Српска књижевност и језик

ик е

Бранко Радичевић, 1878.

бе н

Га1ријел Де)ер, Мина Караџић, 1847.

За

во

д

за

уџ

Зар !о није лије-, мирисав цвије!а) на ј(!рењој роси? Бран)( је 1ио -о!ре1ан само један !рен; ваљало м( само захва!и!и ( -(не гр(ди своје, гдје цвје!а чи!ав -еривој !а)ва цвије6а, !( их 1рао !е нама давао. Не 1јеше ли, да)ле, сина) вилин?” Мина од(шевљено и не0но )омен!арише начин на )оји је Бран)о на-исао -есм(, а на др(гом мес!(, ( својим се6ањима вели за -есни)а да је „ђеније”. Ова -есма – Мини Караџић у споменицу, ле- је -ример Бран)ове љ(1авне -оезије, но !е) ( дел( Туга и опомена -ро-ева6е ср-с)и -есни) евро-с)их доме!а. Међ( Радичеви6евим р()о-исима, -осле његове смр!и нађене с( многе -есме, недовршене, „( !раљама”, )а)о је он за 0иво!а говорио. Међ( њима је и -оема Туга и опомена, за-оче!а 1844, ( -рвом -ериод( -есни)ова с!варања )ад и Ђачки растанак. Поем( инс-ирише не)а !ајна, неос!варена љ(1ав. Биографс)а ис-и!ивања (-(6(ј( на Вилхелмин( – Мин( Караџи6, В()ов( 6ер)(, Немиц( -о мајци, )а!ол)ињ( -о )рш!ењ( и )(л!(ри, ( )ој( с( се заљ(1љивали многи роман!ичари из В()овог )р(га. За -есни)а она је могла 1и!и само дале)и сан. Че0ња за њом )ао идеалом вазносила га је ( не1о: ( чис!о и -лемени!о. 7мрла за њега, идеална драга је на др(ги начин 0ивела ( -есни)( и доносила м( милин( и 1ла0енс!во. Од реалне Мине -оемa је задр0ала само сли)е, 1оје, зв(). Према монографији Бранко – песник младости Ненада Гр(јичи6а и Историји српске књижевности Миодрага По-ови6а

11 1

Разговарајмо

бе н

ик е

Ш!а сазнајемо о Мини из (водног дела !е)с!а? Ка)во сведочанс!во је Мина Караџи6 сач(вала ( свом с-оменар(? Ш!а нам о!)ривај( њене (с-омене? Којим именима -есни) назива Мин(? Којом речј( је ис)азана 1лис)ос! међ( њима? Којом -еснич)ом сли)ом с( дочаране Минина ле-о!а и (звишенос!? Ка)в( 0ељ( младог -есни)а о!)ривај( с!ихови за-исани ( с-оменар(? Пронађи и -рочи!ај наглас Минин )омен!ар )оји говори о Бран)овом -осе1ном -еснич)ом надахн(6( и ла)о6и )ојом је с!варао с!ихове. Наведи ме!афоре )ојима Мина -редс!авља нас!ал( -есм( и -есни)ове 1ога!е с!варалач)е мог(6нос!и. На )оји начин је Мина )омен!арисала Бран)ове с!ихове?

7 )ојој -оеми је Бран)о дос!игао доме! евро-с)их -есни)а? 7 )оје до1а је нас!ала ова -оема? Заш!о -есни) за своје недовршене -есме )а0е да их „( !раљама ос!авља”? Чиме је недовршена -оема инс-ирисана? Заш!о је Мина за Бран)а 1ила само дале)и сан? Ка)о је Минин реални ли) -рерас!ао ( ли) идеалне драге?

Богатимо речник

уџ

Наводимо низ речи )оје с( међ(со1но значењс)и -овезане. Па0љиво -рочи!ај њихова о1јашњења, а за!им до-(ни реченице одговарај(6ом речј(.

во

д

за

споменица 0 – 1. књига или какав документ издат у знак сећања на некога или не,то. 2. орден или какав други симболичан знак за успомену на знамените догађаје.

За

споменик м – 1. архитектонско или вајарско дело посвећено успомени на велике људе или знамените догађаје. 2.а. материјални остатак из давних времена који служи као документ за познавање материјалног и културног живота тога времена. б. уметничко дело трајне вредности. 3. надгробно обележје, плоча, камен и сл. изнад нечијег гроба. успомена 0 – 1. сећање на неког или не,то; утисак који остаје у сећању на некога или не,то. 2.а. предмет који подсећа на некога или не,то, који остаје за сећање. б. забеле,ка, усмено предање или традиција која се односи на про,лост народа. спомен-књига 0 – књига у некој установи у коју посетиоци уписују утиске о тој установи или предметима изложеним у њој. споменар м – свеска за уписивање успомена, албум успомена.

12

спомен-плоча 0 – плоча с текстом на кући где се родио, живео или умро неки знаменити човек или на месту где се збио неки важан догађај. споменица 0 – орден или какав други симболичан знак за успомену на знамените догађаје. Ч(вала је )њиг( )ао __________________ на њихово -рија!ељс!во.

7-исали смо своје (!ис)е ( ___________________. На његовој )(6и је -ос!ављена _______________ . Био је носилац Ал1анс)е ________________. Изг(1ила је _________________ из ш)олс)их дана.

бе н

ик е

7 археолош)им ис)о-инама 1ило је значајних __________________ )(л!(ре.

Стварајмо

За

во

д

за

уџ

На-иши и !и др(г( или др(гарици с!ихове или )ра6и !е)с! )ао (с-омен( на ваше др(0ење !о)ом ш)олс)их дана.

Сил(е!а (з -есм( Бран)а Радичеви6а Ђачки растанак, 1882.

13 3

.теван .ремац

П ОП Ћ ИРА И

ПОП

С ПИРА

(Одломак) Кључне речи: роман, нара!ивне !ехни)е, дијале)!изми

бе н

ик е

Ј(ли и Меланији насмешила се до1ра -рили)а – нови (чи!ељ – а )ој( с( о1е -о-адије веома -одр0авале. Ј(ла, међ(!им, не -о)аз(је ин!ересовање за младог (чи!еља, ни!и се надме6е са Меланијом ( освајањ( његовог срца. Гос-ођа Перса је много незадовољна з1ог Ј(лине равнод(шнос!и вер(ј(6и да 6ер)и сре6а, !а)о ре6и, 1е0и ис-ред носа, али Ј(ла има до1ре разлоге за !а)во -онашање. Њено срце је 0ивље )(цало и с!ално јој је ис!а драга мисао долазила ве6 не)оли)о недеља, али !о је 1ила вели)а !ајна.

