К.Б. 21691 8 600262 044358 www.zavod.co.rs
ГОЈКО РИКАЛОВИЋ ДЕЈАН МОЛНАР МАЈА ЈАНДРИЋ
бе
ни
ке
ПРИНЦИПИ ЕКОНОМИЈЕ
За
во д
за
уџ
Уџбеник за �рви разре� економске школе
ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ Београд
Рецензенти Проф. др ЖАКЛИНА СТОЈАНОВИЋ, редовни професор Економског факултета Универзитета у Београду СЊЕЖАНА ЂУРЂЕВИЋ, дипл. економиста, наставник економске групе предмета у Петој економској школи „Раковица” у Београду ДАЛИБОР БУБЊЕВИЋ мастер економиста, помоћник дир. НИП „Зрењанин” Уредник МИРЈАНА МИСАИЛОВИЋ
ке
Одговорни уредник ТАТЈАНА КОСТИЋ
ни
Главни уредник ДРАГОЉУБ КОЈЧИЋ
За
во д
за
уџ
бе
За издавача ДРАГОЉУБ КОЈЧИЋ, в. д. директора
ISBN 978-86-17-?????-? © Завод за уџбенике, Београд, 2015. Ово дело не сме се умножавати, фотокопирати и на било који начин репродуковати, ни у целини ни у деловима, без писменог одобрења издавача.
Сад рж ај Предговор. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 1. ЕКОНОМСКА НАУКА: РАЗВОЈ, ПРИНЦИПИ И МЕТОДИ АНАЛИЗЕ. . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 1.1. ЕКОНОМИЈА КАО НАУКА – ПРЕДМЕТ ИЗУЧАВАЊА И ОСНОВНИ ПОЈМОВИ. . . . . . . . . . . 9
ке
1.2. ОСНОВЕ МАРГИНАЛНЕ АНАЛИЗЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 1.3. ОСНОВЕ ФУНКЦИОНИСАЊА ПРИВРЕДЕ ПО ТРЖИШНИМ ПРИНЦИПИМА . . . . . . . . . . 11
ни
1.4. УЛОГА ДРЖАВЕ У ФУНКЦИОНИСАЊУ ПРИВРЕДНОГ СИСТЕМА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 1.5. КАКО ПРИВРЕДА ФУНКЦИОНИШЕ КАО ЦЕЛИНА? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
бе
1.6. НАУЧНИ МЕТОД У ЕКОНОМИЈИ И ЕКОНОМСКИ МОДЕЛИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 1.7. УПОТРЕБА ГРАФИКОНА И ДИЈАГРАМА У ЕКОНОМИЈИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
уџ
1.8. ДИЈАГРАМ КРУЖНОГ ТОКА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 1.9. ГРАНИЦА ПРОИЗВОДНИХ МОГУЋНОСТИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17
за
1.10. РАЗВОЈ ЕКОНОМИЈЕ КАО НАУКЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 2. ПОНУДА, ТРАЖЊА И ФУНКЦИОНИСАЊЕ ТРЖИШТА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27 2.1. ОСНОВНЕ ФУНКЦИЈЕ ТРЖИШТА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28
во д
2.1.1. Појам тржишта и деловање тржишног механизма . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 2.1.2. Основне функције тржишта . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30 2.2. ПОЈЕДИНАЧНА И ТРЖИШНА ТРАЖЊА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31
За
2.2.1. Појам, закон и крива тражње. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 2.2.2. Индивидуална (појединачна) и тржишна тражња. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33 2.2.3. Фактори који утичу на тражњу. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35
2.3. ПОЈЕДИНАЧНА И ТРЖИШНА ПОНУДА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39 2.3.1. Појам, закон и крива понуде . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39 2.3.2. Индивидуална (појединачна) и тржишна понуда . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39 2.3.3. Фактори који утичу на понуду . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41 2.4. ТРЖИШНА РАВНОТЕЖА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44 2.5. ЕЛАСТИЧНОСТ ТРАЖЊЕ И ПОНУДЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47 2.5.1. Појам еластичности. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47 2.5.2. Еластичност тражње . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47 2.5.2.1. Ценовна еластичност тражње . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47 2.5.2.2. Доходна еластичност тражње. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52 2.5.2.3. Унакрсна ценовна еластичност тражње. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53 2.5.3. Еластичност понуде. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53
3. ТРОШКОВИ ПРОИЗВОДЊЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59 3.1. ОСНОВНЕ ЗАКОНИТОСТИ ПРОИЗВОДЊЕ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60 3.1.1. Производња и производна функција . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60 3.1.2. Укупна производња, просечни и маргинални производ фактора производње. . 60 3.1.3. Супституција фактора производње и закон опадајућих приноса. . . . . . . . . . . . . . 63
ни
ке
3.2. ТРОШКОВИ ПРОИЗВОДЊЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64 3.2.1. Појам трошкова. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64 3.2.2. Врсте трошкова. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67 3.2.2.1. Укупни, фиксни и варијабилни трошкови. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67 3.2.2.2. Маргинални (додатни) трошак. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69 3.2.2.3. Просечни трошкови. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70 3.2.2.4. Трошкови и ефикасност производње. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71 4. ТРЖИШНЕ СТРУКТУРЕ И ПОНАШАЊЕ ПРЕДУЗЕЋА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74
бе
4.1. ТРЖИШТЕ САВРШЕНЕ (ПОТПУНЕ) КОНКУРЕНЦИЈЕ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77 4.2. МОНОПОЛ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83
уџ
4.3. МОНОПОЛИСТИЧКА (ОГРАНИЧЕНА) КОНКУРЕНЦИЈА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87 4.4. ОЛИГОПОЛ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89
За
во д
за
5. ТРЖИШТА ФАКТОРА ПРОИЗВОДЊЕ И ФУНКЦИОНАЛНА РАСПОДЕЛА ДОХОТКА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96 5.1. ФАКТОРИ ПРОИЗВОДЊЕ И ЊИХОВА ТРЖИШТА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98 5.2. ТРАЖЊА ЗА РАДОМ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98 5.3. ПРОИЗВОДНА ФУНКЦИЈА И МАРГИНАЛНИ ПРОИЗВОД РАДА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99 5.4. ВРЕДНОСТ МАРГИНАЛНОГ ПРОИЗВОДА И ТРАЖЊА ЗА РАДОМ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100 5.5. ТРАЖЊА ЗА ИНПУТИМА И ПОНУДА АУТПУТА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101 5.6. ПОНУДА РАДА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102 5.7. РАВНОТЕЖА НА ТРЖИШТУ РАДА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103 5.8. МОНОПСОН. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104 5.9. ОСТАЛИ ФАКТОРИ ПРОИЗВОДЊЕ: ЗЕМЉА И КАПИТАЛ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104 5.10. РАВНОТЕЖА НА ТРЖИШТИМА ЗЕМЉЕ И КАПИТАЛА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105 5.11. ДОХОДАК ОД КАПИТАЛА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106 5.12. МЕЂУСОБНА ПОВЕЗАНОСТ ФАКТОРА ПРОИЗВОДЊЕ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106 Речник појмова и термина . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109 Литература. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114
Пр ед г о во р Све ш�о се научи из књи�а не вре�и ниш�а ако се не у�о�ре�и у живо�у. ЏОНАТАН СВИФТ
бе
ни
ке
Наша је жеља �а овај уџ�еник �у�е �о�с�ицај за веж�ање најснажније� мишића који �осе�ује�е, и који је �ез�рој �у�а сложенији и с�осо�нији о� �ило ко� уређаја који се може с�вори�и, а �о је ум.
