Skip to main content

Вежбанка за српски језик 3

Page 1

За во д за уџ бе н

ик е


Рецензенти проф. др Зорана Опачић, Учитељски факултет, Београд проф. др Славица Гароња, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац Весна Ристовић, професор разредне наставе и стручни саветник, ОШ „Свети Сава”, Краљево Уредница др Слађана Илић Одговорна уредница Слободанка Ружичић

ик е

Главни уредник др Милорад Марјановић

За

во

д

за

уџ

бе н

За издавача др Милорад Марјановић, директор

ISBN


За

во

д

за

уџ

бе н

ик е

ВОЛИМ ПЕСМЕ И ПРИЧЕ


1.

Душан Костић:

СЕПТЕМБАР Одговарајући на питања, подсети се наученог у претходним разредима. 1. По чему препознајеш да је текст Септембар песма? ________________________ _______________________________________________________________________ 2. Шта је стих? _______________________________________________________________________

ик е

3. Шта је строфа? Колико у песми Септембар свака строфа има стихова? _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________

бе н

4. Напиши два примера римовања речи на крају стихова у овој песми. _______________________________________________________________ _______________________________________________________________

за

уџ

5. Шта је у овој песми описано? ________________________________________________________

во

д

6. Пронађи у песми примере где су нечем неживом дате особине људи. На линији испиши један пример за који сматраш да је најбоља слика јесени. ________________________________________________________

За

7. Које су боје употребљене у песми за сликање ране јесени? _______________________________________________________________________ 8. Како разумеш стихове Јесен је, јесен рана / од бакра сва исткана? _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________ 9. Која слика ране јесени је опажена чулом мириса? _______________________________________________________________________

4

10. Које би се речи могле наћи у твојој песми о раној јесени? Напиши их. _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________


2.

Драган Лукић:

СВАКОГА ДАНА У међусобним разговорима деца се често хвале својим татом. Кажу: Мој тата ја јак као... Мој тата може ово... Мој тата може оно... 1. Ко је написао песму Свакога дана?________________________________________ 2. Ко нам у песми говори о своме тати? _______________________________________________________________________

ик е

3. Како је дечак описао своје свакодневне сусрете са татом који се враћа с посла? _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________

бе н

4. Шта ради тата док пере руке? ____________________________________________ _______________________________________________________________________

уџ

5. Како се тата понаша за столом? _________________________________________ _______________________________________________________________________

во

д

за

6. Шта се у кући дешава после ручка? ______________________________________ _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________

За

7. Како разумеш стих и испловимо из нашег стана? ___________________________ _______________________________________________________________________ 8. Какво расположење у кући ствара татино понашање? _______________________________________________________________________ 9. Како се свакога дана осећа дечак који нам прича о своме тати? _______________________________________________________________________ 10. Напиши нешто и ти о своме тати. _______________________________________ _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________

5


3.

Григор Витез:

КАКВЕ ЈЕ БОЈЕ ПОТОК Неки људи слабо разликују боје. Да ли је то случај и са животињама у песми Какве је боје поток? Припреми се да разговараш о овој песми на часу. 1. Чије особине имају животиње у овој песми? _______________________________ _______________________________________________________________________

ик е

2. Које слике потока који тече проналазиш у овој песми? Поток који тече кроз шуму, _____________________________________________ _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________

бе н

3. Зашто је јелен рекао да је поток зелен као шума? __________________________ _________________________________________________________________________

уџ

4. За зеца је поток сребрне боје. Због чега? __________________________________ _______________________________________________________________________

за

5. Зашто ластавица каже да је поток плав? __________________________________ _______________________________________________________________________

во

д

6. Какве је боје поток за лептира? Зашто? ___________________________________ _______________________________________________________________________

За

7. Какав је поток кад падне вече? __________________________________________ _________________________________________________________________________ 8. Каква би била боја потока да се у њему огледа Сунце које залази? _______________________________________________________________________ 9. Од чега зависи боја потока? _____________________________________________ _______________________________________________________________________

6

10. Шта је песник описао у овој песми? – лепоту потока који се, текући, стапа са природом око себе; – смешну расправу о боји потока међу животињама; – различита доба дана када животиње пију воду на потоку. Подвуци тачан одговор.


4.

Душан Васиљев:

ЗИМА Деца и одрасли различито доживљавају зиму. То можеш видети и из песме Зима Душана Васиљева. 1.Какво расположење влада у песми Зима? __________________________________ _______________________________________________________________________ 2. Како зиму доживљава лирски субјект (лице које говори у песми)? _______________________________________________________________________

ик е

3. Како разумеш стих Нигде сада живота нема? ______________________________ _______________________________________________________________________

бе н

4. Са чиме је лирски субјект упоредио снег који је пао преко шуме? _______________________________________________________________________

уџ

5. Какав је то застор (завеса) заборава? _____________________________________ _______________________________________________________________________

д

за

6. У песми Зима царује тишина, али се у последњој строфи појављује и једна звучна слика. Шта се чује у песми? _______________________________________

во

7. На шта тебе подсећа звук звона? _________________________________________

За

8. Упореди осећања лирског субјекта са осећањем Дива из бајке Себични Див. (Једног зимског јутра, док се облачио, он погледа кроз прозор. Сад више није мрзео зиму, јер је знао да тада пролеће спава и да се цвеће одмара). _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________ 9. Шта ти мислиш о зими? Да ли се радујеш првом снегу? _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________ 10. Кад чујеш реч зима, на шта прво помислиш – на грудвање, санкање, скијање, самоћу, досаду, нерасположење...? ______________________________________ ______________________________________________________________________

7


5.

Ljubivoje Ršumović:

AŽDAJA SVOM ČEDU TEPA Po narodnom verovanju aždaja je ogromno krilato i zmijoliko čudovište, sa četiri kratke noge i sa jednom ili više glava. Aždaja postaje od zmije koja napuni sto godina i pojede drugu zmiju. 1. Kako je strašno čudovište predstavljeno u ovoj pesmi? _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________

ик е

2. Čije su osobine date ovom natprirodnom biću? _______________________________________________________________________

бе н

3. Kako majka, tepajući, naziva svoje čedo? _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________

за

уџ

4. Kako aždaja u pesmi naziva svoje aždajče? _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________

во

д

5. Kakva slika se dobija kada se u njoj upotrebe reči suprotnog značenja, kao u stihu Nakazice moja lepa? _____________________________________________________ _______________________________________________________________________

За

6. Kakvu ulogu u pesmi imaju imenice koje označavaju nešto umanjeno? ______________________________________ ___________________________________________ ____________________________________________________ 7. Šta je još smešno u ovoj pesmi? _______________________________________________________________________ ____________________________________________ ____________________________________________

8

8. Šta je ovom pesmom pesnik poručio deci? ___________________________________________ _________________________________________


6.

Душан Радовић:

ЗАМИСЛИТЕ Припреми се да о песми Замислите из домаће лектире говориш на часу. 1. Подвуци тврдње које сматраш тачним. – Песма Замислите је прича у стиховима. – Лице које говори у песми је приповедач. – Лице које говори у песми изражава своја осећања. – Песма подсећа на бајку.

ик е

2. Како лице које говори започиње причу? Шта оно тражи од деце? ___________________________________________________________________ _________________________________________________________________

уџ

бе н

3. Шта ти осећаш кад поступаш по приповедачевом захтеву? Подвуци. – да учествујеш у стварању приче; – да се налазиш на месту догађања; – да ће приповедач испричати нешто што се није догодило, али се може догодити, да није незамисливо.

д

за

4. Шта лице које говори тражи да деца замисле у трећој и четвртој строфи песме? _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________

За

во

5. Шта обећава спасиоцу страхом и болом обузет отац принцезе Нађе? _______________________________________________________________________ 6. У шестој строфи, у обраћању деци, лице које говори речју замислите изражава запањеност и неверицу. Зашто? Шта се неочекивано догодило? _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________ 7. Шта је запањујуће у наредним строфама? _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________ 8. Како објашњаваш понашање краља (сигурно), а цара (вероватно) из ове песме? _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________

9


9. Шта мислиш о Нађином прихватању разбојника Кађе за мужа? ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ 10. Подвуци израз који одговара краљевом (царевом) поступку: – бити од речи (одржати обећање); – повући реч (одрећи се реченог, извинити се за речено); – последња реч (одлука која се неће изменити); – разбацивати се речима (не осећати одговорност за оно што се каже); – царска се не пориче (дато обећање се мора испунити).

12. Опиши укратко ликове у песми.

бе н

ик е

11. Како разумеш њене речи Извините, тата, на овом свету свашта се догађа? ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________

За

во

д

за

уџ

Принцеза Нађа ________________________________________________________ ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ Разбојник Кађа ________________________________________________________ ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ Принцезин отац _______________________________________________________ ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ Официри, принчеви, адмирали _________________________________________ ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ 13. Према песми Замислите Душана Радовића направи стрип. Можеш му дати нови наслов. (На страни 11. имаш 12 поља за слике, али их не мораш све искористити.) (Стрип је „приповедање” у повезаним сликама. Оно што ликови говоре написано је у„облачићима”. Илустровање прича сликама у низу појавило се у Јапану пре више од хиљаду година, али је савремени стрип настао у Сједињеним Америчким Државама крајем XIX века.)

10


За во д за уџ бе н

ик е


7.

ПОРЕЂЕЊЕ У ЛИРСКИМ ПЕСМАМА Некога или нешто можемо описати тако што ћемо га упоредити са нечим другим. Народна поређења: спор као пуж чист као Сунце ћути као риба

ик е

1. Подвуци поређење у стиховима Драгана Лукића. Свакога дана, кад с посла дође, мој тата мени косу чупне, мој тата мене шаком лупне и каже: Јак си као гвожђе!

за

уџ

бе н

2. На линије препиши поређење из песме Вожња. Возимо се. Покрај пута разасута _________________________________ села леже. _________________________________ Ко потоци после буре _________________________________ коњи јуре, лете, беже.

во

д

3. Са чиме је песникиња Десанка Максимовић, у истој песми, упоредила куће које лирски субјект види у току вожње? _______________________________________________________________________

За

4. Пронађи поређења у песми Какве је боје поток и напиши их на линијама. _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________ 5. Напиши неколико поређења које често употребљаваш у говору. _______________________ _______________________ _______________________ _______________________

12

6. Са две реченице у којима ћеш употребити поређење опиши своју другарицу. _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________


8.

PERSONIFIKACIJA U pesmama, ali i u pričama i dramskim tekstovima pisci nečemu što je neživo, životinjama i biljkama daju ljudske osobine. 1. Prepoznaj personifikaciju u stihovima Ljubavne pesme Milovana Danojlića i podvuci je. Oblačak gore, maslačak dole. Gledeći se, počeše da se vole.

ик е

2. Pronađi personifikaciju u stihovima iz pesme Kakve je boje potok i prepiši je.

бе н

I potok dalje teče, teče, nad njim oblaci bijeli stoje, lebdeći bijeli leptir reče: – Potok je ovaj bijele boje. ________________________________

за

уџ

3. Pronađi dve personifikacije u pesmi Vožnja Desanke Maksimović i prepiši ih. _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________ 4. Uporedi ove dve slike i napiši šta se u nekom opisu postiže personifikacijom. Po nebu plavom nasmejani mesec bludi.

во

д

Mesec sija na plavom nebu.

За

_________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ 5. Kako je davanje ljudskih osobina aždaji u pesmi Aždaja svom čedu tepa promenilo našu predstavu o tom natprirodnom biću? _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________ 6. Napiši dve rečenice u kojima ćeš opisati livadu u proleće. Koristi personifikaciju. _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________

13


ПРОВЕРИ СВОЈЕ ЗНАЊЕ Играј се квиза. Заокружи слово испред тачног одговора. 1. Лирска песма је добила име по лири: а) сазвежђу на северном небу б) старинском музичком инструменту в) новчаној јединици у Италији г) новчаној јединици у Турској

бе н

ик е

2. Луцкасту песму је написао: а) Драган Лукић б) Мирослав Антић в) Федерико Гарсија Лорка г) Душан Радовић

за

уџ

3. Лирска песма: а) говори о нечему што се догодило у прошлости б) приказује радњу лирског субјекта в) изражава осећања, размишљања и расположења лирског субјекта г) има срећан крај

За

во

д

4. Песма Мирослава Антића Шта је највеће говори о: а) љубави детета према мајци б) великим небеским телима в) великом јунаштву Марка Краљевића г) великој љубави према домовини 5. Лирски субјект је: а) песник који је написао лирску песму б) лице које говори у лирској песми в) лице о коме се говори у лирској песми г) лице у драмском тексту

14

6. У песми Драгана Лукића Шта је отац лирски субјект је: а) дечак који говори у песми б) девојчица која говори у песми в) отац г) судија за прекршаје


7. Химна је: а) свечана песма написана у славу неке личности б) песма која се рецитује на приредби в) песма која говори о детињству Светог Саве г) свака песма која се пева 8. У песми Бранислава Црнчевића Љутито мече, мече се љути јер: а) неће да спава б) неће да једе в) неће да се игра г) неће да иде у школу

бе н

ик е

9) У Љубавној песми Милована Данојлића описана је љубав: а) сунца и сунцокрета б) сунца и маслачка в) облака и сунцокрета г) облака и маслачка

за

уџ

10. Рима је: а) гласовно подударање речи на крају два стиха б) гласовно подударање речи на крају две строфе в) назив за строфу од четири стиха г) назив за песму од четири строфе

За

во

д

11. Поређење налазимо у стиху: а) Опрезно приђе један јелен б) Кроз поља поток и даље тече в) Поток је овај бијеле боје в) Поток је као шума зелен

12. У ком стиху се налази персонификација? а) Пао је први снег б) Гласови звона далеко брује в) А земља уморно дрема г) Нигде сада живота нема

Реши преметаљку.

15


9.