уџ

ГЛАВА ДЕСЕТА

За

во

д

за

Но на с!вар. Да)ле, Шаца хир(рг је имао !е!)(, чија се 1аш!а граничила, с(чељавала, са -о--С-ирином 1аш!ом. Као ш!о је -озна!о чи!аоцима )оји се 1риј(, 1ер1ернице ни ( вароши не раде сва)и дан, него ве6ином с(1о!ом и недељом, -а !а)о је и ( сел(. Чи!аве недеље Шаца, 1ер1ерс)и )алфа, 1ави се др(гим -ословима. Или (дара ( !ам1(р(, или -ре-ис(је Песмарицу, или !ра0и глис!е -а иде да -еца ри1(, (јесен хва!а ш!иглице, или, на-осле!)(, оде )од !е!)а Ма)ре. Т( је једнога ле-ог дана имао -рили)е да види )роз 1аш!енс)и -ло! Ј(л( )а)о се за-(рила -леве6и 1аш!(, и да је ч(је )ад -ева. Та)о данас, !а)о с(!ра, еле он се не)а)о нави)не, -а м( ч(дан дан )ад не оде својој !е!)и-Ма)ри ма)ар на не)оли)о !рен(!а)а, или )ад Ј(ле нема ( 1аш!и да је види ил’ ч(је. Мало )оји дан да није дошао. Понесе зеј!ина и -ола !(це!а 1ријача, -а седи ( 1аш!и и ош!ри 1ријаче, а -ев(ца )роз з(1е. Доносио је -оне)ад и !ам1(р(, -а )ад Ј(ла неш!о за-ева, а он је -ра!и са !ам1(ром. С -оче!)а се Ј(ла )ао и 0енирала и љ(!ила -омало, јер јој се (чинило да је Шаца и с(више сло1одан. „Е, а о!)ад !о?!” – -и!ала се ( се1и Објашњење мање познатих речи калфа, -е м – мајс!орс)и -омо6ни); ,тиглиц, -а м – -!ица -евачица шареног -ерја; запурити се, -им се – зар(мени!и се; плевити, -им – ч(-а!и )оров или !рав( о)о 1иљ)е;

14

За

во

д

за

уџ

бе н

ик е

Ј(ла. С(!радан )ад је дошла и за-евала, није ч(ла !ам1(р( да је -ра!и. Сада је видела да је ј(че ваљда неш!о љ(!а 1ила, јер, и на-осле!)(, а заш!о мома) и да не -ева ( својој 1аш!и (з свој( !ам1(р(. Данас се ве6 не 1и ниш!а љ(!ила. Не 0ели 1аш, али не 1и јој ни не-раво 1ило. Та)о мисли, а једна)о )о-а мо!ичицом ш!о јој је !а!а нар(чио )од Орес!ија )овача. Ко-а и мисли. 7чини јој се )ао да с( се зал(-ила 1аш!енс)а вра!а. Сл(Поп Ћира и поп .пира, -ла)а! за филм, 1957. ша. Нема ниш!а. Ос!ави мо!ичиц( и -риђе -ло!(, -а вири )роз -ло!. Нема ни)ога, (чинило јој се само. А !а)о 1и волела да ч(је мало !ам1(р(; неш!о је рас-оло0ена данас. Гледа ( 1аш!(. Тишина; нигде ни)ог. Ћарлија ве!ар, ваљда је он и зал(-ио 1аш!енс)а вра!а. Љ(ља се лас!ар и дрве6е и цве6е.

– Гле, гле! Бо0е, 1аш )’о да с( 0иви! – вели Ј(ла и гледа сла!)о и насмејано на цве6е, на родин )љ(н и р(0(, )а)о се једно др(гом )лања и -ри1ли0(је и -ада ( нар(чје, -а )ао да се љ(1е. Па се о-е! раздвоје и с!оји сва)о на свом мес!(, -а 6(!е )ао да осл(ш)(ј( да их )огод не гледа и вре1а; -а се онда о-е!, )ао )радом од све!а, занихај( и -адн( једно др(гом ( нар(чје, -а се о-е! љ(1е. „О, о!” – ч(ди се Ј(ла. Пре)с(!ра )ад је Ј(ла дошла -ре -одне ( 1аш!( и с!ала -леви!и, за-евала је -о свом о1ичај( [...] Па о-е!, )а)о јој је мило 1ило )ад зач( из 1а1а-Ма)рине 1аш!е !ам1(р(! Ј(ли је !а)о мило 1ило, и !а)о је весело -левила 1аш!( да је с !рав(љином -оч(-ала и св( мирођиј( [...] А дан -осле, ве6 се !оли)о осло1одила да је за-евала 1аш он( ис!( -есм( )ој( је Шаца малочас (дарио ( !ам1(р(. Ах, )а)о је Шаци 1ило )ад је ч(о да м( се не)о одазива из )омшијс)е 1аш!е. Одмах -осле !е -есме (дарио је Шаца ( !ам1(р( и сам за-евао: Чија ли је тараба, Чија ли су врата, А чије је оно луче, Што оданде гуче? женирати се, -ам се – овде: с!иде!и се, (с!р(чава!и се; ћарлијати, -ам – лагано д(ва!и, -ир)а!и (о ве!р(); ластар, -а м – младица )оја из1ија на 1иљ( из )орена на дн( с!а1ла или из -осеченог дрве!а;

15 5

Није -рошло ни )оли)о један до1ар Очена, да се -рочи!а, а из -о--С-ирине 1аш!е зач( се нај-ре, очевидно форме ради, не)а с!аринс)а -есма: -авни лузи и брегови, кажите мени бједној,

ик е

а -осле !е -есме и једне мале -а(зе, зач( се из -о--С-ирине 1аш!е – )ао )ад -евница -евници одговора – и др(га с!рофа оне -есме )ој( је Шаца -очео: Мамина је тараба, Мамина су врата, А моје је оно луче, Што кроз пенџер гуче!

За

во

д

за

уџ

бе н

То 1еше )ао не)и одговор на раније -и!ање, 1ар !а)о га је Шаца, -ознавај(6и – ш!о ре)ли – лавирина! 0енс)ога л()авс!ва, раз(мео [...] Мило о1ома, и њем( и њој. „Нема с(мње”, мисли и једно и др(го, „!о се мене !иче!” Њем( мило ш!о зна да !о сиг(рно не -ева гос-оја Сида -о-адија, а њој о-е! !а)о ис!о ш!о је сиг(рна да с!ара !е!)а Ма)ра не (дара ( !ам1(р(. Та)о с( се још -осле не)оли)о дана !ам1(ром разговарали, а -осле с( се ве6 сл(0или -розом; -очели с( се, !о јес!, -омало и разговара!и.

– А, јес!е л’ сва)и дан !а)о вредни, фрајлице? – осмели6е се Шаца једнога дана и за-и!а6е је. Ј(ла 6(!и и ради даље. Кра!)а -а(за.

– Фрајла-Ј(лијана – за-оче о-е! Шаца – јес!е л’, ре)о’, (ве) !а)о вредни... хе,хе, !а)о )’о данас)е?

– А ш!а се !о вас !иче? – рече Ј(ла и -род(0и )о-ање.

– А -ома0е л’ вам )огођ?

– То се вас 1аш ниш!а не !иче! – вели Ј(ла, и с!аде раз1ија!и једн( гр(дв( земље.

– Хе, а мо0да ме се и !иче! – вели Шаца.

– Е, а заш!о да вас се !иче?

– Па (мори6е!е се, фрајла-Ј(лијана! Е!о, ознојила с!е се, -а 6е!е назе-с!и, -а...

– Е, -а не)а озе1ем! певница, -е 0 – мес!о ( цр)ви )оје је одређено и (ређено за оне )оји чи!ај( и -евај( за време 1огосл(0ења;

16

Јула и Шаца, -ла)а! за филм, 1957.

За

во

д

за

уџ

бе н

ик е

– Е, ал’ мо0е!е се и раз1оле!и!

– Е, 1раним ја, -а не)а се раз1олем!

– Е, ал’ мо0е!е онда и (мре!и!

