Душанка Звекић-Душановић Наташа Добрић Гордана Штасни
СРПСКИ КАО НЕМАТЕРЊИ ЈЕЗИК
АДНА СВЕСКА ЗА VII РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ
Рецензенти
ке
Проф. др Павле Илић, ред. проф. методике наставе српског језика и књижевности, у пензији Др Љиљана Петровачки, ред. проф. методике српског језика и књижевности на Одсеку за српски језик и лингвистику Филозофског факултета у Новом Саду Љиљана Церовац, наставник српског језика као нематерњег и српског језика и књижевности у ОШ „Народни хероји“ у Чантавиру Каролина Гашпаровски, наставник српског језика као нематерњег и српског језика и књижевности у ОШ „15. октобар“ у Пивницама
ни
Уредник Јелица Недић
Главни уредник Драгољуб Којчић
уџ
За издавача Драгољуб Којчић, директор
бе
Одговорни уредник Слободанка Ружичић
За
во
д
за
Министар просвете Републике Србије одобрио је објављивање и употребу овог уџбеника у седмом разреду основне школе својим решењем број 650-02-00177/2009-06 од 7. јула 2009. године.
ISBN 978-86-17-19254-7 © ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ, Београд (2009–2015) Ово дело се не сме умножавати, фотокопирати и на било који други начин репродуковати, ни у целини ни у деловима, без писменог одобрења издавача.
ЗГОДЕ, НЕЗГОДЕ И ЈОШ ПОНЕШТО
ик е
1. Школа није место где се само учи. Она је и место за дружење, у њој се дешавају разне згоде и незгоде. Оне се међу ученицима препричавају и дуго памте. Испричај неку згоду са часа или са одмора. Можда у разреду и бележите „бисере“ које ученици или наставници изговоре на часовима? Напиши оне којима сте се највише смејали. ___________________________________________________________ ___________________________________________________________ ___________________________________________________________
бе н
___________________________________________________________ ___________________________________________________________ ___________________________________________________________
за
уџ
2. У твојој читанци налази се одломак из књиге Јасминке Петровић Школа без длаке на језику. У њој су на духовит начин приказани школа, школске просторије, школски предмети, представљени су и разни типови ученика... Школа је пуна не само занимљивих ђака, већ и занимљивих наставника. Прочитај како је ауторка неке од њих представила у својој књизи. ТИПОВИ НАСТАВНИКА ПРЕМА НАЧИНУ УЛАСКА НА ЧАС:
За
во
д
Бацач Наставник који још од врата баца дневник на катедру. Одмах после застрашујућег треска следе и застрашујућа питања: Ко још нема оцену? Ко није обрисао таблу? Ко није урадио домаћи? Ко је побегао са часа? и сл. Овај тип наставника код ученика изазива велики страх и мале симпатије. ТИПОВИ НАСТАВНИКА ПРЕМА НАЧИНУ ИСПИТИВАЊА:
Помагач За овај тип наставника је карактеристично то што увек помаже ученику, како при усменом, тако и при писменом одговарању – поставља лака питања и потпитања, дозвољава шапутање и преписивање. Помагач ученика чини краткорочно срећним, а дугорочно необразованим.
3
Унакрсна паљба Наставник који стално испитује више ученика у исто време. Задовољавају га брзи и одсечни одговори, а узнемиравају спори и опширни. Одликује се непредвидивим потезима: испитује кад треба да предаје, предаје кад се очекује контролни и обратно. Ученике држи у стању непрекидне приправности и борбене готовости.
ик е
Ево прилике да и ти кажеш неку занимљиву опаску о својим наставницима. Изабери наставника који ти се чини посебно занимљив и опиши га. ___________________________________________________________ ___________________________________________________________
бе н
___________________________________________________________ ___________________________________________________________ ___________________________________________________________ ___________________________________________________________
уџ
3. Школа је и место дружења, првих љубави, састанака и растанака, тајни и поверљивих разговора. Друг/другарица ти је испричао/ испричала шта је било. Употреби један од понуђених израза којим ћеш правилно одговорити на његове/њене речи.
