НАТАША ДОБРИЋ ДУШАНКА ЗВЕКИЋ-ДУШАНОВИЋ ГОРДАНА ШТАСНИ
бе н
ик е
ОГЛЕДАЛУ СУНЦА
уџ
СРПСКИ КАО НЕМАТЕРЊИ ЈЕЗИК
За
во
д
за
ЧИТАНКА ЗА VII РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ
Рецензенти Др Павле Илић, ред. проф. Методике наставе српског језика и књижевности, у пензији Др Љиљана Петровачки, ред. проф. Методике српског језика и књижевности на Одсеку за српски језик и лингвистику Филозофског факултета у Новом Саду Љиљана Церовац, наставник српског језика као нематерњег и српског језика и књижевности у ОШ „Народни хероји” у Чантавиру Каролина Гашпаровски, наставник српског језика као нематерњег и српског језика и књижевности у ОШ „15. октобар” у Пивницама
Уредник Јелица Недић
ик е
Одговорни уредник Слободанка Ружичић
бе н
Главни уредник Драгољуб Којчић
уџ
За издавача Драгољуб Којчић, директор
За
во
д
за
Министар просвете Републике Србије одобрио је објављивање и употребу овог уџбеника у седмом разреду основне школе својим решењем број 650-02-00192/2009-06 од 07.07.2009. године
ISBN 978-86-17-19256-1
© ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ, Београд (2009–2015) Ово дело не сме се умножавати, фотокопирати и на било који други начин репродуковати, ни у целини ни у деловима, без писменог одобрења издавача.
Драги ученици,
За
во
д
за
уџ
бе н
ик е
аши школски дани пуни су незаборавних доживљаја. Волите да се осамите, а волите и да се дружите, oсећате блискост са другим људима, али и своју посебност. Размишљате о својим и туђим особинама и поступцима. Обузима вас, у исто време, и љубав, и нада, и стрепња, и збуњеност, и незадовољство. Нешто вас радује, а нешто љути. Маштате о далеким и непознатим световима, о својој будућности. Питате се шта спаја, а шта раздваја људе, шта је истинска, а шта варљива лепота, како препознати праву љубав. Очарава вас чудесна природа, игра боја и облика, светла и таме, летње врелине и оштрог мраза. Желите ли да чујете нешто више о свему овоме? Желите ли своја искуства и мисли да поделите с другима? Знајте да нисте сами. Многи су наши књижевници то исто желели, а ми смо за вас направиле избор њихових дела. У овом нашем и вашем огледалу сунца нудимо вам мноштво необичних, али и вама блиских прича. У светлости сунца огледа се цео наш живот са свим својим лепотама, смешним и тужним странама. Сунце нас спаја у јединствен, а ипак тако разноврсан свет. Само је мали део онога што се види у огледалу сунца могао да стане у ову читанку. Па и то мало више је од онога што можете обрадити на часовима. Зато ће ваши наставници одабрати оне текстове који највише одговарају, управо, вама. Приликом избора, добро је знати да су нешто дужи и захтевнији текстови означени звездицом. Желимо вам пријатан и успешан рад. Ауторке
3
ОНО ЛЕПО ШТО НАС МАМИ...
Branko Ćopić
ик е
PRVI DAN U ŠKOLI
За
Objašnjenja nepoznatih reči
во
д
за
уџ
бе н
rvo me je začudila sama škola, bila je to jedna dvospratna zgrada. – Vidi, djede, pa škola je kuća na kući! – mislio sam da je jjedna kuća stavljena na drugu, jer kuću na sprat nikad ranije nisam vidio. U učionici me je najviše iznenadio globus. Pitam jednoga, šta je to, on kaže bostan. Pitam, a šta će bostan gore na ormaru, a on meni, sklonili ga od lopova kao što si ti. Pa, pitam jja za tronogu tablu, za koju reče da nije ništa, a za računaljku reče da je nešto. Tek što je završilo moje došaptavanje sa onim do mene, reče meni učiteljica: – Ustani, mali! Meni noge klecaju i ja buljim u nju a ceo razred mi se okreće. – Kako se zoveš? – Branko! – A prezime? Čudim se ja šta to ona mene pita, šta je to prezime. – Kako se prezivaš? – pita ona glasnije, misli, valjda, da sam gluv. Ja ćutim, ni da beknem. – Pa, kako te zovu? – reče učiteljica sad nekako umilno. – Baja! – kažem ja. – A kako još? – Kad se na menе naljute, zovu me Bjelov. – A čiji si? – Mamin! – odvalim ja na opšti smijeh cijelog razreda. – Čiji si još?
bostan, m. rod – dinje i lubenice; došaptavanje, sr. rod – razgovor koji se vodi šaputanjem; klecaju nekome noge – kaže se kada se nekome noge ili kolena savijaju od slabosti, straha; buljiti, buljim – gledati u nekoga ili nešto bez prestanka širom otvorenih očiju; beknuti, beknem – ovde: progovoriti;
4
– Djedov! – opet ću ja, a jedan dječak ustade i reče: – Molim, učiteljice, on se zove Ćopić! – Znači, zoveš se Ćopić! – pita učiteljica i čeka da ja potvrdim. – Jok! – kažem ja. – Ne zovem se ja Ćopić, naša kuća se zove kuća Ćopića, i ceo zaselak. – Idi bestraga! – na to će učiteljica. Kako si bistar, svaki razred ćeš dvije godine učiti. ’Ajd’, sjedi drvo na drvo! To je bio prvi razgovor i moj prvi dan u školi. Ali učiteljičino proročanstvo, na moju sreću, nije se baš ispunilo.
Glumimo
O kojem važnom danu u životu učenika priča pisac? Šta je Branko pomislio kada je ugledao školsku zgradu? Koje predmete ranije nije video? Da li mu je posle objašnjenja bilo jasno šta predstavljaju? Zašto? U čemu je bio nesporazum između učiteljice i Branka? Koja je reč Branku bila nepoznata? Za koga kažemo da je bistar? Objasni učiteljičine reči „Kako si bistar, svaki razred ćeš dvije godine učiti.” Da li se slažeš sa učiteljicom? Kako mi znamo da se učiteljičino proročanstvo nije ispunilo?
Veliki deo ovog teksta napisan je u dijaloškoj formi. Podelite uloge i glumite Branka i učiteljicu. Potrudite se da dijalog što uverljivije izvedete.
