Muzička kultura 7

МУЗИЧКА КУЛТУРА ЗА 7. РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Гордана Стојановић Милица Раjчевић

KB www.zavod.co.rs

МУЗИЧКА КУЛТУРА за 7. разред основне школе

Уредник СТЕФАН ПАУНОВИЋ Одговорни уредник Слободанка Ружичић Главни уредник Милорад Марјановић

За в

од

за

уџ

бе н

ик е

За издавача Милорад Марјановић в. д. директора

ISBN © Завод за уџбенике, Београд, 2020. Ово дело не сме се умножавати, фотокопирати и на било који начин репродуковати, ни у целини ни у деловима, без писменог одобрења издавача.

2

ЧОВЕК И МУЗИКА

За в

од

за

уџ

бе н

ик е

Сва­ка уметнич­ка епо­ха, исто­риј­ски пе­ри­од, има сво­је вла­сти­те ка­рак­те­ри­сти­ке. Чак и ства­ра­ лач­ко обе­леж­је јед­ног ком­по­зи­то­ра, ма ко­ли­ко се раз­ли­ко­ва­ло од ин­ди­ви­ду­ал­них ра­до­ва дру­гих ком­по­зи­то­ра, има слич­но­сти са ком­по­зи­ци­ја­ма на­ста­лим у истом умет­нич­ком пе­ри­о­ду. Раз­лог тре­ба тра­жи­ти у чи­ње­ни­ци да му­зич­ко, као и сва­ко умет­нич­ко де­ло, на­ста­је као од­раз по­тре­ба и иде­а­ла дру­штва у ко­ме умет­ник/ства­ра­лац жи­ви. Истовремено, технички и технолошки развој друштва неминовно утиче на освајање нових могућности произвођења звука, начина музичког изражавања и музицирања. Упознајући музику 17. и 18. века открићеш но­ве токове развоја му­зич­ког жи­во­та – нову улогу музике, нов однос човека према музици у односу на претходни период. То је време постепене демократизације музике. Музика постаје приступачна ширим слојевима друштва. Краљевске и аристократске куће запошљавале су сопствене оркестре и композиторе који су компоновали музику за њихове потребе. Ојачала грађанска класа 18. века могла је да ужива у музици у новоотвореним јавним позориштима и концертним дворанама. Технички се усавршавају стари инструменти и граде нови. Све је то условило и нове карактеристике музичког стваралаштва: нове музичке облике, нова средства музичког изражавања, нов начин музицирања. Композитори стварају музичка дела која се и данас, с великом популарношћу, изводе широм света.

Не заборави да лично искуство у певању/свирању понуђених тема и креирању њихове обраде према сопственој замисли води бољем разумевању и прихватању музичких стилова и музике уопште. Зато настави да слушаш музику, сазнај нешто више о њој, певај, свирај и истражуј нове могућности изражавања инспиришући се делима музичких великана 17. и 18. века.

3

ХИМНА БОЖЕ ПРАВДЕ Музика: Д. Јенко Текст: Ј. Ђорђевић

за

уџ

бе н

ик е

Умерено лагано, свечано Andante maestoso

За в

од

2. Сложи српску браћу драгу на свак дичан славан рад, слога биће пораз врагу, а најјачи српству град. Нек на српској блиста грани братске слоге златан плод, Боже, спаси, Боже, храни српске земље, српски род!

4

3. Нек на српско ведро чело твог не падне гнева гром, благослови Србу село, поље, њиву, град и дом! Кад наступе борбе дани к победи му води ход, Боже, спаси, Боже, храни српске земље, српски род!

4. Из мрачнога сину гроба српске славе нови сјај, настало је ново доба нову срећу, Боже, дај! Отаџбину српску брани петвековне борбе плод, Боже, спаси, Боже, брани, моли ти се српски род!

ХИМНА СВЕТОМ САВИ Записао: К. Станковић

2.

Благодарна Србијо, пуна си љубави према своме пастиру светитељу Сави. Цело Српство слави славу свога оца, Светог Саву. Појте му, Срби, песму и утројте!

3.

