Музичко за гимназије - 21171

за гимназије и стручне школе

www.zavod.co.rs 8 600262 053831

K.B. 21171

SOWA MARINKOVI∆ SOWA MARINKOVI∆

бе н

ик е

MUZI»KA KULTURA za gimnazije MUZI»KA KULTURA

За

во

д

за

уџ

za gimnazije i stru~ne {kole za gimnazije

ZAVOD ZA UQBENIKE • BEOGRAD

ZAVOD ZA UQBENIKE • BEOGRAD

Рецензенти др Мирјана ВЕСЕЛИНОВИЋ-ХОФМАН ванредни професор на Факултету музичке уметности, Београд

ina

Мирјана ПРОКИЋ ^etrnaesto izdawe,културе 2011. godina професор музичке у Трећој београдској гимназији, Београд Славко МАНДИЋ професор музичке културе у Плитехничкој академији, Нови Београд

Уредник Стефан ПАУНОВИЋ Одговорни уредник ^etrnaesto izdawe, 2011. godina Татјана КОСТИЋ

ик е

ina

бе н

Главни уредник Драгољуб КОЈЧИЋ

уџ

За издавача Драгољуб КОЈЧИЋ, директор

за

______________________________________________________________________________ Министарство просвете Републике Србије одобрило је издавање и употребу овог уџбеника за гимназије и сручне школе својим решењем број 632-03-9/93-03 од 16. јула 1993. године. ______________________________________________________________________________

во

д

Muzi~ka kultura : za gimnazije / Sowa Marinkovi}. - 14. izd. - Beograd : Zavod za uxbenike, 2011 (Ni{ : Grafika Galeb) . - 131 str. -: Каталогизација ilustr . ; 27 CIP у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд

Tira` 3.000. - Bibliografija : str.129.

За

37.016:78(075.3) ISBN 978-86-17-17550-2

МАРИНКОВИЋ, COBISS.SR-ID 183595276

d.o.o. Ni{

Соња, 1954Музичка култура : за гимназије / Соња Маринковић. - 18. изд. - Београд : Завод за уџбенике, 2019 (Београд : Службени гласник). [tampa: P.T.P. GRAFIKA GALEB d.o.o. Ni{ - 131 стр. : илустр. ; 27 cm Тираж 1.000. - Библиографија: стр. 129.

ISBN 978-86-17-20098-3 COBISS.SR-ID 275100684

d.o.o. Ni{

ISBN 978-86-17-20098-3 ZAVOD ZA UXBENIKE, Beograd, 1993-2011. © Ovo delo se ne sme umno`avati, fotokopirati i na bilo koji na~in reprodukovati, ni u celini, a ni u (1993–2019) delovima, © ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ, Београд, [tampa: P.T.P. GRAFIKA GALEB d.o.o. Ni{ bez pismenog odobrewa izdava~a. Ово дело не сме се умножавати, фотокопирати и на било који други начин репродуковати, ни у целини ни у деловима, без писменог одобрења издавача.

ISBN 978-86-17-17550-2

UVOD

J

за

д

во

За

ик е

edan naπ savremeni filozof i estetiËar pisao je da su za wega na ovom svetu joπ samo tri pitawa ostala zanimyiva: πta je to kosmos, πta je to æivot i πta je to muzika. Takoe mu se Ëinilo da bi reπewe jedne od ove tri zagonetke lanËano objasnilo i sve ostale. Jer, smatrao je on, tajna æivota je kao moguÊnost sigurno utemeyena u kosmosu; Bergson je utvrdio da samo muzika otkriva tajnu æivota, a pitagorejci su verovali da je kosmos muzika u velikom, a muzika kosmos u malom.

Sa wegovim miπyewem danas se veÊina yudi verovatno ne slaæe. Za Ëoveka postmodernog doba muzika je ponajmawe filozofsko pitawe; ona je pre predmet biznisa, vid zabave, ili simbol druπtvenog statusa (to je opera podjednako kao i rok ili folk koncert). Muziku je neuporedivo lepπe doæivyavati kroz neposredno izvoewe ili sluπawe nego o woj misliti, Ëitati, uËiti, pisati. Ali muzicirawe je oduvek pratilo i ovo drugo. Tajanstvena moÊ koju muzika ima ≠ svest o woj joπ davno je simboliËno pretoËena u mit o Orfeju ≠ budila je æeyu da se o wenoj prirodi viπe sazna. »uvena Platonova misao ≠ da πto je u dræavi boya muzika, boya Êe biti dræava ≠ moæda najboye osvetyava znaËaj koji su muzici pridavali joπ stari Grci. TaËno je da je Platon ovde mislio na muziku kao umetnost muza (he musike) ≠ pokroviteyica nauke i umetnosti. Ali od devet muza, wih sedam πtitile su umetniËke discipline koje su povezane sa muzikom, dok su se slikarstvo i vajarstvo ubrajali u umeÊa, veπtine (tekhne), a u jeziku nije postojala moguÊnost razlikovawa tog umeÊa od drugih zanata ≠ kovaËa, na primer. ReË muzika je, pak, kod starih Grka oznaËavala celokupan razvoj duhovnog æivota: ,,muziËki Ëovek`` bio je obrazovan Ëovek. Wena etiËka svojstva imala su primaran znaËaj i verovalo se u veliku moÊ wenog vaspitnog uticaja. Jedna od najteæih kazni bila je osuditi nekog da æivi bez umetnosti i u neznawu, a posebno neËijoj deci oduzeti pravo na obrazovawe.

уџ

Ovaj uqbenik namewen je uËenicima gimnazije kojima razumevawe muzike i poznavawe istorijata muziËke kulture predstavyaju neophodan deo opπteg obrazovawa. Glavni zadatak Uqbenika jeste pruæawe informacija koje mogu biti od pomoÊi u susretu sa muziËkim delima raznih epoha i stilskih usmerewa, odnosno pripremawe uËenika da muziku sluπaju sa razumevawem osnovnih istorijskih i estetiËkih Ëiwenica vezanih za wen nastanak Ali, bez poznavawa samih muziËkih dela, on nema pravi emisao. ReË o muzici moæe i treba da pomogne boyem razumevawu nekog dela, πto sigurno doprinosi pojaËawu estetskog doæivyaja, no ona ne moæe da ga nadomesti: bez sluπawa æivog zvuka svaki razgovor o muzici je besmislen. I ovaj uqbenik zato tek treba da bude na pravi naËin osmiπyen na Ëasovima, ali i kroz druge, vanπkolske aktivnosti: posete koncertima i operskim predstavama, praÊewe radio i televizijskih emisija iz ove oblasti, koriπÊewe πkolske diskoteke, pravyewe sopstvenih kolekcija snimaka muzike i, po moguÊstvu, ono najlepπe ≠ kroz aktivno muzicirawe u horu, orkestru, bilo kom drugom ansamblu.

Nastava predmeta muziËka kultura predvia upoznavawe muzike kao dela sveukupne duhovne istorije ËoveËanstva. Zato se i u ovom uqbeniku prati wen razvoj kroz smenu istorijskih epoha u skladu sa podelama uobiËajenim i za druge oblasti umetnosti i kwiæevnosti. To omoguÊava da se uspostavi paralela sa srodnim tendencijama razvoja o kojima se uËi u drugim predmetima, te kompleksnije stekne uvid u duhovno bogatstvo koje su nam u naslee ostavile prethodne generacije. O istorijatu muzike govori se kao o jednom znaËajnom delu duha vremena, a glavni akcenat je stavyen na prikaz i tumaËewe razvojnih linija. Detaynije su osvetyeni pojedinaËni doprinosi samo najistaknutijih liËnosti muziËke istorije, Ëija se dela i danas nalaze na repertoaru, mada je i tada izbegavano nabrajawe velikog broja Ëiwenica (detaya biografija, spiskova dela), veÊ je paæwa posveÊena tumaËewu znaËewa i znaËaja pojedinih dela u vremenu postanka, kao i u danaπwici.

Saznawa iz oblasti istorije muzike neprekidno se obogaÊuju, naπe razumevawe i tumaËewe proπlosti podleæe promeni. I u okviru ovog predmeta treba razvijati svest o vaænosti utvrivawa Ëiwenica, poznavawa fakata, ali i svest o tome da se oni mogu osmiπyavati na razliËite naËine. Potrebno je razvijati kritiËki, liËni odnos prema proπlosti,

a naπ poseban zadatak jeste da gradimo svest o sopstvenom poloæaju u razvojnim procesima. To mora biti Ëiweno bez nacionalistiËkih preterivawa, ali i bez bezrazloæne minorizacije ovdaπwih dostignuÊa. Ovaj uqbenik, izmeu ostalog, treba da posluæi kao putokaz za takav naËin promiπyawa Ëiwenica iz istorije muzike.

Autor

бе н

PREDGOVOR

str. 003

ик е

Prastara osobina - da nam se svia ono πto znamo, zaπta oslonac nalazimo u svom dotadaπwem iskustvu, a da odbacujemo ono πto ne znamo, utiËe i na primawe muzike. Yubav prema umetniËkim delima zasniva se na poznavawu stvari. A od svih umetnosti muzika je najsloæenija za razumevawe. No, da bi se volela, nije neophodno poznavati muziËku teoriju, kao πto za sporazumevawe nije nuæno znati gramatiku nekog jezika ili za razvijawe yubavi prema slikarstvu tehnologiju pripreme boje ili detaye postupka izrade grafike.

Ipak, sposobnost razumevawa muzike podrazumeva da je moæemo sluπati prepoznajuÊi wene osnovne konvencije i razlikovati raznovrsne forme i stilove wenog izraza koje su izgradili kompozitori proπlosti.

U centru interesovawa danaπwih poπtovalaca muzike nalazi se kompozitorsko stvaralaπtvo zapadnog sveta, i to uglavnom ono koje je nastajalo u posledwa tri veka. To je muzika koja ima istinski æivot, ona je wegovo izuzetno duhovno bogatstvo, za mnoge i dokaz o civilizacijskoj premoÊi Zapada. To nam joπ uvek ne daje pravo da muziku posmatramo evropocentriËno. Upoznavawe i paæyivije prouËavawe drugih kultura poyuyalo je i nekadaπwe uverewe o univerzalnosti muziËkog jezika, wegovoj sposobnosti da premoπÊuje jeziËke i civilizacijske barijere.

Daya istraæivawa, posebno ona retkih saËuvanih najstarijih oblika muzicirawa, pomoÊi Êe da boye upoznamo prirodu muzike i damo pouzdanije odgovore na pitawa koja su s wom u vezi odvajkada postavyana.

Upoznavawe drugih i drugaËijih muziËkih sistema donosi saznawe o bogatstvu Ëovekovih stvaralaËkih potencijala, raznolikosti i lepoti oblika koje je sazdao. TragajuÊi za zajedniËkim nitima tih kreativnih napora nalazimo i odgovore na pitawa o suπtinskim osobinama Ëoveka, o yudskosti koja se suprotstavya destruktivnim, razornim nagonima za uniπtavawem.

Moæda su upravo zbog toga nauËnici nastojali da pronau odgovor na pitawe o poreklu muzike.

во

д

за

уџ

бе н

Kao i u mnogim drugim oblastima, i u pristupu muzici u zapadnoj kulturi prihvaÊeno je naslee starih Grka. Sve do XVIII veka u razliËitim varijantama postoji podela na nauku i umetnost, a muzika se sa aritmetikom, geometrijom i astronomijom nalazila meu onim prvim, pa se i na prvim univerzitetima u XIII veku zajedno sa wima izuËavala u kvadrivijumu.

VeÊ tada pravyena je razlika izmeu wenog teori jskog (akustika, fizika, harmonija, ritam, metar) i praktiËnog dela (komponovawe i izvoaπtvo), dok se istorijski pogled na razvoj muzike poËeo javyati tek od XVII i XVIII veka, da bi od XIX postao dominantan.

Tada su stvoreni uslovi za zasnivawe moderne muzikologije ≠ nauke koja se bavi prouËavawem muzike. ReË muzikologija upotrebyava se u dvojakom ≠ πirem i uæem znaËewu. Muzikologija u πirem smislu podrazumeva Ëitav niz posebnih disciplina koje osvetyavaju pojedinaËne aspekte muziËkih fenomena i obuhvata: akustiku, harmoniju, kontrapunkt, fugu, muziËke oblike, instrumente, orkestraciju, estetiku, sociologiju i psihologiju muzike, paleografiju (koja prouËava razvoj notacije) i etnomuzikologiju (ili komparativnu muzikologiju, koja istraæuje folklorno naslee). U uæem smislu, termin muzikologija oznaËava nauku koja prouËava æivot i dela muziËara, stilske osobenosti epoha i stvaralaπtva pojedinaca, razvoj velikih razdobya i oblika. Ona istraæuje i sistematizuje naπa sveukupna znawa o muzici. Kao i svaka druga nauka, oslawa se i na direktno iskustvo: ona posmatra trenutne doæivyaje muzike, pokuπava da primeni nauËne metode u sistematizaciji znawa i otkrije zakonitosti u ispoyavawu muziËkih fenomena.

