Issuu

Дарко Симовић

УВОД У

ПРАВО за I разред средње школе образовни профил: правно-пословни техничар

KБ 21688 www.zavod.co.rs

ПРОФ. ДР ДАРКО СИМОВИЋ

УВОД У ПРАВО ЗА I РАЗРЕД СРЕДЊЕ ШКОЛЕ ОБРАЗОВНИ ПРОФИЛ ПРАВНО-ПОСЛОВНИ ТЕХНИЧАР

ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ • БЕОГРАД

Рецензенти проф. др Владан Петров, редовни професор на Правном факултету Универзитета у Београду проф. др Драгутин Аврамовић, ванредни професор на Правном факултету Универзитета у Новом Саду Јелена Ђурић, дипломирани правник, наставник правне групе предмета у Правно-пословној школи у Нишу Уредник др Мирјана Мисаиловић Одговорни уредник др Татјана Костић Главни уредник др Милорад Марјановић За издавача др Милорад Марјановић, в. д. директора Министар просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, решењем број 650-02-421/2020-03 од 28. 01. 2021. године, одобрио је овај уџбеник за издавање и употребу.

ISBN 978-86-17-20540-7 © ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ, Београд, 2021. Ово дело не сме се умножавати, фотокопирати и на било који други начин репродуковати, ни у целини ни у деловима, без писменог одобрења издавача.

САДРЖАЈ I УВОД 1. Појам правне науке . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. Врсте правних наука . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3. Значај права у друштву . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

7 10 14

II ОСНОВНИ ПРАВНИ ПОЈМОВИ 1. Појам права . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. Појам и врсте друштвених норми . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3. Право као друштвена норма . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4. Појам Правне норме . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5. Елементи правне норме . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5.1. Претпоставка (хипотеза) диспозиције . . . . . . . . . . . . . . . . 5.2. Диспозиција . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5.3. Претпоставка (хипотеза) санкције . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5.4. Санкција . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6. Врсте правних норми . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7. Појам, елементи, облик и садржина правног акта . . . . . . . . . . 8. Врсте правних аката . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9. Појам и врсте извора права . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10. Хијерархија извора права . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11. Појам и врсте општих правних аката . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11.1. Устав . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11.2. Закон . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11.3. Подзаконски акти . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12. Појам и врсте појединачних правних аката . . . . . . . . . . . . . . . . . 12.1. Судски акт . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12.2. Управни акт . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12.3. Правни посао . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

21 25 31 34 37 38 38 40 41 46 50 55 57 60 64 64 66 68 72 73 73 74

III ПРАВНИ ОДНОСИ 1. Правни однос . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. Елементи правног односа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3. Субјекти права . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.1. Физичко лице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.2. Правно лице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4. Правно овлашћење – право . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5. Правна обавеза – дужност . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6. Објект права . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7. Настанак, мењање и престанак правног односа . . . . . . . . . . . . 8. Правне чињенице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9. Појам и врсте одговорности . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

81 85 88 88 90 95 100 103 106 110 116

IV НАСТАНАК И ПРИМЕНА ПРАВА 1. Процес настанка права . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. Тумачење права . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3. Владавина права – правна држава . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4. Примена права . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5. Начело уставности и законитости . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6. Правна средства . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

123 128 134 138 142 145

ЛИТЕРАТУРА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150

УВОД

САДРЖАЈ 1. Појам правне науке 2. Врсте правних наука 3. Значај права у друштву

По завршетку обраде ове теме ученик ће бити способан да: – објасни појам правне науке; – наведе врсте правних наука; – објасни значај правне науке; – објасни улогу права у друштву; – објасни однос права и државе.

1. Појам правне науке Правна наука изучава државу и право. Будући да су држава и право друштвене појаве, правна наука спада у категорију друштвених наука. Друштвене науке изучавају људско друштво и појаве и процесе који у њему настају и развијају се. С обзиром на то да је људско друштво изразито сложена појава, постоји већи број друштвених наука које га изучавају. Свака друштвена наука има свој специфичан предмет и метод истраживања, а међу најважнијим су, поред правне науке, историја, социологија, економске и политичке науке. Друштвене науке су међусобно тесно повезане. Знања до којих долазе друге друштвене науке користе се и у правној науци. То не значи да се само у оквиру правне науке изучавају држава и право. И друге друштвене науке, у мањој мери и на свој посебан начин, изучавају државу и право. Правна наука је једна од најстаријих друштвених наука. Још од настанка државе и права људи промишљају на који начин је најбоље уредити заједнички живот у друштву. Правна наука постоји још од античких времена, а нарочито је била развијена у римском царству, када настају и прве посебне гране правне науке (грађанско и кривично право). Рaзвojeм људског друштва развијају се и унапређују држaва и право, те постепено настају и рaзличите врстe прaвних нaука. Иако термин „правна наука” наводи на закључак да је реч о науци која изучава само право, неспорно је да су предмет правне науке и држава и право. Држава и право су повезане и нераздвојиве друшт– вене појаве. Нема државе без права, нити права без државе. Држава и право настају истовремено. Ниједна од те две друштвене појаве не би могла да постоји и функционише без оне друге. Према томе, правна наука би се могла називати и државноправном науком, али је уобичајен постао тај скраћени и једноставнији назив. ʻ̨̖̪̦̯̖̌̚ ̸̛̬̖ грађанско право – право које обухвата правне норме којима се уређују односи правних субјеката поводом ствари, чинидаба, имовине и личних неимовинских добара тих