бе н
ик е
Prvi utisci о školi
umilno – nežno, blago, umiljavajući se; odvaliti, odvalim – ovde: izgovoriti glupost; zaselak, m. rod – malo, izdvojeno naselje u sastavu sela, seoce; Idi bestraga! – nestani, gubi se; Sjedi drvo na drvo – kaže se nekom ko pokušava da dâ odgovor na ono što ne zna
Razgovarajmo
д
за
уџ
Da li se sećaš svog prvog susreta sa školom? Opiši kako ti je izgledala školska zgrada i tvoja učionica. Kakav ti je bio prvi utisak o učiteljici/ učitelju? S kim si seo/sela u klupu? Da li ti je on/ ona danas najbolji drug/drugarica? Zašto? Koja bi reč najbolje opisala tvoj doživljaj prvog dana u školi? Objasni zašto. Da li su vam učenici starijih razreda priredili prijem kada ste postali prvaci? Šta si tada mislio/mislila o starijim učenicima, a šta sada misliš o prvacima? Opiši sebe kao prvaka i uporedi sa onim šta misliš o sebi kao učeniku sedmog razreda.
во
Potražimo, uporedimo, zamislimo...
За
Da li je Branko bio pripremljen za školu? Uporedi Branka sa drugim učenicima. Po čemu se on razlikuje? Pronađi delove teksta na osnovu kojih to zaključuješ. Razmisli i reci kako se Branko osećao posle prvog dana u školi. Zamisli da si ti Branko: dolaziš kući i pričaš roditeljima o svom prvom danu u školi.
Novi izrazi Učiteljica je upotrebila dva izraza: „Idi bestraga!” i „Sedi drvo na drvo”. Objasni svojim rečima kada se oni koriste. Koji bi izrazi u tvom maternjem jeziku odgovarali u takvoj prilici? Koji je pridev učiteljica upotrebila da bi opisala Brankovu pamet?
5
Dopiši na linije reči koje imaju slično značenje: bistar potok = ____________________ potok bistro nebo = ____________________ nebo bistar čovek = ____________________ čovek biti pri _____________________ pameti = biti potpuno svestan Navedi pridev koji je suprotan pridevu bistar i napiši ga na linije: neproziran, prljav potok = tmurno, oblačno nebo = sumnjiv, nepošten čovek =
___________________ potok ___________________ nebo ___________________ čovek
бе н
Jasminka Petrović
ик е
Možemo li reći: Reka je bila bistra, ali mutna? A možemo li reći: Ovaj mladić je bistar, ali mutan? Objasni zašto.
✳ BEZ DLAKE NA JEZIKU – ŠKOLA
во
д
за
уџ
„Nе kаžе sе bеz razlogа ’Оd kоlеvkе pа dо grobа, nајlеpšе је đаčkо dоbа‘, јеr је školski život nаjbezbrižniji i nаjveseliji pеriod u životu svakog čоvеkа. Verni drugovi, pоžrtvovani nastavnici, brižni direktor, zvuk školskog zvona, radosnа grаја školskog dvorišta... pamtе sе dо krаја životа kао dragе uspomenе. А dа li је baš sve takо?” Predstavljamo ti knjigu Jasminke Petrović: „Bez dlake na jeziku – škola”.
За
ta je to: „Puna škola đaka – niotkuda vrata!”
UČIONICE Prostorije u kojima učenici provode najlepše dane svoga detinjstva. Kreče se retko, provetravaju nikad. Svaka učionica ima:
Odgovor na zagonetku: Noćna mora
KLUPE (komada 15) Služe za ispisivanje formula pred pismeni, lepljenje žvaka, dopisivanje sa učenicima iz suprotne smene, urezivanje imena, nadimaka i simpatija.
✳ Zanimljivost: Klupa za nastavnike je postavljena u suprotnom smeru i zove se katedra.
6
STOLICE (komada 30) Služe za krivljenje kičme, klaćenje, padanje, cepanje čarapa i podizanje na klupe posle časova.
NAS’NICE Bez obzira na to da li zna odgovor ili ne, ovaj tip učenika skače na noge, podiže ruku u pravcu nastavnice i viče: „Nas’nice, nas’nice! Je l’ mogu ja?” Deluje radosno i poletno. Za razliku od njega, ostali učenici deluju zbunjeno i uplašeno.
Napomena: Sve ređe se upotrebljavaju za naslanjanje.
U učionicama se obavezno nalazi i: VAŽNO UPOZORENJE! Zbunjen i uplašen izgled neodoljivo privlači pažnju nastavnika. Zato, ako nećeš da odgovaraš, podigni ruku pre nego što nastavnica završi svoje pitanje.
ик е
TABLA (komada 1) Poveća zelena ili crna daska sa velikim brojem rupa i oštećenja.
бе н
NAMENA: Za nagađanje šta je na njoj napisano*, za ježenje kad se zakači noktom, za padanje (s mukom zakačene) mape i za blamiranje pred celim razredom.
уџ
ZAPAMTI! Što više dižeš ruku i vičeš „Nas’nice! Nas’nice! Mogu ja!”, manja je verovatnoća da će te nastavnica pitati.
ŠMINKERKA U školu nosi neseser veći i neseser manji sa najneophodnijim stvarima za ličnu upotrebu: šampon za kosu, farba, fen, puder tečni, puder u stiku, karmin, rumenilo, senke, lak za nokte, aceton, dezodorans, parfem, pinceta, ogledalo obično, uveličavajuće, malo i veliko, rezervne čarape, modni i trač časopisi sa što više slika i što manje teksta. Za ekskurziju se priprema znatno temeljnije.
За
во
д
REDAR (komada 2) Služi za to da: zaturi sunđer, ne donese kredu, izgubi ključ od učionice, tužaka učenike nastavnicima i zaboravi da zalije cveće. Biti redar u mlađim razredima je velika privilegija, u starijim velika dosada.
за
*Na mokroj tabli se ne vidi dobro jer je mokra, a na suvoj jer je suva.
UČENICI Deca koja najlepše dane svog detinjstva provode pola u školi, pola radeći domaće zadatke. Učenike možemo razvrstati u nekoliko kategorija, i to prema: ponašanju, učenju, torbi, ostalom.