За

Apolon i muze bili su Ëesta inspiracija renesansnih umetnika: Kaliopa, muza epskog, Euterpa lirskog, Erata 0yubavnog pesniπtva, Talija komedije, Melopomena tragedije, Terpsihora plesa, Klija istorije, Uranija astronomije i Polihimnija himniËkog i horskog pevawa.

AntiËki umetnici, su Ëesto slikali muze.

Prikazivali su ih kao æene po lepoti ravne bogiwama. Predstave muza pratili su karakteristiËni predmeti: Kalipso - ploËica od voska i pisayka, Euterpu - flauta, Eratu - kitara, Taliju - maska glumca komiËara, Melopomenu - maska glumca trageda i venac liπÊa vinove loze, Terpsihoru - lira (a prikazivana je u plesnom koraku), Kliju - svitak papirusa, Uraniju - nebecki globus, dok je Polihimnija bila zaogrnuta plaπtom i sawarskog pogleda.

str. 004

oreklo muzike postalo je predmet nauËnog interesovawa tek u XIX veku. Tada se javyaju prve teorije o postanku muzike i wenoj ulozi u æivotu prvobitnih yudskih zajednica. Wih postavyaju uglavnom nauËnici iz drugih podruËja znawa (Æan Æak Ruso, »arls Darvin, Herbert Spenser, Karl Biher), a ne muziËari, pa se wihove pretpostavke javyaju kao delovi kompleksnih tumaËewa sveta i druπtvenih odnosa. Darvin je, recimo, muziku pokuπao da prikaæe kao sredstvo za prirodno odabirawe i yubavno dozivawe. To je kasnijim istraæivawima opovrgnuto. SliËno se dogaalo i sa drugim hipotezama koje su razloge za pojavu muzike traæile u jednom, jedinstvenom motivu, dok je sasvim logiËno pretpostaviti da su joj izvori bili mnogobrojni, te da verovatno do sada iznesene pretpostavke tek u svojoj sveukupnosti daju deo odgovora: muzika se javyala i kao melodijski i ritmiËki organizovan govor, i kao spontani izraz poviπenih emocionalnih stawa, deo magijskog obreda i radnog procesa. Nema razloga za sumwu da su za muziku znali naπi preci koji su 30 000 godina pre nove ere na skrivenim zidovima peÊina utiskivali prve znakove svog postojawa.

No i istorija likovnih umetnosti, i pored toga πto raspolaæe materijalnim tragovima kojima se danas sa dosta pouzdanosti mogu utvrditi Ëak i starost, namena, pa prema tome i motivi ove delatnosti, moæe da iznosi samo pretpostavke. Pokuπaji utvrivawa hronologije razvoja takoe su dosta riziËni. A muzikolog se nalazi u mnogo sloæenijem poloæaju, jer je muzika nematerijalna, a u ovom periodu nisu saËuvana ni posredna svedoËanstva o wenom postojawu i funkciji: muziËki instrumenti, likovne predstave Ëina muzicirawa ili opisi u zabeleæenim predawima - naπta se istoriËar muzike moæe osloniti kad osvetyava tradiciju prvih velikih civilizacija.

U istraæivawima se zato poπlo od dostupnog materijala: prouËava se muzika plemena koja joπ i danas æive u primitivnim zajednicama, posebno onih koja su se oËuvala na najniæem stupwu razvoja te joπ uvek æive od lova i sakupyawa plodova. Ova istraæivawa zapoËeta su krajem XIX veka, a nauËni pristup problemu beleæewa i potom studirawa zapisa bio je omoguÊen otkriÊem fonografa. Wega je pronaπao

Svojstva muzike prvobitnih druπtava uzika u ranom stadijumu razvoja nije bila rezultat individualnog ispoyavawa umetnika. Ona je deo svakidaπwice æivota zajednice i izraz wenih potreba. Sa dosta sigurnosti se pretpostavya da je wen razvoj zapoËeo pevawem, a u svim starim kulturama nezamislivo je pevawe bez reËi, baπ kao πto ne postoji ni pesniπtvo bez pevawa. Od narodnog pevaËa zapisivaË ne moæe zatraæiti da mu odvojeno kazuje tekst i napev, oni u wegovoj svesti postoje u nerazluËivom jedinstvu.

Pesma se, isto tako, doæivyava i reprodukuje celovito: ako se pevawe iz bilo kog razloga prekine, ne moæe se nastaviti tamo gde se zastalo, veÊ se pevaË vraÊa poËetku. OseÊawe za formu, celinu pesme,

M

За

во

д

за

уџ

P

ик е

MUZIKA PRVOBITNOG DRU©TVA

T. A. Edison 1877, a veÊ desetak godina kasnije upotrebyen je za snimawe pesama ameriËkih indijanskih plemena. Ubrzo su πirom sveta poËeli da se osnivaju fonografski arhivi i do danas je sakupyen ogroman materijal. Nauka koja se bavi wegovim prouËavawem u poËetku je dobila ime komparativna muzikologija, jer je wena osnovna metoda bilo opisivawe i poreewe bogate prikupyene grae. Danas je za wu prihvaÊen prikladniji naziv - etnomuzikologija. Weni rezultati pomaæu da se boye razumeju koreni iz kojih se razvila i naπa savremena muzika. Pored muzike primitivnih plemena, etnomuzikologija prouËava i folklor evropskih naroda, kao i orijentalnu muziku, te i u wima pronalazi tragove najstarijih slojeva tradicije.

бе н

RA3VOJ MU3IKE DO KRAJA XVI VEKA

Buπmanski ukras ≠ zveËka

str. 005

Mbila ≠ ksilofon

Signalni rogovi

zveËkama, Ëegrtaykama, cevastim tuËkovima, bubwevima. »ovek Zapada iz razumyivih razloga oseÊa civilizacijsku premoÊ nad ranijim stadijumima razvoja druπtva. Ali se ipak prema drugaËijim muziËkim sistemima ne sme odnositi kao prema sasvim inferiornim. Za to Êe svaki paæyiviji posmatraË lako naÊi potvrdu. U istoriji muzike dugo je, na primer, pojavi zapadnoevropskog viπeglasja i izgradwi modalnog, i potom tonalnog sistema i harmonskog miπyewa pridavana izuzetna paæwa: u wima je sagledavana prednost nad drugim tradicijama, shvaÊeni su kao vitalni principi koji su zapadnoj muzici omoguÊili fascinantan razvoj. Put izgradwe viπeglasja trajao je vekovima i na wega su Zapadwaci bili veoma ponosni.

Zbog toga su izveπtaji o postojawu viπeglasja u najraznovrsnijim oblicima u gotovo svim primitivnijim druπtvima prihvaÊeni gotovo sa nevericom.

Ali dokazi za to su sasvim pouzdani.

Drevna muzika je poznavala heterofoniju - koja nastaje kad viπe pevaËa ili instrumentalista u zajedniËkom muzicirawu izvodi istu melodiju, ali uz brojna, namerna ili sluËajna odstupawa i varirawa. Pevalo se takoe u paralelnim intervalima, a postojalo je i bordunsko pevawe - kada neki glas ili grupa pevaËa izdræava jedan ton, a nad wim se razvija neka melodija. Pronaeni su i iznenaujuÊi primeri kanona. Oni su verovatno nastali iz antifonog pevawa - naizmeniËnog smewivawa nastupa pevaËkih grupa; kad nastup jedne grupe ,,kasni``, ali dolazi pre zavrπetka melodijske fraze prve grupe, dobija se kanon.

Nauka danas moæe da prati putawu evolucije Ëoveka unazad oko tri miliona godina NajveÊi deo tog vremena on je proveo kao lovac i sakupyaË. U posledwoj glacijalnoj fazi razvoja zemye (pre 70000 do 10 000 godina) lovaËke grupe su ovladale veπtinom pravyewa orua i oruæja od kamena, umele su da greju svoja staniπta i zaπtite se od hladnoÊe toplim krznima. Paleolitski Ëovek ostavio je i prve

За

во

д

за

уџ

бе н

poËelo se razvijati vrlo rano. U najstarijim napevima od samo dva tona jedan od wih redovno preuzima ulogu uporiπta, a potom i zavrπnice, zaokruæewa.

Osnovni princip oblikovawa bilo je beskrajno ponavyawe.

Kada je poËetkom XX veka izraæeno veliko interesovawe za primitivnu muziku, za muziËara Ëiji je sluh vaspitan na zapadnoevropskoj tradiciji i wenim pravilnim dvodelnim i trodelnim ritmiËkim kombinacijama, bogatstvo i sloboda ritma i metra drevnih melodija predstavyali su izuzetno otkriÊe.

ик е

Maπupiana ≠ ruËni bubaw

Panove frule i svirale

Zulu doboπ

U stihiji ritma otkrivena je elementarna snaga izraza, pa je to pothrawivalo i uverewe o primarnosti ritmiËke organizacije u oblikovawu prvobitne muzike. Ali kod do sada najstarijih poznatih plemena - Veda na Cejlonu i Patagonaca, usaglaπenost izmeu pevawa i telesnog ritma je vrlo slabo izraæena. Na sledeÊem, viπem stupwu razvoja, gotovo svako pevawe nalazi se u vlasti ritmiËkog impulsa yudskog tela.

Kada je Ëovek jednom otkrio zadovoystvo ritmiËkog ponavyawa i stimulativno dejstvo pravilnih udara, retko je pevao da pri tom nije pyeskao rukama, tupkao nogama po zemyi ili se udarao po raznim delovima tela. Ubrzo se u tome pomagao i prvim instrumentima:

str. 006

бе н

ик е

jedniËke elemente pokazuje i muzika ovih podruËja.

Meu najstarijim kulturama koje su ostavile svedoËanstva o svom muziËkom æivotu nalazi se sumerska, koja se razvijala u dowim tokovima Tigra i

Asirski muziËari

во

д

за

уџ

umetniËke tragove - peÊinsko slikarstvo, rezbarije i kipove. Pretpostavili smo da je u to vreme stvarao i svoju muziku.

U posledwih 10 000 godina bitno su se promenili klimatski uslovi, πto je izmenilo i naËin æivota yudi: pojavili su se ratari, a nomadska lutawa zamewena su stalnim naseobinama. Na zemyi su poËela da niËu seoska naseya kao svojevrsni simboli nove moÊi Ëoveka da sebi obezbedi hranu za preæivyavawe. Taj pejzaæ dominirao je zemayskim predelima sve do XIX veka. U wemu je briæyivo Ëuvana tradicija prastarih oblika pevawa i muzicirawa, a weni tragovi æive sve do danas u folkloru brojnih naroda sveta.

Uporedo sa ovom tradicijom burno se razvijala civilizacija. VeÊ oko 8 000 godine pre nove ere na obalama Jordana pojavio se prvi poznati grad omeen zidovima - Jerihon. Nedugo potom, sredinom Ëetvrtog milenijuma pre nove ere niËu prve civilizacije u Evroaziji. One su nam ostavile sigurnije tragove o svojoj muzici.

За

MuziËki luk sa rezonatorskom kutijom

PRVE CIVILIZACIJE ojava prvih civilizacija oznaËava poËetak nove faze u istoriji sveta. Nikle su u Evroaziji na nekoliko odvojenih mesta u plodnim reËnim ravnicama: uz dowe tokove Tigra i Eufrata, u dolini Nila, u dolini Inda i uz Æutu reku (Huang He). U poËetku wihov razvoj bio je samostalan, ali u mnogim elementima srodan. Sve niËu oko gradova u kojima se razvijaju sloæena podela rada, pismo, sveπteniËki i dræavniËki staleæ, trgovina, sloæeni sistemi navodwavawa, monumentalne javne graevine. Izrauje se glineno posue i ovladava veπtinom dobijawa bronze. Mnoge za-

P

Egipatski instrumenti ≠ razliËiti tipovi harfi i lutwi

str. 007

hriπÊanske muzike u Evropi.

Prvi centri u dolini Inda formiraju se oko gradova Harapa i Mohewo-Daro, i takoe su veoma stari (od oko 2750). O indijskoj muzici saznajemo iz Veda, najstarijih pisanih spomenika indijske kwiæevnosti, a takoe iz dva Ëuvena indijska epa Ramajana i Mahabharata u kojima je opisan æivot Indije u periodu od oko 1500. do 450. godine pre n. e.

Uz kinesku Æutu reku takoe su pronaeni tragovi veoma stare civilizacije - iz oko 1600. godine pre nove ere. Ona se zbog prirodnih prepreka - Himalaja i azijske praπume - razvijala dosta izolovano od

Egipatski instrumenti prave i konusne svirale

За

во

д

за

уџ

бе н

ик е

Eufrata poËevπi od 3000 godine pre n. e. Naslednici Sumera bili su Asirci i Vavilowani (od oko 1892. do 1750).

U dolini Nila u periodu od oko tri milenijuma razvijale su se moÊne egipatske dræave (od oko 2685. sve do 30. godine pre n. e., kada je Egipat postao rimska provincija). Zenit egipatske civilizacije bio je izmeu 1550. i 1080, kada je i umetnost bila toliko razvijena da je porede sa italijanskom renesansom.

Oko 1200. godine iz Egipta su se izdvojili Jevreji a kulminacija wihovog razvoja nastupa oko 1000. godine pre n. e., kada je David ujedinio Izrael i Judeju.