Народна епска песма:

МАРКО КРАЉЕВИЋ И БЕГ КОСТАДИН Поред лирских, у III разреду упознајеш и епске народне песме. 1. По чему се епска песма разликује од лирске? _________ _____________________________________________________ _____________________________________________________________ 2. Како се још зову народне епске песме? ___________________ ______________________________________________________

ик е

3. Како се зове стих у коме су испеване наше јуначке песме? _______________________________________________________________________

бе н

4. Ко је најпопуларнији јунак наших народних епских песама? _______________________________________________________________________

за

уџ

5. У неколико реченица опиши лик Марка Краљевића. _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________

во

д

6. Које особине Марка Краљевића су истакнуте у песми Марко Краљевић и бег Костадин? _____________________________________________________________

За

7. Како је у песми описан бег Костадин? ____________________________________ _______________________________________________________________________ 8. Које је прво нечовештво бега Костадина изрекао Марко? ___________________ _______________________________________________________________________ 9. Које друго нечовештво замера Марко своме побратиму? ___________________ _______________________________________________________________________ 10. Који је трећи нехуман поступак бега Костадина навео Марко? _____________ ______________________________________________________________________

16

11. Како је Марко примером показао како се на крсној слави треба понашати? _______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________


10.

Народна приповетка:

СВЕТИ САВА И СЕЉАК БЕЗ СРЕЋЕ

Пре него што кренете да тражите срећу, проверите – можда сте већ срећни. Срећа је мала, обична и неупадљива и многи не умеју да је виде. Душан Радовић

1. Са каквим је циљем богати сељак кренуо на пут? _______________________________________________________________________

ик е

2. – Где је моја срећа? – питао је сељак седобраде старце које је сретао. Шта су му они одговарали? ___________________________________________________ _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________

бе н

3. Који је одговор најближи твом мишљењу о срећи? _________________________ _______________________________________________________________________

уџ

4. Зашто се сељак вратио кући тек пошто је разговарао са Светим Савом? _______________________________________________________________________

д

за

5. Шта му је Свети Сава рекао? ____________________________________________ _______________________________________________________________________

За

во

6. Где је богати сељак пронашао срећу? _____________________________________ _______________________________________________________________________ 7. Шта нам поручује ова народна приповетка? ______________________________ _______________________________________________________________________ 8. Која народна пословица би могла бити порука приповетке? _______________________________________________________________________ 9. Прочитај народну пословицу.

17


11.

Народна бајка:

ЧАРДАК НИ НА НЕБУ НИ НА ЗЕМЉИ

Био један цар, па имао три сина и једну кћер... 1. Шта је бајка? __________________________________________________________ _______________________________________________________________________ 2. По чему познајеш да је прича Чардак ни на небу ни на земљи бајка? _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________

бе н

ик е

3. Наброј шта је све у овој бајци натприродно и немогуће. ____________________ _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________

уџ

4. Ко су ликови у овој бајци? ______________________________________________ _______________________________________________________________________ 5. Ко је главни лик у бајци? _______________________________________________

д

за

6. Које врлине он поседује? _______________________________________________ _______________________________________________________________________

За

во

7. Каква су старија браћа? ________________________________________________ _______________________________________________________________________ 8. Које њихове поступке највише осуђујеш? _________________________________ _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________ 9. Како су браћа кажњена на крају бајке? ___________________________________ _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________

18

10. Које су поруке ове бајке? ______________________________________________ ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________


11. У чему је, по твом мишљењу, посебна лепота ове наше народне бајке? ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ 12. Препричај бајку Чардак ни на небу ни на земљи. Нека ти редослед догађаја у бајци послужи као план за препричавање. Труди се да бајку препричаш својим речима и што сажетије, али да не изоставиш ништа важно.

за

уџ

бе н

ик е

1. Змај односи цареву ћерку. 2. Тражећи сестру, браћа наилазе на чудесни чардак. 3. Једино се најмлађи брат пење на чардак. 4. Најмлађи брат убија змаја. 5. Сестра показује брату змајево богатство. 6. Најмлађи брат баца мртвог змаја на земљу, а затим спушта сестру и девојке. 7. Браћа остављају најмлађег на чардаку и пред оца воде преобучено чобанче. 8. Најмлађи брат на крилатим коњима долази на свадбу браће и чобанчета. 9. Најмлађи брат се жени и наслеђује престо.

За

во

д

_________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________

19


За

во

д

за

уџ

бе н

ик е

_________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________

20


За

во

д

за

уџ

бе н

ик е

13. Овде нацртај чардак ни на небу ни на земљи како га ти замишљаш.

21


12.

Oskar Vajld:

SEBIČNI DIV

Za razliku od narodnih bajki u kojima gotovo i da nema opisa, u umetničkim bajkama opisi likova i prirode su česti. U bajci Sebični Div Oskara Vajlda važnu ulogu imaju opisi Divove bašte. 1. Kakva je bila Divova bašta dok je on sedam godina bio u poseti svom prijatelju? _______________________________________________________________________ 2.Šta ti o bašti govore deca kad kažu Baš nam je lepo ovde? _______________________ _______________________________________________________________________

бе н

ик е

3. Navedi pojedinosti kojima pripovedač opisuje baštu dok su se deca igrala u njoj? Meka, zelena trava, _____________________________________________________ _______________________________________________________________________

уџ

4. Kako je izgledala bašta kada je Div deci zabranio pristup? _____________________ _______________________________________________________________________

за

5. Šta ti o bašti kaže Severac kad uzvikuje Baš je divno ovo mesto? _______________________________________________________________________

во

д

6. Šta su od bašte napravili Severac, Sneg, Mraz i Grad? ________________________ _______________________________________________________________________

За

7. Opiši svojim rečima Divovu baštu u proleće ili istu baštu kada proleće nije htelo da dođe u nju. Koristi u opisima poređenje i personifikaciju.

22

_______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________


13.

Светлана Велмар Јанковић:

ЗЛАТНО ЈАГЊЕ

Одједном, као да га је нека сила гурнула ка вуку... Обузет чудном снагом, Растко га погледа право у очи. 1. О чему говоре приповетке? _____________________________________________ _______________________________________________________________________ 2. Шта је тема приповетке Златно јагње? ____________________________________ _______________________________________________________________________

ик е

3. Ко је био Растко Немањић? ______________________________________________

бе н

4. Ко ће касније постати Растко Немањић? __________________________________ _______________________________________________________________________

уџ

5. Зашто је Растко био усамљен? ___________________________________________ _______________________________________________________________________

за

6. Коју улогу у његовом одрастању има златно јагње? ________________________ _______________________________________________________________________

во

д

7. Како је Растко успео да победи свој страх од вукова? _______________________ _______________________________________________________________________

За

8. Опиши Растков повратак у град. _________________________________________ _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________ 9. Како се ширила вест о чуду? ____________________________________________ _______________________________________________________________________ 10. Чиме је био награђен Растков подвиг? ___________________________________ ______________________________________________________________________ 11. Шта теби даје снагу и моћ, шта је твоје ”златно јагње”? ____________________ ______________________________________________________________________

23


14.

Јасминка Петровић:

ОД ЧИТАЊА СЕ РАСТЕ

Приповетка Од читања се расте препуна је дијалога и зато врло погодна за драматизацију. Можете се у одељењу договорити да скратите текст и да га, у групама, претворите у драмски, а после изведете као драмску представу. На овом месту вежбај како би могао изгледати почетак драмског текста. Лица: ТАМАРА и МАМА (Тамара и мама улазе у дневну собу.)

За

во

д

за

уџ

бе н

ик е

ТАМАРА (љутито): Ја не волим да читам и пишем! МАМА: Водила сам те код лекара за очи, па код лекара за уши, онда код лекара за грло, па чак и код лекара за стомак. ТАМАРА: Мислила си да сам болесна, али су ми сви резултати одлични. МАМА (очајно): Добро, дете, шта да радим с тобом? ТАМАРА: Води ме у зоолошки врт. МАМА: _________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________

24


15.

Ијан Макјуан

РЕЧ-ДВЕ О ПИТЕРУ

Десетогодишњи Питер је сањар који у својој машти доживљава необичне пустоловине. 1. Ко нам у приповеци Реч-две о Питеру приповеда о ономе шта се Питеру догађа и о чему он машта? __________________________________________________ _______________________________________________________________________

бе н

ик е

2. Подвуци тачне тврдње. – Приповедач у трећем лицу не учествује у радњи. – Он је сведок онога што се догађа и не зна о чему размишљају и шта осећају ликови који су носиоци радње. – Он је сведок онога што се догађа, али на неки чудесан начин зна о чему размишљају и шта осећају ликови који су носиоци радње.

за

уџ

3. Подвуци тачне тврдње. – Приповедач у првом лицу учествује у радњи. – Приповедач у првом лицу прича о себи и ономе шта се око њега догађа, шта он и други ликови раде. – Приповедач у првом лицу један је од ликова у делу, најчешће главни лик. – Приповедач у првом лицу зна о чему размишљају остали ликови.

За

во

д

4. Шта би се променило у причи о Питеру када би приповедач био учесник у догађању и када би прича била написана у првом лицу? ______________________ _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________ 5. Препричај само део текста приче о Питеру који говори о томе како је Питер први пут водио сестру у школу. Приликом препричавања треба да замениш приповедача који прича у 3. лицу и да овај догађај испричаш у 1. лицу, као један од његових учесника, а то је Питерова сестра Кејт. У препричавање не можеш унети оне појединости које Кејт није видела, нити оно о чему је Питер маштао у аутобусу. Али, твоја прича треба да садржи оно о чему је Кејт размишљала и шта је осећала када је у аутобусу остала сама. Овакво препричавање помоћи ће ти и да разумеш да приповедач приповетке или романа није исто што и писац.

25


Како ме је Питер водио у школу

За

во

д

за

уџ

бе н

ик е

_________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ 6. Прочитај загонетку, па је одгонетни.

26


16.

Бранко Ћопић:

ДОЖИВЉАЈИ МАЧКА ТОШЕ Само књига из које је нешто записано је прочитана књига. Читај са оловком у руци.

1. Како је настала књига Доживљаји мачка Тоше? _______________________________________________________________________ Шта се сазнаје у уводној глави? __________________________________________ _______________________________________________________________________

ик е

2. Зашто чича Триша хоће да баци мачка Тошу у реку? Зашто не може да нађе прави вир? Шта о томе каже мачак Тоша у дневнику? _____________________ _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________

уџ

бе н

3. Крчма код три магарца – смешне појединости: ____________________________ _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________

за

4. Оглас и Проглас у потрази за мачком Тошом: _____________________________ _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________

За

во

д

5. Вашар у Преварантовцу – чуда која се продају: ____________________________ _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________ 6. Миш пророк и мачак Тоша у истом џаку – спасавање из џака: _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________ 7. Нови пријатељ – пас Шаров: _____________________________________________ _______________________________________________________________________ 8. Крушкотрес Кукурузовић: ______________________________________________ _______________________________________________________________________ 9. Мачак Тоша у ораховим ципелама; поновни сусрет са Мишем пророком; гозба: _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________

27


10. Миш пророк ослобађа Тошу и Шарова; растанак: _________________________ ______________________________________________________________________ 11. Тоша и Шаров иду ка новим доживљајима; побеђују пса Жућу: ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ 12. Повратак чича Триши; опроштајна глава: ________________________________ ______________________________________________________________________

ик е

13. Књига повезаних приповедака или мали роман? __________________________ ______________________________________________________________________

бе н

14. Тема ________________________________________________________________

во

д

за

уџ

15. Ликови ______________________________________________________________ мачак Тоша __________________________________________________________ чича Триша __________________________________________________________ Миш пророк __________________________________________________________ пас Шаров ____________________________________________________________ пас Жућа _____________________________________________________________ медвед Крушкотрес Кукурузовић _______________________________________

За

16. Хумор _______________________________________________________________ смешне ситуације _____________________________________________________ ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ смешни дијалози ______________________________________________________ ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ смешна имена ________________________________________________________ ______________________________________________________________________

28

17. Поруке ______________________________________________________________ ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________


17.

Александар Поповић:

ЛЕД СЕ ТОПИ 1. На ком месту у драмском тексту се налази списак лица која учествују у драмској радњи? _____________________________________________________________

2. Ко су лица у драмском тексту Лед се топи? _______________________________________________________________________ 3. Како се приказује радња у драмским текстовима? _______________________________________________________________________

ик е

4. Како се у почетку одвија разговор између Болета и Боже? _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________

уџ

бе н

5. Зашто се Боле и Божо не разумеју? ______________________________________ _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________

во

д

за

6. Шта значи израз пробијати лед? – сматрати нешто пропалим; – упустити се у опасан посао; – направити први, одлучујући корак у неком подухвату. Подвуци тачан одговор.

За

7. Шта Боле жели? _______________________________________________________ 8. Које је све кораке Боле предузео да би остварио свој циљ? _________________ _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________ 9. Шта Болету саветује Божо? _____________________________________________ _______________________________________________________________________ 10. Зашто је Болетово одбијање Божиног одговора смешно? ___________________ ______________________________________________________________________ 11. Напиши особине дечака Боже и Болета које се откривају у њиховом дијалогу. ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________

29


ПРОВЕРИ СВОЈЕ ЗНАЊЕ 7. Бајка је врста приповетке која говори: а) о стварним догађајима б) о нечему што не може бити в) о стварним и немогућим догађајима и ликовима г) о ликовима из животињског света

Играј се квиза Заокружи слова испред тачних одговора. 1. Епска песма а) говори о догађају б) изражава осећања в) приказује радњу на сцени г) написана је у прози

ик е

9. У приповеци Златно јагње дечак се боји а) змајева б) мрака в) грмљавине г) вукова

за

уџ

3. Стих наших народних епских песама је: а) седмерац б) десетерац в) једанаестерац в) дванаестерац

бе н

2. Народне епске песме називају се још и: а) лирске б) женске в) јуначке г) шаљиве

8. Драмски текст приказује: а) радњу која се дешавала у прошлости б) радњу која се дешава у садашњости в) радњу која ће се дешавати у будућности г) нешто што је немогуће

За

во

д

4. Најпопуларнији јунак народних епских песама је: а) бег Костадин б) Краљевић Марко в) Растко Немањић г) Муса Кесеџија 5. Приповетка је: а) краће књижевно дело у стиху б) краће књижевно дело у прози в) врста драмског текста г) врста романа

30

6. Приповедач у тексту је: а) онај који приповеда о догађају б) онај који размишља о догађају в) онај који изражава своја осећања г) онај који се сећа детињства

10. У бајци Оскара Вајлда Див је а) глуп б) похлепан в) себичан г) прождрљив 11. Које се натприродно биће појављује у бајци Чардак ни на небу ни на земљи? а) аждаја б) змај в) див г) чардак 12. Човек је сам ковач своје среће порука је приповетке: а) Свети Сава и човек без среће б) Свијету се не може угодити в) Од читања се расте г) Реч-две о Питеру


13. Реши асоцијацију. ТРИ БРАТА

ТРИ БРАТА

СЕСТРА

ТРИ СЕСТРЕ ДИВОВИ

бе н

ик е

ЗМАЈ

ДЕЧАК

ОСКАР ВАЈЛД БАШТА

уџ

МЕСЕЦ

ДЕЦА

за

КЊИГА

А

Б

Ц

К

К

А

За

во

д

14. У осмосмерци се налазе речи које су у вези са бајкама. Пошто их прецрташ, од преосталих слова добићеш решење.

