Istorija 7

И

Драгомир Бонџић Коста Николић

СТОРИЈА уџбеник са одабраним историјским изворима за седми разред основне школе

Рецензенти Проф. др Горан Васин, ванредни професор Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду Љиљана Дукић Рајковић, професор историје у Основној школи „Бранислав Нушић” у Београду Ивана Николић Радуловић, професор историје у Основној школи „Вук Караџић” у Кладову Уредник мр Небојша Јовановић

ик е

Одговорни уредник Слободанка Ружичић

За

во

д

за

уџ

За издавача др Милорад Марјановић, в. д. директора

бе н

Главни уредник др Милорад Марјановић

САДРЖАЈ I. ОСНОВИ ПРОУЧАВАЊА ПРОШЛОСТИ

5

1. Основне одлике периода у коме је настало модерно друштво

6

115

Одабрани историјски извори

120

III–2: СРПСКИ НАРОД У БОРБИ ЗА НЕЗАВИСНОСТ И УЈЕДИЊЕЊЕ

125

Хронологија 1. Друга владавина Милоша и Михаила Обреновића 1858–1868 2. Ослободилачки ратови и стицање независности 1868–1878 3. Србија од Берлинског конгреса 1878. до Мајског преврата 1903 4. Црна Гора од Берлинског конгреса 1878. до Првог балканског рата 1912 5. Срби под аустроугарском влашћу у другој половини 19. и почетком 20. века 6. Срби у Османском царству у другој половини 19. и почетком 20. века 7. Краљевина Србија од Мајског преврата 1903. до балканских ратова 1912 8. Балкански ратови Одабрани историјски извори

бе н

II. ЕВРОПА, СВЕТ И СРПСКИ НАРОД НА ПОЧЕТКУ ИНДУСТРИЈСКОГ ДОБА (до средине 19. века) 11

4. Међународни односи крајем 19. и почетком 20. века.

5. Друга индустријска револуција и промене у привреди, друштву и култури у другој половини 19. и почетком 20. века

ик е

ПРЕДГОВОР

11

Хронологија 1. Прва индустријска револуција 2. Америчка револуција 3. Француска револуција 4. Наполеоново доба 5. Револуције 1848–1849. године Одабрани историјски извори

12 13 16 20 26 32 36

за

уџ

II–1: ЕВРОПА И СВЕТ У ДОБА РЕВОЛУЦИЈА

41

Хронологија 1. Први српски устанак 2. Друга фаза устанка, слободна територија, слом устанка 3. Други српски устанак 4. Прва владавина Милоша и Михаила Обреновића 5. Уставобранитељи и кнез Александар Карађорђевић 1842–1858 6. Живот у Србији 7. Настанак државе у Црној Гори 8. Српски народ под влашћу Аустрије 9. Срби у Босни и Херцеговини Одабрани историјски извори

42 44 50 55 59 65 68 73 79 84 86

За

во

д

II–2: СРПСКИ НАРОД У БОРБИ ЗА НАЦИОНАЛНО ОСЛОБОЂЕЊЕ

IV. ПРВИ СВЕТСКИ РАТ Хронологија 1. Свет у Првом светском рату 2. Човек у Првом светском рату: лично и колективно искуство 3. Србија у Првом светском рату 1914–1916: победе и повлачење 4. Србија у Првом светском рату 1916–1918: до победе Одабрани историјски извори

III. ЕВРОПА, СВЕТ И СРПСКИ НАРОД КОНСУЛТОВАНА ЛИТЕРАТУРА У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ 19. И ПОЧЕТКОМ 20. ВЕКА 95 III–1: ЕВРОПА И СВЕТ У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ 19. И ПОЧЕТКОМ 20. ВЕКА

95

Хронологија 96 1. Уједињење Италије и Немачке 97 2. Грађански рат у САД 101 3. Источно питање, велике силе и балкански народи у 19. веку 104