Wihova tradicija postaje jedna od osnova razvoja

SviraËi na harfi, lutwi i diaulosu

Kineski instrument KIN

pomenutih civilizacija ali je ipak odræavala trgovaËke veze sa brojnim naseyima na Istoku. Japanska kultura je znatno mlaa, razvija se od petog veka.

Na Kritu se od oko 2000. godine pre n. e. razvijala minojska kultura; u GrËkoj od 1600. pre n. e. mikenska, a prema predawu Etrurci naseyavaju Italiju oko 1000. godine pre n. e.

Najranije civilizacije nastale su na nekoliko udayenih mesta pa ih porede sa svetionicima u noÊi ili oazama u prostranoj nenaseyenosti ili retkoj naseyenosti evroazijskog kopna. Meutim, izmeu 1000. godine pre n. e. i 500. godine n. e. slika se bitno promenila. Civilizacije u Evropi i Aziji stopile su se u neprekidan pojas. Ostvareni su brojni meuregionalni dodiri i kulturna razmena koja Êe bitno obeleæiti Ëitav potowi razvoj: prenoπene su ideje, tehnologije, institucije i, moæda najuticajnije od svega, velike svetske religije - od budizma, zoroastrizma, judaizma, do hriπÊanstva i islama. Na zapadu je πirewe helenizma stvorilo jedinstveno kulturno podruËje koje se neko vreme protezalo od Britanije do Indije. IstoËno Sredozemye, Arabija, Mesopotamija i Iran su u toku tri ili Ëetiri hiyade godina antiËke istorije obrazovali u muziËkom pogledu jedinstveno podruËje. I kasnije je ova teritorija, ujediwena uticajem islama, takoe Ëinila Ëvrstu

Indijski muziËar na sitaru

str. 008

ик е

ovaj period. Udruæivawe æivotiwa sa boæanstvima preneto je iz preistorijskih vremena. Uz ove predstave nisu saËuvana autentiËna objaπwewa, pa nam samo ostaje da nagaamo wihovo pravo znaËewe. Ponekad je, pri tom, teπko otresti se asocijacija na docnija iskustva, Ezopove i Lafontenove basne, na primer.

Ukras na harfi iz Ura

бе н

Pojedina pevawa epa govore da su osnove buduÊe hriπÊanske liturgije postavyene joπ u okriyu drevne sumerske kulture. Muzicirawe je sposobnost privilegovanih znalaca, vodeÊi yudi najboye vladaju tim umeÊem - Gilgameπ, kray David i Solomon, kineski i indijski vladari. Ali, s vremenom muzika dobija sve veÊi znaËaj u svetkovinama i praznovawima. Na egipatskim predstavama muzicirawa, ona je znatno ËeπÊe prikazana kao pratwa sveËanosti i gozbe, nego kao deo obreda. MoÊ vladara dokazuje broj muziËara koje ima na dvoru. U znak pokornosti poraæeni neprijatey πaye i svoje muziËare. Takvi pokloni mogli su izazvati pravu revoluciju u razvoju muzike nekog podruËja, posebno zbog pojave novih instrumenata.

Vladar i wegova svita sve mawe aktivno muziciraju, oni uæivaju u plodovima tueg umeÊa pa je i kvalitet muzike samo mera zadovoyewa vladarske sujete. Sve ËeπÊe se pomiwu i predstavyaju æene koje muziciraju.

Profesionalizam je muziËku umetnost suπtinski mewao. Ali to ne znaËi da je ona sasvim izgubila vezu sa prvobitnim korenima. Posebno su svuda prepoznatyivi tragovi wenog magijskog dejstva i uloge koje je imala u obredima. U gotovo svim ranim kulturama veruje se u boæansko poreklo muzike i wenu ogromnu moÊ, izmeu ostalog, i isceliteysku.

Profesionalna muzika je poËivala na zakonu i logici - imala je svoje osnove u osmiπyenim sistemima organizacije tonova. Pored pentatonske lestvice (koju poznaju sve drevne kulture), u upotrebi su bile i πestotonska i sedmotonska. Teorijske osnove muzike mogle su biti veoma razraene.

Profesionalni muziËar je morao da poznaje obrasce, uzore.

За

во

д

за

уџ

celinu - muhamedanska kultura izrasla je na osnovama grËke teorije i verovatno sve do danas Ëuva neke wene suπtinske osobenosti. Na istoku je πirewe kineske i indijske kulture dovelo do svojevrsne kulturne simbioze u Indokini. Meusobna meπawa, proæimawa razliËitih tradicija bitno su obeleæila deπavawa u muzici na svim podruËjima: ona su uvek podsticala i unapreivala dayi razvoj.

Kada se govori o muzici drevnih civilizacija, pre svega se mora uoËiti da je to umetnost profesionalaca, πto znaËi obrazovanih: to je uËena muzika.

Neretko se znawa muziËara i dayi napredak muzike povezuju i sa tadaπwim nauËnim saznawima. Prvi matematiËari i filozofi veoma se zanimaju za fenomen muzike. U svim ranim civilizacijama nalazimo pokuπaje da se i astronomija poveæe sa wom. Takoe je postojala muzika neprosveÊenih ali su o woj saËuvana tek retka, uglavnom omalovaæavajuÊa svedoËanstva.

Muzika je negovana, pre svega, u sklopu religioznog obreda. Sumerski Ep o Gilgameπu, zapisan prvim klinastim pismom, donosi svedoËanstva o ulozi muzike u svakodnevnom æivotu Sumera, pomiwu se tuæbalice i jadikovke, instrumenti, pesme i igre o praznicima, a posebno se istiËe uloga muzike u obredu.

Harfa iz Ura, oko 2450 p.n.e.

Umetak u korpusu rezonatora jedne harfe iz Ura (oko 2600. godine pre n. e.). Ona je pronaena uporedo sa ærtvenim stalkom. Slike na kojima se vide æivotiwe u nekim svakodnevnim poslovima nisu neobiËne za

str. 009

ик е

potiËu tek iz vremena prvih civilizacija, kada je poËelo wihovo predstavyawe (iz tog vremena saËuvan je samo mali broj instrumenata). Neki se sreÊu na svim podruËjima, ali ima i onih koji su povezani za odreene regije i kulture. Instrumenti su Ëesto prenoπeni.

Instrumenti su Ëesto udruæivani u orkestre, ponekad i ogromnih razmera - od preko stotinu muziËara. Orkestri, i uopπte, instrumenti, koriπÊeni su uglavnom kao pratwa glasu, ali ima i primera samostalnog muzicirawa. Ostaci ove prakse i danas su saËuvani na Javi i Baliju: to su gamelanorkestri sastavyeni od velikog broja metalofona, gongova, bubweva, flaute i fidule. Ove orkestre Evropa je imala priliku da upozna joπ davno u okviru Ëuvenih pariskih svetskih izloæbi u proπlom veku.

Tada su posebno snaæan utisak ostavili na Kloda Debisija i inspirisali ga da traæi nove moguÊnosti za obogaÊewe izraæajnih sredstava zapadnoevropske muzike. Mada se tradicionalno muzicirawe na Orijentu veoma razlikuje od savremenog zapadnog, i kroz wegovu istoriju ne jednom Êemo biti u prilici da pomiwemo orijentalne uticaje. Oni su se do u novije doba ograniËavali na Zapadni orijent, ali je sve uoËyivija æeya da se prekoraËe barijere koje dele muziku Istoka i Zapada. Indijsku tradicionalnu muziku, Ëak i ako ne poznajemo zakonitosti wene izgradwe, sa zadovoystvom moæemo sluπati.

Koncerti Ravi-©ankara i brojnih drugih indijskih muziËara πirom sveta to uveryivo potvruju.

Spektakli kineskog, korejskog ili japanskog No teatra uzbuuju i naπeg savremenog gledaoca, mada poËivaju na jednoj neobiËnoj sintezi muziËkih, likovnih i dramskih elemenata.

Oni su mu sluæili kao osnova za stvarawe; svoje umeÊe dokazivao je maπtovitim, inventivnim varirawem modela. I danaπwa indijska muzika u Ëijoj osnovi leæe rage poËiva na istim principima. Oni su takoe karakteristiËni za vizantijsku tradiciju, pravoslavno crkveno pojawe, gregorijansko pevawe.

Instrumentarijum ranih civilizacija odlikuje izuzetno bogatstvo; u wemu su osnove svih modernih instrumenata. Pojedini nauËnici pretpostavyaju da su u muzici prvobitnih druπtava bili zastupyeni svi tipovi instrumenata: pored udaraËkih i duvaËki (pre svega panova frula, ali i druge svirale), a u muziËkom luku prepoznaje se preteËa buduÊih instrumenata sa æicama. Istinski dokazi o postojawu instrumenata

GrËka umetnost istraæivawima antiËkih kultura posebno mesto pri pada staroj GrËkoj jer je ona uzidana u temeye zapadnoevropske civiliza cije. Smatra se da su upravo Grci dosegli najviπe domete u civilizacijskom razvoju na ovom stupwu. I posle propasti Rima seÊawe na superiornost dostignuÊa antiËke kulture ostalo je trajna inspiracija za Evropu koja se uzdiza-

U

str. 010

Mladi sviraË na aulosu

во

д

за

уџ

бе н

Svi drevni narodi verovali su u magiËnu i lekovitu moÊ muzike. GrËki bog Apolon bio je otelotvorewe te vere: predvodnik muza bio je naoruæan zlatnom lirom i srebrnim lukom. Bio je bog svetla i sunca, Ëuvar æivota i poretka, nepogreπivi strelac i lekar. Apolon je otac Orfeja, najveÊeg pevaËa i muziËara grËkih mitova, onog pred kojim je sam Had bio nemoÊan. Apolonov potomak je i Asklepije (Eskulap), Ëuveni lekar i potom i bog medicine. On je takoe Hadu zadavao muke, jer je svojom veπtinom leËewa mogao podizati Ëak i mrtve, pa ga je zbog naruπavawa propisanog reda stigla Zevsova kazna.

Grci su verovali da umobolni moæe ozdraviti ako mu se sviraju melodije u kojima je sadræan kosmiËki red, jer bi tako dolazio u saglasnost sa proporcijama univerzuma. SaËuvana su i svedoËanstva da je muzika mogla leËiti fiziËke patwe: oboleli od iπijasa bili bi poπteeni napada ako bi se na aulosu sviralo u figijskoj lestvici iznad obolelog dela tela.

Muzika je uopπte imala moÊ da stvari i dogaaje dovodi u red.

U Ëast Apolona, zaπtitnika umetnosti, prinoπene su ærtve u delfijskom svetiliπtu, i izvoeni peani - pohvalne pesme i igre. U Ilijadi se tako opisuje jedan pean za rasterivawe kuge. Kada je nekoliko vekova kasnije crna smrt harala Spartom, kritskom muziËaru Taletasu bilo je naloæeno da izvodi peane.

За

Eros svira na kitari

Apolonov kult

Isto tako, vrlo je verovatno da je odnos prema viπeglasju bio srodan u mnogim starim kulturama: nije zabeleæen wegov razvoj, ali se ipak mora pretpostaviti da su i daye postojali veÊ pronaeni, ranije pomiwani principi kombinovawa glasova u skupnom muzicirawu.

O staroj grËkoj muzici danas se dosta zna. U drugoj polovini naπeg veka nauËnici su uspeli da deπifruju i zabeleæe modernom notacijom desetak drevnih zapisa melodija pronaenih na razliËitim mestima u GrËkoj i Maloj Aziji. Grci nisu jedini meu starim narodima pokuπavali da zabeleæe svoju muziku. Prva svedoËanstva o ovakvim nastojawima sreÊu se kod Sumera, a poznata su i ona iz starog Egipta i Kine.

Meutim, prvi, pretpostavya se uspeπno deπifrovani zapisi, potiËu tek iz grËke kulture.

Ipak, o tome kako se u ono vreme muziciralo ne bismo mogli mnogo da saznamo iz ovih nekoliko melodija. U stvari, ogromno znawe o grËkoj muzici pretpostavka je uspeπnosti tumaËewa nesavrπenog sistema beleæewa tonova. A to znawe stiËe se prouËavawem zaista velikog broja saËuvanih kwiæevnih, filozofskih, pa i posebnih dela posveÊenih pitawima muziËke teorije. Nauka danas sa dosta sigurnosti raspravya o najrazliËitijim pitawima: sistemu grËkih lestvica, melodijama, ritmovima, oblicima, instrumentima, interpretaciji grËke muzike, podjednako kao i o wenoj funkciji u druπtvu, poloæaju muziËara, wihovim takmiËewima, ulozi koju je muzika imala u pozoriπtu i brojnim drugim.

во

д

за

уџ

бе н

»as muzike na kitari i kitari-liri

ик е

la. To opredeyuje vrlo specifiËan poloæaj grËke umetnosti u istoriji: ona je most izmeu prvih civilizacija na Zapadnom orijentu i savremene Evrope.