За
во д
за
уџ
Економска наука и економија односе се на проблеме повезане са остваривањем мноштва разноврсних циљева најбољим методима. Ми ученицима предлажемо да се упознају са предметом економије и економске науке, као и начином за повећавање ефикасности учења, односно стандардима заступљеним у писању овог уџбе ника – Принци�и економије за први разред средње економске школе. Већ у првом поглављу ученици ће схватити да економија захтева посебан начин мишљења и одго варајући метод анализе пословних проблема. Главни циљ књиге јесте да их оспосо би за такве методе и такав начин мишљења. Ако заједнички напори (наши, њихови и њихових наставника) буду успешни, ученици ће усвојити читав спектар економских, социјалних и политичких знања и вештина, које би, иначе, за њих остале непознате. Уџбеник је подељен у пет поглавља. Прво �о�лавље бави се развојем економске науке, као и основним принципима и методима анализе у предметном подручју. У њему су објашњени основни појмови и основе функционисања економије (тржиште и тржишни принципи, као и корективна улога државе у савременој економији). Исто времено је дат историјски приказ развоја економије као науке. Дру�о �о�лавље је по свећено теоријским основама функционисања тржишта – основним функцијама тржишта, функцији тражње, функцији понуде и тржишној равнотежи. Посебна пажња посвећена је анализи еластичности тражње и понуде као фундаменталним теориј ским основама (ценовна, доходна и унакрсна еластичност). Треће �о�лавље обрађује основе производне функције и трошкове производње. Че�вр�о �о�лавље изучава тржишне структуре и понашање предузећа у четири модела тржишта (савршена конкуренција, монопол, монополистичка конкуренција, олигопол). Пе�о �о�лавље садржи детаљан приказ основних појмова тржишта фактора производње, и у њему су објашњени начини на које функционишу тржишта радне снаге, земљишта и капи тала. Изучавање основа економије се у савременим условима постсоцијалистичких привреда, попут привреде Србије, показује као знатно сложенији задатак него што се чинило раније. Наиме, неопходне реформе захтевају прагматски прилаз и одлу чне економске мере у доста неповољним околностима (висока стопа незапосле ности, недостатак инвестиција, високи буџетски дефицит и јавни дуг, платно билан сни проблеми, недовољан извоз и др.). Изградња нових привредно-системских
За
во д
за
уџ
бе
ни
ке
услова, осим тога, подразумева одговарајуће социјалне институције, завршетак процеса приватизације, демонтирање монополских позиција…, стални напредак у процесу преговора о приступању Европској унији. Ипак, проблеми скопчани с транзицијом економије Србије, мада не могу бити решени одмах, не могу се ни одлагати у недоглед. У том погледу, знања из основа економије могла би помоћи бржем успо стављању динамичне тржишне привреде у Србији. Међутим, ми смо реалисти и због тога нам се чини да је за постизање таквог исхода потребно још извесно време. Уџбеник Принци�и економије I јесте књига о основним економским начелима. Представљајући те принципе ми смо се одвојили од стварних тешкоћа, тежили смо да укажемо на кључне односе и покажемо главне правце функционисања економије. Без обзира на то што су неки принципи комплексни (нпр. графички модели) и захтевају пажљиво изучавање, треба имати у виду да су они много једноставнији него економска стварност. Економски принципи изложени у овом уџбенику представљају само средство за њено схватање, они нису та стварност. Они пак омогућују да се упознају економско понашање и предности учешћа у размени. Ови принципи помажу да се разумеју механизми формирања тржишта и цена, еволуција економске мисли, појаве незапослености и инфлације, категорије наднице, ренте, камате и профита. Они, такође, значајно појашњавају како делатност појединаца доприноси функционисању читавог друштва и привреде, при чему не игноришу неопходну улогу државе у економији. Веома је важно увидети и да економски принципи омогућују анализу практично сваког економског проблема. Рад на овом средњошколском уџбенику за нас је био велики изазов, пошто ученици очекују да се научено знање и стечене вештине могу применити у стварном животу. Захваљујемо рецензентима, који су својим критичким примедбама и корисним сугестијама допринели настанку овог уџбеника: проф. др Жаклини Стојановић, дипломираном економисти Сњежани Ђурђевић и мастер економисти Далибору Бубњевићу. Били бисмо захвални наставницима средњих економских и сродних школа који ће корисити овај уџбеник у раду са ученицима уколико нам упуте своје сугестије које могу допринети његовом побољшању, Показало се да су принципи економске науке обрађени у овој књизи корисни за ученике који теже да упознају основе тржишне економије и желе да свесно у њој учествују. Ми желимо сваком од ученика да успе у изучавању економије и у свему што ради у животу. Више од тога, и њима и Србији желимо више успеха на путу њиховог епохалног преображаја. Уколико овај уџбеник макар и у незнатној мери допринесе било ком од поменутих циљева, биће нам веома драго и сматраћемо да смо у потпуности награђени. У Београду, септембра 2014. године АУТОРИ
бе
ни
ке
И�еје економис�а и �оли�ичких филозофа, и ка�а су у �раву и ка�а нису, у�ицајније су не�о ш�о се �о о�ично мисли. Све� се скоро је�ино �о њима у�равља. Прак�ичари, �о јес� љу�и који себе сма�рају �о��уно имунима �рема сваком �уховном у�ицају, обично су, а �а и не слу�е, ро�ови неко� умрло� економис�е. ЏОН МАЈНАРД КЕЈНС
ЦИЉЕВИ И ИСХОДИ ПОГЛАВЉА
Љ
во д
за
уџ
уди имају бројне и разноврсне потребе: потребни су им љубав, друштвено признање, материјална добра, комфоран живот... Њихова борба за побољшање материјалног благостања, њихова тежња да „себи зараде за живот” јесте предмет економске науке (економике). Другим речима, економска наука представља истраживање понашања људи у процесу производње, расподеле, размене и потрошње материјалних добара и услуга у условима ограничених ресурса. Људске потребе су како биолошке, тако и оне друштвено условљене. Људи теже да обезбеде храну, одећу, кров над главом, мноштво добара и услуга, у намери да себи обезбеде одговарајући ниво животног стандарда. Они, исто тако, поседују одре ђене способности и окружени су мноштвом материјалних (природних и произведених) добара. Прецизније, користе природне и произведене ресурсе (радну снагу и управљачке вештине, опрему и машине, земљиште и минерално богатство) који им стоје на располагању за производњу добара и услуга којим задовољавају сопствене потребе. Управо таква организована делатност одиграва се у одговарајућем институционалном оквиру (привредном систему). Ограниченост ресурса, међутим, не омогућава остваривање идеалних решења. Неспорно је да свеукупне људске потребе надмашују производне могућности укуп них расположивих ресурса. Због тога материјално изобиље у апсолутном смислу није оствариво. Ова неупитна чињеница се узима у обзир при дефинисању економске науке (економике). Економска наука истражује проблематику ефикасности коришћења ограничених производних ресурса и/или управљања њима ради максималног задовољавања потреба људи. Сви горући проблеми у савременом свету (инфлација, незапосленост, војни издаци, буџетски дефицити, сиромаштво и неје днакост, загађење животне средине, државна регулација привређивања и др.) потичу из неефикасности употребе ограничених ресурса. На страницама ове књиге налази се мноштво графикона. Неки од њих изгледају веома једноставно, док су други релативно сложени. Насупрот ђачким шалама, економисти уопште не праве графиконе да би збуњивали ђаке. Напротив, циљ графикона је да помогну ђацима да стекну јасну представу и схвате важне економ-
За
1
Економска наука: развој, принципи и методи анализе
8 |
ске међузависности. Физичари и хемичари понекад илуструју своје теорије, градећи своје покретне инсталације обједињених проводника или скупинама разнобојних дрвених облика, којима се представљају протони, неутрони и друго. Економисти че сто користе графиконе за илустрације својих модела, а ђаци схватајући те „слике” могу боље да схвате оно што им говоре економисти. Већина принципа или модела који се разматрају у овом уџбенику објашњавају односе само између две групе економских категорија. Због тога једноставни дводимензионални графикони служе као погодна средства за демонстрирање односа и манипулисање њима.
ке
Од почетног поглавља не треба очекивати да продуби суштину проблема. Његов задатак је да пружи одговоре на следећа полазна питања: Колико је важно изучавање економске науке и какви могу бити резултати тог истраживања? Како изучавати економску науку, какви су методи неопходни за то изучавање и шта представља методологију економске науке? Са којим специфичним проблемима, ограничењима и замкама се можемо суочити у изучавању економске науке? Како економисти опажају стварност и истражују привредне проблеме?
ни
Циљ овог поглавља јесте стицање основних знања о развоју економије, принципима, методима и моделима који се користе у економској науци.
За
во д
за
уџ
бе
По завршетку овог поглавља ученик ће бити у стању да: –– дефинише предмет изучавања економске науке; –– разликује најрепрезентативније школе економске мисли и наведе њихове основне идеје, као и да идентификује њихов значај за развој економске науке; –– дефинише потребе, наведе њихове различите врсте, као и да доведе у везу неопходност размене ради њиховог задовољења; –– дефинише реткост и избор; –– наведе принципе индивидуалног одлучивања; –– дефинише опортунитетни трошак; –– дефинише граничне (маргиналне) промене; –– препозна утицај подстицаја на понашање људи и друштва; –– наведе принципе међусобног деловања људи; –– препозна користи од учешћа у трговини; –– дефинише, тржишну привреду, тржиште и препозна његов значај за организовање економских активности; –– дефинише појмове „тржишни неуспех”, „екстерналије” и „тржишна моћ”; –– наведе принципе функционисања привреде; –– дефинише појам „продуктивности” и опише њен утицај продуктивности на ниво животног стандарда; –– дефинише инфлацију и препозна њене негативне последице; –– дефинише научни метод и сагледа значај посматрања у његовој примени, као и да доведе у везу посматрање и претпоставке у примени научног метода; –– препозна значај графичких приказа у економији; –– прикаже шематски и објасни дијаграм кружног тока; –– прикаже графички границу производних могућности као и да идентификује принципе економског резоновања на њеном примеру; –– дефинише микроекономију и макроекономију.
Принци�и економије
Приликом избора између различитих оп ција економски субјекти пореде трошкове и користе све опције. Уколико се изабере једна опција, губи се друга. Опортунитетни трошак неке ствари је оно чега се одричете да бисте ту ствар добили.
за
уџ
Управљање ресурсима друштва је важно јер су ресурси ретки. Реткост ресурса значи да друштво има ограничене ресурсе и да ни је у стању да произведе сва добра и услуге које људи желе да имају.
ке
Шта су ресурси? У општем случају, све што омогућава остваривање неке активности (фактори, средства, залихе, могућности, извори, људи са својим искуством). Постоје разне врсте ресурса: природни, финансијски, материјални итд.
Друштво као целина • Уколико више ресурса усмери на производњу једне врсте добара, оста је мање ресурса за про изводњу нечег другог. • Ако се усвоје закони који предузећима намећу велике таксе за очување животне средине, чланови друштва ће живети у чистијем окружењу и имати боље здравље, али ће власници предузећа и радници имати ниже приходе.