SMARAČ Tip učenika koji je jedino zanimljiv samom sebi. Dosađuje svima, čak i rođenoj majci. Njegove priče su toliko nezanimljive da ti izazivaju sledeće simptome:
Objašnjenja nepoznatih reči krečiti, krečim – premazivati (obično zidove) krečom, bojiti, farbati; klaćenje, sr. rod – ljuljanje; blamiranje, sr. rod – sramota, brukanje; zaturiti, zaturim – staviti nešto negde gde se ne može naći; tužakati, tužakam – često optuživati nekoga; privilegija, ž. rod – prednost, prvenstvo, bolji položaj; poletno – sa zanosom, oduševljenjem, željom da se radi; stik, m. rod – čvrsto sredstvo u obliku valjka, namenjeno mazanju: dezodorans u stiku, lepak u stiku i sl.; trač, m. rod – ogovaranje, laž; znatno – mnogo; temeljno – ovde: brižljivo, pažljivo; prouzrokovati, prouzrokujem – biti uzrok nečega, izazvati neku pojavu; neseser, m. rod – torbica za šminku; obamrlost, ž. rod – ukočenost, utrnutost; simptom, m. rod – znak, nagoveštaj; agresija, ž. rod – napad sa upotrebom sile; ukoričen, ukoričena, ukoričeno – povezan u korice; dostupan, dostupna, dostupno – kome se može prići, do koga se može dopreti; evidencija, ž. rod – popis, podaci na osnovu kojih se može izvući zaključak; funkcija, ž. rod – zadatak, uloga, svrha
7
spavanje, obamrlost, gušenje, crvenilo po licu i vratu. Kod nekih slušalaca može prouzrokovati i nervozu, pa čak i agresiju. Dobar je za izbegavanje, a opasan za telefonske razgovore, izlaske, rođendanske proslave, žurke i sl. Primećeno je da u njegovoj okolini čak i cveće vene.
ŠKOLSKO ZVONO Školsko zvono označava početak i kraj nastave, početak i kraj časa, početak i kraj malog odmora i početak i kraj velikog odmora. Od svih funkcija najznačajnija mu je ona kada zvoni za kraj časa. Evo i zašto: SPASOJE – Učenik ne zna odgovor, pa ga zato spasava.
UPOZORENJE! S godinama je sve dosadniji!
RANKO – Učenik nije stigaо svе da (prepiše) na pismenom zadatku. BUDIŠA – Učenik spava na času, pa ga zvono probudi.
ик е
ZBORNICA Mesto na kojem, osim školskih dnevnika i nastavnika, ne uspeva ništa drugo.
бе н
KASNIŠA – Učenik negde žuri posle časa, a nikako da zvoni.
во
д
за
уџ
DNEVNIK Tvrdo ukoričena, tajanstvena, teško dostupna, nečitko popunjena, detaljna evidencija o celokupnom životu i radu svih učenika (pojedinačno i grupno). Dok se dnevnici strogo čuvaju od učenika*, dotle se vrlo rado pokazuju roditeljima (što je izostanaka, slabih ocena i ukora više, radost pokazivanja je veća).
8
BLAGOJE – Zvoni za kraj poslednjeg časa na kraju školske godine. Svaki učenik se raduje školskom zvonu na kraju časa, uključujući i Đaka Generacije.
U POVERENJU: Nastavnici se raduju najviše, samo što ne smeju da pokažu. Odlomci iz knjige Bez dlake na jeziku – Škola
За *Mada ima slučajeva kada ih se dočepaju Antihrist i Propalitet – šta oni tada rade sa dnevnicima, ovde nećemo objavljivati, da ne bi uznemiravali maštu savesnih učenika.
LJUBIŠA – Sledi susret s voljenom osobom.
Đorđević D. Slavica 12. marta godine 1999, nije uradila domaći, žvakala žvaku na času, smejala se i glasno disala. Petrović Z. Jovan viđen samo prvog
dana škole, ostali podaci nepoznati. Dana 4. februara godine 1999, VII-2 polomilo lavabo u kabinetu za likovno i svađalo se s tetkicom i dežurnim nastavnikom.
Ko su... šta su... šta rade... čemu služe? Na koji su način u ovom tekstu opisani učionica, predmeti u njoj i učenici? Kakve se njihove osobine i namene nabrajaju? Smisli prave definicije učionice, klupe, table, redara... Kako su nastala imena za školsko zvono? Smisli i ti originalne definicije za: roditeljski sastanak, čas razrednog starešine, sveske i udžbenike, školsku torbu, grafoskop, školsko dvorište...
Zašto se jedan tip učenika zove Nas’nice? Šta on radi da ne bi odgovarao? Kako ti izbegavaš odgovaranje? Kako prepoznajemo Šminkerku, a kako Smarača? Kako su Antihrist i Propalitet dobili ime? Šta na osnovu ovih imena možeš o njima da kažeš? Koje osobine krase savesne učenike? Opiši jedan tip učenika i smisli mu neko šaljivo ime. Obrati pažnju na njegovo oblačenje, urednost, učenje, ponašanje na času i odmoru, ponašanje prema nastavnicima... Da li i ti nosiš u školu neke stvari koje ne služe nastavi? Navedi šta se sve krije u tvojoj torbi i zašto to nosiš u školu. Kojem tipu učenika ti pripadaš?
Kakvi mogu biti đaci
бе н
ик е
Uporedi učionicu iz ove knjige sa svojom učionicom. Po čemu su slične, a po čemu se razlikuju?
O rečima
За
во
д
за
уџ
Imenica lepljenje nastala je od glagola ___________________. Pronađi u tekstu još ovakvih imenica i otkrij od kojih su glagola nastale. Napiši glagole od sledećih prideva: napisan, zakačen, zbunjen, uplašen, ukoričen, popunjen ____________________________________________________________________ ___________________________________________________________________. ___________________________________________________________________. Kada kažemo da negde nešto uspeva, obično mislimo da je neko mesto pogodno za rast nekih biljaka, na primer: U ovim krajevima lepo uspeva pšenica. Šta „uspeva” u zbornici?
9
Бранислав Нушић
НЕМАЧКИ ЈЕЗИК
за
д
За
савладати, савладам – овде: научити; околност, ж. род – конкретна ситуација; запети на рад – овде: почети радити; притећи (некоме) у помоћ – помоћи одмах, брзо; домишљати се, домишљам се – тражити најбоље решење; не бива – овде: није у реду; учинити (некоме) љубав – учинити пријатељски поступак, пажњу, љубазност; дубок, дубока, дубоко – овде: који је потпун, чврст; уверење, ср. род – убеђеност, сигурност у нешто
во
Oбјашњења непознатих речи
уџ
бе н
ик е
е емачки језик нам је ишао нешто теже, а савладали смо га једино ззахваљујући околности што смо имали професора који нам је необично лепо умео да објасни многе ствари које би нам инан че ч била нејасне. Примера ради само, да наведем како нам је лепо и разумљиво објаснио обј шта значи у немачком језику помоћни глагол. – Помоћни глагол, децо, то је онај глагол који помаже главном. ном На пример, ја копам виноград и онда сам ја глагол graben, дакле: дак ich graben. Јест, ал’ graben не може да стигне да окопа сам вин виноград, кратак дан па не може да стигне. Шта ће, како ће, него ’ајд’ да позове свога комшију habena. Вели му: „Учини ми толико, комшија комшиј habenе, помози ми да окопамо виноград! ”Нaben, као добар комшија, пристане и онда запну на рад заједно, и то је онда ich habe gegraben. Haben je дакле у овом случају помоћни глагол, то јест глагол који је притекао у помоћ grabenu. Јест, али није био само онда кратак дан кад је graben окопавао виноград, има још кратких дана у години. Тако опет једном приликом има graben да окопа кукуруз, па запео, запео, али не може да стигне. Кратак дан па не може да стигне. Шта ће, шта ће, домишља се он, јер не бива да опет зове habena, пошто му је он већ једанпут учинио љубав и помогао му окопати виноград. Тад се сети graben да зовне другог комишију werdena. А werden, неки добар човек, па се и он одазове молби и дође свом комшији у помоћ и запну заједно да раде, и то је онда ich werde graben. Werden je, дакле, у овом случају тако исто помоћни глагол. Јесте ли разумели, децо? – Разумели смо – одговарамо ми једногласно, јер одиста смо необично добро разумели ово објашњење. Када је, на пример, идућег часа професор запитао Сретена Јовића шта су то помоћни глаголи у немачком језику, он је, са дубоким уверењем да је објашњење потпуно разумео, одговорио: – Помоћни глаголи, то су комшије. Кад неко не може сам да сврши окопавање винограда, то он зовне комшију па га замоли и овај пристане, те заједно окопају виноград. Други пут, кад опет не може да сврши окопавање кукуруза, а он зовне другог комшију па му он помогне. Према томе, сваки помоћни глагол у немачком језику јесте комшија. – Па добро, Сретене, реци ти мени – вели му професор – кога ћеш ти да зовнеш у помоћ кад не знаш лекцију?
