Istorija

И

РАДЕ МИХАЉЧИЋ

СТОРИЈA

К.Б. 16310 www.zavod.co.rs

8 600262 029126

за шеси разре основне школе

РАДЕ МИХАЉЧИЋ

СТОРИЈA за шести разред основне школе

Завод за уџбенике – Београд

САДРЖАЈ I. УВОД

5

1. Основне одлике средњег века 2. Историјски извори о историји средњег века 3. Наслеђе средњег века

6 8 10

II. ЕВРОПА И СРЕДОЗЕМЉЕ У РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ 1. Византија до VII века 2. Успон Византијског царства 3. Велика сеоба народа 4. Франачка држава 5. Хришћанска црква у раном средњем веку 6. Исламски свет у средњем веку 7. За радознале

III. СРБИ И ЊИХОВО ОКРУЖЕЊЕ У РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ 1. Насељавање Словена на Балканско полуострво 2. Јужни Словени и староседеоци 3. Јужни Словени и околни народи 4. Јужни Словени у раном средњем веку 5. Српске земље од VII до XII века 6. Покрштавање Срба и других Јужних Словена 7. Рана култура Јужних Словена 8. За радознале

13 14 16 19 22 24 26 32

37 38 41 43 45 48 51 53 58

IV. ЕВРОПА У ПОЗНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ 61 1. Успон средњовековних монархија 2. Крсташки ратови

3. Настанак средњовековних градова 4. Средњовековни градови као привредна и културна средишта 5. Свакодневни живот у средњем веку 6. Средњовековна култура у Европи 7. За радознале

62 64 67 70 73 76 82

Посуда у облику витеза

V. СРПСКИ НАРОД И ЊЕГОВИ СУСЕДИ У ПОЗНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ 85 1. Србија у XII и почетком XIII века 2. Успон српске државе 3. Српско царство и Византија 4. Уређење и друштво у држави Немањића 5. Крај српског царства 6. Постанак и развој босанске државе 7. Дубровник у средњем веку 8. Средњовековна култура Срба 9. За радознале

86 89 92 94 97 99 102 104 110

VI. СРПСКЕ ЗЕМЉЕ И ЊИХОВО ОКРУЖЕЊЕ У ДОБА ОСМАНЛИЈСКИХ ОСВАЈАЊА

115

1. Продор Турака на Балканско полуострво 2. Моравска Србија у борби против Турака 3. Држава српских деспота 4. Отпор Османлијама и пад хришћанских држава 5. Сеобе Срба крајем средњег века 6. Историја и легенда 7. За радознале

116 118 121 124 127 129 136

ПРЕДГОВОР

Новим планом и програмом градиво за основну школу подељено је на логичнији начин. Иако је смањен обим градива, пред нама је, с обзиром на узраст ученика, још увек обиман и веома сложен посао. Градиво је требало изложити на знатно мањем простору. Наставници би требало да га, стваралачким приступом, у току одређеног броја часова, реализују, а ученици, наравно, савладају и усвоје. Пре свега, требало је, у односу на досадашње уџбенике – природно, колико је то Програм дозвољавао – извршити строжи одабир чињеница и на разумљив и приступачан начин уобличити их текстом. Број хронолошких одредница знатно је ограничен, односно наведене су само оне које представљају прекретницу у прошлости. Године које треба ученицима да буду само временска оријентација наведене су у заградама, као и мање значајне чињенице.

Да би се осетио дух времена, основни текст, када је то било могуће, обогаћен је изворним текстом. С обзиром на то да се водило рачуна о узрасту ученика, неки извори су дати у слободном преводу.

Из истог разлога у настави историје примењен је биографски ток излагања. На тај начин ученици могу детаљније да се обавесте о животу истакнутих личности и да преко њихових биографија лакше усвајају градиво.

Приликом оцењивања број наведених чињеница не би требало да буде одлучујући, јер се од ученика овог узраста очекује да усвоје градиво о кључним догађајима, схвате промене у развитку друштва, заинтересују се за далеку прошлост и заволе историју. Аутор

КАКО КОРИСТИТИ УЏБЕНИК Број и наслов наставне теме

Илустрација и легенда

Наслов наставне јединице

Основни текст

Поднаслов

Уводна питања и задаци

Закључак лекције Уводно питање и задаци Подсетник наставне јединице

Историјски атлас

TEMA

I

УВОД

I

УВОД

1. ОСНОВНЕ ОДЛИКЕ СРЕДЊЕГ ВЕКА Покажи на карти границе Римског царства. Како се делило друштво у старом веку?

