Issuu

NESTALA RELIKVIJA. SKRIVENI DEMON.

11.

JOŠ UZBUDLJIVIJA AVANTURA.

RAYMOND ARROYO

Što ako jedna od najmoćnijih relikvija u povijesti nestane? Kada legendarni Mojsijev štap – uz pomoć kojega su izazvane pošasti u drevnom Egiptu – nestane iz muzeja u Strmogradu, Will Wilder je osumnjičenik broj jedan.

Što ako se katastrofalne pošasti obruše na tvoj grad? Dok rijekom teče krv, a oblaci komaraca zagušuju ulice, Strmograd počinje uvelike nalikovati starom Egiptu.

Što ako samo ti imaš sposobnost odagnati kletvu? Will mora koristiti svoje nadnaravne moći, obuku i potporu prijatelja i obitelji kako bi pronašao nestali štap i razotkrio skriveno zlo prije nego što bude kasno.

PRATITE WILLA U SVIM NJEGOVIM UZBUDLJIVIM AVANTURAMA!

RAYMOND ARROYO

VERBUM

„Zavoljet ćete ovu uzbudljivu i napetu priču koja NE PRESTAJE!“ Dave Barry, autor bestselera New York Timesa

ISBN 978-953-235-784-4

VERBUM 139 kn

9 789532 357844

www.verbum.hr

VERBUM

iii

RAYMOND ARROYO

BOOK II KNJIGA II.

RAYMOND ARROYO

CROWN BOOKS FOR YOUNG READERS NEW YORK

VERBUM

Arro_9780553539677_2p_all_r1.indd 3

7/22/16 5:24 PM

Biblioteka:

JUVENTA 5. Urednik: mr. sc. Petar Balta Naslov izvornika: Will Wilder: The Lost Staff of Wonders © Copyright za tekst: Raymond Arroyo, 2017. © Copyright za naslovnicu i ilustracije: Jeff Nentrup, 2017. © Copyright za hrvatsko izdanje: Verbum, Split, 2022. Prijevod je objavljen u suradnji s Random House Childrens’ Books, dijelom Penguin Random House LLC. Sva prava pridržana. Nijedan se dio ove knjige ne smije umnožavati, fotokopirati ni prenositi u bilo kakvu obliku (elektronički, mehanički i sl.) bez prethodne pisane suglasnosti nakladnika. Izvršna urednica: Ljiljana Jurinović Prijevod: Katarina Gugić Lektura: Anđa Jakovljević Grafička priprema: Zvone Bare Za nakladnika: dr. sc. Miro Radalj Knjiga je objavljena uz potporu Ministarstva kulture i medija Republike Hrvatske.

■

ISBN 978-953-235-785-1, cjelina ISBN 978-953-235-784-4 CIP zapis dostupan u računalnome katalogu Sveučilišne knjižnice u Splitu pod brojem 190308002.

Za Rebeccu, prvu čitateljicu naših dječjih priča, i za Lyndu, koja mi je prva čitala dječje priče

Ne bacaj se u gnjev preduboko, da ne ubrzaš sebi Sudnji dan... William Shakespeare, Sve je dobro što se dobro svrši

PROLOG

Stap Braće Aksum, Etiopija 23. travnja 1939.

uvar je trčao prašnjavom crkvom gotovo pocupkujući dok nije došao do vojnika koji se čvrsto držao za dovratak. Četvrtasta svilena kapa u trku mu je poskakivala na glavi, zlatna tkanina nadimala mu se oko tijela. Vitki američki vojnik s okruglom kacigom na glavi namrgođeno je udarao nogama o pod da otrese blato s potplata čizama. Bilo je posve očito da nije došao pomoliti se. „Mjeseci su prošli otkako smo zatražili od Braće da te pošalju. Mjeseci, Wilderu!“ kliknuo je čuvar s jakim etiopskim naglaskom. Bio je to sitan, bradat, tamnoput muškarac. Uhvatio je vojnika za rame i uvukao ga dublje u unutrašnjost crkve sv. Marije Sionske. Ipak, tek što su prešli nekoliko koraka, iznenada ga je pustio kao da se opekao na žeravu. „Toliko je bijesa u tebi, sinko. Toliko gnjeva.“ Sitni se muškarac zagledao u vojnikovo lice, ispitujući ga. „Što nije u redu, Wilderu?“ „Nisam mogao doći prije“, procijedi vojnik i skine kacigu s glave, ne gledajući bradonju u oči. „Bio sam u Hong Kongu. Izgubio sam dvoje zadnjih kineskih suradnika i više nemamo

