Issuu

Karel GrĹžan

OTKRIVAMO VRLINE Ilustrirala Paola Bertolini Grudina

Karel GrĹžan

OTKRIVAMO VRLINE Ilustrirala Paola Bertolini Grudina

VERBUM Split, 2013.

Naslov izvornika: Karel Gržan, IŠČEMO VREDNOTE Ilustrirala: Paola Bertolini Grudina © 2011 Založba Družina © Copyright za hrvatsko izdanje: Verbum, Split, 2013. Glavni urednik: mr. sc. Petar Balta Izvršna urednica: Lidija Piskač, mag. theol. Sva prava pridržana. Nijedan se dio ove knjige ne smije umnožavati, fotokopirati, reproducirati ni prenositi u bilo kakvu obliku (elektronički, mehanički i sl.) bez prethodne pisane suglasnosti nakladnika. Prijevod: Tanja Jelaska Popović, prof. Lektura: Anđa Jakovljević, prof. Za nakladnika: Miro Radalj CIP - Katalogizacija u publikaciji SVEUČILIŠNA KNJIŽNICA U SPLITU UDK 087.5 241.5 GRŽAN, Karel Otkrivamo vrline / Karel Gržan ; ilustrirala Paola Bertolini Grudina ; <prijevod Tanja Jelaska Popović>. - Split : Verbum, 2013. Prijevod djela: Iščemo vrednote. ISBN 978-953-235-310-5 1. Bertolini Grudina, Paola 150219085

Danas svi nešto tražimo, kao što traže u ovoj slikovnici Ana, Luka i Ivan. I što tražimo? Ono što je vrijedno, što bi mogle biti naše vrline. Troje mladih prijatelja koji nas u ovoj knjizi vode kroz priče dobri su tragači. U životima pojedinih ljudi našli su ono što je dobro prihvatiti kao životne smjernice. Svima vama koji ćete im se na ovim stranicama pridružiti želim da kao i oni dobro opažate i tražite. I kada budete na primjerima našli ono što je vrijedno, prihvatite to i kao svoju dragocjenost. Sreća je upoznavati prave ljude, prepoznati u njihovu životu prave vrline i poslije svjedočiti za mir i dobrotu. Upravo je to naše važno poslanje jer danas je toliko onih koji traže i pritom nas promatraju. Neka po nama prepoznaju što daje vrijednost životu. Slikovnica koja je pred nama neka posije dobre misli, a Gospodin neka podari dobar rast za bogate plodove u našemu životu. Lijepo vas pozdravljam. Božji blagoslov neka vas prati i podupire! dr. Stanislav Lipovšek, celjski biskup

UREDNOST

»Kako su lijepi i sigurno vrlo dobri«, uzdahnuo je prvašić Luka i prislonio nos na staklo iza kojega su bili šareni bomboni. »I kako su raznovrsni«, oduševljena je bila njegova starija sestra Ana. »Tko zna koji je od svih ovih bombona najslađi?« »To ćemo saznati. Imamo samo petnaest kuna i moramo izabrati ono što je stvarno najbolje«, rekao je najstariji Ivan. »I kako ćemo to saznati?« zanimalo je Luku. »Promatrat ćemo.« Upravo tada je u prodavaonicu bombona ušla malo krupnija gospođa. »Molim 20 dkg bombona.« »Koje želite?« zanimalo je prodavačicu. »Kušat ću ovaj bombon, ovaj i onaj…« Prodavačica s bijelom kapicom uzela je od svake vrste po bombon, potom je sve skupa izvagala i rekla: »Gospođo, to je već 15 dkg.« »Ništa strašno«, odgovorila je gospođa. »Želim izabrati najukusnije.« I onda je uspoređivala okuse. Kod kušanja nekih bombona njezino je lice ostalo ravnodušno, a kod kušanja drugih njezine su reakcije bile pune zadovoljstva, a s nekim