Време и простор

V VI

Средњи век обухвата раздобље од V до XV столећа. Ово раздобље у историји људског друштва и културе представља заокружену целину. Ратнички народ Хуна је 375. године из Азије продро у Европу. Они су покренули варварска племена. Почела је Велика сеоба народа. У V веку варварски народи срушили су Западно римско царство. Међутим, још непуних десет векова, одржало се Источно римско царство, односно Византија. На згаришту Западног римског царства у V веку почеле су да ничу нове државе. Током VII и VIII века створена је снажна држава Арабљана.

У развоју друштва и XV век се сматра прекретницом. Средином XV века, тачније 1453. године, Турци су освојили Цариград и уништили остатке Византијског царства. Крајем XV векa поморци су открили нови свет – амерички континент.

На почетку средњег века, док Европу потреса сеоба народа, на америчком континенту се развија цивилизација Маја. У исто време у Азији настаје цивилизација Танг, у Кини.

Колосеум 476.

VII VIII IX X

Антички роб и средњовековни кмет

XI

Током средњег века усталио се нов начин производње. Античке робове у средњем веку замењују зависни сељаци или кметови. За разлику од потпуно обесправљеног роба, зависни сељак или кмет био је заинтересованији за рад. Зaвисни сељак је поседовао оруђе за рад. Иако је зависни сељак или кмет био потчињен феудалном господару или властелину, његов положај је био бољи него положај роба. Кмет није радио само за властелина, већ и за своју породицу.

XII XIII

Подела друштва

XIV

Из старих текстова сазнајемо да је свет у средњем веку почивао на свештенику, ратару и војнику. Свештеник моли Бога за цео свет, а ратар храни и свештеника и војника, а војник брани и свештеника и ратара. Ратари су у ствари били зависни сељаци или кметови. Као знатно најбројнији друштвени слој, зависни сељаци радили су за властелу или феудалце. Властела се, опет, делила на ситне ратнике, који су се називали витези или ритери, и малобројне моћнике – велможе.

Велможе су држали крупне земљишне поседе. Крупан земљишни посед обично се састојао од утврђеног замка, рибњака, баште, обрадивих поља и шума у којима се ловило. Поседи ситније властеле – витеза или рите-

XV Колумбо 1492.

6

ИСТОРИЈА ЗА ШЕСТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

ра – били су знатно мањи. Уз властеоске поседе налазиле су се скромне куће и окућнице кметова. У несигурна времена ситнија властела тражила је заштиту од велможа. Ситнија властела ступала је у службу крупне властеле. Крупни властелин – сениор (старији) – обећавао је заштиту ситнијој властели – вазалима (слугама). Успостављени вазалски односи обавезивали су обе стране. Вазали су се обавезивали на верну службу сениору, а овај им је за награду најчешће давао мањи земљишни посед, који се називао феуд. Друштво у средњем веку названо је по феуду – феудално друштво.

Владар

Као што је ситнија властела ступала у вазални однос према велможама, тако су велможе постајали вазали врховног господара – владара. Владар је управљао државом. Он је био господар целокупне земље и заповедник војске. У случају рата крупна властела окупљала је своје вазале – ситнију властелу. Сви заједно под оружјем одлазили су на саборно место које је одредио владар.

Витез

Варварин – Грци и Римљани су варварима називали странце. Данас овај израз означава необразованог и суровог човека. Вазал – лице које је положило заклетву на верност господару. Феуд – посед који је господар уступао вазалу као награду за верну службу.

Средњовековни ратник на коњу називао се витез. Припадао је нижој властели. На двору господара, будући витез се обучавао од младих дана, од детињства. До четрнаесте године служио је господара као скутоноша, а онда је постао коњушар. Тек у двадесетпрвој години свечано се проглашавао за витеза. Обучен у витешко рухо, са оружјем, клекнуо би пред господара. Господар би га три пута ударио пљоштимице мачем и изговорио уобичајене речи: „Буди витез“. Витез је тада постајао ратник одан господару. За верност и ратне заслуге витез је од господара добијао посед. Оновременици су сматрали да су витези јунаци без мане и страха. Њима се приписују и друге врлине. Они су часни, великодушни, побожни, заштитници нејачи и сиротиње. Витешке врлине ушле су у легенду. ДОПУНИ ПОДСЕТНИК СЛЕДЕЋИМ РЕЧИМА: кметови, велможе, вазални односи, верна служба, феудално друштво.

Античке робове у средњем веку замењују зависни сељаци или ...................... . Зависни сељак био је потчињен властелину, али је поседовао оруђе за рад и није производио само за властелина него и за своју породицу.

Властела се делила на моћне ................................ који су држали крупне земљишне поседе и витезе – ратнике у служби велможа. Између њих су успостављени ........................................... . Витези-ратници обавезивали су се на .......................................... господару. Као награду витези су добијали мањи земљишни посед који се називао феуд, а по феуду се друштво у средњем веку називало .............................................. .

