Muzička kultura 8

Milica Raj~evi}

ик е

Gordana Stojanovi}

бе н

MUZI^KA KULTURA

За

во

д

за

уџ

za osmi razred osnovne {kole

Zavod za uybenike • Beograd

ик е

Рецензенти Recenzenti др професор на Факултету музичке уметности у Београду dr Ивана IvanaДробни, Drobni, profesor na Fakultetu muzi~ke umetnosti u Beogradu Светислав у Средњој музичкој школи{koli SvetislavЦветић, Cveti},дипломирани diplomiraniентномузиколог, etnomuzikolog,професор profesor u Sredwoj muzi~koj ,,Стеван “ у uКраљеву „Stevan Мокрањац Mokrawac" Kraqevu Биљана музичке културе у ОШ и Методије“ у Београду Biqana Матовић, Matovi},професор profesor muzi~ke kulture u ,,Ћирило O[ „]irilo i Metodije" u Beogradu

Главни уредник Za izdava~a Драгољуб Којчић Miloqub Albijani}, За издавача direktor i glavni urednik Драгољуб Којчић, директор CIP – Каталогизациуја у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 37.016:78(075.2)

уџ

Одговорни Odgovorniуредник urednik Слободанка SlobodankaРужичић Ru`i~i}

бе н

Urednik Уредник mr Tamara Popovi}-Novakovi} Стефан Пауновић

за

СТОЈАНОВИЋ, Гордана, 1945Музичка култура : за осми разред основне школе / Гордана Стојановић, Милица Рајчевић ; [нотографија Јелена Пејчић]. - 3. изд. - Београд : Завод за уџбенике, 2018 (Београд : Планета принт). - 92 стр. : илустр., ноте ; 27 cm + 1 електронски оптички диск (CD-ROM) Тираж 3.000.

д

ISBN 978-86-17-19815-0 1. Рајчевић, Милица, 1951- [аутор]

во

COBISS.SR-ID 263356428

За

Ministarstvo prosvete Министарство просветеRepublike РепубликеSrbije Србије re{ewem broj 650-02-00221/2010-06 od 30. 30. 06. 06.2010. 2010.године godine решењем број 650-02-00221/2010-06 од odobrilo je ovaj uxbenik za izdavawe i upotrebu u 8. osnovne {kole. одобрило је овај уџбеник за издавање и употребу у 8. razredu разреду основне школе.

ISBN ISBN978-86-17-19815-0 978-86-17-17127-6 ЗАВОД ЗАУЏБЕНИКЕ, Београд (2010–1018). © ZAVOD ZA UXBENIKE, Beograd, 2010. © Ово дело умножавати, Ovo delo seне neсме smeсеumno`avati, фотокопирати на bilo било koji који na~in други reprodukovati, начин репродуковати, fotokopirati iи na ни у целини деловима,bez безpismenog писменог одобрења издавача. u celini nitiниu уdelovima, odobrewa izdava~a.

UVOD

за

уџ

бе н

ик е

Sva­ka umetni~­ka epo­ha, isto­rij­ski pe­ri­od (re­ne­san­sa, ba­rok, kla­si­ci­zam, ro­man­ti­zam...) ima svo­je ka­rak­te­ri­sti­ke. ^ak i stva­ra­la~­ko obe­le`­je jed­nog kom­po­zi­to­ra, ma ko­li­ko se raz­li­ko­va­lo od in­di­vi­du­al­nih ra­do­va dru­gih kom­ po­zi­to­ra, ima sli~­no­sti sa kom­po­zi­ci­ja­ma na­sta­lim u istom umet­ni~­kom pe­ ri­o­du. Raz­log tre­ba tra­`i­ti u ~i­we­ni­ci da mu­zi~­ko, kao i sva­ko umet­ni~­ko, de­lo na­sta­je kao od­raz po­tre­ba i ide­a­la dru­{tva u ko­me umet­nik/stva­ra­lac `i­vi. Se­ti­mo se na­stan­ka Be­to­ve­no­ve Tre­}e sim­fo­ni­je, pr­vo­bit­no po­sve­}e­ne Na­po­le­o­nu. U woj Be­to­ven ve­li­~a slo­bo­du i he­roj­stvo ve­ru­ju­}i da se ge­ne­ral fran­cu­ske re­vo­lu­ci­je bo­ri pro­tiv fe­u­dal­nog dvo­ra za bo­qe, gra­|an­sko dru­ {tvo. No, ka­da se Na­po­le­on kru­ni­sao za ca­ra, raz­o­~a­ran, Be­to­ven ce­pa po­sve­tu koju mu ju napisao i sim­fo­ni­ju na­zi­va sa­mo Ero­i­ka (he­roj­ska). Slede}i pri­mer je uti­ca­j cr­kve, vo­de­}e eli­te sred­weg ve­ka, na pro­fe­si­o­nal­ni raz­voj, pre sve­ga, vo­kal­ne mu­zi­ke. Do­vo­de­}i in­stru­ment u ve­zu sa na­rod­nim, obi~­nim, sva­ko­dnev­ nim `i­vo­tom, cr­kva je za­bra­wi­va­la uno­{e­we in­stru­me­na­ta u cr­kvu. Tek sa re­ for­ma­ci­jom cr­kve (16. vek), a pre sve­ga sa teh­ni~­kim raz­vo­jem in­stru­me­na­ta, wi­ho­vim zvu~­nim i iz­ra­`aj­nim mo­gu}­no­sti­ma (17. vek), do­la­zi do pr­vog ve­li­kog za­ma­ha in­stru­men­tal­ne mu­zi­ke. Po­ja­va sa­vr­{e­ni­jih in­stru­me­na­ta otvo­ri­la je no­ve mo­gu}­no­sti svi­ra­wa na wi­ma, ra­zno­vr­sni­ji na­~in mu­zi­ci­ra­wa, a sa ti­me i stva­ra­we kom­po­zi­ci­ja za od­re­|e­ne in­stru­men­te.

во

д

Mu­zi~­ko stva­ra­la­{tvo se to­kom raz­li­~i­tih pe­ri­o­da me­wa­lo i u skla­du s osva­ja­wem no­vih na­~i­na iz­ra­`a­va­wa, no­vih na­~i­na tre­ti­ra­wa me­lo­di­je, rit­ ma, har­mo­ni­je. Vo­kal­na po­li­fo­ni­ja re­ne­san­se (vr­hu­nac raz­vo­ja 16. vek) ustu­pa me­sto ba­rok­noj mo­no­di­ji i in­stru­men­tal­noj po­li­fo­ni­ji (1600 – 1750), da bi kla­si­ci­zam (dru­ga po­lo­vi­na 18. ve­ka) do­neo pre­vlast ho­mo­fo­ni­ji. Od 17. ve­ka dur i mol po­ti­sku­ju sred­wo­ve­kov­ni i re­ne­san­sni ton­ski si­stem i po­sta­ju osno­ va mu­zi­ke do da­nas.

За

Ali i po­je­din­ci, mu­zi~­ki ve­li­ka­ni, za­rad svo­jih sop­stve­nih po­tre­ba, osva­ja­ju­}i no­ve pro­sto­re iz­ra­za i mo­gu}­no­sti zvu­ka, me­wa­li su stva­ra­la~­ka obe­le`­ja epo­he u ko­joj su de­lo­va­li i uti­ra­li put no­voj. Ni­je li Be­to­ven svo­jom De­ve­tom sim­fo­ni­jom, uvo­de­}i hor i vo­kal­ne so­li­ste, na­go­ve­stio novi vek, vek in­di­vi­du­a­li­zma i sna­`nih emo­ci­ja – epo­hu ro­man­ti­zma.

