ЈЕЛЕНА ЂУРИЋ
во д
за
уџ
бе
ни
ке
Праведно Реално Аргументовано Веродостојно Oдговорно За
ЗА ПРВИ РАЗРЕД ЕКОНОМСКЕ, ПРАВНE И ПОСЛОВНЕ ШКОЛЕ
Образовни профили: пословни администратор и службеник осигурања
Завод за уџбенике Београд, 2014.
дипл. правник Горица Планић, професор правне групе предмета у Правно-пословној школи у Нишу Уредници Игор Јовичић Мирјана Мисаиловић Одговорни Рецензентиуредник Татјана Проф. дрКостић Ирена Пејић, редовни професор на Правном факултету у Нишу За издавача Рецензенти Драгољуб Којчић, Мира Проф. Симовић, др Ирена Пејић, в. д. директора и главног уредника асистент на Правном у Нишу у Нишу редовни професор на факултету Правном факултету дипл. Мира правник Симовић,Горица Планић, професор правне групе предметау уНишу Правно-пословној школи у Нишу асистент на Правном факултету
ни
ке
дипл. правник Горица Планић, Уредници професор правне групе предмета у Правно-пословној школи у Нишу Игор Јовичић Мирјана Мисаиловић Уредници Одговорни Игор Јовичићуредник Татјана МирјанаКостић Мисаиловић
во д
за
уџ
бе
За издавачауредник Одговорни Драгољуб Којчић, Татјана Костић в. д. директора и главног уредника За издавача Драгољуб MinistarКојчић, prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja Republike Srbije в. д. директора и главног уредника re{ewem broj 650-02-478/2013-06 od 20. januara 2014. godine odobrio je ovaj uybenik za izdavawe i upotrebu u prvom razredu ekonomske, pravne i poslovne {kole. CIP - Каталогизација у публикацији
За
©Народна ЗАВОД библиотека ЗА УЏБЕНИКЕ, Београд, Србије, Београд2014. Ово дело не сме се умножавати, фотокопирати и на било који начин репродуковати, ни37.016:34(075.3) у целини ни у деловима, без писменог одобрења издавача. ЂУРИЋ, Јелена, 1955Право : праведно, реално, аргументовано, веродостојно, одговорно : за први разред економске, правне и пословне школе : образовни профили: пословни администратор и службеник осигурања / Јелена Ђурић. - 1. изд. - Београд : Завод за уџбенике,prosvete, 2014 (Београд : Colografx). - 207 стр. : Ministar nauke i tehnolo{kog razvoja Republike Srbije илустр. ; 24 broj cm 650-02-478/2013-06 od 20. januara 2014. godine odobrio re{ewem - Речник појмова: jeТираж ovaj2.000. uybenik zaнепознатих izdavawe i upotrebu u prvom razredu ekonomske, стр. 205-207. - Библиографија: стр. [208]. pravne i poslovne {kole. Ministar prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja Republike Srbije ISBN 978-86-17-18704-8 re{ewem broj 650-02-478/2013-06 od 20. januara 2014. godine odobrio 209318668 jeCOBISS.SR-ID ovaj uybenik za izdavawe i upotrebu u prvom razredu ekonomske,
pravne poslovne {kole. © ЗАВОДi ЗА УЏБЕНИКЕ, Београд, 2014. Ово дело не сме се умножавати, фотокопирати и на било који начин репродуковати, ни у целини ни у деловима, без писменог одобрења издавача. © ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ, Београд, 2014. Ово дело не сме се умножавати, фотокопирати и на било који начин репродуковати, ни у целини ни у деловима, без писменог одобрења издавача.
