др Бојан Зечевић др Александар Ђорђевић мс Јелена Чеперковић Љиљана Трипковић Весна Тодоровић
уџ
бе ни ке
ОСНОВЕ ТУРИЗМА И УГОСТИТЕЉСТВА
За в
од
за
за први разред угоститељско-туристичке школе за све образовне профиле
ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ • БЕОГРАД
Рецензенти др ГОРДАНА РАДОСАВЉЕВИЋ, редовни професор Економског факултета у Крагујевцу ЉИЉАНА СТОЈАНОВИЋ, професор туристичке групе предмета и директор Угоститељско-туристичке школе у Нишу ИВАН ВИТОРОВИЋ, директор продаје и маркетинга у „Мона хотелима” Уредник ТЕОДОРА ДРАГИЦА ПОПОВИЋ Одговорни уредник
Главни уредник др МИЛОРАД МАРЈАНОВИЋ За издавача
уџ
др МИЛОРАД МАРЈАНОВИЋ, в. д. директора
бе ни ке
др ТАТЈАНА КОСТИЋ
од
за
Министар просвете Републике Србије, решењем број 650-02-454/2013-06 од 13.02.2014. године, одобрио је овај уџбеник за издавање и употребу у првом разреду угоститељско-туристичке школе.
За в
CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 37.016:640.4(075.3) 37.016:338.48(075.3)
ОСНОВЕ туризма и угоститељства : за I разред угоститељско-туристичке школе за све образовне профиле / Бојан Зечевић ... [и др.]. - 3. изд. - Београд : Завод за уџбенике, 2020 (Краљево : Graficolor). - 202 стр. : илустр. ; 24 cm Тираж 1.700. - Речник: стр. 200. - Библиографија: стр. 201-202 и уз свако поглавље. ISBN 978-86-17-20248-2 1. Зечевић, Бојан, 1964- [аутор] COBISS.SR-ID 283042828 © ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ, Београд (2014–2020) Ово дело не сме се умножавати, фотокопирати и на било који други начин репродуковати, ни у целини ни у деловима, без писменог одобрења издавача.
САДРЖАЈ
бе ни ке
1 ПОЈМОВНЕ ОСНОВЕ ТУРИЗМА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 1.1. Појам, значај и задаци развоја туризма . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 1.2. Категорије потрошача у туризму . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 1.3. Основне категорије туризма као просторног, социјалног и економског феномена . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 1.4. Туристичке потребе и мотиви . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 1.5. Савремени потрошач и његове потребе . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 24 24 26 37
3 ТУРИСТИЧКО ТРЖИШТЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.1. Појам и карактеристике туристичког тржишта . . . . . . . . . . . . 3.2. Појам и карактеристике туристичке понуде . . . . . . . . . . . . . . 3.3. Појам и карактеристике туристичке тражње . . . . . . . . . . . . . . 3.4. Туристички промет . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5. Фактори који одређују туристичку понуду и туристичку тражњу . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
46 46 50 55 59
4 НОВИ ТРЕНДОВИ У ТУРИЗМУ И УГОСТИТЕЉСТВУ . . . . . . . . . . . . . . . 4.1. Карактеристике и перспективе развоја међународног туризма . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.2. Мега-трендови у туризму . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.3. Карактеристике и перспективе развоја туризма у Србији . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.4. Time-sharing – нова туристичка индустрија . . . . . . . . . . . . . . 4.5. Индустрија слободног времена . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.6. Подстицајна путовања . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.7. Међународни хотелски и ресторатерски ланци . . . . . . . . . . . 4.8. Прилагођавање туристичке понуде новим трендовима . . . . .
69
За в
од
за
уџ
2 ОБЛИЦИ (ВИДОВИ) И ФУНКЦИЈЕ ТУРИЗМА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.1. Различити облици и начини путовања . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.2. Облици (видови) туризма . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.3. Функције туризма . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
61
70 75 77 81 83 84 86 93
5 УГОСТИТЕЉСТВО . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97 5.1. Појам угоститељства . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98 5.2. Настанак и историјски развој угоститељства . . . . . . . . . . . . . 102 5.3. Улога угоститељства у привреди Србије . . . . . . . . . . . . . . . . . 106 5.4. Задатак и значај угоститељства . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108 113 113 115 117 122
7 УГОСТИТЕЉСКЕ ПОСЛОВНЕ ЈЕДИНИЦЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7.1. Угоститељска пословна јединица и угоститељски објекат као основе пословања угоститељске пословне јединице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7.2. Подела угоститељских пословних јединица . . . . . . . . . . . . . 7.3. Карактеристике угоститељских пословних јединица за смештај . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7.4. Карактеристике угоститељских пословних јединица за исхрану и пиће . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7.5. Категоризација угоститељских пословних јединица . . . . . . .
125
од
за
уџ
бе ни ке
6 УСЛУГЕ У УГОСТИТЕЉСТВУ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6.1. Појам услуга у угоститељству . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6.2. Подела угоститељских услуга . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6.3. Квалитет угоститељских услуга . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6.4. Угоститељска услуга . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
За в
8 КАДРОВИ У УГОСТИТЕЉСТВУ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8.1. Значај и улога кадрова у угоститељству . . . . . . . . . . . . . . . . . 8.2. Карактеристике рада у угоститељству . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8.3. Структура кадрова у угоститељству . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
125 128 129 150 157 169 169 171 175
9 УЗАНСЕ У УГОСТИТЕЉСТВУ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 178 9.1. Појам узанси у угоститељству . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 178 9.2. Подела угоститељских узанси . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 180 ОПШТА ЛИТЕРАТУРА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 201
ПОГЛАВЉЕ
1
ПОЈМОВНЕ ОСНОВЕ ТУРИЗМА
бе ни ке
Циљ овог поглавља је упознавање ученика са основним појмовима из туризма.