за
Друг/Другарица: Па то је страшно! Како је то романтично! То је заиста ружно! Ко би се томе надао од њега! Ма шта кажеш, не могу да верујем! Баш лепо од њега!
во
д
Друг: „Замисли, јуче сам срео Милицу. Није ми се ни јавила!“ Ти: _______________________________________________________ Другарица: „Погоди шта је било! Милош ми је јуче послао поруку. Написао је: Волећу те читавог живота.“
За
Ти: _______________________________________________________ Другарица: „Замисли, Марко је изашао у суботу с Иваном, а свима прича да је заљубљен у Сању.“ Ти: _______________________________________________________ Друг: „Знаш шта се десило? Јована је јуче пала на физичком и повредила руку!“ Ти: _______________________________________________________
4
Друг: „Јована и Саша су се помирили. Опет се друже!“ Ти: _______________________________________________________
ик е
Другарица: „Погоди ко ми је јуче помогао да решим задатак! Милош.“ Ти: _______________________________________________________ 4. Знамо да школске активности представљају важан део радног дана ученика. Али, ту није крај! Оно најважније следи након наставе – израда домаћих задатака, учење... А има ли у њему слободног времена?
бе н
Испричај нам колико имаш слободног времена и како га проводиш?
СЛОБОДНО ВРЕМЕ ИСПУНИТИ СПОРТОМ ЈЕ ВЕОМА ДОБАР ИЗБОР.
уџ
Какав је твој став о томе? Колико ти значи дружење са другарима у школском дворишту или на игралишту?
за
5. Друг те зове да идете заједно на кошаркашку утакмицу. Прихвати његов позив или га одбиј, али потруди се да му образложиш зашто не можеш да идеш. Допуни дијалог употребљавајући неке од следећих израза: Прихватање: Да, хајдемо. Да, наравно. Зашто да не. Слажем се. Ја сам за. Немам ништа против. Са задовољством. Важи. У реду. Одлично! Дивно! Супер! Одбијање: Ја не бих..., Мени се не..., Боље да....
За
во
д
Друг: Шта мислиш о томе да одемо заједно на утакмицу? Играју Звезда и Војводина. Ти: _______________________________________________________ Друг: _____________________________________________________ Ти: _______________________________________________________ Друг: _____________________________________________________ Ти: _______________________________________________________ Којим се спортом бавите? Да ли волите спортска такмичења? 6. Слободно време вероватно понекад проводиш уз компјутер... Играње компјутерских игрица може бити корисно, али има и оних које су веома штетне. Шта ти о томе мислиш? Које су твоје омиљене компјутерске игре?
5
ик е
Да ли се из њих може научити и понешто важно и корисно? Да ли се твоји родитељи љуте када уз компјутер проводиш превише времена? Како решавате тај проблем?
7. ...а понекад читаш романе, стрипове, часописе за младе....
бе н
уџ
8. Изабери један од понуђених задатака и на ту тему напиши састав у својој свесци. а) Ево задатка за све љубитеље спорта. Да ли би волео да уживо пратиш такмичења на олимпијади? Како би се за тај незаборавни догађај припремио? С ким би ишао? Како бисте путовали?
за
✴
Шта волиш да читаш? Колико времена проводиш уз узбудљиво штиво? Како долазиш до занимљивих књига? Да ли си члан школске или неке друге библиотеке у твом месту? Да ли водиш читалачки дневник?
д
Размисли о свему овоме и напиши састав. Тема је: На олимпијади.
За
во
б) Можеш да замислиш себе и у улози телевизијског репортера? Интервјуиши омиљеног спортисту или спортисткињу.
6
в) И за љубитеље компјутерских игрица следи задатак. Напиши састав под насловом: Када играм своју омиљену игрицу на компјутеру, осећам се... г) А за љубитеље књиге задатак је да представе свог омиљенoг писца. Препоручи друговима прочитану књигу. 9. Међу понуђеним насловима заокружи часопис који најрадије читаш: a) Национална географија (National Geographic) б) Teen в) OK
U KAKVOJ SI FORMI? 1.