Ж

А

Б

А

Б

Ћ

Д

Ј

Н

М

Р

О

А

У

К

А

Л

М

Ј

А

М

З

А

О

А

Ц

Н

И

Р

П

31


Моје белешке _____________________________________________________________ _____________________________________________________________ _____________________________________________________________

ик е

_____________________________________________________________ _____________________________________________________________ _____________________________________________________________

бе н

_____________________________________________________________ _____________________________________________________________

уџ

_____________________________________________________________ _____________________________________________________________

за

_____________________________________________________________ _____________________________________________________________

д

_____________________________________________________________

во

_____________________________________________________________ _____________________________________________________________

За

_____________________________________________________________ _____________________________________________________________ _____________________________________________________________ _____________________________________________________________ _____________________________________________________________ _____________________________________________________________ _____________________________________________________________ _____________________________________________________________ _____________________________________________________________ _____________________________________________________________


За

во

д

за

уџ

бе н

ик е

ВЕЖБАМ ГРАМАТИКУ И ПРАВОПИС


За во д за уџ бе н

ик е


18.

Obnavljanje

REČENICA Rečenica je osnovna jezička jedinica sporazumevanja. 1, Prepiši rečenice iz dramskog teksta Jovanke Jorgačević Nikad dva dobra i razvrstaj ih po značenju.

ик е

Od koga si ti, Brankice, dobila pismo? Pisala mi Milkica iz letovališta. Čitaj naglas, da i ja čujem. Pa to je da čovek pukne! Obaveštajna: ________________________________________________________ Upitna: _____________________________________________________________ Zapovedna: _________________________________________________________ Uzvična : ___________________________________________________________

бе н

2. Napiši rečenice različitog značenja, koje se mogu čuti u prodavnici peciva.

за

уџ

Obaveštajna: ________________________________________________________ Upitna: _____________________________________________________________ Zapovedna: _________________________________________________________ Uzvična: ____________________________________________________________ 3. Date rečenice napiši u odričnom obliku.

За

во

д

Brankica je dobila pismo. _______________________________________________ Ko je pisao Brankici? __________________________________________________ Brankice, pročitaj mi pismo. ____________________________________________ Baš im zavidim! ______________________________________________________ 4. Reči u rečenicama iz Izokrenute priče vrati na svoje mesto i napiši rečenice na odgovarajućim linijama. Kad je brdo izašlo iza sunca, kako je krevet skočio iz prostranog čiče? Bako, skuvaj u jajetu četiri lonca dok se posao vrati s čiče. Au, sad je bostan obrao čiču! Pred kućnom babom dočeka ga vjerni prag. Obaveštajna _____________________________________________________________ Upitna __________________________________________________________________ Zapovedna _______________________________________________________________ Uzvična _________________________________________________________________

35


19.

ДИЈАЛОГ Дијалог је разговор између два лица.

бе н

ик е

1. Пронађи и обележи дијалог у одломку из народне епске песме Орање Марка Kраљевића. Отуд иду Турци јањичари, они носе три товара блага, па говоре Краљевићу Марку: „Море Марко, не ори друмова.” „Море Турци, не газ`те орања.” „Море Марко, не ори друмова.” „Море Турци, не газ`те орања.” А када се Марку досадило, диже Марко рало и волове, те он поби Турке јањичаре, пак узима три товара блага...

уџ

2. Који књижевни текстови су цели написани у дијалогу? _______________________________________________________________________

За

во

д

за

3. Препиши изостављени део дијалога између Милета и Ристе из драмског текста А зашто он вежба који се налази у Читанци. РИСТА: Миле, шта то радиш? МИЛЕ: Радим... Видиш ваљда шта радим?! РИСТА: _________________________________________ МИЛЕ: _________________________________________ РИСТА: _________________________________________ МИЛЕ: _________________________________________ РИСТА: _________________________________________ МИЛЕ: Није важно... Ја знам зашто...

36

4. Напиши у дијалогу свој разговор са другом или другарицом са претходног одмора. _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________


20.

УПРАВНИ И НЕУПРАВНИ ГОВОР Тачно наведене (записане) туђе речи називају се управни говор. 1. У одломку из песме Григора Витеза Какве је боје поток пронађи управни говор. Зеленом бојицом означи пишчеве речи, а црвеном управни говор. Потоку који шумом тече Опрезно приђе један јелен и напивши се воде, рече: – Поток је као шума зелен.

бе н

ик е

Крај стијења поток и даље тече о камена ломећ` ребра, скакутајући зеко рече: – Поток је овај сав од сребра.

уџ

2. Покажи да знаш како се у писању обележава управни говор. Допуни реченице одговарајућим правописним знацима.

За

во

д

за

Био неки богат сељак без среће, па пошао у свет да је потражи. На путу сретне једног старца седе браде до појаса, па упита Знаш ли, старино, да ми кажеш, где је моја срећа? У раду одговори му старац. Сељак се не задовољи овим одговором, већ пође даље. Опет сретне на путу другог старца седе браде до појаса, па га упита Знаш ли, старино, да ми кажеш, где је моја срећа? У реду одговори му старац. Неуправним говором се садржина туђег говорења даје препричана, без дословног навођења. 3. Реченице у неуправном говору напиши у управном говору. Мало затим сретне на путу трећег старца седе браде до појаса, па и њега упита где му је срећа. А он му одговори да је она у поштењу. ... За мало па опет сретне једног старца, те и њега упита за срећу, а овај му рекне да је срећа у мирном, лепом и задовољном животу. _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________

37


21.

РЕЧИ СА ВИШЕ ЗНАЧЕЊА, РЕЧИ ИСТОГ ОБЛИКА, А РАЗЛИЧИТОГ ЗНАЧЕЊА Многе речи у нашем језику имају више значења.

Реч суд означава различите кухињске посуде, али и друге предмете у које се нешто сипа (буре, каца...), а означава и било који шупљи орган у човечјем телу (крвни суд).

Нова значења која реч добија у вези су с њеним основним значењем и темеље се на некој сличности с тим значењем.

ик е

1. Крила имају птице, али и прозори, (настави) ______________________________ _______________________________________________________________________

бе н

2. Уши имају људи и неке животиње, али и игле, (настави) ____________________ _______________________________________________________________________

за

уџ

3. Шта све може означавати реч језик, осим основног значења – мишићни орган у устима? _____________________________________________________________ _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________

во

д

У нашем језику постоје и речи које имају исти облик, а сасвим различито значење.

За

Реч суд гласовно се подудара са речју суд из првог примера, али она има потпуно различито значење. Њено основно значење је мишљење о некоме или нечему, оцена. Од тога су изведена и друга значења ове речи: установа која решава спорове грађана, преступе и кривична дела; зграда те установе итд.

38

4. Одреди значење истакнутих речи у реченицама. Корњача и зец утврде рок и место, те крену на пут. _______________________________________________________________________ На Минином рођендану највише смо играли рок. _______________________________________________________________________ Онда сви поседамо за сто. ______________________________________________ Десет пута десет једнако је сто. __________________________________________ Лупа је справа коју користи мој деда кад чита. _____________________________ _______________________________________________________________________ Лупа из суседног стана била је заглушујућа. _______________________________


РЕЧИ РАЗЛИЧИТОГ ОБЛИКА, А ИСТОГ ИЛИ СЛИЧНОГ ЗНАЧЕЊА, РЕЧИ СА УМАЊЕНИМ И УВЕЋАНИМ ЗНАЧЕЊЕМ

22.

Различите речи могу имати исто или слично значење. Не радити у нашем језику може се рећи и овако: беспосличити, ленствовати, ленчарити, дангубити, доколичити, пландовати, дембелисати, излежавати се, зевати, продавати зјала, хватати зјала, красти богу дане.

ик е

1. Међу понуђеним речима пронађи парове истог или сличног значења и испиши их на линијама. балкон, мочвара, говор, бестрагија, бескрај, нечујан, прехлада, пазити, гужва, чупати, врт, сјајан, назеб, бешуман, бара, беседа, башта, тераса, бесконачност, метеж, блештав, чувати, вадити, недођија балкон – тераса __________________ __________________ ________________ ______________ __________________ __________________ ________________ ______________ __________________ __________________ ________________

д

за

уџ

бе н

2. У песми Мирослава Антића Шта је највеће каже се да у око долете птице, путеви сврате, уплове, бродови, догегају се куће, дојуре аутобуси, дотрче другови. Сети се и других глагола који имају слично значење са глаголом доћи и напиши их. Доћи – стићи, _________________________________________________ _______________________________________________________________________

во

Неке речи у нашем језику означавају нешто умањено или увећано.

За

Речи лептирић, лептирчић, лептирак означавају исто што и реч лептир, а уз то и да је он мали. Речи кућетина, кућерина означавају велику кућу. 3. Уз сваку реч допиши одговарајућу умањеницу. глава __________

коса __________

нос __________

око __________

образ __________

уво __________

бео __________

црн __________

жут __________

ружан __________

трчати _________ читати _________

лупати _________ шетати _________ 4. Направи парове речи по угледу на први пар. ђак – ђачина јунак – ____________ риба – ___________ сом – ________ капут – ____________ авион – ____________ ___________ – ___________

39


23.

ИМЕНИЦЕ – РОД И БРОЈ

1. Шта означавају именице? _______________________________________________ _______________________________________________________________________ 2. Разврстај понуђене именице по значењу. дете, облак, труба, пчела, маслачак, ограда, мрак, дуга, тетка, прозор, димњак, срна, јутро, корпа, пљусак бића _______________________________________________________________ предмети ___________________________________________________________ појаве ______________________________________________________________

бе н

ик е

3. Прочитај реченице и у њима подвуци именице. И они кренуше весело у планину. Ветар је те ноћи одувао и последњи облачић. Небо је било угаситоплаво, а насред неба блистало је сунце и обасјавало зелене планинске обронке, где су цветићи отварали своје мале плаве и жуте чашице и гледали у сунце смешећи се.

за

уџ

4. Помоћу речи тај, та, то, разврстај подвучене именице по роду. именице мушког рода: _______________________________________________ именице женског рода: ______________________________________________ именице средњег рода: _______________________________________________

во

д

5. Разврстај подвучене именице по броју. именице у једнини: __________________________________________________ именице у множини: ________________________________________________

40

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11

За

6. Реши укрштеницу.

1. мала рука 2. мали нос 3. велика бара 4. велики коњ 5. мала шума 6. велики момак 7. велики јунак 8. велики језик 9. мали језик 10. мало уво 11. мала буба Решење укрштенице налази се у осенченим пољима.


24.

ZAJEDNIČKE I VLASTITE IMENICE Kaži ptici da je ptica Slavuj Vrabac Soko Žuna Kaži reci da je reka Dunav Sava Tisa Una

Sve što stoji što se kreće Što se daje što se prima Osobine knjige cveće Sve na svetu ime ima Ljubivoje Ršumović

ик е

1. Šta označavaju zajedničke imenice? _______________________________________________________________________

бе н

2. Izdvoj iz pesme Kaži ptici da je ptica zajedničke imenice. _______________________________________________________________________

уџ

3. Ispiši na linijama odgovarajuće zajedničke imenice.

д

за

zajednička imena ljudi __________________________________________________ zajednička imena životinja _______________________________________________ zajednička imena biljaka ________________________________________________ zajednička imena predmeta ______________________________________________ zajednička imena pojava _________________________________________________

За

во

4. Šta su vlastite imenice? __________________________________________________ _______________________________________________________________________ 5. Na linijama ispiši odgovarajuće vlastite imenice. vlastita imena ljudi _____________________________________________________ vlastita imena životinja __________________________________________________ imena zemalja, gradova, sela _____________________________________________ ______________________________________________________________________ imena reka, planina, jezera, mora _________________________________________ ______________________________________________________________________ imena nebeskih tela ____________________________________________________ Reši premetaljke.

TI MENI SVE LATICE

I MECI JEDINA ZNAČKA

___________________________________

___________________________________

___________________________________

___________________________________

41


25.

ЗБИРНЕ ИМЕНИЦЕ

Збирне именице означавају више бића или предмета узетих заједно, у збиру који представља једну целину. 1. Подвуци збирне именице у стиховима песме Душана Костића Септембар. У жутом ауто дође јесен, донесе грожђе. И лишће мог јаблана позлати јесен рана.

бе н

ик е

2. Поред заједничких именица у множини, означи мноштво збирним именицама. гроздови грожђе жбунови ________________ цветови _____________ мачићи ________________ снопови _____________ гушчићи ________________ трнови _____________ пилићи ________________ дрвета _____________ јарићи ________________ робови _____________ бурићи ________________

за

уџ

Збирне именице обликом једнине означавају мноштво бића и предмета, па због тога немају облике за множину.