Upo­zna­ju­}i mu­zi­ku ro­man­ti­zma (19. vek) u ko­ju nas uvo­di po­sled­wi be~­ki kla­ si­~ar i ujed­no je­dan od pr­vih ro­man­ti­~a­ra – Lu­dvig van Be­to­ven – ot­kri­}e­mo no­ve dru­{tve­ne uslo­ve mu­zi~­kog `i­vo­ta, no­va obe­le`­ja mu­zi~­kog stva­ra­la­{tva. Isti­na, mu­zi~­ka kre­ta­wa no­ve epo­he bi­}e, u po­~et­ku, za­sno­va­na na kla­si~­nom na­sle­|u, da bi pri kra­ju ve­ka do­ve­la do bit­nih pro­me­na u mu­zi~­kom je­zi­ku, a sre­di­nom 20. ve­ka, jed­nim de­lom, na­ja­vi­la pot­pu­ni pre­kid sa tra­di­ci­jom i ra­|a­we no­ve mu­zi­ke.

бе н

A (no­te)

за

во

д

5. Nek na srpsko vedro ~elo tvog ne padne gneva grom. Blagoslovi Srbu selo, poqe, wivu, grad i dom!

уџ

3. Slo­`i srp­sku bra­}u dra­gu na svak di­~an sla­van rad. Slo­ga bi­}e po­raz vra­gu, a naj­ja­~i srp­stvu grad! 4. Nek na srpskoj blista grani bratske sloge zlatan plod. Bo­`e spa­si, Bo­`e hra­ni srp­ske ze­mqe, srp­ski rod!

ик е

HIM­NA BO­@E PRAV­DE

За

6. Kad nastupe borbe dani, k pobedi mu vodi hod. Bo`e spasi, Bo`e hrani srpske zemqe, srpski rod.

7. Iz mra~noga sinu groba srpske slave novi sjaj. Nastalo je novo doba, novu sre}u, Bo`e daj!

8. Otaxbinu srpsku brani pet vekova borbe plod. Bo`e spasi, Bo`e brani, moli ti se srpski rod.

4

во

д

за

уџ

бе н

ик е

HIM­NA SVE­TOM SA­VI

3. Bla­go­dar­na Sr­bi­jo pu­na si qu­ba­vi pre­ma svo­me pa­sti­ru sve­ti­te­qu Sa­vi.

4. Ce­lo srp­stvo sla­vi sla­vu svo­ga oca, Sve­tog Sa­vu. Poj­te mu, Sr­bi, pe­smu i utroj­te! 5. Da se srpska sva srca s tobom ujedine, sunce mira, qubavi da nam svima sine.

За

6. Da `ivimo svi u slozi, Sveti Savo, ti pomozi. Po~uj glas svog roda, srpskoga naroda! 7. Pet vekova Srbin je u ropstvu ~amio, svetiteqa Save ime je slavio. 8. Sveti Sava Srbe voli, i za wih se Bogu moli. Pojte mu, Srbi, pesmu i utrojte!

5

MUZIKA ROMANTIZMA

Mno­gi kom­po­zi­to­ri 19. ve­ka, kao {to su bi­li vir­tu­o­zi Frederik [o­pen, Franc List, Nikolo Pa­ga­ni­ni, na­sta­vi­li su tra­ di­ci­ju Mo­car­ta i Be­to­ve­na, da pi­{u mu­ zi­ku i sa­mi je iz­vo­de. Me­|u­tim, ro­man­ti­ zam na­ja­vqu­je po­ja­vu iz­vo­|a~­kih zve­zda, mu­zi­~a­ra–iz­vo­|a­~a, po­sred­ni­ka iz­me­|u kom­po­zi­to­ra i pu­bli­ke, {to }e ka­sni­je, u 20. ve­ku, po­sta­ti uobi­~a­je­na prak­sa. Jed­ na od ta­kvih bi­la je pi­ja­nist­ki­wa Kla­ra [u­man, ko­ja je, po­red mno­gih de­la dru­gih kom­po­zi­to­ra, svi­ra­la i de­la svo­ga su­pru­ga Ro­ber­ta [u­ma­na.

за

уџ

Pr­va po­lo­vi­na 19. ve­ka do­no­si ve­li­ke pro­me­ne u Evro­pi. Kon­ti­nent po­tre­sa­ju re­ vo­lu­ci­o­nar­na pre­vi­ra­wa ko­ja, od Fran­cu­ske re­vo­lu­ci­je (1789) do bur­`o­a­skih re­vo­lu­ci­ja, kul­mi­ni­ra­ju oko 1848. go­di­ne. Ove re­vo­lu­ci­ je do­ve­le su do tran­sfor­ma­ci­je dru­{tve­nog ure­|e­wa, odnosno do od­u­mi­ra­wa fe­u­da­li­zma i fe­u­dal­nog po­se­da i raz­vo­ja gra­do­va i grad­ skog na­~i­na `i­vo­ta, te ja­~a­wa gra­|an­skog sta­le­`a (franc. bo­ur­ge­o­i­sie – bur­`o­a­zi­ja) i stva­ra­wa no­ve rad­ni~­ke kla­se.

бе н

ик е

Ro­man­ti­zam u mu­zi­ci je tra­jao vi­{e od sto go­di­na (1790— 1910). Ka­rak­te­ri­{u ga su­bjek­tiv­no iz­ra­`a­va­we raz­li­~i­tih ras­po­lo­`e­wa i emo­ci­ja, vir­tu­o­zi­tet u iz­vo­|e­wu, op­se­`na or­ke­star­ska i oper­ska de­la, ali i za ma­la, krat­ka de­la in­tim­nog sa­dr­`a­ja (kla­vir­ska mi­ni­ja­tu­ra i so­lo pe­sma). Po­ve­zi­va­we raz­li­~i­tih umet­no­sti do­ve­lo je do stva­ra­wa pro­gram­ske mu­zi­ke. Mno­gi na­ro­di se pr­vi put ukqu­~u­ju u evrop­sko mu­zi~­ko stva­ra­la­{tvo.

д

Osloba|awe od fe­u­dal­nih oko­va i po­ ste­pe­no for­mi­ra­we sve­sti o gra­|an­skom dru­{tvu do­ve­lo je do de­mo­kra­ti­za­ci­je mu­zi­ ke. Sve do Fran­cu­ske re­vo­lu­ci­je mu­zi­ka je bi­la pri­vi­le­gi­ja dvo­ra ili cr­kve. U no­vom dru­{tve­no-po­li­ti~­kom ustroj­stvu {i­ro­ki slo­je­vi qu­di imaju mogu}nost da uspostave ne­po­sre­dnu vezu sa mu­zi­kom. Gra­de se po­seb­ ne zgra­de u ko­ji­ma se iz­vo­di mu­zi­ka – kon­ cert­ne dvo­ra­ne i oper­ske ku­}e. Jav­ni kon­ cer­ti, ko­ji­ma mo­`e da pri­su­stvu­je sva­ko ko ku­pi kar­tu, postaju sve zna­~ajniji. Po­lo­`aj mu­zi­~a­ra bit­no se me­wa. Mu­zi­~a­ri ovo­ga do­ba ~e­{}e se opre­de­qu­ju da `i­ve i ra­de sa­mo­stal­no, kao slo­bod­ni umet­ni­ci.