Intenzivan razvoj grËke umetnosti zapoËiwe od osmog veka pre nove ere. Wena dostignuÊa prihvatiÊe kao zakoniti naslednik Rimska imperija. Vrhunac grËkog uticaja u Rimu osetio se u drugom veku pre nove ere, i sve do propasti imperije u petom veku nove ere ona Êe Ëuvati tradiciju grËke umetnosti i kulture, da bi je potom predala u naslee hriπÊanskoj civi-

Etos i harmonija sfera

За

lizaciji. Ali to neÊe biti jedini put kojim su uticaji prodirali u Evropu. Na helenskom nasleu razvijala se i islamska kultura, kao i Vizantija. U stvari, tek je prouËavawe ovih tradicija omoguÊilo pravilnije razumevawe grËke muziËke teorije. GrËka tradicija neodvojiva je od drugih koje su se u to vreme razvijale na bliskim prostorima; ona poËiva na netemperovanom sistemu koji je zapadwaku veoma sloæen za razumevawe. GrËko uËewe o etosu bliæe je kineskim i indijskim shvatawima muzike nego naπim savremenim. Za sve stare civilizacije takoe je karakteristiËno sve ono πto obiËno pripisujemo Grcima: simbolika brojeva u vezi sa muzikom, kosmoloπko shvatawe wenog porekla i prirode, teorijsko prouËavawe muzike i izgradwa veoma sloæenih teorijskih sistema kao osnove profesionalnog muzicirawa, pridavawe velikog znaËaja muzici u vaspitawu mladih, poËeci pozoriπta. VeÊ je pomenuto da su Grci prihvatili i potom samo eventualno usavrπavali instrumente koje su drugi koristili.

UËewe o etosu formiralo se oko VI - V veka pre nove ere, i nuæno je poznavati wegove principe da bi se razumela suπtina grËkog odnosa prema muzici. U ranijim tumaËewima etosa polazilo se od tvrdwi Ëuvenih grËkih filozofa da melodije imaju emocionalnu snagu u zavisnosti od lestvica na Ëijim osnovama su izgraene. Mada je tako neπto teπko zamisliti, verovalo se svedoËewima autoriteta poput Platona i Aristotela, da svirawem u odreenoj lestvici muziËar svoje sluπaoce moæe da dovede u zanos, odluËno i borbeno raspoloæewe, do katarze ali i da ih rastuæi i omekπa im voyu.

Danas nam upoznavawe savremene indijske muzike i wenog tumaËewa dejstva pojedinih raga pomaæe da boye razumemo znaËewe grËkog etosa. On je podrazumevao, baπ kao i u ragama, dejstvo znatno veÊeg broja elemenata nego πto je sama lestviËna struktura. U pitawu su i registar u kojem se napev izvodi, odreeni melodijski obrasci, tempo, ritam,

str. 011

бе н

ик е

mo. Teatron je stepeniπte na kojem su sedeli gledaoci. On u polukrug opasuje orkestru - kruæni prostor na kojem se kretao hor, dok su glumci igrali na platformi (danas pozornici) podignutoj u dnu orkestre.

Iza we je podizana drvena baraka - skene, u kojoj su se glumci presvlaËili, ali je predstavyala i deo dekora, pa i prostor po kojem se izuzetno moglo i kretati (na vrhu bi se pojavyivalo kakvo boæansko biÊe). Skene se u helenistiËkom razdobyu pretvorila u prostranu dvospratnu graevinu od kamena.

уџ

instrumentalna boja, a sve je povezano i sa kosmoloπkim znaËewem muzike. Ono je postojalo i u drugim antiËkim kulturama, a Pitagora, koji se smatra jednim od prvih koji u GrËkoj formuliπu ove odnose, verovatno ga je primio od sumerskih mudraca. No upravo uz wegovo ime vezuje se uËewe o harmoniji sfera.

Harmonija sfera je nebeska muzika koja nastaje kretawem nebeskih tela u vasioni. Ali muzika za pitagorejce nije samo utkana u temeye svemira, ona je i wegov tvorac. Oni su preciznim akustiËkim merewima utvrdili da se tonovi i wihovi meusobni odnosi mogu izraziti brojËanim proporcijama. Kako svaka brojËana kombinacija joπ uvek ne raa muziku, da bi definisali specifiËno muziËke odnose, uveli su pojam harmonija. HarmoniËan odnos brojeva nastaje onda kada predstavya odraz brojËanih relacija koje vladaju kosmosom, kada u malom ponavyaju odnose koji vladaju u velikom. Harmonija sfera se ne moæe Ëuti, ali ona je pokretaË umetniËkog delawa Ëoveka, jer ga inspiriπe da svojom muzikom traæi postizawe harmonije sa vaseyenom.

GrËka tragedija

Dionis meu menadama i satirima

д

во

За

O

за

snova pozoriπne umetnosti Zapada leæi u grËkim tragiËkim i komiËkim predstavama, koje su u zrelom obliku izvoene u V veku pre n. e. Interesovawe za grËki mit kao inspiraciju, ali i stvaralaËke domete drama onog vremena, ne jewava sve do naπih dana. Pokuπaj restauracije uloge muzike u tim predstavama doveo je poËetkom XVII veka do stvarawa opere. Razumyivo je zato zanimawe za istoriju nastanka grËkog pozoriπta.

Tragedije su nekada prikazivane u toku martovskih svetkovina posveÊenih Dioniziju. Predstave nisu prikazivane pojedinaËno, veÊ uvek u tetralogiji: tri tragedije i za opuπtawe jedna groteskna satirska igra - komedija. Pretpostavya se zato da je ovaj oblik razvijen iz ditiramba - igara izvoenih uz pratwu aulosa koje su simboliËno prikazivale patwe i nestajawe s prirodom, a potom ponovno raawe boga Dionizija. Vremenom grËka drama napuπta dionizijski kult, a u centar tragedije dolaze uzviπene mitoloπke teme i olimpski junaci.

Predstave su odræavane u velikim javnim pozoriπtima koja su mogla da prime i do 20 000 gledalaca. Oznake koje nalazimo za delove grËkog pozoriπta i danas se nalaze u osnovi termina koje koristi-

Apolinijsko i dionizijsko To su izrazi koje je u XIX veku uveo NiËe za oznaËavawe elemenata uravnoteæenosti i razuma nasuprot elementima punim snage i strastvenosti. SliËna podela postojala je u grËkoj muzici. Uz Apolonov kult povezane su lira i kitara. Lira je bila æiËani instrument kuÊnog muzicirawa, dok je woj srodna kitara imala veÊu rezonantnu kutiju i bila namewena koncertnim nastupima. Ova dva Apolonova instrumenta bila su simboli vedrine i duπevne uravnoteæenosti, nasuprot aulosu , duvaËkom instrumentu prodornog zvuka koji se vezuje za Dioniza, jer se na wemu izvodi muzika uzbuewa i strasti. Postojao je i diaulos, dvostruka svirala na kojoj se moglo svirati u dvoglasu: na jednoj cevi sviran je leæeÊi bordunski ton, a na drugoj melodija

str. 012

бе н

ик е

snaænu, hijerarhijski sloæenu organizaciju koja je baπtinila tekovine grËke filozofije i nauke, te vrlo rano pokazala i svoje intelektualne preokupacije. U petom veku ta organizacija bila je toliko moÊna da je i posle pada Rima upravo ona opstala kao Ëuvar klasiËne tradicije i uspela da povede hriπÊansku Evropu u novo doba.

Iz istog jezgra razvijala se i vizantijska umetnost.

Odluka Konstantina Velikog iz 323. godine da premesti prestonicu Rimskog carstva u grËki grad, Bizancijum (potom Konstantinopoy, tj. Carigrad) pokazala se sudbonosnom. Time je na posredan naËin bila priznata strateπka i ekonomska vaænost istoËnih provincija. One su svoju vitalnost dokazale i pred napadima varvarskih plemena koja su do πestog veka uniπtila i posledwe ostatke centralne vlasti na zapadu. Vizantijsko carstvo je te udare preæivelo, i pod Justinijanom (527 - 565) a naroËito Heraklijem (610 - 641) povratilo svoju moÊ i ugled, te ih, uprkos napadima Arapa i Osmanlija, u dobroj meri saËuvalo sve do pada Carigrada (1453).

U Vizantiji se govorio grËki jezik, a u kulturi pored grËko-rimskog i ranohriπÊanskog uticaja veliku ulogu igrala je orijentalna tradicija - u muzici posebno sirijska i jermenska.

Podela Rimskog carstva dovela je i do verskog rascepa. KonaËan razlaz Carigrada i Rima dogodio se 1054. godine: razlike izmeu pravoslavnog i katoliËkog hriπÊanstva tada su kulminirale i izazvale potpun raskol, ali su postojale i znatno pre ovog vremena. Wih su uslovile razliËitosti u grËko-orijentalnom i zapadwaËkom mentalitetu koje su izgradile razliËite tipove duhovnosti. Veoma rano ispoyene su osobenosti u vrπewu obreda, formulisawu dogmi, crkvenoj disciplini, odnosu prema jeziku i sluæbenoj upotrebi, tradiciji.

Kada je u pitawu umetnost, najËeπÊe se istiËe za pravoslavye karakteristiËno jedinstvo carske i crkvene vlasti kao pojava koja presudno odreuje karakter i razvoj vizantijske umetnosti, posebno u woj ispoyenu bliskost duhovne i svetovne muzike (koje nema na Zapadu). Vizantijsko poπtovawe tradicije i povezanost sa proπloπÊu oËuvali su u wenoj umetnosti kroz vekovno postojawe antiËke uzore, obogativπi ih tekovinama maloazijske kulture. Vizantijska muzika bila je vokalna - Gospod je slavyen najsavrπenijim instrumentom: yudskim glasom - i jednoglasna - viπeglasje je ovde shvaÊeno kao mnogoglasje, a ortodoksna praksa zahteva da Gospoda treba jedinstveno slaviti: jednoglasje je postavyeno kao neπto πto treba dostiÊi! Muzika je, kao i u drugim starim evroazijskim kulturama stvarana na osnovu

За

во

д

за

уџ

Osnov tragedije je u poËetku bio hor. Zatim se pojavyuju glumci (od jednog do trojice) - muπkarci koji su nosili maske likova koje prikazuju. Sa sigurnoπÊu se moæe tvrditi da se tragedija izvodila u jedinstvu teksta i muzike, jer su saËuvani delovi muziËkih zapisa. Ali ovi fragmenti nisu dovoyni da nam kaæu neπto viπe o karakteru i funkciji muzike u drami.

Zenit u razvoju grËke kulture postignut je u razdobyu od oko 500. do 300. godine pre n. e.: to je doba procvata grËke tragedije Eshila, Sofokla i Euripida, Aristofanove kamedije, izgradwe Partenona, Fidijinih skulptura, Sokratove, Platonove i Aristotelove misli, izrade predivnih vaza. Kada su pod Filipom, a potom i Aleksandrom Makedonskim u IV veku ujediweni grËki polisi i proπirene dræavne granice, horizonti su veoma razmaknuti i zapoËelo je razdobye helenistiËkog sveta (pod helenskim se podrazumevalo prethodno). U wemu je grËki kulturni uticaj veoma proπiren. Potom su ga na ovim teritorijama baπtinili Rimyani, πirili ga i daye, razume se uz brojne promene i prilagoavawa. Oko 100. godine n. e. klasiËno doba doseglo je vrhunac: carstva su se protezala od Sredozemya do Kine i Ëinila jedinstveno podruËje civilizacije. No ono neprekidno biva izloæeno pritiscima varvara, πto Êe oko 500. godine dovesti do prevrata u celom evroazijskom svetu.

PoËetak ovog perioda tradicionalno se u Evropi oznaËava kao nastup sredweg veka. Mada se tekovine klasiËnog doba nikada nisu u potpunosti izgubile, olabavyene su ili potpuno prestale veze izmeu Vizantije i Zapadne Evrope, severne Afrike i Italije, Kine i Zapada. Evropa je u odnosu na druge svetske civilizacije zaostala; to je period izgradwe prvih feudalnih druπtava u kojima je sreivawe prilika i druπtvenih odnosa teklo vrlo lagano. Sve do prve polovine XV veka nije zapoËeo druπtveni razvoj koji bi joj omoguÊio da doe u srediπte zbivawa na svetskoj pozornici.

SREDWOVEKOVNA MUZIKA redwovekovno doba obuhvata viπe od deset stoleÊa evropske istorije. Wegova umetnost zapoËiwe na temeyima ranohriπÊanske.

Kada je hriπÊanstvo postalo zvaniËna religija u Rimskoj imperiji (Konstantinovim Milanskim ediktom 313. godine) zapoËela je wegova transformacija iz vere siromaπnih i potlaËenih u

S

str. 013

ик е

dobu`` odavno je napuπtena, o statiËnosti, ,,okamewenosti`` umetnosti ovog vremena (posebno vizantijske), takoe. Razvojni tokovi su usporeni za moderno poimawe dinamike zbivawa, ali je u tih desetak vekova ostvaren ogroman napredak.

Vizantijska tradicija preπla je u naslee ruske, bugarske, grËke i srpske muzike, u kojima je saËuvana, da bi se nekoliko vekova kasnije ponovo srela sa zapadnom, koja je posle zajedniËkih poËetaka krenula sopstvenim razvojnim putevima.