уџ
1.1. ПОЈАМ, ЗНАЧАЈ И ЗАДАЦИ РАЗВОЈА ТУРИЗМА
За в
од
за
Реч „туризам” потиче од француске и енглеске речи tour, што значи путовање, кружна шетња или обилазак (латински: turnus). Туризам под разумева путовање људи у неко друго место (државу, град, село, планину и сл.) на одређено време. Поред тога што туризам подразумева путовање и одлазак, значајно је да туристи путују на одређено време (два, три, пет, десет дана итд.), након чега се враћају у место у ком стално живе. Уколико се путује због сталног запослења или пресељења (промене сталног места боравка), то се не може сматрати туристичким путовањем. Разлози за путовање људи у друго место могу да буду доста различи ти. Најчешћи разлози (сврха) путовања су: • одмор и релаксација (на пример, одлазак на море или планину); • побољшање здравља (на пример, одлазак у неку бању ради опоравка); • рекреација (на пример, одлазак на скијање или сплаварење); • упознавање нових одредишта (екскурзије с обиласцима спомени ка, музеја, природних лепота, манастира и сл., обилазак неког гра да ради упознавања начина живота и архитектуре и др.); • пословни разлози (путовања ради обављања неке пословне актив ности или учешћа у неком семинару, како би стекли нова знања и вештине за рад на послу и др.); 5
од
за
уџ
бе ни ке
• учешће у неком спортском догађају или посматрање спортског догађаја (одлазак спортиста на такмичења или припреме, одлазак људи на олимпијаду и др.); • неки догађај (одлазак на разне манифестације, као што су: Сабор трубача у Гучи, локалне прославе које привлаче велики број људи и сл.).
За в
Слика 1.1. – Храм Светог Саве – Београд
Да би неко путовао, без обзира на разлог путовања, потребно је да буду испуњена два предуслова, а то су: • да путник има новчана средства неопходна да би се реализовало путовање. Да би неко могао да путује потребно је да има новац којим може да плати превоз, храну током путовања, смештај и пре ноћиште, улазнице за објекте које обилази и др.; • да путник има слободно време. Путовање подразумева да неко од ређено време буде одсутан из места у ком стално живи. То значи да док је на путу не може да обавља послове које ради сваког дана у месту где живи (одлази на посао, брине се о породици, домаћинству и др.). Путовање је могуће само уколико путник има слободно време. 6
ТУРИЗАМ
МОТИВ
НОВЧАНА СРЕДСТВА
СЛОБОДНО ВРЕМЕ
Схема 1.1. – Услови за обављање туристичког путовања
За в
од
за
уџ
бе ни ке
Људи су одувек имали потребу да путују из различитих разлога. У последњих шездесет година туризам је постао масовна појава. Данас све више људи путује и сваке године се повећава број људи који пут у ју. У 2020. години, према проценама Светске туристичке организације (UNWTO), укупно ће путовати око 1,6 милијарди туриста широм света изван граница државе у којој живе. Очекивани број туриста је 2,5 пута већи него укупан број туриста који је путовао 1995. године (565 милиона), што указује на изузетно повољну тенденцију развоја. Некада се углавном путовало у оквиру исте државе, док је данас туризам добио глобалну ди мензију. Туризам је данас постао значајна привредна грана у свету. Туристи током путовања користе различите услуге (смештај, исхрана, превоз, ор ганизоване посете музејима и обилазак атракција, куповина сувенира и др.), за које издвајају новчана средства. Потрошена новчана средства ту риста омогућавају постојање и активност различитих предузећа (хотели, ресторани, мотели и др.). Предузећа и компаније (хотели, ресторани, туристичке агенције, кафићи, превозници, музеји и др.) који пружају услуге туристима чине туристичку индустрију. У литератури се често о туризму говори и као о индустрији, и то под различитим називима: „путничка индустрија”, „ту ристичка индустрија”, „индустрија путовања” итд. Туристичку индустрију чини широк спектар услуга које пружају раз личита предузећа која чине туристичку делатност. Према познатом аутору Миделтону, туристичку индустрију чини пет главних сектора: • сектор смештаја и исхране, који је намењен смештају и исхрани туриста током путовања. Овај сектор чине: хотели, апартмани, виле, кондоминијуми, time share капацитети, центри за конферен ције и изложбе; 7
уџ
бе ни ке
• транспортни сектор, које служи за превоз путника током путо вања. Транспортни сектор чине: авио-компаније, бродске компа није, железница, аутобуске компаније и аутомобили (такси превоз унутар дестинације, рентирање аутомобила током путовања и сл.); • сектор атракција, у који спадају сви елементи занимљиви тури стима и које туристи посећују и обилазе, као што су: тематски паркови, музеји, национални паркови, паркови нетакнуте приро де итд.; • сектор организатора путовања, у који спадају предузећа која ор ганизују путовања и пружају туристима услуге неопходне да би се путовање реализовало. Организатори путовања су: туроператори (предузећа која повезују различите услуге у јединствену целину – превоз, смештај, исхрану, обиласке и др.), туристичке агенције које продају и резервишу путовања, организатори конференција и др.; • сектор дестинацијских организација, у који спадају сви актери који брину о туристичкој дестинацији, о њеном уређењу и промо цији, а то су различите туристичке организације које су државне и општинске институције.
