Issuu

Славица Јовановић

за 2. разред основне школе

к.б. 12112

8 600262 054609

www.zavod.co.rs

Славица Јовановић

за 2. разред основне школе

Завод за уџбенике • Београд

Рецензенти проф. др Славица Гароња Радованац, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац Јелена Ристивојевић, проф. разредне наставе, ОШ „1300 каплара”, Београд Весна Ристовић, проф. разредне наставе, ОШ „Вук Караџић”, Краљево Уредница Др Слађана Илић Одговорна уредница Слободанка Ружичић Главни уредник Драгољуб Којчић За издавача Драгољуб Којчић, директор

Министар просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије решењем број 650-02-00162/2019-07 од 21. 5. 2019. године одобрио је овај уџбеник за издавање и употребу у шестом разреду основне школе.

Како се споразумевамо Споразумевање и говор Реченица Обавештајна реченица Упитна реченица Заповедна реченица Узвична реченица Потврдне и одричне реченице

СПОРАЗУМЕВАЊЕ И ГОВОР

То не смеш да радиш.

Ми смо срећни.

Зауставите игру!

Сада пешаци прелазе улицу.

Поруке једни другима можемо слати изразом лица и покретима тела, цртежима, светлосним и звучним сигналима. Ипак се најчешће споразумевамо говором. Наш говор се састоји од речи које су повезане у реченице. Реченицом најпотпуније исказујемо поруку саговорнику. Шта би све могло да казује намрштено лице девојчице? Није лепо што сте ме гурнули у воду. Вода је хладна! Данас нисам мислила да се купам. Поквасила сам косу, а немам фен.

Важно је да се разумемо Када говоримо или пишемо, важно је да наше поруке буду разумљиве ономе коме их упућујемо. Увек се труди да кажеш одговарајућим речима оно што желиш. 4

РЕЧЕНИЦА Речи се у говору и писању групишу и повезују у целине које називамо реченицама. У зависности од броја речи које садрже, реченице могу бити дуже и краће. На пример, када те неко пита – Шта радиш? – ти му можеш одговорити: Читам једну веома занимљиву књигу о гусарима и острву с благом. Читам веома занимљиву књигу. Читам једну књигу. Читам књигу. Читам. Променом броја речи у реченици, мењала се и твоја порука. У првој реченици твоја порука је потпунија и изражава чак и твоје одушевљење књигом. Последња реченица садржи само једну информацију – да читаш.

1. Следеће поруке претвори у реченице. Запиши их у свеску.

2. Можеш и на други начин да пренесеш поруке друговима и другарицама. С обзиром да у школи учиш енглески језик, можеш пренети жељену поруку и на том језику. Саопшти друговима и другарицама једну реченицу на српском и енглеском језику. 5

ПАЖЊА! ПАЖЊА! ОБАВЕШТАВАМО СВЕ...

ОБАВЕШТАЈНА РЕЧЕНИЦА

Бежећи испред ловца Миленка Костића из Алибунара, један зец се оклизнуо, пао и сломио ногу. Миленко је позвао станицу за хитну помоћ и повређеног зеца пребацио у болницу. Њих двојица су се договорили да лов наставе чим зец прездрави. Љубивоје Ршумовић, Вести из несвести

Ова необична вест садржи више реченица, а свака реченица нам је дала ново обавештење о ловцу и зецу. Такође, и у свакодневном говору дајемо једни другима бројна обавештења. Ти, на пример, обавештаваш родитеље: Данас сам добио петицу из српског језика. Мама и тата обавештавају тебе: Ручак ти је у фрижидеру. Тетка те обавештава: Купила сам ти торбу за школу. Реченица којом се саговорнику даје обавештење зове се обавештајна реченица. На њеном крају пише се тачка.

ВЕЖБАЊЕ

1. На основу датих слика напиши у свеску обавештајне реченице.

2. Напиши у свеску још неколико обавештајних реченица. Обавести нас коју књигу читаш, да ли је занимљива, о чему говори, ко је главни лик.