10
ик е
– Комшију Живка! – одговара Сретен. – Овога Живка што седи до тебе у клупи? – Јесте! – А како ти он може помоћи? – Да ми шапне. – Шта да ти шапне? – Оно што не знам. – И онда би Живко био теби помоћни глагол? – Јесте. – Е па хајде ти, помоћни глаголе, устани и шапни да чујемо сви. Реци, дакле, шта је оно главно што је Сретен заборавио да каже. – Заборавио је, – устаје Живко – заборавио је да каже да је био кратак дан и зато онај човек није могао да стигне да окопа виноград.
Лепо и разумљиво објашњење Пажљиво прочитај овај одломак и заокружи одговоре:
уџ
тачно тачно тачно тачно тачно тачно тачно тачно
нетачно нетачно нетачно нетачно нетачно нетачно нетачно нетачно
во
д
за
1. Нушић је учио немачки. 2. Помоћни глаголи су у немачком комшије. 3. Професор је прозвао Бранислава. 4. Сретен је разумео да су помоћни глаголи комшије. 5. Сретен је очекивао помоћ од Живка. 6. Деца су схватила шта су помоћни глаголи. 7. Одломак је из дела Хајдуци. 8. Аутобиографија је дело у коjем писац пише о својим доживљајима.
бе н
Одломак из дела Аутобиографија
За
Прочитај поново први пасус. Шта очекујеш у наставку текста? Да ли тај наставак текста одговара твојим очекивањима? Зашто? Како је помоћни глагол „учинио љубав” глаголу „окопавати”? Ко је Сретенов „помоћни глагол”? Како је Живко притекао у помоћ Сретену? Шта можеш да закључиш о знању немачког језика ових ученика?
Разговарајмо
Глумимо
Који предмети теби „иду” лакше, а који теже? Како савлађујеш „теже” предмете? Које језике ти учиш? Има ли у њима помоћних глагола? Покушај да објасниш чему служе. Да ли ти се некад дешава да си дубоко уверен да си у праву, а покаже се да грешиш? Испричај нам нешто о томе.
Подвуци у тексту само дијалоге који се воде између професора, Сретена и Живка. Поделите улоге, па покушајте што духовитије да одглумите ситуацију са часа немачког језика.
11
Правимо нове изразе и речи Сретен је био дубоко уверен да је разумео објашњење. Састави реченице у којима ћеш употребити придев дубок (дубока, дубоко) уз следеће именице: бунар, ципеле, тањир, снег, рана, бора, старост, утисак, туга, сан.
ик е
Koмшија werden је био добар човек, па се и он одазвао молби и дошао свом комшији у помоћ. Именица молба настала је од глагола молити. Начини и ти именице од глагола жалити се, журити, женити се, пловити, брати, косити, селити се, приредити додавањем истог наставка.
Бранислав Нушић
бе н
✳ ЧАС ГЕОГРАФИЈЕ
За
во
д
за
уџ
основна знања из географија спада, на пример, то: да реке увек теку од извора ка утоку своме; да је Земља удаљена од Месеца толико исто колико је Месец удаљен од Земље; да су планине увек више но долине; да језера, била она плитка или дубока, морају са свих страна бити опкољена морем, и многа друга корисна знања. У та основна знања спада и то да је Земља округла, у што је наш професор на све могуће начине покушавао да нас увери. – Први доказ – уверавао нас је професор – да је Земља округла је тај: што су Сунце, Месец и сва остала небеска тела округла, те, према томе, и Земља мора бити округла. Нема сумње да у томе доказу има непоколебљиве логике, али је нама деци то изгледало као кад би нам ко рекао: пошто су лађа, чамац и кришка лубенице дугуљастог облика, то и ципела на нози мора бити дугуљастог облика. Други и трећи доказ о округлини Земљиној такође су нам били врло јасни. Кад путујеш лађом морем, ти на догледу копна прво сагледаш врхове планина и обратно: кад стојиш на обали па запазиш лађу на мору, ти ћеш прво сагледати њену катарку, а тек доцније ће се јавити и њен труп. – Јесте ли видели, децо, море? – отпочео би професор објашњење тих доказа.