САДРЖАЈ
Предговор . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 Обраћање ученицима . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 I МОДУЛ ОСНОВИ ПРАВА И ОРГАНИЗАЦИЈА ДРЖАВЕ
бе
ни
ке
1. тeма ДРЖАВА Настанак државе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 Појам државе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 Елементи државе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
22 25 27 28 33 37
3. тема НАСТАНАК ПРАВА Појам друштвених норми . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Врсте друштвених норми . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Појам права . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Правни поредак . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
46 46 50 53
За
во д
за
уџ
2. тема ДРЖАВНА ОРГАНИЗАЦИЈА Обележја државне организације . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Врсте државних органа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Надлежност државних органа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Демократија . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Подела власти . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Уређење власти у Републици Србији . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4.тема ПРАВНА НОРМА Појам правне норме . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57 Елементи правне норме . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57 Врсте правних норми . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61 5. тема ПРАВНИ АКТ Појам правног акта . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Елементи правног акта . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Врсте правних аката . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Правна снага правног акта . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
66 67 71 72
6. тема ИЗВОРИ ПРАВА Појам извора права . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77 Европски и англосаксонски правни систем . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77 Правна наука и правна празнина . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79
83 83 88 89 91
бе
ни
ке
7. тема ПРАВНИ ОДНОС Појам правног односа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Елементи правног односа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Објекти права (правни објекти) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Настанак, мењање и престанак правног односа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Правне чињенице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
во д
за
уџ
8. тема ВЛАДАВИНА ПРАВА Примена права . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96 Позитивно право . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96 Уставност и законитост . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97 Правна средства . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100 Правноснажност . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102 Извршност . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103
За
II МОДУЛ ПРИВРЕДНИ СУБЈЕКТИ
Упутство за реализацију II модула . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110 9. тема ПРЕДУЗЕТНИК Појам предузетника . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Пословно име . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Седиште предузетника . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Обављање делатности . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Регистрација предузетника . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Престанак обављања делатности . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
112 112 113 114 117 118
126 127 132 133 133 135 136
11. тема ВРСТЕ ПРИВРЕДНИХ ДРУШТАВА Увод . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Друштва лица . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Друштва капитала . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Друштвена предузећа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Јавна предузећа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
151 153 158 171 173
уџ
бе
ни
ке
10. тема ПРИВРЕДНА ДРУШТВА Појам привредног друштва . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Индивидуална обележја привредног друштва . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Регистар привредних субјеката . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Органи привредног друштва . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Општи акти привредног друштва . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Оснивање привредног друштва . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Заступање привредног друштва . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
во д
за
12. тема ТРАНСФОРМАЦИЈЕ ПРИВРЕДНИХ ДРУШТАВА Повезивање привредних друштава . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 179 Промена правне форме привредног друштва . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 180 Статусна промена привредног друштва . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 181
За
13. тема ПРЕСТАНАК ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА Разлози престанка привредног друштва . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 187 Поступак престанка привредног друштва . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 187 14. тема ФИНАНСИЈСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ Банке . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 194 Берзе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 197 Друштва за осигурање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 199 РЕч АУТОРА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 204 РЕчНИК НЕПОЗНАТИХ ПОЈМОВА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 205 ЛИТЕРАТУРА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 208