bombonima je bila toliko oduševljena da je glasno zamljackala: »Njam, njam«, i potom dodala: »Uzet ću ove bombone. Izvrsni su!« »I mi bismo kupili iste bombone za deset kuna«, rekao je Ivan prodavačici kada je krupna gospođa sva zadovoljna otišla iz trgovine. »Zašto za deset kuna, zašto ne za petnaest?« šapnuo je uznemireno Luka starijemu bratu. »Jer ne trebamo potrošiti sav novac koji dobijemo«, objasnila je Ana. »Nešto je vrijedno dati onima koji si ne mogu priuštiti toliko dobrih stvari kao mi.« Luka je znao da je to ispravno i šutke je prihvatio odluku. Poslije su pod krošnjastim stablom kušali izvrsne bombone. Iako nisu bili živih boja i posebnih oblika, bili su odlični. »Nije sve dobro što je šareno«, zaključio je Luka. »Daždevnjak s upadljivim bojama upozorava da će ispustiti otrov ako se osjeti ugrožen«, napomenula je Ana i spremila vrećicu jer mora ostati nešto i za one koji su kod kuće. »Jeste li primijetili kako možeš lako po izrazu lica prepoznati što je uistinu vrijedno?« rekao je zamišljeno Ivan. »Kako se gospođa držala kiselo kada bomboni nisu bili ukusni, a kako je bila sva zadovoljna kada su bili slasni«, prisjetila se Ana. »To ne vrijedi samo za bombone«, objašnjavao je Ivan. »Po izrazu lica možeš zaključiti jesu li ljudi u svojemu životu našli ono što je vrijedno.« »Neki su tako mračni i umrtvljeni, a drugi vedri i radosni«, pomislila je Ana. »Predlažem da upitamo one koji su u životu zadovoljni što je za njih važno i dragocjeno, što su za njih...«, Ivan je tražio pravu riječ i Ana ga je nadopunila: »Što su za njih vrline.« Kod večere su Ana, Luka i Ivan izložili svoj naum ocu i majci. Pažljivo su saslušali kako im je sladokusna gospođa pomogla otkriti dobre bombone i kako žele od zadovoljnih ljudi otkriti što je dobro i vrijedno za život. »Zanimljiva odluka«, rekao je otac i divio se mudrosti koja sazrijeva u mladosti. Nakon toga progovorila je majka: »Ako me upitate zašto sam zadovoljna s vama, onda je odgovor zato što se držite reda. Mirna sam jer ste stigli kući kao što smo se dogovorili, ponosna sam na vas jer niste potrošili novac samo na sebe, već ste se sjetili i onih koji imaju manje od nas, vesela sam jer ste nakon nastave napisali domaću zadaću i pripremili se za sutrašnji dan, zahvalna sam jer ste pospremili kuhinju…« »Važno je održavati red jer onda i red održava tebe i zadovoljstvo u obitelji«, kazivao je otac. »Znate li kako možemo ustanoviti da je red dobar?« sinula je ideja najmlađemu. Radoznalo su se zagledali u Luku. »Ako se brinemo o redu, onda je naša mama zadovoljna, a ako ne, onda izgleda kao da je jela najkiselije bombone.« Nasmijali su se i negdje duboko u sebi učvrstili spoznaju da ljubiti bližnje znači i brinuti se za urednost.

ODGOVORNOST Ana, Ivan i Luka ušli su kroz velika stajska vrata. »Dobar dan«, pozdravili su. »Bože daj!« odgovorio je susjed Franjo. Uvijek bi se razveselio kada bi ga posjetili mladi prijatelji. Susjed nije imao obitelj, ali je imao veliku štalu i u njoj brojne životinje: kokoši, patke, praščiće, zečeve, tri ovčice, krave i telad i dva prelijepa konjića. »Možemo li ti pomoći?« ponudili su pomoć. I prije negoli im je susjed odgovorio, Luka je već bio kod zečića, Ana kod ovčica i Ivan kod konja. Životinje su poznavale prijatelje i mirno su jele sijeno iz ljubaznih ruku. »Striko Franjo, što je za tebe važno?« upitala je Ana kada su poslije posla sjeli za stol pod velikim stablom. Susjed je prepoznao ozbiljnost i važnost pitanja. »Znaš, mi skupljamo vrline«, objasnio je Luka. »Željeli bismo biti veseli i zadovoljni tako kao ti.« »Za mene je vrlo važna vrlina odgovornost«, odgovorio je Franjo nakon što je promislio. »Odgovornost?« začudila su se djeca. »Da, odgovornost«, potvrdio je susjed. »Ako se ponašaš odgovorno, onda su u tebi i oko tebe mir i zadovoljstvo.« »Kako to misliš?« nije razumio Luka. »Zašto ste vi mirni i zadovoljni?« upitao je Franjo i objasnio: »Zato što su vaši roditelji odgovorni jer redovito brinu za vašu dušu i tijelo.« »Istina je«, potvrdio je Ivan. »Osjećamo se sigurni jer su naši roditelji odgovorni.« »Zato se osjećamo spokojno«, potvrdila je i Ana. »I tvoje su životinje mirne i zadovoljne«, rekao je Luka ljubaznome susjedu. Shvatio je da je to zato što se odgovorno i redovito brine o njima. »I onda kada nije lako, treba se ponašati odgovorno«, objašnjavao je veliki čovjek mladim prijateljima. »Vaša majka i otac trude se i odgovorni su i onda kada su umorni.« »I ja pospremim sobu, iako mi se nikada ne da. Očito sam odgovoran«, napomenuo je Luka.