во

д

3. Помоћу речи тај, та, то одреди род следећих збирних именица. шибље __________ пруће ___________ стење ___________ бурад __________ чељад ___________ гамад ____________ деца __________ браћа ___________ родбина ____________

За

4. Допуни реченице збирним именицама. Високо _____________ је обрасло ниским _____________. Козе су намирисале једро ____________. Хајди је села међу ___________ и удисала пуним грудима. (жбуње, биље, цвеће, стење) 5. Прецртај збирне именице у осмосмерци.

42

д

р

в

е

ћ

е

а

е

к

о

е

љ

м

е

ц

ћ

п

и

а

њ

у

а

љ

б

г

р

а

њ

е

е

п

т

р

у

њ

е

Од непрецртаних слова добићеш решење. То је именица којој није место међу збирним именицама.


26.

ГРАДИВНЕ ИМЕНИЦЕ Градивне именице обликом једнине означавају сваку количину неке материје.

Градивне именице означавају неку материју (грађу): вода, млеко, уље, маст, какао, со, шећер, жито, јечам, зоб, овас, пиринач, памук, вуна, кожа, песак, земља, прашина, шљунак, бетон, нафта, бензин, снег, лед, бакар, сребро, злато. 1. Међу понуђеним именицама препознај и препиши градивне именице. брашно, кеса, торба, гриз, зејтин, песак, цемент, кућа, прозор, пластика, гас, вино, олово, алуминијум, авион, ракета, смеће, креч, бибер, цимет, кухиња

ик е

2. Наброј материјал потребан за градњу куће. ________________________________ _______________________________________________________________________

за

уџ

бе н

3. Напиши рецепт за твоје омиљене колаче. У њему црвеном оловком напиши градивне именице. _____________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________

во

д

4. Пронађи градивне именице у шалама.

За

Мастило – Тата, да ли је мастило скупо? – Није, сине, зашто питаш? – Просуло ми се по тепиху у дневној соби и мама се страшно изнервирала. Заљубљени шећер – Где ћемо да се нађемо? – пита заљубљени шећер кашичицу. – Па, у кафи – одговори кашичица. 5. Реши преметаљку.

43


27.

ПРИДЕВИ

Сви знамо да има разних прича – кратких и дугачких, страшних, лепих, смешних или тужних, истинитих и измишљених, узбудљивих, авантуристичких или оних које се читају за леп и лак сан... Све у свему, свет приче је разноврстан, као и свет људи. Из приче О једној размаженој причи Дејана Алексића 1. Шта означавају истакнуте речи у тексту? _________________________________ _______________________________________________________________________

ик е

2. Како се те речи зову? ___________________________________________________ 3. Играј се описним придевима – настави стихове Александра Поповића.

________________________ ________________________

д

за

Једна сасвим нова ствар: љубичасти оџачар! Усели придеве у песму.

________________________ ________________________

уџ

А од плавог и црвеног шта се ствара?

На црвеног оџачара пао жути снег...

бе н

На црвеног оџачара пао плави снег...

За

во

Најстроже бркове – имају чувари! Тајанствене бркове – имају мађионичари! Најоштрије бркове – имају месари! Смешне бркове – имају комичари! ________________ бркове – имају рудари! ________________ бркове – имају музичари! ________________ бркове – имају оџачари! ________________ бркове – имају посластичари! ________________ бркове – имају воденичари! ________________ бркове – имају кочничари!

44


28.

РОД И БРОЈ ПРИДЕВА Придеви имају облике за сва три рода (мушки, женски и средњи). 1. Напиши придеве уз именице водећи рачуна о роду. ____________ кућа

____________ човек

___________ дете

____________ снег

____________ шума

___________ лане

____________ поље

____________ књига

___________ дан

2. Допиши придеве у реченицама.

бе н

ик е

Сеоски миш у великом граду ___________ ____________ миш, после _____________ пешачења, стигао је у ______________ град. _____________ миш није стигао ни да трепне, кад је поред њега пројурило ________________ чудовиште дижући _____________ буку. Чудио се _______________ миш ______________ кућама, _________________ рекламама и _________________ излозима ______________ _______________ ствари. Само је ______________ Месец био исти као у његовом ______________ селу.

уџ

Сваки придев има посебне облике за оба броја (једнину и множину). 3. Уз именице у множини напиши одговарајуће придеве.

д

за

______________ дечаци ______________ рибе ______________ поља

во

весео дечак мала риба цветно поље

За

4. Напиши три реченице у којима ћеш употребити придеве у множини и у сва три рода. ______________________________________________________________ _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________ 5. Реши ребусе. __________________ __________________ __________________ __________________

45


29.

ПРИСВОЈНИ ПРИДЕВИ

Присвојни придеви одређују коме припада (чије је) оно што је означено именицом. 1. Подвуци присвојне придеве у реченицама. Школско звоно се огласило реским звуком. Мајин учитељ већ је кренуо у разред, а Маје још нема. Изгубила је Николину свеску у дворишту и сад је тражи. Учитељев корак био је велики, али спор. Маја је успела да стигне пре учитеља. 2. Допуни:

бе н

ик е

књига која припада Николи – Николина књига књига која припада школи – школска књига књига која припада деци – ____________________ књига која припада оцу – _____________________ књига која припада писцу – ___________________

уџ

3. Допуни: Присвојни придеви имају посебне облике за сва три рода и оба броја. Они се слажу са именицом уз коју стоје у _______________________________________ .

за

4. Одговори на питања.

За

во

д

У чијој башти су се играла деца у бајци Себични Див? _______________________________________________________________________ Чији је био чардак ни на небу ни на земљи у истоименој бајци? _______________________________________________________________________ Чија је светлост обасјавала собу дечака у Причи о дечаку и Месецу? _______________________________________________________________________ 5. Напиши неколико реченица о својој породици. Нека се у њима нађу и присвојни придеви. _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ 6. Реши укрштеницу.

46

1 2 3 4 5 6

1. који припада граду 2. који припада рудару 3. који припада липи 4. који припада двору 5. који припада Ратку 6. која припада Марти


30.

ГРАДИВНИ ПРИДЕВИ Градивни придеви одређују од чега је оно што је означено именицом уз коју стоје.

1. На које питање добијамо градивне придеве? _______________________________________________________________________ 2. Од чега настају градивни придеви? _______________________________________________________________________

__________________ пара __________________ суд __________________ сат __________________ лутак __________________ боца __________________ марама __________________ боја

бе н

вода земља песак дрво пластика свила уље

ик е

3. Од градивних именица направи градивне придеве.

уџ

4. Међу придевима препознај и издвој градивне придеве.

д

за

метални, велики, тврди, школски, вунени, меки, памучни, улични, бензински, кожни, пољски, кућни, шљунковити, градски, зелени, челични, кристални _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________

во

5. Напиши именице које означавају кухињске предмете и уз њих напиши одговарајуће градивне придеве.

За

кристална (стаклена, пластична, папирна) чаша, ___________________________ _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________ 6. Подвуци реченице у којима је градивни придев променио значење и постао описни придев. Купила сам мами велику стаклену вазу, јер она воли гладиоле. Миле, Миле, твоја двојка је на стакленим ногама. Оловни облаци су легли на град. Прочитао сам бајку Оловни војник. 7. Реши ребус.

________________________________

47


31.

ЛИЧНЕ ЗАМЕНИЦЕ Личне заменице упућују на лица која учествују у говору и лица о којима се говори.

1. Препознај у тексту личне заменице и подвуци их. Ја много волим цртане филмове. Ти их не волиш? Ми у кући сви гледамо цртаће. А ви не? Моја бака их обожава. Она би их гледала цео дан. Они су јој дражи и од укрштеница.

ик е

2. На које лице упућује лична заменица 1. лица? _______________________________________________________________________ 3. На које лице упућује лична заменица 2. лица? _______________________________________________________________________

бе н

4. Напиши личне заменице 1. и 2. лица у једнини и множини. _______________________________________________________________________

за

уџ

5. Напиши заменице 3. лица за сва три рода, у једнини и множини. _______________________________________________________________________ 6. Допуни реченице одговарајућим личним заменицама.

во

д

Чим се распустимо, брат и _____ идемо код баке и деде на село. ______ нас жељно очекују. Кад мама и тата узму одмор, _____ ћемо путовати на море. А где _____ идете овог лета? _____ сигурно идеш на планину, а Маша, где ______ путује?

За

7. Подвуци личне заменице у загонетки и брзалици. Ти га ја, ти га ти; ти га не мож` погодити. (тигањ)

Јеси ли ти то ту? Јеси ли то ту ти? Јеси ли ту ти то?...

8. Посматрај слику, а онда смисли и запиши разговор између девојчице и лептира. Нека у њему буду и личне заменице 1. и 2. лица. _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________

48


32.

ГЛАГОЛИ Глаголи су врста речи којима се некоме или нечему приписује радња, стање и збивање. 1. Подвуци у тексту глаголе и разврстај их по значењу.

Милан се са друговима договорио да после школе оду у парк. Млађи брат се љутио што он неће да га поведе са собом. Обрадовао се кад се напољу наоблачило и загрмело, па ни Милан није могао да се игра. радња _________________________________________________________________ стање _________________________________________________________________ збивање _______________________________________________________________

ик е

2. Напиши глаголе који су постали од именица.

бе н

грудва __________________ санке _________________ цвет ________________ со __________________ ручак ___________________ сумња _________________ 3. Напиши глаголе који су постали од придева.

уџ

стар _________________ хладан __________________ жут ___________________ љут _________________ ситан ___________________ мршав __________________

д

за

4. Од глагола дописаних на линијама, у претходном задатку, издвој и запиши само оне који означавају стање у коме се неко или нешто налази. _______________________________________________________________________

За

во

5. На које питање добијамо глаголе који означавају збивања у природи? _______________________________________________________________________ 6. У неколико реченица опиши изненадно летње невреме. Користи глаголе који означавају збивање. _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________ 7. Пронађи и прецртај глаголе у осмосмерци. Од непрецртаних слова добићеш решење. Испиши га на линији. _______________

д л и ћ е р

о о г л е а

ћ р л ђ и д

и а а и ћ и

г т о т т т

и м а т и и

49


33.

GLAGOLSKI OBLICI ZA OZNAČAVANJE PROŠLIH, SADAŠNJIH I BUDUĆIH RADNJI Glagoli imaju različite oblike za označavanje prošlih, sadašnjih i budućih radnji, stanja i zbivanja.

ик е

U dramskom tekstu Led se topi Božo kaže Boletu: Slušaj, ja znam, taj led se ne probija, nego se topi, a to znači... To znači polako, postepeno, malo-pomalo... 1. Dopuni:

бе н

Bole i Božo razgovaraju sada, pred nama i zato glagoli znam, ne probija se, topi se, znači imaju oblike za označavanje ___________________ radnji i stanja. 2. Kakve bi oblike imali ovi glagoli da označavaju prošle radnje? Napiši ih na liniji.

уџ

znao sam, ______________________________________________________________

за

3. Kada se vrše radnje označene glagolima u Boletovom odgovoru? _______________________________________________________________________

во

д

Bole odgovara Boži: Probao sam... Prvo sam joj ukrao olovku i slomio je napola... posle sam joj sakrio kapu... Posle sam je gurao kad smo izlazili iz škole... Posle sam joj oteo torbu i zakačio je na drvo...

За

4. Šta misliš šta će se dogoditi u budućnosti, posle njihovog razgovora? Bole će nacrtati srce probodeno strelom, staviće ga u Gordaninu tašnu... Nastavi dalje. __________________________________________________________ _______________________________________________________________________ 5. Sledeće glagole napiši u prošlom, sadašnjem i budućem vremenu: ići, govoriti, svađati se, radovati se, družiti se, peći, ležati

50

prošlo vreme išao sam govorio sam ______________ _______________ _______________ _______________ _______________

sadašnje vreme idem govorim ________________ ________________ ________________ ________________ ________________

buduće vreme ću ići (ići ću) ću govoriti (govoriću) ___________________ ___________________ ___________________ ___________________ ___________________


34.

ЛИЦЕ И БРОЈ ГЛАГОЛА Глаголи имају различите облике за прво, друго и треће лице једнине и множине. Глаголи се мењају по лицима. 1. Глаголе ићи и седети промени по лицима (у једнини и множини). Када се радња или стање приписују лицима која учествују у говору, глагол у садашњем времену има следеће облике:

једнина множина 1. (ја) трчим ___________ ___________ (ми) трчимо __________ __________ 2. (ти) трчиш ___________ ___________ (ви) трчите __________ __________

ик е

За треће лице, које не учествује у говору, облици су: 3. (он, она, оно) трчи ________ ________ (они, оне, она) трче ______ _______

бе н

2. Измењај глагол трчати по лицима у прошлом и будућем времену.

д

за

уџ

прошло време будуће време једнина множина једнина множина 1. (ја)__________ (ми) __________ (ја) __________ (ми) ___________ 2. (ти) _________ (ви) ___________ (ти) ___________ (ви) ____________ 3. (он) __________ (они) ___________ (он, (они, (она) _________ (оне) ___________ она оне (оно __________ (она ) ___________ но) ____________ она)_____________

во

3. Из текста издвој глаголе и разврстај их по лицима.

За

– Немам домаћи. Мами сам рекла да сам све урадила, а учитељица зна да ја сваки пут имам задатак. Сигурно ме неће ништа питати – рекла је Марија. А учитељица је питала. Ја сам опет ћутала. Учитељица ме је погледала: – Имаш ли ти домаћи? – Имам. Узела је моју свеску, гледала задатке. – Имаш ли ти нешто да ми кажеш – поново ми се обратила. – Марија није написала задатак... Весна Ћоровић Бутрић: Јесам ли ја тужибаба 1. немам,____________________________________________________ 2. имаш, ____________________________________________________ 3. зна, ______________________________________________________

51


PROVERI SVOJE ZNANJE Igraj se kviza. Zaokruži slovo ispred tačnog (tačnih) odgovora. 1. Osnovna jezička jedinica sporazumevanja je: a) glas (slovo) b) slog c) reč d) rečenica

во

д

за

4. Zbirne imenice su: a) pesak, šljunak, malter b) lišće cveće, drveće c) deca, braća, rodbina d) kuće, polja, vrapci

уџ

бе н

3. Tačno napisan upravni govor je: a) Marko je rekao da mu donesem vode. b) Marko je rekao: „Donesi mi vode”. c) Marko je rekao „Donesi mi vode”. d) „Donesi mi vode”, rekao je Marko.