За в
од
за
Из наведеног произлази да је туризам изузетно сложена грана при вреде и тешко може прецизно да се дефинише. Сматра се да су најприхва тљивију дефиницију туризма дали швајцарски аутори Валтер Хунцикер (Walter Hunziker) и Курт Крапф (Kurt Krapff), а коју је усвојило и Међу народно удружење научних туристичких експерата (AIEST). Према тој дефиницији: „Туризам је скуп односа и појава насталих приликом путовања и боравка странаца у неком месту, осим ако тај боравак не значи стално настањивање и стицање зараде.”
8
ОСВРТ НА ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ ТУРИЗМА ЕПОХЕ У РАЗВОЈУ ТУРИЗМА
ЕПОХА САВРЕМЕНОГ ТУРИЗМА
ЕПОХА ПРИВИЛЕГОВАНИХ КЛАСА РОБОВЛАСНИШТВО ФЕУДАЛИЗАМ КАПИТАЛИЗАМ (РАНИ)
III ЕТАПА – од 70 год. XIX века до I светског рата III ЕТАПА – између I и II светског рата III ЕТАПА – после II светског рата
бе ни ке
Схема 1.2. – Епохе у развоју туризма
За в
од
за
уџ
Епоха привилегованих класа Од најранијих почетака цивилизације људи су се кретали у потрази за храном, као и да би избегли опасност. Постоје фосилни остаци Homo errectus-a пронађени на територији западне Европе, Африке, Кине итд. Су мери су изумели точак, писмо и новац, што је омогућило пословне тран сакције, као и путовања. На путовања се углавном кретало ради трговине, односно размене робе. На једном од првих туристичких путовања била је краљица Хатшеп сут, владарка територије Пунта (данашња Сомалија) око 1500. године пре нове ере. То туристичко и мировно путовање приказано је на рељефу у једном храму у Луксору. У робовласничком друштвено-економском поретку, тј. у Вавилону, Феникији, Персији, Египту, Палестини, Кини, Индији, могу се запазити неке појаве сличне данашњим туристичким кретањима. Та путовања су била скромног обима. Позната су путовања великог броја људи на олимпијске игре у анти чкој Грчкој почев од 776. године пре н. е., где су се, осим спортских, одр жавала и такмичења у поезији, беседништву, драми, комедији и музици. Та путовања била су повезана с класичним туристичким мотивима, као што су: спорт, забава, култура, образовање итд. У време одржавања олим пијских игара, које су некад трајале и по неколико месеци, у Грчкој су пре кидани ратови и проглашаван је свети мир. Значајна кретања била су мотивисана и религијом, посећивана су пророчишта и светилишта, као што су Делфи и Делос, а путовало се и због лечења у лековитим бањама, Епидауруму и Еубеји. 9
За в
од
за
уџ
бе ни ке
Преовлађујући мотив за одлазак на путовање у Римском царству била је потреба за одмором, рекреацијом и разонодом. Нарочито су била при влачна места која су располагала термоминералним изворима, тј. лекови тим водама, уређеним купалиштима и лечилиштима (терме). Богати пат рицији су градили своје виле за одмор управо у таквим местима. Одмор им је трајао 4–5 месеци, па и више. У терме су одлазили, осим патриција, и слободни римски грађани и војници. Познате терме су биле Посејдонове терме на острву Ишија, Виши итд. Атрактивне су биле и разне јавне приредбе, приређиване у циркуси ма: „Максимус” (који је примао 100.000 гледалаца), и „Колосеум” (који је примао 80.000 гледалаца). На почетку су се у циркусима одржавала ат летска такмичења, као и на олимпијским играма у Грчкој, а касније су та такмичења прерасла у нехумане борбе гладијатора. Такве свечаности одвраћале су пажњу народа од унутрашњих криза и проблема. Из тог времена остала је и до данас позната изрека „Хлеба и игара”. Помену та кретања у Римском царству била су могућа због постојања друмских и водених путева, од којих многи чине трасу савремених путева. Поред путева ницали су објекти за смештај и исхрану путника. Познато је било гостопримство у приватној кући (hospitum privatum), али и оно које је прописивала римска држава за странце – госте у свим деловима царства (hospitum publicum). Постојали су и разни законски прописи који су ре гулисали сигурност путника, разне врсте писаних информација, затим водичка служба итд. У средњем веку главну улогу у друштву преузела је црква са својим учењем. Одобравала је само путовања повезана с ходочашћима и црквене прославе, па су се развили градови као што су: Лурд, Константинопољ, Равена, Мека, Јерусалим итд. Међутим, феудалци су организовали разне витешке турнире, приредбе, лов итд., који су им били забава и рекреација, али то није стварало веће економске ефекте. У XVI веку појавио се велики број записа и путописа о природним ле потама, обичајима и културама појединих народа. Током XVII века поста ла су посебно интересантна „велика путовања”(Grand Tour of Europe) до познатих културних центара као што су: Фиренца, Париз, Беч, Праг итд., а која су трајала и по неколико месеци. Учесници су били припадници мла де буржоазије (лекари, банкари, професори, трговци...), чији су мотиви били: образовање, култура и слично. Подстицаји за одлазак на путовања у XVIII и XIX веку били су проналазак парне машине, појава железнице, проналазак путничког аутомобила итд.