109

126 127 131 136 140 144 151 155 159 165

169 170 171 178 183 190 196

206

ПРЕДГОВОР

За

во

д

за

уџ

бе н

ик е

Новим програмом за наставу историје у 7. разреду основног образовања и васпитања извршене су измене у градиву које ученици треба да савладају. У претходном, 6. разреду, ученици изучавају историју до средине 18. века, тако да градиво 7. разреда почиње од средине 18. века и обухвата историју Европе, света и Србије до почетка 20. века и краја Првог светског рата. У питању је значајан и динамичан историјски период, па је пред ауторима уџбеника и наставницима историје обиман, сложен и захтеван посао. Наставници би требало да га, стваралачким приступом, у току одређеног броја часова реализују, а ученици савладају и усвоје. Преко наставе историје, ученици седмог разреда стичу знања о догађајима, појавама и процесима из прошлости. На тај начин они добијају и подстицаје за свој интелектуални развој. Ученици се вежбају у логичком закључивању и схватању узрочно–последичних веза. Историја као наставни предмет добра је основа за подстицање развоја критичког мишљења, односно за разликовање чињеница од претпоставки и битног од небитног. Историја је и наративни предмет преко којег се пружају велике могућности за подстицање ученичке радозналости, која је у основи сваког сазнања. Зато смо у овом уџбенику наставне садржаје изложили као „причу” богату информацијама и детаљима, како би историјски догађаји, појаве и процеси били описани јасно, детаљно, али и динамично. Овај уџбеник не представља статистичку збирку података и извештај о томе шта се некада збило, већ му је намена да помогне ученицима у стварању што јасније слике не само о томе шта се тада десило, већ и зашто се то десило и какве су последице из тога проистекле. Историјa – уџбеник са одабраним историјским изворима за 7. разред основне школе састоји се од четири основне тематске целине, у којима је изложена национална и општа историја у временском оквиру од средине 18. до почетка 20. века. Уџбеник има укупно 32 лекције, од којих се 19 лекција односи на историју српског народа, 12 лекција на општу историју, док прва лекција има општи методолошки карактер. Свака тематска целина започиње хронологијом која обухвата шири временски оквир од лекција на које се односи, а њену употребу и захтеве према ученицима регулишу наставници. У делу о националној историји сви датуми дати су по новом календару, осим у једном случају (Мајски преврат из 1903), што је посебно наглашено. Уџбеник је опремљен одабраним историјским изворима, биографским нотицама за све значајније личности које су предмет изложене материје, као и објашњењем мање познатих појмова. Аутори