Средњовековни витез 7

I

УВОД

2. ИСТОРИЈСКИ ИЗВОРИ О ИСТОРИЈИ СРЕДЊЕГ ВЕКА Које историјске изворе сте помињали у петом разреду? Које су њихове основне одлике?

Житија, летописи, записи

О средњовековној прошлости сазнаје се на основу материјалних остатака и писаних извора. Материјални остаци поуздани су извори, али повезану слику збивања пружају писани извори као што су житија, летописи, записи, натписи, повеље. Житија су списи посвећени животу светитеља. Ове списе црква је

препоручивала као званичну литературу. Она су читана за време богослужења у цркви, или у манастирској трпезарији за време обеда. Житија су састављана по утврђеним правилима с намером да поуче и подстакну вернике на религиозан живот. Зато је за писце житија поука важнија од чињенице. Поред обиља библијских цитата, ови списи садрже истоветне описе који се понављају у сваком житију (општа места). Из житија је неопходно издвојити стварне, историјске текстове који имају вредност историјског извора. Житија посвећена српским владарима садрже значајне податке о нашој средњовековној прошлости.

Летописи су претежно историјски списи. Они су састављени од низа кратких, једноставних бележака. Догађаји се у летопис уносе временским редоследом, по годинама. На пример, уз 1386. годину летописац је записао: „Исходи цар Мурат на Плочник и прими Ниш“. Летописци нас обавештавају о значајним догађајима, ратним походима, пустошењима, непогодама, болестима. Српски летописи садрже податке и о догађајима у околним земљама.

Записи су кратке белешке на белинама старих рукописа. Записи садрже податке о ратовима, пустошењима, невољама, гладним годинама, личним судбинама, дирљивим исповестима. „Колика ми је тужица, проса немамо, а за пшеницу не говорим“, записао ја на белини једног рукописа по имену непознати преписивач. Чувен је запис монаха Исаије који описује слом краља Вукашина и деспота Угљеше на Марици 1371. године: „И толика нужда и зло љуто обли све градове и крајеве западене, колико ни уши слушаше ни очи видеше... Оста земља од свих добара пуста: и људи и стоке и свих плодова... И уистину тада живи оглашаваху за блажене оне који су раније умрли“.

Летописац

Натписи, повеље

За разлику од бележака на рукописима, натписи су кратки текстови сачувани на тврдом материјалу. Они су клесани на камену, урезивани на металу, или писани на свежем малтеру (фреско техника). Натписе налазимо

8

ИСТОРИЈА ЗА ШЕСТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

у црквама, утврђењима, надгробним споменицима, на новцу, прстеновима, посуђу. Слова натписа правила су се и од опеке која се уграђивала у зидове. Тако су, на пример, слова од опеке узидана у зидине средњовековног утврђења Смедерева. Овај натпис говори да је Смедерево сазидано 1430. године заповешћу деспота Ђурђа. Драгоцене податке пружају нам натписи уклесани на надгробним споменицима.

До значајних сазнања долазимо захваљујући натписима на новцу. Цар Урош и краљ Вукашин издавали су заједно новац с натписима који су истовремено писани ћирилицом и на латинском језику. То значи да је новац с двојезичким натписима важио као средство плаћања не само у средњовековној Србији већ и у околним земљама.

Ћириличке натписе налазимо на територији средњовековне српске државе, Босне, Херцеговине, Далмације, а натписи на латинском језику сачувани су у приморским крајевима. Повеље су особена правна документа састављена у одређеном облику и потврђена печатом. Повеље су својим поданицима издавали владари. Састављали су их дијаци (писари) у владарским канцеларијама. Корисник повеље остварује право на посед под одређеним условима. Назив повеља изведен је од речи повеленије (наредба, заповест).

Повеље нису речити извори као житија или летописи, али оне пружају поуздане податке о привреди и друштву. Повеље садрже одредбе за повлашћене друштвене групе и зависно становништво. Обавезе зависног становништва у неким повељама детаљно су описане. Повеље представљају праву ризницу обавештења о насељима, напуштеним насељима, жупама, планинама, пашњацима, међама. На основу ових података могуће је поуздано утврдити границе села, мањих или већих поседа, па и границе држава.

Новац Манојла I Комнина

ДОПУНИ ПОДСЕТНИК СЛЕДЕЋИМ РЕЧИМА: житија, белешке, црква, натписи, повеље.

Списи посвећени животу светитеља називају се ........................ . Ови списи читани су у ..................................... за време богослужења. Летописи су састављени од низа кратких ......................................... које се у летописе уносе по годинама. За разлику од бележака на рукописима, ............................................... су сачувани на тврдом материјалу. Иако нису речити извори као житија и летописи, ............................................... пружају драгоцене податке о привреди и друштву.

Повеља краља Милутина са висећим печатом

 9

I

УВОД

3. НАСЛЕЂЕ СРЕДЊЕГ ВЕКА Који историјски извори спадају у материјалне остатке прошлости? Где се они чувају?