ни
Реч економија настала је као сложеница од грчких речи оикос (кућа, домаћинство) и номос (закон, правила о управљању). Само по рекло речи указује на предмет изучавања економије. Као и свако домаћинство, дру штво као целина мора доносити одлуке о томе како да ограничене ресурсе употреби што ефикасније.
Примери избора Домаћинство • Да ли, са датим ограниченим буџетом, купити рачунар или клима-уре ђај? • Да ли отићи на скупо летовање или штедети за куповину аутомобила? • Да ли ограничено време потрошити на спремање испита или отићи у биоскоп?
бе
1.1. ЕКОНОМИЈА КАО НАУКА – ПРЕДМЕТ ИЗУЧАВАЊА И ОСНОВНИ ПОЈМОВИ
| 9
во д
Које су последице ограничености ресурса (ретко)? Домаћинство Друштво као целина Чланови домаћинства Друштво као целина не не могу да имају све што може сваком члану да пожеле. обезбеди највећи могући животни стандард.
За
Потребе представљају осећај мањка или недостатка и тежњу да се тај недостатак отклони. Економске потребе се задовољава ју производима људског рада – добрима и услугама. Потребе, на основу неколико ста новишта, можемо поделити на: – биолошке или културно-историјске; – личне или заједничке; – минималне, просечне или луксузне. Пошто су ресурси ретки, неопходно је да се и појединци/домаћинства и друштво суоче са избором. Тре�а зна�и иза�ра�и. ВАЛТАЗАР ГРАЦИЈАН О�а�ра�и �рену�ак значи ш�е�е�и време. ФРЕНСИС БЕКОН
Учење целу ноћ
Су�ра�ан с�е �ос�ани.
О�ор�уни�е�ни �рошак: сан целе ноћи
ПИТАЊА ЗА РАЗМИШЉАЊЕ
1 Након завршетка средње школе имате две опције: да се одмах запослите или да се упишете на факултет. Шта је опортунитетни трошак студирања? (Помоћ. Ако не радите, да ли добијате плату? Да ли постоји и неки опортунитетни трошак кад је реч о једном од најважнијих ресурса – времену?) 2 Замислите да сте успешан кошаркаш који после завршетка средње школе мора да одлучи да ли да студира или да почне професионално да се бави спортом. Који су опортунитетни трошкови једне и друге опције? (Помоћ. Да ли за време студирања зарађујете исто као да сте професионални кошаркаш? У случају да изаберете да се професионално бавите спортом, да ли постоје неке пропуштене користи од студирања?)
10 | Економска наука: развој, �ринци�и и ме�о�и анализе
ке
ни
ПИТАЊА ЗА РАЗМИШЉАЊЕ
1 Требало би да донесете одлуку о томе да ли да одређену количину новца ставите у банку на штедњу. Каматне стопе на штедњу су повољне, али држава најављује да ће порез на добит по основу камате коју добијате на штедњу значајно порасти. Како ова мера државе утиче на ваше подстицаје да орочите новац у банци? 2 Замислите ситуацију да држава уведе систем у којем би незапослени имали право на накна ду за незапослене у износу од 110% просечне зараде у држави. Поред тога, у овом систе му би незапослени имао право на накнаду у трајању од 40 година (односно од момента када је незапослени остао без радног места). Како би то утицало на подстицаје незапосленог да тражи посао?
За
во д
за
уџ
Рационалан избор између алтернатива укљу чује анализу маргиналних (граничних) вред ности. Под таквом анализом подразумева се поређење додатних користи од одређене активности са додатним трошковима које она носи. Поређење маргиналних трошкова са маргиналним користима омогућује да се донесу најбоље могуће одлуке. Маргинална или гранична анализа јесте анализирање трошкова или користи граничне (додатне јединице). Примери маргиналне анализе су следећа питања. • Да ли да произведемо још једну јединицу производа? Који су трошкови, а које користи од те додатне јединице? • Да ли да попијем још једну чашу воде? Који је трошак, а која корист од те додатне чаше? • Да ли да проведем још један додатни сат учећи? • Шта ћу да урадим са додатним зарађеним динаром – који део додатне зараде да потрошим, а који део да уштедим? Суштина оваквог начина размишљања је сте да не поредимо укупне трошкове и користи, него само трошкове и користи које се односе на додатну јединицу производа, добра које користимо, дохотка, времена итд. Рационалан избор подразумева да се ступа у акцију ако и само ако је маргинална корист акције већа од маргиналног трошка.
Шта се дешава када дође до промене маргиналне користи и трошкова неке акције? Пошто се избор врши на основу поређења маргиналне користи и маргиналног трошка, у том случају долази и до промене у одлучива њу. Понашање економских субјеката се ме ња уколико се промене маргиналне користи и трошкови. Другим речима, људи реагују на промене подстицаја. Један од најзначајнијих система подстицаја у економији су цене. Уколико се повећа цена јабука, људи ће мање куповати јабуке, а више неке друге врсте воћа, чија цена је повољнија за потрошаче. Подстицаји су изузетно важни и када је реч о економији као целини. На пример, систем опорезивања утиче на одлуке великог броја економских субјеката, што се значајно одражава и на привреду као целину.
бе
1.2. ОСНОВЕ МАРГИНАЛНЕ АНАЛИЗЕ
Примери размишљања о граничним случајевима Појединац Предузеће Замислите ситуацију да се код куће Замислите да водите компанију која се бави организацијом туриспремате за контролни рад. Уколико стичке вожње балоном изнад Шумадије. Претпоставимо да вожња рационално размишљате, ваша одлу- пет путника предузеће кошта 5.000 динара. Просечан трошак свака се неће односити на дилему да ли ког седишта износи 5.000/5, тј. 1.000 динара по путнику. Претпода учите 24 сата дневно или да не учите ставимо да су само два путника купила карту и да балон треба да уопште. Уместо тога, у складу са начи- полети. Да ли би се предузећу више исплатило да балон полети са ном размишљања о граничним случаје- само два путника или би профит био већи уколико продате карте вима, питаћете се да ли да учите додат- и путницима који су „на чекању” и спремни су да плате само 900 ни сат или не, и размишљаћете о томе динара за карту? Ако постоје слободна места у балону, трошак укркоји су трошкови, а које користи од тог цавања додатног путника је занемарљив. У овом случају, маргидодатног сата учења. нални трошак је само трошак освежавајућег пића које ваша компанија бесплатно нуди путницима у балону. Све док је маргинални трошак мањи од оног што је додатни путник спреман да плати, предузећу се исплати да прода карту.
Принци�и економије
За
во д
за
ке
ни
уџ
До сада смо навели четири основна принципа индивидуалног одлучивања: 1. људи се суочавају са избором; 2. трошак нечега је оно чега се одричете да бисте то добили; 3. традиционалан избор подразумева ра змишљање о граничним случајевима; 4. људи реагују на подстицаје. Пошто смо разјаснили како појединци доносе одлуке, поставља се питање како људи међусобно делују једни на друге. Замислите ситуацију да је ваше домаћинство изоловано од осталих домаћинстава и других економских субјеката. То би значило да сами морате да производите храну и одећу, да обезбедите грејање, осветљење, воду и слично. Да ли је таква ситуација по жељна или би положај вашег домаћинства био бољи уколико бисте се повезали са другим економским субјектима? Јасно је да ће ваше домаћинство бити у бољем положају уколико има могућност и способност да тргује са осталима. Трговина омогућује специјали зацију за активности које домаћинство нај боље обавља, а осим тога, захваљујући трговини домаћинства могу да набаве већи број различитих добара, као и да обезбеде бољи квалитет производа. На исти начин могу да се објасне и значај и користи од трговине међу различитим земљама. Захваљујући трговини свака од земаља учесница има шансу да поправи свој положај и да користи разноврснија добра и услуге. Нека од основних питања која се поста вљају како на нивоу предузећа, тако и на ни воу друштва као целине јесу: шта, како, колико и за кога производити? Како се долази до одговора и ко на крају даје одговоре на ова питања? Постоје два основна механизма по-
моћу којих се може доћи до потребних одговора централно-плански систем и тржишни механизам. Централноплански систем (тј. централи стичко директно планирање) је својствено друштвима у којима доминира државна сво јина. Из центра (држава) уређују се сва пита ња, а сви привредни субјекти су обавезни да извршавају задатке који су одређени државним планом. Овај систем је у супротности са системом тржишне привреде. Већина зема ља које су имале централноплански систем напустиле су га и развијају се на принципима тржишне привреде. У тржишној привреди одлуке централног планера су замењене одлукама огромног броја предузећа и до маћинстава. Док домаћинства самостално одлучују за кога ће радити и на шта ће трошити своје дохотке, предузећа самостално одлучују кога ће запошљавати, шта ће, како и колико производити. Домаћинства и предузећа одлуке доносе пре свега на осно ву личног интереса и цена. На тржишту добара и услуга велики број купаца сусреће се с великим бројем продаваца и свако од њих је заинтересован првенствено за личну добробит. Само тржиште представља скуп односа понуде и тражње, као и фактора који их одређују. Поред тога, на тржишту се формирају цене. И домаћинства и предузећа на основу цена одлучују шта да купе и продају. С друге стране, цене осликавају и вредност неког добра за друштво, као и трошкове које друштво сноси да би се то добро произвело. Пошто су цене један од кључних чинилаца који утичу на доношење одлука домаћинстава и предузећа, они, узимајући у обзир цене, несвесно узимају у обзир и друштвене користи и трошкове својих поступака. На тај начин може да се објасни успех тржишних привреда, упркос чињеници да се одлуке до носе децентрализовано и да предузећа и домаћинства размишљају првенствено о ли чним, а не о друштвеним користима.