Да се српска сва срца с тобом уједине, сунце мира, љубави да нам свима сине. Да живимо сви у слози, Свети Саво, ти помози. Почуј глас свог рода, српскога народа!

4

Пет векова Србин у ропству чамио, светитеља Саве име је славио. Свети Сава Србе воли, и за њих се Богу моли. Појте му, Срби, Песму и утројте!

За в

од

за

уџ

бе н

ик е

Свечано

5

БАРОК

За в

ик е

бе н

од

хомофонија – врста вишегласја у коме водећу улогу има један глас – мелодија, а остали, у виду пратње, мање или више су подређени водећем гласу. Сви гласови се крећу у истом ритму.

уџ

полифонија – врста вишегласја у коме сви гласови (све деонице) имају мелодијску и ритмичку самосталност и равноправност, а у сазвучју имају складан однос.

за

Сан-Суси: дворана за музику, омиљено здање Фридриха Великог

Барок, период у развоју европске уметности 17. и 18. века је време јачања феудалног двора и стварања националних монархија, зачетница модерних држава. Истовремено, католичка црква, као одговор на расцеп који је у њеним редовима изазвао протестантизам, имала је потребу да прошири и ојача верску власт. И црква и двор показивали су своју моћ градњом раскошних цркава и палата китњастих фасада с наглашеном унутрашњом декорацијом. Њихова моћ се одражавала и на развој музике и музичког живота. Краљевске и аристократске куће запошљавале су музичаре, композиторе и оркестре који су стварали и изводили музику за њихове потребе. Црква, желећи да настави своју доминацију, морала је да прихвати нове музичке тенденције. Тако су музичари који су били у служби цркве и стварали за њене потребе, у своме стваралаштву, пратили актуелне музичке токове. У европској музици барок је трајао 150 година, од краја 16. века до среди­ не 18. века. Многи почетак барока везују за стварање опере – најсложенијег музичко-сценског облика. Осим рађања опере, ново доба одликује и ства­ рање вокално-инструменталних дела духовне музике ораторијума и кантате. Усавршавање старих инструмената и мајсторска израда, технички и изражај­ но савршених, посебно гудачких инструмента отворило је могућност сна­ жног замаха новог начина музицирања (солистичко, камерно и оркестарско) и стварања одговарајућих инструменталних облика. Једна од битних одлика барокног стила јесте превласт хомофоније над ренесансном вокалном полифонијом. Међутим, полифонија наставља развој и достиже изузетан успон у инструменталним полифоно компонованим делима. Тонски родови дур и мол потискују старе средњовековне и ренесансне лествице и од 1700. године постају основа на којој почива музика следећих епоха.

дур – тонски род који се одликује чврстином и ведрином, енергијом и стабилношћу.

мол – тонски род са обележјем мекоће и нежности, туге и бола или неспокојства и напетости.

6

СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ Ф. Купрен, Доброћудне кукавице – подсети се звука чембала. Објасни начин добијања тона. Шта има за последицу такав начин добијања тона? Слушај дужину и јачину тона. Посебно обрати пажњу на украсе (трилере) у мелодији што је једна од одлика барокног стила. Погледај на интернет адреси: http://www.knjizara.zavod.co.rs/E-knjige/Muzička kultura 7-elektronski dodatak/1. Ј. С. Бах, Бранденбушки концерт бр. 3, Allegro – уочи моторичност, ритам у сталном покрету, нагле контрасте у динамици, форте-пиано без крешенда и декрешенда.