За

во

д

за

уџ

бе н

melodijskih formula - uzora kanonizovanih u oktoihu. Oktoih, odnosno osmoglasnik, predstavya zbirku crkvenih glasova koji se sistematski upotrebyavaju kroz liturgijsku godinu. U wima su sadræane formule - melodijsko-ritmiËki obrasci - uzori za komponovawe. Wihovi delovi se kombinuju, variraju, obogaÊuju prema odreenim pravilima. Isti princip strogog poπtovawa kanona vaæio je u vizantijskoj i uopπte sredwovekovnoj kwiæevnosti i u likovnim umetnostima: u wima smisao za pojedinaËno nikad nije mogao da utiËe na celinu. Zato, da bi danas restaurator sa uspehom mogao da obnovi oπteÊeni deo ikone, nije od primarnog znaËaja da poznaje podatke o onom πto je mawe - uobiËajena boja odela, naËin na koji se predstavyao pojedini lik (na primer, da li je imao bradu ili ne), veÊ o onome πto je veÊe - poloæaj ikone u ikonostasu. To mu daje kyuË i za eventualno prepoznavawe lika, i za odreewe u kom smeru je bio okrenut ili za druge bitne detaye kompozicije, i joπ brojne sliËne, vitalne podatke neophodne za rad. Zbog ovakve vaænosti kanona neki su nauËnici osporavali individualnost umetniËkom stvaralaπtvu ovog vremena. No pri tom su sasvim pogreπno savremene estetske kriterijume primewivali na doba u kojem su vaæili sasvim drugaËiji zakoni. Sredwovekovni umetnik obraÊao se jednom izuzetno senzibilnom sluπaocu i posmatraËu: nijanse u naËinu kazivawa imale su ogroman znaËaj; ono πto naπa Ëula ne bi konstatovala kao bitno, za wih je bivalo od izuzetne vaænosti. Tradicija epskog kazivawa joπ uvek Ëuva takav odnos prema stvarawu: u epu su Ëiwenice, dogaaji, likovi, karakterni tipovi, pa Ëak i ishod deπavawa svima po-znati: bitno je kako se ono πto je poznato kazuje. Revolucionarna odstupawa od uobiËajenog su nezamisliva, ali fina, suptilna nijansirawa bivaju pozdravyena sa najveÊim odobravawem, naravno pod uslovom da su plod talenta i umeÊa.

Naπ odnos prema umetniËkim delima tog vremena treba zato graditi sa velikom paæwom, jer su u wima saËuvana yudska iskustva koja imaju arhetipsku vrednost. Ove praslike, prauzori nastavili su da æive sve do naπeg doba. RomantiËari su za wih pokazali posebno interesovawe, a od doba romantizma ono ne jewava, samo se produbyuju naπe spoznaje o wihovoj prirodi i znaËewu. Predstava o sredwem veku kao o ,,mraËnom

Minijatura iz 13. veka, Pitagora sa svojim instrumentom

I o muzici na Zapadu saznajemo preteæno iz crkvenih izvora, a u wima je uglavnom saËuvano svedoËanstvo o duhovnoj tradiciji. Postoje brojna dokumenta iz ovog vremena pa se razvoj muzike moæe vrlo detayno pratiti.

str. 014

бе н

ик е

prilikama u kojima je delovala. Dve najznaËajnije promene koje su se dogodile - viπeglasje i uvoewe instrumentalne muzike - morale su doÊi iz svetovnog i narodnog muzicirawa. Crkveni poslenici daju najboye primere diplomatskog ponaπawa: oni su usvajali, time stavyali pod svoju kontrolu, sve πto se viπe nije moglo zabraniti, a pastvu je kao novo, privlaËno i zanimyivo okupyalo pod crkveno okriye.

Viπeglasje se dugo i postepeno razvija negde od devetog veka od najjednostavnijih oblika udvajawa

Teorijska objaπwewa tetrahorda iz 12. veka

уџ

Na poËetku ovog perioda muzike Istoka i Zapada tesno su isprepletene. IstoriËari umetnosti Justinijanovo doba smatraju jednim od najuspeπnijih sinteza ovih tradicija. Neki najpoznatiji spomenici rane vizantijske umetnosti nalaze se na italijanskom tlu. Ali se na Zapadu takoe uoËavaju i uticaji posebnih tradicija krajeva u kojima se ova umetnost razvijala. Oni su bili veoma izraæeni, jer je muzika prenoπena usmenim putem, tako da su postojale bitne lokalne razlike u naËinima izvoewa liturgije. To je potencijalno predstavyalo opasnost za duhovno jedinstvo Crkve, pa je papa Grgur I Veliki (590 604) napravio odabir melodija koje Êe se u sluæbi pevati tokom cele liturgijske godine, i to na celom podruËju Zapadne crkve. Po wemu je ovo pevawe dobilo naziv gregorijansko, a kasnije generacije su mu, veliËajuÊi wegovo delo, pripisale i kompozitorski rad. Savremena istraæivawa su to opovrgla.

Gregorijanski koral je bio osnova za dayi razvoj zapadne duhovne muzike. On je iskyuËivo jednoglasan, pisan je na latinski tekst, a to je muzika koja i danas æivi. Wemu su se kao inspiraciji obraÊali i brojni kompozitori udayenih epoha, posebno J. S. Bah, ali i romantiËari, A. Brukner i F. List, na primer.

Srediπta razvoja muzike bili su manastiri i crkve. U wima je ona Ëuvana, prouËavana, tumaËena,

За

во

д

за

melodije u paralelnim intervalima (organum) do razvijenih viπeglasnih formi XII, XIII i XIV veka (diskant, konduktus, motet). U wima se beleæi postepeno oslobaawe glasova od zavisnosti od gregorijanske melodije koja se nalazi u osnovi kompozicije.

Na taj naËin se razvijao poseban vid muziËkog miπyewa - polifonija.

Minijatura iz druge polovine 12. veka ,,Hortus deliciarum ,,

stvarana. Muzika je uvek bila izuzetno vaæan deo crkvenog obreda. Na Zapadu ona beleæi stalnu evoluciju kao posledicu prilagoavawa Crkve vremenu i

Predstava o sredwovekovnoj muzici nije potpuna ako se pomiwe samo duhovno stvaralaπtvo. Osim wega, postojala je æiva i bogata tradicija svetovnog muzicirawa koja obuhvata profesionalnu i narodnu umetnost. Pomeni o woj su retki, uglavnom se javyaju u negativnom kontekstu - u kritikama koje joj upuÊuju sveπtena lica, a prvi zapisi potiËu tek iz XII veka.

No sasvim je sigurno da je wena popularnost i do tog vremena bila velika, jer je dolazak putujuÊih sviraËa uvek bio dogaaj za neko mesto. Nazivali su ih mimima (kao u staroj GrËkoj), æonglerima, πpilmanima, skomrasima, pevcima, vagantima i golijartima. Bili su to svestrani zabavyaËi, istovremeni krotiteyi æivotiwa, trgovci i akrobate. Proslave i praznici bez wih - baπ kao i danas - ne bi imali potreban sjaj.

Crkva ih je progonila i osuivala, ali ih nije mogla suzbiti, baπ kao ni tradiciju narodnog muzicirawa.

str. 015

ик е

istiËnih pojava koje imaju i jasan lokalni i individualni peËat.

Skup stilskih odlika nije neπto unapred dato stvaraocu; proces je obrnut - on je wihov kreator.

Umetnik uvaæava tradiciju, kao i sve spoyaπwe i objektivne okolnosti u kojima delo nastaje: recimo, ograniËewa koje nameÊe materijal, u muzici izvoaËki ansambl, zahteve koji proistiËu iz namene dela, poznate konvencije sa jasno odreenim znaËewem u krugu obrazovanih. No joπ uvek se pred wim nalazi nedodirnuto poye stvaralaËke slobode bez kojeg je umetniËki Ëin nezamisliv. Umetnost je, uprkos tradiciji, Ëiji teret uvek nosi, avantura u nepoznatom, do tad neotkrivenom. Svaki pokuπaj da se to izmeni ukida samu umetnost, kreativnost je wena suπtinska pretpostavka.

Zato u skupu karakteristiËnih odlika jedne epohe koji nazivamo glavne stilske osobenosti ne treba gledati zbirku pravila kojoj moraju da se potËine sva dela jednog perioda. NaroËito ih ne treba dovoditi u vezu sa ocenom vrednosti umetniËkog dela. UoËavawe stilskih odlika treba da ostane ono πto je bilo u prvobitnoj nameni: pomoÊno sredstvo koje koristimo da lakπe sistematizujemo razvojne procese u umetnosti, da Ëiwenice poveæemo tako da ne slede jedna za drugom, veÊ jedna iz druge. Proπlost ne treba shvatiti kao skup mrtvih podataka, veÊ kao sled uzroËno - poslediËnih veza kojima naπa spoznaja i razumevawe uvek udahwuju nov æivot.

Poznavawe Ëiwenica pretpostavka je svakog saznawa o istoriji. Ali se iste, poznate Ëiwenice mogu na veoma razliËite naËine tumaËiti. Zbog toga u istoriji umetnosti, pa i u muzikologiji, ne postoji opπta saglasnost u definisawu stilova: variraju wihovi nazivi, broj, periodizacija. Paæyivije prouËavawe nekog perioda lako Êe uveriti svakog istraæivaËa da o wemu i vrhunski autoriteti i poznavaoci formiraju mawe ili viπe razliËite, ponekad i suprotstavyene sudove. To se podjednako odnosi na davno minule epohe, kao i na naπu savremenu.

Muzikologija se, usvajajuÊi osnovne vidove sistematizacije razvoja iz istorije umetnosti i literature, suoËila sa dodatnim poteπkoÊama. Stil se ne ustanovyava u svim umetnostima i na svim geografskim podruËjima istovremeno. Muzika je, po pravilu, u izvesnom zakaπwewu u odnosu na literaturu, arhitekturu, slikarstvo i skulpturu. Uzroke ove pojave nije jednostavno dokuËiti; nauËnici ih vide u sloæenosti, apstraktnosti muziËkih sredstava izraæavawa, veÊ pomiwanoj postojanosti jednom usvojenih muziËkih stilova i nekim drugim razlozima. Za

уџ

бе н

Sa razvojem feudalizma i u viπem staleæu vlada interesovawe za muziku i poeziju. Javyaju se trubaduri u juænoj, truveri u severnoj Francuskoj, i minezengeri u NemaËkoj. Wihova muzika nastaje po uzoru na narodnu, kompozitor je istovremeno i pesnik, a najËeπÊe su opevane viteπka yubav, priroda, ratovi, scene iz pastirskog æivota, a negovane su i epske pesme.

Sredwovekovna muzika o kojoj imamo svedoËanstva preteæno je vokalna mada su u upotrebi bili i instrumenti. Oni su uglavnom azijskog porekla, a u Evropu su stigli preko Vizantije ili sa prodorima islama.

Meu najËeπÊe zastupyenim nalaze se harfe, laute, citre, fidule, flaute, oboe, rogovi, trube, orguye, raznovrsne udarayke i zvona.

Instrumentalna muzika se razvija u zavisnosti od vokalne, najËeπÊe kao wena pratwa. Intenzivniji razvoj instrumentalnog miπyewa beleæi se tek u narednom periodu; tada kompozitori otkrivaju specifiËne izraæajne moguÊnosti pojedinih instrumenata, koriste posebne osobenosti wihove tehnike dobijawa tona, te postepeno zapoËiwe izgradwa individualnih instrumentalnih stilova, najpre orguyskog i lautistiËkog.

за

STIL U UMETNOSTI

во

За

I

д

storija umetnosti u periodu sredweg veka govori o dva znaËajna evropska stila romanici i gotici, koji se razvijaju u nizu evropskih zemaya poËev od H veka. Za muziku ovog perioda nije uobiËajeno pomiwawe i definisawe bitnih odlika ovih stilova. PokuπaÊemo da razjasnimo zbog Ëega.

Muzikologija je krajem XIX veka prihvatila stilsku analizu kao naËin sistematizacije zbivawa u istoriji muzike. To je uËinila oslawajuÊi se na istoriju umetnosti u kojoj je ovakav pristup veÊ bio uobiËajen.

Razumyiva je potreba istoriËara da kontinuirani razvojni tok podele na periode, cikluse u kojima se moæe konstatovati skup zajedniËkih odlika jedne epohe. Taj zajedniËki oblik, izraz duha vremena, nazvan je stilom. Dva stila se u trenutku dodira ne mogu strogo razgraniËavati, jer istovremeno egzistiraju i meπaju se principi koji Êe u dayoj evoluciji pokazati jasnu razliËitost. Ustanovyewe stila je postepen proces, a wegov razvoj pokreÊu snaæne stvaralaËke individualnosti. Stilovi zato nemaju iskyuËivi univerzalni karakter, veÊ egzistiraju u nizu karakter-

str. 016

manifestovani individualizam, sa wim i subjektivizam. Za umetnost je to bilo revolucionarno: nasuprot uglavnom anonimnom stvaraocu sredweg veka pojavyuje se talentovani pojedinac svestan vrednosti svog kreativnog rada, Ëovek spreman da se nametne drugima, da sebi i svom delu obezbedi adekvatan tretman u druπtvu. Daleko je od toga da Êe ta teæwa biti ostvarena u ovom vremenu, ali jednom proklamovana, nikad viπe neÊe izgubiti znaËaj. Umetnik i umetniËko delo zadobili su osoben status.