Ana i Ivan su se nasmijali mlađemu bratu i potom dodali svoje spoznaje. »Važno je da prihvatiš svoje obveze i odgovorno ih izvršavaš. Ne samo učenje, već i kućne obveze.« »I pomoć susjedu«, dodao je Luka. »Nakon toga smo sigurni i spokojni.« »I ljepše nam je živjeti«, rekao je susjed Franjo. Uvečer je Ana otvorila posebnu stranicu svojega dnevnika, onu na kojoj skuplja vrline. U gornjemu je retku pisalo: mama – urednost, u sljedećemu je retku nadopisala: susjed Franjo – odgovornost, a onda je pomislila: »Koja je vrlina mojega života?« Upravo su tada Anu pozvali na večeru. Zato ćete u sljedećemu poglavlju saznati što je zapisala u svoju zbirku onoga što je važno za sretan život.

ZAHVALNOST Za Anu su večeri bile lijepe na poseban način. Najviše u onim trenutcima kada bi se kao obitelj okupili i sjeli zajedno večerati. I večeras je bilo tako. Mama je spravila kuhani krumpir u kori i grah začinjen vrhnjem. Posezali su u zdjelu i uzimali jelo. »Znate li kako večeraju na nebesima, a kako u paklu?« upitao je Ivan. Luka se začuđeno osvrnuo na starijega brata. »Misliš li ozbiljno ili se šališ?« »Nije šala, nije ni ozbiljno, ali je poučno«, odvratio je Ivan. »Dobro, onda nam ispričaj«, potaknula je mama pripovijest. »U raju su uvijek siti i zadovoljni, a u paklu gladni i nesretni«, objasnio je Ivan. »Zar nemaju hrane?« zanimalo je Kaja. »Posvuda ima dovoljno hrane.« »Pa zašto su onda u paklu gladni?« nije razumio starijega brata. »U raju i u paklu žlice su tako duge da njima ne možeš doseći svoja usta«, objasnio je Ivan. »Ništa te ne razumijem«, postao je Luka nestrpljiv. »Posvuda ima dovoljno hrane, svi imaju predugačke žlice pa ipak su u raju siti, a u paklu gladni.« Ivan se nasmijao i objasnio: »U raju su siti jer su uvijek pažljivi jedni prema drugima. Zahvaćaju hranu i dugim je žlicama stavljaju jedan drugome u usta. Ljubav pobjeđuje preprjeke.«

»A u paklu?« bio je nestrpljiv Luka. »Tamo su sebičnjaci – ljudi koji misle samo na sebe. Svatko grabi hranu samo za se, zato hrana nikada ne dospijeva do njihovih usta. Kada bi mislili jedni na druge i pomagali si međusobno, pretvorili bi pakao u raj.« »Kako na nebu, tako i na zemlji«, napomenuo je otac. »Za sve bi bilo dovoljno hrane kada bi je znali dijeliti.« »Tako, dakle!« rekao je Luka, zahvatio punu žlicu krumpira i prinio je tati. I tata je prinio k njegovim ustima. Potom su hranili jedan drugoga i smijali se u ovoj igri pažnje. Ana je tu večer snažno spoznala zahvalnost što ima svoju obitelj i shvatila je da je ona sigurna i spokojna jer se svi trude biti uredni i odgovorni i međusobno pažljivi. »Ako se ujedinimo i zajednički obavimo dužnosti, onda je svima lakše i ljepše«, rekao je tata jednom kada je Luka lukavo pokušao izbjeći sudjelovanje u zajedničkome poslu. Od tada je i najmlađi znao da je suodgovoran za sreću svoje obitelji. Shvatio je da nekoga voljeti znači pomoći mu i onda kada ti se ne da. »Što da upišem u dnevnik kao svoju vrlinu?« pomislila je Ana prije lijeganja u krevet. Čitala je zapis: mama – urednost, susjed Franjo – odgovornost, a onda se dosjetila i zapisala: Ana – zahvalnost.

Nakladnik: VERBUM d.o.o. TrumbiÄ‡eva obala 12, 21 000 Split Tel.: 021/340-260, fax: 021/340-270 E-mail: naklada@verbum.hr www.verbum.hr Priprema za tisak: ACME Tisak: Denona d.o.o. Tiskano u lipnju 2013.

Knjiga Otkrivamo vrline zabavna je zbirka lijepo ilustriranih poučnih priča iz obiteljskoga života koje potiču djecu na istraživanje i vježbanje u vrlinama. Zato je u današnjim vremenima posebno dragocjena i korisna. U njoj djeca na zanimljiv način otkrivaju i upoznaju vrline koje su važne za život: urednost odgovornost zahvalnost strpljivost mudrost suosjećajnost iskrenost vjera sloboda brižljivost poštivanje prirode povjerenje u ljude koji te vole pouzdanje u anđele radost ljubav.

ISBN 978-953-235-310-5

VERBUM 78 kn

9 789532 35 3105