12
За
во
д
за
уџ
бе н
ик е
– Нисмо! – одговарамо ми једногласно. – Е, врло добро! Замислите, дакле, море и замислите на великој даљини лађу која се још не види. Јесте ли замислили море? – Јесмо ! – одговарамо, а бог ће свети знати како смо га замислили. – А јесте ли замислили лађу која се не види? – Јесмо – одговарамо ми, иако нам никако није ишло у главу да замислимо лађу која се не види. – Е, сад, реци ми ти, Милане, шта ћеш прво сагледати од те лађе? – Дим, господине! – одговара Милан поуздано. – Дим, добро..., рецимо, видећеш дим – наставља професор помало збуњен. – Видећеш, рецимо, дим кад се лађа дими, али шта ћеш да видиш ако се лађа не дими? ’Ајде реци ти мени, кад се тако из даљине лађа приближава а не дими се, чиме ће се прво јавити? – Звиждањем! – одговара Милан још увек поуздано. Ни са четвртим доказом о Земљиној округлини нисмо прошли срећније, иако је очигледно тај доказ најјачи. Према њему кад би ко пошао са једног места и ишао, ишао, ишао непрестано у истом правцу, он би на крају крајева опет дошао на исто место са којег је пошао. Ми смо тај доказ овако замишљали: пођем ја, на пример, из првог разреда гимназије и идем, идем, идем, и после неколико година вратим се опет у први разред гимназије, док моји другови уче већ четврти. Нeкако, по нашој дечјој логици, то није било довољно рећи: „кад би неко пошао”, јер то значи „кад не би пошао” да не би било ни доказа о округлини Земљиној. Друге ствари појмили смо некако лакше, захваљујући томе што је професор географије радо примењивао очигледну наставу. У нашој гимназији постојао је један глобус, који је годинама стајао на ормару у директоровој канцеларији, али је тај глобус изгледао тако бедно да га је жалост било гледати. Осовина му се тако била искривила да би се, приликом експеримената, увек друкчије окретао но што је професор тврдио да се Земља окреће. Северну Америку покривала је једна огромна мрља од мастила, тако да смо били уверени да је то управо Црно море, а тамо где треба да буде Африка била је велика рупа, те ниси знао да ли су то Енглези ископали Африку да нађу фараонске гробнице или је каква американска експедиција, по упутствима Жила Верна, сишла у утробу Земљину. ———————————————————————————————————————————
Професор је у недостатку глобуса употребљавао главу нашег друга, неког Сретена Јовића, који је одиста био тако глават да је представљао прави покретни глобус.
Oбјашњења непознатих речи уток, м. род – ушће; непоколебљив, непоколебљива, непоколебљиво – онај који неће променити своју одлуку без обзира на све; доглед, м. род – простор обухваћен погледом, видик, видокруг; катарка, ж. род – усправан и јак стуб на палуби брода за који се причвршћују једра; доцније – касније; поуздано – сигурно; појмити, појмим – схватити, разумети; бедно – јадно; осовина, ж. род – дугуљасти део направе који служи као носач; фараонски, фараонска, фараонско – онај који припада староегипатском владару – фараону; експедиција, ж. род – путовање ради извршења неког задатка (научног, војног, политичког и сл.); утроба, ж. род – овде: средина, унутрашњост; импоновати, импонујем – остављати јак утисак, уливати поштовање, дивљење; одистински, одистинска, одистинско – стварни, прави, истински; прашума, ж. род – густа тропска шума, џунгла; узоран, узорана, узорано – обрађен орањем; мисирски, мисирска, мисирско – египатски
13
– Изађи, Срето, овамо! – отпочео би лекцију којом би, рецимо, хтео да нам објасни дан и ноћ. – Изађи и стани овде крај прозора да те дохвати сунце. Глобус изађе из треће клупе и стане крај прозора. – Е, видиш, кад овако десни образ окренеш сунцу, онда ти је цела ова половина главе осветљена а ова друга није. Је ли? Е, сад окрени леви образ сунцу и, ето, сад је ова друга страна осветљена а она није. ———————————————————————————————————————————
бе н
ик е
Сретен је нама ђацима необично импоновао због тога што се професор њиме служио. Изгледао нам је као одистински школски инструмент и на то смо се толико били навикли да нам је његова глава одиста изгледала као глобус који представља куглу земаљску. Његова чупава коса изгледала нам је као прашума у којој станују дивље звери; његово чело личило нам је на узоране мисирске равни; нос као недостижни врх Хималаја... Наше уверење да је његова глава прави глобус било је толико да је, кад му је једном у игри неки Станко Милић разбио главу, на питање професорово зашто је то учинио, одговорио: – Учио сам географију!
уџ
Одломци из дела Аутобиографија
Глобус и Сретенова глава
Која су основна знања из географије стекли ови ученици? Шта ти мислиш о њиховој корисности? Наведи професорове доказе да је Земља округла. Како је деци изгледао први доказ? Зашто им он није био довољан? У чему је био проблем код другог и трећег доказа? Шта деца нису могла да замисле? Како су деца замишљала четврти доказ? На који начин је професор покушавао својим ученицима да приближи оно што им је далеко и непознато? Објасни зашто деци ова објашњења нису била јасна. Шта су људи, пре него што је откривено да је Земља округла, мислили о њеном облику? Зашто је тешко замислити да је Земља округла?
Опиши изглед глобуса који су ови ђаци имали у својој гимназији. Шта се све иначе види на глобусу? Како је професор примењивао очигледну наставу? На шта је ђаке подсећала Сретенова глава? Која ситуација показује да су деца Сретена повезивала с географијом?
За
во
д
за
Докази и очигледна настава
14
Потражи у библиотеци Знаш ли какве је романе писао Жил Верн? Један од његових романа зове се Пут у средиште Земље. Сазнај у својој библиотеци нешто више о овом писцу и његовим делима.
Описујмо Данас су кабинети за наставу боље опремљени него што је то било у време Нушићевог школовањa. Опиши кабинет у својој школи који је најбоље опремљен наставним средствима. Наведи шта се све у њему налази и како та средства користите у настави.
Правимо нове речи Сретен је био глават, што значи да је имао _____________________________ главу. Онај ко има велики нос је __________________, велике уши је _________________, јаке и велике зубе је _________________, дугачке ноге је ___________________.
ик е
На исти начин састави придеве од именица грло, крак, брада, лист, крило и допуни реченице.
бе н
Птице су ________________ животиње. Имао је снажан и продоран глас, био је _________________________________. Јуче се обријао, а пре тога је био _______________________________________. Кроасани се праве од _________________ теста. Имао је дуге ноге и руке, био је сав _____________________________________.
уџ
Добро је знати
За
во
д
за
„Час географије” је одломак из Нушићевог дела Аутобиографија. Биографија је књижевно дело у којем аутор описује живот и рад неке познате личности. При писању биографије, биограф се ослања на чињенице које је прикупио из разних докумената, писма и сведочанства савременика личности о којој пише. Аутобиографија је дело у којем биограф описује свој живот и рад или поједине периоде свог живота. Нушић у својој Аутобиографији говори о свом детињству, школовању и раној младости.
О ПИСЦУ
Бранислав Нушић Бранислав Нушић је српски писац романа, драма, прича и есеја. Pођен je 1864. године у Београду као Алкибијад Нуша. У Смедереву је провео своје детињство и похађао основну школу и прве две године гимназије. Преселио се у Београд, где је матурирао. Кад је напунио 18 година, проме-
нио је своје име у Бранислав Нушић. Дипломирао је на правном факултету у Београду. Радио је као државни службеник, био драматург Народног позоришта у Бeограду, управник Српског народног позоришта у Новом Саду, управник Народног позоришта у Сарајеву. Бавио се и новинарством. Писао је под псеудонимом „Бен Aкиба”. Био је
и члан Српске краљевске академије. Умро је 1938. године. Бранислав Нушић је био плодан писац, познат по свом упечатљивом хумору. Писао је на духовит начин о људима и њиховој природи. Најпознатији је као комедиограф (Госпођа министарка, Ожалошћена породица, Народни посланик) и романописац (Аутобиографија, Хајдуци, Оп– штинско дете).