РАЂАЊЕ ОПЕРЕ

Гледалиште барокне опере

За в

од

за

уџ

бе н

ик е

Опера је вокално-инструментално дело наме­ ње­но сценском извођењу у позоришту. Драм­ ска радња се изводи певањем и глумом уз пратњу оркестра. Понекад је укључена и игра (балет). У опери је сједињено неколико умет­ ности: књижевност, музика, глума, игра, ликов­ на уметност. Опера је настала пред крај 16. века у Фирен­ ци, богатом граду средње Италије, једном од најзначајнијих градова ренесансне уметности, науке и филозофије. У кући богатих племића, заштитника уметности, сакупљало се друштво музичара и књижевника који су, заинтересова­ ни за античку уметност, желели да обнове грчку трагедију. Претпостављали су да су Стари Грци трагедију изводили неком врстом певане де­ кламације. Не знајући тачно како су драме извођене, ова група уметника позната под називом Фирентинска камерата (фирентинска дружина) нису обновили грчку трагедију, али су створили нов музички облик – оперу (ита­ лијански opera = дело скраћено од opera in musica = музичко дело). У првим операма тежиште певања је било блиско говору. Да би се текст што боље разумео композитори су одбацили вокалну полифонију и прихватили нов музички стил монодију – једногласно певање уз инструменталну пратњу. Текстови за оперу су се заснивали на митолошким легендама. У извођењу првих опера учествовао је мали број певача, хор и оркестар састављен од великог броја разноврсних инструмената. Од скромних почетака опера је доживела експанзију и постала омиљена забава 17. и 18. века. Из Фиренце опера је кренула пут других италијанских градова, па и Европе. Прве опере су се изводиле у палатама краљева и аристократије која је имала своја приватна позоришта и привилеговане посетиоце. Отварањем јавних позоришта (прво је отворено 1637. у Венецији) опера постаје доступна ширем кругу грађана.

7

КЛАУДИО МОНТЕВЕРДИ

бе н

ик е

Најзначајнији стваралац опере 17. века био је италијански композитор Клаудио Монтеверди (1567–1643). Његова опера Орфеј изведена је у Мантови 1607. године, непосредно после извођења фирентинских опера. Либрето, текст за оперу, заснован је на трагедији јунака из грчке митологије, Орфеја и Еуридике, што је била честа тема и других композитора барока (за садржај опере види линк: https://volim-operu.blogspot.com/2009/02/klaudio-monteverdiorfej-sinopsis.html). Већ овом опером Монтеверди премашује своје претходнике јер поред речитатива обликује и друге заокружене муз­и­ч­ке целине (нумере): арије, ансамбле солиста (дуете, терцете, квартете), хорове, инструменталне делове. У опери 17. века зачет је стил италијанског оперског певања – белканто (италијанска реч која значи лепо певање). Белканто одликује виртуозно певање, покретљивост гласа и велики опсег. Погледај линк: А. Вивалди, Арија Agitata da due venti из опере Гризелда

уџ

http://www.knjizara.zavod.co.rs/E-knjige/Muzička kultura 7-elektronski dodatak/2.

од

ансамбл солиста – група од два или више певача који заједно певају у неком делу опере (дует – два, терцет – три, квартет – четири).

за

Клаудио Монтеверди

За в

арија – композиција за глас уз инструменталну пратњу, самостална или склопу опере.

речитатив – вид певачког израза, налик на говор, користи се у драмским моментима опере.

хор – ансамбл од најмање 12. певача. Може бити самостална композиција или састави део опере.

8

СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ К. Монтеверди, Орфејева песма, арија из другог чина опере Орфеј – са пастирима и нимфама Орфеј наставља прославу свога венчања певајући о срећи после дуге туге и патње. Ж. Б. Лили Арија из опере Изис – овај видео пример даје ти могућност да упознаш како се некада изводила барокна опера. Жан Батист Лили, француски музичар на двору Луја XIV, певач, глумац, виолиниста, композитор и диригент, први је увео игру у оперу. Погледај на интернет адреси: http://www.knjizara.zavod.co.rs/E-knjige/Muzička kultura 7-elektronski dodatak/3.

