Руско-српски српско-руски речник - 21037

САДРЖАЈ Предговор . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .006 Објашњења за коришћење речника . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .009 Лексикографске техничке скраћенице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 015 Вежбе за коришћење речника . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 016 „Кључ“ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .027 РУСКО-СРПСКИ РЕЧНИК А . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .035 Б . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .039 В . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .051 Г . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .084 Д . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .095 Е, ё . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113 Ж . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116 З . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .120 И . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .138 Й . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149 К . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .150 Л . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 175 М. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 183 Н . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .197 О . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .221 П . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .252 Р . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .327 С . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .348 Т . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .389 У . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .402 Ф . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 417 Х . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .420 Ц . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .426 Ч . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .429 Ш . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .435 Щ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .440 Э . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .441 Ю . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .444 Я . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .445 ДОДАТАК Суфикси . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .450

СРПСКО-РУСКИ РЕЧНИК Српска азбéука – Сéрбский áлфавит . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .436 А . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .465 На аеродрому – В аэропортý . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .465 У апотеци – В аптéке . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .468 Б . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .471 На (моторном) броду – На теплохóде . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .480 В . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .483 У возу – В пóезде . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .489 Г . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .494 На граничном прелазу – На погран¥чном пýнкте . . . . . . . . . . . . . . .503 Д . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .507 У дому здравља – В поликл¥нике . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 517 Ђ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .524 Е . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .525 Екскурзија по граду – Экскýрсия по гóроду . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .525 Ж . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .529 Жаљење – Сожалéние . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .529 Исказивање жеље – Выражéние желáния . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .530 З . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 533 Захвалност – Благодáрность . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .544 Код зубара – У зубнóго врача . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .549 И . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .550 Извињење – Извинéние. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .554 Ј . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .566 Јеловник – Меню . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .568 К . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .573 У књижари – В кн¥жном магаз¥не . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .579 Куповина – Покýпки . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .588 Л . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .590 Летовање – Лéтний óтдых . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 591 Љ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .595 Изјава љубави – Признáние в любв¥ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .595 М . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .597 У московском метроу – В москóвском метрó . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .601 Н . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .607 Навијачки разговори – Разговóры болéльщиков . . . . . . . . . . . . . . . .608 Њ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .622 О . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .623 Продавница обуће – Обувнóй магаз¥н . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .626

✳

004

П . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .645 Поздрави – Привéтствия . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .660 У пошти – На пóчте . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .673 Р . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .698 У ресторану – В ресторáне . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .707 С . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .712 Градски саобраћај – Городскóй трáнспорт . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .715 Т . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 741 Коришћење телефона – Пóльзование телефóном . . . . . . . . . . . . . . . .744 Ћ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 752 У . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .753 Упознавање – Знакóмство . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 761 Ф . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .766 Х . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .769 У хотелу – В гост¥нице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .770 Ц . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .772 У цвећари – В цветóчном магаз¥не. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .772 Ч . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .775 Честитања – Поздравлéния . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .776 Џ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .780 Ш . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 781 Шах – Шáхматы . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .782 Л и т е р ат у р а . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .786

✳

005

Л ЛАБÁЗ (-а, мн. ы, -ов) м, засS. магаза, продавница жита и брашна ЛАБИРÍНТ (-а, мн. -ы, -ов) м лавиринт ЛАБОРАТÓРИ|Я (-и, мн. -и, -й) ж лабораторија; хим¥ческая лаборатóрия хемијска лабораторија ЛАБОРАТÓРН|ЫЙ (-ая, -ое, -ые) лабораторијски; лаборатóрные зантия по х¥мии лабораторијске хемијске вежбе ЛÁВ|А (-ы) ж лава, вулканска маса; извержéние лáвы избацивање лаве ЛÁВ|КА1 (-ки, мн. -ки, -ок) ж клупа ЛÁВ|КА 2 (-ки, мн. -ки, -ок) ж дућан, радњица; бакалéйная лáвка бакалница; овощнáя лáвка пиљарница ЛÁВОЧ|КА (-ки, мн. -ки, -ек) ж 1. дућанче, радњица 2. разF. банда, клапа ЛÁГЕР|Ь (-я, мн. -ù, -éй и -и, -ей) м 1. (мн. -ù, -éй) логор, табор; разб¥ть лáгерь поставити логор; стоть лáгерем логоровати; пионéрский лáгерь пионирско (дечје) одмаралиште 2. (мн. -и, -ей) фиF. табор, групација; Он¥ раздел¥лись на два лáгеря. Поделили су се у два табора. ЛАД (-а, лок. о лáде, в ладý, мн. -ì, -óв) м 1. слога; Нет лáдý в семьé. Нема слоге у породици. Он с ним не в ладý (в ладáх). Они се не слажу добро. 2. начин; сдéлать на другóй лад урадити на други начин □ Дéло пошлó на лад. Ствар је кренула. ЛÁДНО речца, разF. добро, лепо, у реду, важи; Лáдно, будь по-твóему! Важи, нека буде како ти кажеш! ЛАДÓН|Ь (-и, мн. -и, -ей) ж длан; как на ладóни као на длану

ЛАД|Ь⁄ (-ь£, мн. -ьи, -ей) ж шах. топ ЛÁЗИТЬ (лáжу, лáзишь, лáзят) и ЛÁЗ|АТЬ (-ю, -ешь, -ют) несврш. пети се, верати се, пентрати се (више OуSа, у различиSим Oравцима, у различиSо време); лáзящие растéния сSруч. биљке пузавице, пењачице • УO. са лезть. ЛАЗУРÍТ (-а) м лазурит (минерал) ЛÁЙНЕР (-а, мн. -ы, -ов) м 1. прекоокеански брод 2. велики путнички авион ЛАК (-а, мн. -и, -ов) м лак; покрывáть лáком лакирати ЛАКÉ|Й (-я, мн. -и, -ев) м лакеј, слуга ЛÁМП|А (-ы, мн. -ы, ламп) ж лампа, светиљка; керос¥новая лампа петролејка; электр¥ческая лáмпа сијалица; пальная лáмпа лемилица ЛАМПÁД|А (-ы, мн. -ы, лампáд) ж кандило ЛÁМПОЧ|КА (-ки, мн. -ки, -ек) ж лампица; сијалица ЛАНДШÁФТ (-а, мн. -ы, -ов) м 1. предео, крај 2. засS. пејзаж ЛÁНДЫШ (-а, мн. -и, -ей) м ђурђевак ЛÁП|А (-ы, мн. -ы, лап) ж шапа, нога животиње □ попáсть в лáпы доспети у нечије канџе ЛÁП|ОТЬ (-тя, мн. -ти, -тéй) м опанак од лике □ лáптем щ¥ хлебáть разF. бити прави геџован ЛÁСК|А (-и, мн. -и, ласк) ж нежност, миловање; матер¥нская лáска материнска нежност ЛÁСКОВ|ЫЙ (-ая, -ое, -ые; лáсков, -а, -о, -ы) умиљат, нежан, љубак

✳

175

ЛÁСТОЧ|КА

ЛÉЙТЕНÁНТ

ЛÁСТОЧ|КА (-ки, мн. -ки, -ек) ж 1. ласта, ластавица; пéрвая лáсточка фиF. прва ласта 2. сOорS. вага (у FимнасSици) □ Однá лáсточка не дéлает весн Oосл. Једна ласта не чини пролеће. ЛАТÍНСК|ИЙ (-ая, -ое, -ие) латински; лат¥нский язк латински језик ЛАТÚН|Ь (-и) ж месинг; листовáя латýнь месингани лим ЛАУРЕÁТ (-а, мн. -ы, -ов) м добитник награде, лауреат; лауреáт Нóбелевской прéмии добитник Нобелове награде ЛÁЯТЬ (лáю, лáешь, лáют) несврш.

1. лајати 2. фиF., разF. грдити, псовати ЛГАТЬ (лгу, лжёшь, лгут) несврш.

1. лагати 2. на коFо-чSо клеветати коFа-шSа ЛЕБЁД|КА1 (-ки, мн. -ки, -ок) ж, разF. лабудица ЛЕБЁД|КА 2 (-ки, мн. -ки, -ок) ж вратило, чекрк, дизалица ЛÉБЕД|Ь (-я, мн. -и, -éй) м лабуд; бéлый лéбедь бели лабуд ЛЕВ (льва, мн. львы, львов) м лав ЛÉВ|ЫЙ (-ая, -ое, -ые) 1. леви 2. левичарски □ встать с лéвой ног¥ устати на леву ногу ЛЕГÉНД|А (-ы, мн. -ы, легéнд) ж легенда ЛЁГК|ИЙ (-ая, -ое, -ие; лёгок, легк|á, -ó, -£ и лёгки) 1. лак; лёгкая нóша лак терет 2. лаган, слаб, незнатан □ Лёгок на пом¥не. Ми о вуку, а вук на врата. ЛЁГК|ОЕ (-ого, мн. -ие, -их) с плуће, плућно крило; воспалéние лёгких запаљење плућа ЛЁГКОСТ|Ь (-и) ж лакоћа ЛЁД (льда, лок. о льдé, на льдý, мн. льды, льдов) м лед; вéчные льды вечити лед; искýсственный лёд вештачки лед

□ Лёд разб¥т (слóман). Лед је пробијен. ЛЕДЕНÉ|ТЬ (-ю, -ешь, -ют) несврш.

1. (1. и 2. л. се не уOоSреб.) ледити се, леденети се, замрзавати се; Водá начинáет леденéть. Вода почиње да се леди. 2. кочити се; обамирати • УO. са леден¥ть. ЛЕДЕН|ÍТЬ (1. и 2. л. се не уOоSреб., -£т. -ùт) несврш. ледити, смрзавати; фиF. изазивати престрашеност; Вéтер леден¥т лицó. Ветар леди лице. Ужáс леден¥т сéрдце. Ужас леди срце.

• УO. са леденéть. ЛЕДÓВ|ЫЙ (-ая, -ое, -ые) усред леда, на леду, од леда; ледóвые плáвания арктичка пловидба ЛЕДОКÓЛ (-а, мн. -ы, -ов) м ледоломац ЛЕДЯН|ÓЙ (-áя, -óе, -ìе) 1. леден, од леда; залеђен, покривен ледом; ледянáя дорóжка ледена стаза (за клизање) 2. фиF. леден, хладан ЛЕЖ|ÁТЬ (-ý, -£шь, -áт) несврш. 1. лежати 1. лежати болестан, боловати 3. стојати, налазити се, лежати (о OреCмеSима који се налазе на некој Oовршини хоризонSално); Кн¥га леж¥т на столé. Књига лежи на столу.

4. налазити се, бити; лежáть в оснóве бити у основи; Гóрод леж¥т в дол¥не. Град је у долини. ЛÉЗВИ|Е (-я, мн. -я, -й) с 1. оштрица; лéзвие ножá оштрица ножа 2. жилет, ножић за бријање ЛЕЗ|ТЬ (-у-, -ешь,-ут) несврш. верати се, пењати се; завлачити се ЛÉЙК|А (-и, мн. -и, лéек) ж 1. канта за поливање 2. сSруч. млазница, бризгалица ЛÉЙТЕНÁНТ (-а, мн. -ы, -ов) м поручник; млáдший лейтенáнт потпоручник; стáрший лейтенáнт “старији поручник” (оCFовара чину каOеSана коC нас)

Л

176

ЛЕКÁРСТВ|О

ЛЕТ|ÉТЬ

ЛЕКÁРСТВ|О (-а, мн. -а, лекáрств) с лек; лекáрство от кáшля лек против кашља; прописáть лекáрство преписати лек; принть лекáрство узети лек ЛÉКЦИ|Я (-и, мн. -и, -й) ж предавање; читáть лéкцию држати предавање ЛЁН (льна) м лан ЛЕНÍВ|ЫЙ (-ая, -ое, -ые; лен£в, -а, -о, -ы) 1. лењ, лењив 2. тром, спор □ лен¥вые щи чорбасто скуван сладак купус ЛÉНТ|А (-ы, мн. -ы, лент) ж трака, пантљика; изоляциóнная лéнта изолациона трака; кинематограф¥ческая лéнта филмска трака; пулемётная лéнта митраљески реденик ЛЕНТ⁄|Й (-я, мн. -и, -ев) м ленчуга, лењивац ЛЕН|Ь (-и) ж лењост; На мен напáла лень. Спопала ме лењост. Как тебé не лень. Како те не мрзи. ЛЕПЁШ|КА (-ки, мн. -ки. -ек) ж 1. лепиња 2. пљосната таблета, пастила ЛЕПÍТЬ (леплà, лéпишь, лéпят) несврш. 1. вајати, обликовати; леп¥ть стáтую из гл¥ны вајати статуу од глине; леп¥ть снéжную бáбу правити Снешка Белића 2. разF., лепити, прилепљивати; леп¥ть мáрки на конвéрты лепити марке на коверте ЛЕС (-а, лок. о лéсе, в лесý и в лéсе, мн.

-á, -óв) м 1. (в лесý) шума ж; л¥ственный лес листопадна шума; хвóйный лес четинарска шума; чёрный лес белогорица; крáсный лес црногорица; дремýчий лес густа шума, прашума 2. (в лéсе) збир. дрвена грађа; пилёный лес резана грађа □ Кто в лес, кто по дровá, Oосл. Ко у клин, ко у плочу. ЛЕС|Á1 (-óв) мн. грађевинска скела; Здáние сто¥т в лесáх. Зграда је у скелама. (Око зграде су скеле.)

ЛЕС|Á 2

и ЛÉС|А (-ì и -ы, мн. лёсы, лёс) ж струна с удицом ЛÉСЕН|КА (-ки, мн. -ки, -ок) ж степенице; лествице ЛЕСНÍК (-á, мн. -£, -óв) м шумар, лугар ЛЕСНÍЧ|ИЙ (-его, мн. -ие, -их) м службеник или управник шумског газдинства ЛЕСН|ÓЙ (-áя, -óе, -ìе) 1. шумски; лесне богáтства шумска богатства 2. шумарски; леснóй инститýт шумарски факултет 3. у синSаFмама: леснóй материáл дрвена грађа; леснóй склад стовариште дрвене грађе; леснáя промшленность дрвна индустрија ЛЕСОВÓД (-а, мн. -ы, -ов) м стручњак за шумарство ЛЕСÓЧ|ЕК (-ка, мн. -ки, -ков) м шумарак, шумица ЛÉСТНИЦ|А (-ы, мн. -ы, лéстниц) ж степенице мн.; лествице мн. ЛЕТ|Á (лет) мн. 1. године, старосно доба; человéк в летáх човек у годинама; во цвéте лет у најлепшим годинама; на стáрости лет под старе дане; Он¥ одн¥х лет. Они су вршњаци. 2. (Fен. лет уOоSребљава се и као Fен. мн. Oрема год) година; Скóлько тебé лет? Колико имаш година? Нéсколько лет томý назáд. Пре неколико година. ЛЕТÁ|ТЬ (ю, -ешь, -ют) несврш. летети (у различиSим Oравцима, или у различиSо време, или више OуSа); Самолёт летáет над гóродом. Авион лети над градом. Пт¥цы летáют. Птице лете.

• УO. са летéть. ЛЕТ|ÉТЬ (лечý, -£шь, ùт) несврш. 1. летети (у оCређеном Oравцу, смеру и времену); Вот пт¥цы летт к гу. Ено птице лете на југ. 2. фиF. јурити, брзо пролазити; Летт гóды. Пролазе године.

Л

177

ЛÉТН|ИЙ

ЛИСТ

ЛÉТН|ИЙ (-яя, -ее, -ие) летњи; лéтние кан¥кулы летњи распуст ЛÉТ|О (-а) с лето □ Скóлько лет, скóлько зим! Откад се нисмо видели! ЛÉТОМ OрилоF лети, у лето; тим лéтом летос, овог лета ЛÉТОПИС|Ь (-и, мн. -и, -ей) ж летопис м, хроника ЛЕТÚЧ|ИЙ (-ая, -ее, -ие) 1. летећи, који лети; летýчий песóк живи песак; летýчая мышь слепи миш 2. брзопокретан, летећи; летýчий отрд летећи одред 3. испарљив; летýчие маслá лакоиспарљива уља 4. фиF. узгредан, успутан, краткотрајан ЛЁТЧИК (-а, мн. -и, -ов) м пилот, авијатичар ЛЕЧÉНИ|Е (-я) с лечење; амбулатóрное лечéние амбулантно лечење ЛЕЧÍТЬ (лечý, лéчишь, лéчат) несврш. лечити ЛЕЧЬ (лùгу, лùжешь, лùгут) сврш.

1. лећи; Пойдý лгу. Идем да легнем. 2. пасти, спустити се (маFла) □ лечь костьм¥ просути кости, погинути (у раSу); лечь в больн¥цу отићи у болницу ЛЖÍВ|ЫЙ (-ая, -ое, -ые; лжив, -а, -о, -ы) 1. лажљив; лж¥вый человéк лажљивац 2. лажан; лж¥вое заявлéние лажна изјава ЛИ и ЛЬ 1. речца ли, да ли; Éсть ли у теб та кн¥га? Имаш ли ову књигу? „Придёшь ли ты?“ „Не знáю, придý ли“ „Да ли ћеш доћи?“ „Не знам да ли ћу доћи.“ 2. везник или, било; Рáно ли, пóздно ли, но придý. Рано или касно, али ћу доћи. ЛÍБО везник или, било; Придý к вам л¥бо зáвтра, л¥бо послезáвтра. Доћи ћу код вас или сутра или прекосутра. ЛÍВ|ЕНЬ (-ня, мн. -ни, ней) м пљусак, провала облака

ЛÍДЕР (-а, мн. -ы, -ов) м 1. лидер, вођа 2. сOорS. водећи такмичар, тркач на челу 3. челни брод ЛИКВИДÁЦИ|Я (-и) ж ликвидација, ликвидирање ЛИЛÓВ|ЫЙ (-ая, -ое, -ые) љубичаст, лила ЛИМÓН (-а, мн. -ы, -ов) м лимун □ вжатый лимóн потпуно исцрпен ЛИМОНÁД (-а, мн. -ы, -ов) м лимунада ж ЛИНÉ|ЙКА (-йки, мн. -йки, -ек) ж 1. лењир 2. линија; тетрáдь в линéйку свеска на линије 3. свечани строј ученика ЛИНÉЙН|ЫЙ (-ая, -ое, -ые) линијски; линеаран; ~ая геомéтрия линеарна геометрија; ~ая скóрость линеарна брзина; ~ое уравнéние линеарна једначина ЛÍНЗ|А (-ы, мн. -ы, линз) ж сочиво; л¥нза микроскóпа сочиво микроскопа ЛÍНИ|Я (-и, мн. -и, -й) ж линија, црта; л¥ния свзи линија везе; железнодорóжная л¥ния железничка пруга; л¥ния электропередáчи електрични вод; л¥ния дáльней электропередáчи далековод ЛÍП|А (-ы, мн. -ы, лип) ж липа ЛÍРИК|А (-и) ж лирика ЛИРÍЧЕСК|ИЙ (-ая, -ое, -ие) лирски; лир¥ческая пóэзия лирска поезија ЛИС|Á (-ì, мн. -ы, лис) ж 1. лисица, лија 2. фиF. препредењак, лисац ЛИСÍЦ|А (-ы, мн. -ы, лис£ц) ж лисица ЛИСТ1 (-á, мн. л£сть|я. -ев) м лист (мн. лишће); лаврóвый лист ловоров лист, лорбер ЛИСТ2 (-á, мн. -ì, -óв) м 1. лист (мн. листови); лист бумáги лист хартије; опрóсный лист анкетни лист, упитник 2. табак; áвторский лист ауторски табак; книга в 10 печáтных ли-

Л

178

ЛИСТВ|Á

ЛИШ|ÍТЬ

ЛИХ|ÓЙ1 (-áя, -óе, -£е; лих, -á, -о, л£х£) засS. зао, опак; лихóй недýг опака болест □ Лихá бедá начáло. Сваки почетак је тежак. ЛИХ|ÓЙ2 (-áя, -óе, £е; лих, -á, -о, л£х£) одважан, смео, храбар ЛИХОРÁД|КА (-ки, мн. -ки, -ок) ж грозница ЛИЦЕВ|ÓЙ (-áя, -óе, -ìе) 1. лични, фацијалан; лицеве мýскулы фацијални мишићи, мишићи лица 2. спољни, предњи; лицевáя сторонá ткáни лице тканине; ~ счёт властити конто ЛИЦ|Ó (-á, мн. -а, лиц) с 1. лице; в лицó говор¥ть говорити у лице; лицóм к лицý лицем у лице 2. лице, особа, личност; юрид¥ческое лицó правно лице □ к лицý пристајати, одговарати; то плáтье тебé к лицý. Ова хаљина ти лепо стоји. ЛИЧНО OрилоF лично, сам, непосредно; л¥чно расписáться лично се потписати ЛÍЧНОСТ|Ь (-и, мн. -и, -ей) ж личност ЛÍЧН|ЫЙ (-ая, -ое, -ые) лични; л¥ чная сóбственность лична својина; то моё л¥чное дéло. То је моја лична ствар. ~ ое местоимéние лична заменица □ л¥чное дéло досије; л¥чный состáв персонал, особље, људство, лични састав ЛИШÁ|ТЬ (-ю, -ешь, -ют) несврш. лишавати ЛИШÉНИ|Е (-я, мн. -я, -й) с 1. лишавање 2. оскудица; жить в лишéниях живети у оскудици ЛИШ|ÍТЬ (-ý, -£шь, -áт) сврш. лишити; лиш¥ть свобóды лишити слободе

стóв књига од десет штампарских табака ЛИСТВ|Á (-ì) ж, збир. лишће ЛИСТОВ|ÓЙ (-áя, -óе, -ìе) у листовима; листовóе желéзо црни лим; листовáя медь бакарни лим; листовóе стеклó стакло у таблама, равно стакло ЛИСТ|ÓК (-кá, мн. -к£, -кóв) м 1. листић 2. формулар 3. летак ЛИСТОПÁД (-а) м опадање лишћа, време опадања лишћа ЛИСТÓЧ|ЕК (-ка, мн. -ки, -ков) м листић ЛИТÉЙН|ЫЙ (-ая, -ое, -ые) за ливење; литéйный завóд ливница ЛИТЕРÁТОР (-а, мн. -ы, -ов) м литератор, књижевник ЛИТЕРАТÚ|РА (-ы, мн. -ы, литератýр) ж 1. књижевност; теóрия литератýры теорија књижевности 2. литература; полит¥ческая литератýра политичка литература ЛИТЕРАТÚРН|ЫЙ (-ая, -ое, -ые, литератýрен, -на, -но, -ны) 1. Cужи облик књижеван, литераран 2. књижевни; литератýрный язк књижевни језик ЛИТР (-а, мн. -ы, -ов) м литар ЛИТЬ (лью, льёшь, льют) несврш.

1. лити, сипати; лить вóду сипати воду 2. (1. и 2. л. се не уOоSреб.) тећи, лити; Водá льёт из крáна. Вода тече из славине. Дождь льёт как из ведрá. Киша лије као из кабла. 3. лити, одливати; лить пýшки лити топове □ Он льёт вóду на сво мéльницу. Он тера воду на своју воденицу. ЛÍТЬСЯ (1. и 2. л. се не уOоSреб., льётся, льàтся) несврш. тећи, истицати; Водá льётся. Вода тече. ЛÍХ|О (-а) с, разF. зло, несрећа □ узнáть почём фунт л¥ха искусити сву тежину несреће; Не поминáйте мен л¥хом. Не спомињите ме по злу.