бе
1.3. ОСНОВЕ ФУНКЦИОНИСАЊА ПРИВРЕДЕ ПО ТРЖИШНИМ ПРИНЦИПИМА
| 11
12 | Економска наука: развој, �ринци�и и ме�о�и анализе
Дефиниција. – Тржишна економија је економија коју карактеришу слободно, тржишно одређивање цена и слободна размена добара и услуга на тржиштима. Улога државе у тржишној економији је много мања него у централнопланским системима. Често се поставља питање колики би утицај у савременим привредама држава требало да има. У оквиру система тржишне при вреде постоје различити модалитети, па у одре ђеном броју земаља које функционишу у овом систему држава има нешто већи утицај него у другим земљама.
Ефикасност – способност друштва да извуче максимум из својих ограничених ресурса. Алокација ресурса – распоређивање (расподела) појединих ресурса на одговарајућа ме ста употребе или потрошње.
Тржишни неуспеси се најчешће односе на три групе проблема. То су: 1. екстерни ефекти или екстерналије (утицај поступака једне особе на добробит друге, мимо тржишног механизма), 2. недостатак конкуренције (тржишна моћ и монополске структуре) и 3. асиметрична информисаност (ситуаци ја када један учесник у трансакцији има више информација од другог учесника).
бе
Екстерни ефекти деле се у две групе:
За
во д
за
уџ
Да ли тржиште, без утицаја државе, увек и у свакој активности доводи до најбољег могу ћег решења за друштво? Да би тржишни си стем функционисао, пре свега је неопходно да држава обезбеди поштовање власничких права. Уколико постоји несигурност у тој области, функционисање тржишног систе ма је нарушено. Могућност да вам неко бе справно одузме добра која сте произвели или не плати за добра и услуге које му пружа те умањиће ваше подстицаје за производњу добара и пружање услуга. Међутим, поред овог очигледног разлога због којег је неопходно одређено присуство државе за нормално функционисање привреде, постоје и други проблеми кад је реч о
ни
ке
1.4. УЛОГА ДРЖАВЕ У ФУНКЦИОНИСАЊУ ПРИВРЕДНОГ СИСТЕМА
функционисању тржишта. Тржишни неуспех се односи на ситуације у којима тржиште, препуштено само себи, не успева да изврши ефикасну алокацију ресурса.
Негативни екстерни ефекти Замислите фабрику која испушта штетне материје у ваздух и на тај начин повећава загађење. Иако фабрика плаћа трошкове производње као што су сировине, електрична енергија и сл., домаћинства која живе у њеној близини имаће додатне трошкове изазване повећаним нивоом загађења (додатна здравствена нега, лошији квалитет живота,…). Фабрика у овом случају не плаћа домаћинствима никакву накнаду за те додатне трошкове које је изазвала угрожавајући животну средину. У овом примеру активности фабрике проузрокују негативне екстерне ефекте.
1. екстерни ефекти као резултат активно сти једног привредног субјекта који утиче на појаву случајне користи код других, без одговарајуће компенза ције која би се дала онима који овај ефекат генеришу; 2. екстерни ефекти као резултат активности једног економског актера који наносе случајну штету другима, без одговарајуће компензације од оних који штету изазивају.
Позитивни екстерни ефекти Замислите да у близини богатог воћњака постоји пчелар који се бави производњом и продајом меда. Власник воћњака обезбеђује пчелару позитивне екстерне ефекте – иако пчелар не улаже ништа у воћњак, захваљујући близини и богатству воћњака он има на располагању богат извор нектара и његов мед ће бити квалитетнији. Активности власника воћњака су изазвале позитивне екстерне ефекте за пчелара.
Принци�и економије
За
во д
за
ке
уџ
Осим екстерних ефеката, чест разлог тр жишних неуспеха је тржишна моћ. Тржишна моћ је способност једне особе или мале гру пе да врши несразмеран утицај на тржишне цене. Тржишна моћ предузећа највећа је у случају чистог монопола. У таквој ситуаци ји не постоји конкуренција која би успела да заузда личне интересе. Када постоји тржи шни неуспех, добро креирана јавна политика (која подразумева ангажман државе) може да повећа економску ефикасност. Осим што решава проблеме настале услед наведених тржишних неуспеха, држава може да утиче на постизање правичније ра споделе економске добробити. Док се ефи касност односи на величину економског „колача”, правичност се односи на начин његове расподеле. Примери мера којима држава утиче на постизање правичније расподеле у друштву јесу систем социјалне помоћи, осигурање за случај незапослености и друге мере којима држава помаже оним члановима друштва којима је то најпотребније. У претходна два поглавља дефинисани су основни принципи који показују како људи утичу једни на друге: 1. трговина доводи сваког у бољи положај; 2. тржишта су најчешће добар начин организовања економске активности; 3. држава у одређеним случајевима може да побољша исходе које је обезбедило тржиште.
Последња три принципа, која се тичу функционисања привреде као целине, јесу: 1. способност земље да произведе добра и услуге битно утиче на животни стандард у земљи; 2. цене расту када држава штампа превише новца; 3. друштво се у кратком року суочава са избором између инфлације и незапо слености. Део економске теорије који проучава и анализира међузависности еконмских појава и величина на нивоу читаве привреде назива се макроекономија. Неке од основних макроекономских величина јесу привредни раст, незапосленост и инфлација. Насупрот макроекономији, микроекономија се бави економским понашањем економских субјеката једне привреде (појединци, предузећа, домаћинства и привредне гране) и факторима који одређују цене и количине размењених појединачних добара и услуга. Макроекономија и микроекономија су међусобно веома повезане – макроекономске промене су резултат великог броја одлука које се доносе на микроекономском нивоу. Макроекономска (или: економска) поли тика представља скуп мера и инструмената које држава спроводи у циљу остваривања макроекономских циљева (нпр. стабилност цена, ниска стопа незапослености, висок привредни раст). Најважнији инструменти економске политике су: –– фискална политика (порези, царине, управљање јавним расходима…); –– монетарна политика (емисија новца, каматне стопе…); –– спољнотрговинска политика (царине, кво те…); –– политика доходака (трансфери, социјална помоћ…). Успешност друштва и привреде као целине мери се различитим показатељима. Један од важних показатеља је животни стандард становништва. Животни стандард показује у
ни
1 У биоскопу у ком места нису нумерисана иза брали сте да седнете на почетак реда и због тога сви који дођу после вас не могу лако да дођу до других места. Да ли сте изазвали неке екстерне ефекте? 2 Да ли ваше улагање у додатно образовање може да изазове екстерне ефекте?
1.5. КАКО ПРИВРЕДА ФУНКЦИОНИШЕ КАО ЦЕЛИНА?
бе
ПИТАЊА ЗА РАЗМИШЉАЊЕ
| 13
14 | Економска наука: развој, �ринци�и и ме�о�и анализе
ЗА ОНЕ КОЈИ ЖЕЛЕ ДА ЗНАЈУ ВИШЕ
У историји је било епизода изузетно великог раста цена – хиперинфлације. Познати су примери хиперинфлације у Немачкој у периоду 1922– 1923. и у Савезној Републици Југославији у пе риоду 1992–1994. године.
Слика 1.3.
бе
ни
ке
Слика 1.2.
Слика 1.1.
На сликама 1.1 и 1.3 су приказане сцене из периода хиперинфлације у Немачкој током двадесетих година прошлог века. У неким случајевима је било јефтиније да се новац директно користи за ложење или да се користи као играчка, него да се за њега купују огрев или играчке за децу. На слици 1.2. приказана је новчаница од 500.000.000.000 динара из периода хиперинфлације у СРЈ.
За
во д
за
уџ
којој мери су задовољене материјалне и друге потребе становништва. Становници зема ља са вишим дохотком по правилу имају и виши животни стандард. Кључна величина која објашњава разлике у нивоу животног стандарда између појединих земаља је сте продуктивност земаља. Продуктивност рада показује количину добара и услуга коју радник произведе за сат времена. У земљама у којима радници производе већу количи ну добара и услуга по јединици времена (нпр. у једном сату), већина људи има виши животни стандард. Економска политика мо же да утиче на раст продуктивности тако што ће дати подстицаје радницима да имају што боље образовање, као и приступ најновијим технологијама и средствима за рад. Два најчешће помињана проблема с којима се привреде суочавају јесу инфлација и незапосленост. Инфлација се дефинише као пораст општег нивоа цена. Један од најчешћих узрока инфлације јесте пораст количине новца. Уколико се емитује превише новца, вредност новца пада. Стопа инфлације се означава у процентима и углавном се изражава на месечном или годишњем нивоу. Уколико је годишња стопа инфлације, на пример, 5%, то значи да је општи ниво цена виши за пет процената у односу на претходну годину. Други велики проблем с којим се привреде често суочавају јесте незапосленост. Иако постоје различита мишљења, велики број економиста се слаже да се у кратком року привреде суочавају са избором између незапослености и инфлације. Другим речима, уколико се мерама економске политике инфлација смањи, постоји велика опасност да ће доћи до пораста незапослености. Исто тако, уколико се мерама економске политике утиче на смањење незапослености, постоји реална опасност да ће доћи до раста инфлације.