Opasni sportovi
ик е
10. Сазнај још понешто o новинарском послу и напиши у својој свесци састав. Тема је: Да сам уредник часописа за младе...
бе н
✴
Које теме те највише интересују? Ако су то научне теме, који ти је омиљени извор информација? Када су у питању забавне теме и разонода, који часопис најрадије читаш? Да ли у часописима које читаш налазиш одговоре на своја питања?
за
уџ
Nekim je sportovima trebalo dugo vremena da privuku ne samo pažnju javnosti već i takmičare, dok su neki preko noći postali jako popularni, pogotovo među mladima. U poslednje vreme u modi su „sportovi adrenalina“ ili, kako ih još nazivaju, ekstremni sportovi. U tu grupu spadaju splavarenje (rafting), skakanje s elastičnim konopcem (bandžidžamping), skijanje na dasci (snoubording), jedrenje padobranom (paraglajding), vožnja skejtborda (skejtbording), vožnja bicikla po opasnim stenama, preko kamenja, kroz pustinju i ostali opasni sportovi za koje ne postoje granice izdržljivosti. Ljudi koji se bave tim sportovima koriste svoje fizičke sposobnosti kako bi podigli nivo adrenalina, hormona koji se luči pri osećanju straha, i doživeli uzbuđenje kakvo je teško moguće u „običnim“ sportovima. Sa splavarenja na Tari:
За
во
д
„Ako ste se ikada u luna-parku provozali čuvenom „balerinom“, skoro da isti osećaj možete imati i na vodi, tačnije na splavarenju Tarom i Drinom. Dok talasi ledene vode zapljuskuju čamce za spust, ljudi mokri do gole kože, uz poneki vrisak i krik, grčevito se drže za konopce da ne bi upali u reku. Doduše, to će se retko dogoditi ako pažljivo slušate kormilara, koji će vas bezbedno spustiti niz hladne brzake. Splavarenje Tarom i Drinom je nešto što se pamti celog života. Može biti opasno, ali ako se dosledno pri-menjuju uputstva kormilara, zabava je zagarantovana...“
за
уџ
бе н
ик е
Koji su opasni sportovi navedeni u ovom tekstu? ____________________ ___________________________________________________________ Zašto su baš mladi posebno zainteresovani za njih? __________________ ___________________________________________________________ Da li si već negde slušao o njima, gledao TV emisiju? Šta je na tebe ostavilo poseban utisak? _____________________________________________ ___________________________________________________________ ___________________________________________________________ Na koji se način može povećati bezbednost u nekom od ovih sportova? Navedi opremu koja je neophodna za to: _________________________ ___________________________________________________________ ___________________________________________________________ ___________________________________________________________ ___________________________________________________________ Sa kojim doživljajem se poredi splavarenje? ________________________ Da li je po tvom mišljenju splavarenje opasno? Zašto? ________________ ___________________________________________________________ Da li tebe privlači neki neobičan sport? Objasni zašto. ________________ ___________________________________________________________ ___________________________________________________________ 2.
Bicikl – prevozno sredstvo ili...