Savremena nauËna otkriÊa - posebno ona o izgledu Zemye i wenom poloæaju u svemiru - pokreÊu kritiËki duh i usmeravaju ga na lomyewe crkvenih dogmi, suprotstavyawe zahtevima hriπÊanskih normi i laænog morala, javyaju se jaki talasi antiklerikalizma, pa i antireligioznosti. Oni Êe izazvati reakciju unutar Crkve. U wenom okriyu se u XVI veku javya pokret reformacije usmeren protiv papstva i uopπte ustrojstva sredwovekovne KatoliËke crkve, πto je prouzrokovalo otcepyewe luteranske i reformisane crkve od Rima. Pokret je ostavio traga i u umetnosti, pa i u muzici.

Protestantski koral, koji je postao muziËka osnova bogosluæewa, nastao je kao logiËna posledica zahteva voe pokreta Martina Lutera da se obred izvodi na narodnom jeziku. Melodika koralnih napeva odiπe narodnim duhom, jednostavnoπÊu i neposrednoπÊu narodne pesme. Poput gregorijanskog, i protestantski

MUZIKA RENESANSE Preporod u umetnosti

уџ

uhovni prevrat koji je nastupio poËetkom XIV veka oznaËio je ulazak Evrope u novo doba. Wega pre svega odlikuje jasno izraæena samosvest o promeni: to je jedini period u razvoju umetnosti koji je sam sebi iskovao ime. ReË preporod (renascita na italijanskom - od latinskog renasci, ponovo se roditi), kao oznaku za ponovno roewe umetnosti upotrebio je –. Vazari joπ u XVI veku. Istina, termin je tek u XIX veku prihvaÊen u istoriji umetnosti kao oznaka celog doba. Ali to niπta ne umawuje Ëiwenicu da je renesansni Ëovek bio svestan korenitosti promena koje su nastupile, i da je vrlo odreeno doæivyavao svoj poloæaj u istoriji civilizacije - vreme u kojem je æiveo video je kao novo doba, koje predstavya pre produæetak antiËkih tradicija nego sredweg veka. I u tome je bio u pravu.

Ipak, ne postoji neka jasna, precizna granica izmeu dve susedne epohe, niti se nastupawe renesanse moæe vezati za neki znaËajan dogaaj u istoriji. Godine koje se ponekad pomiwu (pad Carigrada ili Kolumbovo otkriÊe Amerike) to ne mogu biti - u to vreme proces preporoda veÊ uveliko je tekao. Ako ipak æelimo da naemo korene potowih zbivawa, najpre ih moæemo videti u ideji humanizma, ona je ta koja inspiriπe sve ostale, a i posle ovog perioda nadahwuje nove promene. Humanizam je Ëoveka, jedinku, individuu postavio kao meru svih stvari.

Univerzalizmu sredweg veka suprotstavyen je snaæno

бе н

ик е

sada ovaj problem ostaje bez odgovarajuÊeg razreπewa.

No kako uoËena desinhronizacija u razvoju stilova i razliËitim umetnostima najviπe nedoumica izaziva upravo u romanici, gotici, delimiËno i renesansi, mnogi i ne pokuπavaju da opπte odlike ovih stilova primewuju i razrauju u muzici. To se Ëini sasvim opravdanim, jer stilska analiza treba da pomogne sistematizaciji i razumevawu pojava, a ne da izaziva zabune i primorava nas na izgradwu apstraktnih sistema zakonitosti Ëija primena prouzrokuje samo dodatnu konfuziju.

To su razlozi zbog kojih ne govorimo o renesansnoj muzici, veÊ radije o muzici u periodu renesanse, o wenom dayem razvoju i oËiglednim uplivima novog duha vremena.

За

во

д

за

D

str. 017

©pilmani

ик е

U skladu sa do sada pomenutim teæwama javya se interesovawe za prirodu. U odnosu na sredwi vek to je za umetnost nova tema, ali forme prirodnog u renesansi imaju mnogo veÊi znaËaj nego πto je uvoewe novog pesniËkog i slikarskog motiva. One postaju umetniËki ideal, merilo lepog. Sa renesansnim interesovawem za prirodu zapoËiwu teπkoÊe u razumevawu suπtine umetniËkog Ëina koje su posledica pokuπaja da se umetnost shvati kao ,,odraz prirode``. One i danas dominiraju u laiËkom gledawu na znaËewe umetniËkog dela u kojem se po pravilu sa prezirom odbacuje apstraktna umetnost, dok na drugoj strani stoji naivno divyewe upuÊeno delima u kojima su predstave ,,kao æive``. Umetnost, meutim, nastaje pre svega u skladu sa sopstvenim zakonima, a oni uvek na drugaËiji naËin u novom dobu odreuju sistem pravila kroz koja se Ëovekovo okruæewe posmatra.

Prirodu na razliËite naËine posmatraju umetnici renesanse, romantizma i impresionizma. Wihov pogled prelomyen je kroz prizmu umetniËkog sistema, stila doba u kojem stvaraju. Umetnik je veran tom sistemu, izgrauje veπtinu izraæavawa saglasno wegovim normama i daje doprinos wegovom dayem razvoju, a ,,vernost prirodi`` nalazi se u sasvim drugom planu, uvek, pa i u renesansi. ,,Povratak prirodi`` ima, dakle, prvenstveno simboliËno znaËewe. To je joπ jedan vid tragawa za yudskom suπtinom, reakcija na pokuπaje da se u ime duhovnosti negira egzistencijalna vaænost Ëovekove veze sa materijalnim svetom.

Otkrivawe tih lepota i radosti æivyewa postalo je snaæan pokretaË inspiracije stvaralaca u svim umetnostima ovog doba.

Potvrdu svojih ideja i stremyewa renesansni umetnik traæio je u povratku antiËkim vrednostima. To nije bilo slepo podraæavawe dela antiËke umetnosti, veÊ kreativno preispitivawe i produæavawe te tradicije. Inspiracija antikom, sama po sebi, ne bi ni predstavyala neku posebnu novost. RanohriπÊanska umetnost poËela je na wenim temeyima; u toku sredweg veka u nekoliko navrata mogu se uoËiti etape pojaËanog interesovawa za proπlost (karolinπka renesansa daje samo jedan od poznatih primera). Ideal renesansnog umetnika nije oæivyavawe antike i kopirawe wenih ostvarewa; teæi se oæivyavawu kreativnog duha zlatnog doba antike, okreÊe se pojedinaËnim elementima wihovog izraza, koji se potom nadgrauju; ciy je nadmaπiti ih, a ne dostiÊi. U protivnom, preporoda ne bi ni bilo.

За

во

д

за

уџ

бе н

koral je jednoglasan, ali je i on doæiveo dayu razradu, prvo kroz Ëetvorglasne harmonizacije za hor, a zatim i slobodniju obradu u vokalnim i instrumentalnim delima nemaËkih kompozitora.

Prodor interesovawa za narodno veoma je karakteristiËan za ovo vreme. EtniËke osobenosti ostavyaju snaæan peËat u stvaralaπtvu. One daju originalnu boju lokalnoj tradiciji koja se ponekad ograniËava na samo jedan grad. Firenca - ta renesansna Atina - pravi je primer izuzetne koncentracije kreativnih yudi. U jednom relativno kratkom vremenskom periodu od svega pedesetak godina s kraja XIV i poËetka XV veka u woj su radili naslednici Dantea, skulptori Giberti i Donatelo, arhitekta Filipo Bruneleski, slikari MazaËo, Fra Filipo Lipi, Domeniko Venecijano, Paolo UËelo. Od Firence su primat potom preuzimali Rim i Venecija.

Renesansni duh prvenstveno nadahwuju italijanski stvaraoci. Odatle Êe plodonosni uticaj krenuti daye u Evropu da bi u flamanskim zemyama, Francuskoj, Engleskoj i NemaËkoj renesansne teæwe dobile nove, originalne varijante.

Sa renesansom na svetsku pozornicu stupa moderna Evropa. U woj element nacionalnog dobija znaËaj nove integracione sile jer Êe se upravo na ideju etniËkog jedinstva osloniti mlada graanska klasa u svojim pokuπajima da slomi osnove feudalne vlasti. Taj proces biÊe dugotrajan - on nije zavrπen ni do kraja XIX veka. Talasi nacionalizma Êe sa razliËitim intenzitetom uËestvovati u dogaajima u narednim vekovima. U skladu sa plimom i osekom uloge nacionalizma u politiËkoj istoriji, jaËaÊe i slabiti wegov uticaj na umetnost. Krajem XVIII i naroËito u prvoj polovini XIX veka biÊe zabeleæena kulminacija ovih procesa zapoËetih u renesansi: umetnost i politika Êe se u ideji nacionalnog proæeti, pa Êe originalni izrazi narodnog stvaralaËkog duha biti stavyeni u funkciju borbe za nacionalno osloboewe. Renesansni nacionalizam nema tu dimenziju. On je bio spontana pobuna priguπivanih etniËkih osobenosti. Usmeren je na otkrivawe jedne bitne dimenzije u Ëovekovom æivotu Ëiji je znaËaj Crkva nastojala da neutralizuje, ako ne i poniπti. EtniËke vrednosti istiËu se kao element koji vodi osloboewu Ëoveka, u sluæbi su humanizma, a nisu usmerene na zatvarawe i negaciju drugaËijih. Naprotiv, bitna odlika ovog vremena jeste otvorenost. Umetnici su veliki putnici. Oni prenose nove ideje, ali su isto tako spremni za uticaje sa strane, oni se prilagoavaju zahtevima sredine u kojoj rade, pa se o zrelim delima renesanse moæe govoriti kao o plodovima sinteze razliËitih tradicija i uticaja

str. 018

muzici XIV, XV i XVI veka dugo su æivele tradicije sredwovekovne umetnosti. Muzika po tome ne predstavya poseban izuzetak: spomenike gotske umetnosti nalazimo u arhitekturi sve do XVII veka; obnova tragedije, vrhunskog oblika grËke umetnosti, dolazi relativno kasno, tek potkraj XVI veka. Renesansa se ne pojavyuje istovremeno u svim zemyama i u svim umetnostima.

Put na koji je stupila muzika sredweg veka - put razvoja viπeglasne polifonije, u zvaniËnoj crkvenoj umetnosti prave rezultate daje tek u ovom vremenu, kada konaËan oblik dobijaju forme moteta i mise. One Êe potom privlaËiti kompozitore sve do naπih dana.

Kompoziciona tehnika stvaralaca ovog doba doseæe izuzetan stepen veπtine. NajËuveniji primer

За

во

д

за

уџ

бе н

U

zdawa u muzici i graditeyskog majstorstva u izvedbama gotskih graevina i wihovih rascvetalih fasada.

Zrelost kompozicione tehnike ne ogleda se samo u moguÊnosti komponovawa za velike ansamble, poput Okegemovog tridesetπestoglasnog hora, ona je jasno vidyiva i u troglasnim, Ëetvoroglasnim i petoglasnim ansamblima koji su najËeπÊi. Renesansna polifonija podrazumeva punu slobodu svakog glasa, kompozitor misli linearno, o logici odvijawa pojedinaËnog melodijskog toka, a vertikala, sazvuËja koja iz takvog naËina miπyewa proizlaze - u drugom je planu. I ona se formira prema odreenim zakonitostima, nije plod sluËajnih susreta, ali je oËigledno da kompozitoru nije primarna.

Za dayi razvoj polifonije od posebnog je znaËaja razvoj tehnike imitacije. Wu Ëini ponavyawe motiva ili cele muziËke misli jedne deonice u drugoj posle izvesnog (kraÊeg) vremena. Imitacija Ëini osnovu zapadne polifone tehnike, na woj uglavnom poËivaju pomenuti vodeÊi oblici duhovne muzike - motet i misa.

Motet je viπeglasna horska kompozicija pisana, po pravilu, na latinski (biblijski) tekst. Svaki odsek teksta komponovan je na novu temu koja se potom imitaciono pojavyuje u svim glasovima. Kontrasti izmeu odseka nisu veliki, mada neki delovi mogu biti i bez imitacija, pa Ëak i homofoni.

NajveÊi majstori renesansnog moteta bili su Flamanac Æosken de Pre (oko 1440 - 1521), Holananin Orlando di Laso (1530. ili 1532 1594), tvorac oko 1200 moteta, i Italijan –ovani Pjerluii da Palestrina (oko 1525 1594) - jedan od najËuvenijih umetnika XVI veka, Ëovek koji svojim delom zaokruæuje celu epohu.

Misa je osnovni oblik bogosluæewa KatoliËke crkve. Ona moæe biti tiha (govorena) i pevana. U pevanoj misi postoji pet stalnih delova, takozvani ordinarijum mise: 1. Kyrie eleison 2. Gloria 3. Credo 4. Sanctus (sa Benedictusom) i 5. Agnus Dei. Tekst ostalih delova mewa se prema praznicima tokom godine. Prve pevane mise bile su koralne - jednoglasne, na bazi gregorijanskih napeva. U XIV veku pojavyuje se viπeglasna horska misa. U poËetku su delovi mise kombinovani od kompozicija razliËitih, uglavnom anonimnih autora. Renesansni individualizam i ovde unosi promenu: stvaraju se prva dela koja u celini komponuje jedan umetnik. To je bio preduslov da misa kao muziËki oblik dobije na celovitosti i zaokruæenosti.