Л

179

ЛИШÍ|ТЬСЯ

ЛОПÁТ|А

пáрусная лóдка чамац на једра, једрилица; катáться на лóдке возити се чамцем 2. у синSаFмама: канонéрская лóдка топовњача (броC); подвóдная лóдка подморница ЛÓЖ|Е (-а, мн.-а, -лóж) с 1. засS. постеља; брáчное лóже брачна постеља 2. корито; ЛОЖ|ÍТЬСЯ (-ýсь, -£шься, -áтся) несврш. легати; лож¥ться спать ићи на спавање ЛÓЖ|КА (-ки, мн. -ки, -ек) ж кашика; столóвая лóжка супена кашика; разливáтельная лóжка кутлача; чáйная лóжка кашичица (кафена кашичица) □ Дорогá лóжка к обéду Oосл. Све добије своју вредност. ЛÓЖН|ЫЙ (-ая, -ое, -ые; лóж|ен, -на, -но, -ны) 1. лажан 2. погрешан, нетачан ЛОЖЬ (лжи, ин. лóжью) ж лаж □ У лжи корóткие нóги Oосл. У лажи су кратке ноге. ЛÓЗУНГ (-а, мн. -и, -ов) м 1. парола 2. плакат с паролом ЛÓК|ОТЬ (-тя, мн. -ти, -тéй) м лакат ЛОМÁ|ТЬ (-ю, -ешь, -ют) несврш. 1. ломити, сламати 2. рушити ЛОМÁ|ТЬСЯ (-юсь, -ешься, -ются) несврш. 1. (1. и 2. л. се не уOоSреб.) ломити се, сламати се 2. кревељити се, измотавати се ЛОМÍТЬСЯ (ломлàсь, лóмишься, лóмятся) несврш. 1. (1. и 2. л. се не уOоSреб.) 1. савијати се, повијати се, угибати се (Oод OриSиском, SереSом и сл.) 2. наваљивати, надирати, пробијати се □ лом¥ться в откртую дверь куцати на отворена врата (доказивати очигледну истину, оно што је свима познато) ЛÓМК|А (-и) ж ломљење, рушење ЛОПÁТ|А (-ы, мн. -ы, лопáт) ж лопата

ЛИШÍ|ТЬСЯ (-ýсь, -£шься, -áтся) сврш.,. когó-чегó лишити се коFа-чеFа, изгубити коFа-шSа ЛÍШН|ИЙ (-яя, -ее, -ие) 1. сувишан, прекобројан 2. излишан, непотребан □ с л¥шним преко; два рубл с л¥шним преко две рубље; три мéсяца с л¥шним нешто преко три месеца; в два с л¥шним рáза више од два пута ЛИШЬ 1. речца само, једино; Одногó лишь нет. Само једног нема. 2. везник чим, тек што; Лишь он вошёл, онá емý навстрéчу. Тек што уђе, она му пође у сусрет. ЛОБ (лба, лок. о лбе, во, на лбý, мн. лбы, лбов) м чело □ Что в лоб, что пó лбу. Није шија, него врат. ЛОВÍТЬ (ловлà, лóвишь, лóвят) несврш. 1. хватати, ловити; лов¥ть мяч хватати лопту; лов¥ть рбу ловити рибу 2. фиF. вребати, ловити, пецати, хватати; лов¥ть женихá пецати младожењу □ в мýтной водé рбу лов¥ть ловити у мутном • За свршени виC в. поймáть. ЛÓВК|ИЙ (-ая, -ое, -ие; лóв|ок, -кá, -ко, -ки) 1. спретан, умешан, вешт 2. препреден 3. разF. удобан ЛÓВКОСТ|Ь (-и) ж 1. спретност, умешност 2. препреденост ЛОВÚШ|КА (-ки, мн. -ки, -ек) ж клопка, замка; попáсть в ловýшку упасти у клопку ЛОГÍЧЕСК|ИЙ (-ая, -ое, -ие) логички; лог¥ческая ош¥бка логичка грешка ЛОГÍЧН|ЫЙ (-ая, -ое, -ые; лог£ч|ен, -на, -но, -ны) логичан; лог¥чный постýпок логичан поступак; то лог¥чно. То је логично. ЛÓД|КА (-ки, мн. -ки, -ок) ж 1. чамац мотóрная лóдка моторни чамац;

Л

180

ЛÓПА|ТЬСЯ

ЛЬГÓТ|А

ЛÓПА|ТЬСЯ (1. и 2. л. се не уOоSреб., -ется, -ются) несврш. пуцати, прскати ЛÓПН|УТЬ (-у, -ешь, -ут) сврш. пући, пукнути, прснути; Стакáн лóпнул. Чаша је прсла. □ Терпéние у негó лóпнуло. Издало га стрпљење. ЛОСÍ|НЫ (-н) мн. хеланке ЛОСКÚТ (-á, мн. -ì, óв и лоскýть|я, -ев) м комадић, парче, дроњак ЛОСКУТ|ÓК (-ка, мн. -к£, -кóв) м комадић, парченце ЛОТЕРÉ|Я (-и) ж лутрија ЛОХМÁТ|ЫЙ (-ая, -ое, -ые; лохмáт, -а, -о, -ы) чупав, космат, длакав ЛОШАДÍН|ЫЙ (-ая, -ое, -ые) коњски □ лошад¥ная с¥ла коњска снага ЛÓШАД|Ь (-и, мн. -и, -éй) ж коњ.; верховáя лóшадь јахаћи коњ; беговáя лóшадь тркачки коњ; ломовáя лóшадь теглећи коњ, коњ за вучу; вьчная лóшадь товарни коњ; éхать на лошадх путовати колима са коњском запрегом ЛУГ (-а, лок. о лýге, на лугý, мн. -á, -óв) м ливада • Не значи луг, в. рóща. ЛУДÍТЬ (лужý, лýд£шь, лýдùт) несврш. калајисати ЛÚЖ|А (-и, мн. -и, луж) ж бара, локва □ сесть в лýжу разF. насанкати се, доћи у неугодну ситуацију ЛУК1 (-а) м (црни) лук; рéпчатый лук црни лук (Fлавица); зелёный лук млади црни лук; лук-порéй празилук ЛУК 2 (-а, мн. -и, -ов) м лук; стрелть из лýка гађати из лука (сSрелом) ЛÚКОВ|ЫЙ (-ая, -ое, -ые) луков, од лука, са луком □ гóре лýковое шаљ. шепртља ЛУН|Á (ì, мн. -ы, лун) ж 1. Месец (небеско Sело, у Sерминолошком зна-

чењу Oише се великим OочеSним Л); Полёт на Лунý лет на Месец; при лунé на месечини; пóлная лунá пун месец 2. сателит; дéвять лун Сатýрна девет Сатурнових сателита ЛÚНН|ЫЙ (-ая, -ое, -ые) месечев; лýнный свет месечина; лýнное затмéние помрачење месеца; ~ кáмень месечев камен (минерал) ЛУЧ (-á, мн. -£, -éй) 1. зрак; сóлнечный луч Сунчев зрак 2. сSруч. сноп зрака, зраци; рентгéновские луч¥ рендгенски зраци □ луч надéжды зрачак наде • Не значи луч, в. луч¥на. ЛУЧÍН|А (-ы, мн. -ы, луч£н) ж луч м; при свéте луч¥ны уз светлост луча ЛУЧÍСТ|ЫЙ (-ая, -ое, -ые, луч£ст, -а, -о, -ы) зрачан, који зрачи; ~ ая энéргия радијациона енергија ЛÚЧШЕ комOараSив боље, бољи; Лýчше не спрáшивай. Боље не питај. Тво кóмната лýчше моéй. Твоја соба је боља од моје. □ как нельз лýчше не може бити боље; Лýчше пóздно, чем никогдá Oосл. Боље икад него никад. ЛÚЧШ|ИЙ (-ая, -ее, -ие) 1. бољи; Лýчшего рабóтника не найт¥. Бољи радник се не може наћи. 2. најбољи; в лýчшем слýчае у најбољем случају; Всегó лýчшего! Све најбоље! ЛfiЖИ (лыж, јеCн. лìж|а, -и) скије; катáться на лжах скијати се ЛfiЖНИК (-а, мн. -и, -ов) м скијаш ЛfiЖН|ЫЙ (-ая, -ое, -ые) скијашки, смучарски ЛЫЖН|⁄ (-£, мн. -£, -éй) ж траг од скија ЛfiСИН|А (-ы, мн. -ы, лìсин) ж ћела ЛЬГÓТ|А (-ы, мн. -ы, льгот) ж повластица, олакшица

Л

181

ЛЮБÉЗН|ЫЙ

Л⁄М|КА

ЛЮБÉЗН|ЫЙ (-ая, -ое, -ые; любéз|ен, -на, -но, -ны) 1. љубазан, пријазан 2. Cужи облик, засS. (у обраћању) мили, драги; любéзный друг драги пријатељу □ Бýдьте любéзны! Будите љубазни! ЛЮБÍМ|ЕЦ (-ца, мн. -цы, -цев) м љубимац, миљеник ЛЮБÍМ|ЫЙ (-ая, -ое, -ые; люб£м, -а, -о, -ы) вољен, омиљен, драг ЛЮБÍТЕЛ|Ь (-я, мн. -и, -ей) м 1. љубитељ; люб¥тель футбóла љубитељ фудбала; люб¥тель покýшать љубитељ доброг залогаја 2. аматер; фотóграф-люб¥тель фото-аматер ЛЮБÍТЬ (люблà, лàбишь, лàбят) несврш. 1. волети 2. тражити, захтевати, волети; Цвет лбят сóлнце. Цвеће воли сунне. ЛЮБ|ОВÁТЬСЯ (-ýюсь, -ýешься, -ýются) несврш., кем-чем, на когó-что дивити се коме-чему, посматрати с уживањем коFа-шSа ЛЮБ|ÓВЬ (-в£, ин. -óвью) ж, к комý-чемý љубав Oрема коме-чему; любóвь к рóдине љубав према домовини; любóвь с пéрвого взглда љубав на први поглед ЛЮБОЗНÁТЕЛЬНОСТ|Ь (-и) ж жудња за знањем, духовна радозналост ЛЮБ|ÓЙ (-áя, -óе, -ìе) сваки, ма који, било који; в любóе врéмя у свако (било које) време; любóй ценóй доб¥ться успéха по сваку цену постићи успех

ЛЮБОПfiТНО OрилоF 1. радознало, знатижељно 2. занимљиво, интересантно ЛЮБОПfiТН|ЫЙ (-ая, -ое, -ые; любопìт|ен, -на, -но, -ны) 1. радознао, знатижељан 2. интересантан, занимљив; любоптный слýчай занимљив случај ЛЮБОПfiТСТВ|О (-а) с радозналост, знатижељност, љубопитство ЛÒД|И (-éй, -ям, -éй, -ьм£, -ях) мн.

1. (мн. према человéк) људи 2. људство, жива сила; потéри в лдях и тéхнике губици у људству и техници ЛЮДСК|ÓЙ (-áя, -óе, -£е) људски; людскóй род људски род; людск¥е потéри губици у људству (у живој сили) ЛЮК (-а, мн. -и, -ов) м вратанца, отвор с поклопцем (на броCу, куOоли Sенка и сл.); поднть люк подићи капак отвора ЛЮМИНЕСЦÉНТН|ЫЙ (-ая, я,, -ое, -ые) луминисцентан; люминесцéнтная лáмпа неонска цев ЛÒСТР|А (-ы, мн. -ы, люстр) ж лустер м ЛÒТ|ЫЙ (-ая, -ое, -ые; лют, -á, -о, -ы) 1. свиреп, суров, немилосрдан 2. фиF. жесток, љут; лтая зимá жестока (љута) зима ЛЯГÚШ|КА (-ки, мн. -ки, -ек) ж жаба зелёная лягýшка зелена жаба Л⁄М|КА (-ки, мн. -ки, -ок) ж упрта, ремен (за вучу или ношење) □ тянýть лмку разF. теглити, диринчити, црнчити

Л

182

М МАВЗОЛÉ|Й (-я, мн. -и, -ев) м маузолеј МАГАЗÍН (-а, мн. -ы, -ов) м продавница, радња, трговина, дућан; обувнóй магаз¥н продавница обуће; продовóльственный магаз¥н продавница прехрамбених производа; кн¥жный магаз¥н књижара; универсáльный магаз¥н (универмáг) робна кућа МАГИСТРÁЛ|Ь (-и, мн. -и, -ей) ж магистрала, главна линија; железнодорóжная магистрáль главна железничка пруга; водопровóдная магистрáль главна водоводна цев МАГНÉЗИ|Я (-и) ж магнезија, магнезијум оксид МÁГНИ|Й (-я) м магнезијум, магнезиј МАГНÍТ (-а, мн. -ы, ов) м магнет МАГНÍТН|ЫЙ (-ая, -ое, -ые) магнетни, магнетски; магн¥тное пóле магнетно поље; магн¥тная стрéлка магнетска игла МАГНИТОФÓН (а, мн. -ы, -ов) м магнетофон МАЗ|Ь (-и, мн. -и, -ей) ж 1. маст, мелем; мазь от ожóга маст против опекотине 2. мазиво, маст; колёсная мазь коломаз; сапóжная мазь паста за обућу □ дéло на маз¥ ствар иде као подмазана МАЙ (мáя) м мај □ Пéрвое мáя Први мај МÁ|ЙКА (-йки, мн. -йки, ек) ж мајица • Не значи мајка, в. мать МАЙÓР (-а, мн. -ы, -ов) м мајор МÁЙСК|ИЙ (-ая, -ое, -ие) мајски; првомајски

МАКЕДÓН|ЕЦ (-ца, мн. -цы, – ев) м Македонац МАКЕДÓН|КА (-ки, мн. -ки, -ок) ж Македонка МАКРО- (Творбени елеменат грчког порекла у значењу: „великих размера“) макро-: мáкрокóсм макрокозам; макроскоп¥ческий макроскопски МАКСИМÁЛЬН|ЫЙ (-ая, -ое, ые; максимáл|ен, -ьна, -ьно, -ьны) максималан МАКÚШ|КА (-ки, мн. -ки, -ек) ж 1. врх (CрвеSа, Oланине) 2. теме (Fлаве) МÁЛЕНЬК|ИЙ (-ая, -ое, -ие; комO. мéньше) 1. мали; мáленький дóмик мала кућица; мáленькая бýква мало слово 2. незнатан, безначајан, мали 3. малолетан МАЛÍН|А (-ы) ж 1. малина (жбун и OлоC) 2. сок од малине □ не жизнь, а мал¥на право уживање МАЛÍНОВ|ЫЙ (-ая, -ое, -ые) 1. малинов, од малине; мал¥новое варéнье слатко од малина 2. тамноцрвен, гримизан, боје малине МÁЛО (комO. мéньше) OрилоF мало, недовольно □ мáло ли что свашта, ко зна шта; мáло тогó не само МАЛОГАБАРÍТН|ЫЙ (-ая, -ое, -ые) сSруч. малих димензија МÁЛОСТ|Ь (-и) и)) ж маленкост, ситница; поссóриться из-за мáлости посвађати се због ситнице МÁЛ|ЫЙ1 (-ая, -ое, -ые; мал, -á, -ó, -ì; комO. мéньше) 1. мали; с мáлыми потéрями с малим губицима 2. краћи облик мали, премален, тесан, узак; Сапог¥ мне мал. Чизме су

✳

183

МÁЛ|ЫЙ

МÁСС|А

ми мале; та кварт¥ра для нас малá. Овај стан је за нас мали. □ с мáлых лет од малих ногу; от мáла до вел¥ка и старо и младо; мáл малá мéньше једно другом до ушију; без мáлого скоро; Мал золотн¥к, да дóрог Oосл. Неугледан, али вредан. МÁЛ|ЫЙ2 (-ого, мн. -ые, -ых) м момак, момче; слáвный мáлый симпатичан момак МÁЛЬЧИК (-а, мн. -и, -ов) м дечак □ Мáльчик с пáльчик Палчић (у бајкама) МАЛЬЧÍШЕСК|ИЙ (-ая, -ое, -ие) дечачки; детињаст МАЛЬЧÍШ|КА (-ки, мн. -ки, -ек) м, разF. дечак, деран МАЛ⁄Р (-á, мн. -ì, -óв) м молер МÁМ|А (-ы, мн. -ы, -мам) ж мама МАМÁШ|А (-и, мн. -и, -мамáш) ж, разF. 1. мама 2. Oри обраћању сSаријој жени мајко; Сад¥тесь, мамáша. Седите, мајко. МÁМОЧ|КА (-ки, мн. -ки, -ек) ж мамица, мајчица МАНДАРÍН (-а, мн. -ы, -ов) м мандарина ж (Cрво и OлоC) МАНЕВРÍР|ОВАТЬ (-ую, -уешь, -уют) несврш. маневрисати МАНÉР|А (-ы, мн.-ы, манéр) ж 1. начин; нóвая манéра пéния нов начин певања 2. мн. манир м, понашање, држање; плох¥е манéры рђави манири МАН|ÍТЬ (-à, -£шь, -ùт) несврш. мамити, примамљивати МАНИФÉСТ (-а, мн. -ы, -ов) м манифест МАНТÓ (не мења се) с широк женски капут (обично крзнен) МÁРГАН|ЕЦ (-ца) м манган МÁР|КА (-ки, мн. -ки, -ок) ж марка; почтóвая мáрка поштанска марка; гéрбовая мáрка таксена марка; фабр¥чная мáрка фабричка марка

МАРКСÍЗМ (-а) м марксизам МАРКСÍСТ (-а, мн. -ы, -ов) м марксист МАРКСÍСТСК|ИЙ (-ая, -ое, -ие) марксистички; маркс¥стский подхóд к чемý марксистички приступ чему МÁРЛ|Я (-и) ж газа (за завоје, Oревијање рана) МАРТ (-а) м март □ Восьмóе мáрта Осми март МАРШ (-а, мн. -и, -ей) м 1. марш; церемониáльный марш парадни марш 2. корачница, марш; похорóнный марш погребни марш МАРШРÚТ (-а, мн. -ы, -ов) м маршрута ж, правац пута, траса МÁС|КА (-ки, мн. -ки, -ок) ж маска; противогáзовая мáска гас-маска МÁС|ЛО (-ла, мн. у значењу разних врсSа -лá, -ел, -лáм) с 1. маслац, бутер 2. уље, зејтин; подсóлнечное мáсло сунцокретово уље; смáзочные маслá уља за подмазивање 3. уљана боја; писáть мáслом сликати уљаним бојама □ как по мáслу као по лоју; подл¥ть мáсла в огóнь долити уље на ватру; как сыр в мáсле катáться живети као бубрег у лоју МАСЛЯНÍСТ|ЫЙ (-ая, -ое, -ые; маслян£ст, -а, -о, -ы) уљан; мастан МÁСЛЯН|ЫЙ (-ая, -ое, -ые) уљан; мáсляные крáски уљане боје МÁСС|А (-ы, мн. -ы, масс) ж 1. сSруч. маса; един¥ца мáссы јединица за мерење масе 2. маса, сиров материјал; древéсная мáсса дрвна маса; пласт¥ческая мáсса пластична маса 3. јеCн. чегó маса, мноштво; мáсса нарóду мноштво људи 4. мн. масе, широки слојеви, народ; нарóдные мáссы народне масе □ в мáссе већином, у већини

М

184

МАССÍВ

МАТ|Ь

нитáрный материáл санитетски материјал 2. фиF. грађа; матер¥ал для биогрáфии писáтеля грађа за биографију писца МАТЕРИАЛÍЗМ (-а) м материјализам; диалект¥ческий материал¥зм дијалектички материјализам; истор¥ческий материал¥зм историјски материјализам МАТЕРИАЛИСТÍЧЕСК|ИЙ (-ая, -ое, -ие) материјалистички МАТЕРИÁЛЬН|ЫЙ (-ая, -ое, -ые; материáл|ен, -ьна, -ьно, -ьны) материјалан; материáльное положéние материјални положај; материáльная тóчка материјална тачка МАТЕРÍК (-á, мн. -£, óв) м континент МАТЕРÍНСК|ИЙ (-ая, -ое, -ие) матерински, мајчин; матер¥нская любóвь материнска љубав МАТÉРИ|Я (-и) ж 1. материја 2. разF. материјал, тканина; матéрия на плáтье материјал за хаљину МÁТОВ|ЫЙ (-ая, -ое, -ые) мат, мутан, загасит, без сјаја; мáтовое стеклó млечно (мутно) стакло МАТРÁС и МАТРÁЦ (-а, мн. -ы, -ов) м душек; струњача; пруж¥нный матрáс мадрац МАТРËШ|КА (-ки, мн. -ки, -ек) ж матрјошка (Cрвена луSка) МАТРÓС (-а, мн. -ы, -ов) м морнар (војник) МÁТУШ|КА (-ки, мн. -ки, -ек) ж 1. засS. мати 2. разF., у обраћању сSаријој жени мајчице 3. у синтаFмама: земл-мáтушка мајчица земља; Москвá-мáтушка мајчица Москва МАТЧ (-а, мн. -и, -ей) м утакмица; шаховски меч; матч-ревáнш реванш сусрет, реванш утакмица МАТ|Ь (-ери, мн. -ери, -ерéй) ж мати, мајка □ в чём мать родилá разF. го као од мајке рођен

МАССÍВ (-а, мн. -ы, -ов) м масив; гóрный масс¥в планински масив МАССÍВН|ЫЙ (ая, -ое, -ые; масс£в|ен, -на, -но, -ны) масиван МÁССОВ|ЫЙ (-ая, -ое, -ые) масован; мáссовая казнь масовно погубљење; товáры мáссового потреблéния роба широке потрошње МÁСТЕР (-а, мн. -á, -óв) м мајстор; часовх дел мáстер часовничар; междунарóдный мáстер интернационални мајстор (у шаху) МАСТЕРСК|ÁЯ (-óй, мн. -£е, -£х) ж радионица; столрная мастерскáя столарска радионица; мастерскáя худóжника сликарски атеље. МАСТЕРСТВ|Ó (-á) с 1. занат; обучáться мастерствý учити занат 2. мајсторство, вештина МАСТ|Ь (-и, мн. -и, -éй) ж боја (живоSиња, караSа); лóшадь гнедóй мáсти коњ дорат • Не значи маст, в. жир. МАСШТÁБ (-а, мн. -ы, -ов) м 1. размер (оCнос расSојања на карSи Oрема сSварној Cужини); Масштáб – од¥н киломéтр в сантимéтре (Масштáб 1: : 100000). Размер један према сто хиљада (Размер 1:100000) 2. фиF. размах, значај, размере мн.; собтие мировóго масштáба догађај светских размера МАТ (-а) м мат (у шаху); дать (объяв¥ть) мат комý дати мат коме, матирати коFа; мат в два хóда мат у два потеза МАТЕМÁТИК (-а, мн. -и, -ов) м математичар МАТЕМÁТИК|А (-и) ж математика МАТЕМАТÍЧЕСК|ИЙ (-ая, -ое, -ие) математички; математ¥ческая задáча математички задатак МАТЕРИÁЛ (-а, мн. -ы, -ов) м 1. материјал; стро¥тельный материáл грађевински материјал; изоляциóнный материáл изолациони материјал; са-

М

185

МАХÁ|ТЪ

МЕДÓВ|ЫЙ

МАХÁ|ТЪ (машý, мáшешь, мáшут и разF. -ю, -ешь, -ют) несврш. махати МАХН|ÚТЬ (-ý -ëшь, -ýт) сврш. 1. махнути, замахнути 2. разF. скокнути; махнýть в дерéвню скокнути до села □ махнýть рукóй на когó-что дићи руке од коFа-чеFа МАХОВÍК (-á, мн. -£, -óв) м замајац, замајни точак МÁЧТ|А (-ы, мн. -ы, мачт) ж јарбол, катарка; стуб; ~ы высоковóльтной л¥нии стубови високонапонског далековода МАШÍН|А (-ы, мн. -ы, маш£н) ж 1. машина; паровáя маш¥на парна машина; стирáльная маш¥на машина за прање; швéйная маш¥на шиваћа машина 2. ауто м; ехáть на маш¥не ићи аутом МАШИНÁЛЬН|ЫЙ (-ая, -ое, -ые; машинáл|ен, -ьна, -ьно, -ьны) махиналан, несвестан, аутоматски МАШИНÍСТ (-а, мн. -ы, -ов) м машинист(а); паровóзный машин¥ст машиновођа МАШИНÍСТ|КА (ки, мн. -ки, -ок) ж дактилографкиња МАШÍН|КА (-ки, мн. -ки, -ок) ж машина; маш¥нка для стр¥жки волóс машина за шишање; шить на маш¥нке шити на машини; п¥шущая маш¥нка писаћа машина; печáтать на маш¥нке куцати на машини МАШÍНН|ЫЙ (-ая, -ое, -ые) машински; маш¥нное мáсло машинско уље □ маш¥нное бюрó дактилографски биро МАШИНОСТРОÉНИ|Е (-я) с машиноградња МÁЯТНИК (-а, мн. -и, -ов) м клатно МГЛА (мглы) ж 1. измаглица 2. помрчина, мрак, тама • УO. са тумáн.