10
За в
од
за
уџ
бе ни ке
Епоха савременог туризма За почетак савременог туризма узима се 1841. година, када је Томас Кук организовао прво путовање између два енглеска града за чланове ан тиалкохоличарског друштва (570 чланова). Он је њима дао јединствену (паушалну) цену, у коју су улазили превоз железницом, поподневни чај и музика. То путовање побудило је велико интересовање енглеске јавности. Четири године касније (1845) Томас Кук основао је прву путничку аген цију, а 1851. године организовао је посету„Великој изложби” у Лондону (око 165.000 учесника). Године 1867. организовао је посету „Светској из ложби” у Паризу, а 1878. године прво путовање око света. Данас туризам карактеришу масовност и динамичност, а често се каже и да је туризам „продаја снова”. Данашњи туризам карактерише: масовност, динамичност и међу народни карактер, јер се људи врло често одлучују и за путовања изван националних граница. Данас путовања представљају саставни део живо та људи. Често се за туризам каже да је „продаја снова”. Стандард и ква литет живота људи може да се мери и обимом и интензитетом њихових путовања и он директно пропорционално зависи од путовања. Мотиви путовања данас су доста разноврсни и путовања су директно повезана с рекреацијом, релаксацијом и одмором. Економски развој већег броја др жава у свету доприноси да све већи број становника на земљи располаже слободним временом и новчаним средствима и да се укључује у туристи чка кретања. Туризам је данас доста сложенији у односу на туризам из ра нијег периода и понуда у туристичким дестинацијама је све разноврснија и садржајнија. Услуге у хотелима, ресторанима, забавним објектима су све интересантније и луксузније. Мотиви за путовања све су различитији, тако да се данас све чешће путује не само због мора и песка или скијања већ и због многих других активности: велнеса, рафтинга, разгледања фло ре и фауне, хазардних игара, дружења и сусрета с пријатељима из разли читих делова света, обиласка историјски значајних места и др. Туристи су све захтевнији, образованији, троше све више новца и очекују већи квалитет услуга током путовања (хотела, ресторана и др.). Број туриста се повећава, а становништво с високим стандардом путује два, три, па и више пута годишње. Временом у свету настају нове туристичке дестинације. Поред мора и планина, туристичка путовања су све чешће усмерена према великим градовима, селима, језерима, резерватима природе и др. Тако, на пример, Дрвенград у околини Златибора је релативно скоро развијен у туристичку дестинацију. У Србији се интензивно улажу напори у развој Старе плани не као планинске туристичке дестинације. 11
1.2. КАТЕГОРИЈЕ ПОТРОШАЧА У ТУРИЗМУ Туризам је условљен путовањима, а његов основни чинилац и покре тачка снага је туриста. Туриста се још назива и привремени посетилац. Туриста је свака особа која: • путује у место привременог боравка; • где се задржава дуже од 24 сата (односно проведе макар једну ноћ у том месту); • троши новац који није зарадила у том месту; • путује због одмора, разоноде, забаве, здравствених разлога или краткорочног обављања неке пословне активности.
бе ни ке
Особе које путују, а које се не сматрају туристима су: • особе које у месту привременог боравка желе да заснују стални радни однос или да се баве неком пословном активношћу; • особе које у месту привременог боравка желе да се настане (на пример, студенти и ђаци на школовању).
За в
од
за
уџ
На конференцији Уједињених нација у Риму 1963. године, поред пој ма туриста, уведен је и појам екскурзиста. Екскурзиста се дефинише као привремени посетилац који борави у месту привременог боравка краће од 24 сата. Екскурзисти такође троше новац који нису зарадили у месту привременог боравка и путују због разоноде, рекреације упознавања но вих људи, учествовања у различитим догађајима итд. Пословни путник је особа која напушта место сталног боравка и путује у друго место ради обављања пословних активности. Мотив пу товања су пословне активности: сусрет с пословним партнерима, угова рање послова, обилазак пословних погона који се налазе ван места стал ног боравка, политички сусрети и др. Велики административни центри, као што је, нпр., Београд у Србији, места су у која долазе бројни пословни путници. Поред наведеног, у пословна путовања спадају и путовања ради уса вршавања, стицање нових знања, информисања, преношење знања дру гима итд. Овај други облик пословних путовања најчешће се реализује у оквиру различитих семинара, конференција, сајмова и др.
12
1.3. ОСНОВНЕ КАТЕГОРИЈЕ ТУРИЗМА КАО ПРОСТОРНОГ, СОЦИЈАЛНОГ И ЕКОНОМСКОГ ФЕНОМЕНА
За в
од
за
уџ
бе ни ке
Постоје уже и шире географске целине према којима се значајније усмеравају путовања туриста у одређеном временском периоду, као и це лине које туристи не посећују или их слабије посећују. Места која имају јачу привлачну моћ за туристе и развијен садржај за долазак и боравак туриста називају се туристичке дестинације. Реч дестинација потиче од латинске речи destinatio, што значи одредиште или циљ. Према једној од најприхваћенијих дефиниција, под туристичком дестинацијом подразумева се одређена географска целина у коју турис ти путују и у оквиру које током боравка користе различите туристичке услуге. Туристичка дестинација је одредиште туристичког путовања које својом опремљеношћу омогућава прихват и боравак путника. Туристичко место јесте организациона и функционална целина са формираном туристичком понудом, природним вредностима, култур ним добрима и другим знаменитостима значајним за туризам, комунал ном, саобраћајном и туристичком инфраструктуром, као и објектима и другим садржајима за смештај и боравак туриста. Категоризација туристичких места врши се разврставањем тих места у четири категорије које се означавају римским бројевима од I до IV. Ка тегоризација туристичких места врши се на основу обима туристичког промета, степена изграђености туристичке, комуналне и саобраћајне ин фраструктуре и туристичке супраструктуре.