За

во

Glav­na ka­rak­te­ri­sti­ka ro­man­ti­~ar­skog stva­ra­la­{tva je­ste da iz­ra­`a­va naj­ra­zno­vr­ sni­ja ose­}a­wa – qu­bav, strah, he­ro­i­zam, pat­ wu... – u koji­ma do­mi­ni­ra stva­ra­o­~e­va li~­na fan­ta­zi­ja. Ro­man­ti­~ar je ne­za­do­voq­nik. We­go­va o~e­ki­va­wa po­sle Fran­cu­ske re­vo­ lu­ci­je ni­su se is­pu­ni­la. Sto­ga on ~e­sto me­wa ras­po­lo­`e­wa te­`e­}i dru­ga­~i­jem na­~i­ nu `i­vo­ta, dru­ga­~i­jim qu­di­ma i obi­~a­ji­ma. Ta­ko se ra­|a in­te­re­so­va­we za pro­{lost, pre sve­ga za isto­rij­ske te­me, da­le­ke ze­mqe, fol­klor.

Virtuoz — muzi~ki izvo|a~ vokalne ili in­stru­men­ talne mu­zi­ke koji je do­sti­ gao visok nivo tehni~kog i izra`ajnog majstorstva u interpretaciji dela.

ик е

Minijatura — kra}a in­stru­men­ talna kompozicija, naj~e{}e lirskog karaktera. Programska muzika — in­stru­ mentalna muzika stvo­rena na osnovu kwi`evnog dela, legende, istorijskog doga|aja, slike, prirodne po­jave. Iz wenog naslova mo`e se naslutiti sa­dr`aj.

во

д

за

уџ

бе н

Za ro­man­ti­zam su ti­pi~­na umet­ni~­ka de­la ko­ja od­ra­ `a­vaju tre­nut­no ras­po­lo­`e­we kom­po­zi­to­ra. Ta­kva de­la su mi­ni­ja­tu­ra, po­seb­no kla­vir­ska i so­lo pe­sma, pre sve­ga na­me­we­ne ku}­nom, sa­lon­skom mu­zi­ci­ra­wu. Ro­man­ti­~a­ri­ma ni­su stra­na ni op­se­`na, ve­li­ka de­la na­sle­|e­na iz pe­ri­o­da kla­si­ci­zma (sim­fo­ni­ja, kon­cert, so­na­ta), ali s vre­me­nom na­~in iz­ra­`a­va­wa (me­lo­di­ja, ri­tam i har­mo­ni­ja) po­sta­ je slo­bod­ni­ji. Ta­ko na­sta­je tip no­ve or­ke­star­ske mu­zi­ke – pro­gram­ska mu­zi­ka. I da­qe se ne­gu­je ope­ra ko­ja je u 19. ve­ku do­bi­la dva naj­zna­~aj­ni­ja pred­stav­ni­ka – Riharda Vag­ ne­ra i \uzepe Ver­di­ja.

За

Ka­ri­ka­tu­ra pri­ka­zu­je Franca Li­sta, jed­nog od naj­po­pu­ lar­ni­jih pi­ja­ni­sta to­ga vre­me­na, i we­go­vu publiku.

Romantizam — umetni~ki pokret kojim se veli~aju sna`na, subjektivna ose­}a­ wa, fantazija, pro{lost, slo­boda i nezavisnost naroda, narodna tradicija, priroda. Romanti~an — re~ izvedena od termina roman, koji je uveden jo{ u 17. veku u kwi­ `ev­nosti da bi se wime ozna~ilo ne{to nestvarno, fan­tasti~no. Solo pesma — muzi~ko delo za glas uz pratwu klavira, nekog drugog instrumenta ili orkestra. Harmonija — akordska struk­ tura muzi~kog dela koja prati melodiju.

ик е

No­vim teh­no­lo­{kim i na­u­~nim do­stig­nu­}ima omo­gu­}eno je da in­ stru­me­n­ti budu teh­ni~­ki usa­vr­{e­ni, po­seb­no du­va~­ki, kao i da se po­ja­ve no­vi. Usled toga, po­ve­}a­n je sa­sta­v or­ke­stra. Po­red du­va~­kih in­stru­me­ na­ta, sve je broj­nija i ra­zno­vr­snija primena uda­raq­ki.

lu­ci­je koja je probudila ide­je o slo­bo­di, mno­gi na­ro­di, na­ro­~i­to slo­ven­ski, shva­ta­ ju­}i da ima­ju pra­vo na po­li­ti~­ku i kul­tur­ nu sa­mo­stal­nost, otpo~iwu stvarawe svo­je sopstvene mu­zike. Iz­vo­ri­{te svoga stva­ra­ la­{tva nalaze u na­rod­noj tra­di­ci­ji, je­zi­ku, mu­zi­ci, obi­~a­ji­ma, le­gen­dama.

За

во

д

за

уџ

Pored toga, ro­man­ti­zam ka­rak­te­ri­{e po­ja­va tzv. na­ci­o­nal­nih {ko­la. Evrop­ska mu­zi­ka se, sve do 19. ve­ka, raz­vi­ja­la uglav­ nom u Ita­li­ji, Fran­cu­skoj i Ne­ma~­koj. Kod osta­lih evro­pskih na­ro­da, sa ret­kim iz­u­ zet­kom, mu­zi~­ka kul­tu­ra bila je pod uti­ca­ jem umet­ni~­kih do­stig­nu­}a ove tri dr­`a­ve. Me­|u­tim, u 19. ve­ku, po­sle Fran­cu­ske re­vo­

бе н

Unutra{wost Milanske skale (iz 1819), najpoznatije operske ku}e u svetu

Simfonijski orkestar

Prva `alost Iz zbirke Album za mlade Za orkestar blok-flauta1

за

уџ

бе н

ик е

Robert [uman

За

во

д

Klara i Robert [uman

1

Napomena: Prva `alost je mi­ni­ja­tu­ra ko­ju je Ro­bert [u­man (1810–1856) kom­po­no­vao za kla­vir. Da bi­ste i vi ose­ti­li ra­dost mu­zi­ci­ra­wa i iz­vo­|e­wa ove ro­man­ti­~ar­ske kom­po­zi­ci­je, ov­de je pre­ra­|e­na za or­ke­star blok-flauta.

Klavirska muzika romanti~ara

ик е

Fre­de­rik [o­pen (1810–1949) u dva­de­ set ­pr­voj go­di­ni na­pu­stio je svo­ju do­mo­vi­ nu Poq­sku i oti­{ao u Pa­riz, gde je ste­kao ve­li­ku po­pu­lar­nost, pod­jed­na­ko kao pi­ja­ ni­sta i kao kom­po­zi­tor. Je­dan je od ret­kih kom­po­zi­to­ra ko­ji je go­to­vo ce­lo­kup­no svo­je stva­ra­la­{tvo po­sve­tio kla­vi­ru.