– Па не)а (мрем; има, фала 1ог(, )о 6е ме 0али!и. Ваљда 6е!е ме ви о-ла)ива!и?! – рече Ј(ла и -рес!аде )о-а!и.

– Те још )а)о! Ја 6( 1аш највише 0али!и! Сав 6( се (мо!а!и ( флор, фрајла-Ј(цо! Не зна!е ви још, фрајла-Ј(цо, )а)о сам ја здраво ч(вс!ви!елан.

– И-ј(! Ала је 1езо1разан! – С!аде Ј(ла с радом и -огледа га. – Срам вас 1ило! Севај!е одма’ с !е дéре. Мâ... Сад 6( зва!и мам(. Нас!аде о-е! -а(за. Ј(ла -род(0и )о-ање, а љ(!а ја)о, -а -ре1ац(је се1и ш!о се (-(с!ила ( разговор. „Он да ме 0али!” – одговори Ј(ла она)о за се1е. „Ви’ш !и !о њега!

7нц(! један. Ал’ сам м( до1ро и одговорила! Нема га!” – вели, а (во јој о)рен(!о )омшијс)ој 1аш!и. „Јао, )рс!а! Не знам да с( моја!” – рече и наслони се на мо!и)( да се одмори мало. „Ш!о не 1е)не сад ш!огођ, м(с!ра 1ер1ерс)а!?”

.одсетимо се

Радња романа Поп Ћира и поп .пира одвија се ( једном 1ана!с)ом сел(. Са главним ли)овима ве6 с!е се (-ознали чи!ај(6и одлом)е ( чи!анци за седми разред. Које две -ородице с( -ри)азане ( роман(? Породице с( 0ивеле с)ладно све до) ( село није дошао нови (чи!ељ. Гос-один Пера је 1ио до1ра -рили)а за о1е девој)е, али његово срце освојила је Меланија. флор, -а м – црна !ра)а )оја се носи на р()ав( )ао зна) 0алос!и за -о)ојни)ом; чувствителан, -лна, -лно – осе6ајан; дéра, -е 0 – р(-а на огради, -ло!(; унцут, -а м – манг(-; крста, -а с – доњи део леђа; !екнути, -нем – -роговори!и; мустра, -е 0 – овде: -одр(гљив назив за не)ог )оме се ос-орава (зорно -онашање

17 7

Борисав .танковић

У Кључне речи: -ри-ове!)а,

)ара)!еризација ли)ова – -сихолош)а, социолош)а, е!ич)а, језич)а

НОЋИ (Одломак)

За

во

д

за

уџ

бе н

ик е

...Била је де!е )ад је њени (1оги роди!ељи дадоше С!ојановима, да !амо сл(0и, )а)о 1и је ови -осле ле-о (домили. О!ац С!ојанов 1еше -ре) и с(ров чове). По на!м(реном и )осма!ом лиц( изгледаше да ни)о од њега није ч(о 1лаг( и не0н( реч. Са 0еном и С!ојаном, )оји м( 1еше јединац, -ос!(-аше )ао са ос!алим сл(гама. Сви с( се њега 1ојали и с!ре-ели од њега. И да не 1еше ма!ере С!ојанове, 0ене милос!ива срца, мо0да 1и и 5ве!( -ос!игла с(д1а њених др(гарица, сл(ш)иња ( !а)о 1ога!им )(6ама, )оје 1ивај( или (-ро-аш6ене од сл(г(, а не)ад и од самих газда, или за)р0љаве од -ре)омерна рада. Али ма!и С!ојанова -оче је -ази!и, јер се њен С!ојан, )ао де!е, најрадије играше с њом. И за!о је за)лањаше од сл(г(, не даваше јој !е0а) рад, !е се она доцније разви и -роле-ша. Она њена снага, ле-о!а, једрина, заносаше сва)ог, а највише С!ојана, )оји се доцније, )ад је одрас!ао, го!ово ни)ад није ни одвајао од ње. 7ве) с( 1или заједно. На њиви, -ољ(, (ве), (ве) 1ех( они једно до др(гог. Он јој ни)ад не даде да осе!и да је она )од њих само сл(ш)иња. Сва)ад јој је -о)лањао -онеш!о, давао – )риј(6и од оца – 0и!а, 1рашна и др(го, да она однесе својим сиро!им роди!ељима. Беше он 1лаг, миран, !их и раден )ао ни)о. Ах, !и дани! Од( на њив( да филизе д(ван. Корење их -о)рива до -ојаса, -од 1осим ногама )рши се и рони с(ха земља, а о)о њих, св(да, ( недоглед, зеленило и 1(јнос!. Све0, чис! и сјајан зра) греје их, !е им )рв 1ризга ( једре о1разе. Они раде, )идај( младе издан)е. Из ре)е д(ше ве!ри6, а из -о0њевена -оља, с!рниш!а, до-ире -есма грличина... Раде, (!р)(ј( се, дир)ај( једно др(го, -а се Објашњење мање познатих речи у!ог, -а, -о – сиромашан; космат, -а, -о – дла)ав; постићи, -игнем – овде: с!и6и; закржљавити, -им – заос!а!и ( развој(; jeдринa, -е 0 – осо1ина или с!ање онога ш!о је једро, сна0но; раден, -а -о – вредан; филизити, -им – о!)ида!и ве6 сазрело лиш6е са с!р()а д(вана; !ризгати, -ам – нагло из1ија!и, ши)ља!и, -рс)а!и (о !ечнос!и); стрни,те, -а с – њива са )оје је !е) -о)ошено 0и!о;

20

во

д

за

уџ

бе н

ик е

Огњан поруча, па се диже те прихвати опет рало и ошину волове... Миона стоји и гледи сина како као петлић опскакује, теглећи за ручицу и навијајући ралом час на једну час на другу страну. Рад је тежак, а детиња рука још нејачка. Неколико пута Миона хтеде да притрчи и да му помогне... али нешто не смеде. Ни сама не зна зашто! Прибра торбичицу, па пође полако кући. Освртала се небројено пута и гледала Огњана. Видела је кад је узорао чак и трећу бразду!... Обузе је нека чудна радост. И плаче јој се – и смеје јој се. Не зна ни сама зашто! Мало, па тек прозбори онако сама: „Та ред је једном да и мене Бог обрадује! И зар ја нисам срећна? Ко то каже! Те како сам срећна! Море, имам ја сина! Имам домаћина, хеј! Неће мени више пословати туђе руке. Аја! Нема нико оваквог детића. Ено га оре! Не може боље ни Живорад Настасијевић, Напуштен плуг, 1918. Јеленко! Момак је то! Још годину, две па ћу га и оженити – ако бог да! O, та и моја ће кућа пропевати!” Душанка не памти да је икад видела мајку веселију него тад кад се вратила с њиве иза лаза... Дошла је кући певушећи неку веселу песмицу.

За

Па срећан ти рад, домаћине мој! Какав је утисак оставио на тебе Мионин и Огњaнов сусрет на њиви иза лаза? Како се Миона обраћа сину? Којим речима она посебно изражава срећу, понос и љубав према Огњaну? Пажљиво прочитај Огњaнов и Мионин дијалог. Зашто су јој грунуле сузе? Због чега је Миона одолела жељи да сину помогне у раду? Како објашњаваш Мионино стално освртање на Огњaново орање? Која се осећања у њој мешају? Пажљиво прочитај Мионин монолог. Како су представљене психолошке паузе у њему? Која је њихова функција? Која реченица најбоље одражава њену веру у боље сутра? детић, -а м – вредан и ваљан момак

44

Награ)а за Мионино о)рицање На )оји начин је Миона награђена за свој( -о0р!вованос! и одл(чнос!? Ка)о је Огњан -о!врдио да је она доносила -равилне одл()е ( 0иво!(? Чиме ј( је највише (сре6ио? Ш!а за Мион( значи Огњанова -рва 1разда? О1јасни сим1олично значење наслова ове -ри-ове!)е.