Примери туристичких дестинација • Шири региони унутар државе с различитом туристичком понудом – Војводина, Тирол, Андалузија, Тоскана, Алпи, Пиринеји, Анди и др. • Бањске дестинације у Србији, Аустрији, Француској, Португалији и др. • Сеоска подручја Шумадије, аустријских села, Британске Колумбије у Канади и др. • Приморске регије – Коста Брава, Азурна обала, Халкидики и др. • Острва као што су – Малдиви, Хаваји, Полинезија, Родос и др. • Градови попут Београда, Беча, Атине, Женеве и др. • Заштићени паркови природе (национални паркови) – Јелоустоун (Yellowstone), Галапагос, Ђердап и др. 13
Да би одређена просторна целина била привлачна за туристе и да би могла да се означи као туристичка дестинација, у оквиру ње морају да буду развијени: 1. атрактивни (привлачни) фактори, који се називају атракције; 2. комуникативни (саобраћајни) фактори, који се често означавају као приступачност дестинације; 3. рецептивни (прихватни) фактори, који представљају услове бо равка туриста.
Приступачност
Услови боравка
Природни ресурси фауна и флора околина клима вода
Копнени приступ аутопутеви путеви паркинг
Смештајни садржаји хотели и апартмани кампови приватан смештај
Ваздушни приступ аеродроми
Храна и пиће ресторани барови и кафићи
уџ
за
За в
Манифестације фестивали турнири остало
Остало систем рециклаже депоније електричне централе технологија водоснабдевање
од
Културни ресурси религија наслеђе обичаји
бе ни ке
Атракције
Продаја на мало трговине уметничке галерије трговине сувенира пијаце Остало ноћни клубови и дискотеке новчани систем
Табела 1.1. – Елементи који одређују атрактивност туристичке дестинације
1.3.1. Атрактивни фактори Атрактивни или, како се још називају, привлачни фактори одређеног простора су сви елементи који имају привлачну снагу за људе жељне одмо ра, забаве, разоноде, рекреације и сл. Да би одређени географски простор постао туристичка дестинација, морају да постоје елементи на којима се примарно заснива долазак туриста. Тако, на пример, у туристичкој дести 14
бе ни ке
нацији на мору основни атрактивни фактори који привлаче туристе јесу топло море и плажа. Постоје две врсте атрактивних фактора: • природне атракције неког простора, које се огледају у клими, рељефу, флори и фауни, хидрографији и др. одређеног подручја погодним за развој туризма. Дестинације на морима које имају топлу климу, планине са снегом и нагибом терена, бањска места с термалним изворима и сл. атрактивни су за туристе; • друштвене атракције, које се огледају у постојању културно-ис торијског наслеђа (музеји, споменици, места рођења знаменитих личности и др.), културних и забавних манифестација, фолкло ра и обичаја. Друштвени фактори привлаче туристе, јер могу да упознају различите културе, уживају у забавним активностима ма нифестације и сл.
уџ
Постојање неког од атрактивних фактора – природних или друштве них, а најчешће њихова комбинација, представља основну претпоставку за развој туризма на одређеном простору.
1.3.2. Комуникативни фактори
За в
од
за
Комуникативни фактори односе се на саобраћајну повезаност дести нације с осталим подручјима из којих долазе туристи. Туризам подразу мева просторну промену места боравка, тако да је неопходно да постоји обезбеђена могућност да туристи уз коришћење различитих саобраћајних средстава дођу у дестинацију. Посебно је значајна повезаност с подручји ма из којих долази највећи број туриста у одређену дестинацију. Комуникативни фактори веома су значајни, јер без адекватне еко номске валоризације простора, која подразумева долазак туриста, он ос таје неприступачан и нема могућност развоја туризма. Развијеност комуникативних фактора подразумева развијеност са обраћајне инфраструктуре и саобраћајних грана које омогућавају долазак туриста. Под саобраћајном инфраструктуром подразумева се постојање адекватних путева, аеродрома, железничке станице и др. Развијеност саобраћајних грана подразумева постојање различитих видова саобраћаја према дестинацији – друмског, железничког, ваздуш ног, поморског, речног, као и језерског саобраћаја. Уколико, на пример, постоји аеродромска инфраструктура, а нема летова, туристички про стор (дестинација, регион, земља) неће бити отворен за туристичке дола ске авио-превозом. 15
1.3.3. Рецептивни фактори
бе ни ке
Рецептивни фактори односе се на развијеност туристичких преду зећа у туристичким дестинацијама. Постојање атрактивних и комуника тивних фактора није довољно да би се туризам у неком подручју развио. Неопходно је да постоје објекти за смештај (хотели, апартмани и др.), исхрану (ресторани, кафићи и др.), као и за забаву и разоноду и др. Рецептивни фактори значајни су јер су они основ пружања услуга ту ристима. Уколико у некој дестинацији, која је добро повезана и има при родне услове за настанак туризма, не постоје хотели, ресторани, забавни садржај и др., нема могућности за развој туризма. У савременом туризму није довољно само постојање рецептивних фактора већ је битан и ква литет услуга које се пружају. За развој туризма значајно је и равномерно развијање различитих врста објеката (не само ресторана и хотела већ и играоница за децу, радњи, простора за јахање, школа роњења и др.) да би боравак туристима био што садржајнији.