За

во

д

за

уџ

[o­pen i List bi­li su i do­bri pri­ja­te­ qi. Pr­vi put su se sre­li u Pa­ri­zu (1831). Mla­di [o­pen, sti­gav­{i u tu­|i­nu kao ne­po­ znat pi­ja­ni­sta i kom­po­zi­tor, upu­tio je ne­ko­ li­ko svo­jih kom­po­zi­ci­ja ~u­ve­nom iz­da­va­~u da ih ovaj pro­ce­ni i even­tu­al­no {tam­pa. Po­sle ne­ko­li­ko da­na, vra­}a­ju­}i se po re­zul­ tat, za­~u­je zvu­ke kla­vi­ra, ko­ji su do­pi­ra­li iz mu­zi~­kog sa­lo­na iz­da­va­~a. Ne­ko je iz­u­zet­

no do­bro svi­rao we­go­ve kom­po­zi­ci­je. Na­glo je otvo­rio vra­ta sa­lo­na i ugle­dao mla­dog ~o­ve­ka za kla­vi­rom. [o­pen se­de za dru­gi kla­vir i ot­po­~e da svi­ra to isto. Ta­da su dva mu­zi­~a­ra pro­ko­men­ta­ri­sa­la: „Onaj ko je na­pi­sao ova­ko ve­li­~an­stve­nu mu­zi­ku i me­ni sa­da u~i­nio ~ast da me pra­ti, ne mo­ `e bi­ti ni­ko dru­gi ne­go go­spo­din [o­pen“. „Onaj ko ta­ko sjaj­no svi­ra iz not­nog tek­sta bez pret­hod­nog ve­`ba­wa, kao {to ni­ko dru­gi ne ­bi mo­gao, to je sa­mo go­spo­din List.“ Tog tre­nut­ka ot­po­~e­lo je wi­ho­vo du­go­go­di­{we pri­ja­teq­stvo.

бе н

Od po­~et­ka 19. ve­ka, za­hva­qu­ju­}i da­qem teh­ni~­kom usa­vr­{a­va­wu, kla­vir po­sta­je je­ dan od naj­po­pu­lar­ni­jih in­stru­me­na­ta epo­he ro­man­ti­zma. Pod­jed­na­ko je bio za­stu­pqen na kon­cert­nom po­di­ju­mu i u ku}­nom, ama­ter­ skom mu­zi­ci­ra­wu. Go­to­vo sva­ki gra­|an­ski dom po­se­do­vao je kla­vir, a u~e­we svi­ra­wa na kla­vi­ru je bi­lo sa­stav­ni deo vas­pi­ta­wa mla­dih qudi. Mno­gi kom­po­zi­to­ri stva­ra­ju za ovaj in­stru­ment. No, dvo­ji­ca kom­po­zi­to­ ra–vir­tu­o­za uti­ru put no­vom raz­vo­ju kla­vir­ ske mu­zi­ke. Bi­li su to [o­pen i List.

U kla­vir­skim kom­po­zi­ci­ja­ma [o­pen se in­spi­ri­sao fol­klo­rom rod­ne Poq­ske. Ma­zur­ke pred­sta­vqa­ju ve­zu sa poq­skom seo­skom igrom, ume­re­nog tem­pa u tro­del­ nom rit­mu. U po­lo­ne­za­ma, ari­sto­krat­skoj igri sve­~a­nog ka­rak­te­ra, ume­re­nog tem­ pa, ta­ko­|e tro­del­nog rit­ma, o`i­vqe­ne su uspo­me­ne na he­roj­sku pro­{lost Poq­ske. Po­pu­lar­na Po­lo­ne­za u A-dur-u, op. 40, br. 1 (CD uz ux­be­nik) po­zna­ta i pod na­zi­vom trijumfalna – simbolizuje pobedu i oslo­ bo|ewe porobqene Poqske. [openove ma­ zur­ke i po­lo­ne­ze ne pri­pa­da­ju mu­zi­ci za igru. To su de­la ko­ja se iz­vo­de is­kqu­~i­vo kon­cert­no, ali ima­ju ka­rak­ter igre i rit­ mi~­ke obra­sce od­go­va­ra­ju­}eg ple­sa. Za­to ih na­zi­va­mo sti­li­zo­va­ne igre. Ovoj gru­pi iga­ra pripa­da­ju i [o­pe­no­vi kon­cert­ni val­ce­ri.

F. [open; portret je naslikao E`en Delakroa

10

Poloneza, A-dur tema F. [open

*Allegro con brio – brzo, poletno

бе н

ик е

Allegro con brio*

Manastir Valdemoza na Majorki gde je [open proveo 1838. godinu sa svojom prijateqicom @or` Sand

за

уџ

Osim ma­zur­ki i po­lo­ne­za, [o­pen je pi­sao i dru­ge kla­vir­ske kom­ po­zi­ci­je. Po­seb­no in­te­re­sant­ne su eti­de. Osim to­ga {to se wi­ma re­{a­va­ju ne­ki teh­ni~­ki i iz­vo­|a~­ki pro­ble­mi, [o­pe­no­ve eti­de su vir­tu­o­zni ko­ma­di ko­ji se iz­vo­de kon­cert­no. Re­vo­lu­ci­o­nar­na eti­da op. 10, br. 12, ko­ja zah­te­va iz­u­zet­nu sna­gu i po­kre­tqi­vost le­ve ru­ke, isto­vre­me­no od­ra­`a­va i sna­`na, re­vo­lu­ci­o­nar­na ose­}a­wa (CD uz ux­be­nik). Na­sta­la je u tre­nut­ku [o­pe­no­vog pre­se­qe­wa u Pa­ riz, istovremeno ka­da je u Var­{a­vi po­dig­nut usta­nak pro­tiv Amater — osoba koja se bavi ru­skog osvajawa. Sam u tu­|i­ni, bio je veoma za­bri­nut za svo­ju umetno{}u iz qu­ba­vi; nije profesionalac, ve} ima po­ro­di­cu u Poqskoj.

во

д

[o­pe­no­va mu­zi­ka je pre­po­zna­tqi­va po iz­u­zet­noj me­lo­ di~­no­sti i iz­ra­`aj­no­sti. Za­to ga mno­gi na­zi­va­ju pe­sni­kom kla­vi­ra.

drugo zanimawe. Etide — instruktivne kom­ po­zicije koje ve`bom u nastavi klavira treba da re{e odre|en izvo­|a~ki problem. To su sva­kodnevne ve`be svih pijanista sveta.

За

Pijanista — umetnik kome je pro­ fesija svirawe na klaviru. Opus (op.) lat. — delo. Numeri~ka oznaka muzi~­kog dela. Stilizovane igre — dela umetni~ke muzike koja ima­ju ritam i karakter odre­|ene igre, ali nisu na­mewena igri, ve} kon­cert­nom izvo|ewu.

[open svira klavir u pariskim salonima

11

Franc List (1811–1886), ma­|ar­ski kom­po­zi­tor, di­ri­gent, pi­ja­ni­sta, mu­zi~­ki pi­sac, pe­da­gog, sa­vre­me­nik mno­gih is­tak­ nu­tih ro­man­ti­~a­ra, bio je cen­tral­na li~­ nost kon­cert­nog `i­vo­ta Evro­pe 19. ve­ka. Pu­to­va­wa i bez­broj­ni kon­cer­ti {i­rom Evro­pe, kao i pi­sa­na sve­do­~an­stva o uspehu wegovih kon­ce­rata, potvrda su svet­ske sla­ ve ovog bri­qant­nog pi­ja­ni­ste.

ик е

Mno­ge stra­ni­ce svo­jih kla­vir­skih de­la po­sve­tio je i uspo­me­na­ma na svo­ju otax­bi­ nu. Ta­ko su za vre­me jed­ne po­se­te Ma­|ar­skoj (1840), ko­ju je na­pu­stio jo{ kao de­te, na­sta­ le Ma­|ar­ske rap­so­di­je. To su ob­ra­de me­lo­

За

во

д

за

уџ

List je svo­ju bli­sta­vu ka­ri­je­ru pi­ja­ni­ste po­~eo kao „~u­do od de­te­ta“, sli~­no Mo­car­tu. Pr­ve jav­ne kon­cer­te odr­`ao je sa de­vet go­ di­na, a Evro­pa mu je {i­rom otva­ra­la vra­ta ari­sto­krat­skih sa­lo­na i kon­cert­nih dvo­ra­ na. Iako ve} mi­qe­nik pu­bli­ke, za we­go­vu

U vre­me pu­to­va­wa i kon­cert­ne de­lat­no­ sti (do 1848) List se uglav­nom po­sve­tio stva­ra­wu kla­vir­skih de­la. Ta­da su na­sta­le eti­de ko­je, uz [o­pe­no­ve, pred­sta­vqa­ju naj­ lep­{e pri­me­re kon­cer­tant­ne li­te­ra­tu­re.