1.6. НАУЧНИ МЕТОД У ЕКОНОМИЈИ И ЕКОНОМСКИ МОДЕЛИ Научни метод се може дефинисати као непристрасно изношење и тестирање теорија о томе како свет функционише. На који начин економисти долазе до сазнања о економским законитостима? Да ли је у економи ји могуће користити исте методе каo у физици или хемији? Економија је друштвена наука која се у великој мери ослања на математичке методе. Међутим, у односу на природне науке, методи којима се долази до научне спознаје у економији знатно су друга чији. Пре свега, практично не постоји могућност природног експеримента. Уколико
Принци�и економије
ке
дела подразумева дефинисање одређених претпоставки које поједностављују сложени свет и олакшавају његово разумевање.
ни
Слика 1.4. Мо�ел Сунчево� сис�ема
бе
1.7. УПОТРЕБА ГРАФИКОНА И ДИЈАГРАМА У ЕКОНОМИЈИ Помоћу графикона и дијаграма поједини од носи и процеси могу се представити на веома једноставан и прегледан начин. Осим тога, графикони олакшавају да се уоче везе које би у мноштву бројева биле много теже примећене. Најчешће коришћене врсте графикона су: 1. кружни графикон који се обично односи на преглед структуре (горњи леви панел на слици 1.5); 2. стубасти графикон, који је погодан за поређења (доњи панел на слици 1.5); 3. графикон временских серија, погодан за приказивање промена одређене варијабле током времена (горњи десни панел на слици 1.5). Веома често користе се и графикони који се заснивају на две варијабле и координатном систему. За разлику од графикона који дају информације о само једној променљивој (било да је реч о њеној структури, промени вредности посматране варијабле у времену или поређењу вредности дате варијабле у различитим посматраним јединицама у одређеном тренутку), графички се може приказати и међусобна веза између две изабране варијабле. Свака варијабла одговара једној оси координатног система. Посматрајте
во д
за
уџ
истражујете какав утицај има емисија новца на цене, сигурно нећете намерно покренути изузетно велику емисију и тиме изазвати еко номски крах само да бисте дошли до сазна ња о вези између ове две варијабле. Шта онда преостаје? Један од основних метода у економији је посматрање. Посматрањем се уочавају одређене појаве и евентуалне међузависности између варијабли. Други важан извор сазнања су тзв. реални експерименти. Иако нећемо намерно изазивати одређене промене (да бисмо видели шта ће да се деси), можемо да посматрамо и проучавамо ефекте одређених догађаја на економске варијабле које нас занимају. Примери за то су нафтна криза и утицај на инфлацију или утицај одређених геополитичких промена, као што је пад Берлинског зида, на економске варијабле. Дакле, у највећем броју случајева економисти морају да се задовоље посматрањем и анализирањем стварних догађаја. С друге стране, математика и стати стика имају велики значај у испитивању веза између економских варијабли. На основу великог броја података, како на макроекономском тако и на микроекономском нивоу, помоћу математичких и статистичких метода можемо да проверимо да ли наше теоријске претпоставке имају потврду у реалном свету.
За
Да бисмо што јасније испитали везу изме ђу варијабли које нас занимају (нпр. емисије новца и цена), морамо да дефинишемо економски модел. Сваки модел представља поједностављену слику стварности. Замислите модел Сунчевог система. На слици је приказан најједноставнији модел који приказује распоред и величину планета. Иако модел реално приказује основне карактеристике система, многе његове особине су занемарене (температура „планета” није одговарајућа, нема ветрова итд.). Економски модели су најчешће приказани у облику графикона или једначина. Уколико не бисмо апстраховали (занемаривали) неке факторе и њихове утицаје, имали бисмо си стеме са великим бројем варијабли и једначина. Дакле, формулисање економских мо-
| 15
16 | Економска наука: развој, �ринци�и и ме�о�и анализе
СТРУКТУРА КОНСОЛИДОВАНИХ ЈАВНИХ РАСХОДА У 2014. ГОДИНИ Капитални Остали текући расходи Буџетски кредити расходи 2,8% 5,0% 1,2% Расходи за Социјална помоћ и незапослене остали трансфери 23,3% домаћинствима 9,8% Накнаде за боловања 0,5% Накнаде незапосленим лицима 0,8% Куповина роба и услуга 13,5% Пензије 30,5% Субвенције 5,6%
Отплата камата 7,1%
Стопа незапослености у изабраним земљама ЕУ, 2013.
30,0
ке
22,5
7,5 Немачка
Грчка
Шпанија
Француска
бе
0,0
ни
15,0
Пољска
уџ
Слика 1.5. Примери различи�их врс�а �рафикона
во д
за
криву тражње која приказује везу између цене и тражене количине. Осе координатног система су обележене на следећи начин (панел 1). Цена
За
Цена
Тражена количина (1)
Тражена количина (2)
Слика 1.6.
На панелу (2) нацртана је и једна права негативног нагиба. Ова права показује каква је заиста веза између цене и тражене количине. Негативан нагиб говори да са растом цене пада тражена количина. Детаљнија анализа ове везе дата је у наредним поглављима.
1.8. ДИЈАГРАМ КРУЖНОГ ТОКА Један од најједноставнијих моделских приказа функционисања привреде као целине јесте дијаграм кружног тока.
Овај дијаграм шематски приказује функ ционисање привреде. Одлуке доносе преду зећа и домаћинства. Предузећа производе и продају добра и услуге и притом запошљавају и користе факторе производње (рад, зе мљу, капитал). Домаћинства купују и конзу мирају добра и услуге и притом поседују и продају факторе производње. Домаћинства и предузећа међусобно делују на два тржишта: 1. на тржишту добара и услуга – предузе ћа су продавци, а домаћинства купци; 2. на тржишту фактора производње – домаћинства су продавци фактора, а предузећа купци. Фактори производње су рад, капитал, зе мља и други инпути у производњи добара и услуга. Захваљујући томе што учествују у процесу производње, сви фактори добијају одређену врсту накнаде: – рад – надница; – земља – рента; – капитал – камата (или профит). Са становишта предузећа, наднице, камата и рента су трошак, а са становишта до-
Принци�и економије
Продата добра и услуге
Тржиште добара и услуга
Приход
Издаци
Предузећа
| 17
Купљена добра и услуге
Домаћинства
Наднице, рента и профит
Доходак
Тржиште фактора производње
ни
Фактори производње
ке
Доходак
бе
Ток инпута и аутпута Ток новца
Рад, земља и капитал
уџ
Слика 1.7. Дија�рам кружно� �ока
Количина произведених рачунара Граница производних могућности
3.000 2.200 2.000 1.000
За
во д
за
маћинстава – елементи дохотка. На пример, чланови домаћинстава обезбеђују предузе ћима радну снагу. За то добијају одређени доходак – надницу. Домаћинства троше оно што су зарадила купујући добра и услуге од предузећа. На тај начин дохоци домаћинстава поново долазе у предузећа у виду прихода по основу продаје добара и услуга.
1.9. ГРАНИЦА ПРОИЗВОДНИХ МОГУЋНОСТИ За разлику од дијаграма кружног тока који у суштини представља само најједноставнији шематски приказ функционисања привреде као целине, већина графикона и дијаграма се формулише уз помоћ математичких алатки. Најједноставнији модел овог типа је граница производних могућности. Замислите привреду која производи само два добра: аутомобиле и рачунаре. Пошто су ресурси ограничени, у ситуацији када се ко ристе сви расположиви ресурси, не може се истовремено повећавати и производња ра
400 600 700
1.000
Количина произведених аутомобила
Слика 1.8.
чунара и производња аутомобила. Уколико се повећа производња једног добра, смањи ће се производња другог добра. Све тачке на кривој приказују различите комбинације аутпута које је привреда у стању да произведе уз расположиве факторе производње и расположиву производну те хнологију. Привреда је у стању да произведе било коју комбинацију на кривој или унутар
18 | Економска наука: развој, �ринци�и и ме�о�и анализе
бе
ни
ке
ве и могуће је са расположивим ресурсима истовремено повећати и производњу аутомобила и производњу рачунара. У овој тачки постоје неискоришћени реусурси и њихово ангажовање би омогућило повећање про изводње оба производа. Тачка Д је недостижна – привреда не може да оствари толике нивое производње аутомобила и рачунара. Зашто граница производних могућности има баш овакав облик? Када привреда користи највећи део својих ресурса за про изводњу рачунара (добро на y-оси), крива је прилично равна. У овом случају сваки аутомобил којег се привреда одрекне резултира само малим порастом броја произведених рачунара. Ово се дешава зато што су скоро сви ресурси погодни за производњу рачунара већ алоцирани у сектор за њихову про изводњу.