Споменици средњег века

Наслеђе средњег века је ту, око нас. Потребно је само да га препознамо. То су, пре свега, споменици материјалне културе као што су цркве, манастири, утврђења, надгробни споменици, затим оруђе, оружје, металне посуде, грнчарија, накит, новац. Средњовековни споменици културе сачувани су у већем броју у насељима и крајевима који су били мање разарани ратовима. За доба средњег века посебно је занимљива Света гора. То је заједница монаха који се држе старих обичаја. На Светој гори сачувано је више црквених споменика, међу њима и српски манастир Хиландар.

Хиландар

 Манастир

Место где живе монаси или монахиње назива се манастир. Он се састоји од цркве која је окружена зградама, утврђеним бедемима и кулама. Зато је манастир често личио на мањи средњовековни град. Главни улаз налазио се на страни главног улаза у цркву, а помоћни улаз водио је ка поседима манастира. Црква је намењена молитви и богослужењу. Молитва се обављала и у манастирској трпезарији која је служила за заједничке оброке монаха. Становало се у монашким келијама, а постоје и зграде за свакодневне послове као што су пекара, кухиња, оставе, радионица и библиотека. Живело се према строгим монашким правилима. Старешина монаха звао се игуман. Манастири су били средишта писмености. При манастирима су се отварале школе, преписивали црквени списи, а монаси су писали и оригинална књижевна и историјска дела.

10

ИСТОРИЈА ЗА ШЕСТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Утврђења

Градско становништво осећало се безбедно само између утврђених бедема града, а велика властела између утврђених бедема свога замка. Зато је током средњег века изграђено толико утврђења. На Балканском полуострву порушена су многа утврђења тако да није остао ни камен на камену. Међутим, и данас моћно делују зидине Дубровника и Смедерева које су изграђене у XV веку.

Замак

Смедеревска тврђава (детаљ)

Током раног средњег века замак је био једноставна грађевина. Подизан је од дрвета, углавном на брежуљцима. Касније се замак градио од камена, тако да је постао тешко освојиво утврђење. Делови замка били су намењени становању властелина и његове породице. Утврђени замак био је средиште властелиновог поседа. Замак је властелину и његовим поданицима служио као склониште у случају напада. Замак су штитили високи бедеми и куле, а око бедема ископан је ров или шанац с водом. У замак се улазило преко покретног моста, који се ноћу и у случају опасности подизао. Покретни мост штите куле с којих су даноноћно осматрали стражари. Између бедема изграђене су колибе за слуге, ковачка радионица, пекара и живинарник. Природно, сваки замак имао је бунар.

Замак

Главна кула

Улаз у главну кулу

Капела

Пекара

Одбрамбене куле

Башта

Рибњак

Штала

Бунари Живинарник

Ковач Стражари

Колибе за слуге

Шанац са водом Покретни мост

11

I

УВОД

Новац

Средњовековни новац најчешће се налази приликом археолошких ископавања. Понекад се налази случајно орањем или копањем за темеље кућа или других грађевина. Стари новац се чува у музејима. Богату збирку старог новца поседује Народни музеј у Београду.

Чување средњовековних споменика Део збирке старог новца који се налази у Народном музеју у Београду



Поред новца музеји прикупљају и чувају оружје, уметничке предмете, накит, грнчарију. Средњовековни рукописи и разноврсна документа чувају се у манастирским ризницама и библиотекама. Разноврсна изворна грађа чува се у архивима. Млетачки архив је највећи, а Дубровачки архив за нас је најзначајнији. Он садржи веома богату изворну грађу о прошлости средњовековне Србије и Босне.

ДОПУНИ ПОДСЕТНИК СЛЕДЕЋИМ РЕЧИМА: црква, манастир, архиви, школе, музеји.

Место где живе монаси или монахиње назива се ..................... . Он се састоји од ........................ која је окружена утврђеним бедемима и кулама. При манастирима су се отварале ........................., преписивали црквени списи, а монаси су писали оригинална књижевна и историјска дела. Поред новца ...................... прикупљају и чувају оружје, уметничке предмете, накит, грнчарију. У ........................... се чува разноврсна изворна грађа.

12



ВИЗАНТИЈСКО ЦАРСТВО ПОЛОВИНОМ VI ВЕКА

Зa ра радознале... В

Крст који је византијски цар у VI веку поклонио римском папи. Тада хришћанство није било подељено, иако су се јављали први знаци злокобних несугласица. До коначне поделе на источну и западну хришћанску цркву дошло је много касније (1054. године).