МГНОВÉН|Е (-я, мн. -я, -й) с миг, трен, тренутак □ в мгновéние óка за трен ока; в тó же мгновéние истог тренутка МГНОВÉНН|ЫЙ (-ая, -ое, -ие; мгновéн|ен, -на, -но, -ны) тренутан, моменталан МÉБЕЛ|Ь (-и) ж намештај □ Он здесь для мéбели шаљ. Он служи само за украс. (Није ни за шта.) МЕГАБÁЙТ (-а, мн. -ы , -ов) м мегабајт МЁД (-а, лок. о мёде, в медý, мн. у значењу разных врсSа мед|ì, -óв) м мед; медовина МЕДÁЛ|Ь (-и, мн. -и, -ей) ж медаља □ оборóтная сторонá медáли друга страна медаље МЕДАЛЬÓН (-а, мн. -ы, -ов) м медаљон МЕДВÉД|Ь (-я, мн. -и, -ей) м медвед □ дел¥ть шкýру неуб¥того медвéдя припремати ражањ, а зец у шуми МÉДИК (-а, мн. -и, -ов) м лекар, медицинар МЕДИКАМÉНТ (-а, мн. -ы, -ов) м (најчешће у мн.) медикаменти, лекови МЕДИЦÍНСК|ИЙ (-ая, -ое, -ие) медицински; медиц¥нский инститýт медицински факултет; медиц¥нский осмóтр лекарски преглед; медиц¥нская слýжба здравствена служба МÉДЛЕНН|ЫЙ (-ая, -ое, -ые; мéдлен, -на, -но, -ны) лаган, спор; на мéдленном огнé на тихој ватри МЕДЛÍТЕЛЬН|ЫЙ (-ая, -ое, -ые; медл£тел|ен, -ьна, -ьно, -ьны) спор, тром МÉДН|ЫЙ (-ая, -ое, -ые) бакарни; мéдная прóволока бакарна жица □ мéдный век бронзано доба • Не значи меден, в. медóвый. МЕДÓВ|ЫЙ (-ая, -ое, -ые) меден; медóвый прник медењак □ медóвый мéсяц медени месец

М

186

МЕДСЕСТР|Á

МÉНЬШЕ

МЕДСЕСТР|Á (-ы, мн. медсëстры, медсестёр, медсëстрам) ж /скраћ. од медиц£нская сестрá/ медицинска сестра МЕД|Ь (-и) ж бакар; листовáя медь бакарни лим; жёлтая медь месинг; гравра на мéди бакрорез • Не значи мед, в. мёд. МÉЖДУ OредлоF с инсSруменSалом 1. у OросSорној оCреCби а) између с Fен.; сидéть мéжду отцóм и ддей седети између оца и стрица б) међу с ак.; полож¥ть письмó мéжду кн¥ гами ставити писмо међу књиге в) међу с ин.; Письмó леж¥т мéжду кн¥гами. Писмо се налази међу књигама. 2. у временској оCреCби између с Fен.; в перерве мéжду урóками у паузи између часова; мéжду двум вóйнами између два рата 3. у објекаSској оCреCби између с Fен., међу с ин.; договор¥ться мéжду собóй договорити се између себе (међу собом); соревновáние мéжду бригáдами такмичење између бригада (међу бригадама) □ мéжду прóчим уосталом; мéжду нáми говор међу нама речено МЕЖДУНАРÓДН|ЫЙ (-ая, -ое, -ые) међународни МЕЖПЛАНÉТН|ЫЙ (-ая, -ое, -ые) интерпланетаран; межпланéтная стáнция интерпланетарна станица МЕЛ (-а, лок. о мéле, в мелý) м креда; белый, как мел бео као креда МÉЛК|ИЙ (-ая, -ое, -ие; мéл|ок, -кá, -ко, -ки) 1. ситан; мéлкий песóк ситан песак; мéлкий скот ситна стока; мéлкие дéньги ситан новац, ситнина 2. плитак; мéлкая рекá плитка река; мéлкая тарéлка плитак тањир 3. дужи облик ситан, безначајан; мéлкое хозйство ситно газдинство; мéлкий сóбственник ситносопственик, малопоседник 4. фиF. ситан, ни-

штаван; мéлкая душóнка ситна душица МÉЛКО- (Први део сложенице у значењу: ситан, мали.) а) мало-: мелкокал¥берный малокалибарски б) ситно-: мелкосóбственнический ситносопственички МЕЛÓДИ|Я (-и, мн. -и, -й) ж мелодија МÉЛОЧ|Ь (-и, мн. -и, -éй) ж 1. збир. ситнарија, ситни комади, ситна роба 2. збир. ситнина, ситан новац 3. фиF. ситница, маленкост; размéниваться на мéлочи (по мелочáм) губити време око ситница МЕЛ|Ь (-и, лок. о мéли, на мел£, мн. -и, -ей) ж плићак; сесть на мéль насукати се □ сидéть(как рак) на мел¥ разF. бити у сосу; осећати се као риба на сувом МЕЛЬКÁ|ТЬ (-ю, -ешь, -ют) несврш.

1. промицати, помаљати се 2. (1. и 2. л. се не уOоSреб.) светлуцати; Мелькáют звёзды. Светлуцају звезде. МЕЛЬКН|ÚТЬ (-ý, -ëшь, -ýт) сврш. промаћи, промолити се, пролетети МÉЛЬКОМ OрилоF летимично, површно, овлаш, у пролазу МÉЛЬНИЦ|А (-ы, мн. -ы, мéльниц) ж млин; водянáя мéльница воденица; ветрянáя мéльница ветрењача; кофéйная мéльница млин за кафу МЕМОРИÁЛЬН|ЫЙ (-ая, -ое, -ые) меморијалан; мемориáльная доскá спомен-плоча; мемориáльный парк спомен-парк МÉНЕДЖЕР (-а, мн. -ы, -ов) м менаџер МÉНЕЕ OрилоF мање; Знáет мéнее друг¥х. Зна мање од других . □ тем не мéнее ипак, па ипак МÉНЬШЕ комO. оC мáленький, мáлый и мáло мањи, мање; мéньше всегó најмањи, најмање

М

187

МÉНЬШ|ИЙ

МÉТИТЬ

МÉНЬШ|ИЙ (-ая, -ее, -ие) 1. мањи, најмањи; из двух зол вбрать мéньшее од два зла изабрати мање 2. разF. млађи, најмлађи □ по мéньшей мéре у најмању руку МЕНЬШИНСТВ|Ó (-á) с мањина; остáться в меньшинствé остати у мањини □ национáльные меньш¥нства националне мањине МЕН⁄|ТЬ (-ю, -ешь, -ют) несврш.

1. что на что мењати шSа за шSа; менть кварт¥ру на дáчу мењати стан за викендицу; менть дéньги размењивати новац 2. мењати, промењивати; менть бельё пресвлачити се МЕН⁄|ТЬСЯ (-юсь, -ешься, -ются) несврш. 1. чем с кем мењати се, мењати шSа с ким; менться ролми мењати улоге 2. смењивати се 3. мењати се, измењивати се МÉР|А (-ы, мн. -ы, мер) ж мера; мéры длин мере за дужину; принимáть мéры предузимати мере; сверх мéры преко мере МЕРЗÁВ|ЕЦ (-ца, мн. -цы, -цев) м, разF. нитков, подлац МÉР|ИТЪ (-ю, -ишь, -ят) несврш. 1. мерити 2. пробати (оCећу, обућу) МЕРОПРИ⁄ТИ|Е (-я, мн. -я, -й) с 1. мера, подухват 2. фиF., разF. формалност МЁРТВ|ЫЙ (-ая, -ое, -ые; мёртв, мертвá, мёртво и мертвó, мёртвы и мертвì) 1. мртав 2. фиF. мртав, беживотан □ мёртвая тишинá мртва тишина; мёртвый сезóн мртва сезона; мёртвая тóчка мртва тачка МЕСТÉЧ|КО (-ка, мн. -ки, -ек) с местанце, месташце МÉСТНОСТ|Ь (-и) ж предео, крај, терен; гóрная мéстность планински предео

МÉСТН|ЫЙ (-ая, -ое, -ые) месни, локални; ~ ая анестез¥я локална анестезија МÉСТ|О (-а, мн. -á, мест) с 1. место; рабóчее мéсто радно место; живоп¥сные местá живописна места 2. комад пртљага, колето МЕСТОРОЖДÉНИ|Е (-я, мн. -я, -й) с 1. место рођења, родно место 2. налазиште; месторождéние кáменного ýгля налазиште каменог угља МЕСТ|Ь (-и) ж освета, одмазда; крóвная месть крвна освета МÉСЯЦ (-а, мн. -ы, -ев) м 1. месец, месец дана; в прóшлом мéсяце прошлог месеца; раз в мéсяц једном месечно 2. месец; молодóй мéсяц млад Месец; мéсяц на ущéрбе уштап; пóлный мéсяц пун Месец МЕТÁЛЛ (-а, мн. -ы, -ов) м метал; чёрные метáллы црни метали; цветне метáллы обојени метали; благорóдные (драгоцéнные) метáллы племенити метали МЕТАЛЛÍЧЕСК|ИЙ (-ая, -ое, -ие) металан МЕТАЛЛОЛÓМ (-а) м старо гвожђе МЕТАЛЛУРГÍЧЕСК|ИЙ (-ая, -ое, -ие) металуршки; металлург¥ческий завóд железара МЕТÁТЬ (мечý, мéчешь, мéчут) несврш. 1. бацати; метáть гранáту бацати бомбу 2. (1. и 2. л. се не уOоSреб.) полагати јаја, бацати икру; Рбы мéчут икрý. Рибе бацају икру. МЕТÁТЬСЯ (мечýсь, мéчешься, мéчутся) несврш. 1. бацакати се, трзати се 2. мувати се МЕТÉЛ|Ь (-и, мн. -и, -ей) ж мећава, вејавица МÉТИТЬ1 (мéчу, мéтишь, мéтят) несврш. обележавати, означавати, маркирати, стављати знак МÉТИТЬ2 (мéчу, мéтишь, мéтят) несврш. 1. в когó-что циљати, нишанити; мéтить в цель нишанити у циљ

М

188

МЕТК|ИЙ

МИКРОСКÓП

2. разF., в когó (са мн.), на что циљати на шSа, тежити за чим; мéтить в начáльники тежити за руководећим местом; Он мéтит на твоё мéсто. Он циља на твоје место. МЕТК|ИЙ (-ая, -ое, -ие; мéт|ок, -кá, -ко, -ки) 1. прецизан, тачан 2. фиF. добро погођен, згодан; мéткое сравнéние успело поређење МЕТЛ|Á (-ì, мн. мёт|лы, -ел) ж метла □ Нóвая метлá ч¥сто метёт Oосл. Нова метла добро мете. МÉТОД (-а, мн. -ы, -ов) м метод, метода ж МЕТР (-а, мн. -ы, -ов) м метар; квадрáтный метр квадратни метар; куб¥ческий метр кубни метар МЕТРÓ (не мења се) с метро м; éхать на метрó ићи метроом; стáнция метрó станица метроа МЕТРОПОЛИТÉН (-а, мн. -ы, -ов) м метро МЕХ1 (-а, лок. о мéхе, на мехý, мн. -á, -óв) м крзно; крзнена роба, крзнена одећа МЕХ 2 (-а, мн. -£, -óв) м 1. мех; кузнéчный мех ковачки мех 2. мешина МЕХАНИЗÁТОР (-а, мн. -ы, -ов) м 1. механичар 2. стручњак за механизацију МЕХАНИЗÁЦИ|Я (-и) ж механизација МЕХАНÍЗМ (-а, мн. -ы, -ов) м механизам; передáточный механ¥зм трансмисиони механизам МЕХÁНИК (-а, мн. -и, -ов) м механичар МЕХÁНИК|А (-и) ж механика; квáнтовая мехáника квантна механика; небéсная мехáника небеска механика; мехáника Ньютóна Њутнова механика МЕХАНÍЧЕСК|ИЙ (-ая, -ое, -ие) 1. механички; механ¥ческие закóны механички закони 2. механичан, аутоматски

МЕХОВ|ÓЙ (-áя, -óе, -ìе) крзнен; меховóй магаз¥н продавница крзна МЕЧ (-á, мн. -£, -éй) м мач • Не значи меч, в. матч. МЕЧТ|Á (-ì, мн. -ì, -áний, -áм) ж машта; маштање МЕЧТÁНИ|Е (-я, мн. -я, -й) с маштање; предáться мечтáниям предати се маштањима (утонути у маштање) МЕЧТА|ТЬ (-ю, -ешь, -ют) несврш. маштати МЕШÁ|ТЬ1 (-ю, -ешь, -ют) несврш., комý-чемý сметати коме-чему, ометати коFа-шSа МЕШÁ|ТЬ2 (-ю, -ешь, -ют) несврш. мешати; мешáть чай лóжкой мешати чај кашичицом; мешáть винó с водóй мешати вино и воду (вино са водом) МЕШ|ÓК (-кá, мн. -к£, -кóв) м џак, врећа; торба □ мешк¥ под глазáми разF. подочњаци МЕЩАНÍН (-а, мн. мещáне, мещáн) м малограђанин МЕЩÁН|КА (-ки, мн. -ки, -ок) м малограђанка МИГ (-а) м трен, тренутак, миг, трен ока; в од¥н миг у трен ока МИГÁ|ТЬ (-ю, -ешь, -ют) несврш.

1. трептати, жмиркати 2. намигивати 3. (1. и 2. л. се не уOоSреб.) фиF. титрати, треперити, светлуцати МИГНÚ|ТЬ (-ý, -ёшь, -ýт) сврш. 1. трепнути, зажмиркати 2. намигнути 3. (1. и 2. л. се не уOоSреб.), фиF. затитрати, затреперити, засветлуцати МÍКРО- (Творбени елеменат грчког порекла у значењу: „врло мали“.) микро-: микроф¥льм микрофилм МИКРÓН (-а, мн. -ы, -ов) м микрон МИКРОСКÓП (-а, мн. -ы, -ов) м микроскоп; электрóнный микроскóп електронски микроскоп

М

189

МИР1

МИКРОСКОПÍЧЕСК|ИЙ

минерална ђубрива; минерáльная водá минерална (кисела) вода МИНИАТÒРН|ЫЙ (-ая, -ое, -ые) минијатуран МÍНИМУМ (а) м минимум МИНÍСТР (-а, мн. -ы, -ов) м министар; мин¥стр инострáнных дел министар иностраних послова премьéр-мин¥стр премијер, председник владе МИН|ОВÁТЬ (-ýю, -ýешь, -ýют) 1. сврш. и несврш. проћи/ пролазити; миновáть стáнцию проћи/ пролазити станицу 2. (1. и 2. л. се не уOоSреб), сврш. проћи, истећи, минути; Опáсность миновáла. Опасност је прошла. МИНОМЁТ (-а, мн. -ы, -ов) м минобацач МИНОНÓС|ЕЦ ( -ца, мн. -цы, -цев) м разарач (броC); миноносац МИНÚВШ|ИЙ (-ая, -ее, -ие) минули, прошли; минýвшим лéтом прошлог лета МÍНУС (-а, мн. -ы, -ов) м 1. минус 2. фиF., разF. минус, недостатак; Проéкт имéет мнóго м¥нусов. Пројекат има много минуса. МИНÚТ|А (-ы, мн. -ы, минýт) ж 1. минут м; дéсять минýт вторóго један (сат) и десет (минута); минýта в минýту тачно у минут 2. тренутак, часак; в однý минýту за тренутак; минýта молчáния минут ћутања 3. сSруч. минут (јеCиница за мерење уFлова = 1/60 сSеOени) МИНÚТ|КА (-ки, мн. -ки, -ок) ж, Cем. часак, тренутак; Однý минýтку! Тренутак! МИР1 (-а, мн. -ì, óв) м 1. свет, васиона 2. свет, Земљина кугла; пéрвый в м¥ре први на свету; чемпиóн м¥ра светски шампион • УO. са мир2 .

МИКРОСКОПÍЧЕСК|ИЙ (-ая, -ое, -ие) микроскопски МИКРОФÓН (-а, мн. -ы, -ов) м микрофон МИКСТÚР|А (-ы, мн. -ы, микстýр) ж микстура; микстýра от кáшля сируп против кашља МÍЛЕНЬК|ИЙ (-ая, -ое, -ие) 1. мио, симпатичан 2. драги, мили; мой м¥ленький дружóк мој драги пријатељу МИЛИТАРÍЗМ (-а) м милитаризам МИЛÍЦИ|Я (-и) ж милиција МИЛЛИÁРД (-а, мн, -ы, -ов) м милијарда ж МИЛЛИМÉТР (-а, мн. -ы, -ов) м милиметар МИЛЛИÓН (-а, мн. -ы, -ов) м милион МИЛЛИÓНН|ЫЙ (-ая, -ое, -ые) 1. милионски 2. милионити МÍЛОСТИВ|ЫЙ (-ая, -ое, -ые; м£лостив, -а, -о, -ы) засS. милостив МÍЛОСТ|Ь (-и, мн. -и, -ей) ж 1. милост, милосрђе; из м¥лости из самилости 2. милост, наклоност □ по вáшей м¥лости због вас, вашом кривицом; М¥лости прóсим. Само изволите. МÍЛ|ЫЙ (-ая, -ое, -ые; мил, -á, -о, м£лì) 1. мио, љубак, симпатичан 2. драг, вољен МÍЛ|Я (-и, мн. -и, -ь) ж миља; морскáя м¥ля морска (наутичка) миља (= 1852 м); географ¥ческая м¥ля географска миља ( = 7420 м) МÍМО 1. OрилоF мимо, покрај; пройт¥ м¥мо проћи мимо 2. OредлоF с FениSивом мимо с Fен.; пройт¥ м¥мо пáрка проћи мимо парка МÍН|А (-ы, мн. -ы, мин) ж 1. мина 2. пројектил, (из бацача); торпедо МИНДÁЛ|Ь (-ù) м бадем (Cрво и OлоC) МИНЕРÁЛ (-а, мн. -ы, -ов) м минерал МИНЕРÁЛЬН|ЫЙ (-ая, -ое, -ые) минералан; минерáльные удобрéния

М

190

МИР2

МОГÚЩЕСТВЕНН|ЫЙ

МИР2 (-а) м 1. слога; жить в м¥ре живети у слози 2. мир; заключ¥ть мир закључити мир МИР|ÍТЬСЯ (-àсь, -£шься, -ùтся) несврш. 1. с кем мирити се, измиривати се 2. с чем мирити се, задовољавати се; мир¥ться с судьбóй мирити се са судбином МÍРН|ЫЙ (-ая, -ое, -ые; м£р|ен, -на, -но, -ны) 1. мировни; м¥рный договóр мировни уговор 2. мирољубив; м¥рный нарóд мирољубив народ 3. миран, тих, спокојан; м¥рное настроéние спокојно расположење, спокојство МИРОВОЗЗРÉНИ|Е (-я, мн. -я, -й) с поглед на свет МИРОВ|ÓЙ (-áя, -óе, -ые) 1. светски; мировáя войнá светски рат 2. фиF., разF. сјајан, диван; Он пáрень мировóй. Он је сјајан момак. МИРОЛЮБÍВ|ЫЙ (-ая, -ое, -ые; миролюб£в, -а, -о, -ы) мирољубив; миролюб¥вая пол¥тика мирољубива политика МÍТИНГ (-а, мн. -и, -ов) м митинг; м¥тинг протéста протестни митинг МИФ (-а, мн. -ы, -ов) м мит, легенда МÍЧМАН (-а, мн. -ы, -ов) м морнарички заставник МИШÉН|Ь (-и, мн. -и, -ей) ж мета; стрелть в мишéнь гађати у мету МЛАДÉН|ЕЦ (-ца, мн. -цы, -цев) м беба, дете; груднóй младéнец одојче; новорождённый младéнец новорођенче МЛÁДШ|ИЙ (-ая, -ее, -ие) млађи, најмлађи; млáдший брат млађи брат; млáдший в семьé најмлађи у породици МНÉНИ|Е (-я, мн. -я, -й) с мњење, мишљење; общéственное мнéние јавно мњење МНÍМ|ЫЙ (-ая, -ое, -ые) 1. привидан 2. лажан, измишљен; мн¥мый боль-

нóй уображен болесник, хипохондар; ~ ое числó имагинаран број; ~ ая един¥ца имагинарна јединица МНÓГИ|Е (-х) многи, многе, многа; од¥н из мнóгих један од многих; Мнóгие так дýмают. Многи тако мисле. МНÓГО (комO. бóльше) OрилоF 1. много 2. не више; Пройдёт год, мнóго два. Проћи ће година, највише две. МНОГОГРÁННИК (-а, мн. -и, -ов) полиедар МНÓГО|Е (-го) с много шта, многе ствари МНОГОКРÁТН|ЫЙ (-ая, -ое, -ые) вишеструк, многократан МНОГООБРÁЗН|ЫЙ (-ая, -ое, -ые; многообрáз|ен, -на, -но, -ны) разноврстан, разнолик МНОГОУГÓЛЬНИК (-а, мн. -и, -ов) м многоугаоник МНОГОЧÍСЛЕНН|ЫЙ (-ая, -ое, -ые; многоч£слен, -на, -он, -ны) многобројан МНÓЖЕСТВ|О (-а, мн. -а, мнóжеств) с 1. мноштво, множина, велики број 2. скуп (у маSемаSици); теóрия мнóжеств теорија скупова; бесконéчное мнóжество бесконачан скуп МНÓЖИТЕЛ|Ь (-я, мн. -и, -ей) м множилац МОБИЛИЗ|ОВÁТЬ (-ýю, -ýешь, -ýют) сврш. и несврш. мобилисати МОГÍЛА (-ы, мн. -ы, мог£л) ж гроб, хумка; возлож¥ть венóк на мог¥лу положити венац на гроб; свест¥ в мог¥лу отерати у гроб; брáтская мог¥ла заједничка гробница МОГÚЧ|ИЙ (-ая, -ее, -ие; могýч, -а, -е, -и) силан, јак, моћан МОГÚЩЕСТВЕНН|ЫЙ (-ая, -ое, -ые; могýществен, -на, -но, -ны) снажан, моћан; могýщественное госудáрство моћна држава

М

191

МОГÚЩЕСТВ|О

МÓЛОДОСТ|Ь

ты друг¥е. Он тобоже није крив, већ су други криви. МОЛВ|Á (-ì) ж гласине, приче, сплетке, зли језици МОЛÉКУЛ|А (-ы, мн. -ы, молéкул) ж молекул м; Молéкула состо¥т из áтомов. Молекул се састоји од атома. МОЛЕКУЛ⁄РН|ЫЙ (-ая, -ое, -ые) молекуларни, молекулски; ~ вес молекулска тежина; ~ая ф¥зика молекуларна физика МОЛÍТВ|А (-ы, мн. -ы, мол£тв) ж молитва МОЛÍТЬСЯ (молàсь, мóлишься, мóлятся) несврш. молити се МÓЛНИ|Я (-и, мн. -и, -й) ж 1. муња; Сверкнýла мóлния. Севнуло је. 2. у синSаFмама: стенгазéта-мóлния ванредне зидне новине; телегрáмма-мóлния хитан телеграм 3. рајсфершлус; кýртка на мóлнии јакна са рајсфершлусом МОЛОДЁЖН|ЫЙ (-ая, -ое, -ые) омладински; молодёжные бригáды омладинске бригаде МОЛОДЁЖ|Ь (-и) ж, збир. омладина, младеж, млади нараштај МОЛÓДЕНЬК|ИЙ (-ая, -ое, -ие) млађахан, веома млад МОЛОД|ÉЦ (-цá, мн. -цì, -цóв) м делија, момчина, јуначина; Молодéц! Сила си! (као Oохвала некоме кад шSо Cобро раCи или ураCи) □ Кáждый молодéц на свой образéц Oосл. Свако је јунак на свој начин. МОЛОДОЖЁН (-а, мн. -ы. -ов) м 1. младожења 2. мн. младенци МОЛОД|ÓЙ (-áя, -óе, -ìе; мóлод, -á, -о, -ы) 1. млад; молодóй человéк младић; у ословљавању: Младићу!