ВОКАЛНО-ИНСТРУМЕНТАЛНИ ОБЛИЦИ

За в

од

за

уџ

бе н

ик е

Многи вокални облици ренесансе у доба барока, под утицајем опере, компо­ нују се за вокалне солисте, хор и оркестар и постају вокално-инструментална дела. Истовремено, настају и неке нове музичке форме. Ораторијум је вокално-инструментално дело у коме се приказује одређена драмска радња епског карактера. За разлику од опере, ораторијум се не изводи сценски већ концертно и у приказивању радње учествује приповедач – нара­ тор. Форма је, као и у свим вокално-инструменталним облицима барока, слич­ на опери – састоји се од низа нумера: речитатива, арија, ансамбала, хорова, оркестарских делова. У почетку су ораторијуми били духовни и изводили су се у црквама. Либрето за духовне ораторијуме писани су на библијске садржаје. Касније, у све већем броју, компонују се световни ораторијуми. Најзначајнији композитор ораторијума је Георг Фридрих Хендл. Пасија је, по форми, слична ораторијуму. Представља литургијско-библијски приказ Христовог страдања. Компонована је на текстове јеванђеља. Изводи се у цркви у великој недељи. Најпознатија два дела овог облика компоновао је Јохан Себастијан Бах: Пасија по Јовану и Пасија по Матеји. Кантата је настала у 17. веку развојем мотета. Компонована је на поетски текст лирског карактера. У зависности од текста кантата може бити духовна или световна. Духовна кантата се изводи у цркви, а световна у различитим свеча­ ним приликама. Најчешће је компонована за вокалне солисте, хор и оркестар, али може бити компонована за соло глас уз пратњу чембала. Ј. С. Бах је написао велики број духовних кантата (300) и око двадесетак световних. Занимљива је Кантата О селу (Кад радост и весеља сласт) у којој користи народне немачке песме сликајући сеоски живот. Миса и у бароку остаје главни облик римокатоличког богослужења. За разлику од ренесансе, барокна миса је у обавезно вокално-инструментално дело за вокалне солисте, хор и оркестар. Текстови су на латинском језику са истим ставовима као у претходном периоду: Kyrie (Господе, помилуј), Gloria (Слава), Credo (Вјерују), Sanctus и Benedictus (Свети и Благословен) и Agnus Dei (Јагње Божје). СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ

Г. Ф. Хендл, Хор Алелуја из ораторијума Месија – песма славе којом народ (хор) поздравља долазак Месије. Опиши на који начин, којим музичким средствима композитор постиже помпезност и звучност ове нумере.

9

КАД РАДОСТ И ВЕСЕЉА СЛАСТ Хор из кантате О селу Ј. С. Бах

Allegretto

За в

од

за

уџ

бе н

ик е



10

ИНСТРУМЕНТАЛНА МУЗИКА

Антонио Вивалди

За в

од

за

уџ

бе н

ик е

Пресудан утицај за развој барокне инструменталне музике имало је гра­ дитељство инструмента. Постојале су читаве породице које су се бавиле мај­ сторском израдом инструмената. Већина инструмената која се данас користи добила је свој облик у време барока. То се нарочито односи на породицу гудачких инструмената виолину, виолу, виолончело и контрабас. Оргуље у бароку добијају монументалне димензије. Од инструмената са диркама ко­ ришћени су клавикорд и чембало (клавир је конструисан тек у 18. веку). Од дувачких инструмената заступљене су флауте, обое, фаготи, трубе, тромбони и хорне. Са усавршавањем градитељске технике развија се и инструментал­ ни виртуозитет. Тако се по први пут развијају три типа музицирања: соли­ стичко, камерно и оркестарско. У солистичком (самосталном) музицирању најзначајнији инструмент била је виолина, технички и изражајно најсавршенији инструмент. Техника изво­ ђења изузетно напредује, а певност виолине осваја масе. У Италији, то је време појаве великог броја виолиниста виртуоза који су истовремено и ком­ позитори. Међу најпознатијима је Антонио Вивалди. Написао је велики број концерата, али је многима познат по концертима који носе назив Четири годишња доба. Дело се састоји од четири концерта за соло виолину и гудач­ ки оркестар. Вивалди, инспирисан стиховима које је сам написао, покушава да музиком дочара расположења и звучне ефекте које доносе поједина го­ дишња доба: цвркут птица у пролеће, летњу олују, јесење сакупљање плодо­ ва и лов, зимско тешко ходање кроз дубок снег и на поледици.

СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ

А. Вивалди, Олуја, 3. став из годишњег доба Лето – „авај, његови (мисли се: пастира) најгори страхови су оправдани, док небеска рика (громови) и велики град туку доле на поносно стојећи кукуруз.” На који начин композитор постиже звучни ефекат текста који је сам приложио уз музику? Обрати пажњу на виртуозитет виолине.

виртуозитет – врхунско умеће, висок технички и изражајни ниво у интерпретацији инструменталног или вокалног дела. концерт – 1. јавно извођење музичког дела.

2. музички „разговор” између једног или групе солистичких инструмената и оркестра.

11

уџ

бе н

ик е

Музика за чембало (клавсен) је у време барока такође доживела свој успон. Међутим, због ограниченог трајања звука, музика за овај инструмент нема ширину мелодијске линије и певност виолине. Техничким и изражајним мо­ гућностима чембала одговара брз, покретан темпо у коме нема дужих нотних вредности. Његова слабија звучност и немогућност произвођења динамичког нијансирања одредили су и његову намену. На њему се превасходно музици­ рало солистички, али и у комбинацији са другим инструментима у амбијенту мањег простора. Чембало је у време барока постао популаран инструмент у кућном музицирању, подједнако у феудално-аристократским дворовима као у грађанским домовима нове економски ојачале средње класе трговаца и занатлија. Међутим, интересовање за чембало опада у 18. веку појавом новог инструмента, моћнијег, већих техничких могућности – клавира. Кућно музицирање подстакло је удруживање солистичких инструмената у заједничко свирање. Најчешће је то била комбинација виолине и чембала. Музика коју свира састав од неколико солистичких инструмената пред мањим бројем слушалаца у кућном амбијенту назива се камерна (од италијанске речи camera = соба). Овај назив усталиће се тек у другој половини 18. века.

За в

од

за

Камерно музицирање у дому војводе од Модене (17. век)

СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ

Л. К. Дакен, Кукавица – упореди са композицијом Ф. Купрена, Доброћудне кукавице. Шта им је заједничко, а ипак различито? Г. Ф. Телеман, Париски квартет бр. 6 – пример за камерну музику касног барока. Погледај на интернет адреси: http://www.knjizara.zavod.co.rs/E-knjige/Muzička kultura 7-elektronski dodatak/4.

12

ик е

Са музичким променама које је донео 17. век, почели су да се обликују и први оркестри успостављајући одређене стандарде у броју и комбинацијама инструмената имајући у виду њихову звучност и изражајност. Барокни ор­ кестар се постепено формирао током 17. и 18. века. Његов састав редовно су чинили гудачки инструменти (већи број) и чембало као хармонска (акордска) подлога читавом ансамблу. Појава дувачких инструмената флауте, обое, фа­ гота, хорне, трубе и удараљке тимпана била је спорадична, варирала је према жељама композитора или према могућностима тренутног састава оркестра.

Састав барокног оркестра 1. виолина 2. флаута 3. обоа 4. труба 5. контрабас 6. виолончело 7. виола 8. чембало

бе н

3

уџ

5

4

6

2

7

За в

од

1

за

8

СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ

М. А. Шарпантје, Прелудијум (уводна музика) из мотета Те Деум (лаудамус – Тебе Бога хвалим) за вокалне солисте, хор и оркестар – пример за звук барокног оркестра. Ова тема је узета као уводна мелодија Евровизије. Погледај на интернет адреси да видиш инструменте који се користе: http://www.knjizara.zavod.co.rs/E-knjige/Muzička kultura 7-elektronski dodatak/5. На почетку прелудијума упознаћеш звук и изглед тимпана инструмента који спада у групу удараљки са одређеном висином тона. Тимпан се састоји од котла и мембране са механизмом којим се кожа затеже и опушта и на тај начин се мења висина тона.