TEMA

I

OСНОВИ

За

во

д

за

уџ

бе н

ик е

ПРОУЧАВАЊА ПРОШЛОСТИ

I

ОСНОВИ ПРОУЧАВАЊА ПРОШЛОСТИ

1. ОСНОВНЕ ОДЛИКЕ ПЕРИОДА У КОМЕ ЈЕ НАСТАЛО МОДЕРНО ДРУШТВО

ик е

Кључне речи: модерно доба, индустријализација, урбанизација, историјски из­ вори

За

во

д

за

уџ

бе н

ПРОСТОР И ВРЕМЕ. – Период 19. и почетка 20. века представља модерно друштво са скупом карактеристичних особина. Поједини аутори модерно друштво везују за процес урбанизације, други за рационализам и просветитељство, а трећи за индустријализацију друштва. Целина свих тих елемената одваја модерно друштво од претходног типа друштва који је познат као традиционално, прединдустријско или аграрно друштво. Елементи модерног друштва међусобно су тесно повезани и једни на друге утичу. Модерно друштво подразумева и друге промене, пре свега секуларизацију друштва, а то значи одрицање од религије, што је карактеристично за другу половину 19 века. У економској области модерно друштво се манифестује као капитализам кога карактерише процес индустријализације. У политичкој области модерно друштво обележава процес стварања националних држава и нагли пораст броја становника, као и бројне промене у брачним и породичним односима. Период који се описује у овом уџбенику започео је индустријском револуцијом у Енглеској и политичким револуцијама у Америци и Француској, крајем 18. века, а завршио се Првим светским ратом (1914–1918). Посматрани период обухвата убрзану индустријализацију и откривање и примену многих научних и техничких открића, што је довело до развоја градова и великих промена у начину живота. Развој саобраћаја и техничка открића довели су до убрзане комуникације међу људима, бржег путовања и повезивања различитих делова света, динамичније размене људи и добара између удаљених земаља, међусобног повезивања и укључивања целог света у различите политичке, економске и културне догађаје и процесе. Један од примера јесте Први светски рат као највећи војни сукоб у дотадашњој историји и први сукоб који је обухватио практично читав свет, а чијим се завршетком завршио и један период у људској историји. ИСТОРИЈСКИ ИЗВОРИ. – Описивање прошлости није могуће без историјских извора. Они могу да буду материјални (сваки материјални предмет или грађевина из ранијих времена) и писани, усмени и аудио-визуелни извори. Материјални остаци поуздани су извори, али повезану слику збивања најбоље пружају писани извори као што су до­ кумента владара и државних институција, судски списи, међународни споразуми и мировни уговори, приватно-правни уговори, извештаји, рачуни, писма.

6

бе н

ик е

ИСТОРИЈА ЗА СЕДМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

уџ

 Мемоари Проте Матеје

 Писаћа машина

За

во

д

за

Период 19. и почетка 20. века истражује се и у оновременој штам­ пи (новинама) и мемоарима и дневницима које су писале или водиле значајне личности. Аутори мемоара су, по правилу, имали одређену улогу у догађајима које описују или су били у директној вези са њима. Дневнички записи су углавном поузданији од мемоара јер аутор дневника пише у периоду када се и одвијају догађаји које бележи. Мемоари се пишу накнадно, њихови аутори не описују догађаје које нису упамтили, а приликом описивања доминантан је лични утисак који не мора да буде и тачан. Познатије мемоаре и дневнике значајне за период који описује овај уџбеник написали су код нас: Владимир Јовановић, Јован Авакумовић, Владан Ђорђевић, Јован Ристић, Алимпије Васиљевић, Прота Матеја Ненадовић, Никола Пашић, Живојин Мишић, Јован Цвијић, Јован М. Јовановић, Јеврем Грујић, Ђорђе Стратимировић, Јаков Игњатовић, Сима Матавуљ и други. Када су у питању писани извори, велики значај је имало откриће и развој писаће машине. Иако су и раније постојали различити модели, прва писаћа машина за ширу употребу патентирана је у Америци 1868. године. Ускоро је започела и индустријска производња машине, на тржиште су излазили нови и усавршени модели, а почетком 20. века израђена је и прва електрична писаћа машина. Овај изум је убрзао настанак и умножавање писаних извора, као и њихову читкост. С временом се повећавао број докумената написаних на машини, уместо оних написаних руком, а током 20. века такви су документи у потпуности преовладали. Утицај на настанак и изглед писаних историјских извора имао је и убрзани развој саобраћаја, комуникација и појава поштанске службе средином 19. века. Од тада су писма све чешће и брже размењивана, више људи из различитих друштвених слојева их је писало, те су постала све присутнији и раширенији историјски извор. Поред преписке

7

I

ОСНОВИ ПРОУЧАВАЊА ПРОШЛОСТИ

истакнутих историјских личности, државника и политичара, о озбиљним и званичним темама, све присутнија су постала и приватна и лична писма људи из различитих друштвених слојева и из разних делова света, из којих се могу добити сведочанства о њиховом свакодневном животу, односима, схватањима, проблемима, потребама. Појавила су се и писма војника из ратова, са фронта, из ровова, пре свега из Првог светског рата, као сведочанстава о личном доживљају рата, страдањима и ужасима модерног ратовања. У 19. веку се развила техника штампе и брзина преношења штампаних ствари и све више се ширила писменост становништва. Све то је довело до повећања броја и тиража новина и часописа. Тако је растао и њихов значај као историјских извора. Поред тога, напредак науке и техничка открића у 19. веку дали су историчарима нове врсте извора, који нису постојали у претходним историјским раздобљима. Француз Луј Жан Дагер усавршио је 1839. фо-