2. нов; молодóе винó младо вино МÓЛОДОСТ|Ь (-и) ж младост; в дни мóлодости у младости

МОГÚЩЕСТВ|О (-а) с моћ, снага, сила, власт МÓД|А (-ы, мн. -ы, мод) ж мода; журнáл мод модни журнал МОДÉЛ|Ь (-и, мн. -и, -ей) ж модел м; нóвая модéль автомоб¥ля нов модел аутомобила МÓДН|ЫЙ (-ая, -ое, -ые, мóд|ен, -нá, -но, -ны) 1. модеран 2. Cужи облик модни; мóдный журнáл модни журнал МÓДУЛ|Ь (-я, мн. -и, -ей) м модул, коефицијент, мера; ~ упрýгости модул еластичности МÓЖНО безл. у значењу OреCик. може се, допушта се, сме се; Рáзве так мóжно? Зар се може тако? Почемý емý мóжно, а мне нельз? Зашто он може (сме), а ја не могу (не смем)?

• У руском суOроSно од можно јесSе нельз. МОЗÁИК|А (-и, мн. -и, мозáик) ж мозаик м МОЗАÍЧН|ЫЙ (-ая, -ое, -ые) од мозаика, у мозаику МОЗГ (-а, лок. в мозгý, мн. -£, -óв) м 1. мозак; сотрясéние мóзга потрес мозга; головнóй мозг мозак; спиннóй мозг кичмена мождина; кóстный мозг коштана срж 2. фиF., разF. памет, ум 3. мн. мозак (као јело); телчьи мозги телећи мозак □ до мóзга костéй до сржи МОЗЖЕЧ|ÓК (-кá, мн. -к£, -кóв) м мали мозак МОЗÓЛ|Ь (-и, мн. -и, -ей) ж жуљ □ наступ¥ть на люб¥мую мозóль погодити у живац МО|Й (-егó м; ж мо|ù, -éй; с мо|ё, -егó; мн. мо|£, -их) Oрисв. зам. мој (моја, моје; мн. моји, моје, моја); по моемý мнéнию по мом мишљењу МÓКР|ЫЙ (-ая, -ое, -ые; мокр, -á, -о, -ы) мокар, влажан МОЛ моCална реч тобоже, кобајаги, веле; Он, мол, не виновáт, а виновá-

М

192

МОЛОК|Ó

МОСТ

□ Он (онá) не пéрвой мóлодости. У годинама је већ. МОЛОК|Ó (-á) с млеко; цéльное молокó пуномасно млеко; молокó в пакéтах млеко у тетрапаку (или у полипаку); сухóе молокó млеко у праху МÓЛОТ (-а, мн. -ы, -ов) м 1. велики чекић, маљ 2. сOорS кладиво МОЛОТ|ÓК (-кá, мн. -к£, -кóв) м чекић; сапóжный молотóк обућарски чекић МОЛОТЬБ|Á (ì) ж вршидба, вршај МОЛÓЧН|ЫЙ (-ая, -ое, -ые) млечан; молóчная железá млечна жлезда □ Молóчные рéки и кисéльные берегá. Земља дембелија у којој теку само мед и млеко. МÓЛЧА OрилоF ћутећи, ћутке МОЛЧАЛÍВ|ЫЙ (-ая, -ое, -ые; молчал£в, -а, -о, -ы) 1. ћутљив 2. дужи облик без речи, прећутан; молчал¥вое соглáсие прећутна сагласност МОЛЧÁНИ|Е (-я) с ћутање; обойт¥ молчáнием прећутати □ Молчáние – знак соглáсия Oосл. Ћутање је знак одобравања. МОЛЧ|ÁТЬ (-ý, -£шь, -áт) несвшрш. ћутати; Об том нáдо молчáть. О томе треба ћутати. □ Молчáть! Ни речи! МОМÉНТ (-а, мн. -ы, -ов) м тренутак, моменат; в тот момéнт тог тренутка; в любóй момéнт било кад; ~ инéрции момент инерције; ~ с¥лы момент силе МОНАСТfiР|Ь (-ù, мн. -£, -éй) м манастир МОНÉТ|А (-ы, мн. -ы, монéт) ж монета, метални новац □ плат¥ть той же монéтой враћати мило за драго МОНОПÓЛИ|Я (-и, мн. -и, -й) ж монопол м МОНТÁЖ (-á, мн. -£, -éй) м монтажаж

МОНТÁЖНИК (-а, мн. -и, -ов) м монтер МОНУМÉНТ (-а, мн. -ы, -ов) м монумент, велики споменик МОНУМЕНТÁЛЬН|ЫЙ (-ая, -ое, -ые; монументáл|ен, -ьна, -ьно, -ьны) монументалан, грандиозан МОРÁЛ|Ь (-и) ж 1. морал м 2. поука, наравоученије (у баснама) МОРÁЛЬН|ЫЙ (-ая, -ое, -ые; морáл|ен, -ьна, -ьно, -ьны) моралан; морáльная поддéржка морална подршка МОРГН|ÚТЬ (-у, -ёшь, -ýт) сврш. трепнути □ глазóм не моргнýв не трепнувши (без предомишљања) МÓРДА (-ы, мн. -ы, морд) ж њушка МÓР|Е (-я, мн. -я, -éй) с море; в откртом мóре на пучини; высотá над ýровнем мóря надморска висина МОРКÓВ|КА (-ки, мн, -ки, -ок) ж, разF. мрква, шаргарепа МОРКÓВ|Ь (-и) ж мрква, шаргарепа МОРÓЖЕНО|Е (-го) с сладолед МОРÓЗ (-а, -мн. -ы, -ов) м мраз, студен; трескýчие морóзы цича зима; дéсять грáдусов морóза десет степени испод нуле МОРÓ3Н|ЫЙ (-ая, -ое, -ые) студен, врло хладан, леден МОРСК|ÓЙ (-áя, -óе, -£е) морски; морскáя болéзнь морска болест МОРЩÍН|А (-ы, мн. -ы, морщ£н) ж бора, набор, бразда на чему МОР⁄К (-á, мн. -£, óв) м морнар, поморац МОСКВÍЧ (-á, мн. -£, -éй) м 1. Московљанин 2. москвич (марка ауSа) МОСКÓВСК|ИЙ (-ая, -ое, -ие) московски МОСТ (-а, и -á, лок. о мóсте, на мостý, мн. -ì, -óв) м мост; понтóнный мост понтонски мост

М

193

МÓСТИК

МУК|Á

МÓСТИК (-а, мн. -и, -ов) м 1. мостић 2. капетански мост (на броCу) МОСТОВ|ÁЯ (-óй) ж коловоз, колник МОТÍВ (-а, мн. -ы, -ов) м мотив МОТО- (Први део сложеница који означава да је нешто у вези с мотором, мотоциклом или је моторизовано.) 1. моторни: мотовóз моторна локомотива 2. мото-, мотоциклистички; мотогóнки мото-трке, мотоциклистичке трке; мотоспóрт мотоциклистички спорт 3. моторизован: мотодив¥зия моторизована дивизија МОТÓР (-а, мн. -ы, -ов) м мотор; двухтáктный мотóр двотактни мотор МОТОЦÍКЛ (-а, мн. -ы, -ов) м мотоцикл; мотоц¥кл с колской мотоцикл с приколицом МОТfiГ|А (-и, мн, -и, мотìг) ж мотика МОХНÁТ|ЫЙ (-ая. -ое, -ые; мохнáт, -а, -о, -ы). 1. космат, длакав 2. чупав, чупкав; мохнáтое полотéнце чупав (фротирски) пешкир МОЧ|Á (-£) ж мокраћа МÓЧ|КА (-ки, мн. -ки, -ек) ж ушна ресица МОЧЬ (могý, мóжешь, мóгут; Oерф. мог, моглá) несврш. моћи МÓЩНОСТ|Ь (-и, мн. -и, -ей) ж 1. моћ, сила 2. капацитет, снага; электростáнция мóщностью в 6000 киловáтт електрана снаге (капацитета) 6000 киловати МÓЩН|ЫЙ (-ая, -ое, -ые; мóщ|ен, -нá, -но, -ны) моћан, снажан, јак МОЩ|Ь (-и) ж моћ; воéнная мощь војна моћ МРАК (-а) м мрак, тама МРÁМОР (-а, мн. -ы, -ов) м мермер; стáтуя из мрáмора статуа од мермера

МРÁМОРН|ЫЙ (-ая, -ое, -ые) мермеран МРÁЧН|ЫЙ (-ая, -ое, -ые; мрáч|ен, -нá, -но, -ны) 1. мрачан, таман, тмуран 2. фиF. суморан, невесео МСТИТЬ (мщу, мстишь, мстят) несврш., комý за что светити се МУДРЁН|ЫЙ (-ая, -ое, -ые; мудрён, мудрен|á, -ó, -ì) разF. 1. загонетан, неразумљив 2. замршен, запетљан МÚДРОСТ|Ь (-и) ж мудрост □ зуб мýдрости умњак МÚДР|ЫЙ (-ая, -ое, -ые; мудр, -á, -о, -ы) мудар, паметан, разборит МУЖ (-а, мн. -ьù, -éй, -ьùм) м муж, супруг МÚЖЕСТВЕНН|ЫЙ (-ая, -ое, -ые; мýжествен, -на, -но, -ны) храбар, одважан МÚЖЕСТВ|О (-а) с храброст, одважност; прояв¥ть мýжество испољити храброст МУЖÍК (-á, мн. -£, -óв) м 1. мужик, сељак 2. разF. мушкарац МУЖÍЦК|ИЙ (-ая, -ое, -ие) сељачки; простачки МУЖСК|ÓЙ (-áя, -óе, -£е) мушки; ~ род мушки род (у FрамаSици) МУЖЧÍН|А (-ы, мн. -ы, мужч£н) м мушкарац МУЗÉ|Й (-я, мн. -и, -ев) м музеј; краевéдческий музéй завичајни музеј; Музéй ¥мени 21 октябр Музеј „21. октобар“ МÚЗЫК|А (-и) ж музика; джáзовая мýзыка џез музика; эстрáдная мýзыка забавна музика; танцевáть под мýзыку играти уз музику МУЗЫКÁЛЬН|ЫЙ (-ая, -ое, -ые; музыкáл|ен, -ьна, -ьно, -ьны) музикалан; музички; музыкáльное уч¥лище музичка школа МУЗЫКÁНТ (-а, мн. -ы, -ов) м музичар МУК|Á (-£) ж брашно; пшен¥чная мукá пшенично брашно

М

194

МÚК|А

МЫШ|Ь

• УO. са мýка. МÚК|А (-и, мн. -и, мук) ж мука, патња, мучење с; Мýка бýдет без мук¥. Биће муке без брашна. □ Без мýки нет наýки Oосл. Без муке нема науке.

• УO. са мукá. М ЛЬТИК (-а, мн.-и, -ов) м, разг. цртаћ, цртани филм МУНДÍР (-а, мн. -ы, -ов ) м мундир, копоран □ картóфель в мунд¥ре кромпир у капуту (скуван с љуском) МУРАВ|ÉЙ (-ьù, мн. -ь£, -ьёв) м мрав МÚСКУЛ (-а, мн. -ы, -ов) м мишић; рáзвитые мýскулы развијени мишићи МУСКУЛÍСТ|ЫЙ (-ая, -ое, -ые; му скулист, -а, -о, -ы) мишићав МÚСОР (а) м ђубре, отпаци; корз¥на для мýсора корпа за отпатке МУСУЛЬМÁН|ИН (-ина, мн. -е, мусульмáн) м муслиман; Муслиман МÚТН|ЫЙ (-ая, -ое, -ые; мýт|ен, -нá, -но, ны) мутан, замућен МÚФТ|А (-ы, мн. -ы, мýфт) ж 1. муф м 2. сSруч. спојница, спојка, муф; зубчáтая мýфта зупчаста спојница МÚХ|А (-и, мн. -и, мух) ж мува □ дéлать из мýхи слонá правити од комарца магарца МУЧÍТЕЛЬН|ЫЙ (-ая, -ое, -ые; муч£тел|ен, -ьна, -ьно, -ьны) мучан, болан, несносан МÚЧ|ИТЬ (-у и -аю, -ишь и -аешь, -ат и -ают) несврш. мучити МÚЧ|ИТЬСЯ (-усь и -аюсь, -ишься и -аешься, -атся и -аются) несврш. мучити се МЧÁТЬСЯ (мчусь, мч£шься, мчáтся) несврш. јурити, хитати; Врéмя мч¥тся. Време лети. МЫ (нас, нам, нас, нáми, о нас) лич. зам. 1. л. мн. ми; мы с тобóй ти и ја; мы с товáрищем друг и ја

МfiЛ|О (-а, мн. у значењу разних врсSа -á, мыл) с сапун; туалéтное мло тоалетни сапун МЫС (-а, лок. на мысý и на мìсе, мн.

-ы, -ов) рт; мыс Дóброй Надéжды Рт добре наде МfiСЛЕННО OрилоF мисаоно, у мислима; мсленно осуждáть осуђивати у мислима МfiСЛЕНН|ЫЙ (-ая, -ое, -ые) замишљен, представљен у мислима; м сленный óбраз замишљен лик МЫСЛÍТЕЛ|Ь (-я, мн. -и, -ей) м мислилац МЫСЛ|Ь (-и, мн. -и, -ей) ж 1. мишљење, размишљање 2. мисао, идеја 3. мн. убеђење; быть одн¥х мслей с кем бити истих убеђења с ким МЫТЬ (мóю, мóешь, мóют) несврш. прати, мити; мыть (с) млом прати сапуном □ Рукá рýку мóет. Рука руку мије. МfiТЬСЯ (мóюсь, мóешься, мóются) несврш. умивати се, прати се; мться в вáнне купати се у кади МЫЧ|ÁТЬ (-ý, -£шь, -áт) несврш. 1. мукати, рикати (во, крава) 2. фиF., разF. мумлати, мрмљати, неразговетно говорити МfiШКА1 (-ки, мн. -ки, -ек) ж мишић, мали миш МfiШКА 2: под мышками или под мшкой под мишком; нест¥ под мшками (под мшкой) носити под мишком; под мшки или под мшку под мишку МЫШЛÉНИ|Е и МfiШЛЕНИ|Е (-я) с мишљење; Мозг – óрган мышлéния. Мозак је орган мишљења. МfiШЦ|А (-ы, мн. -ы, мышц) ж мишић; сердéчная мшца срчани мишић МЫШ|Ь (-и, мн. -и, -éй) ж миш м; полевáя мышь пољски миш □ летýчая мышь слепи миш, шишмиш

М

195

МЫШЬ⁄К

МЯЧ

со; копчёное мсо димљено (суво) месо МЯТЬ (мну, мнёшь, мнут) несврш.

1. гњечити, месити 2. гужвати; мять плáтье гужвати хаљину 3. разF. стискати, стезати МЯЧ (-á, мн. -£, -éй) м лопта; игрáть в мяч играти (се) лопте; футбóльный мяч фудбалска лопта, фудбал; взять мяч ухватити лопту (Fолман); заб¥ть мяч в ворóта дати гол □ ручнóй мяч рукомет

МЫШЬ⁄К (-á) м арсен, мишомор М⁄ГК|ИЙ (-ая, -ое, -ие; мùг|к, -кá, -ко, -ки) 1. мек, мекан; мгкий вагóн вагон I класе 2. фиF. нежан, благ; мгкий кл¥мат блага клима □ мгкий знак меки знак (слово) М⁄КОТ|Ь (-и) ж 1. меки делови тела, месо 2. ткиво плодова М⁄С|О (-а) с месо; говжье мсо говеђе месо; рýбленое мсо млевено ме-

М

196

Н НА OредлоF I) с акузаSивом 1. у OросSорној оCреCби а) на с ак.; полож¥ть на стóл ставити на сто; лечь на дивáн лећи на отоман; поднться на шестóй этáж попети се на пети спрат; идт¥ на работу ићи на посао б) идт¥ на завóд ићи у фабрику в) дорóга на Москвý пут за Москву (према Москви) 2. у временској оCреCби а) FениSив: на слéдующий день следећег дана, сутрадан; на другóе ýтро идућег јутра б) акузаSив: опоздáть на пять минýт закаснити пет минута в) на с ак.: на Нóвый год на Нову годину; приéхать нá два дн доћи на два дана г) за с ак.; отлож¥ть на бýдущий год одложити за следећу годину; назнáчить заседáние на зáвтра заказати седницу за сутра 3. у оCреCби цене: куп¥ть на два рубл конфéт купити бомбона за две рубље 4. у оCреCби начина: вéрить нá слово веровати на реч; уч¥ться на пятёрки (на отл¥чно) бити одличан ђак; говор¥ть на пáмять говорити напамет; жить на ширóкую нóгу живети раскошно 5. у оCреCби циља а) на с ак.; отдáть на хранéние дати на чување б) за с ак.; подар¥ть на пáмять поклонити за успомену в) у с ак.; поéхать на охóту поћи у лов 6. у објекаSској CоOуни: клеветáть на когó клеветати кога; надéяться на когó надати се коме, уздати се у кога II) с локаSивом 1. у OросSорној оCреCби а) на с лок.; лежáть на дивáне лежати на отоману б) у с лок.; рабóтать на завóде радити у фабрици; жить на улице Гагáрина становати у улици Гагарина 2. у временској оCреCби а) FениSив: на бýдущей недéле сле-

деће недеље; на тих днях ових дана б) у с ак.; на рассвете у свитање 3. у одредби начина и среCсSва а) инсSруменSал: éхать на парохóде путовати паробродом б) на с лок.; играть на роле свирати на клавиру; жáрить на мáсле пржити на уљу; говор¥ть на рýсском языкé говорити на руском језику 4. у аSрибуSској оCреCби: пальтó на мехý капут постављен крзном 5. у објекаSској доOуни: жен¥ться на ком женити се киме; сосредотóчиться на чём усредсредити се на шта НА- Oрефикс (Код глагола означава: а) усмереност радње на нешто б) пуноћу радње или њену пуну завршеност в) свршени вид. Код придева и именица означава налажење изнад чега.) 1. на-: набрóсить на чSо набацити на шSа; наговор¥ться напричати се; намáзать намазати; нарукáвник нарукавље 2. накрывáть покивати; настéнный зидни НÁБЕРЕЖН|АЯ (-ой, мн. -ые, -ых) ж кеј м, обала НАБИРÁ|ТЬ (-ю, -ешь, -ют) несврш.

1.%скупљати, сабирати 2. примати; набирáть закáзы примати наруџбине 3. слагати; набирáть пет¥том слагати петитом (у шSамOарији) 4. повећавати (брзину, висину) 5. у синSаFми: набирáть нóмер телефóна окретати број телефона НАБÍТЬ (набьà, набьёшь, набьàт) сврш. 1. набити, напунити 2. забити, набити 3. наубијати, поубијати НАБЛЮДÁТЕЛ|Ь (-я, мн. -и, -ей) м посматрач; осматрач; беспристрáстный наблюдáтель непристрасан посматрач; артиллер¥йский наблюдáтель артиљеријски осматрач

✳

197

СРПСКО-РУСКИ РЕЧНИК

А А1 везн. 1. а; Ти говориш, а он не слуша. Ты говор¥шь, а он не слýшает. шает.

2. и; У врту је било тихо, и тамне сенке лежале су на земљи. В садý бло т¥хо, и тёмные тéни лежáли на землé. 3. ¥ли; л¥бо; а пре, а после рáньше или пóзже □ а ипак а всё-так¥; а то мéжду тем А 2 узв. а, ах; А, тако значи. А, так знáчит. АВАНГАРДА ж авангáрд м АВАНС м авáнс; дати аванс вдать авáнс АВАНТУРА ж авантра АВАНТУРИСТИЧКИ прид. 1. авантюр¥стский, авантюрист¥ческий 2. авантрный, приключéнческий АВГУСТ м áвгуст; први август пéрвое áвгуста; у августу, августа месеца в áвгусте □ глупи август глýпый клóун АВИЈАТИЧАР м авиáтор, лётчик; Он ће бити храбар авијатичар. Он бýдет хрáбрым лётчиком. АВИЈАЦИЈА ж авиáция; војна авијација воéнная авиáция; цивилна авијација граждáнская авиáция; школска авијација учéбная авиáция АВИОН м самолёт; млазни авион реакт¥вный самолёт; путовати у Москву авионом летéть на самолёте в Москвý АВИОНСКИ прид. самолётный; авионски саобраћај воздýшное соо-

бщéние; авионска карта авиабилéт, билéт на самолёт; авионска пошта авиопóчта АГЕНЦИЈА ж агéнтство с; новинска агенција агéнтство печáти; путничка агенција бюрó юрó путешéствий АГРЕСИЈА ж агрéссия АГРОНОМ м агронóм; Он ће бити агроном. Он бýдет агронóмом. АДА ж óстров м (на рекé) АДВОКАТ м адвокáт; бити адвокат коме выступáть адвокáтом кого АДРЕСА ж áдрес м (мн. адресá, -сóв); кућна адреса домáшний áдрес; стална адреса постонный áдрес; Ми смо променили адресу. Мы перемен¥ли áдрес; Пишите нам на нову адресу. Пиш¥те нам по нóвому áдресу. АДРЕСАР м áдресная кн¥га АДРЕСИРАТИ сврш. и несврш. адресовáть АЕРОДРОМ м 1. (пристанишна зграда) аэропóрт; београдски аеродром „Никола Тесла“ белгрáдский аэропóрт им. Никол Тесл; међународни аеродром междунарóдный аэропóрт; дочекати на аеродрому встрéтить в aэропорту эропорту 2. (писта и постројења) аэродрóм; спортски аеродром спорт¥вный аэродрóм; Авион је слетео на аеродром. Самолёт приземл¥лся.