За
во
д
Bicikl je konstruisan u 19. veku, u Evropi. Iako je prvobitno korišćen kao sredstvo za brži i lakši prevoz ljudi, biciklizam je danas i vrlo raširen sport, pa i vid rekreacije. Nastanak bicikla nije vezan za ime konkretnog izumitelja. Bicikli su nekada imali pedale na prednjem velikom točku. Ovakvim je biciklima bilo teško upravljati i vožnja je bila opasna i padovi su bili česti. Problemi s upravljanjem su donekle otklonjeni uvođenjem upravljača i pomeranjem sedišta u bolji položaj,
8
Prvobitni bicikl
уџ
бе н
ик е
međutim pravi napredak je bio uvođenje lančanog pogona. Osnovni koncept bicikla do današnjih dana nije se bitno menjao, osim što je tehnološki napredak doneo primenu kvalitetnijih materijala u izradi, te se današnjim biciklima lakše upravlja i daleko su sigurniji. Zahvaljujući relativno jeftinoj izradi i dostupnosti, to je danas najraširenije prevozno sredstvo. Pretpostavlja se da danas u svetu postoji preko 1.000.000.000 bicikala! Prema važećim saobraćajnim proSavremeni bicikl pisima u većini država bicikl se smatra saobraćajnim sredstvom, te je biciklista ravnopravan učesnik u saobraćaju. To znači da postoji zakonska regulativa koja propisuje pravila njihovog kretanja javnim saobraćajnicama, tehničke zahteve za bicikl, itd. Zbog činjenice da u poređenju s drugim uobičajenim prevoznim sredstvima ne zagađuje prirodnu sredinu a, istovremeno, vožnja biciklom ima pozitivan uticaj na zdravlje ljudi, brojni gradovi imaju za bicikliste različitu infrastrukturu koja im olakšava vožnju: odvojene biciklističke staze, posebna mesta za odlaganje bicikala, delove grada u koje je moguće doći isključivo biciklom ili pešice, itd. Biciklizam je na programu olimpijskih igara od prvih savremenih igara u Atini 1896. godine.
За
во
д
за
Čemu sve služi bicikl? _________________________________________ ___________________________________________________________ Opiši izgled bicikla iz 19. veka: __________________________________ ___________________________________________________________ ___________________________________________________________ ___________________________________________________________ ___________________________________________________________ Zašto je bicikl najraširenije prevozno sredstvo? ______________________________________ ______________________________________ ______________________________________ ______________________________________ Šta spada u zaštitnu opremu bicikliste? ______________________________________ ______________________________________ ______________________________________
ик е
Znaš li neke svetski poznate biciklističke trke? To su? ________________ ___________________________________________________________ Znaš li da voziš bicikl? ________________________________________ Kada si savladao/savladala? ____________________________________ Da li pri vožnji biciklom poštuješ saobraćajne propise? _______________ Da li je opasno voziti bicikl? Objasni zašto. ________________________ ___________________________________________________________ ___________________________________________________________
бе н
Ovako izgleda sobni bicikl. Navedi prednosti vežbanja na njemu i nedostatke u odnosu na vožnju bicikla u prirodi.
за
уџ
Prednosti: _________________________________ _________________________________ _________________________________ Nedostaci: _________________________________ _________________________________ _________________________________
Sobni bicikl
во
д
3. Da li misliš da je opravdana podela na „muške“ i „ženske“ sportove? ____ Zašto? _____________________________________________________ ___________________________________________________________
За
Podelite se u dve grupe. Jedna grupa neka zastupa mišljenje a), a druga mišljenje b):
10
a) Umetničko klizanje je za devojčice, a fudbal za dečake; b) I dečaci i devojčice mogu da se bave i umetničkim klizanjem i fudbalom.
Smislite što više argumenata za svoj stav i ubedite onu drugu grupu da ste u pravu.
4. Ova lekcija nosi naslov „U kakvoj si formi“. Na ovo pitanje dobićeš odgovor ako popuniš sledeći test.
уџ
бе н
ик е
1) Koliko često jedeš čokoladu ili druge slatkiše? svaki dan (0) tri-četiri puta nedeljno (1) ponekad (2) veoma retko (3) 2) Koliko često jedeš voće i sveže povrće? svaki dan (3) tri-četiri puta nedeljno (2) ponekad (1) veoma retko (0) 3) Koliko sati spavaš noću? više od 12 (1) između 8 i 10 (3) između 5 i 8 (2) manje od 5 (0) 4) Koliko često radiš fizičke vežbe ili se baviš sportom? svaki dan (3) tri-četiri puta nedeljno(2) ponekad (1) veoma retko (0) 5) Koliko sati dnevno provedeš gledajući TV ili igrajući video igre? manje od 1 (3) između 1 i 3 (2) između 3 i 5 (1) više od 5 (0) 6) Šta bi sada najradije radio/radila? pojeo parče čokolade (0) gledao TV (1) išao u kupovinu (2) otišao na plivanje (3)
за
Saberi svoje bodove i pročitaj šta taj zbir govori. 1–5 Treba da promeniš svoj stil života. 6–11 Pažljivo razmisli o tome šta jedeš i bavi se više fizičkim aktivnostima. 12–15 Ti vodiš zdrav život. 16–18 Ti si u odličnoj formi. Jesu li tvoji odgovori sigurno bili iskreni?