ЈУСТИНИЈАН

изантијски цар Јустинијан (527–565) потиче са Балканског полуострва. Доба Јустинијана описао је царев савременик Прокопије. Он је цара јавно претерано уздизао, а тајно неумерено оптуживао. Многи државни подухвати приписују се лично Јустинијану, а зна се да су они дело царевих сарадника. Међутим, цар је умео да бира способне сараднике и да подстиче њихову делатност. Поред тога, за цара се, истовремено, говорило и да је несталан, превртљив, неодлучан и претерано подложан утицају своје властољубиве жене, царице Теодоре, која је раније била циркуска играчица. Али неспорна је чињеница да је Јустинијан за време своје дуге владавине све подредио обнови Римског царства. У том погледу остао је доследан. Цареве војсковође Велизар и Нарсес прославили су се ратујући на западу против варварских држава. Царска власт, овог пута из Цариграда, поново је контролисала крајеве око Средоземног мора. Из византијске престонице Јустинијан је владао као римски цар. Као хришћански владар, Јустинијан је поистоветио појам Римског царства и хришћанске васељене, тј. хришћанског света. Веровао је да је он божји намесник на земљи и да је царска власт једина и божанског порекла. Настојао је као заштитник хришћанства да уништи остатке паганства, па је зато затворио Атинску академију – последње уточиште паганског учења у Византији. Јустинијан је бранио хришћанску цркву али је њоме и неограничено управљао. Председавао је црквеним саборима, решавао верска питања, а из његовог пера потичу чак и црквени списи. Јустинијан је подстицао делатност у области права. Овај посао поверио је свом сараднику Трибонијану, који је

32

ИСТОРИЈА ЗА ШЕСТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

сакупио све раније законске одредбе у Јустинијанов кодекс (зборник закона). Ранији закони писани су на латинском а нови прописи – на грчком језику. Сакупљени и сређени, законски прописи прилагођени су новој хришћанској држави. То законодавство истиче неограничену власт цара.

Док је законодавна делатност имала трајну вредност, освајања у време Јустинијана нису донела велике користи. Јустинијан је својим наследницима оставио огромну државу чији темељи нису били чврсти.

Катапулт је спадао у тешку артиљерију византијске војске. Он се затезао помоћу вијкова. Након што би се камен ставио у удубљење стабла за избацивање, војник би откочио обарач катапулта.



33

Византијски ратни бродови дромони имали су око 230 веслача и 70 морнара. Из дрвене куле кроз три цеви избацивала се грчка ватра (запаљива мешавина нафте и сумпора). Смеша се избацивала из бакарних цеви. Није могла да се гаси водом.



Цртеж дела Цариграда с хиподромом

ЗА РАДОЗНАЛЕ...

К

Царица Теодора, жена цара Јустинијана I. Била је способна, енергична, неустрашива, али и властољубива. Утицала је на политичке одлуке и поступке цара Јустинијана.



КОНСТАНТИНОПОЉ

онстантинопољ, који су Словени назвали Цариград, силно се обогатио захваљујући изузетном географском положају. У Цариграду су се укрштали трговачки путеви из далеких источних земаља – Кине и Индије и земаља око Средоземног мора. Град је био опасан бедемима који су одолели многим нападима. Унутар градских бедема налазила су се јавна купатила, дворци, цркве, тргови. У граду је изграђен водовод за снабдевање свежом водом и подземна канализација за одвођење отпадних вода.

Људи са Запада дивили су се Цариграду и његовим велелепним здањима. Цариград је оставио снажан утисак на једног варварског писца: „То су те ствари о којима су ми често причали, а ја у њих нисам хтео да верујем. То је тај славни град“. Он се дивио чврстим зидинама и непрекидно понављао: „Збиља, тај цар је прави бог, бог на земљи. Онај који дигне на њега руку сам постаје кривац за сопствену пропаст“.

Константинопољ, план града

34

ИСТОРИЈА ЗА ШЕСТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Х

АТИЛА – БИЧ БОЖЈИ

унски племенски савез достигао је врхунац моћи за време чувеног хунског војсковође Атиле (434–453). Један римски историчар пише да је Атила „дошао на свет у судару раса“, односно у време сукоба народа. Власт над хунским племенским савезом Атила је у почетку делио с братом. Брата се ослободио убиством и завладао је сам. Постао је најмоћнији владар у европским земљама. И владари подељеног Римског царства доспели су у подређен положај према хунском војсковођи.

задате речи. Показао се и као разуман и способан војсковођа. Премда је волео ратовање и био одважан војсковођа, није улазио у битку по сваку цену. Знао је да штеди своје снаге.

Ширила се легенда да је Атила од једног чобанина добио мач бога рата Марса. Верујући да је заиста у питању „свети мач“ бога рата, одважни војсковођа постао је још храбрији и предузимљивији. Хуни су под Атилом деценијама нападали и пљачкали подељено Римско царство. Опљачкано благо Хуни су довлачили у средиште своје државе у Панонији. У народу и данас живи предање о Атилином закопаном благу. После његове смрти хунски племенски савез се распао, а Хуни су се стопили с другим народима.