ик е

2. Reči vasiona i svemir su: a) reči istog oblika a različitog značenja; b) reči različitog oblika a istog ili sličnog značenja; c) reči suprotnog značenja; d) reči uvećanog značenja.

За

5. Gradivne imenice: a) označavaju neku materiju; b) oblikom jednine označavaju svaku količinu materije; c) nemaju oblike za množinu; d) imaju oblike za množinu. 6. Šta označavaju prisvojni pridevi? a) od čega je ono označeno imenicom; b) kakvo je ono označeno imenicom; c) čije je ono označeno imenicom; d) kome je namenjeno ono označeno imenicom.

52

7. U kojoj je rečenici gradivni pridev? a) Od mame sam dobila minđuše od srebra. b) Od tate sam dobila kožnu torbu. c) Od brata sam dobila naočare za sunce. d) Od babe i dede sam dobila bakine minđuše.


8. Na šta upućuju lične zamenice? a) na lica koja učestvuju u govoru; b) na nepoznata lica; c) na lica o kojima se govori; d) na lica koja vrše neku radnju. 9. U kojim se rečenicama nalaze lične zamenice? a) Maja i ja se šetamo. b) Ivan šeta psa. c) On nije pošao s nama u šetnju. d) Niko nije kriv za to.

бе н

ик е

10. Glagoli koji označavaju stanje su: a) rukovati se, plivati, seći b) patiti, tugovati, radovati se c) ležati, bolovati, ozdraviti d) sevati, grmeti, pljuštati

за

уџ

11. Glagol trčati u drugom licu jednine budućeg vremena glasi: а) (ja) ću trčati b) (ti) trčiš c) (ti) si trčala d) (ti) ćeš trčati

д

12. Reši asocijaciju.

во

JAZBINA

За

MIŠ

KLIKER

MIRIS UKRAS LATICA

ČARAPA

VAZA

CRNA

LONAC

RASTRESITA PLODNA TVRDA

ČINIJA ŠERPA BOKAL

53


35.

АЗБУКА И АБЕЦЕДА

Утврђени редослед слова у ћирилици зове се азбука, а у латиници абецеда. Азбуку и абецеду треба да знаш – да лако и брзо пронађеш реч и њено значење у речнику, нечији број у телефонском именику. Сви спискови су направљени по азбучном или абецедном реду. Направи два списка ученика свога одељења, један ћирилицом, други латиницом. У списковима се пише прво презиме па онда име.

54

ик е

_____________________________________ _____________________________________ _____________________________________ _____________________________________ _____________________________________ _____________________________________ _____________________________________ _____________________________________ _____________________________________ _____________________________________ _____________________________________ _____________________________________ _____________________________________ _____________________________________ _____________________________________ _____________________________________ _____________________________________ _____________________________________ _____________________________________ _____________________________________ _____________________________________ _____________________________________ _____________________________________ _____________________________________ _____________________________________ _____________________________________ _____________________________________ _____________________________________ _____________________________________ _____________________________________ _____________________________________ _____________________________________

во

д

за

уџ

бе н

______________________________ ______________________________ ______________________________ ______________________________ ______________________________ ______________________________ ______________________________ ______________________________ ______________________________ ______________________________ ______________________________ ______________________________ ______________________________ ______________________________ ______________________________ ______________________________ ______________________________ ______________________________ ______________________________ ______________________________ ______________________________ ______________________________ ______________________________ ______________________________ ______________________________ ______________________________ ______________________________ ______________________________ ______________________________ ______________________________ ______________________________ ______________________________

За

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31. 32.


ПИСАЊЕ ВЕЛИКОГ СЛОВА

36.

1. Препиши текст писаним словима.

бе н

ик е

БЕОГРАД ЈЕ ГЛАВНИ ГРАД РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ. НАЛАЗИ СЕ НА УШЋУ САВЕ У ДУНАВ. НЕКАДА СЕ ЗВАО СИНГИДУНУМ, А ДАНАШЊИ НАЗИВ ПРВИ ПУТ ЈЕ ЗАБЕЛЕЖЕН У IX ВЕКУ, У ПИСМУ ПАПЕ ЈОВАНА VIII БУГАРСКОМ ЦАРУ БОРИСУ I . СТАНОВНИЦИ БЕОГРАДА, БЕОГРАЂАНИ, УГЛАВНОМ СУ СРБИ, АЛИ ИМА И РОМА, ХРВАТА, МАКЕДОНАЦА, А У ПОСЛЕДЊЕ ВРЕМЕ И КИНЕЗА. _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _______________________________

за

уџ

2. У нашој земљи има много градова и села чија имена садрже две или више речи. Наброј неколико таквих примера. _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________

во

д

3. Како се пишу вишечлана имена река, планина, језера, мора? _______________________________________________________________________

За

4. Којим почетним словом се пишу имена народа и припадника народа? _______________________________________________________________________ 5. Поред имена градова напиши имена његових становника и становница. Нови Сад ______________________ Крагујевац ______________________ Ниш ______________________ Јагодина ______________________

_______________________ _______________________ _______________________ _______________________

55


Бирајте за своју децу лепа и озбиљна имена. Увек морате мислити на то да ће нека од тих имена носити будуће улице, школе и тргови. 6. Како се зове улица у којој ти станујеш? ______________________________________________________________________ 7. По коме је или по чему твоја улица добила назив? ________________________ ______________________________________________________________________

ик е

8. Напиши реченицу о тргу који носи твоје име. ____________________________ ______________________________________________________________________

бе н

9. Како се пишу називи школа? ___________________________________________ ______________________________________________________________________

уџ

10. Доврши започету реченицу: Моја сестра још не иде у школу, а ја идем у... ______________________________________________________________________

д

за

11. Како се пишу називи књига, листова и часописа? _________________________ ______________________________________________________________________

За

во

12. Напиши коју књигу читаш ових дана? ___________________________________ ______________________________________________________________________ 13. Који листови се читају у твојој кући? ____________________________________ ______________________________________________________________________ 14. Које часописе за децу добијаш у школи? _________________________________ ______________________________________________________________________ 15. Које песме и приче из твоје Читанке су ти омиљене? _____________________ ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________

56

16. Напиши називе твојих омиљених филмова. ______________________________ ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________


Празници су посебни дани у години. 17. Како пишемо називе празника? ________________________________________ ______________________________________________________________________ 18. Подвуци реченице у којима је назив празника правилно написан.

ик е

За сваки Дан Жена мами купим једну ружу. Мени је Осми март најлепши празник, јер ја много волим своју маму. За Први Мај увек идемо на излет. Највише волим Ускрс због шарених јаја. За светог Саву најбољи ученици добијају награде.

уџ

бе н

19. Неправилно написане називе празника у реченицама из претходног задатка напиши правилно. ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________

во

д

за

20. Обој честитку која је правилно написана.

Срећна ти Нова година!

За

Срећна ти Нова Година!

Све најлепше у Новој години!

57


Већ знаш да се властите именице пишу великим почетним словом. Сада треба да увежбаш како се пишу присвојни придеви изведени од властитих именица.

ик е

21. Напиши присвојне придеве од властитих имена. Милена ____________________ торба Земља ____________________ сателит Душан ____________________ рођендан Сатурн ____________________ прстенови Лукић ____________________ песма Мирослав ____________________ јеванђеље 22. Какав завршетак имају присвојни придеви у претходном задатку? Како се пишу присвојни придеви који се тако завршавају? ________________________

бе н

______________________________________________________________________ 23. Подвуци у реченици присвојне придеве.

уџ

Моја тетка воли све оно што је најбоље: француске сиреве, прашку шунку, лесковачки роштиљ, америчке филмове, њујоркшку моду и италијанске ципеле.

за

24. Какав завршетак имају присвојни придеви у наведеној реченици? Како се пишу такви придеви?

во

д

______________________________________________________________________

За

25. На линијама напиши одговарајуће присвојне придеве. Води рачуна о великом слову. река Сава ___________ притоке ____________ вода __________ мост планина Тара __________ огранак ____________ шуме __________ ваздух 26. Одгонетни: Свему свету један тањир доста. Сивац море прескочи, ни копита не смочи. Пуна капа лешника, а у среди цар седи.

58


37.

ПИСАЊЕ РЕЧЦЕ НЕ УЗ ГЛАГОЛЕ, ИМЕНИЦЕ И ПРИДЕВЕ

Ево једног примера где не важи Вуково правило Пиши као што говориш, читај како је написано. Када говоримо и када читамо, глаголе не знам, не могу, не седим изговарамо као једну реч, а када пишемо, пишемо их као две речи. 1. Следеће глаголе напиши у одричном облику. радим ________________ пишем _________________ пливам _____________ ћути ________________ даш _________________ гори _____________ 2. Заокружи слово испред реченица које су правилно написане.

бе н

ик е

а) Мама ми неда да изађем напоље. б) Он никад ништа не може. в) Суботом неидем у школу. г) Нетреба да се љутиш на сестру. д) Ти не волиш супу?

уџ

3. Који глаголи су изузетак од правила да се речца не уз глаголе пише одвојено? _______________________________________________________________________

за

4. Препознај и подвуци те глаголе у тексту.

во

д

Немојте се бринути без разлога. Ми нисмо били тамо и немамо ништа с тим што се на одмору догодило. Кажем вам, Миле није крив и неће бити никаквих проблема код учитељице.

За

5. Одговори одрично.

Хоћеш ли сладолед? _______________ Јеси ли ту? __________________ Имаш ли гуму? ________________ 6. Како се одрична речца не пише уз именице и придеве? ______________________________________________________________________ 7. Помоћу речце не напиши именице и придеве супротног значења. а) мир ___________ срећа ______________ правда ________________ захвалност _________________ поштење _______________________ б) спокојан __________________ пристојан ________________________ јасан _____________ укусан ______________ веран ______________

59


38.

ПИСАЊЕ НАВОДНИКА (УПРАВНИ ГОВОР, НАСЛОВИ ДЕЛА, ИМЕНА ШКОЛА) („ ”) Наводници су правописни знак, којима писац текста издваја речи које нису његове.

Наводницима се издвајају дословно наведене туђе речи у управном говору. Сретне их један човјек и рекне: „То није право, брате, да ти јашиш, а дијете да иде пјешице.”

ик е

1. Горњу реченицу напиши на други начин навођења туђих речи. _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________ 2. Стави потребне правописне знаке за управни говор.

бе н

Сретне их четврти човјек, пак рече Ала сте ви чудна три друга!

уџ

Наводницима се издвајају и наслови дела – књига, песама, романа, листова, часописа, филмова, ликовних и музичких остварења.

во

д

за

3. Допуни реченице одговарајућим насловима. Прочитала сам књигу ___________________________________________________ На приредби ћу рецитовати песму _______________________________________ Мој омиљени дечји часопис је ____________________________________________ Први на мојој листи филмова је _________________________________________ У позоришту ћу гледати (представа, балет, опера) __________________________

За

Наводницима се издвајају и посебна имена школа и других установа. Ја идем у Основну школу „Десанка Максимовић”, а моја старија сестра у Медицинску школу „Др Андра Јовановић”. 4. Напиши које основне школе постоје у твоме месту или у околини твога места. _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________ 5. Означи наводницима посебна имена позоришта, као у првом примеру. У Београду постоји више позоришта за децу: Мало позориште „Душко Радовић”, Позориште Пуж , Позориште Бошко Буха , Позориште лутака Пинокио .

60


39.

СУГЛАСНИК Ј Уз самогласник и, сугласник ј се врло слабо чује, али се мора писати или у писању изостављати тамо где то прописују правописна правила.

1. Сугласник ј се пише између о и и, као у речима: Војин, бојиште, кројити... (настави даље) _________________________________ _______________________________________________________________________

ик е

2. Сугласник ј се пише и између других самогласника: змија, мајица, фијукати (настави даље) _________________________________________________________ _______________________________________________________________________

бе н

3. Сугласник ј се не пише између самогласника и и о: био, радио, авион, киоск (настави даље) _________________________________________________________ _______________________________________________________________________

уџ

4. Подвуци речи које су правилно написане. каиш судија Илија кутиа херојев

Миодраг

пијем

за

диалог

5. Заокружи слова испред правилно написаних реченица.

За

во

д

а) Био је то тријумф наше репрезентације. б) Коментатори су преносили утакмицу из студиа. в) Гледаоци кои су били на стадијону запалили су бакље. г) Два гола је дао играч са бројем дванаест. 6. Напиши заповедне реченице у којима ће бити глаголи пити, разбити, разумети у другом лицу једнине или множине. _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________ 7. Напиши две реченице у којима ћеш употребити глаголе поновити и учити у прошлом времену и у 3. лицу једнине мушког рода. _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________

61


40.

SKRAĆENICE

U jeziku se neke reči skraćuju radi uštede u vremenu i prostoru. Skraćuju se naročito reči koje se često ponavljaju i višečlani nazivi. br. (broj) str. (strana) ul. (ulica) npr. (na primer) i dr. (i drugo) SANU (Srpska akademija nauka i umetnosti) RS (Republika Srbija)

ик е

1. Prepiši rečenice tako što ćeš u njima neke reči skratiti. Imenica dete je srednjeg roda u jednini. ____________________________________ Imenica deca je zbirna imenica ženskog roda koja ima samo oblik za jedninu. _______________________________________________________________________ Napiši oblike za množinu imenica muškog roda grad i stub. _______________________________________________________________________

за

уџ

бе н

2. Prepiši rečenice tako što ćeš u njoj skratiti višečlani naziv. U kući najčešće gledamo program Radio-televizije Srbije. _______________________________________________________________________ Idem u Osnovnu školu „Jovan Jovanović Zmaj”. _______________________________________________________________________ U matematici se redovno skraćuju jedinice za mere.