во
д
5. Zamisli da daješ savete o zdravom životu i napiši ih u ponuđenim poljima:
Trebalo bi...
За
______________________ ______________________ ______________________ ______________________ ______________________ ______________________
Ne bi trebalo... ______________________ ______________________ ______________________ ______________________ ______________________
11
ик е
6. U tvojoj čitanci nalaze se tekstovi Sport i Gol koji su uzeti iz knjige Milana Šipke Priče o rečima. U toj knjizi, pored ovih, nalaze se i mnoge druge zanimljive priče vezane za reči iz oblasti sporta. Potraži knjigu i pročitaj još neku priču o sportskim terminima. Pripremi se da je ispričaš na sledećem času.
СВОЈА КУЋИЦА, СВОЈА СЛОБОДИЦА
за
уџ
бе н
1. Породице у Србији најчешће станују у порoдичној кући или имају стан у згради. Куће које немају спрат већ само приземље зову се ____________________ куће. Неке куће имају и поткровље, уређен део под ____________________. Ако имају један спрат, онда су ____________________ куће, куће на два спрата су ____________________ куће... Зграде често имају више спратова. Могу бити троспратне, четвороспратне, петоспратне... Све зграде које имају више спратова зовемо ____________________.Станови у њима могу бити једнособни кад имају једну собу. Ако имају једну собу и једну малу собу – једноипособни, или са две собе – ____________________, са три собе – ____________________, са четири собе – ____________________ ...
За
во
д
Да ли твоја породица живи у стану или у кући? Испричај у каквој кући/стану живите? 2. Милош и Тамара Павловић живе у мирној градској четврти у Суботици. Они имају двоје деце – сина од 11 и ћерку од 14 година. Станују у лепој породичној приземној кући. Кућа је модерно опремљена и веома практична. У њој се налазe кухиња, трпезарија, дневна соба и радни простор. Такође и дечија соба, спаваћа собa и купатило. Испред куће је мала башта са цвећем, а иза је велики травњак. На линијама испиши називе просторија у кући.
12
3. Пажљиво прочитај опис дневне собе породице Павловић, па и ти опиши једну просторију свога стана или куће.
уџ
бе н
ик е
Павловићи су пажљивo уређивали дневни боравак и трпезарију јер ту проводе доста времена. Зидови и строп просторије обојени су бело. Под прекрива светлосива подна облога сложена у виду „рибље кости“. Кроз велики трокрилни прозор улази довољно дневне светлости. На средини просторије налазе се два кауча за седење, окренута леђима један другом. Каучи су пресвучени сивим ланеним материјалом, а на њима су јастучићи од наранџасте свиле. Поред кауча је округли сточић са црном плочом. Овај велики простор красе брижљиво одабрани детаљи. На уској полици крај телевизора налази се црна порцуланска ваза, а у углу је необична подна лампа са абажуром од белог импрегнираног папира. Зидови су украшени модерним сликама у рамовима од сјајног алуминијума. У трпезарији је велики сто са ногарама од сјајног алуминијума и плочом од лакираног дрвета. Столице су од истог материјала. Изнад стола су две лампе беле и наранџасте боје. Читав овај простор је веома пријатан и укућани радо бораве у њему. Ту проводе своје слободно време читајући или гледајући телевизијски програм.