д

за

уџ

бе н

ик е

Хајдук Вељка Петровића из  Писмо Првог српског устанка

За

во

На територији данашње Републике Ср­ бије новине су излазиле од 1834, прво у Крагујевцу, а потом у Београду и другим градовима. Од 1826. излази Летопис Матице српске, један од најстаријих часопи­ са у Европи. У Краљевини Србији је 1911. излазило 152 листа и часописа, од тога у Београду 105. Појава фотографије 1839. године омогућила је и појаву илустрова­ них часописа који су били све читанији и утицајнији.



 Новине Србске 8

ИСТОРИЈА ЗА СЕДМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

бе н

ик е

тографски апарат. Од тада се производња фотографија даље развијала, а фотографије су постајале све квалитетније, јефтиније и присутније. Тако се појавио нови историјски извор који је нудио верну слику изгледа историјских личности, али и обичних људи, жена, деце, породица, историјских догађаја, предела, политичких скупова, побуна, битака, ратова и свакодневног живота. У ратовима се појављују фото-репортери који су оставили драгоцена сведочанства о суровим условима ратовања, страдањима војника и цивила, патњама и животу на фронту и иза фронта. Фотографије су допуњавале и употпуњавале писмени опис неке личности, предела, догађаја и верно приказивале њихов изглед у тачно одређеном тренутку. Раније су постојале уметничке слике, портрети, пејзажи, слике догађаја, које су такође драгоцена сведочанства, али су често настајале после самих збивања, а њихова веродостојност и квалитет зависили су од самог сликара и његове вештине. Крајем 19. века почео је развој снимања звука, тако да је с временом омогућено да се бележе звучни записи историјских догађаја, говора историјских личности итд. Тако је постало могуће да се, осим слике, сачува и звук из прошлости. Посебан значај за изучавање историје, међутим, имало је откриће снимања покрета, односно почетак филма, пројекцијом браће Огиста и Луја Лимијера у Паризу 1895. године. Већ почетком 20. века снимљени су различити историјски догађаји, личности, предели и свакодневни живот, те су остала аутентична сведочанства која сликовито и динамично говоре о стању, али и покрету у одређеном историјском тренутку. Снимана су крунисања владара, политички састанци, масовни митинзи, као и свакодневни живот у градовима, сељаци на пијаци, културни догађаји. Почетком 20. века ентузијасти са камером одлазе и на ратишта и, доводећи себе у непосредну опасност, снимају борбе, деловање артиљерије, експлозије, јурише војске и коњице, команданте на положајима, војнике у рововима. Тако су историчари за ратне сукобе у овом периоду (пре свега за Први светски рат) добили жива и директна сведочанства каква нису постојала ни за један догађај у ранијој историји.

За

во

д

за

уџ

краљ Александар и  Фотографија: краљица Драга Обреновић

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ 1. Која промена у настанку писаних историјских извора је настала у 19. веку?

2. Који нови историјски извори су се појавили у 19. веку?

3. Опишите значај фотографије као историјског извора.

4. Опишите значај филма као историјског извора.

5. Које су основне карактеристике периода од краја 18. до почетка 20. века?

 Милтон Манаки Браћа Манаки, Јанаки (1878–1954) и Милтон (1882–1964), били су фотографи и пионири филма у турском делу Балкана почетком 20. века. Прво су отворили атеље у грчком граду Јањини, а 1905. у македонском граду Битољу. Снимали су у атељеу и на терену. Били су званични фотографи турског и румунског двора, а снимали су и српског краља и друге историјске личности.



9