За
во д
за
уџ
ње. Тачке које се налазе изнад границе нису достижне уз дате ресурсе којима та привреда располаже. Важно је уочити да: – све тачке на кривој подразумевају ефикасне нивое производње. То значи да при вреда добија максимум из ресурса којима располаже; у тој ситуацији повећање про изводње једног производа подразумева сма њење производње другог производа; – све тачке које се налазе испод (или унутар) криве односе се на комбинације про изводње два добра које су неефикасне, јер привреда производи мање него што би могла са расположивим ресурсима; – тачке изнад криве су недостижне – јер привреда нема довољно ресурса за те нивое производње. У нашем примеру привреда производи само рачунаре и аутомобиле. Тачке на кривој представљају комбинације производње аутомобила и рачунара при којима се ефикасно користе сви расположиви ресурси са датом технологијом (тачке А и Б). Уколико се померамо по кривој, и даље се ефикасно користе сви ресурси, али се комбинације производње два производа мењају. Уколико се, на пример, из тачке А пређе у тачку Б, производња аутомобила расте (са 600 на 700). Повећана производња аутомобила захтева да се више ресурса ангажује у том сектору. С обзиром на чињеницу да су ресурси ограничени, повећање ангажованих ресурса у аутомобилској индустрији захтева да се један део ресурса преусмери из сектора производње рачунара. Пошто се расположиви ресурси за производњу рачунара, смањују производња рачунара пада (са 2.200 на 2.000). Граница производних могућности показује опортунитетни трошак једног добра изражен у јединицама другог добра. У тачки А опортунитетни трошак 100 аутомобила износи 200 рачунара – да бисмо повећали производњу аутомобила за 100 (са 600 на 700), морали смо да се одрекнемо производње 200 рачунара (производња рачунара пада са 2.200 на 2.000). У тачки Ц се производи само 1.000 рачунара и 400 аутомобила. Та тачка је испод кри-
ПИТАЊА ЗА РАЗМИШЉАЊЕ
1 Кад привреда користи већину ресурса за производњу аутомобила (добро на x-оси), крива производних могућности је прилично стрма. Зашто је то тако?
1.10. РАЗВОЈ ЕКОНОМИЈЕ КАО НАУКЕ Развој економске мисли има своју дугу историју. Још у античко доба људи су размишљали о питањима као што су располагање новцем, спољнотрговинска политика и приватна својина. Ипак, релативно заокружене школе економске мисли јављају се тек око 15. века. Најважније школе економске мисли од 15. века па до данас су: –– меркантилизам (настао у 15. веку), –– физиократизам (настао у 18. веку), –– класична школа (настала у 18. веку), –– марксова теорија (19. век), –– маргиналисти и неокласична економија (19. век), –– кејнзијанизам (20. век), –– монетаризам (20. век),
Принци�и економије
бе
ни
ке
Којим мерама су државе подстицале извоз и дестимулисале увоз? То су најчешће биле високе царине, квоте, порези и друга слична средства. За кршење прописа казне су биле веома строге. Мере су често биле изузетно оштре и незамисливе у данашње време. На пример, сваки брод који је испловљавао из Шпаније морао је да се врати са истом количином злата и сребра. Извозницима злата и сребра претила је смртна казна.
За
во д
за
уџ
–– економија понуде (20. век), –– нова класична макроекономија и теорија рационалних очекивања (20. век) и –– нови кејнзијанци (20. век). Меркантилизам се јавља у доба великих географских открића, која су подстакла ра звој међународне трговине. Идеје ове школе су у великој мери преточене у праксу, то јест у мере које су тадашње европске државе спроводиле. Основне идеје меркантили ста су: 1. извор богатства је новац (злато и сребро); 2. до новца држава може да дође путем спољне трговине; 3. у спољној трговини извоз мора бити већи од увоза. Дакле, основно питање јесте како да се повећа количина злата и сребра које држава поседује. Пошто већина земаља нема рудни ке злата и сребра, до њих се долази путем спољне трговине. Приликом извоза роба излази из земље, а из иностранства по осно ву продаје робе у земљу долази новац. Ако се увозе добра из других земаља, злато и сребро одлазе из земље. Управо зато је важно да извоз буде већи од увоза. Да би то постигле, европске земље су у овом периоду, у складу са меркантилистичком политиком, предузимале разне мере како би подстакле извоз и дестимулисале увоз. Оваква политика подразумева значајну интервенцију државе у економским токовима. Јака државна интервенција била је олакшана чињеницом да су државе углавном биле централизоване, а на челу држава се најчешће налазио апсолутни монарх, који је, самостално или по препоруци својих саветника, спроводио мере економске политике. Тек у каснијим фазама меркантилисти су препознали значај производње и занатства, али и даље су у трговини видели основни извор повећања богатства. Производња је у меркантилистичком свету значајна само због тога што обезбеђује добра која би могла да се извезу. Најзначајнији представник ове школе је Томас Ман.
| 19
Физиократизам се јавља у Француској у 18. веку. На неки начин ова школа је реакција на меркантилистичку политику. С обзиром на то да је због меркантилистичких мера на гласак био само на трговини (и тек помало на занатству), пољопривреда је у том периоду била у веома лошем положају. Осим тога, требало је обезбедити храну за становнике којих је, с временом било све више. Кључна фигура око које су се окупили остали мислиоци и тако формирали физиократску школу је Франсоа Кене. Већина ставова физиократа јесте у потпуној супротности у односу на меркантилистичке. Извор богатства физиократи виде у пољопривреди. По њима је то једина делатност у којој се остварује чист производ (вишак изнад уложених трошкова у производњу). Физиократи привредни систем посматра ју као природни организам и закључују да економијом владају природни закони, не зависни од људске воље. У складу с тим, не препоручују да се држава меша у функционисање привредног система. Другим речима, залажу се за либерализам.
20 | Економска наука: развој, �ринци�и и ме�о�и анализе
Извор богатства
Физиократи
злато и сребро које држава добија кроз спољну трговину (извоз већи од увоза) да
пољопривреда (чист производ) не
велики
мали
Томас Ман (Енглеска)
Франсоа Кене (Француска)
државе, превазиђе евентуалне кризе, врати се у стање равнотеже и притом обезбеди пуну запосленост. Овај принцип је исказан у Сејовoм закону �ржиш�а према којем „Про изводи се размењују за производе, свака по нуда ствара своју тражњу и свака тражња ствара своју понуду, сваки купац је продавац и сваки продавац је купац...”
За
во д
за
уџ
Физиократи су сматрали да су, као и код организама, одређени делови привреде (сектори) повезани. Један од највећих до приноса физиократа јесте анализа процеса друштвене репродукције. Класична школа настаје крајем 18. века. Најистакнутији представник ове школе је Адам Смит, чије дело Бо�а�с�во наро�а, објављено 1776. године, и данас има велики утицај на економску мисао. Ова школа на стаје у бурном времену индустријске револу ције, брзог развоја науке и саобраћаја, али и великих друштвених промена (Француска револуција и борба америчког народа за независност). Тај период је почетак епохе еко номског либерализма – политике што ма њег мешања државе у економске токове. Према класичној школи појединци су ра ционална економска бића (homo economicus) која увек теже да остваре максималну могућу личну корист. Сви појединци имају савршене информације о тржишту на којем влада сло бодна конкуренција. Трговина се обавља по равнотежним це нама које одређује тржиште. Цене су флек сибилне (прилагодљиве) и обезбеђују једна кост понуде и тражње. Ове претпоставке доводе до закључка да је тржиште самоура внотежујући механизам. То значи да је тржиште у стању да само, без интервенције
бе
Слика 1.9.