* Откривајмо

7 наведеном одлом)( из -ри-ове!)е Прва !разда !е0иш!е је на Мионином емо!ивном с!ањ(. Чиме с( изазване њене емо!ивне реа)ције и -ромене ( осе6ањима – од радос!и до с(за? Прочи!ај наглас реченице )ојима је дочарано њено емо!ивно с!ање.

ик е

Богатимо речник

уџ

бе н

„И о-е! јој с(зе (дарише. Она их 1рише р()авом и смеје се.” Наведене реченице говоре о емо!ивном с!ањ( )оје је о1(зело Мион( до) је гледала -рв( 1разд( свог сина. 7 )ојим све си!(ацијама чове) мо0е !а)о да се осе6а? Израз удари,е [јој] сузе значи изненада за-ла)а!и. Са именицом суза ( ср-с)ом јези)( има више (с!аљених израза. Пове0и сва)и израз са одговарај(6им значењем.

за

1. -(с!и!и с(з( 2. -ролива!и (ли!и) с(зе

За

во

д

3. смеја!и се (насмеја!и се) до с(за 4. ган(!и (дирн(!и) [не)ога] до с(за 5. измами!и [не)оме] с(з( из о)а 6. грца!и ()(-а!и се, г(ши!и се) ( с(зама

ја)о се смеја!и рас!(0и!и, ра0алос!и!и не)ога до с(за за-ла)а!и -ла)а!и много, гор)о -ла)а!и д(1о)о не)ога ра0алос!и!и !а)о да се рас-лаче

Милован Глиши- (1847–1908) значајан је ср-с)и -ри-оведач и -реводилац с р(с)ог и /ранц(с)ог јези)а. Рођен је ( 1лизини Ваљева, ш)оловао се ( Београд(. 7 својим раним делима )ри!и)овао је изо-аченос!и др(ш!ва, носиоце влас!и и )а-и!ала

( !адашњем ср-с)ом сел(, а )асније -ише (главном х(морис!ич)е -ри-ове!)е )роз )оје -ровејава )ри!и)а влас!и. Његове најзначајнија дела с( -ри-ове!)е Глава ,ећера, Рога, Прва !разда, Редак звер, )омедија Подвала.

45 5

.имо Матавуљ

П ИЛИПЕНДА (ИЗ ГОРЊЕ ДАЛМА5ИЈЕ) Кључне речи: -ри-ове!)а, нара!ивне !ехни)е, -ор!ре!, )ара)!еризација

За

во

д

за

уџ

бе н

ик е

Пили- Ба)љина с-аваше, на огњиш!(, о1(чен, -о)ривен хаљ)ом, главом о)рен(!ом )а сла1ом -ламен(, )оји је лис)ао дно лонца, о1јешена о вериге. За-аљено смре)ово )оријење давало је више дима него -ламена; дим је -лавио мрачн( )(6иц(, дизао се -од сламени )ров, -о)(шавај(6и да изађе )роз једини о!вор на )ров(. Вје!ар је с(з1ијао дим, !е 1и се лице Пили-ово намрш!ило, а -ромолили се )р(-ни, 0(6)ас!и з(1и -од че!)ас!им -росиједим 1р)овима. Кад 1и вје!ар (!олио, дим 1и (гра1ио -рили)( да се изв(че, !е се могах( раза1ра!и: ( једном (гл( )реве!, ис-(њен сламом, али сав рас)лиман; ( др(гом раз1ој и на њем( ње)оли)о хаљина; -рема вра!има )ош и над њим нахерена -олица са ње)оли)о )омада -ос(ђа; о)о огњиш!а још два-!ри лонца и !оли)о !роно0них с!очи6а. И !о 1јеше цијело -о)(6анс!во!

7 двориш!( дома6ица, Јела Пили-ова, си!на 0ена, р(0на, -осма!раше на -ози!)( два 1ременца смре)ових -ањева, -омијешаних са ње)оли)о си!них гра1ових цје-аница, ш!о с( њих двоје са вели)ом м()ом за два дана насје)ли и -ри)(-или -о за1ре0ј(, над селом. Вје!ар је ландарао њеним з(1(ном и )осом 1ез -овезаче, а она је намјеш!ала -ањеве, )а)о 6е !овар изгледа!и ве6и.

7 -регра!)( гризао је К(ријел, си!ан, риђ, го!ово сијед магарац, !ан)их ног(, сама )ос! и )о0а. Над њим, на !аванц(, 1јеше сло0ен !овар Објашњење мање познатих речи вериге, -а 0 мн. – ланац над огњиш!ем о )ојем виси )о!ао; смреков, -а, о – )оји се односи на че!инарс)и 01(н смре)(, или је њен део; утолити, -им – овде: смири!и се; раз!ој, -а м – на-рава за !)ање; позидак, -!)а м – мали, нис)и зид; !ременац, -нца м – мало 1реме, мали !ере!; гра!ов, -а, -о – )оји се односи на лис!о-адно дрво гра1, или је његов део; за!режје, -а с – 1ре0(љ)ас! )рај, -о1рђе; ландарати, -ам – овде: -о)ре!а!и неш!о !амо-амо; зу!ун, -а м – горњи део оде6е од гр(1ог ма!еријала, о1ично 1ез р()ава; повезача, -е 0 – марама;

46

За

во

д

за

уџ

бе н

ик е

јечмене сламе, његова крма за цијелу зиму, а пред њим, на земљи, бјеше руковијет сламе, његов јутрењи оброк, који је он гризао лагано, готово сламку по сламку. Његов благи поглед био је управљен час на домаћицу час на пијевца и двије кокоши, што према њему чучаху, гледајући га жалостиво. Очевидно он их је жалио, особито веселу и лијепу Пиргу, те би радо с њима подијелио своју сламу, кад би то за њих храна била. Још двадесетак таких кућица, па онда десетак повећих, то је село К. у горњој Далмацији. Село се разасуло на једном рубу равнице, под брежуљцима. Мала старинска православна црква, склонила се за најгушћом гомилом кућа, у средини. А у зачељу села, одвојена, зидала се велика, господска зграда, очевидно богомоља, која би доликовала каквој варошици, а не најсиромашнијем селу Петрова поља. Јела уђе у кућу, треснувши вратима. У исти мах и вјетар хукну јаче и пламен букну и вода у лонцу узаври, те се Пилип трже, сједе и погледа мутним очима око себе. Кад устаде да се протегне, тада се тек видје да је прави Пилипенда, како су га сељани звали, јер кад диже руке поврх главе, умало не дохвати шевар на крову! Бјеше кракат, дуга врата и обле главе. Беневреци на њему бјеху сама закрпа, а њекада црвена капа, од плијесни црна, натакла му се до клепастих ушију. Кад зијехну, чинило се да ће прогутати лонац. Јела извади из коша и стави пред мужа земљану здјелу, у којој бјеху око двије прегршти кукурузова брашна, већма црна, него жута. Пилипенда уздахну, одмахну главом, па захватив половину, сасу га у врелу воду, па мјешајом проврти кашу. Јела однесе остатак, а донесе њеколико зрна соли и спусти их у лонац. Обоје стадоше гледати како кркља качамак, једући га очима. Најпослије Пилипенда скиде лонац, измијеша пуру и изручи је у дрвену здјелу. Па изиђоше обоје пред кућу да се умију. Пошто се прекрстише, почеше полако, опрезно жватати, омјерајући несвјесно, брзо и кришом једно другом залогаје. Кад већ бјеху при крају, Јела ће: – Јадна ти сам, што ћу!? Немам повезаче! Како ћу сјутра на причешће без повезаче? крма, -е ж – сточна храна; богомоља, -е ж – храм, црква; шевар, -а м – вишегодишња висока трава, која расте поред обале; беневреци, -ека м мн. – панталоне; здјела, -е ж – повећи суд за јело, чинија; већма – више; мјешаја, -е ж – дрвена кашика за мешање јела; качамак, -ака м – јело од куваног кукурузног брашна, пура; пура, -е ж – јело од куваног кукурузног брашна, качамак;