НА АЕРОДРОМУ

В АЭРОПОРТ

Колико кошта авионска карта до Београда?

Скóлько стóит билéт на самолёт до Белгрáда?

Потребна ми је карта у једном правцу.

Мне нýжен билéт в од¥н конéц.

Молим вас и једну повратну карту.

Пожáлуйста, дайте мне и од¥н билéт тудá и обрáтно.

✳

465

АЕРОДРОМСКИ

АКТУЕЛАН

Који је број мог лета? У које време креће авион? Када полази следећи авион? Шта се може узети са собом у авион? Могу ли да узмем са собом ову торбу? Те ствари треба да предате у пртљажник. Кофер предајем у пртљажник. Мој пртљаг прелази дозвољену тежину. За већу тежину плаћа се. Где се плаћа за већу тежину пртљага? Кад почиње укрцавање у авион? Објављује се укрцавање у авион Москва–Београд, број лета ... Изволите мој талон за украцавање. Лет број ... Москва–Београд одлаже се због неповољног времена. Где се налази чекаоница?

Какóй нóмер моегó рéйса? В котóром часу вылетáет самолёт? В котóром часý слéдующий рейс? Что мóжно взять с собóй в самолёт? Мóжно взять ту сýмку в каб¥ну? ти вéщи нáдо сдáть в багáж. Чемодáн я сда в багáж. У меня л¥шний вес багажá. За л¥шний вес вы должн заплат¥ть... Где мóжно оплат¥ть л¥шний вес багажá? Когдá начнётся посáдка в самолёт? Объявлется посáдка на самолёт Москвá–Белгрáд, рейс нóмер ... Вот мой посáдочный талóн. Рейс нóмер ... Москвá–Белгрáд отклáдыается из-за нелётной погóды. Где зал ожидáния?

АЕРОДРОМСКИ прид. аэродрóмный; аеродромска писта лётное пóле АЕРОМИТИНГ м воздýшный прáздник АЗБУКА ж áзбука, алфав¥т; српска азбука сéрбская áзбука □ Морзеова азбука áзбука Мóрзе АЗБУЧНИ прид. áзбучный, ый, алфав¥тный; по азбучном реду в áзбучном пор пордке, по алфав¥ту АЗИЈА ж Áзия я; Азија је велики континент. Áзия представлет собóй большóй континéнт. АЗИЈСКИ прид. азиáтский АЗОТ м азóт АЗОТНИ прид. азóтный; азотна ђубрива азóтные удобрéния АЈВАР м икрá ж (овощнáя) АЈКУЛА ж акýла АКАДЕМИЈА ж 1. акадéмия; академија наука акадéмия наýк; акдемија ликовних уметности акадéмия худóжеств 2. вéчер ж, собрáние с; свечана академија торжéственное заседáние

АКАДЕМИК м акадéмик АКАДЕМСКИ прид. академ¥ческий АКВАРИЈУМ м аквáриум АКО везн. 1. éсли; Доћи ћу ако будем имао времена. Я придý, éсли у мен бýдет врéмя. 2. хот АКОНТАЦИЈА ж авáнс м; добити аконтацију получ¥ть авáнс АКТ м 1. акт, постýпок 2. акт, деловáя бумáга, дéло с АКТЕР м учáстник, дéйствующее лицó АКТИВАН прид. 1. акт¥вный; Она је веома активна. Онá óчень акт¥вная. 2. дéйствующий; активни официр кáдровый офицéр АКТИВНОСТ ж 1. акт¥вность; испољавати активност проявлть акт¥вность 2. дéятельность; развијати активност развивáть дéятельность АКТУЕЛАН прид. актуáльный, злободнéвный éвный; актуелан проблем актуáльная проблéма; актуелно питање злободнéвный вопрóс

A

466

АКУЗАТИВ

АНГАЖОВАТИ

АЛУЗИЈА ж намёк м; говорити у алузијама говор¥ть намёками АЛУМИНИЈУМ м алюм¥ний АЛУМИНИЈУМСКИ прид. алюм¥ ниевый; алуминијумска фолија алюм¥ниевая фóльга АЉКАВ прид. неопртный, нер шливый АМАТЕР м люб¥тель; фотоаматер фотолюб¥тель АМАТЕРСКИ прид. люб¥тельский; самодéятельный; аматерско позориште люб¥тельский теáтр; аматерски музички кружок самодéятельный музыкáльный кружóк АМБАЛАЖА ж упакóвка; тáра АМБАСАДА ж посóльство с; У којој улици је амбасада Руске Федерације? На какóй ýлице нахóдится посóльство Росс¥йской Федерáции? АМБАСАДОР м посóл; Он је био амбасадор у Москви. Он был послóм в Москвé. АМБЛЕМ м эмблéма ж АМБУЛАНТА ж амбулатóрия АМБУЛАНТНИ прид. амбулатóрный; амбулантна кола маш¥на скóрой пóмощи АМЕРИКА ж Амéрика; Северна и Јужна Америка Сéверная и жная Амéрика АМЕРИКАНАЦ м америкáнец (ж америкáнка; мн. америкáнцы, -цев) АМЕРИЧКИ прид. америкáнский АМОРТИЗЕР м тех. амортизáтор АНАЛИЗА ж анáлиз м; хемијска анализа хим¥ческий анáлиз; анализа крви анáлиз крóви АНАЛИЗИРАТИ сврш. и несврш. проанализ¥ровать сврш., анализ¥ровать несврш. АНГАЖОВАТИ сврш. и несврш. за шта привлéчь сврш., привлекáть несврш. к чему

АКУЗАТИВ м грам. вин¥тельный падéж АКУМУЛАТОР м аккумултор АКУТАН прид. óстрый; акутна упала плућа óстрое воспалéние лёгких АКЦЕН(А)Т м ударéние с; обележити акценат постáвить ударéние АКЦИЈА ж 1. дéйствие с, меропритие с; ступити у акцију начáть дéйствовать 2. фин. áкция; Ације скачу. Áкции повышáются. АКЦИОНАРСКИ прид. акционéрный; акционарско друштво акционéрное óбщество АЛАЛ м: Алал ти вера! Брáво! АЛАРМ м тревóга ж, сигнáл тревóги АЛАРМАНТАН прид. тревóжный; алармантне вести тревóжные слýхи АЛАТ м инструмéнты мн.; ручни алат ручне инструмéнты АЛБАНАЦ м албáнец (ж албáнка; мн. албáнцы,-цев) АЛБАНИЈА ж Албáния АЛБУМ м альбóм; породични албум семéйный альбóм; албум за марке альбóм для мáрок АЛГА ж вóдоросль АЛГЕБРА ж алгéбра АЛЕРГИЈА ж аллерг¥я; поленска алергија аллерг¥я на пльцу АЛЕРГИЈСКИ прид. аллерг¥ческий; алергијска кијавица аллерг¥ческий нáсморк АЛИ везн. но; али ипак но всё-таки; То је добро, али је скупо. то хорошó, но дóрого. АЛКОХОЛ м алкогóль; Алкохол шкоди здрављу. Алкогóль вред¥т здорóвью. АЛКОХОЛНИ прид. алкогóльный, спиртнóй; алкохолна пића спиртне нап¥тки

A

467

АНГИНА

АПОТЕКА

АНГИНА ж анг¥на; бити болестан од ангине болéть анг¥ной □ ангина пекторис груднáя жáба АНЂЕО м áнгел; анђео чувар áнгелхран¥тель АНЕГДОТА ж анекдóт м; Испричаћу вам занимљиву анегдоту. Я расскажý вам интерéсный анекдóт. АНЕМИЈА ж анем¥я, малокрóвие с АНКЕТА ж анкéта, опрóс м; спровести анкету провест¥ анкéту АНКЕТНИ прид. анкéтный, опрóсный; анкетни лист опрóсный лист, анкéта АНСАМБЛ м ансамбль; ансамбл народних игара ансáмбль нарóдного тáнца АНТАРКТИК м Антáрктика ж АНТЕНА ж антéнна АНТИБИОТИК м антибиóтик; Лекар ми је преписао антибиотике. Мне врач прописáл антибиóтики. АНТИКВАРНИЦА ж букинист¥ческий магаз¥н; антиквáрный магаз¥н АПАРАТ м аппарáт; телефонски апарат телефóнный аппарáт; фотограф-

ски апарат фóтоаппарáт; електрични апарат за бријање элéктробр¥тва АПАРТМАН м апартамéнт, конфортáбельная кварт¥ра АПЕЛ м призв, обращéние с; упутити апел коме обрат¥ться с призвом к кому АПЕТИТ м аппет¥т; јести са апетитом есть с аппет¥том; покварити апетит коме переб¥ть аппет¥т кому; Изгубио сам апетит. У мен пропáл аппет¥т. АПЛАУДИРАТИ несврш. аплод¥ровать; Гледаоци су дуго аплаудирали. Зр¥тели дóлго аплод¥ровали. АПЛАУЗ м аплодисмéнты мн.; После представе разлегао се аплауз. Пóсле спектáкля раздал¥сь аплодисмéнты. АПОТЕКА м аптéка; дежурна апотека дежýрная аптéка; свратити у апотеку по лек зайт¥ в аптéку за лекáрством; приручна апотека похóдная аптéчка

У АПОТЕЦИ

В АПТÉКЕ

Где се налази најближа апотека?

Где ближáйшая аптéка?

Молим вас, нешто за прехладу.

Дáйте мне, пожáлуйста, чтó-нибудь от простýды.

Шта имате против кашља и за главобољу?

Что у вас есть от кáшля и от головнóй бóли?

Имате ли таблете за спавање?

Есть у вас снотвóрное?

Тај лек се издаје само на рецепт.

то лекáрство без рецéпта не отпускáется.

Изволите рецепт.

Вот мой рецéпт.

Тај лек моментално немамо.

того лекáрства сейчáс нет.

Узимати по једну таблету два (три...) пута

Принимáть по однóй таблéтке два (три...) рáза

дневно пре (после, за време) јела.

в день до (пóсле, во врéмя) ед.

Дајте ми, молим вас, газу и фластер.

Дайте, пожалуйста, бинт и плáстырь.

A

468

АПОТЕКАР

АТОМСКИ

АПОТЕКАР м аптéкарь АПРИЛ м апрéль; први април пéрвое апрéля АПСОЛВЕНТ м студéнт-диплóмник АПСОЛУТАН прид. абсолтный АРАПИН м арáб (ж арáбка; мн. арáбы, -бов) АРГЕНТИНАЦ м аргент¥нец (ж аргент£нка; мн. аргентíнцы,-цев) АРГУМЕН(А)Т м аргумéнт АРЕНА ж арéна АРИЈА ж áрия; певати оперске арије петь óперные áрии АРИТМЕТИКА ж арифмéтика АРИТМЕТИЧКИ прид. арифмет¥ческий; аритметичка средина арифмет¥ческое срéднее АРКТИК м Áрктика ж АРМИЈА ж áрмия; служити армију служ¥ть в áрмии АРМИЈСКИ прид. армéйский АРОМА ж аромáт м АРОМАТИЧАН прид. аромáтный, аромат¥ческий; ароматичан чај аромáтный чай АРТЕРИЈА ж артéрия АРТИК(А)Л м арт¥кул, вид товáра АРХАИЧАН прид. арха¥чный, арха¥ческий АРХЕОЛОГ м археóлог АРХЕОЛОШКИ прид. археолог¥ческий; археолошке ископине археолог¥ческие раскóпки АРХИВ м арх¥в; историјски архив истор¥ческий арх¥в АРХИВА ж 1. арх¥в м (в учреждéнии и т.п.) 2. докумéнты мн., áкты мн. АРХИТЕКТА м архитéктор АРХИТЕКТОНСКИ прид. архитектýрный АРХИТЕКТУРА ж архитектýра АС м 1. л¥дер, чемпиóн 2. туз (игрáльная кáртa) АСИСТЕНТ м ассистéнт АСПИРИН м аспир¥н; узети аспирин принть аспир¥н

АСТМА ж áстма; боловати од астме болéть áстмой АСТРОЛОГ м астрóлог АСТРОЛОГИЈА ж астролóгия АСТРОЛОШКИ прид. астролог¥ческий; астролошка прогноза астролог¥ческий прогнóз АСТРОНОМ м асторонóм АСТРОНОМИЈА ж астронóмия АСТРОНОМСКИ прид. астроном¥ческий; астрономски бројеви астроном¥ческие ц¥фры АСФАЛТ м асфáльт АТАК м атáка ж, нападéние с; атак на здравље угрóза для здорóвья АТАШЕ м атташé; војни аташе воéнный атташé; аташе за штампу пресс-аташé АТЕЉЕ м мастерскáя (худóжника), стýдия с АТЕНТАТ м покушéние с (на жизнь) АТИНА ж Аф¥ны мн.; Јесте ли били у Атини? Бли ли вы в Аф¥нах? АТЛАС1 м áтлас; географски атлас географ¥ческий áтлас АТЛАС2 м атлáс; хаљина од атласа плáтье из атлáса АТЛЕТИКА ж атлéтика; лака и тешлка атлетика лёгкая и тяжёлая атлéтика АТЛЕТИЧАР м атлéт, легкоатлéт АТЛЕТСКИ прид. атлет¥ческий; атлетска грађа тела атлет¥ческое телосложéние; атлетска стаза беговáя дорóжка АТМОСФЕРА ж атмосфéра; другарска атмосфера товáрищеская атмосфéра АТМОСФЕРСКИ прид. атмосфéрный; атмосферски притисак атмосфéрное давлéние; атмосферске падавине осáдки АТОМ м áтом АТОМСКИ прид. áтомный; атомска бомба áтомная бóмба

A

469

АУСТРАЛИJA

АШОВ

АУСТРАЛИJA ж Австрáлия; Они живе у Аустралији. Он¥ живýт в Австрáлии. АУСТРАЛИЈАНАЦ м австрал¥ец (ж австрал£йка; мн. австрал£йцы,-цев) АУСТРИЈА ж Áвстрия АУСТРИЈАНАЦ м австр¥ец (ж австр¥йка; мн. австр¥йцы,-цев) АУТО м маш¥на ж; Дошли су аутом. Он¥ приéхали на маш¥не. АУТОБИОГРАФИЈА ж автобиогрáфия АУТОБУС м автóбус; возити се аутобусом; éхать на автóбусе; попети се у аутобус сесть в автóбус; Који аутобус тамо иде? Какóй автóбус тудá идёт? АУТОБУСКИ прид. автóбусный; аутобуска карта билéт на автóбус; аутобуска станица (на улици у граду) автóбусная останóвка; међуградска аутобуска станица автовокзáл м АУТОМАТ м автомáт АУТОМАТСКИ прид. автомат¥ческий АУТОМЕХАНИЧАР м автомехáник; Потребан нам је аутомеханичар. Нам нýжен автомехáник. АУТОМОБИЛ м автомоб¥ль; путнички аутомобил легковóй авто-

моб¥ль; тркачки аутомобил гóночный автомоб¥ль АУТОМОБИЛСКИ прид. автомоб¥льный; аутомобилски саобраћај автомоб¥льное сообщéние; аутомобилске трке автогóнки; аутомобилски туризам автотур¥зм АУТОНОМАН прид. автонóмный; аутономна покрајина автонóмный край АУТОПУТ м автострáда ж, автомагистрáль ж; Ми смо допутовали аутопутем. Мы приéхали по автострáде. АУТОР м áвтор; аутор речника áвтор словар АУТО-СЕРВИС м авторемóнтная мастерскáя; Где се овде налази ауто-сервис? Где здесь нахóдится авторемóнтная мастерскáя? АУТОСТОП м автостóп; путовати ауто-стопом путешéствовать автостóпом АФРИКА ж Áфрика АФРИКАНАЦ м африкáнец (ж африкáнка; мн. африкáнцы, -цев) АФРИЧКИ прид. африкáнский АЦЕТОН м ацетóн АШОВ м зáступ; риљати ашовом рыть зáступом

A

470

Б БАБА ж 1. бáбушка; волети своју бабу люб¥ть сво бáбушку 2. старýха БАБИЦА ж акушéрка, повивáльная бáбка БАВИТИ СЕ несврш. 1. чимe занимáться чем; бавити се спортом занимáться спóртом 2. где быть, наход¥ться, пребывáть где БАГАЖ м багáж БАГЕР м землечерпáлка ж, бáгер; экскавáтор БАГРЕМ м акáция ж; бели багрем бéлая акáция; мирис багрема зáпах акáции БАДАВА прил. 1. дáром, бесплáтно 2. зря, напрáсно БАДЕМ м миндáль; јести бадеме есть миндáль БАДМИНТОН м бадминтóн; играти бадминтон игрáть в бадминтóн БАДЊАК м бáдняк (дубóвaя вéтка, котóрая в сочéльник сжигáется по религиóзному обрùду сéрбов) БАДЊИ: Бадњи дан сочéльник; Бадње вече вéчер наканýне Рождествá БАЗА ж 1. бáза, оснóва 2. бáзис м БАЗЕН м бассéйн; базен за пливање плáвательный бассéйн БАЈАТ прид. несвéжий, чёрствый; бајат хлеб чёрствый хлеб БАЈКА ж скáзка; читати руске бајке читáть рýсские скáзки БАКА ж бáбушка, бабýся БАКАР м медь ж; сувенир од чистог бакра сувен¥р из ч¥стой мéди; самовар од бакра мéдный самовáр БАКАРНИ прид. мéдный; бакарни производи мéдные издéлия, издéлия из мéди □ бакарно доба мéдный век БАКЉА ж фáкел м

БАКСУЗ м 1. неудáчник; Баксуз сам. Мне не везёт. 2. человéк, приносщий несчáстье БАКТЕРИЈА ж бактéрия БАКШИШ м чаеве мн.; дати бакшиш дать на чай БАЛ м бал; новогодишњи бал новогóдний бал БАЛАЛАЈКА ж балалáйка; свирати на балалајци игрáть на балалáйке; певати уз пратњу балалајке петь под балалáйку БАЛЕРИНА ж балер¥на; позната балерина извéстная балер¥на БАЛЕТ м балéт БАЛКАН ж Балкáны мн.; живети на Балкану жить на Балкáнах. БАЛКАНСКИ прид. балкáнский; Балканско полуострво Балкáнский Полуóстров БАЛКОН м балкóн; седети на балкону сидéть на балкóне БАЛОН м 1. воздýшный шар 2. бутль, баллóн БАЛТИК м Бáлтика ж БАЛТИЧКИ прид. балт¥йский; Балтичко море Балт¥йское мóре БАНАНА ж банáн м; зрела банана зрéлый банáн; купити килограм банана куп¥ть килогрáмм банáнов БАНКА ж банк м; променити новац у банци разменть дéньги в бáнке БАЊА ж курóрт м; лековита бања лечéбный курóрт; отићи у бању уéхать на курóрт; лечити се у бањи леч¥ться на курóрте БАЊСКИ прид. курóртный; бањско лечење курóртное лечéние БАР прил. по крáйней мéре, хот бы; Бар да сте ми то казали. Хот бы вы мне то сказáли.

✳

471

БАРА

БЕЛАНЧЕВИНА

БАРА ж лýжа БАРАКА ж барáк м; дрвена барака деревнный барáк БАРУТ м пóрох □ буре барута пороховáя бóчка БАС м бас; певати бас петь бáсом БАСЕН м бассéйн; басен каменог угља каменноýгольный бассейн БАСНА ж бáсня; причати басне расскáзывать бáсни БАТА м брáтец; бата и сека брáтец и сестр¥ца БАТЕРИЈА ж батарéя; џепна батерија электр¥ческий кармáнный фонáрик БАТИНА ж палка □ добити батине получ¥ть взбýчку; Батина има два краја. Пáлка о двух концáх. БАЦАТИ несврш. 1. бросáть (мяч и т.п.) 2. спорт. метáть; бацати копље, диск и кладиво метáть копьё, диск и мóлот; бацати куглу толкáть ядрó 3. кидáть; бацати новац у ветар кидáть дéньги на вéтер БАЦАТИ СЕ несврш. бросáться; бацати се грудвама бросáться снежкáми БАЦИТИ сврш. 1. брóсить (мяч, кáмень и т.п.) 2. спорт. метнýть (копьё, диск, мóлот); толкнýть (ядрó) 3. к¥нуть □ бацити поглед к¥нуть взгляд БАЦИТИ СЕ сврш. брóситься; бацити се у воду брóситься в вóду БАШ речца 1. ¥менно, как раз; Баш тако. менно так. Треба ми баш ова књига. Мне нужнá ¥менно та кн¥га. Баш смо о томе говорили. Как раз мы об том говор¥ли.