ни
ке
Да ли је пожељно да се држава меша у привредне токове? Утицај на стварне мере политике у то доба Најважнији представник
Меркантилисти
Важан концепт класичне школе је неви� љива рука �ржиш�а. Према Адаму Смиту, појединац је вођен искључиво личним инте ресима, али га „...во�и је�на неви�љива ру ка, �а �ромиче циљ који уо�ш�е није намеравао �ос�ићи... ка� он сле�и свој влас�и�и ин�ерес, чес�о ос�варује ин�ерес �руш�ва �ело�ворније не�о ка� с�варно нас�оји �а �а ос�вари”. Да би се то остварило, неопходно је да појединци поштују законске норме које прописује држава. Извор вредности класичари виде у сфери производње. Кључни извор вредности по њима је рад. Кључни фактор за формирање доходака је вишак. Уколико је вишак растући и позитиван, друштво напредује. Класичари су истицали значај поделе рада, продуктивности и акумулације капитала за привредни раст. Према Адаму Смиту, предности поделе рада су: 1. повећање спретности радника; 2. уштеда времена које се често губи када се прелази с једне активности на другу;
Принци�и економије
бе
ни
ке
�а сами не с�а�ају не�осре�но у сре�с�ва за �роизво�њу, као робови, кме�ови, и��., ни�и �а сре�с�ва за �роизво�њу њима �ри�а�ају, као ш�о је случај ко� самос�ално� сељака и��., не�о су они, на�ро�ив, све�а �о�а лишени. Овом �оларизацијом робно� �ржиш�а �а�и су основни услови ка�и�алис�ичке �роизво�ње.” Када власници средстава за производњу стварају додатну вредност већу од наднице коју дају радницима, a која је довољна само за куповину најосновнијих животних потрепштина, долази до експлоатације радника. Маркс истиче да „без конфликта нема прогреса” и види класну борбу као најјачу силу која покреће ток историје. Енгелс истиче да је класична школа у пра ву када каже да је рад извор богатства. Поред тога што рад омогућује да се материјал који нам даје природа претвори у богатство, он има још једну значајну улогу: он је основни услов људског живота и може се рећи да је „рад створио човека”. Неокласична школа развија се од 1871. године, од успона маргинализма и теорије маргиналне корисности. У оквиру овог прав ца постоји неколико школа, од којих су нај важније аустријска школа, лозанска (мате матичка) школа и кембричка школа. Бечка психолошка школа одбацује класичну теори ју трошкова производње и теорију радне вредности. Другим речима, извор вредности неког добра према маргиналистима више није у сфери производње. Насупрот томе, извор вредности добра лежи у чињеници да то добро потрошачу доноси извесну кори сност. Потрошач мора да задовољи одређене потребе помоћу неког добра. Дакле, иза тог добра стоји корисност, али и реткост. Корисност и реткост су извори вредности тог добра. Ова теорија вредности је субјективистичка – вредност је одређена субјективном проценом потрошача о томе колику кори сност му добро доноси. Потрошач је рационални homo economicus са потребама које задовољава добрима. Сваки потрошач прави скалу потреба и на прво место ставља најинтензивније потребе. По трошач задовољава потребе према овом ре-
За
во д
за
уџ
3. изум великог броја машина које омо гућују да један човек ради посао више људи. Карл Маркс и Фридрих Енгелс су се крајем 19. века појавили са својим револуционарним погледима на друштво. Предмет Марксовог истраживања је пре свега у сфери производње. Вредност неког добра је одређена количином радног времена које је друштвено потребно за његову израду. Вредност једне робе односи се према вредности сваке друге робе као радно време потребно за производњу друге. Маркс и Енгелс су се пре свега бавили пи тањима покретачких снага друштвеног ра звоја. По Марксовом учењу, целокупност односа производње чини економску стру ктуру друштва, то јест основу на којој се диже правна и политичка надградња друштва. Начин производње одређује процесе друштвеног, политичког и духовног живота. Производне снаге су средства за производ њу (алати, машине, земља, сировине, знање, али и капитал и људска радна снага). Производни односи су међусобни соци јални и економски односи у које улазе људи да би произвели добра. На одређеном степену развоја долази до противречности (неслагања) између про изводних снага и производних односа (пре свега односа својине, тј. питања коме припадају средства за производњу). Тада долази до социјалне револуције. С променом економске основе тада долази до промене целокупне надградње друштва. Према Марксу и Енгелсу, одлучујућe по кретачке снаге развитка друштва јесу: еко номски развој, измене начина производње и међусобна борба између класа. Према Мар ксу: „...С је�не с�ране с�оје власници новца, сре�с�ава за �роизво�њу и живо�них сре� с�ава, који хоће �а вре�нос� којом �ос�о�аре о�ло�е ку�овином �уђе ра�не сна�е; с �ру�е с�ране су слобо�ни ра�ници, �ро�авци со �с�вене ра�не сна�е. Ра�ници су слобо�ни…
| 21
22 | Економска наука: развој, �ринци�и и ме�о�и анализе
бе
ни
ке
Кејнзијанизам представља једну од нај већих револуција у историји економске ми сли. Оснивач ове школе је Џон Мајнард Кејнс, чије дело О�ш�а �еорија за�ослено с�и, кама�е и новца објављено 1936. године, представља једну од најзначајнијих прекретница у економској мисли. До краја двадесетих година 20. века у еко номској теорији и политици доминирала су гледишта карактеристична за класичну шко лу и њене следбенике. Суштина тих ставо ва огледа се у следећем: тржиште је у стању да само извуче привреду из сваке кризе која је задеси и државна интервенција није по жељна. Кризе су се сматрале краткотрајним и пролазним појавама. Током 1929. почиње једна од највећих економских криза која је задесила човечанство у савременој историји – Велика депресија. Привреде су тонуле све дубље у кризу и постајало је јасно да препору ке засноване на либералним ставовима кла сичне школе не помажу. Тржиште није било у стању да само извуче свет из кризе у коју је запао.
во д
за
уџ
доследу у складу с начелом: постићи максимум задовољства уз минималне напоре. Допринос маргинализма се огледа и у увођењу маргиналне анализе: и произвођачи и потрошачи се понашају у зависности од граничних (маргиналних) величина. Лозанска (математичка) школа дала је изузетан допринос економској науци у сфери истраживања опште привредне равнотеже и повезаности различитих тржишта (Леон Валрас). Веома значајан представник овог правца који је припадао кембричкој школи је Алфред Маршал. Време у којем је он живео и стварао у великој мери је обележило и њего ве економске ставове. Како је у другој поло вини 19. века у викторијанској епохи Велика Британија била на врхунцу своје моћи, Маршал је капитализам видео као стабилан и самоуравнотежујући систем. Направио је значајан помак стварајући синтетичку теорију вредности, која је објединила елементе раније међусобно супротстављених теорија. Значајна је и Маршалова теорија расподеле, према којој се расподела између различитих фактора производње заснива на принципу маргиналне продуктивности фактора (другим речима: на томе колики је �о�а�ни �о�ринос �о�а�не је�инице фак�ора �ро изво�ње).
За
ПИТАЊА ЗА РАЗМИШЉАЊЕ
1 Колика је вредност једне чаше воде? Да ли вредност чаше воде по вашем мишље њу проистиче из трошкова производње чаше воде, из рада који је уложен у њену производ њу, или из корисности коју имате од те чаше воде? Повежите одређене ставове са одговарајућим школама економске мисли. Ко је покушао да обједини те различите ставове? Да ли за вас исту корисност имају прва и осма чаша воде? Зашто?
Слика 1.10. Ре� ис�ре� а�енције за за�ошљавање у време Велике �е�ресије
У таквом историјском контексту Кејнс ствара своју теорију. Он пре свега пориче основне претпоставке на којима се заснивају класичарски модели привреде и уводи нове, знатно другачије претпоставке. 1. Тржиште није самоуравнотежујући механизам. Цене нису флексибилне, и не постоји извесност у смислу да ће сви
Принци�и економије
ке
Економија понуде своју анализу заснива на утицају пореских стопа на производњу. Сматра се да, превисоке пореске стопе де стимулишу производњу, па би требало бити обазрив у вођењу пореске политике. Акце нат је на подстицању привредног раста, расту производње и техничко-технолошком прогресу. Да би се стимулисао приватни сектор, неопходно је снизити порезе и смањити све облике државних захватања. Представници ове школе сматрају да превелик јавни сектор успорава привредни раст. Основни носилац привредног развоја је крупни капитал, то јест велике корпорације. По мишљењу представника економије понуде, неопходно је смањивање улоге државе у привреди да би се по спешио привредни раст.
во д
за
уџ
Из овог произлази закључак да је државна интервенција неопходна да би привреда изашла из кризе. Кејнс је своју анализу базирао на решавању проблема незапослености. По његовом мишљењу, незапосленост је ви сока зато што је производња на ниском ни воу, па нема потребе за већим ангажова њем радне снаге. Дакле, да би се решио проблем незапослености, мора се повећати производња. Шта је то што одређује величину производње у једној привреди? Кејнс истиче да је то агрегатна тражња. Дакле, постоји следећи узрочно-последични низ:
Монетаристи првенствено разматрају про блем инфлације. По њима је основни узрок раста цена претерана емисија новца. Моне таристи истичу да мере које предлажу кејн зијанци могу да изазову додатну емисију новца, и тиме раст инфлације. За разлику од кејнзијанаца, монетаристи су противници државне интервенције. Они прихватају кла сичарске погледе на тржиште као самоурав нотежујући механизам и залажу се за либе рализам у вођењу економске политике. Најзначајнији представник монетаризма је Милтон Фридман.
ни
2. Док су класичари сматрали да су људи незапослени зато што не желе да раде за надницу коју је одредило тржиште (јер, нпр., сматрају да је надница прениска), Кејнс истиче да може да се деси да су људи незапослени чак и ако желе да раде за надницу која им се нуди на тржишту. Такав концепт назива се невољна незапосленост.
сленост ће расти; ако се смањује незапосленост, доћи ће до раста инфлације). Међутим, услед нафтне кризе током седамдесетих година 20. века дошло је до истовременог ра ста инфлације и незапослености, а ту појаву кејнзијанска школа није успела да објасни.
бе
привредни субјекти остварити своје ци љеве (максимирање корисности или профита), чак и ако се понашају рационално.
| 23
агрегатна тражња производња запосленост
За
Овај низ се назива кејнзијанска секвенца. Да би се решио проблем незапослености, мора се повећати агрегатна тражња. Агре гатна тражња се састоји од неколико ком поненти: личне потрошње, инвестиционе потрошње, државне потрошње и нето изво за. Држава може да утиче на повећање агре гатне тражње, првенствено преко компо ненте државне потрошње. У складу с тим, Кејнс истиче супериорност фискалне политике у извлачењу привреде из рецесије. Монетаризам постаје доминантна школа економске мисли током седамдесетих година 20. века. Кејнзијанци су прихватали однос између инфлације и незапослености по којем је раст једне од ових варијабли праћен падом друге (ако се обара инфлацја, незапо
Нова класична макроекономија дуго је сматрана варијантом монетаризма, с обзиром на чињеницу да имају значајне сличности у претпоставкама од којих полазе. Једна од кључних хипотеза нове класичне макроекономије је хипотеза о рационалним очекивањима. Очекивања привредних субјеката су веома значајна за функционисање привреде.