47 7

За

во

д

за

уџ

бе н

ик е

разлагања. То му се највише врзло по мозгу кад би тако за својим магарцем ишао у град, а све се натуривало у облику питања. Питао је Пилипенда Бога: „Бого мој, зашто ти шаљеш глад на људе кад је мени, јадном тежаку, жао и стоке кад гладује!? [...] Али, опет, хвала ти, кад даде да смо ми најсиромашнији најтврђи у вјери, те волијемо душу, него трбух!...” У њеко доба Пилипенда чу иза себе тутањ корака; упореди се и пође с њим Јован Кљако. Бјеше то живолазан старчић који је прије двадесет и пет година учествовао у шибеничкој буни против владике Краљевића, кад оно хтједе да поунијати православне Далматинце, а сад Кљако, под старост, ипак превјери! Назва бога Пилипенди и додаде: – А, јадан Пилипенда, смрзну ли се?

– Валај да хоћу да се укочањим овђе, насред пута, не бих зажалио!

– А јадан, а што ти... а што се ти не би уписао? Пилипенда одврати: – Валај, нећу, па сад црк’о од глади! А нећете дуго ни ви сви, па да вам је цар поклонио цијело Петрово поље! [...] Кљако се намршти, те ће опоро: – Блејиш, Пилипенда, али ћеш и ти бити унијат прије Ускрса! Пилипенда стаде и викну: – Ја се уздам у мога српскога Риста! Ако ће ми помоћи, хвала му, ако неће и онда му хвала, јер ми је све дао, па ми све може и узети, и душу! А ти... Кљако га прекиде.

– Мучи, Пилипенда, ја сам царске вјере!

– А, пасји сине, – викну Пилипенда измахнувши штапом – чекај да ти притврдим ту вјеру! Али Кљако побјеже. Онда Пилипенда, изван себе од гњева, свом снагом удари Куријела. Овај стаде, окрете главу и тужно погледа господара, а Пилипенда се постидје, па га обузе жалост, те сједе на перваз од цесте и заплака се!

тежак, -а м – сељак; упоредити се, -им се – овде: поћи укорак с неким; живолазан, -зна, -зно – живахан, окретан, хитар; превјерити, -им – примити другу веру; притврдити вјеру – учврстити веру; перваз, -а м – овде: ивичњак

50

За боље разумевање приповетке Радња ове -ри-ове!)е дешава се ( XIX ве)( ( Далмацији, до) је још део А(с!ро(гарс)е. 7 -ри-овеци с( о-исане с!варне -рили)е из 1843. године. То је 1ила -осе1но !еш)а година за с!ановни)е многих села ( горњој Далмацији. Ка)о 1и -ре0ивели ов( гладн( годин(, с!ановници Пе!ровог -оља -рис!ајали с( -од -ри!ис)ом да -ређ( из -равославне ( )а!олич)( вер(. Тај -роцес се назива (нија6ење. Православни верници -рис!ај( на -одло0нос! -а-и (з -раво задр0авања -равославних о1реда и о1ичаја. Они )оји с( 1или најчврш6и ( својој вери нис( ни -од нај!е0им 0иво!ним о)олнос!има -рис!ајали да -ревере -о-(! главног ј(на)а ове -ри-ове!)е Пили-а Ба)љине и његове 0ене Јеле.

О теми и главним ликовима

во

д

за

уџ

бе н

ик е

Одреди !ем( -ри-ове!)е. Наведи главне ли)ове. Ка)о нас -исац (води ( -ри-ове!)(? З1ог чега је Пили- до1ио надима) Пили-енда? Прочи!ај наглас о-ис изгледа главног ј(на)а Пили-енде. Издвој нај(-еча!љивије де!аље из о-иса 1еде и сиромаш!ва ( )ојима ј(наци -ри-ове!)е 0иве. За-ази и де!аље ( о-ис( Пили-ендине 0ене Јеле. Заш!о нам -исац с)ре6е -осе1н( -а0њ( на њен( )ос( 1ез -овезаче? Ка)о с( о-исане 0иво!иње? Којим својим осо1инама К(ријел изазива -осе1но саосе6ање ( чи!аоцима? Ка)о је -исац дочарао драма!ичнос! си!(ације ( )ојој се налазе Пили- и Јела? Пронађи !ај део -ри-ове!)е и -рочи!ај га наглас. Ш!а из дијалога )оји се води измеђ( Пили-а и Јеле сазнајемо о њиховим м()ама ( сва)одневном 0иво!(? Које њихове )ара)!ерне осо1ине долазе до изра0аја? Ис!а)ни доминан!н( цр!( њиховог )ара)!ера.

За

Страшна утвара – гла)

7 )ом дел( -ри-ове!)е нас -исац (-ознаје са др(ш!вено-ис!оријс)им -рили)ама гладне 1843. године? Ка)о је влас! с-роводила -роцес (вођења царс)е вере? Заш!о с( љ(ди -рис!ајали да се одре)н( своје вере? Које се Пили-ендине осо1ине ис-ољавај( ( његовом однос( -рема К(ријел( и Пирги? 7очи (н(!рашњи монолог )оји о!)рива мисли и с!ања главног ј(на)а. Ис!а)ни његов с!ав -рема Бог( и вери. Ко је Пили-енд( -рен(о из размишљања? Пре-ричај дијалог )оји се води измеђ( Пили-енде и Кља)а. Ш!а из дијалога сазнајемо о Кља)(? Ка)о раз(меш -ре!њ( (-(6ен( Пили-енди? Ка)о Пили-енда 1рани своја (верења? Заш!о се, )ада је (дарио свог верног магарца, -ос!идео и за-ла)ао? Ш!а је -рави (зро) његовог гнева и очајања?

1 51

Добро је знати

*

Наведи наративне технике )оје се јављај( ( -ри-овеци Пилипенда. Издвој о-исе (н(!рашњег -рос!ора (ен!еријера) и о-исе Пе!ровог -оља и Динаре. Ка)ва је о-ш!а а!мос/ера ( дел( изазвана овим о-исима? Ка)о се портрети главних ли)ова ()ла-ај( ( о-ш!( а!мос/ер(? Која је (лога дијалога и (н(!рашњег монолога ( )реирањ( -ор!ре!а? Који с( !и-ови карактеризације зас!(-љени ( )реирањ( ли)а Пили-а Ба)љине? Заш!о ли)ови ( -ри-овеци не говоре с!андардним јези)ом, ве6 говором свога )раја?