ПРЕДГОВОР
За
во д
за
уџ
бе
ни
ке
У сарадњи немачке владине организације ГТЗ и Министарства просвете и спорта Републике Србије школске 2003/2004. године реализован је део пројекта „Модернизацијa средњег стручног образовања” и у осамнаест школа у Србији уписана су огледна одељења новог образовног профила – пословни администратор у четворогодишњем трајању. Овај образовни профил је врло популаран и дефицитаран у Европи и код нас, користан је свим компанијама, због чега је оцењено да има добре потенцијале на тржишту, што је потврдило и велико интересовање ученика. У каснијем току реформе дошло је до увођења и других огледних образовних профила. Уџбеник Право израђен је у складу са Наставним програмом за предмет Право за образовни профил пословни администратор (од школске 2012/2013. године пословни администратор је редован образовни профил) и намењен је ученицима I разреда овог, али и других профила, као што су службеник осигурања, банкарски службеник и др. а могу га користити и ученици традиционалних образовних профила из подручја рада Економија, право и администрација. Уџбеник прихвата нов приступ у обради правне материје намењене овом узрасту, у намери да се на приступачан и јаснији начин објасне основни, понекад ученицима компликовани, правни појмови. Додатни ликовни и текстуални садржаји имају и мотивациони карактер и циљ да код ученика развију заинтересованост и позитиван однос према предмету. Наставни програм за први разред треба да омогући стицање основних знања о држави и праву која ће представљати основ и увод за даља проучавања и разраду правне материје у осталим разредима, као и основна знања о привредним субјектима. Уџбеник садржи два модула. Први модул обрађује два друштвена феномена, историјски условљена: државу и право. Државом и правом бавили су се многи теоретичари, филозофи, практичари, политичари и др. Државе су се различито организовале и развијале у зависности од традиције, историјских, националних, концепцијских и других услова. У таквим условима настајало је и развијало се право. Изучавање државе и права треба да: • оспособи ученике за повезивање правних норми са осталим друштвеним нормама и за стваралачки однос према држави и праву, • развије уверење и потребу за поштовањем основних слобода и права грађана и њихову правну и социјалну сигурност, 6
ке
• допринесе изграђивању позитивних међуљудских односа, • омогући стицање основних знања о демократским институцијама и афирмише принципе демократије, • објасни основне принципе на којима почива правна држава и развије свест о значају уставности и законитости за владавину права, • учврсти уверење о потреби међународне интеграције наше државе.
За
во д
за
уџ
бе
ни
Други модул обрађује привредне субјекте – врсте привредних субјеката, првенствено предузетнике, привредна друштва, њихов правни положај, обележја, оснивање, правне форме, статусне промене и престанак, али и банке, берзе и друштва за осигурање. Да би се ученицима приближио садржај уџбеника, на почетку тематске целине изложени су називи функционалних целина (лекција) које се обрађују и исходи које ученик треба да оствари на крају тематске целине – наставне теме. Непознати појмови објашњени су у саставу функционалне целине у којој су споменути. На крају функционалних целина истакнути су кључни појмови, резиме – закључак и питања и задаци, а на крају тематске целине дати су: питања и задаци, резиме и упућивање на друге изворе знања. Због специфичности садржаја, а ради бољег разумевања истог, примери су често наведени у самом тексту функционалне целине, али има и издвојених примера којима се текст поткрепљује. Уџбеник садржи доста занимљивости, илустрација и интересантних допунских садржаја који треба да заинтересују ученике за правну материју – да је схвате у контексту друштва у коме живе и да их мотивишу да овладају захтевима наставног програма. Захваљујем се рецензентима на драгоценој помоћи и издавачу који је преузео одговорност издавања уџбеника, уз очекивање да ће ово издање унапредити остваривање циљева и задатака наставе права и ученицима олакшати остваривање прописаних исхода. Ниш, 28. 06. 2013.
Аутор
7
Поштовани ученици!
ни
сте најактивнији, и учвршћујете научено прво наглас, па у себи)
уџ
бе
БЕЛЕЖЕЊЕ (направите тезе о целом градиву, лекцији, издвојте најважније, тиме утврђујете најбитније чињенице)
за
Пре него што се упустите у авантуру изучавања овог наставног садржаја, подсетите се Степеница успешног учења (семинар за наставнике кат. бр. 620):
ке
Уверена сам да ће вам усвојен садржај РЕШАВАЊЕ ПРОБЛЕМА овог уџбеника помоћи да, наоружани (проверите и учврстите знање, знањем, способностима и вештинама: примените научено) – кроз живот корачате сигурно, – планирате реално, – слушате пажљиво, ДИСКУСИЈА – говорите убедљиво, (сада можете да расправљате – радите вредно, са другима: размените мисли и – размишљате критички, чујте другог) – критикујете аргументовано, – одлуке доносите праведно, – понашате се одговорно, ПРЕСЛИШАВАЊЕ – живите успешно и креативно! (извршите аутоконтролу, сада
За
во д
ПОДВЛАчЕЊЕ (нема доброг учења и читања без подвлачења, њиме одржавате пажњу и појачавате активност, вршите селекцију најважнијег)
чИТАЊЕ (ново градиво прочитајте истог дана из уџбеника јер је заборављање најбрже одмах после учења, читајте пажљиво) СЛУШАЊЕ (слушајте пажљиво наставника на часу, размишљајте о ономе што говори, слушајте расправу другова, питајте шта не разумете) 8
1 ПРВИ МОДУЛ
За
во д
за
уџ
бе
ни
ке
ОСНОВИ ПРАВA И ОРГАНИЗАЦИЈА ДРЖАВЕ
9
1. ТЕМА:
ДРЖАВА…
бе
ни
ке
Садржај • Настанак државе • Појам државе • Елементи државе
За
во д
за
уџ
По завршетку ове теме ученик ће бити способан да: • објасни разлоге настанка државе, • објасни појам и елементе државе, • објасни улогу државе у друштву.