бе н

[u­man pi­{e svo­joj su­pru­zi Kla­ri: „Ka­ ko sam `e­leo da si te ve­~e­ri bi­la sa mnom kod Li­sta! On je za­i­sta iz­van­re­dan! Svi­rao je od­lo­mak iz mo­je Fan­ta­zi­je i So­na­tu i odu­{e­vio me je! Mno­go {to{ta se raz­li­ ku­je od mo­je sop­stve­ne mi­sli, ali je uvek ge­ni­jal­no, i sa ta­kvom ne­kom ne­`no­{}u i iskre­no­{}u u ose­}a­wu...“

ka­ri­je­ru od pre­sud­nog zna­~a­ja bio je kon­cert vi­o­lin­skog vir­tu­o­za Ni­ko­lo Pa­ga­ni­ni­ja (1782–1840). U pre­pu­noj sa­li pa­ri­ske ope­re (1831) Pa­ga­ni­ni je teh­ni~­ki bes­pre­kor­no, bra­vu­ro­zno svi­rao na vi­o­li­ni. Im­pre­si­o­ni­ ran ge­ni­jal­nim svi­ra­wem ve­li­kog vi­o­li­ni­ ste, List odlu~uje da ta­kvo ume­}e svi­ra­wa do­stig­ne na svo­me in­stru­men­tu – kla­vi­ru. Su­sret sa [o­pe­nom pre­tvo­rio se u du­go­go­di­ {we pri­ja­teq­stvo iz kojeg nastaje uza­jam­ni uti­caj. [o­pe­no­va me­lo­di~­nost uti­ca­la je na Li­stov vir­tu­o­zi­tet, a Li­stov vir­tu­o­zi­ tet na [o­pe­no­vu teh­ni­ku svi­ra­wa.

12

Franc List svi­ra u Pa­ri­skom sa­lo­nu (1840). Slu­{a­ju (sle­va na de­sno) Alek­san­dar Di­ma, Vik­tor Igo, @or` Sand, Ni­ko­lo Pa­ga­ni­ni, \o­a­ki­no Ro­si­ni, gro­fi­ca d˜ Agu (le­|i­ma okre­nu­ta).

di­ja ma­|ar­skih Ci­ga­na iz­u­zet­nog teh­ni~­kog zah­te­va u iz­vo­|e­wu. Jed­na od naj­po­pu­lar­ni­jih je Ma­|ar­ska rap­so­di­ja br. 2. U pr­voj po­lo­vi­ni 19. ve­ka, zna­~a­jan pred­stav­nik kla­vir­ske mi­ ni­ja­tu­re bio je i ne­ma~­ki kom­po­zi­tor Ro­bert [u­man (1810–1856). Sa­vre­me­ni­ci su ga sma­tra­li naj­o­bra­zo­va­ni­jim me­|u mu­zi­~a­ri­ma. Po­zna­vao je kwi­`ev­nost, fi­lo­zo­fi­ju, pi­sao je za raz­li­~i­te mu­zi~­ ke ~a­so­pi­se, a i sam je bio ured­nik jed­nog od wih.

ик е

[u­man je, kao i mno­gi mu­zi­~a­ri pre i po­sle we­ga, po­~eo ve­o­ma ra­no da u~i da svi­ra kla­vir. @e­leo je da po­sta­ne pi­ja­ni­sta pa je ve­o­ma vred­no ve­`bao. Na­`a­lost, zbog po­vre­de pr­sta na de­snoj ru­ci mo­rao je da se od­rek­ne pi­ja­ni­sti~­ke ka­ri­je­re, ali qu­bav pre­ma kla­ vi­ru je osta­la za ceo `i­vot. Osta­vio je broj­na de­la na­me­we­na ovom in­stru­men­tu ko­ja je iz­vo­di­la, u ono vre­me {i­rom Evro­pe po­zna­ta, pi­ja­nist­ki­wa Kla­ra [u­man, wegova su­pru­ga. Du­go go­di­na po­sle [u­ma­no­ve smr­ti, Kla­ra je pu­to­va­la Evro­pom, kon­cer­ti­ra­la i sve­tu pred­sta­vqa­la mu­zi­ku ~o­ve­ka ko­ga je ne­iz­mer­no vo­le­la.

бе н

Franc List

за

уџ

Krat­ke kla­vir­ske kom­po­zi­ci­je naj­ra­zli­~i­ti­jih ras­po­lo­`e­wa [u­man je po­ve­zi­vao u ci­klu­se, spa­ja­ju­}i ih za­jed­ni~­kom van­mu­ zi~­kom te­mom (Kar­ne­val, De~­je sce­ne, [um­ski pri­zo­ri, Al­bum za mla­de`). Kat­ka­da je mu­zi~­ka za­mi­sao ci­klu­sa bi­la pod­stak­nu­ta kwi­`ev­nim de­lom (Lep­ti­ri), a po­ne­kad sam na­slov uvo­di slu­{a­o­ca u at­mos­fe­ru ko­ju kom­po­zi­tor do­~a­ra­va mu­zi­kom (Sa­wa­re­we).

Sawarewe

Iz zbirke De~je scene R. [uman

За

во

д

Lento*

[umanova radna soba

*Lento – sporo

13

Solo pesma Franc [u­bert (1797–1828) je `i­veo u vre­me Be­to­ve­na, umro je go­di­nu da­na po­sle wega, u istom gra­du – Be­~u. Me­|u­tim, su­ prot­no Be­to­ve­nu ko­ga je po­zna­va­la i ce­ni­la ce­la Evro­pa, [u­ber­tov ugled kom­po­zi­to­ra bio je lo­kal­nog zna­~a­ja, uglav­nom me­|u be~­ kim pri­ja­te­qi­ma. Oni su se po­vre­me­no sa­ sta­ja­li da ~u­ju ne­ko no­vo [u­ber­to­vo de­lo, da ga hra­bre i da mu se di­ve. Ta­kve ve­~e­ri na­zi­va­ne su „[u­ber­ti­ja­de“. Bu­du­}i da je `i­veo kao slo­bo­dan umet­nik, imao je vr­ lo skrom­ne ma­te­ri­jal­ne mo­gu}­no­sti. No, we­gov stva­ra­la~­ki opus je ve­o­ma ve­li­ki. Na­pi­sao je 600 so­lo pe­sa­ma na tek­sto­ve po­ zna­tih pe­sni­ka ro­man­ti­~a­ra.

бе н

ик е

So­lo pe­sma, kom­po­zi­ci­ja za glas uz kla­ vir­sku prat­wu, raz­vi­la se u dru­goj po­lo­vi­ ni 18. ve­ka, ali vr­hu­nac do­sti­`e u vre­me ro­man­ti­zma u de­li­ma Fran­ca [u­ber­ta i Ro­ber­ta [u­ma­na. Ro­man­ti­~ar­ska te­`wa za sin­te­zom mu­zi­ke i dru­gih umet­no­sti na­{la je naj­bo­qe re­{e­we u so­lo pe­smi – po­ve­zi­va­ wu mu­zi­ke i po­e­zi­je.