13

ИНСТРУМЕНТАЛНИ ОБЛИЦИ

од

за

уџ

бе н

ик е

Инструментално музицирање подстакло је стварање нових самосталних инструменталних облика. Типични облици барокне инструменталне музике су свита, концерт и фуга. Свита је инструментална композиција састављена од неколико ставова. То је заправо низ од три па и више од двадесет дворских стилизованих игара што значи да ставови имају ритам и карактер игре, али се на ову музику не игра. Ти­ пичне барокне игре су: алеманда, куранта, сарабанда, буре, гавота, полонеза, менует и друге. Игре воде порекло из различитих земаља: Италије, Француске, Енглеске, Шпаније. У свити се нижу тако да увек контрастирају у темпу и карак­ теру. Писане су за соло инструменте, камерне саставе и оркестар. Концерт (од италијанске речи concertare – чита се кончертаре = такмичи­ ти се) је инструментални облик у коме се музички „разговор” води између једног или групе солистичких инструмената и оркестра. Барокни концерт се јавља у две варијанте: кончертно гросо и соло концерт. Прво се појавио крајем 17. века кончерто гросо у коме „разговор” води група солиста (обично две виолине и виолончело, али могу бити и други солистички инструменти) и гудачки оркестар у коме обавезно учествује и чембало. Оркестар има мали број музичара – 12 до 14. Касније се развио соло концерт у коме један ин­ струмент музички комуницира са оркестром. Заслужан за развој солистичког концерта био је Антонио Вивалди. Он је утврдио тип солистичког концерта са три става: брзи – лагани – брзи. Написао је преко 400 соло концерата, сем

СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ

За в

Г. Ф. Хендл, Хорнпајп из свите Музика на води – хорнпајп, један од бројних ставова ове свите, је стара народна игра популарна у Енглеској од 16. до 19. века. Иако није уобичајено да се игра на стилизоване игре следећи видео пример је тако обликован да ти даје могућност да упознаш Хендлову музику, начин играња у бароку и амбијент у коме се развијала барокна епоха. Погледај на интернет адреси: http://www.knjizara.zavod.co.rs/E-knjige/Muzička kultura 7-elektronski dodatak/6. Следећa интернет адреса: http://www.knjizara.zavod.co.rs/E-knjige/Muzička kultura 7-elektronski dodatak/7.

– исти став свите даје ти бољи визуелни преглед састава оркестра тако да можеш да упознаш старе барокне лимене дувачке инструменте – хорне и трубе који у то време још увек технички несавршени звуче „нечисто” и „необично”. Ј. С. Бах, Бранденбуршки концерт бр. 4 – пример кончерта гроса у коме група солистичких инструмената две блок-флауте и виолина воде музички дијалог са гудачким оркестром уз обавезно чембало. Погледај на интернет адреси: http://www.knjizara.zavod.co.rs/E-knjige/Muzička kultura 7-elektronski dodatak/8.

14

ик е

виолине, и за друге инструменте (виолончело, обоа, флаута, фагот) који су почели да добијају значај солистичког инструмента. Фуга је полифона композиција. Слично канону, изграђена је на принципу имитације. Међутим, у фуги се имитационо не спроводи цела мелодија кроз све гласове, као што је случај у канону, већ само једна кратка, карактери­ стична тема. Наизменичним јављањем теме у различитим гласовима ствара се утисак као да гласови беже један од другог. Због тога ова композиција и носи назив фуга (од латинске речи fugere = бежати). Ретко се јавља као самостална композиција. Претходи јој уводни став прелудијум, токата или фантазија. Најзначајнији композитор фуге био је Јохан Себастијан Бах.