10
1 1.1. НАСТАНАК ДРЖАВЕ
ке
Људско друштво је уређена заједница људи. Постоје различити облици организација и заједница, али је најважнија организација у развоју друштва држава. Класни концепт државе заступао је теорију да је државу, као посебну друштвену организацију која располаже монополом физичке принуде (силе) створила класа богатих да би обезбедила начин производње који је у њеном интересу. По овом концепту, владајућа класа, да би обезбедила начин производње који је у њеном интересу, прописала је обавезна правила понашања, тј. право.
ни
1.2. ПОЈАМ ДРЖАВЕ
За
во д
за
уџ
бе
Држава је настала у једном дугом и врло сложеном друштвеном процесу који се разликује код сваке конкретне државе. У том процесу могу се издвојити извесни узроци и обележја који су заједно били одлучујући у настанку државе, као што су: физичка принуда (сила) којом држава располаже (војска и полиција, за разлику од других организација), држава ствара право ради уређивања односа у држави и друштву и држава увек обезбеђује примену права (по потреби и употребом принуде према прекршиоцима прописаних правила). Данас је врло значајна улога државе у регулисању употребе силе што се остварује кроз прописивање права, а с друге стране право даје оправдање или ограничење за употребу силе одређујући основ и оквир за њену примену. У теорији постоје многобројне дефиниције државе, мање или више прихватљиве. Разликују се у сагледавању циљева државе, њених вредности, „лица” у којима се држава појављује, варирају од величања монопола физичке силе, закона, слободе, правде, легитимне власти, суверености, ауторитета, једнакости, морала, владавине права итд. Државу, најчешће, схватамо као друштвену организацију која, ради очувања владајућег државно-правног поретка и вредности и циљева тог поретка, располаже физичком силом. У ужем значењу под државом се подразумева државна организација као врста друштвене организације.
11
1. ТЕМА: ДРЖАВА…
Кључне речи Држава – друштвена организација Стварање права Обезбеђивање примене права Физичка принуда Остварење вредности и циљева правног поретка Непознате речи
ке
Монопол – искључиво право Економски монопол – недостатак конкуренције на страни понуде или понуђача одређује цену робе и диктира услове на тржишту
ни
Закључак
во д
Питања и задаци
за
уџ
бе
• Држава је друштвена организација која је настала на одређеном степену развоја друштва (историјска категорија). • Држава ствара право и обезбеђује примену права. • Држава је друштвена организација која, ради очувања државно-правног поретка и вредности и циљева тог поретка, располаже физичком силом.
За
1. Анализирајте разлоге настанка државе. 2. Наведите основна обележја државе која одређују њен појам.