К

Још у детињству усвојио је ратну вештину својих сународника – номада сточара. Али, Атила је рано упознао и начин ратовања Римљана. Као младић био је талац на двору Источног римског царства,односно Византије. Тада је служио у римској војсци. Иако је имао прилику да од Римљана много научи, Атила је остао типичан представник Хуна. Противници су га назвали „бич божји“. Међутим, и противници су му признавали здрав разум и разборите поступке. Иако охол моћник, Атила је био приступачан за молиоце. Држао се

35

КАРЛО ВЕЛИКИ

арло Велики (768–814) син је и наследник франачког краља Пипина Малог. Легенда Карла Великог представља као човека јака и висока стаса, а у ствари Карло је био ниска раста и здепаст. „Тело је вежбао честим пливањем“. Његов биограф пише да је Карло у пливању надмашивао своје савременике. Вичан телесном вежбању, „непрестано се бавио јахањем и ловом. То му је било прирођено, јер тешко ћеш на свету наћи иједан народ, који би се у том умећу могао поредити сa Францима“. Карло Велики је наследио пространо франачко краљевство. Владао је готово пола столећа. Велики део своје дуге владавине провео је у рату. Настојао је да под влашћу Франака уједини сва германска племена.

Крајем VIII века франачко краљевство се простирало од Шпаније до реке Лабе и од Северног мора до средње Италије. Карловим освајањем шириле су се границе хришћанског света. У Карлу, тада најмоћнијем владару на Западу, папа је видео наследника римских царева. Зато га је 800. године у Риму крунисао за цара. Крунисање је обављено уз клицање: „Нека бог благослови и чува Карла Августа, богом крунисаног и миротворног цара Римљана“. Веровало се тада да се западни свет враћа четири столећа уназад, у време постојања Римског царства.

Царска титула Карла Великог продубила је разлике између Запада и Истока и чак довела до

ЗА РАДОЗНАЛЕ...

рата с Византијом. Јер, усталило се веровање да су византијски цареви једини наследници Римског царства.

За доба у коме је живео, Карло Велики је био образован владар. „Латински је тако научио, те је тим језиком редовно говорио баш као својим материнским. Грчки је више разумео него говорио“. Настојао је да научи граматику, рачунање, а много труда уложио је и да сазна нешто о кретању звезда. „Покушавао је и да пише, али му је слабо ишло од руке, јер је прекасно почео“. Карло Велики је окупљао учене људе са разних страна. Веома их је ценио и указивао им почасти. У његово време почео је препород културе на Западу.

Карло Велики оставио је снажан утисак на своје савременике. Брзо је ушао у легенду. Опеван је у епским песмама. Славили су га као „светог цара“ који је објединио велики део земаља западне Европе. О слави Карла Великог сведочи ово попрсје израђено пет векова после његове смрти.



Крунисање Карла Великог за цара

М

КУРАН

ухамедово учење изложено је у Курану – исламској светој књизи. Куран је за муслиманске вернике истовремено и зборник верских обреда и закона. Мухамед је проповедао „свети рат“ против „неверника“. „Заклињем се оним у чијим се рукама налази Мухамедова душа, сваки који крене против непријатеља и из љубави према Алаху погине у борби, ући ће у рај“, проповедао је Мухамед. Куран прописује борбу све док „не буде друге вере осим ове у Алаха“. Држећи се ових порука, Арабљани су после Мухамедове смрти кренули у освајања.

 Куран (детаљ) 36

КРСТАШКИ РАТОВИ



I крсташки рат (1096–99) II крсташки рат (1147–49) III крсташки рат (1189–92) IV крсташки рат (1202–04)



Готфрид Бујонски као заштитник Јерусалима

Зa ра радознале... МАТЕРИЈАЛНИ ИНТЕРЕСИ ПОТИСКУЈУ ХРИШЋАНСКЕ ВРЛИНЕ

З

а и н те ре со ва ност за ма те ри јал не ства ри, за до бра, при хо де и пра ва, оја ча ла је у то ли кој ме ри да је љу де у гра до ви ма на во ди ла да зане ма ру ју ду жно сти вер ни ка. Не за до вољ ство и забри ну тост по сто је ћим ста њем из ре че но је у за писни ц и ма јед ног фран ц у ског об ла сног цр к ве ног са бо ра из 1311. го ди не.