15
Љубивоје Ршумовић
У ЗАСЕДИ ИЗА ПЕТНАЕСТЕ Па се очи нађу на мукама Заборавиш куд би са рукама Нигде мира да се ноге сместе У заседи иза петнаесте
Кад осетиш да ти срце лупа Као нека воденица глупа Шта је не знаш али нешто јесте У заседи иза петнаесте
Никад није рано да се сазна Да је љубав непролазна Љубав чека пожурите где сте У заседи иза петнаесте
д
за
Знамо ли каква је то заседа која чека иза петнаесте? Како се зову млади између тринаесте и деветнаесте године? Шта карактерише то доба?
во
Шта је не знаш, али нешто јесте У којим ситуацијама срце брже лупа? На шта песника то лупање подсећа? Одговори стиховима из песме. Који се још делови тела осим срца нађу на мукама? Какве су те муке? Опиши их својим речима. Којим речима те песник позива да упаднеш у замку љубави? Верујеш ли у то да је љубав непролазна? Образложи своје мишљење.
За
заседа, ж. род – скривено место са којег се изненада, неочекивано напада; мамити, мамим – привлачити некога; цеста, ж. род – пут, друм; воденица, ж. род – млин који покреће вода; непролазан, непролазна, непролазно – који не пролази, трајан
уџ
Шта се крије у заседи? Oбјашњења непознатих речи
бе н
ик е
ије рано да сазнамо сами Шта је оно лепо што нас мами Што нас тајно чека поред цесте У заседи иза петнаесте
Замислимо и разговарајмо Да ли размишљаш о будућности? Да ли те она мами, привлачи? Шта лепо очекујеш да ће се дешавати? Размишљаш ли понекад о томе да ће ти будућност донети и неке проблеме? Какве тешкоће доноси одрастање? Када се дешава да не знамо куда да гледамо, шта ћемо са рукама и ногама? Које је осећање истакнуто у песми? Шта песник поручује?
Размишљајмо, откривајмо У пронађеном низу заокружи реч која, по твом мишљењу, најбоље описује осећање које ова песма изазива и образложи свој избор. Можеш и ти додати неку реч. немир ишчекивање нада страх радост туга неизвесност збуњеност
Читајмо, рецитујмо Песма је мелодична и ритмична. Научи је напамет и одрецитуј је изражајно.
16
Мирослав Антић
ЂАЧКИ КОРЗО први сумрак сви се ту сјате озбиљна лица, држања крута: оду до угла, па се врате и опет тако још двесто пута.
Чарапе жуте, зелене, плаве, и дуге ноге као штапови.
ик е
И неки жвркови на врху главе. И шишке на челу као слапови.
Шарена поворка гура се, шета... Хиљаду капа и берета... Хиљаду шубара и качкета...
бе н
уџ
во
д
Руку на срце: шта сви ти ђаци данима овде упорно траже док троше ђонове и троше сате, док оду онамо и док се врате, и опет тако све испочетка, данас и сутра, идућег петка, идућег јула, идућег маја – тамо и натраг и никад краја.
За
А можда ипак, ко ће знати, можда ту ипак нешто постоји?
за
А успут поглед понеко баци ил нешто бајаги неважно каже...
И погуркивања. И завиривања. И задиркивања. И добацивања.
Можда то нису празни сати кад се у гужви шета и стоји, па почне тако све испочетка: данас и сутра, идућег петка, идућег јула или априла...
Oбјашњења непознатих речи сјатити се, сјатим се – окупити се на неком месту у великом броју; берета, ж. род – врста капе, беретка; жврк, м. род – овде: место где је коса савијена у круг, спирално увијена, зврк; слап, м. род – водопад
Можда ту неком расту и крила? Можда ту почну сва путовања?
17
Можда се овде најлепше сања?
И можда су се баш овде срели осмеси неки – и заволели?
Можда се овде најлепше жели?
Можда баш зато једино вреди да се у гужви овако лута: мало онамо и мало натраг, и опет тако – још безброј пута.
Шта сви ти ђаци данима овде упорно траже?
бе н
Шарена поворка гура се, шета
ик е
И можда су се баш овде срели путеви неки дуги и тајни, путеви бели, путеви трајни?
Који се стихови више пута понављају? На шта песник жели овим стиховима да укаже? Шта шетачи данима упорно траже? Којим стиховима песник покушава да одговори на ово питање? Зашто му се на тренутак њихова шетња чини узалудним трошењем времена? Наведи све глаголе којима је у песми означено кретање (шетање). Који од њих се теби чини најсликовитијим? Објасни зашто.
во
д
за
уџ
Кад корзо почиње и како тај „посао” схватају и доживљавају шетачи? Одговори стиховима из песме. Зашто су њихова лица озбиљна, а држање круто? Песник врло сликовито приказује поворку шетача мада више не помиње њихове изразе лица, већ их посредно описује. Како то чини? Какав утисак на нас оставља овај опис? Шта нам се чини док замишљамо како се шетају капе и беретке, шубаре и качкети и разнобојне чарапе?
За
Можда ту ипак нешто постоји Можда та шетња ипак није узалудна. Шта се све може на шеталишту доживети? Покушај да објасниш стихове: „Можда ту неком расту и крила?” Зашто се на шеталишту најлепше сања и жели? Чији се путеви овде укрштају? Каква се осећања овде рађају?
Богатимо свој речник Потражи у Речнику страних речи и израза Ивана Клајна и Милана Шипке реч корзо. Из ког језика ова реч потиче? Која реч јој у српском језику одговара по значењу? Која се реч у твом матерњем језику користи са истим значењем? Има ли сличности између речи која се користи у српском и у твом матерњем језику? Ако има, покушај да објасниш зашто. Творбеним наставком -иште изводе се речи којима се означава место вршења неке радње.