12
1 1.3. ЕЛЕМЕНТИ ДРЖАВЕ Државе су настајале и развијале се у различитим историјским, културним, националним и другим условима. Зато се државе међусобно разликују. Без обзира на посебна обележја појединих држава, могу се издвојити три основна елемента карактеристична за сваку државу: територија, становништво и власт. ТЕРИТОРИЈА
За
во д
за
уџ
бе
ни
ке
Држава је територијална организација. Дакле, она је одређена територијом и њена власт се врши према људима који на њој живе. Територија државе је тродимензионална и чине је: а) сувоземна област – земљина површина заједно са земљином утробом испод те површине; б) водена област – реке, језера и поморске територијалне воде (обално море) и в) ваздушна област – ваздушни простор изнад сувоземне и водене области. Све три области чине јединствену државну територију и повреда било које од њих представља повреду суверенитета државе. Територија државе има и посебан психолошки значај за њене држављане, тако да повреда државне територије изазива код њених држављана осећај повреде националне части и потребу да се територија одбрани. Према територији, државе могу бити мале, средње и велике. Територије држава раздвојене су државним (међународним) границама које могу бити природне и вештачке. Државна граница представља замишљену вертикалну раван која дели територију између двеју држава (сувоземну, водену и ваздушну област). Државна граница се прелази на обележеним граничним прелазима, уз путну исправу (пасош). Држава има право да своју територију брани свим дозвољеним средствима. Од државних треба разликовати административне (унутрашње) границе које раздвајају територијалне јединице унутар државе (на пример општинске, окружне, покрајинске границе и др.). СТАНОВНИШТВО Лица која живе на територији одређене државе и према којима држава врши власт чине становништво те државе. У оквиру становништва државе разликују се две категорије лица: држављани и недржављани, тј. странци.
13
1. ТЕМА: ДРЖАВА…
бе
ни
ке
Држављани су лица која имају држављанство одређене државе на чијој територији живе. Држављанство је релативно трајна веза (правни однос) између државе и држављанина из које произлазе одређена права како за држављанина, тако и за државу. Држављанин, на пример, има дужност одбране отаџбине, плаћања пореза и друго, као и право да захтева заштиту од своје државе у иностранству, социјалну сигурност, одређене услове живота и др. Такође, држава од својих држављана има право да захтева да поштују њене правне норме, али и дужност да својим држављанима обезбеди заштиту у иностранству, социјалну сигурност и др. Странци су лица која живе на територији државе чије држављанство немају. Они могу имати држављанство неке друге државе, или више држављанстава (бипатриди – лица са два држављанства), али могу бити и лица без држављанства (апатриди). Странци имају ужа права, али и уже обавезе од држављана (на пример, немају бирачко право, не могу учествовати у вршењу одређених државних функција), али су дужни да поштују власт државе у којој живе.
уџ
ВЛАСТ
за
Појам
За
во д
Најважније обележје државе је њена власт као институционализована моћ (остварује се кроз институције). Власт успоставља однос између права и дужности њених носилаца, али и оних који су јој подређени. Државна власт примењује силу онда када је неопходно да се заустави насиље и заштити правни поредак и његове основне вредности. Она за то има ауторитет који је заснован на праву, јер је оно основ за функционисање власти која произлази из воље грађана. За правилно разумевање државне власти значајно је право као основ ауторитета државне власти. Право издваја ауторитет који припада држави у односу на све друге ауторитете. Власт издаје упозорења и забране што зависи од природе друштва и власти. Она штити успостављену друштвену организацију и коришћењем принуде – силе када је неопходно. Садржај и методи државне власти Државна власт се манифестује у: 1. доношењу (прописивању) правила понашања – стварању права и 2. обезбеђивању примене тих правила путем принуде. Из тога произлазе два основна метода у вршењу државне власти: метод уверавања или убеђивања и метод репресије. 14
1
во д
за
уџ
бе
ни
ке
Код метода уверавања – убеђивања државна власт настоји да средствима убеђивања – манипулације (штампа, радио, телевизија и др.) увери грађане (поданике) у исправност успостављеног политичког поретка који је усмерен ка општем добру и утврђеним вредностима и у оправданост циљева којима тежи. Тако се врши политичка пропаганда. Ако у овоме успе, ужива поверење грађана (легитимна власт). Да би власт обезбедила поверење (лојалност) становништва треба да обезбеди поредак који је заснован на загарантованим слободама и правима грађана, демократији, социјалној сигурности и правди и др. Ако државна власт у томе не успе, дешава се да грађани незадовољство изражавају кроз различите облике протеста или кроз употребу силе. Тада власт може да прибегне другом методу – методу репресије. Он може обухватати ограничавање људских права и слобода, цензуру штампе, радија, телевизије, па и драстичне мере ангажовањем полиције у сузбијању грађанских протеста и сл.