бе н

БАХ И ХЕНДЛ

За в

од

за

уџ

Прва половина 18. века, касни барок, обележен је стваралаштвом два ве­ ликана чија дела представљају синтезу свих барокних музичких кретања. Њихова имена се често помињу једно уз друго, иако се веома разликују по начину живота, темпераменту и карактеристикама стваралаштва. Бах је био тих и повучен човек, окренут себи, бројној породици и музици. Живео је скромно. Никад није прешао границе својe домовине, Немачке. Са­ временици су га поштовали као врсног чембалисту, најбољег оргуљаша свога времена који је „боље свирао педал (клавијатура за ноге) са две ноге него мануал (ручна клавијатура) са две руке”. После смрти његово композиторско стваралаштво било је сасвим заборављено. Хендл је био сушта супротност. Док је Бахов живот текао скромно, мирно и неприметно, његов савремених Хендл је водио сјајан и занимљив живот. Немирног духа, отиснуо се из свога родног немачког града Халеа у свет оби­ лазећи све велике центре тадашње Европе: Берлин, Хамбург, Венецију, Рим, Напуљ, Фиренцу. Радио је углавном у служби владара и кнезова. Коначно је дошао у Лондон где је са кратким прекидима остао до краја живота. Хендл је, за живота, стекао велике почасти и славу. Баха је познавао један узан круг људи у коме се кретао. Хендл је писао велика вокално-инструментална дела – оперу и орато­ ријум, дела која су се одликовала брилијантном, виртуозном, звучно ефект­ ном музиком. Бах је превасходно композитор кантата, пасија – дела које пише за потребе цркве. За своје задовољство ствара инструменталну музику у којој савршеном композиционом техником и складношћу достиже врхунац барокног стила.

15

бе н

ик е

Георг Фридрих Хендл (1685–1759) је био веома плодан композитор. Оста­ вио је преко 50 опера које се и данас изводе на сценама познатих оперских кућа у свету. Међутим, врхунац стваралаштва су ораторијуми који су му до­ нели велику популарност и славу. Садржаје за ораторијуме узимао је из Библије, из Старог завета и историје јеврејског народа. У ораторијумима значајну улогу имају хорске нумере. Оне звуче свечано и ефектно што доказује величанствен, широм свега попула­ ран, хор Алелуја из ораторијума Месија. Иако прожети религиозним темама, Хендлови ораторијуми нису извођени у цркви. На подручју инструменталне музике оставио је велики број кончерта гро­ са, и соло концерата. Од бројних оркестарских свита две су најпознатије и најчешће извођене: Музика на води и Музика за ватромет. Обе су намење­ не извођењу на отвореном простору.

Г. Ф. Хендл

уџ

ИГРА КОЛО ВЕСЕЛО канон

за

Г. Ф. Хендл

За в

од



СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ Г. Ф. Хендл, Музика за ватромет – обимна композиција по броју ставова и огромном и необичном саставу оркестра писана за ватромет на отвореном простору. Слушај и прати на интернет адреси: http://www.knjizara.zavod.co.rs/E-knjige/Muzička kultura 7-elektronski dodatak/9.

16

бе н

ик е

Јохан Себастијан Бах (1685–1750) рођен је у великој породици музичара која је кроз два века дала неколико генерација музичких мајстора. Његов живот је углавном везан за три немачка града где је био у служби двора и цркве. Био је врстан оргуљаш, чембалиста, виолиниста, капелник – руково­ дилац хора и оркестра. Оставио је велики број дела. Неговао је све музичке форме барока сем опе­ ре. За потребе цркве у којој је службовао компоновао je бројна вокално-ин­ струменталнa дела духовне музике: духовне кантате (300), две пасије, мису, Божићни ораторијум. Осим духовних кантата, написао је и двадесетак све­ товних. Занимљиве су Кантата о селу у којој Бах користи народне немачке песме сликајући сеоски живот и Кантата о кафи у којој описује свакодневни живот грађанске средине: отац брани кћерки да пије напитак који је тек сти­ гаo у Европу. Инструментална музика је била Бахово омиљено подручје рада. То су пре свега композиције за оргуље и клавир односно претече клавира (чембало и клавикорд), концерти, кончерта гроса (Бранденбуршки концерт), свите. Фуга у Баховим делима достиже врхунац барокне полифоне технике.

За в

од

за

уџ

Ј. С. Бах

Бахова родна кућа

СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ

Ј. С. Бах, Токата и фуга де-мол – токата је краћа композиција за инструменте са диракама, брзог темпа и хомофоне грађе. После токате следи фуга. На почетку фуге пажљиво слушај тему. Спровођењем теме кроз различите гласове гради се облик фуге. Следећа интернет адреса: http://www.knjizara.zavod.co.rs/E-knjige/Muzička kultura 7-elektronski dodatak/10. – помоћи ће ти да уочиш вештину свирања на тако моћном инструменту као што су оргуље.

17