уџ
Рецептивни фактори називају се и рецептивни туристички капаците ти. Рецептивни туристички капацитети деле се на: • директне рецептивне капацитете, у које спадају:
За в
од
за
▷▷ објекти за смештај, који обухватају основне смештајне капацитете (хотели, мотели, туристичка насеља, пансиони, преноћишта) и комплементарне смештајне капацитете (кампови, собе у домаћинству, одмаралишта, купалишта и климатска лечилишта), ▷▷ објекти за исхрану и точење пића (ресторани, пицерије, кафане, барови, пабови, гостионице, клубови и сл.), ▷▷ објекти културно-забавног и спортско-рекреативног карактера – ноћни барови, диско клубови, разни спортски терени и др., ▷▷ туристичке агенције, турист-бирои, ▷▷ трговине, занатске радње, сервиси, ▷▷ средства за превоз путника у дестинацији – пропратни објекти (бензинске пумпе, стајалишта и сл.) и јавни превоз; • индиректне рецептивне капацитете, под којима се подразумевају објекти чије се одржавање финансира из буџета локалне управе и самоуправе по основу прикупљеног новце од пореза и боравишних такси, а у виду субвенција регионалне и државне управе. У инди ректне рецептивне капацитете спадају: 16
▷▷ сакрални и културни објекти – цркве, храмови, џамије, пирамиде, дворци, палате, амфитеатри, музеји, ▷▷ јавни објекти – болнице, саобраћајнице, инфраструктурни објекти и уређаји, ▷▷ јавне површине – паркови, плаже, скијалишта, шеталишта, видиковци, ботанички вртови, паркови природе и сл.
1.3.4. Позитивне стране туристичких кретања Туризам има читав низ позитивних утицаја, који могу да се групишу у економске, друштвене и политичке.
За в
од
за
уџ
бе ни ке
Економски утицај туризма. – У подручјима с развијеним туризмом значајно се унапређује економки развој и повећава се стандард станов ништва. Развој туризма видно утиче на повећање запослености станов ништва. У туристички развијеним подручјима велики број домаћих ста новника запошљава се у туристичким предузећима (хотелима, ресторани ма, музејима, саобраћајним предузећима и др.),, чиме се повећава њихов приход и расте им стандард. Такође, повећава се обим промета у радњама, што подразумева запошљавање већег броја људи. Осим људи који се директно запошљавају у туристичким преду зећима, туризам утиче и на раст других привредних грана и уопште еко номске активности. Тако, на пример, пољопривредни произвођачи своје производе продају хотелима и ресторанима, који их након обраде служе туристима, занатлије (молери, водоинсталатери и др.) пружају услуге ту ристичким предузећима. Развојем туризма значајно се стимулише и раз вој грађевинарства (граде се објекти за смештај и исхрану туриста, ин фраструктурне стазе, аеродроми, аутобуске станице, бензинске пумпе и др.). Развој грађевинарства није условљен само изградњом нових објеката већ и одржавањем и надоградњом постојећих. Туризам економским утицајем доприноси расту друштвеног произво да региона и читаве државе, унапређује инвестиционе активности путем улагања у развој туристичке индустрије или привреде и инфраструктуре (путеви, канализације и др.), али и утицајем на стимулисање привредне активности других грана (грађевинарство, пољопривреда, трговина, ин дустрија намештаја и др.). Друштвени утицаји туризма огледају се у повезивању људи и по већању степена њиховог образовања и опште културе. Током путовања људи се сусрећу, стичу познанства и размењују искуства. Сусрети с људи 17
ма из других земаља и култура доприносе бољем разумевању разлика и доприносе културном уздизању. Свако путовање доприноси повећању образовања туриста, јер турис ти током путовања уче о различитим историјским догађајима повезаним с дестинацијом. Посећују музеје и галерије, те се тако упознају с уметнич ким вредностима и разним културно-историјским споменицима. Такође, обилазећи природне атракције они стичу сазнања о природним појавама карактеристичним за одређену дестинацију (водопади, различити облици рељефа, термални извори и др.). Образовање се повећава и захваљујући могућности да се током путовања упознају друге културе, религије, начин живота, фолклор, исхрана и сл.
уџ
бе ни ке
Политички утицаји туризма односе се на допринос миру и стабил ности у свету и унапређењу дипломатских и политичких односа међу др жавама. Туризам су Уједињене нације и прогласиле привредном граном мира у свету. Такође, туризам доприноси бољем разумевању међу људи ма, повећању толеранције међу припадницима различитих култура, као и јачању економских веза међу државама света. Тако, на пример, успоста вљањем туристичких кретања међу непријатељским државама смањује се тензија и доприноси се нормализацији међународних односа.