Трговац и његова жена

„У мно гим ме сти ма фран ц у ског кра љевства увре жио се без вер ни оби чај или још пре ружна зло у по тре ба. Де ша ва се да вер ни ци, ко ји ма су

82

ИСТОРИЈА ЗА ШЕСТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

ви­ше по во­љи те­ле­сне ства­ри не­го ду­хов­не, на­пу­ шта­ју цр­кву и ње­не слу­жбе да би се са­ку­пља­ли на та­квим ме­сти­ма где се ба­ве тр­го­ви­ном или прав­ ним по­сло­ви­ма. Услед то­га на те све­те да­не, ка­да би Бог тре­ба­ло да бу­де по­што­ван из­над све­га, по­ шту­је се ђа­во. Цр­кве оста­ју пра­зне а суд­ни­це, крч­ ме и ра­ди­о­ни­це од­је­ку­ју сва­ђа­ма, вре­вом, псов­ка­ ма. Кри­во­к лет­ства и зло­чи­ни го­то­во свих вр­ста вр­ше се у тим при­ли­ка­ма. Сле­ди да су за­ко­ни бож­ ји, вер­ско уче­ње, и све дру­ге ства­ри ко­је се од­но­се на хри­шћан­ску ве­ру и спас ду­ша, го­то­во са­свим не­по­зна­те вер­ни­ци­ма. Бог се вре­ђа, ђа­во по­шту­је, ду­ше про­па­да­ју, ка­то­лич­ка ве­ра је ра­ње­на.“

С

ИСПОВЕ­ДА­ЊЕ СЕЉАКА

ва­ки до­бар хри­шћа­нин је био ду­жан да се ис­по­ве­да сво­ме све­ште­ни­ку ко­ји га је ис­пи­ ти­вао о нај­че­ш ћим са­г ре­ше­њи­ма. Са­слу­ шав­ш и од­го­вор све­ш те­н ик би од­ре­ђи­вао шта је по­треб­но за по­ка­ја­ње (обич­но мо­ли­тва или по­сто­ ви) или би да­вао опрост. Све­ште­ни­ци су до­би­ја­ли

пи­са­на упут­ства о то­ме ка­ко да ис­по­ве­да­ју и ис­пи­ ту­ју вер­ни­ке. Из њих се ви­ди шта се чи­ни­ло ва­жно и шта се че­сто по­ја­вљи­ва­ло у ис­по­ве­ди­ма, а то осве­ тља­ва сва­ко­днев­ни жи­вот. Јед­на ен­гле­ска по­у­ка за све­ште­ни­ке из 1385. го­ди­не ба­ви се ис­по­ве­да­њем се­ља­ка.

„Тре­ба се­ља­ке и отро­ке (сер­ве) пи­та­ти при­ ли­ком ис­по­ве­сти да ли су пот­кра­да­ли за­ки­да­ју­ћи или ума­њу­ју­ћи сво­је да­жби­не би­ло у про­из­во­ди­ма или лич­ном ра­ду; да ли су се огре­ши­ли о по­штова­ње пре­ма сво­јим го­спо­да­ри­ма или им ус­кра­ти­ли да­ва­ње у слу­ча­ју ну­жде; да ли ни­су ус­кра­ти­ли обаве­зе слу­жбе сво­јим го­спо­да­ри­ма; да ли ни­су пру­жи­ли по­моћ дру­гом ве­ли­ком чо­ве­ку про­тив њи­ хо­вог го­спо­да­ра или на би­ло ко­ји на­чин би­ли не­по­кор­ни пре­ма ње­му. Тре­ба пи­та­ти да ли ни­су др­ жа­л и трг или ра­д и­л и ка­к ву ра­бо­т у на пра­зник, противно цр­кве­ним про­пи­си­ма; да ли ни­су захва­ ти­ли су­се­до­ву зе­м љу плу­гом или оште­ти­ли сто­ ком. Ина­че се­ља­ци и отро­ци (сер­ви) и за­на­тли­је уоп­ште гре­ше у ово­ме: ра­ди­ће рев­но­сно пред очи­ ма чо­ве­ку, али сла­бо и тра­ља­во за ле­ђи­ма ње­го­вим, а он­да ако бу­де пре­ко­рен гун­ђа­ће или оти­ћи с по­ сла или ра­ди­ти још го­ре.“

Пољски радови 83

РОДОСЛОВ ДИНАСТИЈЕ НЕМАЊИЋА

STEFAN NEMAWA Veliki `upan (1166‡1196),

monah Simeon * 1112/13. u Ribnici; u 13. februara 1199.

Ana, monahiwa Anastasija Vukan (Vuk) Veliki knez, dukqanski kraq (1186/9‡1208); Veliki `upan (1202‡1204) u posle 1208/9.

RASTKO

STEFAN PRVOVEN^ANI

monah Sava

veliki `upan (1196‡1217); kraq (1217‡1228),

Arhiepiskop od 1219; * 1175; u 14. jan. 1236. u Trnovu

monah Simon u 24. sep. 1228.

1. Jevdokija, }erka viz. cara Aleksija III An|ela, oterana 1200/1.

2. 1207/8. Ana Dandolo, unuka mleta~kog du`da Enrika Dandola u oko 1255.