За

во

д

3. Skrati jedinice za mere u rečenicama. Dimenzije betonskog bloka su: dužina 1 metar i 20 centimetara, širina 60 centimetara, a visina 45 milimetara. _______________________________________ _______________________________________________________________________ Kupili smo dva kilograma jabuka i čokoladu od 100 grama. _______________________________________________________________________ Kamion je nosivosti 8 tona. _______________________________________________ U fabrici lekova su posude za tečnost od 10 mililitara, preko 5 decilitara, 10 litara, do jednog hektolitra. ____________________________________________________ _______________________________________________________________________

62

Takmičar iz Kenije je oborio rekord u maratonu, pretrčavši stazu za dva sata, jedan minut i 40 sekundi. ________________________________________________ _______________________________________________________________________


41.

ПОДЕЛА РЕЧИ НА КРАЈУ РЕДА 1. Усправним цртама, подели речи народне бројалице на слогове. ЈЕДНОГОЛО

ик е

Једноголо, двоголо, троголо, чеврголо, пегма, шегма, сегма, огма, дивирога, дисирога.

уџ

бе н

2. На линије напиши како се све може написана реч поделити на крају реда. припрема: при-према, припре-ма заговорити: ____________________________________________________________ огледало: ______________________________________________________________ непристојност: _________________________________________________________

д

за

3. Препиши само правилно подељене речи на крају реда. с-мешан, о-пасан, по-стојан, поса-о, вредно-ст, на-облачити, у-зети , ср-це _______________________________________________________________________

За

во

4. Неправилно подељене речи на крају реда подели правилно. сп-лав, с-купити, радо-ст, Ра-стко, ро-тква, ца-рство, братс-ки, ру-ндов, вре-о _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________ 5. Смисли и напиши брзалицу од десет двосложних речи (неку можеш и измислити). ____________ ____________ ____________ ____________ ____________ ____________ ____________ ____________ ____________ ____________

63


PROVERI SVOJE ZNANJE Igraj se kviza. Zaokruži slovo ispred tačnog (tačnih) odgovora. 1. Pravilno napisana imena naseljenih mesta su: a) Novi sad b) Bačko Petrovo Selo c) Suvo selo d) Smederevska Palanka

ик е

2. Nepravilno napisana imena reka i planina su:

бе н

a) Velika Morava b) Jasenička Reka c) Fruška Gora d) Stara planina

за

a) trg Žrtava fašizma b) Trg oslobođenja c) Savska ulica d) Ulica rudara

уџ

3. Pravilno napisani nazivi ulica i trgova su:

д

4. Tačno napisane čestitke su:

За

во

a) Srećan Osmi mart! b) Srećna Nova Godina! c) Srećan Božić! d) Srećan Rođendan!

5. Pravilno napisani naslovi pripovedaka su: a) priča O dečaku i Mesecu b) Od čitanja se raste c) Reč-dve o Piteru d) Zlatno Jagnje 6. Pravilno je napisano:

64

a) Srbin b) Srpkinja c) Srpče d) srbi


7. Pravilno je napisano: a) Savin b) svetosavski c) Kragujevački d) Kragujevčanin 8. Pravilno napisani glagoli su: a) nedam b) neznam c) nemam d) nemoj

уџ

10. U kojim primerima je j na svom mestu?

бе н

a) ne slaganje b) nerazuman c) ne valjao d) nepoštenje

ик е

9. Pravilno napisani pridevi i imenice su:

д

за

a) bojica b) razbij c) radijo d) kajiš

За

a) jed. – jednina b) m – metar c) kg. – kilogram d) h – čas

во

11. Pravilno napisane skraćenice su:

12. Koje su reči dobro podeljene na kraju reda? a) puto-vanje b) sp-avanje c) u-čenje d) uči-o

65


PIRAMIDA Svaka sledeća reč se dobija dodavanjem jednog slova slovima prethodne reči. 1 2 3 4

уџ

бе н

1. 28. slovo abecede 2. domaća životinja 3. tek kupljen, neupotrebljavan 4. piće od grožđa 5. prevozno sredstvo

ик е

5

KLIN

за

Svaka nova reč se dobija oduzimanjem jednog slova od prethodne reči. 1

3

За

во

д

2

1. ladica 2. posuda za vodu 3. stara mera za tečnost 4. upitna reč 5. četvrti samoglasnik

66

4 5


За

во

д

за

уџ

бе н

ик е

НЕГУЈЕМ СВОЈУ ЈЕЗИЧКУ КУЛТУРУ


Моје белешке _____________________________________________________________ _____________________________________________________________ _____________________________________________________________

ик е

_____________________________________________________________ _____________________________________________________________ _____________________________________________________________

бе н

_____________________________________________________________ _____________________________________________________________

уџ

_____________________________________________________________ _____________________________________________________________

за

_____________________________________________________________ _____________________________________________________________

д

_____________________________________________________________

во

_____________________________________________________________ _____________________________________________________________

За

_____________________________________________________________ _____________________________________________________________ _____________________________________________________________ _____________________________________________________________ _____________________________________________________________ _____________________________________________________________ _____________________________________________________________ _____________________________________________________________ _____________________________________________________________ _____________________________________________________________


ОБЛИЦИ УСМЕНОГ ИЗРАЖАВАЊА ПОЗДРАВЉАЊЕ, ОБРАЋАЊЕ, ЧЕСТИТАЊЕ

42.

У свакодневном споразумевању уочавамо устаљене говорне облике као што су поздрављање, обраћање, честитање, телефонски разговор.

ик е

1. Људи се поздрављају пре и после разговора. Различити народи поздрављају се на различите начине. Ескими се поздрављају трљањем носева, људи на Тибету плажењем језика. Како се ми поздрављамо?________________________________________________ Са ким ћеш се ти руковати? _____________________________________________ Кога ћеш загрлити? _____________________________________________________ Коме ћеш махнути на растанку? _________________________________________ Коме ћеш рећи здраво или воздра? ________________________________________ Коме ћеш рећи добро јутро, добар дан, до виђења, лаку ноћ?__________________ _______________________________________________________________________

за

уџ

бе н

2. Обраћање зависи од тога у каквом су односу саговорници. Коме ћеш се у разговору обраћати личном заменицом ти? __________________ _______________________________________________________________________ Коме ћеш се обраћати са ви? ____________________________________________ _______________________________________________________________________ Блиским особама и родбини обраћаш се са мама, секо, ујаче, баба, друговима именом или надимком, а како ћеш се обратити старијим особама – онима које познајеш и онима које не познајеш? ______________________________________ _______________________________________________________________________

За

во

д

3. У обраћању људи једни другима упућују честитке у посебним, радосним приликама (поводом неког успеха, венчања, рођења, рођендана, усељења у нови стан, поводом празника). Како ћеш ујаку честитати женидбу? ______________________________________ _______________________________________________________________________ Како ћеш честитати тетки рођење бебе? __________________________________ _______________________________________________________________________ Како ћеш честитати другу или другарици рођендан? _______________________ _______________________________________________________________________ Како ћеш честитати стрицу Нову годину? _________________________________ _______________________________________________________________________ Како ћеш учитељици честитати 8. март? _________________________________ _______________________________________________________________________ Како ћеш баби и деди честитати Божић? __________________________________ Како ће ти они одговорити? ______________________________________________ Како се честита Ускрс? _________________________________________________ _______________________________________________________________________

69


43.

ТЕЛЕФОНСКИ РАЗГОВОР

Телефонски разговор данас је најчешћи облик комуникације чак и међу веома блиским особама. Разговор путем телефона заменио је разговор очи у очи.

уџ

за

1: позивни сигнал 2: Ало! 1: Ало! 2: Ко је тамо? 1: А ко је тамо? 2. Кога требате? 1. Који је то број?...

бе н

1. Шта у овом отварању разговора није лепо?

ик е

Телефонски разговор има три дела – отварање разговора, садржина разговора и затварање разговора. Први део састоји се од успостављање везе (Хало), поздрава (Добар дан) и представљања саговорника (Петар Петровић на телефону). Лепо је и извинити се ономе кога позиваш због узнемиравања, чак и ако ти је он близак друг (Извини што те зовем, знам да пишеш домаћи задатак, али ми је важно...). Нема разлога да се при представљању каже Крај телефона Петар Петровић, што се све чешће јавља у последње време. На телефону значи на телефонској линији, а не на телефонском апарату.

во

д

(Пример из књиге Култура говора Милана Шипке) ____________________________________________________________________ ____________________________________________________________________

За

Телефон је техничко средство које омогућава размену краћих информација на даљину (што треба да буде садржина разговора), а не средство за дуге и безначајне разговоре. Телефонски разговор се завршава затварањем везе (изражавањем захвалности и поздравом).

70

2. У сваком разговору, па и телефонском, важе правила лепог понашања. Кад се јављаш на телефон, кажеш: _____________________________________________ Кад неког зовеш телефоном, и кад чујеш „Хало” или „Молим”, кажеш: _______________________________________________________________________ У телефонском разговору треба бити стрпљив и кад је погрешан спој. Треба рећи: Извините, погрешили сте број. Кад ти погрешиш, кажеш: _______________________________________________________________________ Није лепо прекинути везу усред разговора. Објасни зашто. _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________


УСТАЉЕНИ ОБЛИЦИ ПИСАНОГ ИЗРАЖАВАЊА ПОЗИВНИЦА, ЧЕСТИТКА, ПИСМО

44.

(Верност) – То је кад се неко воли па се пише са писмима. Оловка пише срцем Обичај је да се позивнице упућују за различите врсте славља. Слањем позивнице исказује се пажња према позваном и искрена жеља да он присуствује прослави.

ик е

1. Напиши позивницу за рођендан твојим друговима и другарицама из одељења. _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________

уџ

бе н

За рођендан, крсну славу, Нову годину и друге празнике шаљу се честитке. Деца честитке обично сама праве и украшавају својим цртежима или сличицама скинутим са интернета. Честитка се може предати уз мали поклон, или послати (интернет) поштом. У последње време уобичајено је да се честитке шаљу и порукама мобилним телефоном.

За

во

д

за

2. Напиши датум у свој подсетник. Мамин рођендан _______________ Татин рођендан ________________ Сестрин рођендан ______________ Братов рођендан ______________ _______________________________ _______________________________

3. Напиши честитку за рођендан некоме са овог списка. Пожели му нешто лепо, оно што мислиш да ће га обрадовати. _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________ Писмо започињеш обраћањем ономе коме пишеш (Драга мама, Мила моја бако). Следи садржина писма у којој дајеш обавештења о себи и показујеш интересовање за оно што се дешава особи којој пишеш. Овај део може садржати и налог да прималац писма нешто уради (Молим те, набави ми књигу док се не вратим...). Писмо се завршава поздравом ( Пуно те поздрављам!) и потписом (Твоја Уна) 4. Напиши право писмо некоме кога волиш, а ко живи далеко од тебе.

71


45.

PISANJE IZVEŠTAJA Izveštaj je tekst u kome nas neko (najčešće novinar) izveštava o nečemu što se dogodilo.

Napiši izveštaj o tome šta se ovih dana važno dogodilo u tvojoj školi. To može biti zajednička radna akcija, ekološka izložba, takmičenje u znanju, pesnički susret. U izveštaj nemoj unositi svoja osećanja i razmišljanja. Jednostavno i kratko ispričaj: šta se dogodilo, ko je učestvovao, gde, kada i kako se dogodilo. _________________________________________________

За

во

д

за

уџ

бе н

ик е

___________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ ________________________________________________________________

72


46.

ИЗРАЖАЈНО ЧИТАЊЕ

Код изражајног читања вештина говорења прелази у уметничко изражавање. Текст одабран за изражајно читање мора се добро упознати (садржина, ликови, њихове особине, међусобни односи). То ће захтевати више читања, као што се више пута текст мора читати да би се увежбало изражајно читање и код слушалаца изазвао снажан уметнички доживљај. 1. Припреми се да изражајно прочиташ део текста из романа Хајди у твојој Читанци (од почетка до пасуса И они кренуше весело у планину).

За

во

д

за

уџ

бе н

ик е

2. Забележи све што сматраш важним за своје изражајно читање. Утврди коме све у овом одломку треба да „позајмиш” свој глас: ______________ _______________________________________________________________________ Који задатак има приповедач у овом одломку? _____________________________ _______________________________________________________________________ Какву слику он треба да створи код слушалаца? ____________________________ _______________________________________________________________________ Какво расположење треба да пренесе на слушаоца? ________________________ _______________________________________________________________________ Какав је деда? Како се он понаша према девојчици? Које расположење уноси у разговор са Хајди и Петром? ____________________________________________ _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________ Каква је Хајди? Колико она има година? Како се она осећа првог дана у планини? Какав је њен однос према деди? Како реагује на то да ће ићи да чува козе? _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________ Којим средствима можеш изразити оно што је важно за изражајно читање? бојом гласа ____________________________________________________________ јачином гласа __________________________________________________________ брзином изговарања речи и реченица ____________________________________ прављењем пауза _______________________________________________________ _______________________________________________________________________ На линијама означи места у тексту на којима ћеш их користити.

73


47.

РЕЦИТОВАЊЕ

Рецитовање је говорна интерпретација песме. Песма се може читати или говорити напамет.

бе н

ик е

Припрема за рецитовање слична је припреми за изражајно читање: Упознаје се садржина песме, основно осећање или расположење у песми, њен ритам, стихови и строфе; песма се више пута чита ради увежбавања изражајног говорења. Добро рецитовање подразумева једноставно казивање, које на слушаоца преноси мисли и осећања изражена у песми. Ритам у песми се сам намеће, па га није потребно додатно истицати, јер се то може претворити у „певање”. Важну улогу у томе има одговарајуће паузирање, нарочито тамо где се не подударају крај реченице и крај стиха. Покажи то на примеру прве строфе из песме Септембар. Означи место пауза – једном усправном линијом краћу, а двема дужу паузу. У жутом ауту дође јесен, донесе грожђе. Овде направи припрему за рецитовање песме Вожња Десанке Максимовић, по угледу на ону за изражајно читање.

За

во

д

за

уџ

_________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________

74


48.