За
Полиција је део Министарства унутрашњих послова – штити јавни ред и мир
Карактеристике државне власти Државна власт је: суверена, територијално и правно ограничена. 1. Сувереност државне власти Државна сувереност подразумева да је државна власт најјача у границама одређене државе. Она је самостална и независна од страног мешања. Ако се државна власт не врши трајно од стране државе, онда држава није више суверена, или није више суверена на делу државне територије на коме не врши власт. 2. Државна власт је територијално ограничена, јер је та власт врховна, суверена само у границама те државе. Државна територија представља 15
1. ТЕМА: ДРЖАВА…
фактичко ограничење државне власти. У међународним односима могу постојати и другачији облици државног суверенитета, као на пример: • кондоминијум – када две државе имају једнак суверенитет на истој територији (веома редак случај); • енклава – део државе опкољен са свих страна територијом друге државе; • екстериторијалност – земљиште на коме се налази амбасада друге државе.
уџ
бе
ни
ке
3. Државна власт је правно ограничена прописима које је држава донела (прво устав као највиши правни акт државе ограничава све власти у држави, затим закони и други прописи) и правилима међународног права, јер их њени органи морају поштовати. Дакле, држава ствара право (правна сувереност као саставни део државне суверености), али и истовремено себе ограничава правом. Кључне речи
во д
за
Тродимензионалност државне територије Становништво државе – држављани и странци Сувереност и ограниченост државне власти Непознате речи
За
Обално море – кратак појас мора уз обалу (може износити од 3 до 12 морских миља). Јавно мњење – мишљење неке веће социјалне групе (или великог броја грађана) о неком значајном друштвеном питању (политичком, правном, економском и сл.) које је веома раширено, доминантно у јавности, подложно променама и манипулацији политичких и економских центара моћи. Легитимна власт – у модерној демократској држави политичка власт која је прихваћена и призната од стране већине народа (грађана), што значи да је проистекла из слободних избора и представља израз народне (грађанске) суверености. Манипулација – вешто, стручно руковање или управљање нечим; прављење пословних смицалица; поступак потчињавања појединаца, друштвених група, јавности, медија одређеној врсти интереса (такође скривањем значајних информација, смишљеним коришћењем неистинитих података, сплеткама, извртањем
16
1 Непознате речи
уџ
бе
ни
ке
чињеница и сл. како би се стварањем лажне слике остварила контрола над примаоцима информација). Пропаганда – делатност којој је циљ да утиче на најшире слојеве народа, ширење идеја. Политичка пропаганда – планска, организована активност на обликовању, представљању и ширењу политичких садржаја (идеја, ставова, уверења, квалификација појава, догађаја, људи) у циљу придобијања грађана и обезбеђивања њихове подршке пропагираним садржајима и њиховим носиоцима – тако се успоставља контрола над човековим доживљавањем појединих институција, политичких група – странака, удружења, појединаца и сл. Државна репресија – обележје недемократских држава које се састоји у физичкој сили коју државни органи примењују према грађанима, а која нема легитимитет или основ у праву. Репресивне мере – законске и друге мере које државна власт предузима против лица или група лица која својим радом и тежњама угрожавају безбедност или опстанак државе. РЕКЛИ СУ О ДРЖАВИ:
за
„Што је у држави боља музика, боља ће бити и држава.” – Платон
во д
„Ако је држава јака, сувише нас оптерети. Ако је слаба, пропадамо.” – Валери
За
„Држава је створена за људе, а не људи за државу.” – Ајнштајн „Држава постоји у корист доброг живота, а не само у корист живота.” – Аристотел
Закључак • Три основна елемента државе су: територија, становништво и власт. • Државна територија је јединствена и тродимензионална. Повреда било ког дела државне територије представља повреду суверенитета државе. • Становништво државе чине лица која живе на територији одређене државе. Могу бити држављани и странци. • За правилно разумевање државне власти значајно је право као основ ауторитета државне власти.