STEFAN RADOSLAV Kraq (1228‡1234),

monah Jovan

STEFAN VLADISLAV

Predislav Episkop humski,

Kraq (1243‡1276);

arhiepiskop srpski Sava II (1263‡1270)

Kraq (1234‡1243)

u posle 1235.

STEFAN URO[ I

Beloslava,

monah Simon u 1. maja 1277. grob u Sopo}anima oko 1255.

}erka bugarskog cara Asena II

Ana Komnina, }erka solunskog despota i cara Teodora I An|ela

Jelena An`ujska; u 8. feb. 1314.

Brwaci

STEFAN DRAGUTIN

STEFAN URO[ II MILUTIN

Kraq (1276‡1282), ,,Sremski kraq“ (1282‡1316),

Kraq (1282‡1321), u 29. okt. 1321.

1. Jelena, srpkiwa vlasteoskog roda 2. 1282. N. }erka gospodara Tesalije Jovana I An|ela 3. 1283. Jelisaveta, }erka ugarskog kraqa Stefana V 4. 1284. Ana, }erka bug. cara Georgija I Tertera 5. 1299. Simonida, }erka viz. cara Andronika II Paleologa

monah Teoktist u 12. marta 1316. oko 1270.

Katalina, }erka ugarskog kraqa Stefana V

STEFAN URO[ III DE^ANSKI Kraq (1321‡1331); u 11. nov. 1331.

1. Teodora, }erka bug. cara Smilca 2. Marija, }erka viz. panipersevasta Jovana Paleologa

STEFAN URO[ IV DU[AN Kraq (1331‡1345); car (1345‡1355); u 20. dec. 1355.

1332.

Jelena, sestra bug. cara Jovana Aleksandra; u 7. nov. 1376. kao monahiwa Jelisaveta

Du{man (Du{ica)

Simeon (Sini{a) Paleolog

Jelena

Teodora

LEGENDA

velikoshimnica Jevgenija

dinastijska linija

STEFAN URO[ V

pobo~na linija

Car (1355‡1371); u 2. ili 7. dec. 1371.

1360.

*

Ana,

ro|ewe udaja/`enidba

}erka vla{kog vojvode Aleksandra,

u

monahiwa Jelena

113

smrt

ЗА РАДОЗНАЛЕ...

STEPAN I KOTROMANI]

РОДОСЛОВ ДИНАСТИЈЕ КОТРОМАНИЋА

Ban (1287/90–1310); u pre 1314.

1284

Jelisaveta, }erka kraqa Dragutina; u 1331.

STEPAN II KOTROMANI]

Vladislav

Marija

Ninoslav

Knez (1326–1354)

Ban (1314–1353)

Jelena [ubi}

1. N. }erka Majnharda Ortenbur{kog 2. oko 1329. N. }erka bugarskog cara 3. 1335. Jelisaveta, }erka kujavskog kneza Kazimira

?

STEFAN DABI[A Kraq (1391–1395)

Jelena (Gruba) Kraqica (1391–1398)

STEFAN TVRTKO I KOTROMANI]

STEFAN VUK Ban (1366–67)

Ban (1353–1377) Kraq Srbije i Bosne (1377–1391) 1374.

Doroteja (Doroslava), }erka vidinskog cara Stracimira

?

STEFAN OSTOJA

STEFAN TVRTKO II

Kraq (1398–1404; 1409–1418)

Kraq (1404–1409; 1421–1443) 1428.

1. Vita~a 2. Kujava 3. Jelena,

Doroteja, }erka bana Jovana Gorjanskog i ne}aka ug. kraqa @igmunda

udovica hercega Hrvoja Vuk~i}a

STEFAN OSTOJI] Kraq (1418–1421) u pre aprila 1422.

RADIVOJ

STEFAN TOMA[

Protivkraq (1433–1435. i 1443–1446) u 1463. (pogubqen od Turaka)

Kraq (1443–1461)

Margareta, }erka Nikole Veli~kog, preudata oko 1470. za Ivana Sen~eja, slavonskog vlastelina

1. Voja~a, do 1444.

2. 1446. Katarina, }erka hercega Stefana Vuk~i}a Kosa~e; u 25. okt. 1478. u Rimu

LEGENDA

STEFAN TOMA[EVI] Despot srpski (21. marta – 20. juna 1459) Kraq Bosne (1461–1463)

dinastijska linija pobo~na linija *

udaja/`enidba

Jelena (Jela~a, Marija), }erka despota Lazara Brankovi}a; u posle 1498.

114

ro|ewe

u

smrt

И

РАДЕ МИХАЉЧИЋ

СТОРИЈA

К.Б. 16310 www.zavod.co.rs

8 600262 029126

за шеси разре основне школе