за
1.3.5. Негативни утицаји
За в
од
Поред наведених позитивних утицаја, постоји и низ негативних ути цаја које врши туризам. Најзначајнији негативни утицаји су следећи: • туризам утиче на повећање распрострањености хазардних игара и коцке; • с развојем туризма често се у локалним подручјима развијају и не гативне појаве као што су проституција и криминал; • развија се недозвољена трговина, која вероватно не би постојала да нема туризма. Типичан облик тога је развој трговине дрогом и осталим наркотицима; • поједини туристи преносе неке негативне навике које нису у ко дексу етичких норми понашања становништва одређеног под ручја. Стил облачења домаћег становништва се мења, девастирају се чврсте породичне норме, повећава се степен разврата и др.; • увећава се гужва у домаћој дестинацији, чиме се руши хармонија мирног живота. Долазак туриста узрокује честе саобраћајне ко лапсе, отежава паркирање, коришћење плажа и сл. локалном ста новништву; 18
• у туристички развијеним подручјима повећана је могућност теро ристичких напада, конфликта између домаћег становништва и ту риста и сл., чиме се умањује безбедност домаћег становништва.
1.4. ТУРИСТИЧКЕ ПОТРЕБЕ И МОТИВИ
бе ни ке
Потребе људи могу да се означе као осећај тензије услед недоста тка нечега што се сматра корисним или неопходним. Људске потребе се временом мењају, неке се гасе, а појављују се и сасвим нове.
ПОТРЕБЕ СЕ ДЕЛЕ НА:
СЕКУНДАРНЕ (допунске) – за путовањем – за релаксацијом итд.
за
уџ
ПРИМАРНЕ (основне) – за храном – за водом
од
Схема 1.3. – Људске потребе
За в
Основне људске потребе дефинишу се као примарне и у њих се убра јају: потреба за храном, водом, физичком и телесном безбедношћу и др. То су егзистенцијалне потребе, које морају да буду задовољене да би људи опстали и преживели. Поред примарних потреба, постоје и секундарне (допунске) потребе, које нису егзистенцијалног карактера и ствар су унапређења квалитета живота људи. Туристичке потребе сврставају се у групу допунских по треба. Међутим, према наводима неких аутора, туристичке потребе су једним делом и егзистенцијалне потребе. Путовања доприносе обнављању утрошене енергије радно способних људи, што у данашње време спада у неопходност због све захтевнијег савременог начина обезбеђивања егзи стенције. Туристичка потреба може да се дефинише као потреба да се током путовања искористи слободно време. Туристичка потреба је комплексна (сложена), јер се она састоји из више различитих потреба. Током путо 19
бе ни ке
вања туристи имају различите потребе, које могу да се систематизују на следећи начин: • потребе за смештајем, превозом и исхраном; • потребе за различитим облицима рекреације и релаксације (ше тња, забава уз физичку активност, пливање, скијање, спортска рекреација, јахање и др.); • потребе за културним доживљајем (обилазак културних знамени тости и атракција, упознавање локалне културе и сл.); • потребе за зближавањем с другим људима (могућност да се сретну и остваре контакт с другим људима); • потреба за упознавањем других крајева (упознавање другачије климе, рељефа, природних предела и др.); • потреба за забавом и разонодом (учешће у различитим забавним активностима током путовања); • потреба за одмором другачијим од оног који свакодневно себи мо жемо да приуштимо (одмор у хотелу, опуштање у амбијенту који није део свакодневице туристе).
од
за
уџ
Једна од карактеристика туристичких потреба је да никада не дости жу ниво сатурације (максималног задовољења). Не постоји могућност да се у потпуности задовољи потреба и да људи престану да желе да путују. Наиме, људи, уколико имају довољно новчаних средстава и слободног времена, увек желе да упознају неке нове пределе и дестинације или да понове путовање које им се допало.
За в
Мотив је покретач људске активности у одређеној ситуацији и настаје када појединац предузме акцију како би задовољио неку своју потребу. Туристички мотив је покретачка снага човека усмерена на задовољење ту ристичке потребе. Туристичка потреба ствара се у месту сталног боравка људи. Мотив се задовољава у туристичком месту. Какав ће мотив имати туристи на неком путовању пре свега зависи од: њихових потреба, пола, занимања, старости, прихода, моде, жеље за престижом, слободног вре мена, тренутног расположења итд. Туристичка потреба не одређује пона шање туриста током путовања, већ је то ствар мотива који се развија за време самог путовања.