3. Уради вежбу број 3 у Вежбанци. 6

ПИТАМО И ОДГОВАРАМО

УПИТНА РЕЧЕНИЦА КАКО БИ Како би то стајало кад би човек зрео наједаред сео на дрвена хата па да се климата? Како би то стајало кад би стари дека напио се млека па, завијен у јастучак, преспавао ручак? Како би то стајало кад би место ђака спремила се бака да у школу пође, међу децу дође? (Одломак) Јован Јовановић Змај

хат – коњ, обично са изузетно добрим особинама и пореклом.

Песник је деци поставио три питања и на њих очекује одговор.  Када ти досади играње игрица на компјутеру, можеш очекивати оваква питања: – Јеси ли сигуран да хоћеш да прекинеш игру? – Хоћеш ли да започнеш нову игру? – Коју игру бираш? – Играш ли сам/сама?  И у нашим свакодневним разговорима стално нас неко нешто пита или ми од неког тражимо одговор. – Јеси ли узео шал? – Ко није написао задатак? – Колико дана могу да задржим књигу? Реченице којима се нешто пита називамо упитним реченицама. На крају упитне реченице пише се упитник. 7

Занимљива питања – неочекивани одговори Шта је најбрже на свету?

Шта је најслађе на свету?

(ум)

(сан)

ВЕЖБАЊЕ

1. Подвуци упитну реченицу. Шијем, боцкам – боцкам, шијем Сад ме видиш, сад се скријем! Ко ујутру иде на четири, у подне на две, а увече на три ноге? У горици на једној ножици.

2. Прочитај следећу причу заједно са другом/другарицом из клупе. Нека је друг или другарица препричају, а ти му/јој помози постављајући питања. НЕВИДЉИВИ ОЏАЧАР Јовица се боји оџачара. Кад сам у подне дошао кући, чуо сам да је био оџачар да очисти оџак. Запитам Јовицу: – Но, јеси ли видео оџачара? – Нисам. – Како да ниси кад је био ту? – Ал’ ја нисам био ту. – Да где си био? – Жмурио сам. Јован Јовановић Змај

3. Уради вежбу број 10 у Вежбанци. 8

НЕКА СВИ ПАЖЉИВО СЛУШАЈУ!

ЗАПОВЕДНА РЕЧЕНИЦА Одрасли и деца разговарају, договарају се, једни друге питају и обавештавају. Када је то потребно, исказују једни другима и своје жеље, молбе, заповести, наређења. Један дечак тврди како стално сви само њему заповедају. Кажу му: Напиши задатак, а после иди да се играш! Купи ми новине! Нека Марко оде уместо мене у продавницу! Среди своју собу! Можда је заборавио да се и он овако другима обраћа: Мама, испеци ми медењаке! Поправи ми бицикл! Дај ми бицикл један круг! Дођи код мене после школе!

Реченицу којом се изражава заповест, забрана, захтев или молба називамо заповедном реченицом. У писању се заповедне реченице обично обележавају узвичником на крају. Узвичник се обавезно пише ако је заповест изречена повишеним гласом.

ВЕЖБАЊЕ

1. Подвуци заповедне реченице у одломку из песме Фифи Драгана Лукића. – Фифи, гледај право. – Фифи, дигни реп. – Фифи, пази дрво. – Фифи, ниси слеп.

– Фифи, то не њуши. – Фифи, горе уши. – Фифи, ти знаш ко си. – Фифи, не пркоси.

2. Какве захтеве и молбе најчешће упућујеш другу/другарици? Напиши у свеску неколико таквих реченица.

3. Настави да вежбаш у Вежбанци, 13. вежба. 9

НА ОВОМ СВЕТУ СВАШТА СЕ ДОГАЂА!

УЗВИЧНА РЕЧЕНИЦА ДОГАЂА СЕ ЈЕДНОГ ПОСЛЕПОДНЕВА... Саша касни већ читав сат!

А зна да га чекају крофне!

Да му се нешто није догодило!

Може да се поздрави са фудбалом!

Забранићу му цртане филмове!

Нема више колача!

САТ КАСНИЈЕ...