Will Wilder: Ukradeni štap čuda

ni jednoga. Njihov je sin uspio pobjeći sa mnom, ali...“ Usne mu zadrhte. „Sinestriji. Pustili su trojicu ili četvoricu Yaoguaija u njihovu kuću i onda...“, grčevito stisne obod kacige kao da je želi prepoloviti. „No, no, no...“, čuvar ga nježno potapše po ramenu i priđe mu bliže. „Spasio si život. Dao si sve od sebe. Nadom ćemo pobijediti sinestrije. Nadom, a ne žaljenjem, ne gnjevom.“ Hrapavim glasom žurno prišapne: „Prije tri dana došao je Nijemac, arheolog. Postavljao je pitanja i njuškao uokolo, posvuda je zagledao i nešto tražio.“ „Kovčeg Saveza?“ upita Amerikanac brišući oči rukavom. „Ne, ne. Kovčeg Saveza dobro je osiguran, ne brinemo se za nj. Tabot* se može sam čuvati.“ Čuvar se čvršće zagrne svilenom haljom i približi vojniku. „Edmund Kiss, tako se zvao taj Nijemac. Talijani mi kažu da ga je poslao neki nacistički zapovjednik – Himmler, mislim – sa zadatkom da prikupi ‘moćne predmete’.“ Licem mu preleti podrugljiv izraz. Sablasne plave oči svjetlucale su mu od veselja. „Što je tako smiješno?“ upita vojnik. „Trebao si mu vidjeti lice, Wilderu.“ Bradati muškarac široko se nasmiješi, otkrivajući blistavobijele zube. „Edmund Kiss prišao je Svetinji nad svetinjama.“ Upre prstom u skrletnu svilenu zavjesu sebi zdesna, uokvirenu muralima – zidnim slikama svetaca i Djevice Marije s Djetetom Isusom. „Je li uspio ući unutra?“ „Prošao je kroz prvu zavjesu. Ne dalje. Samo je čuvaru dopušteno ući, samo je čuvaru dozvoljeno približiti se Kovčegu. Samo meni, Wilderu.“ „I, što se dogodilo?“ „Čuli smo ga kako vrišti. Tren kasnije izletio je s rukama na licu.“ Čuvar prinese ruku ustima da priguši hihot. „Vrištao je i vikao: ‘Pomozite mi! Pomozite mi!’ Dimilo mu se iz glave. A kad je spustio ruke, vidjeli smo da mu je lice prepuno mjehura. Plikovi su mu prekrili lice. Svaki nepokriveni dio tijela bio mu je spržen. Taj se neće više vratiti po Kovčeg.“ Svetište je odjekivalo od čuvarova hihota. * Tabot je afrički naziv za Kovčeg Saveza (nap. prev.).

Štap Braće

Jacob Wilder zabrinuto pogleda zavjese što su skrivale Kovčeg Saveza. Odstupio je nekoliko koraka od tih grimiznih tkanina, vukući sa sobom i čuvara. „Abba Azarja, Braća su mi rekla da ste zabrinuti za sigurnost nekoga dragocjenog predmeta i da želite da ga odnesem odavde. Nadam se da nije u pitanju Kovčeg.“ „Nije, brate Jacobe. Još od Mojsijeva vremena Kovčeg je gazio moćne vojske i ljude mrvio u prah. Tisuće su godina prošle otkako ga je ovdje, u Etiopiju, iz Jeruzalema donio sin kralja Salomona i kraljice od Sabe. Bijedna talijanska i nacistička nastojanja i upadi neće dostajati da ga preotmu. Ne, mi smo zabrinuti za ono što se nalazi u Kovčegu.“ „Mislite, ploče s Deset Božjih zapovijedi?“ upita Wilder. „Ne, ploče su na sigurnom unutra, kao i posuda s manom – kruhom koji je Bog slao Izraelcima s neba da ne pomru u pustinji. Predmet o kojem govorim...“ „Aronov štap, je li? Štap Mojsijeva brata?“ „Vidim, Wilderu, da poznaješ Stari zavjet. Prije mnogo stoljeća Braća u Aksumu služila su se moćima tih dvaju štapova da se zaštite. Kasnije su, u strahu od mogućih provala, poduzeli neke sigurnosne mjere.“ Priđe muralu koji je u svijetlim bojama prikazivao monahe ruku uzdignutih u molitvi. Potom upre obje svoje ruke o ruke naslikana monaha, a zid se na tome mjestu povuče nekoliko stopa unutra, u tamu. Čuvar zakorači u taj uski otvor u zidu. Zajedno su se spustili niz slabo osvijetljene stube, čuvar i Jacob njemu za petama. „Imate oba štapa? I Mojsijev i Aronov?“ prošapće Jacob. „Sakrili smo Aronov štap, ali oni divljaci samo što ga nisu otkrili.“ Došavši do zadnje stube, čuvar se okrene prema Jacobu. „U polju obeliska, tamo gdje su golemi granitni stupovi,“ abba Azarja snizi glas do šapta, „tamo je Aronov štap.“ „Iznad podzemnih grobnica kroz koje sam ušao? Na to polje mislite?“ Čuvar se nasmije. „Unutar prvoga obeliska slijeva.“ Sitan muškarac uđe u nisku prostoriju koja je izgledala kao ostava i