ик е

Muzika i muziËari

Tri pevaËa iz Napuya

daje flamanski kompozitor XV veka Johanes (Jan ili Æan) Okegem sa svojim tridesetπestoglasnim motetom Deo gratias. Neminovno se nameÊe poreewe veπtina kojom su graena ova velelepna polifona

str. 019

за

уџ

бе н

To su dva osnovna tipa muziËkog miπyewa u viπeglasju koje teorijski razdvajamo i postavyamo kao suprotnosti. U polifoniji pojedini glasovi imaju punu samostalnost i ravnopravan odnos. No veÊ u renesansnim polifonim oblicima mogu se uoËiti delovi kontrastnog karaktera u kojima se izdvaja jedan, najËeπÊe najviπi glas i akordska pratwa, koja se Ëesto poverava instrumentima. To je bila priprema za pojavu ranobarokne monodije - stila koji dominira u prvim operama. Izdvajawe vodeÊeg glasa utiËe na osamostayewe harmonske (sazvuËne) komponente viπeglasja; prateÊi glasovi ujediwuju se u harmonski ,,blok`` u kojem potpuno gube samostalnost, tako da u baroku Ëak prestaje wihovo notirawe! Na taj naËin nastao je generalbas (basso continuo), koji u tehniËkom smislu predstavya ,,znak raspoznavawa`` barokne muzike.

Ipak, polarizacija monodija - polifonija nije u praksi nikad bila potpuna. Vrlo brzo nastupilo je ponovno melodijsko oæivyavawe u prateÊim deonicama, tako da u zrelom baroku dolazi do obnove polifonije na jednoj novoj ravni, u sintezi elemenata monodije i polifonije. Istovremeno je tekao i proces izgradwe savremene, tonalne - durskomolske osnove zapadnoevropske muzike, kao i uspon instrumentalne muzike.

najavyuje narednu, baroknu epohu u kojoj Êe naÊi punu primenu, ali u suπtini predstavya pravi muziËki izraz renesansnog individualizma.

ик е

Homofonija i polifonija

За

во

д

Prvi poznati autor jednog misnog ordinarijuma bio je Francuz Gijom de Maπo (izmeu 1300. i 1305 1377), koji je radio u sluæbi Ëeπkog kraya Jovana Luksemburπkog. On je pripadao periodu ars nove - tako je doba u kojem je stvarao nazvao Filip de Vitri (1291 - 1361), drugi znaËajan predstavnik ovog vremena, kompozitor, teoretiËar muzike, pesnik, filozof, diplomata u sluæbi francuskih krayeva, potom i biskup.

Stvaralac kojeg je Petrarka veoma cenio, Vitri je autor traktata po kojem je celo doba ponelo ime.

Pomiwani oblici duhovne muzike ne mogu se smatrati tipiËnim renesansnim formama. Wih treba traæiti u svetovnim kompozicijama, u oblicima madrigala, kaÊe, balade, πansone, kanconete, frotole, vilote i drugim srodnim. U ovim, najËeπÊe dvoglasnim i troglasnim delima neki od glasova mogu biti zameweni instrumentima, ponekad i svi osim jednog, koji postaje vodeÊi. Tako zapoËiwe stvarawe dela za solo glas uz instrumentalnu pratwu, πto predstavya pripremu za revoluciju u muziËkom miπyewu tog vremena - pojavu monodije. Monodijski stil, dakle, podrazumeva dominaciju jednog glasa koji melodiju izvodi uz instrumentalnu pratwu. Monodija

Krunisawe Alfonsa II u Napuyu 1494.

Palestrina i Laso Imena dvojice najznaËajnijih kompozitora XVI veka Ëesto se pomiwu zajedno, onako kako je to uobiËajeno i za Baha i Hendla, Hajdna i Mocarta, Verdija i Vagnera, Bramsa i Lista, ©enberga i Stravinskog. Za ove istorijske ,,parove`` nije karakteristiËno poreewe po srodnosti, veÊ naprotiv, oni, mada pripadaju istoj istorijskoj epohi, predstavyaju antipode po mnogim osobinama: æivotnom i razvojnom putu, umetniËkim idealima, temperamentu, odnosu prema tradiciji i inovatorstvu. Predstavyawem wihovih dela u meusobnom poreewu moæe se zato govoriti o dve suprotne stvaralaËke tendencije u okviru jedne epohe, o dva razliËita lica jednog medayona, te tako moæemo dati kompleksan pogled na odreeno doba.

–ovani Pjerluii da Palestrina znameniti je pred-

str. 020

во

Orlando di Laso

д

за

уџ

бе н

ик е

–ovani Pjerluii da Palestrina

storstvo u koriπÊewu imitacione polifone tehnike, ali saËuvao i punu razumyivost teksta i, joπ viπe, ostvario jedinstvo znaËewa reËi i delovawa muzike koja zraËi staloæenoπÊu, vedrinom i optimizmom verskog mira.

Pored duhovnih dela - mahom misa i moteta, ali i drugih oblika koji se u sluæbi koriste: litanije, Magnificat, himne, ofertorij, Stabat Mater - Palestrina je komponovao i veÊi broj madrigala u kojima preovlauju duhovni sadræaji.

Orlando di Laso je poreklom Holananin, jedan od mnogobrojnih holandskih umetnika tog vremena koji su æiveli i stvarali u Italiji, sjediwujuÊi tradicije flamanske πkole XV veka i italijanske renesanse. Godine 1556. Laso je stupio u sluæbu bavarskog kraya, gde je ostao sve do smrti, stekavπi slavu πirom Evrope.

Mada je Laso komponovao brojne mise, u wegovom ogromnom opusu (oko 2000 dela) nalazimo druge karakteristiËne forme ovog doba: motete, madrigale, vilanele, francuske i nemaËke pesme, Ëak i muziku za pozoriπne komade - moreske, sa πayivim dijalozima iz komedije del arte i muziËke numere za dvorski balet. Dok Palestrinino delo zaokruæuje celu epohu ostvarujuÊi najviπi domet u izrazu, Laso je primarno okrenut buduÊnosti i najavyuje promene koje Êe se dogoditi. On hor tretira virtuozno, koristeÊi efekte venecijanske πkole, majstor je u doËaravawu razliËitih atmosfera, melodika mu je gipka i pokretyiva, smelo koristi disonancu, wegova ritmika odaje uticaj igara.

За

stavnik rimske πkole XVI veka. Celokupno stvarawe posvetio je vokalnoj a cappella muzici (πto znaËi, bez instrumentalne pratwe). Broj od preko stotinu misa koje je napisao verovatno je najveÊi u istoriji muzike. Taj podatak, sam po sebi impresivan, ne bi mu doneo slavu da Palestrinin muziËki jezik nije bio oliËewe savrπenstva, uravnoteæenosti, sugestivnosti i klasiËne Ëistote izraza. Wegov stil zato je postao uzor i sve do danas upravo u Palestrininim delima nalaze se osnove za izuËavawe ,,pravila`` vokalne polifonije XVI veka.

Palestrina je æiveo u jeku protivreformacije pokreta koji je nastojao da neophodnim promenama unutar Crkve povrati ravnoteæu wenih poyuyanih pozicija. U muzici se digao glas protiv polifonije, jer je ona sloæenoπÊu svoje tehnike poËela da ugroæava osnovni interes obreda - razumyivost crkvenih tekstova. Palestrina je svojim duhovnim delima pokazao kako je moguÊe pomiriti te naoko suprotstavyene elemente: on je zadræao vrhunsko maj-

Naslovna strana Mise alikvot Orlanda di Lasa, πtampana izmeu 1573 i 1576. godine

Svetovne kompozicije ovog vremena uæivale su veliku popularnost. Tekstovi na koje su pisane imaju profani karakter - omiyene teme govore o yubavi, prirodi, sa Ëestim onomatopejskim oponaπawem wenih zvukova, svakidaπweg æivota, uliËne vreve, lova, zvona, pevawa ptica, dozivawe zrikavaca.

Melodika je jednostavna, po ugledu na narodnu pesmu, jasna ritmika igre nameÊe upotrebu taktne crte, forma dobija kvadratnu pravilnost, Ëest je refren.

Pod uticajem humanistiËkih, zatim i protestantskih reformi kompaktan kosmopolitski jezik sredweg

str. 021

Instrumentalna muzika XVI veku zabeleæen je intenzivan razvoj instrumentalne muzike, u to doba ona poËiwe da stiËe samostalnost u odnosu na vokalnu. Kroz istoriju muzike vokalna i instrumentalna muzika i daye nastavyaju zajedniËki æivot u vokalno-instrumentalnim formama - naroËito u operi i oratorijumu i drugim srodnim oblicima. Meutim, zapoËiwe i samostalan razvoj i izgradwa specifiËno instrumentalnih formi, kao i posebnog tipa sadræajnosti.

ик е

U

За

во

д

за

уџ

бе н

veka razbija se u korist nacionalnih πkola. Osobeni duh imaju italijanska, francuska, flamanska i nemaËka pesma tog vremena U wima oæivyavaju seÊawa na laiËku, diletantsku umetnost trubadurske epohe.

To je naroËito izraæeno u nemaËkim zemyama.

Tamo se u XV i XVI veku organuzuju udruæewa majstora pevaËa koja prireuju takmiËewa. Oni su se smatrali naslednicima minezengera. Izvodili su jednostavne, jednoglasne melodije, ali i u wima su sveæina, polet i kreativno umeÊe mogli da izdvoje pravog majstora. Najpoznatiji je bio Hans Saks (1494 - 1576), obuÊar iz Nirnberga, inaËe savremenik Albrehta Direra.

Meutim, ne odlikuje sve renesansne svetovne kompozicije jednostavnost izraza. Javyaju se i sloæeniji oblici. U madrigalu XVI veka koristi se i polifoni, imitacioni naËin voewa glasova. To su najËeπÊe petoglasne kompozicije i od moteta se razlikuju, pre svega, po sadræaju, jer su pisane na tekstove renesansnih pesnika na narodnim jezicima (najËeπÊe italijanskom). Postojao je i duhovni madrigal pisan na stihove narodne duhovne poezije. Madrigal se od moteta razlikuje i po tome πto viπe nagiwe homofoniji, kontrasti izmeu odseka su jaËi, ritmika gipkija i bogatija, Ëesto se primewuje tonsko slikawe reËi.

Ono se u zrelim delima produbyuje u psiholoπko slikawe teksta, naroËito u kompozicijama Luke Marencija i –ezualda da Venoze.

Zrele renesansne kompozicije pisane su veoma virtuozno i znalaËki, sa dobrim poznavawem moguÊnosti horskog ansambla. Izgleda da nije bez osnova miπyewe nekih muzikologa da je novi stil komponovawa mogao biti razvijen tek poπto su izgraeni adekvatni akustiËki prostori u kojima bi ovakva dela mogla biti izvoena. O tesnoj vezi arhitekture sa naËinom komponovawa reËito govori venecijanski dvohorski stil izgraen u XV i XVI veku. Postojawe dvaju horskih galerija sa dvoje orguya u venecijanskoj katedrali inspirisalo je kompozitore za zanimwiv stil komponovawa u kojem se horovi suprotstavyaju jedan drugome, horovi instrumentima, solisti ansamblu. Tako je stvorena osnova koncertantnog, dijaloπkog odnosa izvoaËa, πto u XVII veku dovodi do stvarawa nove - koncertne forme. Najistaknutiji predstavnici venecijanskog dvohorskog stila bili su Andrijan Vilart (izmeu 1480. i 1490 - 1562), Andrea (1510 - 1586) i –ovani Gabrijeli (oko 1550 - 1612. ili 1613). U Evropu ovaj stil prenosi Jakob Galus (1550 1591), poreklom iz Krawske, kompozitor znaËajnih misa, moteta i madrigala, koji su izuzetno pisani na latinskom jeziku po tekstovima Vergilija, Ovidija, Horacija i drugih.

Harfa i lauta i KuÊne orguye

U renesansi ipak ne postoji jasna linija koja se moæe povuÊi izmeu vokalne i instrumentalne muzike, kao ni jasna granica izraæajnosti pojedinih instrumenata. Instrumentalna kompozicija bivala je izvoena na bilo kom instrumentu, naravno ako za to postoje tehniËke moguÊnosti, a prilagoavawe se smatralo sasvim razumyivim i prihvatyivim. Mada postoje likovne predstave na kojima vidimo zajedniËko muzicirawe u ovo doba, joπ se ne moæe govoriti o stvarawu orkestra u savremenom znaËewu te reËi.

Izvestan broj instrumentalnih formi pokazuje jasnu zavisnost od vokalnih. RiËerkar, kanciona i fantazija u instrumentalnu muziku prenose principe vokalne polifonije. Ali se uoËava i pojava oblika koji se mogu povezati za osobenosti instrumentalne izraæajnosti: to su varijacije u kojima se osnovna melodija ukraπava, obogaÊuje, usloæwava dobijajuÊi sve odreeniji instrumentalni karakter. Na istoj liniji nalazimo oblike tokate i preludijuma, gde ujednaËeni, motoriËni puls takoe odgovara instrumentalnom izrazu. »esto se izvode igre, veÊ u ovo doba u parovima - lagana i brza igra, te se tako stvara kostur buduÊe svite - niza stilizovanih igara koje se smewuju po principu kontrasta.

str. 022

RAZVOJ MUZIKE NA JUÆNOSLOVENSKOM PROSTORU DO KRAJA XVI VEKA loveni se na Balkansko poluostrvo naseyavaju tokom VI i VII veka, donoseÊi u novi zaviËaj svoje drevne obiËaje, sa wima svakako i pesmu, moæda i instrumente. Tragovi pradavnih rituala i verovawa saËuvani su sve do danas u naπim narodnim obiËajima, mada su mnogi od wih prilagoeni potrebama Crkve.