ПРЕПРИЧАВАЊЕ

Изражајним читањем се слушаоцима преноси неки текст, а у препричавању се својим речима ствара нова прича која са текстом има заједничке само догађаје, ситуације и ликове. Приликом препричавања увек се нешто одузима или додаје постојећој причи. Припрема за препричавање слична је припреми за изражајно читање (упознаје се садржина текста, догађаји и ликови), али се у другом делу, уместо увежбавања читања, прави план препричавања, који прати след догађаја у причи. Вештина доброг препричавања постиже се упорним вежбањем.

ик е

Препричај укратко (сажето) народну приповетку Свијету се не може угодити. Труди се да је испричаш својим речима, а то можеш постићи и тиме што ћеш управни говор у њој заменити неуправним.

уџ

за

______________________________ ______________________________ ______________________________ ______________________________ ______________________________ ______________________________

бе н

Претходно направи план препричавања.

За

во

д

_______________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________

75


49.

ПРОШИРИВАЊЕ ПРИЧЕ – Корњача и зец

Басне и друге кратке приче могу се проширити. То можеш урадити ако одредиш место и време догађања у причи, ако опишеш ликове и прикажеш њихова размишљања или разлоге за њихово понашање.

бе н

После успешног причања, сачувај причу тако што ћеш је записати.

ик е

Прошири Езопову басну Корњача и зец. Користи своју машту и испричај: – где су се и којом приликом сусрели корњача и зец; – како је дошло до договора да се такмиче (можеш навести њихов дијалог); – о чему је размишљала корњача до утврђеног рока за трку; – о чему је размишљао зец; – како је изгледала трка корњаче и зеца; – како су се осећали корњача и зец после трке. Кажи својим речима поуку басне.

уџ

Корњача и зец

За

во

д

за

_________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________

76


ПРИЧА НА ОСНОВУ ДАТОГ ПОЧЕТКА

50.

Почетак је кад сам се ја родио, а краја нема. Оловка пише срцем Свака прича има свој почетак и крај. И још нешто између почетка и краја. Ова прича има само почетак. То онда и није права прича – рећи ћеш. Зато ова прича тражи да је наставиш, да из групе деце издвојиш главни лик, а можда и још неки лик уз њега, да нам испричаш зашто деда хоће да посече храст... Размисли шта се све у овој причи могло догодити и какав би јој крај могао бити. Испричај је и запиши.

ик е

Храст

За

во

д

за

уџ

бе н

У дну стрмог дединог дворишта растао је велики храст. Било је то највеће дрво у целом селу. Сва деца су га волела. Око њега смо се играли жмурке и вије, а кад су биле велике врућине, у његовом дебелом хладу причали смо о својим скривеним жељама. А онда је изненада деда одлучио да посече храст. _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________

77


51.

ПРИЧА СА ИЗМЕЊЕНИМ КРАЈЕМ

Пред тобом је једна прича о Причи која није имала ни почетак ни крај, ништа што је потребно за једну причу. Видећеш кад је прочиташ.

ПРАЗНА ПРИЧА

За

во

д

за

уџ

бе н

ик е

Није био један неко. И не само што није био тај неко него није било ни замка у којем (због тога) није живео, ни аждаје коју (због тога) није убио, ни принцезе коју (опет због свега тога) није спасао. Кад се све сабере, није било ничег да би се написала ова прича. Тако је она остала празна. И зато је морала да оде код доктора који празне приче лечи од празнине. А тај доца је био као из приче. Имао је ћелу, цвикере и наливперо. „Добар дан”, рече доктор када прича уђе у ординацију. Потом мало спусти цвикере и загледа је. „Добар дан”, узврати Празна Прича. „Да погађам”, настави господин доца, „ви мора да сте једна врло празна прича.” На те речи Празна Прича страшно се сневесели јер схвати да је њена празнина толико очигледна. „Но, нема разлога за потиштеност”, стаде је тешити тај изузетни лекарски зналац. „Све се може поправити. Прво ми реците откада сте празни.” Празна Прича потпуно је отворила своје празно срце и открила доктору да је празна одувек. Пожалила се на то како је у друштво не примају друге приче које у себи имају вукове, змајеве и зачаране пећине с благом. Доца је пажљиво слушао и куцкао наливпером о сто. А то је значило да размишља. „Добро”, рече напослетку он. „Ствар је јасна. Мораћемо нечим да Вас испунимо. Каква прича желите да будете?” Ово питање је само још више збунило Причу јер она није имала појма како жели да изгледа. Једино јој беше стало да не буде празна. „Радо бих, ако немате ништа против тога, убацио један догађај у Вас.” Прича није рекла ништа. „Желите ли страшан, смешан, авантуристички, љубавни или неки сасвим пети догађај?” Прича је и даље ћутала. Откуд празна прича зна какав догађај жели? Доца је за то време претурао по својој кутији с догађајима. „О, забога!”, узвикну он изненада и извади једну веома стару фотографију. „Ово сам ја када сам био мали”, рече и расплака се. Празна Прича виде на тој фотографији дечака с плишаним медом у наручју. „Леп неки меда”, рече разнежено Празна Прича. „Леп, него шта. Али сам га изгубио одавно, и више га никада нисам нашао, и сада сам се сетио, и много сам тужан, и много сам усамљен, и све тако редом...”

78


И Празној Причи је све то било много тужно. Зато она рече: „Молим лепо, онда нека ја будем прича о дечаку који је изгубио плишаног меду и нашао га после много времена!” Доцино лице озари се скроз-наскроз. Пошто обриса сузне очи, он врати цвикере наврх носа, задену наливперо у џеп и почеша се по ћели. „Ви сте, дозволите, најлепша Празна Прича коју сам икада излечио од празнине.” После тога су доца и Празна Прича која више није била празна отишли на сок од малине. Разговарали су о вуковима, змајевима и зачараним пећинама с благом. А то уопште нису празни разговори. Нарочито ако се воде уз сок од малине. Дејан Алексић

бе н

ик е

Да је доктор из приче из своје кутије са догађајима извукао неку другу фотографију, Празна Прича би имала другачији крај. Замисли да је доктор из своје кутије извадио нешто што је везано за твоје детињство и настави причу у складу са тим. На овом месту напиши измењени крај Празне Приче.

За

во

д

за

уџ

_________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________

79


52.

ПРИЧА ПО ЗАДАТИМ РЕЧИМА ПРИЧА ПО ПОСЛОВИЦИ

Пословице су кратке и мудре изреке настале у народу. У пословицама се изражава неко запажање о животу, људима и њиховим поступцима. Много пута се поновило да су вредни и радни људи добро прошли у животу. То сазнање је ушло у пословицу Ко ради не боји се глади. Пословице саветују: охрабрују: опомињу:

Што не желиш себи, немој ни другоме. Сваки почетак је тежак. Ко другоме јаму копа, сам у њу упада.

Пословица је увек у вези са неким догађајем или са причом о неком догађају:

ик е

На пример, кад неко ради два посла истовремено, па ниједан не заврши или не уради како ваља, каже се: Који хрт два зеца тера, ниједног не ухвати.

бе н

_________________________________________________________________________ Пословица Ко се једанпут опече, и на хладно дува везана је за причу.

уџ

Приповеда се како се један човек опекао печеном бундевом, па кад ју је други пут видео у пољу на врежи, а он преко ограде дувао у њу.

во

д

за

Према Вуку Стефановићу Караџићу _________________________________________________________________________ Смисли и испричај кратку причу на чијем би крају могла стајати пословица Лепа реч и гвоздена врата отвара. Твоја прича може имати исти наслов. ___________________________________________

За

_________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________

80


РАЗГОВОР СА КЊИЖЕВНИМ ЛИКОМ

53.

Девојчица Тамара је дете које по много чему личи на сву децу, али се у много чему разликује од њих. После прочитане приповетке Од читања се расте, сигурно имаш жељу да је боље упознаш, да разговараш са њом, да је нешто питаш или јој испричаш нешто што се теби догађа у кући или у школи. На овом месту, као у драмском тексту, можеш приказати свој замишљени разговор са јунакињом приповетке Јасминке Петровић, или Тамари можеш написати писмо (писма су разговори на даљину).

ик е

Напиши свој разговор са овим књижевним ликом. Изабери начин на који ћеш то учинити. ____________________________________

За

во

д

за

уџ

бе н

_________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________

81


54.

PRIČANJE O DOGAĐAJU

U svakoj priči, pripoveci, bajci, basni, u epskoj pesmi, pa i u ponekoj lirskoj pesmi, ispričan je neki događaj. I tebi se svakodnevno, u kući, u školi, na ulici, u prodavnici, nešto događa ili si svedok nekog događanja. Neki događaji su veliki, neki neobični, neki zanimljivi, neki nisu vredni pamćenja. Izaberi događaj koji već dugo želiš da ispričaš nekome i ispričaj ga u odeljenju. Pre toga napravi plan po kome ćeš pričati.

ик е

Ako se tvoje pričanje dopalo drugaricama i drugovima u odeljenju, na ovom mestu zapiši svoju priču i daj joj odgovarajući naslov.

____________________________________

бе н

___

За

во

д

за

уџ

________________________________________________________________________ ________________________________________________________________________ ________________________________________________________________________ ________________________________________________________________________ ________________________________________________________________________ ________________________________________________________________________ ________________________________________________________________________ ________________________________________________________________________ ________________________________________________________________________ ________________________________________________________________________ ________________________________________________________________________ ________________________________________________________________________ ________________________________________________________________________ ________________________________________________________________________ ________________________________________________________________________ ________________________________________________________________________ ________________________________________________________________________ ________________________________________________________________________ ________________________________________________________________________ ________________________________________________________________________

82


55.

ПРИЧАЊЕ О ДОЖИВЉАЈУ

На овом месту напиши састав о свом доживљају. Дај му одговарајући наслов.

ик е

Доживљај је снажно проживљавање нечега што се дешава око нас, што запажамо и откривамо у природи и свету. Нека дешавања остављају нас равнодушним, а друга нас веома узбуђују. Сети се неког догађаја, путовања, сусрета, разговора, неправедне казне, прочитане песме или приче, филма или балетске представе, који су у теби изазвали снажна осећања (радости, среће, беса, немоћи, туге). Изабери један доживљај који ћеш испричати у одељењу. Најважније место у твом причању треба да имају осећања која су се у теби јавила током дешавања о коме ћеш причати.

бе н

____________________________________

За

во

д

за

уџ

_________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________

83


56.

ОПИСИВАЊЕ ПРИРОДЕ

Песници и деца посебно воле да истражују природу. Она је за њих свет чуда који стално треба откривати. Дрво је олистало, сунце је зашло за брдо, пао је снег, бубице су се појавиле ниоткуда – све сама чуда. У Читанци има више текстова у којима се описује природа у различитим годишњим добима. Пре него почнеш да описујеш, поново прочитај неки опис природе у њима, али се, приликом описивања, првенствено ослони на свој доживљај.

ик е

Опиши јесен у свом месту (улици, дворишту, парку, шуми). Насликај речима слику коју видиш са твог прозора или док шеташ улицом, парком, шумом. Опиши шта видиш, шта чујеш, како изгледа нешто кад га додирнеш, шта мирише у ваздуху, шта ти осећаш док гледаш и шеташ ... ____________________________________

За

во

д

за

уџ

бе н

_________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________

84


57.

ОПИСИВАЊЕ ЉУДИ

Најбоље описујемо људе које познајемо, са којима заједно живимо или се често дружимо. У сваком тренутку ми можемо да се сетимо њиховог лика, погледа, начина на који ходају, покрета који одају њихово расположење.

ик е

Твој опис особе треба да садржи: – приказ њеног физичког изгледа – висина, грађа, руке, лице, очи, осмех...; – понашање према другима; – особине – скромност, бојажљивост, упорност, тврдоглавост, вредноћа, лењост, брижност, ведрина...; – шта она жели, шта је привлачи, интересује, о чему размишља...; – зашто волиш да будеш са њом, да се дружиш, разговараш, играш... Овде опиши изабрану особу (Мој деда, Моја учитељица, Мој најбољи друг...).

бе н

____________________________________

За

во

д

за

уџ

_________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________

85


58.

OPISIVANJE ŽIVOTINJA LAVOVI

бе н

ик е

Mužjak lava je druga najveća mačka na svetu, jedina koja ima grivu i rep koji završava čuperkom. Ženka ima okruglu glavu, kratko lice, gipko telo, prilično duge noge i dugačak rep koji joj pomaže da održi ravnotežu kad skoči na plen. Boja krzna im ide od tamnosmeđe do žute ili crvene. Lavlja rika može da se čuje i na rastojanju od osam kilometara. U divljini lavovi žive oko šesnaest godina, a u zoovrtovima i do deset godina duže. Ženke lavova obično love noću ili u zoru. Love u čoporu, uglavnom krupnije sisare – antilope, zebre, goveda i bivole, ali i manje životinje poput zečeva i ptica. Mladi lavovi počinju da love sa tri meseca, ali tek sa dve godine postaju uspešni lovci. Mužjaci ne učestvuju u lovu, osim kad je u pitanju velika životinja kao što je bivo. Lavovi najveći deo dana provode odmarajući se, čak dvadeset sati. Kada se odmaraju, uživaju u međusobnom čišćenju, lizanju, češkanju glavama i predenju. Internet izvor

Opiši svoju omiljenu životinju ili kućnog ljubimca.

уџ

____________________________________

За

во

д

за

_________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________

86


РЕШЕЊА I ПРОВЕРИ СВОЈЕ ЗНАЊЕ стр. 14–15. Играј се квиза. Заокружи слово испред тачног одговора.

Решeње преметаљке

1. Лирска песма је добила име по лири: б) старинском музичком инструменту.

П Е Р С О Н И Ф И К А Ц И Ј А

бе н

II ПРОВЕРИ СВОЈЕ ЗНАЊЕ Играј се квиза Заокружи слово испред тачног одговора.

уџ

3. Лирска песма: в) изражава осећања, размишљања и расположења лирског субјекта.

Стр.26 6. лубеница

ик е

Стр.17 9. Сваки је своје среће ковач.

2. Луцкасту песму је написао: в) Федерико Гарсија Лорка.