За
во
д
за
Изабери једну просторију своје куће/стана и опиши је што детаљније. Састав напиши у школској свесци. Следећи план описивања ће ти помоћи у томе: – намена и положај просторије у кући/стану; – облик и величина просторије; – осветљеност; – намештај у просторији, његов изглед и распоред; – карактеристични детаљи; – атмосфера у просторији. Тема је: Најдража просторија у нашем стану. Можеш и илустровати просторију коју описујеш. Направи њен шематски приказ.
13
ик е
Потражи у Речнику српскога језика (2007) објашњења следећих речи: сојеница __________________________________________________ ___________________________________________________________ плетара ___________________________________________________ ___________________________________________________________ брвнара ___________________________________________________ ___________________________________________________________
бе н
✴
4. И куће су се развијале кроз историју. Људи су најпре користили природна склоништа – пећине, или су склоништа укопавали у земљу – земунице. Пошто су морали да иду у потрагу за храном, били су принуђени да се удаљавају од пећина и земуница и да праве привремена склоништа. Ова склоништа су обично правили од прућа и животињских кожа и она су изгледала као шатори. Највеће промене у грађењу склоништа десиле су се кад су људи почели да обрађују земљу. Тада више нису морали да се селе у потрази за храном и почели су да граде куће од трајнијих материјала.
уџ
Све су то различити типови кућа. На линијама напиши шта си из Речника сазнаo о њима. 5. Куће се граде од различитих материјала – дрвета, цигле, камена...
во
д
за
Који ће материјал за градњу бити употребљен, зависи од поднебља у којем се гради, намене, традиције и других фактора. У Панонији су се градиле куће од блата – набоја у тзв. ушореним насељима збијеног типа. Војвођанска кућа има предњу и задњу собу и кујну. Са јужне стране се налази велики трем – гонк који се до улице завршава девојачком собом. У средњем делу куће налази се огњиште са украшеним димњаком. У собама су сељачке пећи које се ложе из кујне. Кућа је покривана трском а касније бибер црепом. Прозори су окренути ка југу и западу. Овај тип куће се задржао до данашњих дана.
За
Овде залепи слику или нацртај типичну војвођанску кућу.
14
ик е
6. Потражи у својој читанци текст Војвођанске куће. Прочитај га, а затим одговори на следећа питања: Зашто су најједноставније куће у Војводини имале само једну просторију? ___________________________________________________________ ___________________________________________________________ Када војвођанска кућа постаје троделна и какав је био распоред просторија у њој? ___________________________________________________________ ___________________________________________________________
бе н
Шта је трем или гонк? ___________________________________________________________ ___________________________________________________________
уџ
Где се припремала храна? ___________________________________________________________ ___________________________________________________________
за
Какве су се економске и помоћне просторије градиле поред куће? Каква је била њихова намена? ___________________________________________________________ ___________________________________________________________
За
во
д
7. Допуни текст тако што ћеш следеће речи распоредити на одговарајућа места: прозори, фасада, темељ, блокови, врата, инсталације, изолација, кров, омалтерисати, цигла. Градња куће започиње од основе – ____________________, а завршава се постављањем ____________________. Данас се кућа најчешће гради од ____________________ и _________________. Кад је градња довршена, у зидове се уграђују ____________________ и ____________________ а затим се кућа ____________________. У току зидарских радова по кући се развлаче _____________________ – водовод и канализација, струја и грејање. Да се енергија не би губила и расипала, добро је урадити топлотну _______________________ куће. Да би кућа лепо изгледала, уређује се и спољашња _________________.
15
ик е
8. Неке куће имају подрум и таван. Какве су то просторије и чему оне служе? ____________________________________________________ ___________________________________________________________ ___________________________________________________________ ___________________________________________________________ 9. Наведи какви се све помоћни објекти могу налазити поред куће или зграде и која је њихова намена.