уџ

Osim so­lo pe­s­ama, [u­bert je pi­sao i kla­vir­sku mu­zi­ku, ali u wi­ma ni­je do­sti­ gao virtuozitet Listovih i [o­pe­no­vih de­ la. Kao i dru­gi ro­man­ti­~a­ri ne­go­vao je i for­me na­sle­|e­ne iz vre­me­na kla­si­ci­zma.

за

Robert [uman

За

во

д

U svo­jim de­li­ma [u­bert i [u­man ostva­ ri­li su dva ti­pa so­lo pe­sme: stro­fi~­nu i pro­kom­po­no­va­nu. Stro­fi~­na so­lo pe­sma ima istu mu­zi­ku (me­lo­di­ju i prat­wu) za sva­ku stro­fu. Se­ti­mo se [u­ber­to­vih kom­ po­zi­ci­ja Li­pa i Di­vqa ru­`i­ca (CD uz ux­ be­nik za 6. raz­red). Pro­kom­po­no­va­na pe­sma za sva­ki stih, sva­ku stro­fu ima no­vu mu­zi­ ku. Na­i­me, mu­zi­ka do­slov­no pra­ti sa­dr­`aj tek­sta, tok rad­we. Je­dan od ta­kvih pri­me­ra je Vi­lin­ski kraq F. [u­ber­ta, na tekst ne­ ma~­kog pe­sni­ka Ge­tea. To je jed­na od onih pe­sa­ma u ko­joj se pra­ti dra­ma­ti­za­ci­ja rad­ we. Iako je­dan pe­va~, uz kla­vir­sku prat­wu, iz­vo­di pe­smu, mu­zi~­kim sred­stvi­ma pra­vi se raz­li­ka iz­me­|u ne­ko­li­ko li­ko­va: pri­po­ ve­da­~a, oca, de­te­ta i vi­le­wa­ka.

Raz­vo­ju ro­man­ti~­ne so­lo pe­sme svoj do­ pri­nos su da­li [u­man, Brams, List, kao i ru­ski kom­po­zi­to­ri dru­ge po­lo­vi­ne 19. ve­ka (Mu­sorg­ski, Bo­ro­din, ^aj­kov­ski).

Franc [ubert

14

Lipa F. [ubert

бе н

ик е

Moderato

За

во

д

за

уџ

I danas do we po|oh, a tamna be{e no}, Ja kroz no} jo{ osetih te stare lipe mo}. I li{}e joj je {u{talo i {aptalo mi tad: „Daj stani, dru`e verni, tu mir }e{ na}i blag“.

„[ubertijada" u be~kom salonu — [ubert sedi za klavirom

15

Solo pesma — kom­po­zi­cija pi­sa­ na na poet­ski tekst za je­dan glas uz pratwu kla­vi­ra ili nekog drugog in­stru­men­ta ili orkestra.

Romanti~arski koncert

ик е

Vr­hu­nac ita­li­jan­skog kon­cert­nog vi­o­ lin­skog vir­tu­o­zi­te­ta pred­sta­vqa Ni­ko­lo Pa­ga­ni­ni (1782–1840). Pr­vi stav Kon­cer­ ta za vi­o­li­nu i or­ke­star br. 2 ima ta­kvih teh­ni~­kih pro­ble­ma „kao da su ih sa­mi |a­vo­li iz­mi­{qa­li“. U tre­}em sta­vu (CD uz ux­be­nik) ovog kon­cer­ta, uz svi­ra­we vi­o­ li­ne, u or­ke­stru se ~u­ju zvon­~i­}i pa je kon­ cert po­pu­la­ran pod na­zi­vom La Campanella (zvo­no).

За

во

д

за

уџ

Po­je­di­ni kom­po­zi­to­ri od­stu­pa­ju od uobi­ ~a­je­nih pra­vi­la ko­ja na­la­zi­mo u pret­hod­noj

epo­hi. Fe­liks Men­del­son (1809–1847), na pri­mer, ne pri­me­wu­je u dram­skom sta­vu ja­ vqa­we eks­po­zi­ci­je dva pu­ta (pr­vo sa­mo u or­ke­stru, a za­tim i u iz­vo­|e­wu so­li­ste sa or­ke­strom), te tako so­li­sta na­stupa od po­ ~et­ka de­la za­jed­no sa or­ke­strom (se­ti­mo se Men­del­so­no­vog Vi­o­lin­skog kon­cer­ta – CD uz ux­be­nik za 6. raz­red).

бе н

To­kom 19. ve­ka kon­cert, in­stru­men­tal­ no de­lo za so­lo in­stru­ment uz prat­wu or­ ke­stra, raz­vi­ja se u dva prav­ca. Je­dan tip kon­cer­ta pra­ti raz­voj­nu li­ni­ju kla­si~­nog kon­cer­ta ko­ji na­la­zi­mo u de­li­ma Mo­car­ta i Be­to­ve­na. To je kon­cert u ko­me su or­ke­ star i so­li­sta rav­no­prav­ni part­ne­ri. Ovaj tip kon­cer­ta ne­go­va­li su [u­man (Kon­cert za kla­vir i or­ke­star a-mol) i List, a u dru­ goj po­lo­vi­ni 19. ve­ka Jo­ha­nes Brams (1833– 1897). Dru­gi tip kon­cer­ta je tzv. vir­tu­o­zni kon­cert. Vo­de­}u ulo­gu ima so­li­sta, tj. we­go­ vo vir­tu­o­zno svi­ra­we. Ulo­ga or­ke­stra svo­di se na skrom­nu prat­wu. Ovaj tip kon­cer­ta ne­go­va­li su oni kom­po­zi­to­ri ko­ji su i sa­mi bi­li vr­sni iz­vo­|a­~i – vir­tu­o­zi. To su bi­li Ni­ko­lo Pa­ga­ni­ni i Fre­de­rik [o­pen.

Izvo|ewe koncerta

16

Parafraza — u 19. veku vir­ tuozna klavirska kom­po­ zicija, slobodna pre­ra­da popularnih operskih arija, tema iz drugih mu­zi~kih dela, narodnih pe­sama i igara.

бе н

U dru­goj po­lo­vi­ni 19. ve­ka ja­vqa se niz pred­stav­ni­ka kon­cer­tant­ne mu­zi­ke: E. Grig, A. Dvor­`ak, P. I. ^aj­kov­ski, S. Rah­ma­wi­nov.

Koncert — (1) instru­men­talno delo za solistu i orkestar; (2) muzi~ka pri­redba koja se izvodi javno pred ve}im brojem qudi.

ик е

Tre­}i stav Pa­ga­ni­ni­je­vog Kon­cer­ta za vi­o­li­nu i or­ke­ star br. 2 Franc List je pre­ra­dio za kla­vir (La Cam­pa­ nel­la). ^e­sto je List, kao i mno­gi pi­ja­ni­sti to­ga vre­me­na, imao obi­~aj da na sa­mom kon­cer­tu jed­no­vre­me­no stva­ra i iz­vo­di pa­ra­fra­ze na po­pu­lar­ne te­me iz ope­ra, sim­fo­ni­ja ili na na­rod­ne me­lo­di­je. List je, ina­~e, bio pr­vi mu­zi­~ar ko­ji je uveo prak­su so­li­sti~­kog kon­cer­ta (svi­ra sa­mo je­dan iz­vo­|a~). Do ta­da je bio obi­~aj da na kon­cer­ti­ma na­stu­pa vi­{e iz­vo­|a­~a.