2. действ¥тельно, в сáмом деле; Баш је лепо време. Действ¥тельно, хорóшая погóда. □ Баш ме брига! разг. то не моё дéло. БАШТА ж 1. огорóд м; радити у башти рабóтать на огорóде 2. сад м; бо-

таничка башта ботан¥ческий сад; зимска башта з¥мний сад; стаклена башта тепл¥ца БАШТОВАН м огорóдник, садóвник БЕБА ж младéнец м, груднóй ребёнок м; здрава беба здорóвый младéнец БЕДАН прид. бéдный, жáлкий; убóгий БЕЖАТИ несврш. убегáть, бежáть; бежати из ропства убегáть (бежáть) из плéна БЕЗ предл. с ген. без (безо) с ген.; без изузетка без исключéния; без сумње без сомнéния; без икаквог разлога безо вской прич¥ны; без обзира на време несмотр на врéмя; без престанка не переставáя • Безо се употребљава уместо без пред речима „весь“ и „всùкий“. БЕЗАЛКОХОЛАН прид. безалкогóльный; безалкохолна пића безалкогóльные нап¥тки БЕЗБЕДАН прид. безопáсный; безбедно место безопáсное мéсто БЕЗБЕДНОСТ ж безопáсность; безбедност саобраћаја безопáсность движéния □ Савет безбедности Совéт безопáсности БЕЗБОЈАН прид. безцвéтный БЕЗБОЛАН прид. безболéзненный БЕЗБРИЖАН прид. беззабóтный БЕЗБРОЈАН прид. бесч¥сленный БЕЗВАЗДУШАН прид. безвоздýшный; безаваздушан простор безвоздýшное прострáнство БЕЗИЗЛАЗАН прид. безвходный; безизлазна ситуација безвходное положéние БЕЗНАЧАЈАНприд.незнач¥тельный, невáжный БЕЗОБРАЗАН прид. бесстдный БЕК м спорт. защ¥тник; леви, десни бек лéвый, прáвый защ¥тник БЕЛАНЦЕ с белóк м; умућено беланце взб¥тые бéлки БЕЛАНЧЕВИНА ж белóк м, белков¥на

Б

472

БЕЛАЦ

БИЛО:

БЕЛАЦ м бéлый м, человéк бéлой рáсы БЕЛГИЈА ж Бéльгия БЕЛГИЈАНАЦ м бельг¥ец (ж бельгíйка; мн. бельгíйцы,-цев) БЕЛЕЖНИЦА ж записнáя кн¥жка, блокнóт м БЕЛЕТИ СЕ несврш. белéть, белéться; У даљини се бели снег. Вдал¥ белéет снег. БЕЛЕШКА ж 1. замéтка 2. зáпись БЕЛОРУС м белорýс (ж белорýска; мн. белорýсы,-сов) БЕЛОРУСИЈА ж Белорýссия, Беларýсь БЕЛОРУСКИ прид. белорýсский; белоруски језик белорýсский язк БЕНЗИН м бенз¥н БЕНЗИНСКИ прид. бенз¥новый; бензинска пумпа бензоколóнка, бензозапрáвочная стáнция; Где је најближа бензинска пумпа? Где ближáйшая бензоколóнка? БЕО прид. бéлый; бела боја бéлый цвет; бели хлеб бéлый хлеб; бело вино бéлое винó; усред бела дана сред¥ бéла дня □ бела врана бéлая ворóна; бела рада ромáшка ж БЕОГРАД м Белгрáд; Београд је главни град Србије. Белгрáд – стол¥ца Сéрбии. БЕОГРАДСКИ прид. белгрáдский; Београдски сајам књига Белгрáдская кн¥жная рмарка-вставка БЕОГРАЂАНИН м белгрáдец (ж жíтельница Белгрáда; мн. белгрáдцы,-цев) БЕОЊАЧА ж белóк м (глáза) БЕРБА ж сбор урожáя плодосбóр м, убóрка; берба грожђа убóрка виногрáда БЕРЕТКА ж берéт м; нова беретка нóвый берéт; ставити (на главу) беретку надéть берéт

БЕРЗА ж б¥ржа □ црна берза чёрный рнок БЕСАН прид. 1. бéшеный; бесан пас бéшеная собáка 2. взбешённый, ростный БЕСВЕСТ ж óбморок □ до бесвести до упáду БЕСКРАЈАН прид. бесконéчный БЕСПЛАТАН прид. бесплáтный; бесплатне улазнице за концерт бесплáтные билéты на концéрт БЕСМИСЛЕН прид. бессмсленный БЕСПОСЛЕН прид. 1. безрабóтный 2. прáздный □ Беспосленима забрањен улаз! Посторóнним вход воспрещён! БЕТОН м бетóн; армирани бетон железобетóн БЕТОНИРАТИ сврш. и несврш. забетон¥ровать сврш., бетон¥ровать несврш. БЕТОНСКИ прид. бетóнный; бетонски зид бетóнная стенá БЕЧ м Вена ж БЕЧКИ прид. вéнский; бечка шницла шн¥цель по-вéнски БЕШИКА ж пузрь м; мокраћна бешика мочевóй пузрь БИБЕР м чёрный пéрец БИБЛИОТЕКА ж библиотéка; градска библиотека городскáя библиотéка; узимати књиге из библиотеке брать кн¥ги в библиотéке БИБЛИОТЕКАР м библиотéкарь БИВШИ прид. бвший БИЖУТЕРИЈА ж бижутéрия БИЗНИС м б¥знес БИЗНИСМЕН м бизнесмéн БИК м 1. бык 2. астрол. Телéц (Тельцá) БИЛЕТАРНИЦА ж билéтная кáсса БИЛИЈАР м бильрд; играти билијар игрáть в бильрд БИЛО: било ко кто бы то ни был; било шта что бы то ни бло; било где где-либо, где бы то ни бло; било какав хоть какóй-нибýдь

Б

473

БИЉЕ

БИЋЕ

БИЉЕ с растéния мн.; лековито биље лекáрственные растéния; индустријско биље техн¥ческие культýры; крмно биље кормове трáвы, кормове культýры БИЉКА ж растéние с; једногодишња биљка однолéтнее растéние; вишегодишња биљка многолéтнее растéние БИНА ж сцéна БИОГРАФИЈА ж биогрáфия БИОЛОГИЈА ж биолóгия БИОСКОП м кинó с непром., кинотеáтр; ићи у биоскоп идт¥ в кинó; Шта се даје у овом биоскопу? Что идёт в том кинотеáтре? БИОСКОПСКИ: биоскопска представа киносеáнс; биоскопска улазница билéт в кинó БИРАТИ несврш. 1. выбирáть; бирати професију выбирáть или избирáть профéссию 2. кога, за кога-шта выбирáть кого, кого во что; бирати председника выбирáть председáтеля (президéнта); бирати за председника кога выбирáть председáтелем или в председáтели кого БИРАЧ м избирáтель БИРАЧКИ прид. избирáтельный; бирачко место избирáтельный пункт; бирачки списак сп¥сок избирáтелей БИРО м бюрó с непром.; биро за информације спрáвочное бюрó БИСЕР м жéмчуг; ниска бисера н¥тка жéмчуга; зрно бисера жемчýжина БИСТА ж бюст м БИТИ (јесам) сврш. и несврш. 1. ко-шта, какав быть кем-чем, каким, какой (или се не преводи); бити учитељ быть уч¥телем; бити добар быть хорóшим или хорóший; Он је вредан. Он трудолюб¥вый; Он је дошао. Он пришёл. 2. быть, существовáть; Бити или не бити? Быть или не быть?; Те противречности су биле и јесу. ти противорéчия

бли и есть; Да вас није било... Не будь вас...; Био једном један краљ. Жил-был корóль. 3. быть, бывáть, состоться; Ујесен је била свадба. Óсенью былá свáдьба; Ове године ће бити конгрес слависта. В том годý бýдет или состо¥тся съезд слав¥стов; Сваке недеље су утакмице. По воскресéньям бывáют или устрáиваются состязáния; Шта ће бити од тога? Что из того вйдет?; Као да ништа није било. Слóвно ничéго не случ¥лось. 4. где быть, наход¥ться, присýтствовать (или се преводи на друге начине); бити на пријему быть на приёме; Бићу код тебе у пет. Я бýду у теб в пять; Књига је на столу. Кн¥га (леж¥т) на столé; Остаћемо тамо где смо. Остáнемся там, где мы есть; То село је двадесет километара од града. та дерéвня (нахóдится или располóжена) в двадцат¥ киломéтрах от гóрода. 5. како чýвствовать себ; Како си (сте)? Как делá?; Како је он? Как он себ чýвствует?; Он је добро. Он себ хорошó чýвствует.

6. на кога быть в когó; Сав је на оца. Он весь в отцá. 7. стóить; Колико (пошто) је то? Скóлько то стóит?

8. представлть собóй; Вода је бистра течност. Водá представлет собóй прозрáчную ж¥дкость. □ биће да веротно; Нека буде шта буде. Будь что бýдет. БИТИ (бијем) несврш.1. бить; бити по глави бить по головé 2. б¥ться, пульс¥ровать; Срце бије. Сéрдце бьётся. БИТИ СЕ несврш. 1. б¥ться, удар ться 2. с ким б¥ться, дрáться с кем БИТКА ж б¥тва, срaжéние с; водити битку вест¥ бой; битка у ваздуху воздýшный бой БИЋЕ с существó; живо биће живóе существó; људско биће человéческое существó

Б

474

БИФЕ

БЛИЗУ

БИФЕ м буфéт; радити у бифеу рабóтать в буфéте БИФТЕК м бифштéкс; наручити бифтек заказáть бифштéкс БИЦИКЛ м велосипéд; возити се бициклом катáться на велосипéде; петљати се око бицикла воз¥ться с велосипéдом; ићи бициклом у школу éхать на велосипéде в шкóлу БИЦИКЛИСТИЧКИ прид. велосипéдный; бициклистички спорт велосипéдный спорт; бициклистичке трке велогóнки БИЧ м хлыст, кнут; плеть ж БЛАГ прид. 1. крóткий; нéжный 2. мгкий; блага зима мгкая зимá; блага клима мгкий или умéренный кл¥мат 3. постепéнный, умéренный; блага узвишица постепéнный подъём; благо повећање цена умéренное повышéние цен БЛАГАЈНА ж кáсса; платити на благајни заплат¥ть в кáссе БЛАГАЈНИК м касс¥р БЛАГАЈНИЦА ж касс¥рша разг. БЛАГДАН м прáздник, прáздничный день БЛАГО м 1. богáтство; природно благо прирóдные или естéственные богáтства; рудно благо ископáемые мн. 2. скот м БЛАГО узв.: Благо теби! Хорошó тебé! БЛАГОВРЕМЕН прид. своеврéменный; благовремена помоћ своеврéменная пóмощь БЛАГОВРЕМЕНО прил. своеврéменно, вóвремя (приéхать, прийт¢); в срок (заплат¢ть); заблаговрéменно (приготóвить) БЛАГОСЛОВ м благословéние с БЛАГОСТАЊЕ с благосостоние БЛАГОТВОРАН прид. благотвóрный; благотворан утицај благотвóрное влиние

БЛАНКО прид. непром. блáнковый; бланко потпис блáнковая подпись; бланко чек незапóлненый чек БЛАТЊАВ прид. грзный БЛАТО с грязь ж; лековито блато лечéбные грзи; Напољу је блато до колена. На дворé грязь по колéно. БЛАТОБРАН м крылó (автомоб¢ля) БЛЕД прид. блéдный; бледо лице блéдное лицó; бледе боје блёклые крáски БЛЕДЕТИ несврш. бледнéть (о человéке); блёкнуть (о цвéте, свéт и т.д.) БЛИЖИТИ СЕ несврш. бл¥зиться, приближáться; ближити се крају бл¥зиться или приближáться к концý; Ближи се дан одласка. Бл¥зится день отъéзда; Ближи се крај лета. Приближáется конéц лéта. БЛИЗАК прид. бл¥зкий, ближáйший; блиска будућност бл¥зкое или ближáйшее бýдущее; блиска прошлост недáвнее прóшлое; блиски рођаци бл¥зкие рóдственники БЛИЗАНАЦ м 1. близнéц 2. Близанци мн. астрол. Близнец БЛИЗУ прил. 1. бл¥зко, недалекó; прићи сасвим близу подойт¥ совсéм близко;То је близу. то бл¥зко или недалекó. 2. бл¥зко, скóро; Близу је зима. Скóро зимá; Он има близу четрдесет година. Éму скóро сóрок или под сóрок. 3. почт¥, ужé; близу пет стотина година почт¥ пятьсóт лет БЛИЗУ предл. с ген. 1. у просторној одредби óколо с ген., недалекó от с ген.; близу куће óколо дóма или вблиз¥ от дóма; близу Београда óколо Белгрáда или под Белгрáдом; близу њега вóзле негó 2. у временској одредби пéред с ин.; бити близу гроба быть пéред смéртью

Б

475

БЛИСТАВ

БОЈА

óспой; Дете има мале богиње. Ребёнок болéет ветрянóй óспой или ветрнкой. БОГОВСКИ прил. божéственно, чудéсно (жить, развлекáться и т.д.) БОГОСЛОВИЈА ж духóвная семинáрия БОГОСЛОВСКИ прид. богослóвский; богословска школа богослóвское уч¥лище БОД м 1. укóл 2. спорт. очкó; поделити бодове игрáть вничь 3. балл БОДЉА ж колчка (кáктуса), иглá (ежá); шип м БОДЉИКАВ прид. колчий, игл¥ стый; бодљикава жица колчая прóволока БОДРИТИ несврш. бодр¥ть, ободрть БОЖАНСТВЕН прид. божéственный, очаровáтельный; божанствен глас божéственный гóлос БОЖАНСТВЕНО прил. божéственно, чудéсно; Тамо је божанствено. Там чудéсно. БОЖАНСТВО с божествó БОЖИЋ м Рождествó с; уочи Божића в канýн Рождествá; на Божић в день Рождествá БОЖИЋНИ прид. рождéственский БОЖ(И)ЈИ прид. бóжий БОЖУР м пиóн БОЈ м бой, б¥тва ж, сражéние с БОЈА ж 1. цвет (цвéта; мн. цветá, цветóв); тамна боја тёмный цвет; дугине боје цветá рáдуги; најомиљенија боја сáмый люб¥мый цвет; цвет руже ружичасте боје цветóк рóзы рóзового цвéта; лепо цвеће црвене боје крас¥вые цвет крáсного цвéта; филм у боји цветнóй фильм; телевизор у боји цветнóй телев¥зор; Какве су боје његове очи? Какóго цвéта егó глазá?; Које боје су сада у моди? Как¥е цветá тепéрь в мóде? 2. крáска; заштитна боја защ¥тная крáска; водене боје аква-

БЛИСТАВ прид. блестщий; блистав успех блестщий успéх; блистава победа блестщая побéда БЛИСТАТИ несврш. 1. блестéть; Њене очи блистају од радости. Её глазá блестт от рáдости. 2. сить; Његово лице блиста од среће. Егó лицó сиет от счáстья. БЛИСТАТИ СЕ несврш. блестéть; Све се блиста од чистоће. Всё прмо блест¥т чистотóй. БЛИЦ м вспшка ж, блиц БЛОК м 1. блок; политички блокови полит¥ческие блóки, блок мотора блок мотóра 2. квартáл, грýппа здáний 3. блокнóт БЛОКАДА ж блокáда; економска блокада эконом¥ческая блокáда БЛУЗА ж 1. блýзка, кóфточка 2. блýза; радничка блуза рабóчая блýза; војничка блуза гимнастёрка БОГ м Бог; веровати у бога вéрить в Бóга; Нека те бог чува. Хран¥ теб Бог или Гóсподь; Не дај боже! Не дай Бог!; Хвала богу! Слáва Бóгу! □ бог зна какав Бог весть какóй БОГАМИ прил. éй-богу, в сáмом дéле БОГАТ прид. 1. богáтый; бити богат быть богáтым; богата летина богáтый урожáй; богат избор робе богáтый вбор товáров. Дунав је богат рибом. Дунáй богáт рбой. 2. щéдрый, об¥льный; богата награда щéдрое вознаграждéние БОГАТАШ м богáч, богатéй БОГАТИТИ СЕ несврш. богатéть, oбогащáться БОГАТСТВО с богáтство; природно богатство прирóдные или естéственные богáтства БОГИЊА ж бог¥ня; богиња љубави бог¥ня любв¥ БОГИЊЕ ж мн. óспа ж; велике богиње чёрная или натурáльная óспа; мале богиње а) корь б) ветрянáя óспа, ветрнка; имати богиње болéть

Б

476

БОЈАЖЉИВ

БОЉЕ

БОЛЕСНИК м больнóй м; тежак болесник тяжёлый больнóй; Болесник има високу температуру. У больнóго высóкая температýра. БОЛЕСНИЦА ж больнáя ж; Болесници је данас боље. Больнóй сегóдня лýчше. БОЛЕСТ ж болéзнь; заразна болест зарáзная болéзнь; хронична болест хрон¥ческая болéзнь БОЛЕСТАН прид. 1. больнóй; болесно срце больнóе сéрдце; Он је болестан од грипа. Он бóлен гр¥ппом; Она је одавно болесна. Онá давнó больнá. 2. фиг. болéзненный, чрезмéрный; болесно самољубље болéзненное самолбие БОЛЕТИ несврш. кога болéть у кого; Шта те боли? Что у теб болит́?; Боли ме глава. У мен бол¥т головá; Где те боли? Где тебé бóльно?; То ме боли фиг. то мен огорчáет. БОЛНИЦА ж больн¥ца; војна болница гóспиталь БОЛНИЧАР м санитáр БОЛНИЧАРКА ж санитáрка БОЛНИЧКИ прид. больн¥чный; болнички кревет больн¥чная кóйка БОЛОВАЊЕ с óтпуск по болéзни; бити на боловању отсýтствовать по болéзни или разг. быть на бюллетéне БОЛОВАТИ несврш. 1. од чега болéть чем; боловати од упале плућа болéть воспалéнием лёгких; Болујем од реуматизма. У мен ревмат¥зм. 2. фиг. страдáть; боловати од љубави страдáть от любв¥ БОЉЕ прил. лýчше; Он ради боље од мене. Он рабóтает лýчше мен или чем я. □ боље рећи вернéе говор; што боље как мóжно лýчше; Боље икад него никад посл. Лýчше пóздно, чем никогдá.

рéльные или водяне крáски; уљане боје мáсляные крáски; Имате ли боју за косу? Есть ли у вас крáска для вóлос? 3. масть (живóтных, кáрты); коњ беле боје лóшадь бéлой мáсти; боја херц чéрви; боја пик п¥ки; боја каро бýбны; боја треф трéфы БОЈАЖЉИВ прид. рóбкий, бозливый БОЈАТИ СЕ несврш. 1. боться; Не бој се! Не бóйся! или Не трусь! или Не робéй! 2. кога-чега, од кога-чега боться кого-чего; Нема чега да се бојите. Вам нéчего боться; Он се боји да пита. Он бо¥тся спрос¥ть; Бојим се да то нећете разумети. Я бось, что вы того не поймёте. БОЈИТИ несврш. крáсить, окрáшивать БОЈИЦА ж цветной карандаш м БОЈЛЕР м бóйлер БОЈНИ прид. боевóй; бојно поље пóле бóя БОК м 1. бок; с бока на бок с бóка нá бок; Руке на бок! спорт. Рýки на пóяс! 2. фланг; напасти с бока атаковáть с флáнга или во фланг БОКАЛ м кувш¥н; Вино из бокала сипа се у винске чаше. Винó из кувшинá наливáют в бокáлы. БОКС м спорт. бокс БОКСЕР м боксёр БОКС-МЕЧ м соревновáние по бóксу БОКСОВАТИ несврш. бокс¥ровать БОЛ м боль ж; душевни бол душéвная боль; лек против бола лекáрство от бóли; оштар бол у грудима óстрая боль в груд¥; порођајни болови родове схвáтки; Имам болове у стомаку. У мен бол¥т живóт. БОЛАН прид.1. больнóй; болно питање больнóй вопрóс 2. у обраћању бéдный, несчáстный; Шта си то урадио, болан? Что ж ты надéлал, гóре ты моё?

Б

477

БОЉИ

БРАДА

БОЉИ прид. лýчший, лýчше; бољи живот лýчшая жизнь; Он је бољи од мене. Он лýчше, чем я или Он лýчше мен. □ изменити на боље измен¥ть к лýчшему БОМБА ж бóмба; атомска бомба áтомная бóмба; ручна бомба ручнáя гранáта БОМБАРДОВАТИ сврш. и несврш. бомбад¥ровать несврш. БОМБОНА ж конфéта; пуњене бомбоне конфéты с нач¥нкой; чоколадне бомбоне шоколáдные конфéты; Измерите ми, молим вас, триста грама бомбона. Взвéсьте, пожáлуйста, тр¥ста грáммов или грамм конфéт. БОМБОЊЕРА ж набóр конфéт, корóбка конфéт, шоколáдный набóр БОН м талóн; бонови за исхрану талóны на питáние БОР м соснá ж; високи бор высóкая соснá БОРА ж морщ¥на; боре на челу морщ¥ны на лбу БОРАВАК м пребывáние с БОРАВИТИ несврш. пребывáть, проживáть БОРАВИШТЕ с мéсто пребывáния, мéсто ж¥тельства; имати стално боравиште имéть постонное мéсто ж¥тельства БОРАНИЈА ж стручкóвая фасóль БОРАЦ м 1. боéц, вóин 2. за шта борéц; борац за људска права борéц за человéческие прáва БОРБА ж 1. борьбá; ослободилачка борба освобод¥тельная борьбá; позив на борбу призв к борьбе 2. бой м, сражéние с; борба прса у прса рукопáшный бой; борба на живот и смрт бой или борьбá не на жизнь, а нá смерть БОРДО прид. непром. бордóвый; бордо боја бордóвый цвет

БОРИТИ СЕ несврш. борóться; борити се до последње капи крви борóться до послéдней кáпли крóви БОРОВ прид. соснóвый; борова шишарка соснóвая ш¥шка; борова шума бор м БОРОВНИЦА ж черн¥ка (куст); года черн¥ки (плод) БОС прид. босóй; обути на босу ногу надéть на бóсу нóгу; ићи бос ход¥ть босикóм БОСАНАЦ м босн¥ец (ж босн£йка; мн. босн£йцы, -цев) БОСАНСКИ прид. босн¥йский БОСНА ж Бóсния; Она живи у Босни. Онá живёт в Бóснии. БОСТАН м 1. бахчеве культýры 2. бахчá ж □ обрати зелен бостан попáсть в бедý, пострадáть БОСТИ несврш. 1. колóть; бости иглом колóть игóлкой 2. бодáть, бодáться; Ова крава боде. та корóва бодáется. БОТАНИКА ж ботáника БОТАНИЧАР м ботáник БОТАНИЧКИ прид. ботан¥ческий; ботаничка башта ботан¥ческий сад БОЦА ж бутлка; боца за млеко молóчная бутлка; боца од млека бутлка из-под молокá; пивска боца пивнáя бутлка БОЧИЦА ж бутлочка, пузырёк м БОШЊАЧКИ прид. бошнцкий; бошњачки језик бошнцкий язк БРАВА ж замóк м БРАВАР м слéсарь БРАВАРСКИ прид. слесáрный; браварска радионица слесáрная мастерскáя БРАВО узв. брáво БРАДА ж 1. подборóдок м; избријана брада вбритый подборóдок 2. бородá; пустити браду отпуст¥ть бóроду; дугачка брада дл¥нная бородá

Б

478

БРАДАВИЦА

БРЗИНА

БРАДАВИЦА ж 1. бородáвка 2. сосóк м (на грýди) БРАЗДА ж бороздá БРАЗИЛ м Браз¥лия ж БРАЗИЛАЦ м браз¥лец (ж бразилья́нка; мн. браз£льцы, -цев) БРАЗИЛИЈА ж Браз¥лия (гóрод) БРАЗЛЕТА ж браслéт м БРАК м брак; ступити у брак вступ¥ть в брак; син из другог брака сын от вторóго брáка; развод брака расторжéние или развóд брáка БРАНА ж плот¥на БРАНИЛАЦ м 1. защ¥тник 2. адвокáт БРАНИТИ несврш. 1. защищáть; бранити своја права защищáть сво¥ правá; бранити нејаке защищáть слáбых; бранити дисертацију защищáть диссертáцию или разг. защищáться 2. коме шта запрещáть кому что, прептствовать кому в чём; Ја му то не браним. Я éму в том не мешáю. БРАНИТИ СЕ несврш. защищáться, оборонться; бранити се од напада защищáться от нападéния БРАОН прид. непром. кор¥чневый; Теби стоји браон боја. Тебé идёт кор¥чневый цвет. БРАТ м брат; рођени брат роднóй брат; брат од стрица (ујака, тетке) двородный брат БРАТАНАЦ м племнник БРАТИ несврш. 1. собирáть (фрýкты, плоды́); Ми смо брали гљиве. Мы собирáли гриб. 2. рвать (цветы́); брати у пољу цвеће рвать в пóле цвет БРАТИСЛАВА ж Братислáва БРАТСКИ прид. брáтский; братска љубав брáтская любóвь БРАТСКИ прил. брáтски, по-брáтски; поделити братски раздел¥ть побрáтски