24 | Економска наука: развој, �ринци�и и ме�о�и анализе
ПРИМЕР
Замислите да сте у ситуацији да одлучујете шта да урадите с већом количином динара. Ваш циљ је да у наредном периоду увећате количину новца коју имате. Шта ћете урадити у следећим случајевима: а) Очекујете да ће у наредних годину дана динар значајно ослабити у односу на евро. б) Очекујете да ће у наредних годину дана динар значајно ојачати у односу на евро. Да ли ћете тада новац чувати у динарима или у еврима? в) Очекујете да ће инфлација у наредној години бити 10%, а каматна стопа на годишњем нивоу је 5%? Да ли ћете у случају да под тим условима одлучите да штедите у банци, по истеку годину дана за новац којим располажете (главница плус камата) моћи да купите исту количину добара као данас? Да ли би то била мудра пословна одлука?
бе
ни
ке
о савршеној конкуренцији и истичу да су у свету у којем живимо присутни монополи, екстерни ефекти и други извори тржишних неуспеха. Најважнији циљ економске политике јесте елиминисање невољне незапо слености. Ставови нових кејнзијанаца према државној интервенцији су нешто блажи него ставови кејнзијанаца, али ипак сматрају да је, бар повремено, државна интервенција пожељна. Велики део анализе су посветили питању зашто цене нису савршено флексибилне, то јест који су основни извори ригидности цена.
За
во д
за
уџ
Иако нам нико не гарантује да ће се наша очекивања остварити, ми одлуке ипак доносимо у складу с њима. То је најбоље што можемо, јер не можемо са сигурношћу знати шта ће се стварно десити у будућности. Сви економски субјекти се понашају у складу са својим очекивањима, а збир свих акција по јединачних економских субјеката доводи до промена на макроекономском нивоу. Дакле, сама очекивања, чак и ако су погрешна, могу да утичу на висину инфлације и незапослености у једној привреди. Управо из тога проистиче значај анализе начина формирања очекивања у економској теорији. Другим речима, поставља се питање шта је то што утиче на Ваша очекивања о (на пример) стопи инфлације у наредном периоду. Које информације узимате у обзир? Да ли су све информације које имате подједнако важне? Колико грешите кад формирате неко очекивање? Према теорији рационалних очекивања, појединци користе све расположиве информације. Према једној варијанти ове теорије сви појединци ће бити у праву – нико неће погрешити у формирању очекивања. Према другој варијанти, појединци ће у просеку бити у праву. То значи да ће један број имати очекивања изнад, а други испод просека. Те грешке ће анулирати једна другу, па ће привреда као целина имати рационална очекивања. Нови кејнзијанци се јављају средином осамдесетих година 20. века. Као и кејнзијанци, нови кејнзијанци одбацују идеју да су сва тржишта у равнотежи. Одбацују и идеју
РЕЗИМЕ • Предмет економске науке је тражење ефективних начина за употребу ретких и ограничених ресурса у процесу производње добара и услуга за задовољавање људских потреба. • Уопштавања до којих су дошли економисти називају се принципима, теоријама, законитостима или моделима. Њихово формулисање је задатак економске теорије. • Економски приступ полази од тога како домаћинства, предузећа и привреда доносе рационалне одлуке, ослањајући се на поређење трошкова и користи. • Економија се дели на две области: микроекономију и макроекономију. Једни економски принципи се односе на макроекономију (економију у целини или њене велике агрегате), а други на микроекономију (на појединачне економске јединице – домаћинства и предузећа). • Индивидуално доношење одлука подразумева да људи врше избор између различитих циљева, да се трошак сваке активности мери на основу пропуштених прилика, да рационални људи доно-
Принци�и економије
• Економска наука се заснива на две основне чињенице: 1) људске потребе су практично неограничене и 2) економски ресурси (сировине и капитал, радна снага и предузетничке способности) ретки су и ограничени.
1. Које је порекло речи економија? 2. Објасни појам laissez faire економије. 3. Које су најзначајније идеје Џона Мајнарда Кејнса? 4. По чему је економија слична природним наукама и које су њене главне карактеристике? 5. Шта су жеље, а шта потребе? 6. Шта је опортунитетни трошак? Наведите неколико примера опортунитетног трошка у свакодневном животу. 7. Објасните појмове реткост и ефикасност. 8. Зашто економисти износе претпоставке? 9. Да ли економски модел треба тачно да опише реалност? 10. На које две области се дели економија? Обја сните шта проучава свака од њих. 11. Које су главне карактеристике централноплан ске, а које тржишне економије? 12. Опишите утицај продуктивности на ниво животног стандарда? 13. Дефинишите инфлацију и наведите њен гла вни узрок. 14. Нацртајте дијаграм кружног тока. Идентификујте делове модела који се односе на ток добара и услуга и ток новца за сваку од следећих активности: (а) Зорана плаћа продавцу 100 динара за сендвич, (б) Зоран зарађује 450 динара на сат као физиотерапеут у спа цент ру, (в) Зорица троши 700 динара за одлазак на фитнес и (г) Здравко зарађује 1.000.000 динара од својих 15% власништва над фудбалским клубом. 15. У табели су представљене производне могућности производње аутомобила и крстарећих ракета:
уџ
• Позитивни искази одражавају чињенице (шта је сте), док нормативни искази изражавају вредно сне судове (шта треба да буде).
ПИТАЊА ЗА ПОНАВЉАЊЕ И ДИСКУСИЈУ, ЗАДАЦИ И ПРИМЕНА
ке
• Када је реч о привреди као целини, основне поуке, јесу да продуктивност представља главни извор животног стандарда, да је пораст количине новца главни узрок инфлације и да друштво мора на кратак рок да бира између инфлације и незапослености.
Реткост • Економија • Ефикасност • Правичност • Опортунитетни трошак • Маргиналне промене • Тржишна привреда • Тржишни неуспех • Екстерналије • Тржишна моћ • Продуктивност • Инфлација • Дијаграм кружног тока • Граница производних могућности • Микроекономија • Макроекономија • Позитивни искази • Нормативни искази
ни
• Основне поуке за узајамно деловање људи јесу да трговина може да буде од обостране користи, да тржишта обично представљају добар начин ко ординирања размене и да влада може да побољша тржишне исходе уколико дође до неуспеха на тр жишту или уколико исход на њему није правичан.
КЉУЧНЕ РЕЧИ
бе
се одлуке на основу поређења између маргиналних трошкова и маргиналних користи и да људи мењају своје понашање у складу с подстицајима који им се нуде.
| 25
во д
за
• Економисти настоје да у својим истраживањима примене научни приступ. Као и други научници, они износе одговарајуће претпоставке и конструишу поједностављене моделе како би разумели окружење. Два једноставна економска модела су дијаграм кружног тока и граница производних могућности.
За
• Економски системи се међусобно разликују по сво јим идеологијама, као и по сопственом приступу у решавању проблема привреде. Главне разлике су следеће: 1) приватно или државно власништво над ресурсима и 2) тржишни механизам или централни систем као координациони механизми. • Функционисање капиталистичког система може се описати помоћу модела кружног тока доходака. У том поједностављеном моделу представљени су тржишта производа и ресурса и основни токови прихода и расхода, као и ресурса и готових проивода, који чине крвоток капиталистичке при вреде. • Приликом изучавања економије економиста поче тник сусреће се с мноштвом замки, између осталог: са заблудама и предрасудама, терминолошким не доумицама, логички погрешним конструкцијама и тешкоћама откривања јасних узрочно-последи чних веза.
Врста производа Аутомобили Крстареће ракете
Производне могућности А Б В Г Д 0 2 4 6 8 30 27 21 12 0
26 | Економска наука: развој, �ринци�и и ме�о�и анализе
ЗА ОНЕ КОЈИ ЖЕЛЕ ДА ЗНАЈУ ВИШЕ
бе
ни
ке
• Сазнајте више о најистакнутијим савременим економистима – добитницима Нобелове награ де на следећој интернет адреси http://www. nobelprize.org/nobel_prizes/economic-sciences/. • Покушајте да на основу знања која поседујете повежете доба економског напретка и/или кризна времена с најважнијим историјским и културним дешавањима. • Видите шта је индекс среће и шта се њиме мери у World Happiness Report 2013 на следећој интернет-адреси: http://unsdsn.org/wp-content/uploads/2014/02/ WorldHappinessReport2013_online.pdf. • Посетите сајт Републичког завода за статистику Републике Србије (http://webrzs.stat.gov.rs/ WebSite/) и упознајте се са подацима које ова институција прикупља, обрађује и презентује. • Погледајте на сајту Народне банке Србије (НБС), www.nbs.rs, податке о кретању инфлације у нашој земљи.
За
во д
за
уџ
а. Представите ове податке графички. На ко јим конкретним ограничењима је заснована крива производних могућности? б. Уколико се привреда налази у тачки В, колики су трошкови производње једног до датног аутомобила, а колико једне додатне ракете? Објасните на који начин ова крива одражава закон растућих алтернативних трошкова. в. Како треба да се понаша привреда да би се нашла у некој (било којој) тачки на криви производних могућности? 16. Класификујте следеће исказе као позитивне или нормативне. Објасните. а. Друштво на кратак рок мора да бира између инфлације и незапослености. б. Смањење стопе раста новца ће смањити стопу инфлације. в. Највиша температура данас је износила 35 степени Целзијусових. г. Данас је било сувише топло. д. Прошле године општи ниво цена је пове ћан за 4,4%. ђ. У прошлој години инфлација је реално смањила ниво животног стандарда и политика владе треба да је смањи.