Will Wilder: Ukradeni štap čuda

ode do jednoga kuta. Potom zadigne halju do koljena i počne pocupkivati, kao da izvodi neobičan ples. To skakutanje po prašnjavu kamenu u kutu nije ga spriječilo da nastavi govoriti. „Aronov je štap puno moćniji od Mojsijeva. Ipak, i jedan i drugi štap moraš odnijeti u Monte Cassino. Ovdje više nisu na sigurnom.“ Čuvar napokon dovrši neobičnu plesnu točku pa priđe Jacobu koji je stajao u sredini prostorije. Pozorno se zagleda u kamenu ploču u kutu po kojoj je skakao, gladeći rukom bradu što mu je sezala do prsa. Uto odjekne glasan štropot, kao da kamen struže o kamen, i podna ploča ukliže u zid. Iz nastale rupe u podu izleti tamnoplav štap i ostane lebdjeti u zraku. Čuvar podigne ruku raširivši prste i debeli mu štap uz udarac doleti u dlan. „Gledaj, evo Mojsijeva štapa. Božjega štapa.“ Jacob Wilder ostao je bez riječi. Zelenim je očima zurio u štap. Tamnoplava mu je površina svjetlucala nadnaravnim sjajem, kao da blista iznutra. Cijelom dužinom nizala su se urezana hebrejska slova. Jacob ispruži ruku htijući ga dosegnuti. „Gospodine Jacobe... Gospodine Jacobe“, visoki je glasić dozivao sa stubišta iza njihovih leđa, a na zidu se pojavila nečija dugačka sjena. Čuvar uperi deblji kraj štapa prema stubištu. „Ni koraka dalje!“ dovikne neznancu koji se primicao. Jacob istupi ispred štapa. „Sve je u redu. On je sa mnom. To je dječak iz Hong Konga, sin naših suradnika. Slobodno siđi, Tobiase“, dobaci preko ramena. Iza zida proviri zabrinuto azijatsko lice šestogodišnjega dječaka. „Rekli ste da vas zovnem ako naslutim opasnost. E pa, naslutio sam je, gospodine Jacobe. Veliku, veliku opasnost...“ Čuvar preda štap Jacobu. „Kakvu opasnost, maleni?“ „Trupe vojnika. Vidio sam hrpu vojnika, dolaze ovamo. U crkvu“, odvrati Tobias. Abba Azarja bez riječi prođe pokraj dječaka i počne se uspinjati stubama. Uskoro začuju tiho škripanje odozgor – to je