субјеката. Грађанско право се састоји од општег дела, стварног права, облигационог права, породичног права, наследног права и права интелектуалне својине. кривично право – право које обухвата правне норме којима се одређују кривична дела, услови кривичне одговорности и санкције. Кривично дело је оно дело које је, као друштвено опасно и противправно, законом одређено као кривично (убиство, тешка или лака телесна повреда, разбојништво, крађа, противправно лишење слободе, отмица, принуда и др.).

ʶ̸̤̱̦̖ ̸̛̬̖ држава, право, правна наука, друштвене науке

ʻ̸̛̛̱̣̌ ̨̭̥ Правна наука изучава државу и право. Правна наука је друштвена наука. Држава и право су повезане и нераздвојиве друштвене појаве и зато предмет правних наука обухвата државу и право.

ʿ̧̛̯̌̌ 1. Шта изучава правна наука? 2. Да ли је правна наука природна или друштвена наука?

ʯ̌ ̧̛̬̥̹̤̖̌̌̚ Које још друштвене науке изучавају државу и право?

ʿ̨̛̛̬̹̬̯̖ ̧̦̖̌̚ Х Хамурабијев законик један јје од најстаријих законикка древне Месопотамије. Д Донет је у XVIII в. пре н. е., а текст законика је исписсан на црној стени високој 2 2,62 метра. Данас се чува у музеју Лувр у Паризу. Тај ззаконик познат је и по томе ш што је био изузетно строг – п примењивало се правило о око за око, зуб за зуб (принц цип талиона).

ʥ̡̖̣̖̹̖ ____________________________________________________________________ ____________________________________________________________________ ____________________________________________________________________ ____________________________________________________________________ ____________________________________________________________________ ____________________________________________________________________ ____________________________________________________________________ 9

2. Врсте правних наука С обзиром на то да су држава и право изразито комплексне друштвене појаве, постоји већи број правних наука. Иако све правне науке изучавају државу и право, оне то чине на различите начине. Различити приступи приликом изучавања државе и права условљавају поделе правних наука. Постоји више врста правних наука. Међутим, термин „правна наука” упoтрeбљaвa се и кao пojaм који обухвата све врстe прaвних нaукa. У том смислу, под овим појмом се подразумева и целокупна наука о држави и праву. Основна подела правних наука јесте подела на позитивноправне и историјскоправне науке. Позитивноправне науке изучавају државе које постоје и права која се примењују, док историјскоправне науке изучавају државе и права из прошлости. На пример, позитивноправна наука изучава тренутно важеће право у Републици Србији, док историјскоправна наука изучава српску средњовековну државу и право Србије у средњем веку, Кнежевину и Краљевину Србију и право тих држава, као и југословенску државу и њено право. Позитивноправним и историјскоправним наукама заједничко је то што изучавају конкретну државу и њено право. Тако се, па пример, изучава српско, француско, италијанско или руско право. Те правне науке се због тога називају конкретноправним наукама. Упоредноправне науке долазе до сазнања упоређујући права различитих држава. Таквим приступом утврђују се сличности, али и разлике у правном уређивању истих друштвених односа у различитим државама. Та сазнања доприносе развијању правне културе и указују на који начин је могуће унапредити домаће право. Поред изучавања конкретних држава и права, потребно је усвајати и развијати знања о држави и праву уопште. Правне науке које се тиме баве називају се апстрактне или теоријскоправне. Оне не изучавају конкретну државу и право, већ оно што је зajeдничкo и oпштe зa свe држaвe и сва прaвa. 10