18
Додавањем суфикса -иште начини речи којима се означава: место на којем се паркирају возила ____________________, место где се рађају деца ______________________, место на којем се гради ____________________________, место на којем се можемо склонити __________________________, скривено место _____________________________. Повежи сваки израз са одговарајућим значењем. а) искрено говорећи б) погледати на тренутак в) неко добија посебан полет, осећа се као да ће полетети
ик е
1. бацити поглед 2. руку на срце 3. расту (некоме) крила
✳ PUTOVANJE U PUTOPIS
бе н
Vida Ognjenović
За
во
д
за
уџ
utopisni tekst i danas kod mene izaziva izvestan otpor, začet još davno, u detinjstvu, u stvari, izazvan strahom od školskih zadataka u kojima je obično trebalo da opišemo utiske sa izleta u prirodu. Naročito mi se jjedan od njih ucrtao u sećanje kao pravi ožiljak. Nisam poznavala veće intelektualno mučenje, iako tada jjoš nisam znala da se to tako zove, od naprezanja da, sedeći u klupi, smislim neku rečenicu, recimo o temi: Šta sam videla jednog majskog jutra u polju. U drugim prilikama često prekorevana zbog raspričanosti u sastavima, a kad je trebalo da napišem nešto o toj livadi, na koju su nas dan pre toga vodili u obrazovne svrhe, mozak mi se prosto bio udrvenio i nisam baš ničega mogla da se setim, kao da sam prespavala taj izlet. Tako je u stvari bilo svakad, kad god smo imali takav pismeni zadatak, ali te se grozne livade posebno sećam zbog velike pretrpljene nepravde. Jedva sam uspela da pre no što je zvono objavilo kraj časa skrpim nekoliko nezgrapnih rečenica, u kojima je na više načina bilo izraženo da je polje bilo zeleno i široko, a majski dan svetao. Da bih taj pejzaž malo oživela, a napis bar mrvicu produžila, dodala sam da je nasred livade kloparala ogromna vetrenjača, što, naravno, nije bilo tačno, pa me nastavnica zbog toga, s pravom, pred celim razredom ismejala. Gde si ti videla vetrenjaču, pitala me smejući se. U frizeraju, kod Božane, odgovorila sam spremno.
Objašnjenjа nepoznatih reči udrveniti se, udrvenim se – postati kao drvo (krut, ukočen), ukrutiti se, ukočiti se; skrpiti, skrpim – s mukom i na brzinu sastaviti; kloparati, kloparam – lupati, tandrkati, klepetati; zaintačiti se, zaintačim se – tvrdoglavo ostati pri svom mišljenju, zainatiti se; brektati, brekćem – stvarati jaku buku ili teško i ubrzano disati;
19
бе н
ик е
Gde, gde, ponovila je pitanje. U frizerskoj radnji „Mimoza”, zaintačila sam se i ja, na šta se ona doslovno zagrcnula od smeha, a sa njom i ceo razred. Nisam znala da u frizerajima drže vetrenjače, to je nešto novo, kaže ona, pa opet u smeh, ha, ha, ha. Ona je brektala, a đaci su potcikivali, kao da ih je neko golicao. Тo je zaista bilo nepravedno, a naročito me je bolelo što se kikoću moje drugarice, iako su dobro znale da govorim pravu i celu istinu. Malo koja devojčica iz našeg mesta nije išla na šišanje u „Mimozu”, kod Božane. Čuvena kao frizerka lake ruke, koja može da izravna i najgušću kosu na svetu, Božana je nas klinke šišala okrenute licem zidu, jer bismo se inače stalno vrpoljile gledajući se u ogledalu, u koje smo mogle da se pogledamo tek na kraju, kad je nova frizura već bila gotova. Tada se, međutim, više nismo dobro videle, od suza zbog katastrofalnog izgleda posle „golićenja”. Na zidu, u koji smo za vreme te operacije ulepšavanja ma i nehotice buljile, visila je ogromna slika molera i firmopisca Feješa (prva latinična slova koja sam naučila bila su ta iz njegovog potpisa). Na njoj se baškarila ogromna vetrenjača, raširenih krila, nad poljanom punom maslačaka i belih rada. Zurila sam toliko puta u taj slikani prizor dok je Božana štrickala makazama iza mojih ušiju, oblikujući frizuru „bubikopf ”, koju smo mi deca zvali „golićenjem”, tako da sam poznavala i najsitniji potez na slici. Svaki put kad bismo se najzad iskobeljale iz Božaninih ruku, zaklinjući se pred odraslima da više nikad nećemo nogom stupiti u to mučilište, nabijale smo do obrva kapu koju smo nosile u rezervi bez obzira na godišnje doba. Frizerka Božana se, međutim, samo povinovala shvatanju naših roditelja da je kratka kosa pola zdravlja, a kad se tome doda čistoća, koja pokriva onu drugu polovinu, bolest nije imala nikakve šanse kod nas „ogolićenih” devojčuraka. Nastavnicu je, verovatno, šišala okrenutu ogledalu, možda ona stvarno nije videla Feješevu vetrenjaču, mada svejedno nije morala onoliko da se cepa od smeha, ali one devojčice – ulizice, dobro su znale da ne izmišljam, i nisu htele da me brane. Zato neka mi niko ne spominje lepotu prirode i maštovite opise njenih tajni.
За
во
д
за
уџ
potcikivati, potcikujem – veselo, radosno uzvikivati; firmopisac, m. rod – zanatlija koji izrađuje natpise nad radnjama, preduzećima i sl.; baškariti se, baškarim se – ovde: praviti se važan, šepuriti se, razmetati se; iskobeljati se, iskobeljam se – osloboditi se, izvući se iz neke teške situacije, iz neprilike; povinovati se, povinujem se – prihvatiti nečiju vlast, mišljenje, pokoriti se, potčiniti se; ulizica, ž. rod – onaj ko iz koristoljublja želi da zadobije nečiju naklonost i zato govori i čini ono što uistinu ne misli
Odlomak iz dela Putovanje u putopis
Intelektualno mučenje i nepravda Koja vrsta tekstova i danas izaziva otpor kod spisateljice? Zašto? Pronađi deo teksta koji nam pokazuje njen doživljaj pismenih zadataka na temu opisa prirode. Pročitaj ga naglas. Kako ti razumeš izraz „intelektualno mučenje”? Kakav je problem imala kada je trebalo opisati izlet na kojem su bili? Da li je ona i u drugim prilikama imala problem da se izrazi? Čime to možemo objasniti? Zašto je u sastav dodala vetrenjaču?
20
Šta je uradila nastavnica? Da li bi i ti tako postupio/postupila da si bio/bila na njenom mestu? Na koji način misliš da treba reagovati u takvoj situaciji? Kako su se ostali učenici ponašali? Zašto je devojčica taj smeh doživela kao nepravdu?
„Teške” i „lake” teme
Prepričaj deo teksta koji opisuje „golićenje”. Objasni zašto je devojčica zapamtila svaki detalj slike. Kako su devojčice izgledale posle Božaninih intervencija? U šta su se zaklinjale? Zašto je svoje drugarice nazvala ulizicama? Zašto nastavnica nije videla Feješevu vetrenjaču?