уџ

Nikolo Paganini

Koncert za klavir i orkestar a-mol1 tema

R. [uman

За

во

д

за

Allegro affettuoso*

** Allegro affettuoso – brzo, veoma ne`no 1

Napomena: [uman je koncert komponovao u a-mol-u, ali ovde je tema napisana u d-molu radi lak{eg pevawa i mogu}eg svirawa na blok-flauti.

17

Simfonija romanti~ara

ик е

Feliks Men­del­son

уџ

[u­ber­to­va Osma sim­fo­ni­ja u h-mol-u, tzv. Ne­do­vr­{e­na, jed­no je od naj­po­pu­lar­ni­ jih sim­fo­ni­ja. Ima sa­mo dva sta­va i otu­da i wen na­ziv. Sve sim­fo­ni­je na­sta­le pre we obi­~­no su ima­le ~e­ti­ri sta­va.

Fe­liks Men­del­son (1809–1847), ne­ma~­ ki kom­po­zi­tor, na­pi­sao je pet sim­fo­ni­ja. Jed­na od naj­u­spe­li­jih je Ita­li­jan­ska sim­ fo­ni­ja (CD uz ux­be­nik) za ko­ju je sam Men­ del­son re­kao da je naj­ve­dri­ja, naj­ve­se­li­ja – od­raz je sre}­nog vre­me­na ko­je je pro­veo u Ita­li­ji.

бе н

Sim­fo­ni­ja, de­lo za or­ke­star, i to­kom ro­man­ti­zma ­je po­pu­lar­na mu­zi~­ka vr­sta u stva­ra­la­{tvu mno­gih kom­po­zi­to­ra. Iz­ra­ sla na tra­di­ci­ji Hajd­na, Mo­car­ta i ~e­{}e Be­to­ve­na, sim­fo­ni­ja ro­man­ti­~a­ra se pri­ la­go­|a­va­la obe­le`­ji­ma no­vog vre­me­na. Sta­ vqa­ju­}i u pr­vi plan emo­ci­o­nal­ni mo­me­nat, te me­wa­ju­}i na­~in iz­ra­`a­va­wa – me­lo­di­ju, ri­tam, har­mo­ni­ju i zvu~­nost or­ke­stra, za­ hva­qu­ju­}i ko­ri­{}e­wu no­vih in­stru­me­na­ta ro­man­ti­~a­ri se pre­ma kla­si~­noj tra­di­ci­ji sim­fo­ni­je od­no­se mno­go slo­bod­ni­je. Naj­ bli­`i kla­si~­noj sim­fo­ni­ji bi­li su pr­vi pred­stav­ni­ci ro­man­ti­zma. Pr­vi me­|u wi­ma bio je Franc [u­bert. On je, kao i Be­to­ven, na­pi­sao de­vet sim­fo­ni­ja.

За

во

д

за

U raz­vo­ju sim­fo­ni­je u pr­voj po­lo­vi­ni 19. ve­ka, po­red F. [u­ber­ta, zna­~aj­nu ulo­gu su ima­li i Men­del­son i [u­man.

Men­del­son za­u­zi­ma zna­~aj­no me­sto u ne­ ma~­koj mu­zi­ci. U ra­nom uzrastu ispoqio je ta­le­nat za mu­zi­ku, sli­kar­stvo i po­e­zi­ju. Kao di­ri­gent za­slu­`an je za pre­po­rod Ba­ha kao kom­po­zi­to­ra. Pr­vi put po­sle Ba­ho­ve smr­ti (1750) iz­veo je kom­po­zi­ci­ju Pa­si­ja po Ma­te­ju (1829) i ti­me pred­sta­vio mu­zi~­kom sve­tu dav­no za­bo­ra­vqe­nu mu­zi­ku ve­li­ka­na ba­ro­ka – Ba­ha. Pro­movisao je, ta­ko­|e, i rad dru­gih kom­po­zi­to­ra i iz­vo­|a­~a, we­go­vih sa­vre­me­ni­ka: Ro­ber­ta i Kla­re [u­man, Hek­ to­ra Ber­li­o­za i dru­gih. Mno­ge od wih je po­ zvao da pre­da­ju na tek otvo­re­nom ne­ma~­kom kon­zer­va­to­ri­ju­mu u Laj­pci­gu, vi­so­koj mu­ zi~­koj {ko­li ko­ja je pod we­go­vom upra­vom po­sta­la jed­na od naj­u­ti­caj­ni­jih i najpo­{to­ va­nijih in­sti­tu­ci­ja u Evro­pi.

Zgra­da Kon­zer­va­to­ri­ju­ma u Laj­pci­gu, koji je osno­vao Men­del­son 1843. go­di­ne

18

U dru­goj po­lo­vi­ni 19. ve­ka i da­qe naj­zna­~aj­ni­ju ulogu u raz­vo­ju sim­ fo­ni­je imaju ne­ma~­ki kom­po­zi­to­ri Jo­ha­nes Brams i An­ton Bruk­ner (1824–1896). Gu­stav Ma­ler, po uzo­ru na Be­to­ve­no­vu De­ve­tu sim­fo­ni­ju, u svo­ja sim­fo­nij­ska de­la uvo­di i vo­kal­ne so­li­ste i hor.

бе н

ик е

Jo­ha­nes Brams (1833–1897), ro­|en u po­ro­di­ci mu­zi­~a­ra, vr­lo ra­no je po­~eo da u~i mu­zi­ku. Kao vr­stan pi­ja­ni­sta Brams je, uglav­nom, pra­tio ta­da po­zna­te vi­o­li­ ni­ste svo­ga do­ba. Na ta­kvoj jed­noj tur­ne­ji upo­znao je Ro­ber­ta i Kla­ru [u­man. To po­znan­stvo pre­tvo­ri­lo se u ve­li­ko pri­ja­ teq­stvo. Brams je za `i­vo­ta ste­kao sla­vu pi­ja­ni­ste, kom­po­zi­to­ra i di­ri­gen­ta. Di­ ri­go­vao je iz­vo­|e­we svo­jih sim­fo­ni­ja sa ve­li­kim uspe­hom.

Na­pi­sao je ~e­ti­ri sim­fo­ni­je. Kla­ra [u­man ga je ohra­bri­va­la da za­vr­{i svo­je pr­vo sim­fo­nij­sko de­lo. Dru­ga zna­~aj­na oblast Bram­so­vog stva­ra­la­{tva su kon­ cer­ti. Pri­pa­da­ju ti­pu kon­cer­ta u ko­me su so­li­sta i or­ke­star rav­no­ prav­ni. Pi­sao je i dru­ge vr­ste kom­po­zi­ci­ja: so­lo pe­sme, kla­vir­ska i ka­mer­na de­la. Po­seb­no su po­pu­lar­ne Ma­|ar­ske igre – ob­ra­de ci­gan­ skih me­lo­di­ja za kla­vir. Mno­ge se iz­vo­de i or­ke­star­ski (Ma­|ar­ska igra br. 5 – CD uz ux­be­nik za 5. raz­red).

за

уџ

J. Brams — crte` iz 1853. godine

во

д

Po­sled­wi ve­li­ki simfoni~ar ro­man­ti­zma je­ste Gu­stav Ma­ler (1860–1911). We­go­ve su sim­fo­ni­je i po sa­dr­`a­ju i po iz­vo­|a~­kom sa­sta­vu mno­go ve­}ih di­men­zi­ja od wegovih prethodnika. Ta­ko je Osma sim­fo­ni­ja, vo­kal­no-in­stru­men­tal­no de­lo, zbog bro­ja iz­vo­|a­~a na­zva­na „sim­fo­ni­ja hi­qa­da“.