Мама, тата, бако, нашао сам куче!

Тако је лепо и умиљато!

Да се ниси усудио више да закасниш!

 Понекад нас оно што се дешава веома радује или растужује, плаши или љути. Тада наше реченице не преносе само одређену поруку саговорнику већ изражавају и наша осећања. Реченице којима се изражавају осећања: радост, задовољство, жалост, бол, страх, љутња – називамо узвичним реченицама. На крају узвичних реченица пише се узвичник. 10

 „Прочитај” осећања на лицима ових девојчица и дечака. Замисли шта се догодило сваком од њих и испричај о томе причу. Употреби у тој причи и неку узвичну реченицу.

ВЕЖБАЊЕ

1. Одреди која осећања су изражена следећим реченицама: Како си то лепо нацртала! То није могуће! Воз касни два сата! Колики су му само зуби! Ти си мамина срећа!

2. Међу наведеним реченицама препознај и у свеску препиши узвичне реченице. Седите сви на своја места! Данас ћемо читати домаће задатке. Да ли има оних који га нису написали? Милане, који ти је ово пут! Увек имаш неко оправдање! Молим те, реци мами да дође сутра код мене! 11

НА СЛОВО... НА СЛОВО... О

ОСЕЋАЊА бес бол брига веселост жалост задовољство инат љубав љутња мржња

мрзовоља незадовољство нестрпљење одушевљење очај патња понос пријатност пркос радост

раздраганост страх стрепња сумња туга ужас узнемиреност узрујаност усхићеност чежња

усхићеност – осећање одушевљења, заноса. узрујаност – осећање узнемирености, узбуђења због љутње, свађе и сл.

НЕСТВАРНА РЕЧЕНИЦА После предавања о врстама реченица, учитељ се обраћа Бори: – Реци нам, Боро, реченицу, па да видимо којој врсти припада! – Ја сам најбољи ђак у школи! – Добро, а каква је то реченица? – Нестварна! - објасни Бора.

ВЕСЕЛА РЕЧЕНИЦА Учитељ каже Милану: – Напиши једну реченицу! Милан изађе из клупе и на табли написа: Учитељ је добио грип. Учитељ је задовољан и пита: – Каква је то реченица? – Весела! - одговори Милан.

ПОТВРДНЕ И ОДРИЧНЕ РЕЧЕНИЦЕ ДА БЕОГРАД 23 + 18 = 41 ЈЕСТЕ Резултат је тачан.

НЕ БЕОГРАД 23 + 18 ≠ 31 НИЈЕ Резултат није тачан.

Наш тим је играо добро.

Заслужено смо победили.

Ваш тим није играо добро.

Судија је добро водио утакмицу.

Судија није добро водио утакмицу.

Нисте заслужено победили.

 Реченицама се нешто може тврдити или одрицати. Реченице могу имати потврдан или одричан облик. Сутра идемо на излет. Реченицу којом се нешто тврди (потврђује) називамо потврдном реченицом. Сутра не идемо на излет. Реченицу којом се нешто одриче називамо одричном реченицом. Није шија – него врат. Исте поруке могу се изрећи и као тврдња и као одрицање: Јело је било неукусно. Јело није било укусно. 13

Потврдне реченице на слици обојене су зеленом бојом, а одричне црвеном.

ХОЋЕМО ПЛАВО НЕБО!

НЕЋЕМО КИСЕЛЕ КИШЕ!

НЕЋЕМО ОЗОНСКЕ РУПЕ!

ПРИРОДУ ТРЕБА ЧУВАТИ!

ВЕЖБАЊЕ ПРАВИЛА ВАСПИТАВАЊА

1. 1. Родитељи треба увек да буду на страни детета. 2. Родитељи не треба да терају дете да само доноси одлуке, јер га то чини несигурним. 3. Родитељи треба да охрабрују дете да истражује и експериментише. 4. Родитељи не треба да охрабрују дете да се туче са другом децом. 5. Родитељи не треба да кажу детету НЕ, а да му не објасне ЗАШТО. Каквим реченицама су написана правила? Додај овим правилима још нека која сматраш важним и напиши их у свеску.