бе н
10. „Речи кућа и дом су делимични синоними. Када данас кажемо кућа, првенствено мислимо на „зграду у којој неко живи, најчешће породично“, за разлику од дома под којим се подразумева „породично пребивалиште, породично гнездо, завичај“, независно од места где се тај дом налази – у некој кући, стану, шатору, чамцу или у једној јединој соби. Обе речи су веома старе, само што је реч дом знатно старија. То је древна реч за зграду. Реч кућа је у вези са речју кут (угао). И данас се користи реч кутак да се њоме означи заклоњено, скровито и тихо место, нечији лични простор.“
уџ
✴
Јасна Влајић-Поповић, Зашто се каже кућа
за
Има ли разлика у значењу између речи кућа и дом? Објасни их. Која реч је старија? С којом речју је реч кућа у вези? Шта се означава речју кутак? Који је твој најдражи кутак? Опиши га.
д
Кућа или дом? Уз сваки атрибут додај именицу кућа или дом тако да добијеш синтагму која је уобичајена у говору:
За
во
скромни, -мна; старачки, -чка; градски, -ска; казнено-поправни, -а; ватрогасни, -сна; бели, -а; здравља; за птице ____________________________ _____________________________ ____________________________ _____________________________ ____________________________ _____________________________ ____________________________ _____________________________ ____________________________ _____________________________ Објасни какве су то куће, односно какви су то домови.
16
11. Од речи кућа може се извести много нових речи додавањем префикса и суфикса.
ик е
а) Изведи од именице кућа нове речи додавањем суфикса: присвојни придев _______________________ именица којом се означава мала кућа _______________________ именица којом се означава велика кућа _______________________ б) Повежи реч са одговарајућим значењем:
за
12. Идеје грађевинара немају граница. Пројекат куће једног калифорнијског
архитекте је заиста задивљујући. Он је осмислио петоспратницу налик на пет великих пропелера који се, покретани ветром, сваки за себе окрећу за Сунцем. Намера архитекте је да снагу сунчеве енергије и ветра искористи за енергетско напајање куће. Постављени на широку ваљкасту основу, спратови у облику пропелера непрекидно се лагано окрећу. Ипак, то окретање готово да је неосетно у унутрашњости куће. Брзину и снагу ветра обуздава генератор, смештен у ваљкасту основу претварајући их у електричну енергију. Струју стварају и соларне ћелије, па петоспратница има довољно енергије и за околне зграде. Чудесни пројекат сликовито је назван „Кућа Сунца и ветра“ .
во
д
✴
уџ
бе н
створити кућу, снабдети је оним што је за живот окућница потребно члан породице који живи у истој кући, заједници, укућанин згради скућити се осиромашити, упропастити кућу раскућити човек који чува кућу за плату распикућа власник куће паликућа земљиште око куће покућство особа која претерано троши, расипник кућевласник особа која намерно пали туђе куће кућепазитељ собни намештај
За
Замисли и ти кућу будућности. Опиши је у својој свесци. 13. Ево и неких народних пословица које говоре о кући. Прочитај их и покушај да протумачиш њихове поруке.
Свуда пођи, кући дођи. Своја кућица, своја слободица. Кућни праг је највећа планина.
17
ПРАТИШ ЛИ МОДУ? 1. „Модерно, модел, модни креатори, модни детаљи... Шта ће бити модер-
ик е
но, шта ће се носити ове сезоне?“ Ово сваког дана можеш да прочиташ у модним часописима, чујеш на радију или видиш на телевизији. А знаш ли шта значи и одакле потиче реч мода? Ево шта о томе каже Велики речник страних речи и израза Ивана Клајна и Милана Шипке:
бе н
мода, -е ж [фр. mode од лат. modus начин] 1. тренутно популаран начин живота, понашања, одевања, својствен једном раздобљу и друштвеној заједници. 2. укус и начин одевања, сва одећа која се кроји по обичајима одређеног центра (париска~). Видиш, реч мода има два значења. У ширем значењу, она подразумева и начин _______________ и ________________, а не само ___________________.
за
уџ
2. Мода се мења данас много брже него некада и оно што је било модерно прошле сезоне, обично следеће сезоне није више у моди, а људи воле да имају не само најновије моделе одеће и обуће, већ и нове моделе сатова, ___________________, __________________, __________________, ___________________, __________________, __________________, ___________________, _________________... (Настави да набрајаш.)