Увод у право је управо таква врста правне науке. Реч је о уводној правној науци чија знања су неопходна за изучавање других правних наука. Уопштавањем сазнања до којих се долази конкретним правним наукама развијају се теоријскоправне науке. С друге стране, развијање општих и апстрактних знања у оквиру теоријскоправних наука доприноси унапређивању конкретних држава и права. Зато су све правне науке међусобно повезане и једино се на такав начин може доћи до нових и продубљенијих сазнања. ʿ̨̛̛̬̹̬̯̖ ̧̦̖̌̚ „Догматичне правне науке баве се позитивним правима, која у извесно време постоје и важе у државама или у односима између држава, дакле са догмама или правилима и прописима из којих су та права састављена; они дакле испитују и анализирају те позитивне догме по њиховој формацији, њиховом смислу, њиховој примени и извршењу. Те догматичне правне науке могу при томе да поступају и да разрађују право двојаким начином, и то или начином егзегетичким или систематским. Под егзегезом или егзегетичким начином подразумева се таква научна процедура која анализира и објашњава (интерпретира, тумачи) сам текст оних закона и прописа који важе; она дакле свестрано развија мисао која је садржана у основном правном пропису, утврђује његов правни смисао и изводи све последице из тог прописа; то је дакле објашњење и тумачење (интерпретација) у свом ширем значењу; ту наука непосредно улази у службу практичне правне примене; но догматична се наука не може зауставити на тој егзегези ако хоће да добије име и карактер науке. Право се састоји из мноштва и шарене смесе појединих правних прописа и наредаба, и кад би наука била сведена на то да те растурене и нагомилане прописе и одредбе тумачи и објашњава, онда би то цело знање остало фрагментарно (испрекидано), оно би остало „агрегат“, нагомилавање појединости и детаља које мора да постоји као претходни ступањ за сваку науку, али које још није наука. Осим те сасвим потребне анализе, поред тог прикупљања, пречишћавања и проучавања самог позитивног материјала, мора дакле да дође још једна научна операција која се зове систематска, а шта то значи? То значи да правна наука, као и свака друга наука, мора

п поред анализе да приступи синтези, ттј. да материјал који има разрађује, ссхвати и веже у логички распоређену целину, према којој се сви поједини ц о објекти проматрања и испитивања о односе само као поједини делови у честице. Та целина је онда систем.” ч Глигорије Гершић (1842–1918) био је српски правник, публициста и политичар.

ʻ̨̖̪̦̯̖̌̚ ̸̛̬̖ апстрактан – који постоји само у мислима, замишљен, појмовни догма – став заснован на ауторитативним судовима, који се усваја без проверавања егзегеза – тумачење текстова комплексан – сложен, који је састављен од међусобно повезаних делова

ʶ̸̤̱̦̖ ̸̛̬̖ позитивноправне науке, историјскоправне науке, конкретноправне науке, упоредноправне науке, апстрактне или теоријскоправне науке

ʻ̸̛̛̱̣̌ ̨̭̥ Постоји више врста правних наука. Термин „правна наука” је пojaм који обухвата све врстe прaвних нaукa.

Позитивноправне науке изучавају државе које постоје и права која се примењују, док историјскоправне науке изучавају државе и права из прошлости. Упоредноправне науке долазе до сазнања упоређујући права различитих држава. Конкретноправне науке изучавају једну конкретну државу и њено право, док апстрактне или теоријскоправне науке изучавају оно што је зajeдничкo и oпштe зa свe држaвe и прaвa.

ʿ̧̛̯̌̌ ̛ ̶̛̌̔̌̚ 1. Које су основне врсте правних наука? 2. Наведите разлику између позитивноправних и историјскоправних наука. 3. Објасните предмет конкретноправних наука. 4. Објасните значај упоредноправних наука. 5. Упоредите апстрактне и теоријскоправне науке. 6. У коју врсту правних наука се сврстава Увод у право?

ʯ̌ ̧̛̬̥̹̤̖̌̌̚ Да ли се може говорити о најзначајнијој врсти правне науке? Ако је одговор позитиван, која је то врста правне науке?