БРАЋА ж брáтья мн.; Имаш ли браће? Есть ли у теб брáтья?; Ја немам браће. У мен нет брáтьев. БРАЧНИ прид. брáчный,супрýжеский; брачни пар супрýжеская пáра; брачни друг спýтник ж¥зни; брачни кревет двуспáльная кровáть БРБЉАТИ несврш. болтáть без умóлку БРАШНО с мукá ж; црно и бело брашно тёмная и бéлая мука; Биће муке без брашна. Мýка бýдет без мук¥. БРДО с холм м, горá ж; низ брдо пóд гору; уз брдо в гóру; спуштати се низ брдо спускáться пóд гору; пењати се уз брдо поднимáться в гóру БРДОВИТ прид. гор¥стый, холм¥стый БРЕГ м гóрка ж, возвшенность ж БРЕЖУЉАК м хóлмик, пригóрок, бугóр БРЕЗА ж берёза; Крај наше куће расте бреза. У нáшего дóма растёт берёза. БРЕСКВА ж пéрсик м; рана бресква рáнний пéрсик; волети брескве люб¥ть пéрсики БРЕСТ м вяз БРЖЕ прил. быстрéе, скорéе; Хајде брже! Давáй скорéе! БРЗ прид. бстрый, скóрый; брза одлука бстрое решéние; брза река бстрая рекá; брзи воз скóрый поезд; ићи брзим кораком идт¥ б стрым шáгом □ на брзу руку на скóрую рýку БРЗИНА ж скóрость; возити малом брзином éхать с небольшóй скоростью; кретати се брзином од сто километара на час дв¥гаться со скóростью сто киломéтров в час; летети великом брзином летéть с большóй скóростью □ урадити на брзину сдéлать нáспех

Б

479

БРЗО

БРОД

БРЗО прил. бстро, скóро; Аутобус иде брзо. Автóбус идёт бстро; Они ће се брзо вратити. Он¥ бстро вернýтся; Вечера ће брзо бити готова. жин скóро бýдет готóв. БРЗИНОМЕР м спидóметр, указáтель скóрости БРЗОПОТЕЗНИ: брзопотезна партија шах. молниенóсная игрá; брзопотезни турнир шах . блиц-турн¥р БРИГА ж 1. забóта; водити бригу о чему забóтиться о чём; Он живи без брига. Он живёт без забóт; То није моја брига. то не мо забóта или то мен не касáется. 2. беспокóйство с; Будите без бриге! Не беспокóйтесь! □ Баш ме (те, га) брига. А мне (тебé, емý) что за дéло. БРИГАДА ж бригáда БРИЖЉИВ прид. забóтливый БРИЈАТИ СЕ несврш. бр¥ться БРИЈАЋИ прид. бр¥твенный; бријаћи прибор бр¥твенный прибóр; бријаћи сапун мло для брить БРИЈАЧ м бр¥тва ж БРИЉАНТАН прид. блистáтельный

БРИНУТИ (СЕ) несврш. 1. за кога-шта, о коме-чему забóтиться о ком-чём, смотрéть за кем-чем, опекáть кого-что; бринути за своју децу забóтиться о сво¥х дéтях 2. беспокóиться; Не брините због тога. Не беспокóйтесь об том. БРИСАТИ несврш. вытирáть, стирáть; брисати прашину вытирáть или стирáть пыль; брисати таблу стирáть с доск¥; брисати зној с чела вытирáть пот со лба; брисати нос вытирáть или утирáть нос; брисати сузе утирáть слёзы; брисати гумицом стирáть рез¥нкой БРИСЕЛ м Брюссéль БРИТАНАЦ м бритáнец (ж бритáнка; мн. бритáнцы, -цев) БРК м ус; пустити бркове отраст¥ть ус БРОД м сýдно с, корáбль; транспортни, теретни, трговачки брод трáнспортное, грузовóе, торгóвое сýдно; ратни брод воéнный или боевóй корáбль; парни брод паровóе сýдно, парохóд; моторни брод теплохóд; космички, васионски брод косм¥ ческий корабль

НА (МОТОРНОМ) БРОДУ

НА ТЕПЛÓХОДЕ

Желели бисмо да пловимо бродом по Дунаву. Где је речно пристаниште у Београду? Како се тамо иде? Колико сати траје пловидба до ...? Колико кошта карта до ...? Када брод креће за...? Када брод стиже у...? Данас дува јак ветар. Брод се јако љуља. Како подносите љуљање на броду? Ја добро (лоше) подносим љуљање. Мука ми је. Повраћа ми се. Колико минута стојимо? Може ли се сићи на обалу?

Нам бы хотéлось поплáвать (проплть) на теплохóде по Дунáю. Где речнóй вокзáл в Белгрáде? Как тудá проéхать? Скóлько часóв дл¥тся путешéствие до...? Скóлько стóит билет до...? Когдá теплохóд отплывáет в...? Когдá теплохóд прибывáет в...? Сегóдня дýет с¥льный вéтер. Óчень с¥льно качáет. Как вы перенóсите морскýю кáчку? Я хорошó (плóхо) переношý кáчку. Мен укачáло. Мен тошн¥т. Скóлько минýт стонка? Мóжно сойт¥ на бéрег?

Б

480

БРОДОГРАДИЛИШТЕ

БУДИМПЕШТА

БРОДОГРАДИЛИШТЕ с судовéрфь ж БРОДСКИ прид. судовóй; бродска посада судовáя комáнда; бродска кабина ката; бродске степенице трап БРОЈ м 1. числó с; паран, непаран број чётное, нечётное числó; велики број људи большóе числó людéй 2. нóмер (дóма, автомобúля, телефóна и т.д); окренути број телефона набрáть нóмер телефóна; под бројем десет за нóмером дéсять; купити ципеле (за) један број веће куп¥ть бот¥нки на од¥н нóмер бóльше; Који број ципела вам треба? Какóй нóмер бот¥нок Вам нýжен? 3. ц¥фра (арáбская, рúмская) 4. грам. ¥мя числ¥тельное □ Сви су на броју. Все налицó. БРОЈАТИ несврш. 1. считáть; бројати до сто считáть до стá 2. насч¥тывать; Одред је бројао осамсто бораца. Отрд насч¥тывал восемьсóт бойцóв. БРОЈАЧ м счётчик БРОЈКА ж ц¥фра БРОЈНИ прид. 1. числовóй; бројна вредност числовóе значéние 2. многоч¥сленный БРОЈЧАНИ прид. ч¥сленный БРОНЗА ж брóнза; Звоно је од бронзе. Кóлокол из брóнзы. БРОНЗАН прид. брóнзовый; бронзана медаља брóнзовая медáль □ бронзано доба брóнзовый век БРОНХИТИС м бронх¥т; боловати од бронхитиса болéть бронх¥том БРОШ м брошь ж, брóшка ж; златан брош золотáя брошь или брóшка; сребрни брош брóшка из серебрá БРУЈАТИ несврш. шумéть (о мóре, реке, лесé), гудéть (о мотóре, машúне); жужжáть (о пчёлах); звенéть; У ушима ми бруји. У мен шум или шум¥т в ушáх.

БРУКА ж срам м , позóр м; Каква брука! Какóй позóр! БРУКАТИ несврш. срам¥ть, позóрить БРУКАТИ СЕ несврш. срам¥ться, позóриться БРУСХАЛТЕР м бюстгáльтер БРУТАЛАН прид. грýбый; жестóкий БРУЦОШ м разг. студéнт-первокýрсник БРШЉАН м плющ БУБА ж букáшка, жук м; свилена буба шелков¥чный червь □ лења буба лентй БУБАЊ м барабáн; ударати у бубањ бить в барабáн БУБАШВАБА ж таракáн м БУБРЕГ м пóчка ж; запаљење бубрега воспалéние пóчек; Има болесне бубреге. У негó больне пóчки. □ живети као бубрег у лоју как сыр в мáсле катáться БУБУЉИЦА ж прщик м БУВА ж блохá БУВЉАК м разг. барахóлка ж, толкýчка ж; купити на бувљаку куп¥ть на барахóлке или толкýчке БУГАРИН м болгáрин ( ж болгáрка; мн. болгáре, болгáр) БУГАРСКА ж Болгáрия; Србија се граничи са Бугарском. Сéрбия гран¥чит с Болгáрией. БУГАРСКИ прид. болгáрский БУДАЛА ж, м дурáк м, дýра ж □ дворска будала шут БУДАН прид. 1. бóдрствующий; бити будан не спать; Он је будан. Он не спит. 2. бд¥тельный; будна пажња бд¥тельное внимáние; будна контрола бд¥тельный досмóтр БУДЗАШТО прил. за бесцéнок (продáть) БУДИМПЕШТА ж Будапéшт м; Будимпешта је лепа. Будапéшт крас¥в; Путоваћемо у Москву преко Будимпеште. Мы поéдем в Москвý чéрез Будапéшт.

Б

481

БУДИЛНИК

БУШИТИ

БУКУРЕШТ м Бухарéст; Букурешт је престоница Румуније. Бухарéст явлется стол¥цей Румнии. БУЛЕВАР м бульвáр; прошетати булеваром погулть по бульвáру БУЛКА ж полевóй мак БУЉОН м бульóн БУНА ж бунт м БУНАР м колóдец; вадити воду из бунара брать вóду из колóдца БУНДА ж 1. шýба; обући бунду надéть шýбу ; обући кога у бунду одéть кого в шýбу; бунда од нерца нóрковая шýба 2. дублёнка; меховóе пальтó БУНДЕВА ж тква БУНИТИ СЕ несврш. 1. бунтовáть 2. возмущáться, негодовáть БУНЦАТИ несврш. брéдить БУРА ж бýря; шторм м БУРАН прид. 1. бýрный 2. бýйный БУРЕ с бóчка ж □ буре барута бóчка пóроху БУРЕК м бýрек (слоённый пирóг); бурек са сиром бýрек с брнзой БУРЖОАЗИЈА ж буржуаз¥я БУРМА ж обручáльное кольцó БУТ м 1. бедрó с, лжка ж 2. óкорок; димљени бут копчёный óкорок БУТЕР м мáсло с (слúвочное) БУЧАН прид. шýмный; бучно друштво шýмная компáния БУЏЕТ м бюджéт; изгласати буџет утверд¥ть бюджéт БУШИТИ несврш. сверл¥ть (дóску); бур¥ть (пóчву)

БУДИЛНИК м буд¥льник; навити будилник за шест сати завест¥ буд¥льник на шест часóв БУДИТИ несврш. 1. кога буд¥ть кого; будити децу буд¥ть детéй 2. шта пробуждáть; будити успомене пробуждáть воспоминáния БУДИТИ СЕ несврш. просыпáться; Ја се будим рано. Я просыпáюсь рáно. БУДНОСТ ж бд¥тельность БУДУЋИ прид. бýдущий; будуће време грам. бýдущее врéмя БУДУЋИ ДА везн. поскóльку, так как, потомý что БУДУЋНОСТ ж бýдущее с; блиска будућност недалёкое бýдущее; планови за будућност плáны на бýдущее БУЂ ж плéсень; мирис буђи плéсенный зáпах БУКА ж шум м, гул м; градска бука городскóй шум БУКВА ж бук м; Седели смо испод високе букве и писали руска слова. Мы сидéли под высóким бýком и писáли рýсские бýквы. БУКВАР м буквáрь; Слова смо научили из буквара. Мы вучили бýквы из буквар. БУКЕТ м букéт; букет ружа букéт роз БУКНУТИ несврш. вспхнуть; Букнула је ватра. Вспхнул огóнь. БУКТИЊА ж фáкел м

Б

482

В ВАГА ж 1. вес мн.; тачна вага тóчные вес; жива вага живóй вес 2. астрол. Вес ВАГОН м вагóн; путнички вагон пасаж¥рский вагон; вагон-ресторан вагóн-ресторáн ВАДИТИ несврш. 1. вынимáть, вытáскивать; вадити зуб вырывáть зуб 2. добывáть (рýду, ýголь) □ вадити карту покупáть билéт; вадити документе оформлть и получáть документ ВАЖАН прид. вáжный; правити се важан вáжничать; То није важно. то не имéет значéния. ВАЖИТИ несврш. 1. имéть силу, быть действ¥тельным; Карта важи пет дана. Билéт действ¥телен пять дней; Овај новац не важи. ти дéньги не в ходý. 2. као ко-шта слыть, считáться кем-чем; Он важи као добар писац. Он считáется хорóшим писáтелем. □ Важи! Лáдно!, Хорошó!, Идёт!; То за мене не важи. то мен не касáется. ВАЖНОСТ ж вáжность; давати важност чему придавáть (большóе) значéние чему ВАЗА ж вáза; ваза с цвећем вáза с цветáми ВАЗДУХ м вóздух; удисати свеж ваздух дышáть свéжим вóздухом ВАЗДУХОПЛОВСТВО с авиáция ж ВАЗДУШАН прид. воздýшный; ваздушна кочница воздýшный тóрмоз; ваздушни притисак атмосфéрное давлéние ВАЈАР м скýльптор ВАКЦИНА ж вакц¥на; вакцина против грипа вакц¥на от гр¥ппа; примити вакцину принть вакц¥ну

ВАЛУТА ж валта; јака, стабилна валута устóйчивая валта ВАЛЦЕР м вальс; играти валцер танцевáть вальс ВАЉАТИ несврш. 1. год¥ться; То ништа не ваља. то никудá не год¥тся; 2. ваља безл. слéдует, нáдо; Тако ваља радити. Так нáдо дéлать. ВАЉАТИ СЕ несврш. катáться, валться □ ваљати се од смеха покáтываться сó смеху ВАЉДА прил. веротно, мóжет быть ВАН предл. с ген. вне с ген.; ван граница наше земље вне гран¥ц нáшей стран; ван сваке сумње вне вского сомнéния ВАНБРАЧАН прид. внебрáчный ВАНРЕДАН прид. внеочереднóй; ванредна седница внеочереднóе заседáние □ ванредни професор экстраординáрный профéссор; ванредни студент студéнт-заóчник; ванредно стање чрезвычáйное положéние ВАРАЛИЦА м, ж обмáнщик м, обмáнщица ж ВАРАТИ несврш. обмáнывать ВАРАТИ СЕ несврш. ошибáться; Они се љуто варају. Он¥ жестóко ошибáются. ВАРЕЊЕ с пищеварéние ВАРИЈАНТА ж вариáнт м ВАРЉИВ прид. обмáнчивый ВАРНИЦА ж ¥скра ВАРОШ м гóрод ВАРОШИЦА ж местéчко с, городóк м ВАРШАВА ж Варшáва; Варшава је главни град Пољске. Варшáва – стол¥ца Пóльши. ВАСИОНА ж вселéнная

✳

483

ВАСИОНСКИ

ВЕЛИКИ

ВЕЖБА ж упражнéние с; гимнастичке вежбе гимнаст¥ческие упражнéния ВЕЖБАЊЕ с упражнéние; Урадићу вежбе из прве лекције. Я сдéлаю упражнéния из пéрвого урóка. ВЕЖБАТИ несврш.упражнться; вежбати клавир упражнться в игрé на роле; вежбати на справама спорт. упражнться или тренировáться на снардах ВЕЗ м вшивка ж ВЕЗА ж связь; директна веза прямáя связь; имати везе где имéть свзи где □ у вези с чим в связ¥ с чем; Нема везе! Невáжно!, Пустяк¥! ВЕЗАТИ сврш. связáть; везати за кога-шта привязáть к кому-чему ВЕЗИВАТИ несврш. свзывать; везивати за кога-шта привзывать к кому-чему ВЕЗНИК м соз ВЕЈАВИЦА ж вьга, метéль ВЕК м 1. век; на почетку ХХII века в начáле ХХI вéка; 2. срок; век трајања срок гóдности □ стари век дрéвний мир; средњи век срéдние векá; нови век нóвое врéмя ВЕКНА ж батóн м, бýлка; свежа векна свéжая бýлка; Колико кошта векна белог хлеба? Скóлько стóит батóн бéлого хлéба? ВЕЛЕЛЕПАН прид. великолéпный ВЕЛЕМАЈСТОР м гроссмéйстер ВЕЛЕСАЈАМ м междунарóдная рмарка ВЕЛЕСИЛА ж вел¥кая держáва ВЕЛЕСЛАЛОМ м спорт. слáломгигáнт ВЕЛИКИ прид. 1. большóй; велики одмор большáя перемéна; Нисам очекивао велики успех. Я не ожидáл большóго успéха; Он је већ велики. Он ужé большóй. 2. вел¥кий; вели-

ВАСИОНСКИ прид. косм¥ческий; васионски брод косм¥ческий корáбль ВАСКРСАВАТИ несврш. 1. воскресáть 2. кога воскрешáть кого ВАСКРСНУТИ несврш. 1. воскрéснуть 2. кога воскрес¥ть кого ВАСПИТАВАТИ несврш. восп¥тывать ВАСПИТАН прид. восп¥танный; Он је лепо васпитан дечак. Он хорошó восп¥танный мáльчик. ВАСПИТАЊЕ с воспитáние; лепо васпитање хорóшее воспитáние ВАСПИТАТИ сврш. воспитáть ВАСПИТАЧ м воспитáтель ВАТА ж вáта ВАТЕРПОЛИСТА м ватерпол¥ст ВАТЕРПОЛО м вóдное пóло, ватерпóло с ВАТРА ж 1. огóнь м; наложити ватру разжéчь огóнь; отворити ватру открть огóнь 2. костёр м; грејати се крај ватре грéться у кострá ВАТРЕНИ прид. 1. огневóй, óгненный; ватрени говор огневáя речь 2. огнестрéльный; ватрено оружје огнестрéльное орýжие 3. горчий, плáменный; ватрени присталица плáменный сторóнник ВАТРОГАСАЦ м пожáрный ВАТРОМЕТ м феервéрк ВАШ присв. зам. ваш м (ж вáша, вáшей; с вáше, вáшего; мн. вáши, вáших); Ваше презиме? Как вáша фам¥лия?; Извините, ваше име? Прост¥те, как вас зовýт? ВАШ м вошь ВАШАР м рмарка ВАШИНГТОН м Вашингтóн ВЕВЕРИЦА ж бéлка ВЕДАР прид. 1. сный, безóблачный; ведар дан сный день; ведро време сная погóда; Данас је ведро. Сегóдня сно. 2. весёлый, бóдрый; ведро расположење бóдрое настроéние □ под ведрим небом под откртым нéбом

В

484

ВЕЛИКА БРИТАНИЈА

ВЕЋ

ВЕРОВАТНО речца веротно, возмóжно; Он ће допутовати вероватно сутра. Он приéдет, веротно, зáвтра. ВЕРОВАТНОЋА ж веротность; степен вероватноће степень веротности □ теорија вероватноће теóрия веротности ВЕРОДОСТОЈАН прид. достовéрный ВЕРСКИ прид. религиóзный; верски празник религиóзный прáздник; верска толеранција веротерп¥ мость ж ВЕРТИКАЛАН прид. вертикáльный ВЕСЕЛИТИ СЕ несврш. рáдоваться, весел¥ться ВЕСЕО прид. весёлый ВЕСЛАЊЕ с грéбля ж ВЕСЛАТИ несврш. грест¥ ВЕСЛАЧ м гребéц ВЕСЛАЧКИ прид. гребнóй; веслачко такмичење гребные гóнки, соревновáние по грéбле ВЕСЛО с веслó ВЕСТ ж весть, извéстие с; радосне вести рáдостные вéсти; последње вести послéдние извéстия; слушати вести на радију слýшать извéстия по рáдио ВЕТАР м вéтер; ветар из супротног правца встрéчный вéтер; повољан ветар попýтный вéтер; Напољу је јак ветар. На ýлице с¥льный вéтер; Ветар се стишао. Вéтер стих. ВЕТЕРИНА ж ветеринáрия ВЕТЕРИНАР м ветеринáр ВЕТРОВИТ прид. вéтренный; ветровито време вéтренная погóда ВЕЋ 1. прил. ужé; већ годину дана ужé год; Он је већ дошао. Он ужé пришёл; Ја сам већ вечерао. Я ужé поýжинал. 2. везн. но, а; Не само ти, већ и ја. Не тóлько ты, но и я; Нисам крив ја, већ он. Виновáт не я, а он.

ки научник вел¥кий учёный; Пушкин је велики песник. Пýшкин – вел¥кий пот; Ципеле су ми велике. Бот¥нки мне велик¥. □ на велико óптом ВЕЛИКА БРИТАНИЈА ж Великобритáния ВЕЛИКАН м 1. великáн 2. вел¥кий человéк ВЕЛИЧАНСТВЕН прид. вел¥чественный ВЕЛИЧИНА ж величинá; променљива величина перемéнная величинá; величина стана плóщадь кварт¥ры; величина одела размéр костма ВЕНА ж вéна; упала вена воспалéние вен ВЕНАЦ м 1. венóк; ловоров венац лаврóвый венóк; плести венац од цвећа плест¥ венóк из цветóв 2. венéц, корóна ж □ планински венац гóрная цепь ВЕНТИЛАТОР м вентилтор ВЕНТИЛАЦИЈА ж вентилция ВЕНУТИ несврш. внуть, увядáть ВЕНЧАТИ СЕ сврш. обвенчáться, вступ¥ть в брак ВЕО м вуáль ж ВЕОМА прил. весьмá, óчень; Веома се радујем томе. Я весьмá рад томý; томý Веома сам уморан. Я óчень устáл. ВЕРА ж вéра; вера у људе вéра в людéй; хришћанска вера христиáнская вéра ВЕРАН прид. вéрный; веран пријатељ вéрный друг ВЕРЕНИК м обручённый, жен¥х ВЕРЕНИЦА ж обручённая, невéста ВЕРНИК м вéрующий ВЕРНОСТ ж вéрность; заклети се на верност дать слóво в вéрности ВЕРОВАТИ несврш. вéрить; веровати пријатељу вéрить дрýгу; веровати у победу вéрить в побéду; веровати у бога вéрить в бóга; Ја ти не верујем. Я тебé не вéрю.

В

485

ВЕЋЕ

ВИЗА

ВЕЋЕ с вéче, совéт м; научно веће учёный совéт ВЕЋИ прид. бóльший; бóльше; узети већи комад взять бóльший кусóк; Москва је већа од Београда. Москвá бóльше Белгрáда или чем Белгрáд. □ већи део чега бóльшая часть чего ВЕЋИНА ж большинствó с; у већини случајева в большинствé слýчаев ВЕЋИНОМ прил. бóльшей чáстью, в большинствé слýчаев ВЕЧЕ с вéчер м; Свако вече гледамо телевизију. Кáждый вéчер мы смóтрим телев¥дение; Телефонираћу ти ред вече. Я позвон тебé к вéчеру. □ Добро вече! Дóбрый вéчер! ВЕЧЕРА ж ýжин м; за време вечере за ýжином, во врéмя ýжина; Шта имамо за вечеру? Что у нас на ýжин? ВЕЧЕРАС прил.сегóдня вéчером; Свратићу код вас вечерас. Я зайдý к вам сегóдня вéчером. ВЕЧЕРАТИ сврш. и несврш. поýжинать / ýжинать; Ја сам већ вечерао. Я ужé поýжинал; Ми вечерамо заједно. Мы ýжинаем вмéсте. ВЕЧЕРЊИ прид. вечéрний; вечерња хаљина вечéрнее плáтье; вечерњи воз вечéрний пóезд ВЕЧИТ прид. вéчный; вечита успомена вéчная пáмять ВЕШ м бельё; доњи веш н¥жнее бельё ВЕШАЛИЦА ж вéшалка ВЕШАТИ несврш. вéшать ВЕШ-МАШИНА ж стирáльная маш¥на ВЕШТ прид. 1. искýсный; Он је вешт мајстор. Он искýсный мáстер.