4. Песма Шта је највеће Мирослава Антића говори о: а) љубави детета према мајци.

12. У ком стиху се налази персонификација? в) А земља уморно дрема

1. Епска песма: а) говори о догађају.

за

5. Лирски субјект је: б) лице које говори у лирској песми.

д

6. У песми Шта је отац Драгана Лукића, лирски субјект је: б) девојчица која говори у песми.

2. Народне епске песме називају се још и: в) јуначке. 3. Стих наших народних епских песама је: б) десетерац.

8. У песми Љутито мече Бранислава Црнчевића, мече се љути јер: а) неће да спава.

4. Најпопуларнији јунак народних епских песама је: б) Краљевић Марко.

9. У Љубавној песми Милована Данојлића описана је љубав: г) облака и маслачка.

5. Приповетка је: б) краће књижевно дело у прози:

За

во

7. Химна је: а) свечана песма написана у славу неке личности.

10. Рима је: а) гласовно подударање речи на крају два стиха. 11. Поређење налазимо у стиху: в) Поток је као шума зелен.

6. Приповедач у тексту је онај: а) који приповеда о догађају. 7. Бајка је врста приповетке која говори: в) о стварним и немогућим догађајима и ликовима. 8. Драмски текст приказује: б) садашњу радњу.

87


Стр. 42. 5. Решење осмосмерке: КОПЉЕ Koпље није збирна именица.

9. У приповеци Златно јагње дечак се боји: г) вукова. 10. У бајци Оскара Вајлда Див је: в) себичан.

Стр. 43. 6. Решење преметаљке: ГРАДИВНЕ ИМЕНИЦЕ

11. Које натприродно биће се појављује у бајци Чардак ни на небу ни на земљи? б) змај

Стр. 45. 5. Решења ребуса: плав, црвена, наранџасто, жут Стр 46. 6. Решење укрштенице: српски

ТРИ БРАТА

ТРИ БРАТА

ТРИ СЕСТРЕ

уџ

СЕСТРА ЗМАЈ

ДИВОВИ

Баш-Челик

за

Чардак ни на небу ни на земљи

Стр. 47. 7. Решење ребуса: СВИЛЕНА ТРАКА

бе н

13. Решење асоцијације:

ик е

12. Човек је сам ковач своје среће порука је приповетке: а) Свети Сава и сељак без среће.

Стр. 49. 7. Решење осмосмерке: ГЛАГОЛИ

д

Б А Ј К А

во

Прича о дечаку и Месецу

ОСКАР ВАЈЛД

За

ДЕЧАК

Себични џин

МЕСЕЦ

КЊИГА

14. Решење осмосмерке: БАЈКА. Стр. 40. 6. Решење укрштенице: КОРЊАЧА И ЗЕЦ.

88

Str. 41. VLASTITE IMENICE ZAJEDNIČKE IMENICE

БАШТА ДЕЦА

III PROVERI SVOJE ZNANJE стр. 52–53. Igraj se kviza. Zaokruži slovo ispred tačnog (tačnih) odgovora.

1. Osnovna jezička jedinica sporazumevanja je: d) rečenica. 2. Reči vasiona i svemir su: b) reči različitog oblika, a istog ili sličnog značenja. 3. Tačno napisan upravni govor je: b) Marko je rekao: „Donesi mi vode”. d) „Donesi mi vode”, rekao je Marko.


4. Zbirne imenice su: b) lišće cveće, drveće; c) deca, braća, rodbina.

8. Na šta upućuju lične zamenice? a) na lica koja učestvuju u govoru; c) na lica o kojima se govori.

5. Gradivne imenice: a) označavaju neku materiju; b) oblikom jednine označavaju svaku količinu materije; c) nemaju oblike za množinu.

9. U kojim se rečenicama nalaze lične zamenice? a) Maja i ja se šetamo. c) On nije pošao s nama u šetnju.

6. Šta označavaju prisvojni pridevi? c) čije je ono što je označeno imenicom.

11. Glagol trčati u drugom licu jednine budućeg vremena glasi: d) (ti) ćeš trčati.

бе н

7. U kojoj je rečenici gradivni pridev? b) Od tate sam dobila kožnu torbu.

ик е

10. Glagoli koji označavaju stanje su: b) patiti, tugovati, radovati se; c) ležati, bolovati, ozdraviti.

12. Rešenje asocijacije:

UKRAS

KLIKER

за

MIŠ ČARAPA

во

д

RUPA

За

ZEMLJA

CRNA

RASTRESITA PLODNA

TVRDA

MIRIS

уџ

JAZBINA

LATICA

VAZA CVEĆE

SAKSIJA POSUDA LONAC ČINIJA ŠERPA BOKAL

89


8. Pravilno napisani glagoli su: c) nemam; d) nemoj.

IV PROVERI SVOJE ZNANJE стр. 64–65. Igraj se kviza. Zaokruži slovo ispred tačnog (tačnih) odgovora.

11. Pravilno napisane skraćenice su: b) m – metar; d) h – čas. 12. Koje su reči dobro podeljene na kraju reda? a) puto-vanje

за

уџ

3. Pravilno su napisani nazivi ulica i trgova: b) Trg oslobođenja; c) Savska ulica; d) Ulica rudara.

ик е

2. Nepravilno napisana imena reka i planina su: a) Velika Morava; d) Stara planina.

10. U kojim primerima je j na svom mestu? a) bojica; b) razbij.

бе н

1. Pravilno napisana imena naseljenih mesta su: b) Bačko Petrovo Selo; d) Smederevska Palanka.

9. Pravilno napisani pridevi i imenice su: b) nerazuman; d) nepoštenje.

Стр 66. Решење пирамиде:

4. Tačno napisane čestitke su: a) Srećan Osmi mart! c) Srećan Božić!

В

во

д

В

За

5. Pravilno su napisani naslovi pripovedaka: b) Od čitanja se raste; c) Reč-dve o Piteru. 6. Pravilno je napisano: a) Srbin; b) Srpkinja; c) Srpče. 7. Pravilno je napisano: a) Savin; b) svetosavski; d) Kragujevčanin.

90

Н В А

О О

И В

В Н

И

О О

Н

Решење клина: Ф

И К

О О

О

К Ф

К К О

А А

О

А


Моје белешке _____________________________________________________________ _____________________________________________________________ _____________________________________________________________

ик е

_____________________________________________________________ _____________________________________________________________ _____________________________________________________________

бе н

_____________________________________________________________ _____________________________________________________________

уџ

_____________________________________________________________ _____________________________________________________________

за

_____________________________________________________________ _____________________________________________________________

д

_____________________________________________________________

во

_____________________________________________________________ _____________________________________________________________

За

_____________________________________________________________ _____________________________________________________________ _____________________________________________________________ _____________________________________________________________ _____________________________________________________________ _____________________________________________________________ _____________________________________________________________ _____________________________________________________________ _____________________________________________________________ _____________________________________________________________


САДРЖАЈ ВОЛИМ ПЕСМЕ И ПРИЧЕ ............................................................................................................ 3

ик е

СЕПТЕМБАР Душан Костић ................................................................................ 4 СВАКОГА ДАНА Драган Лукић ............................................................................ 5 КАКВЕ ЈЕ БОЈЕ ПОТОК Григор Витез ................................................................ 6 ЗИМА Душан Васиљев .......................................................................................... 7 AŽDAJA SVOM ČEDU TEPA Ljubivoje Ršumović ................................................ 8 ЗАМИСЛИТЕ Душан Радовић .............................................................................. 9 ПЕСМАМА............................................................... 12 ПОРЕЂЕЊЕ У ЛИРСКИМ ПЕСМАМА PERSONIFIKACIJA ............................................................................................. 13 Провери своје знање .............................................................................................. 14

во

д

за

уџ

бе н

МАРКО КРАЉЕВИЋ И БЕГ КОСТАДИН народна епска песма ...................... 16 СВЕТИ САВА И СЕЉАК БЕЗ СРЕЋЕ народна приповетка............................... 17 ЧАРДАК НИ НА НЕБУ НИ НА ЗЕМЉИ народна бајка .................................... 18 SEBIČNI DIV Oskar Vajld .................................................................................... 22 ЗЛАТНО ЈАГЊЕ Светлана Велмар Јанковић .................................................... 23 ОД ЧИТАЊА СЕ РАСТЕ Јасминка Петровић .................................................... 24 РЕЧ-ДВЕ О ПИТЕРУ Ијан Макјуан ................................................................... 25 ДОЖИВЉАЈИ МАЧКА ТОШЕ Бранко Ћопић ................................................... 27 ЛЕД СЕ ТОПИ Александар Поповић ................................................................. 29 Провери своје знање .............................................................................................. 30

ВЕЖБАМ ГРАМАТИКУ И ПРАВОПИС.........................................................................33

За

REČENICA ............................................................................................................ 34 ДИЈАЛОГ .............................................................................................................. 35 УПРАВНИ И НЕУПРАВНИ ГОВОР.................................................................... 36 РЕЧИ СА ВИШЕ ЗНАЧЕЊА РЕЧИ ИСТОГ ОБЛИКА, А РАЗЛИЧИТОГ ЗНАЧЕЊА ................................................................................ 37 РЕЧИ РАЗЛИЧИТОГ ОБЛИКА, А ИСТОГ ИЛИ СЛИЧНОГ ЗНАЧЕЊА РЕЧИ СА УМАЊЕНИМ И УВЕЋАНИМ ЗНАЧЕЊЕМ.................... 38 ИМЕНИЦЕ – РОД И БРОЈ .................................................................................. 39 ZAJEDNIČKE I VLASTITE IMENICE ................................................................. 40 ЗБИРНЕ ИМЕНИЦЕ ............................................................................................ 41 ГРАДИВНЕ ИМЕНИЦЕ....................................................................................... 42 ПРИДЕВИ ............................................................................................................ 43 РОД И БРОЈ ПРИДЕВА ....................................................................................... 44


уџ

бе н

ик е

ПРИСВОЈНИ ПРИДЕВИ ..................................................................................... 45 ГРАДИВНИ ПРИДЕВИ ....................................................................................... 46 ЛИЧНЕ ЗАМЕНИЦЕ............................................................................................ ............................................................................................ 47 ГЛАГОЛИ ............................................................................................................. 48 GLAGOLSKI OBLICI ZA OZNAČAVANJE PROŠLIH, ....................................... 49 SADAŠNJIH I BUDUĆIH RADNJI ...................................................................... 49 ЛИЦЕ И БРОЈ ГЛАГОЛА..................................................................................... 50 PROVERI SVOJE ZNANJE .................................................................................. 51 АЗБУКА И АБЕЦЕДА .......................................................................................... 53 ПИСАЊЕ ВЕЛИКОГ СЛОВА .............................................................................. 54 ПИСАЊЕ РЕЧЦЕ НЕ УЗ ГЛАГОЛЕ, ИМЕНИЦЕ И ПРИДЕВЕ ..................................................................................... 58 ПИСАЊЕ НАВОДНИКА (УПРАВНИ ГОВОР, НАСЛОВИ ДЕЛА, ИМЕНА ШКОЛА) ............................... 59 СУГЛАСНИК Ј .................................................................................................... 60 SKRAĆENICE ....................................................................................................... 61 ПОДЕЛА РЕЧИ НА КРАЈУ РЕДА ....................................................................... 62 Proveri svoje znanje ............................................................................................. 63

за

НЕГУЈЕМ СВОЈУ ЈЕЗИЧКУ КУЛТУРУ .............................................................................67

За

во

д

ОБЛИЦИ УСМЕНОГ ИЗРАЖАВАЊА ................................................................ 68 ПОЗДРАВЉАЊЕ, ОБРАЋАЊЕ, ЧЕСТИТАЊЕ ................................................... 68 ТЕЛЕФОНСКИ РАЗГОВОР ................................................................................. 69 УСТАЉЕНИ ОБЛИЦИ ПИСАНОГ ИЗРАЖАВАЊА ПОЗИВНИЦА, ЧЕСТИТКА, ПИСМО ................................................................. 70 PISANJE IZVEŠTAJA ........................................................................................... 71 ИЗРАЖАЈНО ЧИТАЊЕ ....................................................................................... 72 РЕЦИТОВАЊЕ..................................................................................................... 73 ПРЕПРИЧАВАЊЕ ............................................................................................... 74 ПРОШИРИВАЊЕ ПРИЧЕ – Корњача и зец ...................................................... 75 ПРИЧА НА ОСНОВУ ДАТОГ ПОЧЕТКА............................................................ 76 ПРИЧА СА ИЗМЕЊЕНИМ КРАЈЕМ .................................................................. 77 ПРИЧА ПО ЗАДАТИМ РЕЧИМА ........................................................................ 79 ПРИЧА ПО ПОСЛОВИЦИ .................................................................................. 79 РАЗГОВОР СА КЊИЖЕВНИМ ЛИКОМ ............................................................ 80 PRIČANJE O DOGAĐAJU.................................................................................... 81 ПРИЧАЊЕ О ДОЖИВЉАЈУ ................................................................................ 82


ОПИСИВАЊЕ ПРИРОДЕ ПРИРОДЕ.................................................................................... 83 ОПИСИВАЊЕ ЉУДИ .......................................................................................... 84 OPISIVANJE ŽIVOTINJA .................................................................................... 85 РЕШЕЊА .............................................................................................................. 86

За

во

д

за

уџ

бе н

ик е

Моје белешке......................................................................................................... 91


За во д за уџ бе н

ик е


Славица Јовановић

Вежбанка за српски језик за 3. разред основне школе Прво издање, 2020. године Издавач Завод за уџбенике Обилићев венац 5 11000 Београд www.zavod.co.rs

ик е

Дизајн и прелом Милан Богдановић

бе н

Ликовни уредник Бранислав Николић

уџ

Графички уредник Александар Радовановић

За

во

д

за

Лектура и коректура Завод за уџбенике Илустрације Младен Ђуровић Вишња Грочић

Обим: 12 штампарских табака Формат: 20,5×26,5цм


Turn static files into dynamic content formats.

Create a flipbook
Вежбанка за српски језик 3 by Zavod za udžbenike - Issuu