3. Значај права у друштву Између државе и права постоји нераскидива веза. Држава ствара и примењује право. Ипак, иако је најзначајнији, држава није и једини стваралац права. Право могу да стварају и недржавни субјекти (удружења, установе, друштвене организације и сл.). Међутим, и у таквим случајевима пресудна је улога државе, јер она одређује ко ће од недржавних субјеката стварати право. Правом се уређују друштвени односи. Међутим, право не уређује све друштвене односе, већ само оне најзначајније. У том смислу, право је само један од механизама уређивања друштвених односа, јер постоје и друге врсте друштвених норми (обичај, морал и др.). Специфичност права јесте у томе што држава одређује који су то најзначајнији друштвени односи који треба да буду уређени правом. За разлику од процеса стварања права, у коме могу да учествују и недржавни субјекти, у процесу примене права улога државе је кључна и незамењива. Држава обезбеђује да право буде примењено у пракси. Та чињеница разликује право од свих других врста друштвених норми којима се уређује понашање људи. Уколико држава не би учествовала у обезбеђивању примене права, оно би постало неефикасно. Примена права је немогућа без државе, јер држава обезбеђује примену санкције према сваком лицу које се не придржава правила понашања која предвиђа право. Основни циљ права јесте да сачува мир и сигурност у људском друштву и зато је потребно да држава обезбеђује примену права. У супротном, те би вредности биле угрожене. Људско друштво је уређена и организована целина која постоји и функционише на основу одређених правила. Улога права јесте да људско друштво претвори у правом уређену организацију. Та правна организација људског друштва јесте држава. Држава је правна организација у којој се тачно зна ко су највиши органи власти, шта је њихова надлежност и какви су њихови међусобни односи. Без права у држави не би било реда, нити би она могла да функционише. Уређивањем државе право ограничава државну власт. То значи да државни органи не могу да поступају самовољно, већ морају 14

да се придржавају права. Право истовремено обавезује све људе у држави, али и све државне органе. Правом се одређују људска права којима располаже сваки појединац у држави (право на живот, право на људско достојанство, право на физички и психички интегритет, слобода говора итд.). Људска права представљају границу за државне органе коју они не смеју да повреде. Обавеза је државних органа да поштују и штите људска права. На пример, државни органи имају обавезу да штите живот сваког појединца, а такође имају обавезу да се суздржавају од свих активности којима би могли да угрозе нечији живот. Зато се каже да су људска права једно од средстава ограничења државне власти.

Човек је по природи политичко (друштвено) биће. (грч. zoon politikon) Аристотел (384–322. пре н. е.)

ʿ̨̛̛̬̹̬̯̖ ̧̦̖̌̚ „Држава је једна правна личност чијој су вољи потчињени сви они који се у њеној области налазе. Она има право заповедања над њима. На основу тога права, она прописује један правни поредак који је обавезан како за њене поданике, тако и за њене органе. Ради остварења правног поретка, она може у крајњем случају употребити и принудна средства. (...) Код државне је принуде карактеристично то, што се она врши на основу правног поретка, као једна правно допуштена принуда. Као највиши израз правне моћи државе не треба, дакле, узети употребу принудних средстава, него треба узети прописивање правног поретка, пошто би без тога поретка и државна принуда изгледала просто насиље.” Слободан Јовановић (1869–1958) био је српски правник, историчар и политичар.

ʻ̨̖̪̦̯̖̌̚ ̸̛̬̖ удружење – скуп већег броја лица удружених ради заједничког посла или циља установа – организовано тело; организациона јединица неке гране јавног пословања; зграда у којој се она налази

ʶ̸̤̱̦̖ ̸̛̬̖ држава, право, људско друштво, друштвени односи, државна власт

ʻ̸̛̛̱̣̌ ̨̭̥ Држава и право су нераскидиве друштвене појаве. Држава ствара право и обезбеђује његову примену. Држава одређује најзначајније друштвене односе који треба да буду уређени правом. Држава је правна организација људског друштва. Право организује и ограничава вршење државне власти. Правом се утврђују људска права.

ʿ̧̛̯̌̌ 1. Која је улога државе у односу на право? 2. Која је улога права у односу на државу?

ʯ̌ ̧̛̬̥̹̤̖̌̌̚ Да ли је могуће замислити државу без права? Да ли право обавезује државу и државне органе?

ʿ̨̛̛̬̹̬̯̖ ̧̦̖̌̚ Сви се покоравамо законима да бисмо били слободни. Марко Тулије Цицерон Марко Тулије Цицерон (лат. Marcus Tullius Cicero; 106–43. пре н. е.) био је римски филозоф, државник, књижевник, правник и чувени беседник.

ʥ̡̖̣̖̹̖

____________________________________________________________________ ____________________________________________________________________ ____________________________________________________________________ ____________________________________________________________________ ____________________________________________________________________ ____________________________________________________________________ ____________________________________________________________________ ____________________________________________________________________ ____________________________________________________________________ ____________________________________________________________________ ____________________________________________________________________ ____________________________________________________________________ ____________________________________________________________________ ____________________________________________________________________ ____________________________________________________________________ ____________________________________________________________________ ____________________________________________________________________ ____________________________________________________________________ ____________________________________________________________________ ____________________________________________________________________ ____________________________________________________________________