Štap Braće

Azarja namještao natrag onu kamenu ploču – a odmah potom i topot brojnih vojničkih čizama. „Tko je muškarac sa smiješnim šeširom?“ upita Tobias namrštivši se. „Pssst, tiho“, reče mu Jacob pa se okrene čuvaru koji se vratio. „Abba, postoji li još neki put koji vodi odavde do polja s obeliscima?“ „Uvijek postoji drugi put, Wilderu.“ Čuvar se sagne ispod stola na kojem su bile nanizane mesingane svjetiljke i otvori drvenu škrinju koja je bila pod njim. Iz škrinje izvadi lanenu odjeću i odloži je na stol. „Odjeni ovo. I ti, maleni. Kacigu, Wilderu, skrij pod odjeću.“ To reče i dobaci Jacobu crn lanen šeširić, a on ga natakne na glavu. „Ondje je tunel“, reče čuvar pokazujući na zid iza svojih leđa. „Vodi u kraljevske ukopne odaje kroz koje si i ušao. Ravno ispod polja obeliska.“ Iz halje izvuče tri vješto izrađena diska oslikana križevima. Gurne ih, jednoga po jednoga, u tri odgovarajuća utora u zidu, a oni se odmah počeše vrtjeti gore-dolje i lijevo-desno između kamenja poput kružnih pila. Potom zastanu, a čuvar gurne zid i pred njima se ukaže četvrtast prolaz uklesan u stijeni. Abba Azarja upali dvije mesingane svjetiljke i stupi u prolaz. Jacob se zaputi za njim noseći tamnoplavi štap. „Vidiš li taj biljeg na vršku štapa? Zmija ispružena repa?“ upita čuvar. „Kad dođeš ispred obeliska, pored lažnih vrata ugledat ćeš istu takvu oznaku. Prisloni vrh Mojsijeva štapa na tu oznaku na granitnom stupu i nježno pritisni pa će se pojaviti Aronov štap. Moći ćeš ga uzeti, ako si doista ti onaj izabrani.“ Prema proročanstvu u koje je Bratovština čvrsto vjerovala Jacob Wilder bio je „izabranik“ – ključna karika u borbi protiv sinestrija i Tame. Čuvar iznenada zastane i čvrsto stisne Jacobovu ruku u kojoj je držao štap. „Ovaj štap može činiti čuda, Wilderu“, reče svečanim glasom. „Njime je zazvano deset egipatskih pošasti. Pretvorio se u strašnu zmiju. Možda će to opet učiniti, ako dovoljno snažno udariš njim o zemlju. Upamti, dno

Will Wilder: Ukradeni štap čuda

štapa neće se preobraziti, vršak će ostati isti kakav je i sada. Uhvati taj vršak i preobrazit će se natrag u štap. Štiti ga! Domognu li se sinestriji Mojsijeva štapa...“ „Shvatio sam“, odsiječe Jacob i istrgne ruku iz Azarjina stiska. „Sve mi je jasno.“ „Zbilja se nadam da je tako, brate Wilderu. Brzo djeluj, no imaj na umu Mojsijev grijeh: prkos! Gnjev! Ne dopusti gnjevu da te zavede. Gnjev čak i vidioca može zaslijepiti.“ Jacob kimne i otrči niz prolaz. Čuvar načini znak križa na Tobiasovu čelu i pošalje ga za Jacobom niz mračni hodnik. „Vidjet ćeš svjetlo pred sobom“, dovikne. „Zapamti, samo prisloni štap na oznaku na obelisku. Ja ću pokušati zadržati vojnike u crkvi da dobiješ na vremenu. Bog bio s tobom.“ Jacob se usredotočio samo na svoj zadatak: pronaći pravi obelisk, zgrabiti Aronov štap i odmagliti iz Aksuma. Opazi da mu dječak trči za petama i osjeti kako ga obuzima tuga. Da je došao samo nekoliko minuta ranije, da je samo malko jače udario, možda bi mu bio spasio roditelje... Oni nisu vidjeli kosturske prikaze Yaoguaija, ali Jacob Wilder jest. A kad je svom snagom udario u vrata njihova doma i provalio unutra, zlodusi su ih već držali za vrat. Tobias je čučao pod stolom i vrištao gledajući svoje roditelje. Krilate su zvijeri podigle svoje žrtve u zrak, podno stropa u dnevnoj sobi, i za samo nekoliko sekunda isisale iz njih život. Jacob srdito stisne čeljust. „Tobiase,“ reče, puno žešće nego što je namjeravao. „Ostani kraj sarkofaga.“ Pokaže prstom na pokrajnju odaju u kojoj su se nalazila tri kamena lijesa. „Vraćam se za nekoliko minuta. Ako netko naiđe, uđi u onaj tamo sarkofag, vidiš, s urezanim križem. Znaš lozinku.“ Braća su stoljećima putovala sarkofazima kad bi se našla u stisci, pa su tako činili i Jacob i svi njegovi suradnici. Tobias kimne, u očima mu se zrcalio strah. „Budite oprezni, gospodine Jacobe.“ „Dogovoreno.“ Jacob jurne uza stube i nađe se u polju oblivenu purpurnom bojom sutona. Za samo nekoliko sekunda stupio je u sjenu golemoga obeliska usred polja. Bio