20
1.5. САВРЕМЕНИ ПОТРОШАЧ И ЊЕГОВЕ ПОТРЕБЕ Студија случаја
Н
За в
од
за
уџ
бе ни ке
апуљски залив се простире на западној обали Италије. Познат је као нај лепши део приобаља и важи за најпопуларнију дестинацију Италије. На северном краку залива налази се градић Соренто који постаје све више популаран за „модерне” туристе. Најпознатији град овог залива је Напуљ, који је вековима развијао домаћи туризам. Целокупан регион обилује историјом, културом, заоставштином, одли чном кухињом, срдачним и гостољубивим народом, топлом климом, што га чини омиљеном туристичком дестинацијом. Напуљски залив сачињавају и три острва: Просида, Ишиа и Капри. Острво Капри, као пример подмлађене дестинације, постао је популарно стециште свет ског џет-сета. Путовање до тих острва представља истинско задовољство с об зиром на то да пловидба морем прекрасне азурне боје представља искуство које, услед његове неописиве лепоте, посматраче оставља без даха (Leech и Shales, 2003). Капри је најразвијеније и економски најпродуктивније острво међу поменутим острвима. Алоцентричнији туристи могу уживати у шетњи и дивљој природи мање посећеније Просиде. Градић Соренто смештен је на литицама јужно од Помпеје, на северном краку залива. Његов шарм привлачи пажњу посетилаца више од 2.500 година. Упечатљив природан амбијент данас окружују модерни и луксузни хотели и првокласни ре сторани, чиме су створени сви услови за комплетан туристички ужитак током одмора. Такође, због одличне путне инфраструктуре Соренто може да буде и стар тна база вашег боравка, идеална за обилажење и истраживање околних места и свих атракција залива. Јужно од Сорента, на самим литицама, налазе се и при
Слика 1.5. – Напуљски залив 21
бе ни ке
морска места Монмаро, Позитано, Равело и Амалфи, као и град Салерно, у чијој је близини локалитет Пестум, који украшавају величанствени и добро очувани старогрчки храмови. У једном периоду средњег века Салерно је био значајнији центар од Напуља. Данас је то универзитетски град, а његова лука је и даље врло жива. Норманска катедрала која га краси привлачи многобројне посетиоце током целе сезоне. Осим чињенице да су у Напуљском заливу изграђена прва викенд насеља, ова дестинација је одувек привлачила имућне и славне. У 19. веку композитор Феликс Менделсон (Felix Mendelsson) и писац Оскар Вајлд (Oscar Wilde) проводили су своје годишње одморе на Каприју. Енрико Карузо (Enrico Caruso) се након постигнутог светског успеха настанио у Соренту. Певачица Грејси Филдс (Gracie Fields), Ноел Кауард (Noel Coward) драматург, композитор и глумац), Том Круз (Tom Cruise), Џон Белуши (John Belushi) и чланови бенда Дјуран Дјуран (Duran Duran) своје сло бодно време већ годинама проводе на Каприју. Ово подручје је, дакле, задржало репутацију дестинације славних и богатих. Острво Капри, с 12.000 становника, тренутно има четири хотела с пет звездица. Међутим, данас је овај регион попу ларно одредиште дневних туристичких екскурзија које се организују у Напуљу и Соренту. На врхунцу сезоне острво дневно прима 10.000 посетилаца. Поменута цифра увелико надмашује смештајни капацитет хотелских објеката.
за
уџ
Питања за дискусију 1. Чиме располаже туристичка дестинација Напуљски залив? 2. Ко су најчешћи туристи те дестинације? 3. Ко посећује ту дестинацију у новије време?
За в
од
Кључне речи: туризам, туристичка дестинација, туристи, екскурзисти, пословни путник, туристичка индустрија. Питања 1. Како се дефинише туризам? 2. Ко је, по вашем мишљењу, посетилац? 3. Коју особу сматрамо екскурзистом? 4. Наведите дефиницију туристе. 5. Које су туристичке потребе? 6. Које су позитивне а које су негативне стране туристичких кретања? 7. Како Закон о туризму Републике Србије дефинише туристичко место?
22
бе ни ке
Речник Алоцентрични туристи – авантуристи, радознали људи који воле егзотична места и спремни су да се упусте у авантуру у потрази за новим сазнањима, нпр. одлазак у Африку, пењање на Монт Еверест итд. Туристичка супраструктура су угоститељски објекти, као и галерије, изложбени, конгресни и забавни објекти који су у непосредној вези са угоститељским објектима и објектима спортско рекреативног садржаја или са њима чине јединствену целину. Туристичка инфраструктура су објекти за информисање, предах, снабдевање, рекреацију, едукацију и забаву туриста и то: купалишта и плаже, тематски и забавни паркови, туристички информативни центри, центри за прихват туриста и посетилаца, одморишта поред путева, објекти наутичког туризма, терени за голф, тениски терени, отворени и затворени објекти спортске рекреације, мале вештачке акумулације са купалиштем, базени за купање, велнес објекти, забавно рекреативне стазе и путеви (трим стазе, стазе за моторне санке и сл.), уређене обале река и језера, објекти за авантуристичке активности и др.
од
за
уџ
Литература 1. Бакић, др О., Николић, др М., Основе туризма и угоститељства за први разред угоститељско-туристичке школе, ЗУНС, Београд, 2004. 2. Бакић, др О., Николић, др М., Бакић, мр М., Основе туризма са основама угоститељства, Чигоја штампа, Бeoград, 1999. 3. Закон о туризму Републике Србије, Београд, 2019. 4. Middleton, V. T. C., Marketing in Travel and Tourism, Heinemann, Lon don, 1988. 5. Weaver, D., Lawton, L., Tourism Management, 2009.
За в
Истраживање на интернету Сајтови које ученици могу да користе да би сазнали више о појмо вном одређењу и значају туризма јесу следећи: www.pearsoned.co.uk/beechhadwick www.businessoftourismmanagement.blogspot.com www.world-tourism.org www.stile.coventry.ac.uk/cbs/staff/beech/tourism/index.htm www.scarborough.gov.uk/content/visitors/visitors_home.html По завршетку овог поглавља, ученик ће бити у стању да: наводи дефиницију појмова: туризам, туриста, пословни путник, туристичка дестинација, туристичко место и туристичка регија; описује људске потребе; описује туристичке потребе и мотиве.
23