17
1. ТЕМА: ДРЖАВА…
Закључак
ПРОШИРИТЕ ЗНАЊЕ И РАЗМИШЉАЈТЕ
ни
Не будите жртве манипулације
ке
• Државна власт је институционализована моћ (остварује се кроз институције) и примењује силу онда када је неопходно да се заустави насиље и заштити правни поредак. Зато има ауторитет у праву. • Постоје два метода у остваривању државне власти: метод уверавања и метод репресије. • Државна власт је суверена, територијално и правно ограничена.
во д
за
уџ
бе
Део медијске писмености је наша способност да препознамо да ли се нека информација износи на неправичан или пристрасан начин, односно када се лажи маскирају или представљају као чињенице. То значи да треба да размишљате критички и да не узимате „здраво за готово” све што видите, чујете или прочитајте. Потрудите се да информације проверавате из поузданих извора (уџбеника, научне литературе, одговарајућих институција, интернета и сл.).
ЗАНИМЉИВОСТИ
За
Пропаганда је име друштва које је 1623. године основао у Риму папа Урбан VIII, са циљем да ради на ширењу католичке вере. Зато се данас под пропагандом у општем смислу подразумева ширење политичких или религијских учења и начела.
Није важно само оно што се каже већ и оно што се прећути, јер прећутано може изменити ваше схватање одређене информације. Наша Влада наводи да ће Република Србија подстицати развој медијске писмености кроз развијање способности грађана да користе, разумеју и критички вреднују јавна гласила и садржаје у различитим медијима.
18
1 Питања и задаци 1. Објасните настанак и појам државе. 2. Ко чини становништво државе? 3. Шта подразумева државна власт? 4. Који су методи у остваривању државне власти? 5. Покушајте да на примерима из праксе објасните методе остваривања државне власти. 6. Побројте карактеристике државне власти. 7. Објасните сувереност државне власти.
ке
Резиме теме – ДРЖАВА
За
во д
за
уџ
бе
ни
• Три основна елемента државе су: територија, становништво и власт. • Државна територија је тродимензионална и јединствена. • Становништво државе чине грађани који живе на територији те државе. • Државна власт је суверена, територијално и правно ограничена. • Државна власт је институционализована моћ (остварује се кроз институције) и примењује силу онда када је неопходно да се заустави насиље и заштити правни поредак. Зато има ауторитет у праву.
ДРУГИ ИЗВОРИ ЗНАЊА
Платон, Држава др Момчило Димитријевић и др Мирољуб Симић Увод у право, Ниш, 2001. др Радомир Лукић и др Будимир Кошутић Увод у право, Београд, 2007. проф. др Коста Чавошки и проф. др Радмила Васић Увод у право, Београд, 2007. Интернет – мноштво садржаја: на пример ,,О држави – Wikicitati’’
19
1. ТЕМА: ДРЖАВА…
Да се подсетите: обележја државе су химна, грб и застава. Да ли знате речи српске химне? Боже правде Боже правде, ти што спасе од пропасти досад нас, чуј и одсад наше гласе и од сад нам буди спас.
во д
ни
за
Нек на српској блиста грани братске слоге златан плод. Боже спаси, Боже храни српске земље, српски род!
уџ
бе
Сложи српску браћу драгу на свак дичан славан рад, слога биће пораз врагу а најјачи српству град.
ке
Моћном руком води, брани будућности српске брод. Боже спаси, Боже храни, српске земље, српски род!
За
Нек на српско ведро чело твог не падне гнева гром, благослови Србу село поље, њиву, град и дом!
Кад наступе борбе дани к’ победи му води ход. Боже спаси, Боже храни српске земље, српски род! Из мрачнога сину гроба српске славе нови сјај: настало је ново доба Нову срећу, Боже дај! Отаџбину српску брани пет вековне борбе плод. Боже спаси, Боже брани моли ти се српски род!
20