǁǒǏǃǁÛ 6
ǑǁǒǓǃǏǑlj
Раствори су хомогени системи састављени из две компоненте или више њих које се не могу разликовати ни голим оком ни помоћу оптичког апарата. Према количини растворене супстанце у растварачу, раствори могу бити: а)___________________ б)______________________ в)_________________________ Шта утиче на брзину растварања супстанце у растварачу?_____________________ _______________________________________________________________________ Концентрација раствора дефинише се као тежинска количина растворене супстанце коју садржи одређена количина раствора. У лабораторијском раду најчешће се употребљавају процентни, моларни и масени раствори. Процентна концентрација представља: _____________________________________ _______________________________________________________________________ Моларна концентрација представља: ________________________________________ _______________________________________________________________________ Како се дефинише мол? ___________________________________________________ _______________________________________________________________________ Масена концентрација представља: _________________________________________ _____________________________________________________________________ _____________________________________________________________________
14
ǑǡǨǢǬǡǧǩǣǡɃǦÛDZǡDzdzǣǯDZǡ У лабораторијама се жељени раствори често припремају разблаживањем концентрованијих раствора. Нацртај шему (у облику крста) која се користи за разблаживање раствора и објасни како се у пракси ради.
ljǨDZǡǥǡÛǰDZǯȲǦǮdzǮǩǶÛDZǡDzdzǣǯDZǡ 1. Опишите како би направили 200 ml 2,5% раствора NaCl (од мерења супстанце, па до израде раствора). _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________ 2. Опишите како би од 96% етанола направили 70%-тни етанол користећи шему за разблаживање. _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________
15
3. Опишите како би направили 250 ml једномоларног NaCI (oд мерења супстанце до израде самог раствора). _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________ ÛÛÛÛÛÛÛLjǁDžǁǓǁNj X Колико се грама натријум-хлорида налази у 1000 ml 0,9%-тног NaCI? Kaкo се прави овај раствор? _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________
ǘǴǣǡɃǦÛDZǡDzdzǣǯDZǡ Раствори се морају чувати под одређеним условима да би се сачувала њихова исправност. Обавезно је и лабораторијско правило да боца или суд у коме се чува раствор буде обележен налепницом на којој ће писати назив раствора, њихова концентрација и датум израде. Раствори се најчешће чувају у тамним боцама да не би дошло до испаравања. Ако раствор неко време није употребљиван, пре употребе требало би проверити да није дошло до замућења или промене боје раствора, а по потреби проконтролисати и pH вредност. Неки раствори, нарочито у биохемијској лабораторији, чувају се у фрижидеру на + 4 °C, док се други чувају на собној температури. Правило је да када користите раствор, не узимати пипетом из боце у којој се раствор чува, већ се приближна количина сипа у чашу, па одатле пипетира.
16
ǐDZǡǣɂǦɃǦÛǥǴǰǬǩDZǡɁǴɄǩǶÛDZǡǨǢǬǡǧǦɃǡ Ова разблажења се често праве у лабораторији, и то у низу епрувета тако што се у сваку следећу додаје једнака запремина садржаја из претходне. Опиши како би направио дуплирајуће разблажење бакар-сулфата у пет епрувета. ________________________________________________________________________ ________________________________________________________________________ ________________________________________________________________________ ________________________________________________________________________ ________________________________________________________________________
Епрувета број
Разблажење
1 2 3 4 5
DžǡdzǴǭ
ǐǯdzǰǩDzÛǮǡDzdzǡǣǮǩǫǡ
17
ǃdžLJǂǁ
VI
ǂǑǏƺÛǘǁǒǏǃǁÛ 4
ÛǓljǓǑljǑǁƼdž
Титрирање је лабораторијски поступак којим се помоћу одређене запремине раствора познате концентрације (стандардни раствор), одређује концентрација непознатог раствора који реагује са стандардним раствором. У току титрације мењају се физичка или хемијска својства титрираног раствора, нпр., боја, концентрација водоникових јона, појава талога. Крајња тачка титрације је често лако уочљива, ако се у том тренутку мења боја титрираног раствора. Ако се приликом титрације не мења боја реагенса, него концентрација водоникових јона, за визуелно одређивање крајње тачке требало би употребити индикаторе. Опишите технику титрирања:_____________________________________________ _____________________________________________________________________ _____________________________________________________________________ _____________________________________________________________________
DžǡdzǴǭ
ǐǯdzǰǩDzÛǮǡDzdzǡǣǮǩǫǡ Бирета
18