Štap Braće

je okružen vitkim granitnim stupovima što su stršali visoko u zrak. Raskošno izrađeni tornjevi bijahu grobnice aksumske kraljevske loze. Jacob je ubrzo pronašao stup s urezanim vratima, no nigdje nije opazio crtež zmije. Gdje je? Gdje li je taj biljeg... Misli mu prekine zvuk koraka u daljini. Jacob izviri iza obeliska i opazi u daljini vojnike kako izlaze iz crkve nalik tvrđi i trče poljem. Bili su udaljeni oko pola kilometra i trčali su prema njemu. Vrijeme mu curi. Pored vrata u obelisku opazi okrugli biljeg i u njemu plitko ugraviranu zmiju ispružena repa. Podigne Mojsijev štap, vršak s biljegom prisloni na biljeg na obelisku i blago pritisne. Ništa se ne događa. Srce mu je divlje tuklo u grudima. Jacob opet prisloni štap. Vojnici su mu bili sve bliže i bliže. Još jednom pritisne štap o stup. Plitko je i brzo disao, usta su mu se osušila. Ljutito tresne tamnoplavim štapom o granit. KRAAK. Nastala je udubina, kamen je popustio. KRAAK. Još jednom udari, snažno, i otprilike metar granitnoga stupa u dubinu razmrvi se i padne na pod poput smrskane ljuske jajeta. Unutra ugleda gust splet biljaka što su tvorile čvor oko središnjega debla. „Što da radim s tim?“ zapita se Jacob naglas. Nagonski posegne za nožem, no uto se sjeti čuvarevih riječi pa ispruži ruku i položi je na ono središnje deblo što je izgledalo poput mladoga drva. U kori mu bijahu urezana hebrejska slova. Čim ga je dodirnuo, bijeli se cvjetovi povuku, stabljike uspužu natrag u deblo i pred njim se ukaže štap. S lakoćom ga izvadi iz obeliska. „Zgodan trik“, promumlja, u čudu gledajući dva štapa u svojim rukama. „Vrlo zgodan, da“, oglasi se iza njega preziran, nerazgovijetan glas s njemačkim naglaskom. Jacob se sledi. Okrene se i ugleda pištolj Luger uperen u glavu maloga Tobiasa. Pištolj je držao krupan muškarac u odori, lica prepuna mjehura kao od opeklina, iz nekih je čak i curilo.

Sadrzaj V

Prolog: Štap Braće . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

1. Leteći zloduh . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

2. Crna pera i crni pojasevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

3. Maxov san . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

4. Pothinus Sab . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

5. Plan i pošast . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

6. Bobbitov bestijarij . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

7. Gospođica Ann Hye . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

8. U tamu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

9. Žabe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109 10. Drugo proročanstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121 11. Amitov talisman . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133 12. Svečano otvorenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143 13. I zidovi imaju uši . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155 14. Komarci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165 15. Velika obrana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 179 16. Čistilišni put . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 189 17. Malleus Diabolus . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 201 18. Tuča, munje i skakavci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 209 19. Opsjednuće . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 217 20. Skriveni štap . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 225 21. Amit . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 237 22. Zloduhov gnjev . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 251 23. Teška pitanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 263

271

Nakladnik: VERBUM d.o.o. Sinjska 2, 21000 Split Tel.: 021/340-260, fax: 021/340-270 E-adresa: naklada@verbum.hr www.verbum.hr Tisak: Grafički zavod Hrvatske Tiskano u veljači 2022.

NESTALA RELIKVIJA. SKRIVENI DEMON.

11.

JOŠ UZBUDLJIVIJA AVANTURA.

RAYMOND ARROYO

Što ako se katastrofalne pošasti obruše na tvoj grad? Dok rijekom teče krv, a oblaci komaraca zagušuju ulice, Strmograd počinje uvelike nalikovati starom Egiptu.

PRATITE WILLA U SVIM NJEGOVIM UZBUDLJIVIM AVANTURAMA!

RAYMOND ARROYO

VERBUM

„Zavoljet ćete ovu uzbudljivu i napetu priču koja NE PRESTAJE!“ Dave Barry, autor bestselera New York Timesa

ISBN 978-953-235-784-4

VERBUM 139 kn

9 789532 357844

www.verbum.hr

VERBUM