Разговарајмо

уџ

бе н

ик е

Да ли се вера 1ира или се наслеђ(је од -реда)а? О1разло0и свој одговор. Заш!о је ва0но да оч(вамо свој( вер(, односно вер( својих -реда)а? Заш!о се вера сма!ра -(!о)азом ( сва)одневном 0иво!(?

7 )ојим (словима вера мо0е 1и!и -ољ(љана? Није реда) сл(чај да љ(ди -ромене вер( !о)ом 0иво!а. Наведи мог(6е разлоге за !а)ве 0иво!не одл()е. Ш!а -релас)ом ( др(г( вер( чове) мо0е да изг(1и, а ш!а да до1ије? Заш!о је ва0но -ош!ова!и вер( и !радициј( др(гих љ(ди?

за

И(тражимо

во

д

7 Ср1ији 0иве љ(ди различи!их вера и националнос!и. По!ра0и!е -ода!)е о верс)ом и националном сас!ав( с!ановниш!ва ( Ср1ији.

За

Ди(кутујмо

7 јавнос!и се чес!о говори о верс)ој !олеранцији. На )оји начин се она мо0е изрази!и? Симо Матавуљ (1852–1908) рођен је ( Ши1ени)( ( Далмацији, 0ивео је ( 5рној Гори и Ср1ији. Сви ови )рајеви (шли с( ( његово )њи0евно дело, о чем( говоре и наслови његових з1ир)и -ри-оведа)а – Из Црне Горе и Приморја,

52

Из приморског живота, .а Јадрана, Београдске приче, Из разних крајева... 7 свом дел( -осе1но је развио )њи0евни ли) о1ичног чове)а из народа, о чем( сведочи и -ри-ове!)а Пилипенда.

Иво Андрић

Н А Д РИНИ ЋУПРИЈА (Одломак) Кључне речи: роман хрони)а, сим1ол

уџ

I

бе н

ик е

Роман На Дрини ћуприја је роман хрони)а – ( њем( је назначен временс)и след ис!оријс)их догађаја о1(хва6ених хрони)ом. Радња романа захва!а значајан временс)и -ериод од го!ово !ри и -о ве)а. 7 !ом д(гом раздо1љ( десило се много значајних догађаја -овезаних с мос!ом ( Вишеград(, а (чесници ( !им догађајима с( љ(ди с -о!ресним с(д1инама. Мос! је мес!о с(чељавања двеј( цивилизација – оне )оја -ри-ада Ис!о)( и оне )оја -ри-ада За-ад(. Он је сведо) свега ш!о се ве)овима о)о њега з1ивало. О мос!( је )аса1а с!ворила мнош!во легенди и -редања. На њем( с( се одвијали сви догађаји )оји с( од -рес(дне ва0нос!и за с!ановни)е )аса1е. Роман На Дрини ћуприја за-очиње о-исом мос!а и -редела ( )ојем је -одигн(!.

За

во

д

за

На !ом мес!( где Дрина из1ија целом !е0ином своје водене масе, зелене и за-ењене, из -ривидно за!вореног с)ло-а црних и с!рмих -ланина, с!оји вели)и, с)ладно срезани мос! од )амена, са једанаес! л()ова широ)ог рас-она. Од !ог мос!а, )ао одOосновице, шири се ле-езас!о цела валови!а долина, са вишеградс)ом )аса1ом и њеном о)олином, са засеоцима -олеглим ( -ревоје 1ре0(ља)а, -ре)ривена њивама, ис-ашама и шљивицима, из()рш!ана међама и -ло!овима и -ош)ро-љена ш(марцима и ре!)им с)(-овима црногорице. Та)о, -осма!рано са дна види)а, изгледа )ао да из широ)их л()ова 1елог мос!а !ече и разлива се не само зелена Дрина, него и цео !ај 0(-ни и -и!оми -рос!ор, са свим ш!о је на њем( и ј(0ним не1ом над њим. На десној о1али ре)е, -очињ(6и од самог мос!а, налази се главнина )аса1е, са чаршијом, делом ( равници а делом на о1ронцима 1реОбјашњење мање познатих речи ћуприја, -е 0 – мос!; каса!а, -е 0 – гради6, варошица; плот, -а м – дрвена ограда; по,кропити, -им – овде: нас(мице размес!и!и; црногорица, -е 0 – че!инарс)а ш(ма; жупни, -а, -о – )оји има 1лаг( )лим(, -и!ом, с(нчан, -лодан; чар,ија, -е 0 – !рговач)и део града;

53 3

Кад буде дошао, разговараће о свему. Ако буде требало, доћи ће увек на време. У примерима су истакнути облици футура II. У каквим реченицама је овај облик употребљен? Којом зависном реченицом се исказује временско значење, а којом условно значење? Футуром II означава се неостварена радња за коју говорник претпоставља да ће се десити у будућности – пре, за време или после неке друге будуће радње. Употребљава се углавном у зависним реченицама.

ик е

ЗНАЧЕЊЕ ФУТУРА II НЕОСТВАРЕНА РАДЊА ЗА КОЈУ СЕ ПРЕТПОСТАВЉА ДА ЋЕ СЕ ДЕСИТИ У БУДУЋНОСТИ

уџ

бе н

Кад се будемо срели, разговараћемо.

за

Вежбајмо 26

1. Истакнуте облике презента замени облицима футура II.

За

во

д

Кад се врати, сигурно ћемо се видети. _____________________________________________________________ Чим дође, почеће да ради. _____________________________________________________________ Ако закасни, сачекајте га. _____________________________________________________________ Наљутиће се ако одете. _____________________________________________________________ Чим се окупите, крените на аутобуску станицу. _____________________________________________________________ Када стигнете, јавите се. _____________________________________________________________

201 01

2. Допуни реченице облицима футура II. Посетићемо их кад ____________________________ . (стићи) Ићи ћемо на концерт ако __________________ новца. (имати) Ако их не __________________ (купити), скупље ће нас коштати. Чим _______________________ (завршити се) концерт, идемо кући. Ако ___________________ (лећи) на време, наспаваћу се. Устаћу рано ако ____________________. (требати)

* 3.

Састави реченице у којима ћеш обликом футура II исказати:

бе н

ик е

а) радњу која се врши пре друге будуће радње: _____________________________________________________________.

За

во

д

за

уџ

б) радњу која се врши истовремено са другом будућом радњом: _____________________________________________________________.

2 202

Н АУЧИЛИ

СМО

ОСНОВНЕ ФУНКЦИЈЕ И ЗНАЧЕЊА ГЛАГОЛСКИХ НАЧИНА МОДАЛНА ЗНАЧЕЊА

потенцијал услов могућност жеља

футур II

ик е

могућност

бе н

императив заповест молба жеља

за

императив

уџ

ВРЕМЕНСКА ЗНАЧЕЊА

– радња која се понављала у прошлости

За

во

д

– приповедачки

потенцијал

203 03

ЗНАЧЕЊА И УПОТРЕБА ЛИЧНИХ ГЛАГОЛСКИХ ОБЛИКА Значење и употреба

презент

перфекат

основно значење

Учимо о презенту.

приповедачко

Идем јуче улицом и видим Ану.