За

Gustav Maler

Maler diriguje izvo|ewem svoje Osme simfonije (proba Simfonije hiqada)

19

Programska muzika romantizma

ик е

ne uno­si ne­mir u we­go­vu du­{u (Na ba­lu); ali ob­u­zi­ma ga ne­mir, a {ta ako ga we­go­ va qu­bqe­na va­ra (Sce­na u po­qu); pa­da u ko­ {mar­ni san u ko­me ubi­ja svo­ju dra­gu zbog ne­ver­stva i bi­va op­tu­`en za ubi­stvo (Put na gu­bi­li­{te). Po­sled­wi, pe­ti stav: ka­zna je iz­vr­{e­na. U ko­lu ve­{ti­ca, ko­je se ra­du­ ju we­go­vom smak­nu­}u, igra i ona – we­go­va vo­qe­na pre­ma ko­joj on me­wa svo­ja ose­}a­wa (Po­se­lo ve­{ti­ca – CD uz ux­be­nik).

бе н

Ber­li­oz je je­dan od pr­vih kom­po­zi­to­ra ko­ji pro­{i­ru­je zvu~­nost or­ke­stra no­vim in­stru­men­ti­ma. U we­go­vom or­ke­stru ne do­ mi­ni­ra­ju vi­{e gu­da~­i. Sve vi­{e se ko­ri­ste dr­ve­ni i li­me­ni du­va­~ki instrumenti i raz­ne uda­raq­ke.

Po­bor­nik i na­sta­vqa~ Ber­li­o­zo­ve ide­je o tu­ma­~e­wu van­mu­zi~­kog pro­gra­ma mu­zi­kom bio je Franc List (1811–1886). On je tvo­ rac no­vog ob­li­ka pro­gram­ske mu­zi­ke – sim­ fo­nij­ske po­e­me, or­ke­star­ske pro­gram­ske kom­po­zi­ci­je u jed­nom sta­vu. In­spi­ra­ci­ju za svo­ja pro­gram­ska de­la na­la­zio je u li­kov­ nim i kwi­`ev­nim de­li­ma.

за

уџ

Po­ve­zi­va­wem mu­zi­ke sa dru­gim umet­ no­sti­ma ili van­mu­zi~­kim fe­no­me­ni­ma stvo­re­na je u 19. ve­ku mu­zi­ka ko­ju na­zi­va­mo pro­gram­ska mu­zi­ka. To je in­stru­men­tal­na mu­zi­ka u ko­joj kom­po­zi­tor na­sto­ji da sa­mo mu­zi~­kim sred­stvi­ma, bez po­mo­}i re­~i, pri­ka­`e ne­ko li­te­rar­no ili li­kov­no de­lo, pri­~u iz svo­ga `i­vo­ta, isto­rij­ski do­ga­|aj, osli­ka pri­ro­du, o`i­vi svet ma­{te i fan­ ta­sti­ke. Sam na­ziv de­la uvo­di u sa­dr­`aj kom­po­zi­ci­je, ali ~e­{}e kom­po­zi­tor pri­la­ `e uz mu­zi­ku i pi­san pro­gram ko­ji slu­{a­ o­ci­ma tre­ba­ da po­mog­ne da bo­qe raz­u­me­ju we­go­vu mu­zi­ku. Se­ti­mo se Vlta­ve Bedži­ha Sme­ta­ne, ~e­{kog kom­po­zi­to­ra iz 19. ve­ka (CD uz ux­be­nik za 5. raz­red), ko­ji je bio je­dan od kom­po­zi­to­ra pro­gram­ske mu­zi­ke. No, tvo­rac pro­gram­ske mu­zi­ke je bio fran­ cu­ski kom­po­zi­tor Hek­tor Ber­li­oz.

во

д

Tra­di­ci­ju Li­sto­vih sim­fo­nij­skih po­ e­ma, po­~et­kom osam­de­se­tih go­di­na, na­sta­ vio je ne­ma~­ki kom­po­zi­tor Ri­hard [tra­us (1864–1949). On, ta­ko­|e, pri­pa­da onoj gru­pi ro­man­ti­~a­ra ko­ji pro­{i­ru­ju or­ke­star no­ vim in­stru­men­ti­ma.

H. Berlioz

За

Hek­tor Ber­li­oz (1803–1869) u Fan­ta­ sti~­noj sim­fo­ni­ji mu­zi­kom pri­~a pri­~u iz svog `i­vo­ta: ro­man­ti~­nu i ne­sre}­nu qu­bav pre­ma en­gle­skoj glu­mi­ci Ha­ri­je­ti Smit­son, ko­ja ka­sni­je po­sta­je we­go­va su­ pru­ga. Kom­po­zi­tor je na­pi­sao i pro­gram – auto­bi­o­graf­sku pri­~u: ra­|a­we qu­ba­vi pre­ma glu­mi­ci (Sa­wa­re­we – Stra­sti); u vre­vi ne­ke sve­~a­no­sti, po­ja­va we­go­ve qu­bqe­

Rihard [traus diriguje izvo|ewem svoje opere (1909)

20

To­kom vre­me­na, kroz raz­li­~i­te pe­ri­o­de raz­vo­ja mu­zi­ke, sa­stav or­ke­stra se znat­no me­wao. Sva­ka­ko da je to za­vi­si­lo od sa­me umet­ni~­ke za­mi­sli kom­po­zi­to­ra, ali i od tre­nut­no postoje}ih in­stru­mena­ta, wi­ho­vih teh­ni~­kih mo­gu}­no­sti­ i ide­a­la od­go­va­ra­ju­}ih zvu~­nih od­no­sa.

Programska muzika — instru­ mentalna muzika koja se inspiri{e vanmu­zi~kim temama (kwi­`evnost, sli­ karstvo, priroda, li~­nost).

Saksofon — nastao u 19. veku. Javqa se povremeno u orkestru.

бе н

Harfa — jedan od najstarijih instrumenata, ali u orkestar ulazi tek u 19. veku.

Simfonijska poema — orke­ star­ska kom­po­zi­ci­ja u jednom stavu in­spi­ri­sana vanmuzi~kim pro­gramom.

ик е

In­stru­men­ti ko­ji su, po­red usta­qe­nih, u sa­stavu or­ke­ stra 19 ve­ka:

уџ

Pikolo — po gra|i i na~inu svirawa sli~an flauti.

за

Bas-klarinet — varijanta klarineta sa du`om cevi i dubqim tonom.

д

Kontrafagot — varijanta fagota sa du`om cevi i najdubqim tonom u orkestru.

Timpani — najva`niji instrument iz grupe udaraqki. Obavezan instrument u orkestru jo{ od vremena klasi~ara.

За

во

^ineli

Zvona — niz metalnih cevi razli~ite du`ine. Javqa se u orkestru kad treba da do~ara zvuk crkvenih zvona.

Veliki bubaw

Mali bubaw (dobo{)

21

Sa­dr­@aj Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3

ик е

Muzika romantizma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 [ta znam ili {ta mogu da saznam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 [ta znam ili {ta mogu da saznam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42

бе н

Srpska muzika 19. veka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44

[ta znam ili {ta mogu da saznam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50 Impresionizam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52 Muzika 20. veka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56

уџ

[ta znam ili {ta mogu da saznam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78 Srpska muzika 20. veka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80

За

во

д

за

[ta znam ili {ta mogu da saznam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88