Jedan od verovatno najstarijih obiËaja su koleda.

Igrana su na poËetku sunËeve godine, koja se kod svih Slovena obeleæava velikim sveËanostima. Ponovno roewe vrhovnog boga u panteonu Starih Slovena, Vida ili Svetovida, boga sunca i svetlosti, imalo je ogromno znaËewe za plemena koja su se preteæno bavila zemyoradwom. Obred je potom vezan za boæiÊne sveËanosti, ali upotreba maski, karakter napeva koji se tada pevaju, igre i maijawe, dobijawe darova - sve su to elementi koji ukazuju na davnaπwe poreklo rituala. Koledarske obrede nisu poznavali samo slovenski, veÊ i romanski narodi. Neki etnolozi smatraju da je obred joπ vavilonskog porekla, da je ostao da æivi u dunavskim provincijama na izmaku starog veka i da je preko Rimyana dospeo do nas.

бе н

ик е

S

За

во

д

за

уџ

Porodica instrumenata neprekidno se obogaÊuje i usavrπava. Meu najrasprostrawenijima veÊ smo istakli lautu i orguye. U delima namewenim ovim instrumentima nalaze se najviπi dometi razvoja instrumentalne muzike onog vremena, a javyaju se prvi znameniti izvoaËi. Meutim, koriste se i duvaËki instrumenti meu kojima se prepoznaju preteËe savremenih orkestarskih flauta, oboa, fagota i rogova. Od gudaËkih, na prvom mestu po znaËaju su porodice viola (dva tipa viola da gamba i viola da braËo, koje se razlikuju po naËinu dræawa). Iz wih Êe se razviti gudaËka grupa - violina, viola, violonËelo i kontrabas. UoËyivo je da se u grupama srodnih instrumenata formiraju porodice po ugledu na prirodnu podelu visina yudskih glasova - od basova, najdubyih, preko unutraπwih tenora (muπkog glasa) i alta (æenskog), do soprana, najviπeg glasa. I ovde se, dakle, pokazuje povezanost vokalnog i instrumentalnog muziËkog miπyewa.

U XVI veku zapoËiwe razvoj muzike za instrumente sa dirkama. Ona je u poËetku srodna orguyskoj, ali se vrlo brzo prilagoava specifiËnostima proizvodwe tona novih instrumenata, sasvim razliËitih od orguya. Izgraena su dva osnovna tipa instrumenata sa dirkama. Klavikord je bio instrument srebrnastog, treperavog, vibrirajuÊeg tona koji se dobijao udarom metalne ploËice (tangente) o æice. Upotrebyavao se kao solistiËki, u mawim prostorijama. Drugi tip predstavyaju klaviËembala, sa brojnim varijantama naziva srodnih instrumenata - prenosivi spinet ili virginal i neπto veÊi graveËembalo, Ëembalo, klavsen ili harpsikord. Ton ovih instrumenata dobijen je pomoÊu sloæenog mehanizma percetom koje je okidalo æice, a nalazilo se na kraju poluge dirke, te nije postojala moguÊnost regulisawa jaËine zvuka.

NajveÊi stvaralaËki dometi u razvoju muzike za instrumente sa dirkama dostignuti su u engleskoj muzici za virginal s kraja XVI i poËetka XVII veka. To je bio omiyeni instrument krayice Elizabete (neki su Ëak smatrali da je po woj dobio ime od virgo - devica).

Meutim, pravi procvat muzike za Ëembalo nastaje tek u narednoj epohi.

Koleda

Koledarski obred se joπ uvek saËuvao u nekim naπim krajevima. Naπ poznati etnomuzikolog Miodrag VasiyeviÊ pronaπao je koledare u leskovaËkom kraju, gde je otkrio da se domaÊin joπ uvek pozdravya drevnim ,,»estito vi novo leto!`` U obredu se prikazuje simboliËna borba mraka i svetlosti koju izvode maskirani koledari, a potom pevaju zdravice domaÊinu: Oj Stojane Stojadine, Jesi l` doma ili nisi?

-Dom sam, doma, πto da nesam!

Dobri smo ti gosti doπli, Gosti doπli, koledari, Dobar smo ti glas doneli, Glas doneli iz planine, Iz planine, od ovËara, Od ovËara i kozara: Sve se ovce izjagwile, Sve se koze okozile, Sve jagawci kaluπasti, Sve jariÊi prÊorozi, Oj ubava, mala mome!

str. 023

ик е

wihovih ktitora, ali podjednako i o velikim umetnicima tog doba.

Muzika onog vremena nije mogla da ostavi trag o svom postojawu. SvedoËanstva su samo posredna, u hronikama se pomiwu dogaaji u kojima su muziËarizabavyaËi uËestvovali, i prema nazivima koji su u upotrebi lako je uspostaviti vezu sa istovremenom evropskom tradicijom: πpilmani (πto ukazuje na wihovo nemaËko poreklo), skomrasi, gudeci i sviralnici. ObiËaj onog vremena da vladari u znak paæwe i poπtovawa suseda i saveznika o praznicima πayu svoje najboye zabavyaËe da uveliËaju svetkovine svedoËi o mnogim takvim razmenama, naroËito izmeu srpskih i dubrovaËkih vladara (tako su saËuvana i imena prvih muziËara - trubaËa Dragana iz Prizrena, Prede svirca i Hruse, koji je verovatno bio guslar).

Muzika nije sluæila samo za uveseyavawe, ona se mogla pretvoriti u moÊno bojno oruæje, a pratila je svakodnevni æivot.

бе н

SliËno je sa lazaricama, koje su takoe povezane sa agrarnim kultom. ProleÊni period je inaËe najbogatiji raznovrsnim obiËajima, ali u narodu πirom Srbije lazarice su najrasprostrawenije i najpopularnije, a naglaπena uloga igre i pesme u wima je najizrazitije saËuvana. Pevaju se pesme za zdravye i beriÊet - domaÊinu, domaÊici, momku i devojci, vojniku, nevesti, detetu, udovici, starim yudima, a za æito, za vodu, za rodno drvo, za livadu, za vetar, za pojedine æivotiwe.

Oko Duhova, na prelasku u letwi period, pevaju se krayice, ponovo da bi se obezbedili rodna godina, plodnost stoke i zdravye ukuÊana. Svi ovi obredi pokazuju dosta sliËnosti. NaËin izvoewa je zajedniËki, redovno je u pitawu antifono pevawe, samo su koleda prvenstveno izvodili muπkarci, lazarice deca - zbog mlade godine, kaka to objaπwavaju seyaci, a krayice devojke. Srodni su i napevi. U narodu postoji mnogo viπe stihova nego pesama. ,,LazariËki glas``, πto znaËi melodija lazarica, posluæio je kao osnova novijim krayiËkim pesmama. Obrede zato porede sa yudskom πakom i prstima: oni izviru iz zajedniËkog, pradavnog jezgra pa dobijaju samosvojan oblik, ali nikad ne gube vezu sa korenima.

Stara pesmena tradicija povezana je sa radovima u poyu, Ëuvawem stoke, svakodnevnim æivyewem sedeykama i prelima. Tri najvaænija dogaaja u æivotu svake porodice - svadba, roewe i smrt, takoe su u narodu posebno obeleæeni nizom ritualnih radwi koje prate pesma i igra. U ovoj tradiciji saËuvani su mnogobrojni tragovi drevne proπlosti, ali u woj se zapaæa i uticaj potoweg razvoja - migracija, razliËitih kulturnih upliva usled istorijskih zbivawa i promena u druπtveno-ekonomskim tokovima.

За

во

д

за

уџ

Duhovna tradicija

Muzika na dvoru

odataka o muzicirawu na feudalnim dvorovima nema mnogo. Uspon dræave NemawiÊa, delatnost wihovih naslednika Stefana LazareviÊa i –ura BrankoviÊa kao i uzdizawe velikaπkih porodica u sredwovekovnoj Bosni, Hercegovini i Zeti, podstakli su razvoj svakolike umetniËke delatnosti. Arhitektonski i likovni spomenici nedvosmisleno su svedoËanstvo kreativnih potencijala. »uveni Hilandar, Studenica, SopoÊani, Staro NagoriËino, GraËanica, DeËani, Ravanica, fruπkogorski i mnogi drugi manastiri, wihove prebogate riznice i biblioteke trajna su svedoËanstva o slavi i snazi

P

ajznaËajnija prekretnica u razvoju muzike kod nas nastupila je sa pokrπtavawem juænoslovenskih plemena, koje je zapoËeto u IX veku. Srbi, Makedonci i Bugari veru primaju sa istoka, iz Vizantijske crkve, dok su u pokrπtavawu Slovenaca i Hrvata primarnu ulogu imali rimski misionari. Ta Ëiwenica odrediÊe i wihovu potowu povezanost za IstoËnu i Zapadnu crkvu, πto je naroËito znaËajno posle velike πizme (1054). Granica izmeu Istoka i Zapada proπla je wihovim zemyama i to je ostavilo silne i raznovrsne posledice na dayi razvoj dogaaja na Balkanu.

U muzici Srba, Makedonaca i Bugara sluæba boæja i pojawe preuzeti su iz vizantijske kulture, a u liturgiju je uveden grËki jezik. Meutim, vrlo brzo je zapoËeo proces slavjanizacije crkvene sluæbe. Delatnost uËenika ∆irila i Metodija, Klimenta (? - 917) i Nauma (? - 910), koji su osnovali πkole u Ohridu (Makedonija) i Preslavu (istoËna Bugarska), ostavila je traga na celom ovom

N

str. 024

Turski period drugoj polovini XIV veka poËiwu turska osvajawa na Balkanu. Sredinom XV veka Turci su konaËno osvojili sve srpske zemye, a poËetkom XVI prodiru sve do Budima. Zbog ratnih pustoπewa i pomerawa granica dolazilo je do velikih seoba i promena u sastavu stanovniπtva.

Naslednici srpske despotske titule - porodica

бе н

ик е

U

уџ

prostoru. Kliment Ohridski bio je pesnik i muziËar, poduËavao je sveπtenike liturgijskom pojawu, notaciji, tadaπwoj vizantijskoj teoriji. SaËuvana su pohvalna svedoËanstva o dobrim pojcima koji su izlazili iz wegove πkole, a imao je oko tri hiyade uËenika.

MuziËku praksu predstavyalo je jednoglasno pevawe na staroslovenskom jeziku, zajedniËko za sve Juæne Slovene.

PoËetkom XIII veka, kada je Srpska pravoslavna crkva dobila samostalnost (1219), regionalni i nacionalni elementi snaænije prodiru u stari crkvenoslovenski jezik (formirane su wegove nacionalne redakcije), pa je verovatno da se i u pojawu jasnije javyaju lokalne muziËke karakteristike.

Postoje podaci da je u spomen na svog oca Stefana Nemawu (u monaπtvu svetog Simeona) Sveti Sava sa uËenicima naËinio sluæbu u wegovu Ëast. Bila je sastavyena po uzoru na pesme osmoglasnika i imala je oznake glasova u kojima je pojedine pesme trebalo pojati. Tako zapoËiwe negovawe osobene pesmene tradicije, koja Êe se oËuvati sve do XVIII veka, kada se prvi put objavyuje u Srbuyama.

Rukopisi

д

во

За

N

за

ajstariji juænoslovenski i srpski rukopisi - glagoyicom pisani: Sinajski psaltir i Sinajski molitvenik - Ëasoslov iz XI veka, i - ÊiriliËki: Miroslavyevo jevaneye (1180), Vukanovo jevaneye (oko 1200), Beogradski parimejnik, pisan u Rasu poËetkom XIII veka sadræali su pesme pevane u bogosluæewu u razliËitim prilikama. MuziËkih notnih zapisa iz ovog ranog perioda nema. Prvi su iz XV veka.

BrankoviÊa - naπli su tada utoËiπte u Ugarskoj, gde su nastavili da neguju obiËaj sredwovekovnog zaduæbinarstva i kultove srpskih svetiteya.

Manastir Kruπedol je tako podignut kao zaduæbina mitropolita Maksima BrankoviÊa (✝1516). Tradicija pojawa je briæyivo Ëuvana, onoliko koliko je to bilo moguÊe u uslovima wenog praktiËno iskyuËivo usmenog prenoπewa. Ipak, nisu svi centri pismenosti bili ugaπeni. U Moldaviji, u manastiru Putna, postojala je znaËajna prepisivaËka πkola slovenskih i grËkih rukopisa. NajznaËajniji je neumski rukopis iz XVII veka - Stihirar svetogorskog manastira Lavre, koji sadræi Osmoglasnik i veliki broj stihira, pesama u Ëast Hrista, Bogorodice i svetaca.

str. 025