за будућност

Сутра путујем.

квалификативно

Ми добро знамо српски језик.

модално

Одмах да дођеш!

основно значење

Учили смо јуче о презенту.

квалификативно

Свуда су се пружала бескрајна норвешка пространства.

релативно

Р Е

модално

М

крњи перфекат

Е

основно значење

уџ

Одмах да си дошла!

аорист

за

Н

приповедачко

д

А

плусквамперфекат

футур I

2 204

Поскупеле аутобуске карте. Ево баш сад прође улицом. „У исти мах и вјетар хукну јаче и пламен букну и вода у лонцу узаври...” (С. Матавуљ)

основно значење

...бледи од страха, посматраху опасну игру...

приповедачко

Један сиромах живљаше у једној пећини и немаше ништа до једну шћер. (Ђевојка цара надмудрила, народна приповетка)

радња која се (из)вршила у прошлости пре друге прошле радње

Кад смо ми стигли, они су већ били отишли.

основно значење

Навратићу сутра до тебе.

приповедачко

Пренели су му поруку, а он ће их упитати: „Откуд то?”

модално

Однећеш јој књигу обавезно.

во

За

имперфекат

Ми ћемо вечерас кренути на пут, а теби ћемо сутра јавити како смо путовали.

бе н

В

Примери

ик е

Назив

Значење и употреба

Н

модално

Поздрави их. Уради домаћи. Не причај.

приповедачко

Јако сам се уморила, а ја ти онда лези и одмарај се.

модално

Урадили бисмо то за час. Пила бих сока. Дошли смо да бисмо уживали. Кад бисмо пожурили, стигли бисмо на време.

радња која се понављала у прошлости

Кад год би сељак срео неког старца, он би га запиткивао о срећи.

неостварена радња за коју се претпоставља да ће се догодити у будућности

Кад будемо знали шта треба, јавићемо вам.

А Ч

за

футур II

д

И

во

Н

уџ

потенцијал

За

И

ик е

императив

Примери

бе н

Назив

205 05

З НАЧЕЊА

И УПОТРЕБА НЕЛИЧНИХ ГЛАГОЛСКИХ ОБЛИКА У оквиру наставне теме о неличним глаголским облицима говори се о значењу и употреби инфинитива, глаголских придева и глаголских прилога.

ик е

Кључне речи: нелични глаголски облици

уџ

Кључне речи: основно значење инфинитива; употреба инфинитива

бе н

Инфинитив

за

Прочитај народне пословице и објасни у којим се животним ситуацијама оне могу употребити? Какве нам поруке оне шаљу?

во

д

Ако ми не можеш помоћи, немој ми одмагати. Лакше је стећи него сачувати.

За

Подсетимо се

У пословицама су истакнути глаголски облици којима се именује радња: помоћи, одмагати, стећи, сачувати. Овим облицима се не означава ни лице које радњу врши, ни време када се радња догађа. Они немају ни род, ни број. То је неличан глаголски облик, који се назива инфинитив. Инфинитив се гради од инфинитивне основе додавањем наставка -ти када се основа завршава на вокал (писа-ти, мисли-ти, брину-ти, виде-ти). Код глагола чије се инфинитивне (аористне) основе завршавају сугласницима с, з, д и т инфинитив се такође гради додавањем наставка -ти (трес-ох < трести, гриз-ох < гристи, крад-ох < красти, плет-ох < плести). Облички наставак -ћи додаје се глаголима чија се основа завршава на сугласник (мог-ох – мог + ти > мошти > моћи, рек-ох – рек + ти > решти > рећи).

2 206

Инфинитивом се именује радња, стање или збивање. То је основни облик глагола који се наводи у речницима. Ево једног примера који је преузет из Речника српскога језика (2007). У ком облику је наведен глагол чије се значење тумачи у речнику? У објашњењу значења глагола помоћи и помоћи се уочи инфинитиве.

ик е

помоћи (помоћи), помогнем свр. 1.а. олакшати вршење неког рада, дати помоћ, потпору у нечему: ~ у копању, ~ у писању. б. улити самопоуздање, охрабрити. – Вера ће им помоћи. в. спасти, избавити, заштитити. – Не може да помогне сину у затвору. 2. изазвати побољшање. – Лекови ће му помоћи. □ ~ се 1. користити се, имати помоћ од некога: ~ се од суседа. 2. поправити своје имовно стање. – У рату се помогну. Инфинитив учествује у грађењу футура I: Сутра ћу му одговорити.

за

уџ

бе н

Употребљава се као допуна глаголима непотпуног значења: Морам учити. Требало је већ почети. Уместо инфинитива као допуне глагола са непотпуним значењем, може се употребити презент с везником да: Морам да учим. Требало је већ да почнем. Инфинитив се у реченици може наћи у функцији субјекта.

За

во

д

Здраво је пливати. Важно је учити.

Вежбајмо 27

1. Именуј обликом инфинитива описане радње: _____________________ – додати лијући, досути неку течност; _____________________ – руком или неким оруђем прикупљати, сабирати на једно место; _____________________ – одавати, испуштати мирис; _____________________ – украсити накитом; _____________________ – умом, разумом стварати мисли, долазити до идеја.

207 07

Шумадијско-војвођански дијалекат заступљен је у највећем делу северозападне Србије и у Војводини (сем северозападног дела Бачке, где се говори икавски и крајњег југоисточног дела Баната, где се говори косовско-ресавски).

•

Прочитај одломак и уочи одлике шумадијско-војвођанског дијалекта.

бе н

ик е

– ’Ајде немој ми се ту пренемагати и преврћати очима – него узми клипова, па иди па накруни свињама и на’рани и’!

–’Оћу! ’оћу, таки! Само ме немојте, снаја, цвелити више...

– Па онда, кад метнеш пред њи’ да једу, а ти ондак оног жутог чеши руком по леђи све док једе, халав је па гура свуд њушку и отима од други’, а кад га тако почешеш мало, онда и они стидљивији добију реда и једеду...

– Та, знам ја то! Зар сам га једаред чеш’о по леђи!... Објашњења мање познатих речи и израза: цвелити, -им – задавати бол неком,

уџ

жалостити

за

• У шумадијско-војвођанском дијалекту стари глас јат замењен је гласом е (свет, деца, бео).

д

• Акценатски систем има сва четири акцента (о1чи, снàја, рýка, зна2м).

За

во

• Падежни систем овог дијалекта има свих седам падежа, али постоје и одступања од стандарда. Наведи такве примере који се јављају у одломку. ___________________________________________________ • У њему углавном нема гласа х. Истакни те примере. ___________________________________________________________ Наведи и реч у којој се јавља глас х. _____________________________ • Група ао се сажима у о. Наведи пример из одломка. __________________ • Инфинитив има облике на -ти и -ћи. Уочи облике инфинитива у одломку. ___________________________________________________________

2 222

Источнохерцеговачки дијалекат • На дијалекатској карти уочи градове који се налазе на територији источнохерцеговачког дијалекта. _________________________________________________

уџ

бе н

ик е

Источнохерцеговачки је штокавски дијалекат (и)јекавског изговора. Овим дијалектом говори се у источној Херцеговини, северозападној Црној Гори, делу Босне и Хрватске, западном делу Санџака и западној Србији.

за

• Прочитај текст и уочи одлике источнохерцеговачког дијалекта.