Koje teme pismenih sastava najčešće dobijate? Šta ti misliš o njima? Da li su „slobodne teme” stvarno slobodne? Kakve sastave voliš da pišeš, a koji u tebi izazivaju otpor? Šta ti je najteže da izraziš: opise prirode, dramsku radnju, osećanja? Objasni zašto. Da li ti se nekada desilo da „promašiš temu”? Seti se nekog svog sastava kojim si bio/bila posebno zadovoljan/zadovoljna. Istakni ono što misliš da si u njemu postigao. O čemu želiš da pišeš, a još ti se nije ukazala prilika za to? Šta, po tvom mišljenju, mora da ima dobar sastav? Na šta treba obratiti pažnju kada se opisuju lepote prirode, a na šta kada se priča o nekom uzbudljivom događaju? Na koji način sa nastavnicom/nastavnikom razgovarate o svojim pismenim zadacima? Kakva uputstva dobijate pre pisanja? Šta ti olakšava, a šta otežava pisanje?
бе н
за
Gde i kako se ti friziraš? Ko se brine o tvojoj frizuri? Poklanjaš li tome veliku pažnju ili ne? Dozvoljavaš li svojim roditeljima da odlučuju o tome šta ćeš obući ili kakvu ćeš frizuru nositi? Da li oni pokušavaju da utiču na tebe – kažu ti da ti odeća koju nosiš ne stoji lepo, kupuju ti ono što misle da će ti se dopasti...? Šta ti misliš o tome?
уџ
Razgovarajmo
ик е
Frizerka lake ruke
д
Iz jedne reči nastaje druga
За
во
Trpni pridev izazvan nastao je od glagola __________________, a okrenut od glagola __________________. Pronađi u tekstu i ostale prideve nastale na ovaj način i navedi odgovarajuće glagole. Kikotati se, cepati se od smeha, potcikivati, brektati – ovim glagolima spisateljica je označila različite vrste smeha koje su se u razredu čule. Navedi još neke glagole kojima se može označiti vrsta smeha ____________________________________________ ___________________________________________________________________. Znaš li izraze:
A znaš li i njihova prava značenja:
smejati se grohotom smejati se od srca kiselo se smejati smejati se kao lud na brašno smejati se do suza zarazno se smejati usiljeno se smejati
smejati se jako nečemu što baš i nije smešno smejati se tako da svi oko tebe počnu da se smeju smejati se na silu smejati se jako glasno, da sve odjekuje smejati se mada je situacija više za suze smejati se toliko da ti već krenu suze smejati se i pri tom osećati veliko zadovoljstvo
Poveži svaki izraz sa odgovarajućim značenjem.
21
Гроздана Олујић: ЗВЕЗДА У ЧИЈИМ ЈЕ ГРУДИМА НЕШТО КУЦАЛО ................ 85 Бранко Ћопић: ПОХОД НА МЈЕСЕЦ .............................................................................. 89 Исидора Секулић: БУРЕ ...................................................................................................... 93
ДА НЕ БУДЕ ДЕЉЕЊА, ПРОТИВНОСТИ НИ РАСТАНКА... Vesna Vidojević-Gajović: MOSTOVI ................................................................................... 96 Иво Андрић: МОСТОВИ .................................................................................................... 97 Стеван Раичковић: СЕЛИДБА ......................................................................................... 100 Данило Киш: ДЕЧАК И ПАС ........................................................................................... 102
СЛИКЕ СВЕТЛА И НЕЗАБОРАВА...
ик е
Доситеј Обрадовић: ЛАВ И ЛИСИЦА ........................................................................... 106 Доситеј Обрадовић: ЛИСИЦА И ЈАРАЦ ...................................................................... 107 ДОСИТЕЈ ОБРАДОВИЋ ................................................................................................... 108
бе н
Миле Грозданић: ИНИЦИЈАЛ ......................................................................................... 108 Стеван Вујков: ЈА САМ СЛОВО...................................................................................... 110
уџ
САВА ШУМАНОВИЋ ....................................................................................................... 112 Весна Буројевић: СЕЋАЊА ............................................................................................. 113 Весна Живковић: КИЧ ЈЕ ЛАЖ – УМЕТНОСТ ЈЕ ИСТИНА.................................. 118
ПРОЧИТАЈМО И САЗНАЈМО
за
Dobrica Erić: UA! .................................................................................................................. 120 Jeленa Бероња: Е-ОТПАД .................................................................................................. 122
во
д
Милан Шипка: ГОЛ ............................................................................................................ 125 Милан Шипка: СПОРТ ...................................................................................................... 126
ЛЕКТИРА
За
Десанка Максимовић: СТРЕПЊА .................................................................................. 129 Владислав Петковић Дис: МЕЂУ СВОЈИМА ............................................................... 130 Народна песма: ЉУБАВНИ РАСТАНАК ...................................................................... 131 Добрица Ерић: ПЕСНИК И МЕСЕЦ .............................................................................. 132 Вељко Петровић: ЈАБУКА НА ДРУМУ ......................................................................... 133 Народна песма: ДИОБА ЈАКШИЋА .............................................................................. 136 Народна песма: МАЛИ РАДОЈИЦА ............................................................................... 138 Јанко Веселиновић: ГОРСКИ ЦАРЕВИ ......................................................................... 141 Иво Андрић: ПРИЧА О КМЕТУ СИМАНУ ................................................................. 144 Стеван Сремац: ЕЈ, ТЕРЕТУ МОЈ .................................................................................... 148 Речник из ћириличних текстова ..................................................................................... 151 Rečnik iz latiničnih tekstova .................................................................................................. 160
163
Наташа Добрић Душанка Звекић-Душановић Гордана Штасни
У ОГЛЕДАЛУ СУНЦА Читанка за српски као нематерњи језик за седми разред основне школе Треће издање, 2015. годинa Завод за уџбенике, Београд Обилићев венац 5 www.zavod.co.rs
ик е
Лектор Љиљана Митровић Ликовни уредник Биљана Савић
бе н
Графички уредник Мирослав Радић
уџ
Коректор Маријана Васић Стјепановић
за
Илустратор Александар Стојшић
Компјутерска припрема слога Графика Галеб, Ниш
За
во
д
Формат: 20,5×26,5 cm Обим: 20,5 штампарских табака Tираж: 3.500 примерака Рукопис предат у штампу августа 2015. године Штампање завршено августа 2015. године Штампа: БИРОГРАФ, Земун
CIP - Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад 37.016:821-82(075.2) У огледалу сунца : српски као нематерњи језик : читанка за VII разред основне школе / [приредиле] Наташа Добрић, Душанка Звекић-Душановић, Гордана Штасни ; [илустратор Александар Стојшић]. - 3. изд. - Београд : Завод за уџбенике, 2015 (Земун : Бирограф). - 163 стр. : илустр. ; 27 cm Тираж 3.500. ISBN 978-86-17-19256-1 COBISS.SR-ID 298843399