д
Хоћеш ли тражити од родитеља нови модел мобилног телефона мада твој стари још увек добро ради, али више није модеран? Образложи своје мишљење.
За
во
3. Свет је данас једно ,,глобално село’’ и оно што се ствара у модним центрима у Њујорку, Паризу, Милану... путем средстава јавног информисања веома брзо се шири по целом свету. Знаш ли ко креира моду? Наведи називе неких познатих модних кућа и имена неколико чувених креатора моде. ___________________________________________________________ ___________________________________________________________ ___________________________________________________________ Испричај како се и где приказују и рекламирају нови модели одеће, обуће, нове фризуре, шминка, парфеми...? Ко их носи? Како они данас изгледају?
18
4. Шта највише волиш да носиш? Какве моделе облачиш? Које су ти омиљене боје? 5. Одећа се бира према прилици у којој ћемо је носити. Шта ћеш обући ако:
ик е
– идеш у школу
___________________________________________________________ – идеш код друга/другарице на рођендан
бе н
___________________________________________________________ – идеш на прославу матурске вечери ___________________________________________________________ – се одмараш код куће ___________________________________________________________ – идеш на излет
уџ
___________________________________________________________ – имаш тренинг
за
___________________________________________________________ 6. Ево шта предлажу модни часописи за ову сезону. ЏИНС ЈЕ НЕИЗБЕЖАН!
во
д
„Иако увек присутан, џинс се ове сезоне вратио на велика врата у најразличитијим варијантама! Обавезне су фармерице до пола листа, шортсеви, па чак и јакне од џинса, а цепкане рупице и пертле су омиљени детаљи.“ Из часописа Еllе, март 2009.
За
Фармерице су неизоставни део гардеробе. Сигурно их имаш у свом ормару. Опиши какве фармерице волиш и носиш. Од светлог или тамног џинса? Плиће, које се носе на куковима, или оне дубље, струкиране? Узане или шире? Дугачке или до пола листа? Класичне или оне урбаног изгледа – са рупицама, пертлама... Оне с много џепова или класичне?
19
Садржај
За
во
д
за
уџ
бе н
ик е
Згоде, незгоде и још понешто. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 U kakvoj si formi? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Своја кућица, своја слободица. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 Пратиш ли моду?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 Ризница народне мудрости. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 A čiji si ti? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 Памтимо и прослављамо. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33 У свету филма. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38 Да се дело види и сачува од заборава. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42 Да се дело чује . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46 Црвени маслачак сунца . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50 Пут око света. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56 Разноликост радује . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62 Времеплов . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68 Malo, manje, najmanje... atom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73
79
Душанка Звекић-Душановић Наташа Добрић Гордана Штасни РАДНА СВЕСКА за српски као нематерњи језик за седми разред основне школе
ик е
Tреће издање, 2015. годинa
Завод за уџбенике, Београд Обилићев венац 5 www.zavod.co.rs
бе н
Лектор Љиљана Митровић Ликовни уредник Биљана Савић
Графички уредник Мирослав Радић
уџ
Коректор Маријана Васић Стјепановић Дизајн Татјана Божић
За
во
д
за
Обим: 10 штампарских табака Формат: 20,5 × 26,5 cm Тираж: 1.600 примерака
Рукопис предат у штампу августа 2015. године. Штампање завршено августа 2015. године. Штампа САЈНОС, Нови Сад
CIP - Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад 37.016:811.163.41(075.2)(076.1) ЗВЕКИЋ-Душановић, Душанка Српски као нематерњи језик : радна свеска : за VII разред основне школе / Душанка Звекић-Душановић, Наташа Добрић, Гордана Штасни. - 3. изд. Београд : Завод за уџбенике, 2015 (Нови Сад : Сајнос). - 79 стр. : илустр. ; 27 cm Тираж 1.600. ISBN 978-86-17-19254-7 1. Добрић, Наташа [аутор] 2. Штасни, Гордана [аутор] COBISS.SR-ID 298848007