2. Предложи правила понашања ученика на одмору. Користи потврдне и одричне реченице. НЕ ПЛАЧИ КАД СИ САМ. ПЛАЧИ САМО КАДА ТЕ НЕКО ГЛЕДА И СЛУША. Душан Радовић 14

ДА СЕ ПОДСЕТИМО



СПОРАЗУМЕВАЊЕ

ИЗРАЗ ЛИЦА ПОКРЕТ ТЕЛА ЦРТЕЖ СВЕТЛОСНИ СИГНАЛ ЗВУЧНИ СИГНАЛ

ГОВОР

 РЕЧЕНИЦА ПОТВРДНА

ОДРИЧНА

ОБАВЕШТАЈНА

Мина и мама разговарају.

УПИТНА

Ко је то рекао?

ЗАПОВЕДНА

Не причајте на часу!

УЗВИЧНА

ВЕЖБАЊЕ

1. Напиши у свеску примере реченица који недостају у табели. 15

СВЕ О РЕЧИМА Речи имају значење Игре речима Именице Властите и заједничке именице Род и број именица Глаголи Глаголска времена Потврдни и одрични глаголски облици Придеви Бројеви

РЕЧИ ИМАЈУ ЗНАЧЕЊЕ Цртам кућу.

Око куће је трава.

У кући се ложи ватра.

Испред врата дрема мачка.

 Реч врата означава део куће (а може и собе, превозног средства, ормана). У речи врата чујемо гласове В, Р, А (два пута) и Т. Исте гласове чујемо и у речима трава и ватра. Шта означавају ове речи?

 Како још можемо груписати ове гласове? (варат, артав...) Да ли су ови скупови гласова речи? Нису, јер ниједан од њих ништа не означава. Њих налазимо у бројалицама, преметаљкама, изокретаљкама, скривалицама. ВЕЖБАЊЕ

1. Које речи можеш направити од следећих гласова? ДРА Објасни њихова значења.

АКУЛ

2. Гласови су измењали своја места. Које се речи крију у овим необичним скуповима? Погледај слику! коџа авант расета мељет

3. Уради вежбу број 6 у Вежбанци. 18

СВЕ ОД РЕЧИ

РЕЧ ПО РЕЧ

Р Р У Е Е З Ч Ч

РЕЧ НА РЕЧ

 У почетку беше реч. Ово је записано у најчитанијој књизи на свету – Библији. Дати реч значи чврсто обећати нешто. Бити од речи значи одржати обећање. Последња реч је одлука која се не мења. Разбацује се речима онај који много прича и нема одговорности за оно што каже. Трошити речи значи говорити узалуд. Испричати причу својим речима значи поновити причу, али изражавајући се на свој начин. Испричати нешто од речи до речи значи поновити онако како је изречено. Од речи реч постале су речи: реченица речит (који лепо говори) речник речца (мала реч) рећи (порећи, зарећи се, урећи, изрећи) ВЕЖБАЊЕ

1. Једној речи није место међу побројаним речима. Објасни зашто она не припада тој групи речи. реч реченица речни

речца речник изречен

2. Покушај да објасниш шта значи кад неко води главну реч. 19

НА СЛОВО... НА СЛОВО... И

ИГРА



дечја забавна олимпијска спортска ратна

ИГРА

КАКО ДРУГИ СВИРА ОКО НЕКОГА СЕ ВАТРОМ СЕ ГЛАВОМ



игралица игралиште играљка игранка играњац играње играоница играрија играти играч играчица играчка



ИГРА



ИГРЕ РЕЧИМА

– ради како други каже – посвећује некоме много пажње – лакомислено поступа у опасним ситуацијама – излаже се великој опасности

ВЕЖБАЊЕ

1. Које све речи именују спортске игре? 2. Шта значи ИГРАТИ НЕКОМЕ ПО ГЛАВИ? 20

жмурке речима скривача слепог миша шуге

Славица Јовановић

за 2. разред основне школе

к.б. 12112

8 600262 054609