2. лóвкий, умéлый; веште руке умéлые рýки ВЕШТАК м экспéрт ВЕШТАЧКИ прид. искýсственный; вештачко крзно искýсственный мех; вештачко дисање искýсственное

дыхáние; вештачко ђубриво хим¥ ческое удобрéние ВЕШТИНА ж 1. искýсство с, мастерствó с; ратна вештина воéнное искýсство 2. умéние с, лóвкость ВЕШТИЦА ж вéдьма ВИ лич.зам. вы (вас, вам, вас, вáми, о вас); Тако сте сви ви мислили.Так все вы дýмали; Опростите што вас узнемиравам. Извин¥те, что беспокóю вас. □ бити на ви с ким быть на Вы с кем ВИД м 1. зрéние с; орган вида óрган зрéния 2. вид; изгубити из вида впустить ¥з виду; имати у виду имéть в видý □ глаголски вид грам. вид глагóла ВИДЕТИ сврш. и несврш. ув¥деть / в¥деть; добро видети хорошó в¥деть; Драго ми је да вас видим. Рад вас в¥деть; Видео сам својим очима. Я ув¥дел воóчию; Види! Смотр¥! ВИДЕТИ СЕ сврш. и несврш. ув¥деться / в¥деться; Видећемо се вечерас. Мы ув¥димся сегóдня вéчером; Ништа се не види. Ничегó не в¥дно. ВИДЉИВ прид. в¥димый, замéтный; видљив свет в¥димый мир ВИДОКРУГ м кругозóр ВИЂАТИ СЕ несврш. в¥деться, встречáться; Ми се ретко виђамо. Мы рéдко в¥димся. ВИЂЕЊЕ с в¥дение; поетско виђење света поэт¥ческое в¥дение м¥ра □ знати из виђења знать по в¥ду; улог по виђењу банк. несрóчный вклад; До виђења! До свидáния! ВИЗА ж в¥за; улазна виза в¥за на въезд; излазна виза в¥за на везд; пословна виза деловáя в¥за; транзитна виза транз¥тная в¥за; добити визу получ¥ть в¥зу; продужити визу продл¥ть в¥зу; виза на месец дана. в¥за на мéсяц. Виза важи до ... В¥за действ¥тельна до...

В

486

ВИЗИЈА

ВИШАК

ВИЗИЈА ж 1. видéние с 2. представлéние ВИЗИТКАРТА ж виз¥тная кáрточка ВИЈЕТНАМ м Вьетнáм ВИЈЕТНАМАЦ м вьетнáмец (ж вьетнáмка; мн. вьетнáмцы, -цев) ВИЈУГА ж изв¥лина, излýчина; мождана вијуга мозговáя изв¥лина ВИКА ж крик м, шум м ВИКАТИ несврш. кричáть; викати на кога кричáть на кого ВИКЕНД м уик-нд ВИКЕНДИЦА ж дáча, дáчный дóмик; проводити викенд у викендици провод¥ть выходне на дáче ВИКНУТИ сврш. 1. кр¥кнуть 2. кога позвáть, окл¥кнуть кого ВИЛА1 ж в¥ла ; горска вила леснáя фéя; вила бродарица русáлка ВИЛA 2 ж в¥лла, особнк м; изнајмити вилу нанть или снять в¥ллу ВИЛИЦА ж чéлюсть; горња вилица вéрхняя чéлюсть; доња вилица н¥жняя чéлюсть; вештачка вилица искýсственная чéлюсть ВИЉУШКА ж в¥лка; јести виљушком есть в¥лкой; виљушка бицикла велосипéдная в¥лка ВИНДЈАКНА ж кýртка ; кожна виндјакна кýртка из кóжи; носити виндјакну ход¥ть в кýртке ВИНО с винó; бело вино бéлое винó; црно вино крáсное винó; стоно вино столóвое винó; ново вино молодóе винó; старо вино вдержанное винó; Дозволите да вам налијем вино. Разреш¥те нал¥ть вам винá. ВИНОГРАД м виногрáдник; Ово грожђе је из нашег винограда. тот виногрáд из нáшего виногрáдника. ВИЊАК м виньк (конья́к) ВИОЛИНА ж скр¥пка; свирати на виолини игрáть на скр¥пке ВИОЛИНИСТА м скрипáч ВИОЛОНЧЕЛО с виолончéль ж

ВИРИТИ несврш. 1. выглдывать; вирити иза угла выглдывать изза углá 2. торчáть; вирити из воде торчáть из вод ВИРУС м в¥рус ВИРУСНИ прид. в¥русный; вирусно обољење в¥русное заболевáние ВИРШЛА ж сос¥ска ВИСИБАБА ж подснéжник м ВИСИНА ж высотá; надморска висина высотá над ýровнем мóря ВИСИТИ несврш. висéть □ висити о концу висéть на волоскé ВИСОК прид. высóкий; висок раст высóкий рост; висок притисак высóкое давлéние; имати високо мишљење о коме быть высóкого мнéния о ком □ висока школа всшее учéбное заведéние; високо образовање всшее образовáние; висока пећ дóменная печь ВИСОРАВАН м плоскогóрье ВИТАК прид. 1. г¥бкий, эласт¥чный 2. стрóйный; витка девојка стрóйная дéвушка ВИТАЛАН прид. 1. жизнеспосóбный; виталан организам жизнеспосóбный орган¥зм 2. ж¥зненный; од виталног значаја ж¥зненно вáжного значéния ВИТАМИН м витам¥н; узимати витамине принимáть витам¥ны ВИТЕЗ м рцарь ВИТЕШКИ прид. рцарский ВИТРИНА ж витр¥на; Распоред часова је у витрини. Расписáние урóков нахóдится в витр¥не. ВИЦ м анекдóт; причати вицеве расскáзывать анекдóты ВИШАК м изл¥шек, избток; вишак пара изл¥шек дéнег; вишак радне снаге изл¥шек рабóчей с¥лы □ вишак вредности ек. прибáвочная стóимость

В

487

ВИШЕ

ВОЂА

ВИШЕ прил. 1. бóльше; радити више од других рабóтать бóльше друг¥х; чекати више од сата ждать бóльше чáса; што више как мóжно бóльше; Више тамо не иди. Бóльше тудá не ход¥; Више нећу. Бóльше не хочý. 2. нéсколько, мнóго; више пута мнóго раз, не раз ВИШЕ-МАЊЕ прил. бóлее ¥ли мéнее ВИШЕСТРУК прид. 1. многокрáтный; вишеструки победник многокрáтный побед¥тель 2. разнообрáзный ВИШИ прид. 1. бóлее высóкий; Он је виши од свог брата. Он бóлее высóкий, чем его брат или Он вше своегó брáта. 2. всший; виша математика всшая матемáтика 3. стáрший (по звáнию); виши предавач стáрший преподавáтель ВИШЊА ж в¥шня (в£шни; мн. в£шни, в£шен, в£шням); брати вишње собирáть в¥шню; сок од вишања сок из в¥шен, вишнёвый сок ВЛАДА ж прав¥тельство с; привремена влада врéменное прав¥ тельство; формирати владу сформировáть прав¥тельство ВЛАДАЈУЋИ прид. прáвящий, госпóдствующий; владајући кругови прáвящие круг¥ ВЛАДИН прид. прав¥тельственный; владина делегација прав¥тельственная делегáция ВЛАЖАН прид. влáжный ВЛАКНО с волокнó; вештачко влакно искýсственное волокнó; мишићна влакна мшечные волóкна ВЛАСНИК м владéлец, сóбственник; власник стана владéлец кварт¥ры ВЛАСТ ж власть; доћи на власт прийт¥ к влáсти; бити на власти быть у влáсти; злоупотреба власти злоупотреблéние влáстью ВЛАСТИТ прид. сóбственный; властита кућа сóбственный дом

ВО м вол; радити као во рабóтать как вол ВОД1 м взвод; вод за везу взвод свзи ВОД2 м тех. прóвод; електрични вод электропрóвод ВОДА ж водá; вода за пиће питьевáя водá; кисела вода минерáльная водá; слатка вода прéсная водá; морска вода морскáя водá □ колоњска вода одеколóн м ВОДЕН прид. 1. водянóй; водена пара водянóй пар 2. вóдный; водене животиње вóдные живóтные; водени раствор вóдный раствóр; водени топ водомёт □ водени жиг водянóй знак ВОДЕНИЦА м водянáя мéльница ВОДЕНИЧАР м мéльник ВОДИТЕЉ м ведýщий; водитељ шоупрограма шоумéн ВОДИТИ несврш. 1. вест¥, вод¥ть; водити дете у школу вест¥ ребёнка в шкóлу; водити децу сваког дана у шетњу вод¥ть детéй кáждый день на прогýлку 2. лид¥ровать; водити на шаховском турниру лид¥ровать в шáхматном турн¥ре ВОДИЧ м 1. экскурсовóд, гид; радити као водич рабóтать г¥дом 2. путевод¥тель; купити водич по Ермитажу куп¥ть путевод¥тель по Эрмитáжу ВОДНИК м взвóдник, команд¥р взвóда ВОДОВОД м водопровóд ВОДОВОДНИ прид. водопровóдный; водоводна цев водопровóдная трубá ВОДОЛИЈА м,ж астрол. Водолéй м ВОДОНИК м водорóд ВОДОПАД м водопáд ВОДОРАВАН прид. горизонтáльный ВОДОСКОК м фонтáн ВОЂА м 1. вождь 2. предвод¥тель; вођа пута руковод¥тель грýппы

В

488

ВОЖЊА

ВОЗИТИ СЕ

ВОЖЊА ж 1.ездá; бесплатна вожња бесплáтный проéзд; платити за вожњу заплат¥ть за проéзд 2. движéние с; ред вожње расписáние движéния ВОЗ м пóезд; путнички воз пассаж¥рский пóезд; брзи воз скóрый пóезд, теретни воз товáрный пóезд; локални воз пр¥городный пóезд; воз за Београд пóезд на Белгрáд; попети се у воз сесть в или на пóезд; Воз полази у шест сати. Пóезд отправлется в шесть часóв; Воз долази на трећи колосек. Пóезд прибывáет на трéтий путь; Воз дуго стоји. Пóезд дóлго сто¥т; Воз стиже на време. Пóезд прибывáет вóвремя; Воз касни пет минута. Пóезд опáздывает на пять минýт; Колико сати иде експресни воз до Санкт Петербурга? Скóлько часóв идёт экспрéсс до Санкт-Петербýрга?

ВОЗАЧ м вод¥тель; возач тролејбуса вод¥тель троллéйбуса. Карта се може купити код возача. Билéт мóжно куп¥ть у вод¥теля. ВОЗАЧКИ прид. вод¥тельский; возачка дозвола вод¥тельские правá; возачки испит экзáмен на вод¥теля ВОЗИЛО с маш¥на ж (автомоб¢ль, автóбус и т.п.) ВОЗИТИ несврш. 1. везт¥, воз¥ть; возити на станицу везт¥ на вокзáл; возити цео дан по граду воз¥ть весь день по гóроду 2. вод¥ть; Да ли знаш да возиш кола? Ты умéешь вод¥ть маш¥ну? □ Вози десно! Держ¥сь прáвой сторон!; Вози лагано! Т¥хий ход! ВОЗИТИ СЕ несврш. éхать, éздить; возити се аутомобилом éхать или éздить на автомоб¥ле; возити се бродом плыть или плáвать на кораблé

У ВОЗУ

В ПÓЕЗДЕ

Почиње укрцавање путника у воз број ... Где је спроводник вагона? Изволите наше карте. Где је наш купе? Ја имам доње место. Ми имамо горња места. Они имају једно горње и једно доње место. Донесите нам, молим вас, чај. Има ли у возу кола за ручавање? Где се може видети ред вожње?

Объвляется посáдка на пóезд номер ... Где проводн¥к? Вот нáши билéты. Где нáше купé? У мен н¥жнее мéсто. У нас вéрхние местá. У них однó мéсто н¥жнее и однó вéрхнее. Дáйте нам, пожáлуйста, чáю. В пóезде есть вагóн-ресторáн? Где мóжно посмотрéть расписáние движéния? Когдá мы прибывáем в К¥ев? Пóезд идёт без опоздáния? На скóлько минут мы опáздываем? Пóезд опáздывает на двáдцать минýт. Какáя слéдующая останóвка? Скóлько минýт стонка пóезда? Стонка дéсять минýт. Вам нáдо сдéлать пересáдку в ... Мы схóдим в Будапéште, разбуд¥те нас, пожáлуйста.

Када стижемо у Кијев? Да ли воз касни? Колико минута каснимо? Воз касни двадесет минута. Која је следећа станица? Колико минута стоји воз? Воз стоји десет минута. Ви треба да преседнете у ... Ми силазимо у Будимпешти, молим вас, пробудите нас.

В

489

ВОЗНИ

ВРАТА

ВОЗНИ прид.: возна карта проезднóй билет; возно особље рабóтники трáнспорта; возни ред расписáние поездóв; возни парк подвижнóй состáв ВОЗОВОЂА м машин¥ст ВОЈВОДИНА ж Воевóдина; Војводина је аутономна покрајина. Воевóдина – автонóмный край. ВОЈЕВАТИ несврш. воевáть; војевати за шта борóться за что ВОЈНИ прид. 1. воéнный; војна школа воéнное уч¥лище; војна академија воéнная aкадéмия: војни рок срок слýжбы в áрмии 2. вóинский; војни чин вóинское звáние; војна обавеза вóинская обзанность; војно лице военнослýжащий; војни обвезник военнообзанный ВОЈНИК м солдáт; обичан војник рядовóй ВОЈНИЧКИ прид. солдáтский ВОЈСКА ж áрмия; активна војска дéйствующая áрмия; служити војску служ¥ть в áрмии ВОЈСКОВОЂА м полковóдец ВОКАТИВ м грам. звáтельный падéж ВОЛАН м руль; сести за волан сесть за руль ВОЛЕТИ несврш. 1. люб¥ть; волети уметност люб¥ть искýсство; Он воли да добро поједе. Он лбит хорошó поéсть; 2. више волети предпочитáть; Ја више волим кафу од чаја. Я предпочитáю кóфе чáю. ВОЛЕТИ СЕ несврш. люб¥ть друг дрýга ВОЉА ж 1. вóля; јака воља с¥льная вóля; човек јаке воље волевóй человéк; слаба воља слáбая воля; човек слабе воље слабовóльный человéк 2. желáние с; То је урађено против моје воље. то сдéлано прóтив моегó желáния. 3. настроéние с; бити добре воље быть в

хорóшем настроéнии; бити лоше воље быть в плохóм настроéнии или быть не в духе; Данас је он лоше воље. Сегóдня он не в духе. □ до миле воље скóлько угóдно; драге воље с удовóльствием; без воље неохóтно; последња воља завещáние с ВОЉАН прид. за шта готóвый, располóженный к чему ВОЉЕН прид. люб¥мый; Вољени мој! М¥лый мой!, Люб¥мый мой! ВОЋАР м садовóд ВОЋАРСТВО с садовóдство; бавити се воћарством занимáться садовóдством ВОЋЕ с фрýкты мн.; свеже воће свéжие фрýкты; јужно воће жные фрýкты; тропско воће экзот¥ческие фрýкты; сушено воће сухофрýкты; брати воће собирáть фрýкты □ забрањено воће запрéтный плод ВОЋКА ж фруктóвое дéрево; процветала воћка фруктóвое дéрево в цветý ВОЋНИ прид. фруктóвый; воћни сок фруктóвый сок; воћни шећер фруктóвый сáхар ВОЋЊАК м фруктóвый сад ВРАБАЦ м воробéй □ Боље врабац у руци, него голуб на грани. Лýчше син¥ца в рукáх, чем журáвль в нéбе. ВРАНА ж ворóна □ бела врана бéлая ворóна ВРАТ м шéя ж; дуг врат дл¥нная шéя □ суви врат шéйка; Није шија, него врат. Что в лóб, что пó лбу. ВРАТА с мн. дверь ж; улазна врата входнáя дверь; куцати на врата стучáться в дверь; стајати на вратима стоть в дверх; Улазна врата су била отворена, а капија је била затворена. Входнáя дверь былá открта, а ворóта бли закрты.

В

490

ВРАТИЛО

ВРЕМЕ

□ иза затворених врата при закртых дверх; куцати на отворена врата лом¥ться в откртую дверь; ући на мала врата найт¥ лазéйку ВРАТИЛО с спорт. турн¥к м, переклáдина ж ВРАТИТИ сврш. вернýть; вратити дуг вернýть долг □ вратити мило за драго заплат¥ть той же монéтой ВРАТИТИ СЕ сврш. вернýться; вратити се са годишњег одмора вернýться из óтпуска ВРАЋАТИ несврш. возвращáть; враћати права возвращáть прáва; враћати назад кога-шта поворáчивать обрáтно кого-что ВРАЋАТИ СЕ несврш. возвращáться □ враћати се на ствар возвращáться к тéме ВРАЧ м чародéй, колдýн ВРБА ж вéрба; црвена врба крáсная вéрба; жалосна врба плакýчая ¥ва □ Кад на врби роди грожђе. Когдá рак св¥снет; То је на врби свирала. то ещё бáбушка нáдвое сказáла. ВРБАК м ивнк ВРЕБАТИ несврш.подстерегáть; вребати прилику улучáть момéнт ВРЕДАН прид. 1. прилéжный, трудолюб¥вый; вредан ученик прилéжный учен¥к; Вредни људи не могу бити штетни. Трудолюб¥вые лди не мóгут быть врéдными.

2. цéнный; вредне ствари цéнные вéщи 3. достóйный; хвале вредан достóйный похвал; вредан пажње достóйный внимáния; То није вредно пажње. то недостóйно внимáния. ВРЕДЕТИ несврш. стóить; вредети сто динара стóить сто динáров; злата вреди дóрого стóит; О том предлогу вреди размислити. Об

том предложéнии стóит подýмать; Не вреди да му говориш. Не стóит емý говор¥ть. □ Шта вреди! К сожалéнию! ВРЕДНО прил. 1. прилéжно, трудолюб¥во; радити вредно прилéжно рабóтать 2. полéзно, стóит; То није штетно, већ је вредно да се уради. то не врéдно, а стóит (полéзно) сдéлать. ВРЕДНОСНИ прид. цéнный; вредносна пошиљка цéнное отправлéние (почтóвое) □ вредносне хартије цéнные бумáги ВРЕДНОСТ ж 1. ценá, стóимость; вредност имовине стóимость имýщества; ствари од вредности цéнные вéщи 2. мн. цéнности; културне вредности культурные цéнности ВРЕЂАТИ несврш. обижáть ВРЕЂАТИ СЕ несврш. обижáться; Немојте се вређати! Не обижáйтесь! ВРЕЛО с ключ м, родн¥к м ВРЕМЕ с 1. врéмя; радно време рабóчее врéмя, врéмя рабóты; тачно време тóчное врéмя; московско време москóвское врéмя; по московском времену по москóвскому врéмени; губити време терть врéмя; у прво време в пéрвое врéмя, поначáлу; у последње време в послéдне врéмя; с времена на време врéмя от врéмени, иногдá; пре много времена óчень давнó; Време пролази. Врéмя идёт; Ја имам времена. У мен есть врéмя; Ја немам времена. У мен нет врéмени; Све у своје време. Всё в своё врéмя; Извесно време се о томе говорило. Нéкоторое врéмя об том говор¥ли. 2. порá ж; врéмя; у вечерње време в вечéрнюю пóру; време ручка обéденная порá, обéденное врéмя, врéмя обéда; тешка времена тяжёлая порá, тяжёлое врéмя, тяжёлые временá; Време је већ да

В

491

ВРЕО

ВУНА

ВРУЋЕ прил. жáрко; Данас је вруће. Сегóдня жáрко. ВРУЋИНА ж жарá, зной м; јулска врућина ильская жарá, ильский зной ВРХ м 1. верх, верш¥на ж; планински врх верх или верш¥на гор; врх дрвета верхýшка дéрева 2. остриё с; врх оловке остриё карандашá 3. кóнчик; врхови прстију кóнчики пáльцев; додати соли на врх ножа добáвить сóли на кóнчике ножá 4. носóк; врх ципеле носóк бот¥нка или тýфли □ састанак на врху встрéча в верхáх ВРХОВНИ прид. верхóвный; врховна власт верхóвная власть; врховна команда верхóвное комáндование ВРХУНАЦ м верш¥на ж; врхунац славе верш¥на слáвы; Криза је достигла врхунац. Кр¥зис дост¥г верш¥ны. ВРШИЛАЦ м исполн¥тель; вршилац дужности исполнющий обзанности ВРШИТИ несврш. исполнть, выполнть; совершáть; вршити дужност кога исполнть обзанности кого; вршити злочин совершáть преступлéние; вршити притисак окáзывать давлéние; вршити оправку производ¥ть ремóнт ВРШЊАК м ровéсник, свéрстник ВРШЊАКИЊА ж ровéсница, свéрстница ВУК м волк □ Ми о вуку, а вук на врата. Лёгок на пом¥не; Вук длаку мења, а ћуд никада посл. Как вóлка ни корм¥, он всё в лес смóтрит. ВУЛКАН м вулкáн; живи вулкан дéйствующий вулкáн; ерупција вулкана извержéние вулкáна ВУНА ж шерсть; чиста вуна ч¥стая шерсть; џемпер од вуне джéмпер из

идеш на посао. Тебé ужé порá идт¥ на рабóту. 3. погóда ж; кишовито време дождл¥вая погóда; лепо, ружно време хорóшая, плохáя погóда; прогноза времена прогнóз погóды; Време се квари, пролепшава...Погóда пóртится, улучшáется... 4. грам. врéмя; садашње, будуће, прошло време настощее, бýдущее, прошéдшее врéмя □ на време вóвремя; држати корак с временом идт¥ в нóгу со врéменем; Све у своје време. Вскому óвощу своё врéмя. ВРЕО прид. 1. горчий; врела вода горчая водá 2. жáркий; врео јулски дан жáркий ильский день; врела љубав жáркая любóвь ВРЕТИ несврш. 1. кипéть; Вода ври. Водá кип¥т. 2. брод¥ть; Вино ври. Винó брóдит. ВРЕЋА ж мешóк м; врећа брашна мешóк мук¥; врећа за спавање спáльный мешóк ВРИСАК м визг, крик ВРИСНУТИ сврш. завизжáть ВРЛИНА ж достóинство с ВРЛО прил. óчень; врло добар успех óчень хорóший успéх; врло добро óчень хорошó ВРСТА ж вид м, тип м; биљна врста вид растéний; најбоља врста всший сорт ВРТ м огорóд; радити у врту рабóтать на огорóде □ зоолошки врт зоопáрк ВРТИЋ м : дечји вртић дéтский сад ВРТОГЛАВИЦА ж головокружéние с; изазивати вртоглавицу вызывáть головокружéние; патити од вртоглавице страдáть головокружéнием; Хвата ме вртоглавица. У мен начинáет круж¥ться головá. ВРУЋ прид. 1. горчий; врућ чај горчий чай 2. жáркий; врућ дан жáркий день

В

492

ВУНЕН

ВУЧ(И)ЈИ

шéрсти; плести од вуне вязáть из шéрсти ВУНЕН прид. шерстянóй; вунена тканина шерстянáя ткань; вунени производи шерстяне издéлия ВУЋИ несврш.1. тянýть; Брод вуче шлеп. Парохóд тнет бáржу.

2. тащ¥ть, волоч¥ть; вући џак по земљи волоч¥ть мешóк по землé; једва вући ноге éле нóги волоч¥ть

или таскáть 3. дёргать; вући за рукав дёргать за рукáв □ вући за нос кога вод¥ть зá нос кого; (натпис на вратима) Вуци. К себé (На себ) ВУЧЈАК м овчáрка ж ВУЧ(И)ЈИ прид. вóлчий; вучји чопор вóлчья стáя □ вучји апетит вóлчий аппет¥т

В

493