За

во

д

„Браћо! Ми Турке овђе не можемо чекати јер је њи’ млого више него нас; већ ’ајдемо, у име Бога, да ми ударимо ноћас на њи’, па ако их како забунисмо и разбисмо добро; ако ли им не могбуднемо ништа учинити, а ми ћемо ноћ на главу па у планину.” Па онда подигнувши све своје момке, отиде те се полако привуку и уђу усред Турака, па уједанпут сви оборе ватру из пушака и стану викати турски: „Бјежите! Разби нас ’Ајдук Вељко”. И тако Турци побјегну, који пјешице, који бос, који гологлав, а сав логор оставе Србима. Живот српских војвода Вука Стефановића Караџића Објашњења мање познатих речи и израза: ако могбуднемо – ако будемо могли

• Стари глас јат је у њему замењен гласовним групама ије и је. Наведи такве примере из одломка. ________________________ _______________________________________________________

223 23

• У већим деловима овог дијалекта раширено је јекавско јотовање. У одломку пронађи реч у којој је извршено јекавско јотовање. ______________________________________________________ • Овај говор има нови четвороакценатски систем (че1кати, дòбро, но2ћ, глáва) и све падежне облике.

• У њему углавном нема гласа х. Наведи примере из одломка. ______________________________________________________ • Група ао се сажима у о (пјево, дошо).

ик е

• Инфинитив се завршава на -ти (-ћи) или -т (-ћ). У ком облику се јавља инфинитив у наведеном одломку? __________________ _______________________________________________________

уџ

бе н

Косовско-ресавски дијалекат

д

за

• На дијалекатској карти уочи градове који се налазе на територији косовско-ресавског дијалекта.

За

во

______________________________________________

Косовско-ресавским дијалектом говори се у централном делу Србије. Он се простире правцем југозапад–североисток. Захвата територију од Метохије преко Косова и Копаоника, североисточну Србију, прелазећи делимично и преко Дунава у Банат. Западна граница овог дијалекта иде према северу, лево низ реку Ибар до његовог ушћа у Западну Мораву. Даље се простире преко Крагујевца, на Крагујевачку Рачу, Смедеревску Паланку и Смедерево укључујући североисточни део Баната.

2 224

Зетско-јужносанџачки дијалекат • На дијалекатској карти уочи градове који се налазе на територији зетско-јужносанџачког дијалекта. _______________________________________________

уџ

бе н

ик е

Зетско-јужносанџачким дијалектом говори се на делу црногорске територије и делу Србије око Новог Пазара. На југозападној страни граница је Јадранско море на потезу од Пераста до Улциња. Даље се граница пружа од Улциња до источних обронака Проклетија дуж албанске језичке територије, а одатле до студеничког краја границом косовско-ресавског дијалекта, и даље до Пераста границом источнохерцеговачког дијалекта.

за

• Прочитај текст и уочи одлике зетско-јужносанџачког дијалекта.

За

во

д

Два Зећанина, један од браства Лајковића а други Кликовац, чували су годинама овце заједно на Цијевну. Љубили су се кâ два брата. Послије виђе Лајковић да није Кликовац добар чоек ни вјеран друг. Рече му: „Нијесам могâ помислит да можеш такав бит; али нећу ти ништа друго ријећ ни учињет, тек само сломићу они ваган из којега смо заједно јели двадес година да се не трује ко од њега, кâ што си ти отрован.” И тако сломи ваган и бачи га у воду Цијевну, ради знака ништавне љубави. Из књиге Примјери чојства и јунаштва Марка Миљанова Објашњења мање познатих речи и израза: ваган – дрвена чинија, бачити, -им – бацити

• Стари глас јат у овом дијалекту замењен је гласовним групама

-је, односно -ије у зависности од дужине слога. Наведи примере из текста у којима се јављају ове гласовне групе. ______________________________________________________

227 27

• Када се јат замењује гласовном групом -је, може се јавити

јекавско јотовање. Наведи пример из текста у којем се врши јекавско јотовање. _______________________________________

• Говоре овог дијалекта одликује стара акцентуација – двоакценатски систем са слободном расподелом акцента (сестра1, јуна2к).

• У већини говора овог дијалекта група ао се сажима у а. Уочи и

наведи овакве примере у тексту. __________________________ _______________________________________________________

• У неким крајевима чува се глас х, а у неким га нема (уфате, аџија) .

ик е

• Распрострањена је употреба инфинитива без -и (орат, доћ). Наведи из текста примере оваквих облика инфинитива.

бе н

______________________________________________________

за

уџ

Млађи икавски дијалекат

во

д

• На дијалекатској карти уочи градове који се налазе на територији икавског дијалекта.

За

______________________________________________

Млађим икавским дијалектом говоре Буњевци на северу и северозападу Бачке, али њиме се говори и у разним местима ван Србије. Кад је дошао први вашар, кренио се човик с коњом. Путом се нашо с једним сељаком који је водио краву на вашар. Човик се замисли: „Мождар би нама била боља крава она даје млика, а од млика ће бит сира и скорупа, па ћемо се липо моћ наист. Сад ћу га питат, мождар би се тио проминит.” Из народне приповетке Човик на вашару

2 228

• Млађи икавски дијалекат је препознатљив по томе што је јат замењен вокалом и. Наведи примере из одломка. ______________________________________________________ • Акценатски систем углавном одговара систему у источнохерцеговачком дијалекту (си1р, чòвик, вáшар, мла2д).

• Сугласника х нема или је замењен гласовима в и ф. Наведи пример из одломка. _____________________________________ • Група ао се обично сажима у о. Уочи и наведи примере у којима је група ао сажета у о. ___________________________________

ик е

• Једна од одлика овог говора јесте употреба инфинитива без завршног и. Наведи облике инфинитива који се јављају у одломку.

бе н

______________________________________________________

уџ

Вежбајмо 30

за

1. Допуни реченице.

во

д

а) Као последица замене старог гласа јат, у српском књижевном језику појавила су се два изговора: ___________________________ и ______________________.

За

б) Речи: лијепо, дјеца, млијеко припадају __________________ изговору, а у екавском изговору те речи ће гласити: __________, ___________, ___________.

2. Попуни табелу називима дијалеката. ДИЈАЛЕКТИ ШТОКАВСКОГ НАРЕЧЈА СТАРОШТОКАВСКИ НОВОШТОКАВСКИ ДИЈАЛЕКТИ ДИЈАЛЕКТИ екавски (и)јекавски екавски (и)јекавски икавски

229 29

3. Наведи дијалекте који се налазе у основи стандардног језика. _____________________________________________________________

бе н уџ за

во

Прочитај пажљиво одломке из романа Поп Ћира и поп Спира Стевана Сремца (а) и из романа Петријин венац Драгослава Михаиловића (б).

За

* 5.

д

_______ _______ _______ _______ _______ _______

ик е

4. Поред легенде на карти упиши назив одговарајућег дијалекта.

а) – А, тако штогођ! А ја мислим, ви сте се тукли, јер то је сад, знате, ушло у моду... Па рекʼо, кад можеду попови да се тучеду...

– Ју, а који попови?! – трже се Пела мајсторица.

– Попови, ови... наши.

– А кога су, рекосте, тукли?

– Хе, кога; тога који се неће сигурно пофалити. Бајаги, не знате! Ви не знате!

– А откуд и да знам. Откако ми је човек отʼшô по вашарима, слабо вам и излазим, па тако ништа и не знам.

2 230